Prirodno-matematički fakultet

Univerzitet u Kragujevcu

seminarski rad

tema: LEUKEMIJA

Mentor: Student:

Prof. Milan Mladenović Dragana Paramentić 1060/2018

Kragujevac, 2018. godina.

 SADRŽAJ

Uvod.................................................................................................................................... 3
1. Akutne leukemije ............................................................................................................ 4
1.1. Simptomi .................................................................................................................. 4
1.2. Dijagnoza ................................................................................................................. 4
1.3. Laboratorijski nalaz ................................................................................................. 4
1.4. Lečenje ................................................................................................................. 5
1.5. Prevencija ............................................................................................................. 5
1.6. Akutna mijelocitna leukemija .................................................................................. 5
1.6.1. Klinička slika .................................................................................................... 5
1.6.2. Laboratorijski nalaz .......................................................................................... 5
1.6.3. Lečenje .............................................................................................................. 6
1.6.4. Prognoza ........................................................................................................... 6
1.7. Akutna limfocitna leukemija.................................................................................... 6
1.7.1. Opis bolesti ....................................................................................................... 6
1.7.2. Faktori rizika ..................................................................................................... 7
1.7.3. Simptomi ........................................................................................................... 7
1.7.4. Laboratorijski nalaz .......................................................................................... 7
1.7.5. Lečenje .............................................................................................................. 7
2. Hronične leukemije ......................................................................................................... 8
2.1. Hronična limfocitna leukemija ................................................................................ 8
2.1.1. Učestalost .......................................................................................................... 8
2.1.2. Uzrok nastanka.................................................................................................. 8
2.1.3. Simtomi ............................................................................................................. 9
2.1.4. Dijagnoza .......................................................................................................... 9
2.1.5. Lečenje .............................................................................................................. 9
2.2. Hronična granulocitna leukemija ........................................................................... 10
2.2.1. Učestalost ........................................................................................................ 10
2.2.2. Simptomi ......................................................................................................... 10
2.2.3. Dijagnoza ........................................................................................................ 10
2.2.4. Lečenje ............................................................................................................ 10
3. Zaključak....................................................................................................................... 11
4. Literatura ....................................................................................................................... 12
Leukemija Dragana Paramentić

Uvod

Leukemija je tumor ćelija krvi i koštane srži, koji nastaje usled nekontrolisanog
razmnožavanja ćelija krvi i njihovih prethodnika u koštanoj srži. Ovaj tumor nastaje najčešće
iz belih krvnih zrnaca (leukocita) i njihovih prethodnika, ali može nastati iz ostalih ćelija
krvi. U krvi i koštanoj srži obolelih od leukemije može se naći mnoštvo nezrelih leukocita,
dok je koncentracija ostalih normalnih ćelija krvi: crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), krvnih
pločica (trombocita) i zdravih belih krvnih zrnaca obično smanjena.

Na osnovu brzine nastanka simptoma leukemije se dele na akutne i hronične. Prema vrsti
ćelija iz kojih nastaju na: limfatične, koje nastaju iz limfocita i mijeloične leukemije, koje
nastaju iz mijeloične loze krvnih ćelija (eozinofili, neutrofili, bazofili, eritrociti,
megakariociti). Na osnovu broja leukocita u krvi na: leukemične, subleukemične i
aleukemične.

Kod leukemičnih je obično broj izmenjenih belih krvnih zrnaca masivno povećan u krvi.
Subleukemične leukemije se karakterišu normalnim ili blago povećanim brojem leukocita u
krvi, dok se kod aleukemičnih ne mogu naći tumorske ćelije u krvi, ali ih zato ima u koštanoj
srži. Usled razmožavanja tumorskih ćelija u koštanoj srži, one potiskuju zdrave ćelije iz kojih
nastaju ostale krvne ćelije.
Usled toga dolazi do:
- anemije, čiji su simptomi obično slabost, zamaranje, bleda boja kože, srčane tegobe;
- trombocitopenije, čiji su simptomi mala tačkasta krvarenja-petehija po koži i sluzokoži;
- čestih infekcija, jer je broj zdravih leukocita smanjen pa su infekcije praćene povišenom
temperaturom česte.

Usled infiltracije zdravih organa malignim ćelijama javljaju se i simptomi poput uvećanja
slezine, limfnih žlezda i jetre. Mogu se javiti još i bolovi u kostima, otok i krvarenje desni
usled nagomilavanja tumorskih ćelija, promene na koži, glavobolje i pareze kranijalnih
živaca zbog nagomilavanja tumorskih ćelija u likvoru (lat. Meningeosis leucaemica). Ovi
simptomi su različito izraženi kod različitih tipova leukemija.

Najbitniji tipovi lekumije su akutne leukemije i hronične leukemije.

3
Leukemija Dragana Paramentić

1. Akutne leukemije

Akutne leukemije se karakterišu naglim početkom i brzim razvojem bolesti. Od simptoma se

najzastupljeniji znaci insuficijencije koštane srži (anemija, trombocitopenija, infekcije).
Postoje dve vrste akutnih leukemija, a to u akutna mijelocitna leukemija i akutna limfocitna
leukemija.

Akutna mijelocitna leukemija čini oko 80% leukemija odraslih. Nastaje iz mijeloidne loze
krvnih ćelija, najčešće iz granulocitne. Učestalost je oko 3/100.000 stanovnika godišnje.
Pretežno su staruje osobe obolele. Dok se pak akkutna limfocitna leukemija najčešće sreće
kod dece, oko 80%. Učestalost je oko 1/100.000 stanovnika godišnje. Nastaje iz B-limfocita i
T-limfocita. Akutne leukemije su maligne bolesti hematopoeznog sistema. Karakterišu se
nenormalnim razmnožavanjem neke od ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanjem broja
belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi i povećanjem mase leukocita u organizmu.

Jedan od najčešćih oblika je akutna limfocitna leukemija. Ona napreduje vrlo brzo i može se
javiti i kod odraslih i kod dece. Vrlo teško se dijagnostikuje, a rani simptomi mogu biti slični
gripu ili drugim čestim bolestima. Leukemije čine 10% među kancerima, a u dece akutna
limfoblastna leukemija je najčešće maligno oboljenje. Godišnje, od raznih oblika leukemija
oboli približno 13 osoba na 100 000 stanovnika.

1.1. Simptomi

Kao posledica akutne limfocitne leukemije javlja se anemija, granulocitopenija i

trombocitopenija. Usled anemije javlja se bledilo kože, a bolesnici se žale na malaksalost,
otežano disanje, lako zamaranje i vrtoglavicu. Ukoliko postoji uvećana slezina, anemija je
delom posledica i pojačane razgradnje eritrocita u uvećanoj slezini. U starijih osoba može se
ispoljiti pojavom angine pektoris ili edema pluća. Kod većine slučajeva mogu se javiti i
nespecifični simptomi poput povišene telesne temperature, bola u kostima ili zglobovima,
oteklina limfnih čvorova, lako nastajanje modrica, krvarenja iz desni, krvarenja iz nosa

1.2. Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja pregledom razmaza perifeme krvi i citološkim pregledom kostne srži.
Nalaz velikog broja blasta u perifemoj krvi, anemija i trombocitopenija ide u prilog akutne
leukemije. Dijagnoza se potvrđuje pregledom kostne srži i nalazom preko 30% blasta u njoj.

1.3. Laboratorijski nalaz

U perifemoj krvi postoje anemija, granulocitopenija i trombocitopenija. Broj leukocita može

da bude smanjen, normalan ili povećan. Ukoliko rezultati ispitivanja krvi pokazuju
abnormalnosti, lekar može uraditii biopsiju koštane srži. On takođe može izvršiti spinalnu

4
Leukemija Dragana Paramentić

punkciju i uzeti uzorak likvora. Lekar posmatra tečnost pod mikroskopom kako bi ustanovio
jesu li prisutne ćelije leukemije, tek tada može reći o kakvoj se leukemiji radi i planirati
najbolje moguće lečenje.

1.4. Lečenje

Mogućnost izlečenja zavisi od izgleda ćelija leukemije pod mikroskopom, koliko se

leukemija proširila, životnoj dobi bolesnika i njegovom opštem zdravstvenom stanju. Cilj
lečenja je remisija malignog tumora, a to se postiže kad su nalazi periferne krvi i koštane srži
normalni. Akutna limfocitna leukemija leči se kombinacijom hemoterapije i citostatika.

1.5. Prevencija

U većini slučajeva uzročnik nastanka leukemije je nepoznat, pa je teško pronaći pravilan

preventivni modus. Ipak savetuje se minimalno izlaganje otrovima, zračenju i hemikalijama,
kao i pravilna ishrana u cilju što boljeg imunog odgovora organizma na štetne agense.

1.6. Akutna mijelocitna leukemija

Akutne leukemije su maligne bolesti krvi koje se karakterišu nenormalnim razmnožavanjem

neke od ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanjem broja belih krvnih zrnaca u
perifernoj krvi i povećanjem mase leukocita u organizmu.

Akutna mijelocitna leukemija jedna je od češćih akutnih leukemija u odrasloj dobi, a

incidenca joj se povećava s godinama. Najveći broj ćelija u ovoj leukemiji, u kostnoj srži,
čine mijeloblasti.

1.6.1. Klinička slika

Pojavi bolesti može da prethodi preleukemijski sindrom mesecima, pa čak i godinama u vidu
refraktame anemije, trombocitopenije ili granulocitopenije. Do primene hemioterapije
prosečno trajanje života bilo je do 2,5 meseca. Oko 60 - 80% bolesnika koji primaju
hemioterapiju ulaze u remisiju koja prosečno traje 11 meseci, ali može trajati dve i više
godina. Lošu prognozu imaju starije osobe sa velikim brojem leukocita, koje od početka
bolesti imaju hemoragijski sindrom i infekciju. Simptomi su obično nespecifični, kao što su
umor, groznica, slabost, gubitak telesne težine.

1.6.2. Laboratorijski nalaz

U velikom broju slučajeva prisutna je anemija, dok broj belih krvnih zrnaca može biti
normalan, smanjen ili povećan. Dijagnozu je moguće postaviti na temelju krvnog razmaza,
ali je poželjno analizirati i koštanu srž. Ukoliko je aspiracijom dobiven uzorak koštane srži
nedovoljan, nužna je biopsija.

5
Leukemija Dragana Paramentić

1.6.3. Lečenje

Programi lečenja su složeni, zahtevaju tim stručnjaka, tako da pacijente treba lečiti u
specijalizovanim medicinskim centrima. Cilj lečenja je remisija malignog tumora, a to se
postiže kad su nalazi periferne krvi i koštane srži normalni. Transplatacija koštane srži od
identičnih blizanaca ili braće i sestara s identičnim HLA (podudaranje tkiva) je najoptimalniji
tretman. Zračenje celog tela I kombitacijom visokih doza hemoterapije postiže se potpuno
potiskivanje koštane srži domaćina, a zatim se implementira koštana srža davaoca.Primena
ove terapije nosi sa sobom veliki rizik nastanka različitih oportunističkih infekcija. Rezultati
su bolji kada se transplatacija izvrši tokom remisije, a najbolji su kod dece i mlađih osoba.

1.6.4. Prognoza

Pravovremenom dijagnostikom i odgovarajućom terapijom postiže se dugotrajno

preživljavanje bez recidiva kod 20 do 40% bolesnika. Takođe u savremenoj medicini se
pribegava sve češće transplataciji koštane srži,. Što kod mladih osoba omogućava i procenat
od 50%. Za pacijente sa sekundarnom akutnom mijelocitnom leukemijom prognoza je loša.

1.7. Akutna limfocitna leukemija

Akutna limfocitna leukemija je bolest koja se karakteriše prisustvom nezrelih i abnormalnih
limfocita u krvi ili koštanoj srži. Mnogi je karakterišu i kao malignu bolest krvi.

1.7.1. Opis bolesti

Limfociti su ćelije koje proizvodi koštana srž i drugi delovi limfnog sistema i ušestvuju u
borbi protiv infekcija u organizmu. Inače, koštana srž je sunđerasto tkivo koje se nalazi u
dugim kostima i ona proizvodi osim limfocita i eritrocite (crvena krvna zrnca, koja prenose
kiseonik do svih tkivnih struktura), leukocite (bela krvna zrnca, koja imaju odbrambenu
ulogu) i trombocite (krvne pločice, koje učestvuju u zgrušavanju krvi). Limfociti se nalaze u
bezbojnoj tečnosti, limfi, koja ispunjava limfne sudove i deo je limfnog sistema. Oni
učestvuju u odbrambenoj funkciji organizma stvarajući antitela na sva strana tela uneta u
organizam.

U toku akutne limfocitne leukemije limfociti ne sazrevaju do kraja i dolazi do njihove

hiperprodukcije. Kod osoba kod kojih je prisutna ova maligna malformacija koštane srži
dolazi do učestalih krvarenja, pada imunog sistema (učestale infekcije) i prisustvo anemije,
što je posledica nemogućnosti proizvodnje normalnih krvnih ćelija.

Ova bolest brzo napreduje, javlja se i kod dece i kod odraslih, pa je u zavisnosti od doba I
lečenje specifično. Učestalost Akutna limfocitna leukemija odgovorna je za 80% akutnih
leukemija kod dece, i najučestalija je u dobi između 3 i 7 godina. Ona se takođe javlja i kod
odraslih osoba, gde obuhvata 20% svih leukemija. Učestalost pojave leukemije je 6 bolesnika
u populaciji od 100 000 ljudi.

6
Leukemija Dragana Paramentić

1.7.2. Faktori rizika

Stručnjaci smatraju da za većinu slučajeva akutne limfocitne leukemije ne postoji jasan uzrok
nastanka. Međutim smatra se da zračenje, neki otrovi poput benzena, i pojedine kancerogene
supstance doprinose razvoju leukemije. Kao i kod većine malignih bolesti bitan faktor
nastanka boleti je i genetika.

1.7.3. Simptomi

Početak bolesti je obično nagao. Simptomi i znaci bolesti nastaju kao posledica zamene
normalnih krvnih ćelija malignim ćelijama iz koštane srži. Usled proizvodnje
nefunkcionalnih crvenih krvnih zrnaca nastaje anemija, koja može biti različitog intenziteta i
manifestuje se kao slabost, malaksalost, vrtoglavica i bledilo kože. Bolest kod dece često
počinje bolovima u zglobovima i kostima. Nemogućnost proizvodnje normalnih belih krvnih
zrnaca dovodi do sklonosti ka infekcijama koje mogu biti na koži, plućima ili može da postoji
sepsa. Povišena temperatura i znojenje mogu biti izazvani samom bolešću. Krvarenja nastaju
zbog smanjenog broja normalnih krvnih pločica i manifestuju se na koži u vidu modrica ili
krvarenjem iz sluzokože. Akutnu limfocitnu leukemiju je obično teško dijagnostikovati jer su
prvi simmptomi nespecifični, svojstveni mnogim drugim oboljenjima, poput gripa, i različitih
infekcija.

1.7.4. Laboratorijski nalaz

U perifemoj krvi nalazi se anemija, granulocitopenija i trombocitopenija. Broj leukocita može

biti normalan, smanjen ili povećan. U odraslih bolesnika broj leukocita je visok.

1.7.5. Lečenje

Kod dece između 3 - 10. godine života prognoza je dobra jer se u preko 50% bolesnika
postiže izlečenje hemioterapijom i transplantacijom kostne srži. Hemoterapija se tipično
sastoji od kombinacije 3 do 8 lekova. Kod 70 - 80% odraslih postiže se remisija, koja
prosečno traje oko 18 meseci, a zatim nastaju recidivi bolesti koje je sve teže lečiti, jer se
remisije teže postižu i kraće traju. Oko 20 - 30% odraslih bolesnika preživi 5 godina.
Bolesnici umiru zbog napredovanja leukemije, infekcije, krvarenja ili drugih komplikacija.
Na prognozu bolesti utiče životno doba bolesnika. Transplantacija koštane srži nakon
hemoterapije visokim dozama jedini je izbor lečenja za slučajeve kad dolazi do recidiva ili
kad oni ne reaguju na druga lečenja.

7
Leukemija Dragana Paramentić

2. Hronične leukemije

Razvija polako u toku godina i decenija, teče progresivno. Simptomi su u početku blagi i
obično u vidu povećanja slezine, limfnih čvorova itd. Najčešće se sreće kod starijih ljudi.
Takođe postoje dva oblika,a to su hronična mijeloilna leukemija i hronična limfatična
leukemija.

Hronična mijeloilna leukemija se u mijeloproliferativne poremećaje. Učestalost je oko

1/100.000 stanovnika godišnje, dok se hronična limfatična leukemija ubraja u non-
Hodžginove limfome (engl. Non-Hodgin lymphoma). Učestalost je oko 2-3/100.000
stanovnika godišnje. Potiče najčešće od zrelih B-limfocita.

Uzrok leukemija je u većini slučajeva nepoznat. U nastanku ove bolesti učestvuju genetički
faktori i faktori spoljapnje sredine.Pacijenti sa Daunovim sindromom (trizomija 21.
hromozoma) imaju znatno veći rizik da obole od akutne limfatične leukemije od zdravih
ljudi. Takođe u skorije vreme je otkriven čitav niz hromozomskih aberacija koje su povezane
sa pojavom leukemija.

Faktori spoljašnje sredine koji mogu izazvati nastanak leukemine:

- Jonizujuće zračenje može dovesti do pojave leukemije.

- Hemijske supstance npr. benzen takođe mogu izazvati nastanak leukemije.
- Citostatici
- Virusi, tako npr infekcija humanim T-limfotropnim virusom (HTLV) može dovesti do
limfocitne leukemije T-limfocita.

2.1. Hronična limfocitna leukemija

Hronična limfocitna leukemija je hronično maligno limfoproliferativno oboljenje koje nastaje

zbog monoklonske proliferacije i akumulacije limfocita u kostnoj srži, perifernoj krvi, slezini,
limfnim žlezdama, jetri i drugim organima.

2.1.1. Učestalost

Četvrtina svih leukemija je rezervisana za hroničnu limfocitnu leukemiju, a osobe koje

najčešće oboljevaju imaju preko 50 godina, a izuzetno retko ispod 30 godina života.

2.1.2. Uzrok nastanka

Uzrok nastanka limfocitne hronične leukemije nije poznat. Nije utvrđena povezanost sa
zračenjem, karcinogenim hemikalijama ili virusima. U 50% bolesnika nalaze se
hromosomske anomalije, najčešće trisomija hromosoma 12. U nastanku ove leukemije ulogu
imaju genski faktori. Porodična sklonost za HLL dokazuje pojava bolesti u blizanaca, zatim
pojava bolesti u više članova porodice.

8
Leukemija Dragana Paramentić

2.1.3. Simtomi

Bolest u većine bolesnika počinje neprimetno, postepenim otokom limfnih žlezda, koje su
bezbolne i međusobno se ne slivaju. U 25% bolesnika, u kojih ne postoji uvećanje limfnih
žlezda, bolest se slučajno otkriva pri rutinskom pregledu krvne slike. Simptomi i znaci HLL
nastaju zbog tkivne infiltracije limfocitima, citopenija u perifemoj krvi i imune supresije.
Bolesnici mogu imati simptome i znake hemolizne anemije, trombocitopenije ili učestale
infekcije. Česte infekcije respiracionog trakta mogu biti prva manifestacija bolesti, međutim,
daleko najćešće bolesnik sam otkriva uvećane limfne žlezde. HLL može da se ispolji
hemoragijskim sindromom (ućestalo krvarenje), ali u manjeg broja bolesnika. Hemoragijski
sindrom se češće javlja u odmaklom stadijumu bolesti, a nastaje zbog trombocitopenije
(smanjen broj trombocita), koja je tada najčešće multifaktorijalna.

Bakterijske i gljivične infekcije su česte u kasnijim stadijumima bolesti zbog deficita

imuniteta i neutropenije (zbog infiltracije kostne srži limfocitima, hemioterapije ili uvećanja
slezine). Često se javlja virusna infekcija, herpes zoster, koji može u nekih bolesnika da bude
prvi znak bolesti. Fizičkim pregledom nalazi se karakteristično simetrično uvećanje limfnih
žlezda. Uvećane limfne žlezde nisu bolne, mekane su konzistencije, pojedinačne i obično se
palpiraju na vratu, u pazušnoj jami i u preponskom predelu. Mogu se naći znaci anemije.
Uvećanje slezine i jetre javljaju se u kasnijim stadijumima bolesti.

2.1.4. Dijagnoza

Dijagnozu bolesti nije teško utvrditi kad u perifernoj krvi postoji veliki broj malih, ponekad
atipičnih limfocita, sistemsko uvećanje limfnih žlezda i uvećana slezina.

2.1.5. Lečenje

Lečenje je potrebno ako postoje znaci insuficijencije kostne srži, ako uvećane limfne žlezde
vrše kompresiju na okolne organe, ako postoji splenomegalija sa hipersplenizmom i u slučaju
autoimune hemolizne anemije i trombocitopenije. U terapiji HLL u poslednje vreme sa
uspehom se primenjuje analog nukleozida fludarabin u dozi od 25-30 mg/m2 intravenski,
tokom 5 dana, u mesečnim ciklusima. Daje se ukupno 6 takvih ciklusa. Terapijski odgovor
(parcijalna i kompletna remisija) postiže se kod 48-58% bolesnika prethodno lečenih dmgim
citostaticima.

Kod bolesnika kod kojih se ova terapija primenjuje kao prva terapija, terapijski odgovor je
bolji i iznosi čak 70%. Fludarabin je i vrlo toksičan citostatik koji dovodi do mijelosupresije i
posledičnih infekcija. Primenom anti-CD52 monoklonskog antitela terapijski odgovor može
se postići kod većine bolesnika koji su ranije lečeni citostaticima i kortikosteroidima.
Bolesnici sa znacima insuficijencije kostne srži leče se prednisolonom da bi se popravio nivo
hemoglobina, broj trombocita i neutrofila. Kortikosteroidi su indikovani i u slučaju
autoimune hemolizne anemije i trombocitopenije. Citostatski lekovi, hlorambucil ili leukeran
smanjuju broj limfocita i uvećane limfne žlezde.

9
Leukemija Dragana Paramentić

2.2. Hronična granulocitna leukemija

Ovo oboljenje se karakteriše širenjem malignih ćelija koji akumuliraju nove mutacije
dovodeći do akutne ili subakutne (ubrzane) faze oboljenja. Za nju je tipična klinička slika
akutne leukemije otporne na dotadašnju terapiju, a često i na hemioterapiju uopšte.

2.2.1. Učestalost

Incidenca bolesti je oko 1,5 slučajeva u opštoj populaciji od 100 hiljada osoba za godinu
dana. U populaciji osoba starijih od 60 godina incidenca je čak oko 10 slučajeva na 100 000
osoba za godinu dana. Kao i kod većine ovakvih bolesti uzrok je nepoznat, ali nisu isključeni
kosmički zraci kao uzročni agens. Bolest je češće susreće kod osoba koje su preživele
eksploziju atomske bombe i bile u njenoj blizini.

2.2.2. Simptomi

Pri postavljanju dijagnoze čak petina pacijenata nema nikakve simptome. Opšta slabost,
noćna znojenja, gubitak težine i tegobe pod levim rebamim lukom dominiraju kod
simptomatičnih bolesnika. Anemija i groznica se javljaju samo kod 10% obolelih. Spontana
krvarenja su retka (7% obolelih). Oko 90% bolesnika ima uvećanje slezine pri postavljanju
dijagnoze. Izraženo uvećanje leukocita sa predominacijom elemenata granulocitne loze u
svim fazama sazrevanja je najupadljiviji laboratorijski nalaz.

2.2.3. Dijagnoza

Povećanje broja leukocita, uvećanje slezine, niska alkalna fosfataza granulocita i prisustvo
filadelfijskog hromosoma važni su za ranu dijagnozu.

2.2.4. Lečenje

Primena busulfana i hidroksiuree do sada je bila glavni vid lečenja. Od pre nekoliko godina
citokin, Interferon alfa, primenjuje se kao inicijalno lečenje. Ova dva leka produžuju trajanje
hronične faze bolesti u odnosu na nelečene bolesnike. Interferon alfa produžava
preživljavanje u hroničnoj fazi bolesti na oko 50 meseci. Najnoviji vid lečenja je autologa
transplantacija matične ćelije hematopoeze u fazi oporavka od intenzivne hemioterapije u
hroničnoj fazi bolesti. Alogena transplantacija je metoda izbora u podgrupi obolelih koji
imaju odgovarajućeg davaoca normalne matične ćelije hematopoeze dobijene ili iz kostne
srži ili mobilisane i izdvojene iz periferne krvi davaoca.

10
Leukemija Dragana Paramentić

3. Zaključak

Leukemija je zloćudna bolest koja nastaje proliferacijom (bujanjem) belih krvnih stanica,
limfocita. Zahvaća koštanu srž i limfno tkivo, slezenu te dovodi do oslabljene funkcije
leukocita.

Mnogi ljudi smatraju leukemiju rakom krvi. Ustvari, to je rak koštane srži – ‘tvornice’ u
kostima gde se stvaraju krvne stanice. Leukemija se pojavljuje u svakoj životnoj dobi,
praktički od rođenja pa do smrti. Uzrok većine vrsta leukemija nije poznat. Međutim,
nekoliko činjenica utiče na njihov razvoj: genetika, radijacija, hemikalije, virus. Većina
simptoma ovisi o broju malignih stanica leukemije te gde se primarno nalaze.

Kod bolesnika s leukemijom najčešće se opažaju ovi simptomi: drhtavica, temperatura,

slabost i nemoć, infekcije, gubitak apetita i težine, spontana pojava modrica po telu, bledilo
kože i sluznica, bezbolno povećanje limfnih čvorova, povećanje slezene i/ili jetre, noćno
znojenje, bolovi u kostima.

Dijagnoza leukemije postavlja se pomoću dva testa – analizom krvi i punkcijom koštane srži.
Takođe, leukemije se mogu razlikovati po nastanku bolesti. Neke se razvijaju brzo i
agresivno, ugrožavajući život bolesnika, a druge sporije. Postoje četiri opštaa oblika
leukemije: akutna limfocitna (limfoblastička) leukemija, hronična limfocitna leukemija,
akutna meloična leukemija i hronična meloična leukemija. Terapija zavisi prema tipu
leukemije, dobi pacijenta, stupnju bolesti i opštem stanju organizma.

Akutne leukemije je potrebno početi lečiti što pre, dok hronične ne zahtevaju brz postupak
lečenja, ali je izlečenje jako retko. Glavnu ulogu u borbi protiv zloćudnih bolesti ima
hemoterapija. Ostale metode su transfuzija krvi i krvnih preparata, zračenje SŽS,
transplatacija koštane srži. Osim lečenja usmerenog na borbu protiv same zloćudne bolesti
često je potrebno lekovima sprečiti ili olakšati podnošenje simptoma bolesti ali i smetnji koje
se javljaju usled primljene terapije

11
Leukemija Dragana Paramentić

4. Literatura

1. Labar, B., Hauptman, E.(ur.).2007. Hematologija, 2.izdanje, Školska knjiga, Zagreb

2. Grignani F, Fragioli M, Alcalay M, Longo L, Pandolfi PP, Donti E, Biondi A, Lo Coco F,
Grigani & Pelicci PG. Acute promyelocytic leukemia: from genetics to treatment. Blood 1994;
83:10. 49.
3. Nemet D, Grahovac B, Labar B, et al. Molecular monitoring of minimal residual disease in
acute promyelocytic leukaemia by polymerase chain reaction assay for the PML/RARα
(retinoic acid receptor-α) fusion transcript in patients treated with all-trans retinoic acid
followed by chemotherapy. Haematologica 1995;80:238.

4. https://repozitorij.unin.hr/islandora/object/unin:1614/preview
5. http://medlib.mef.hr/2109/1/Disertacija_-_MRSIC1.pdf
6. https://bcell.rs/edu-hub/diseases/31

12