HIPERSENZITIVNE REAKCIJE definicija

Vrste hipersenzitivnih reakcija

Mogu se razlikovati vie vrsta hipersenzitivnih reakcija zavisno od vrste
stvorenih efektornih molekula i mehanizma njihovog delovanja!

Svaki imunski odgovor mobilie itavu bateriju razliitih efektornih molekula

koji uklanjaju antigene na razliite naine to u krajnjem indukuje
lokalizovani inflamatorni odgovor kojim se uklanja antigen bez tetnih
efekata na tkivo domaina.
U izvesnim okolnostima ovaj inflamatorni odgovor moe imati tetne
posledice lokalnog ili opteg karaktera koje u najnepovoljinijim sluajevima
mogu dovesti i do smrti pacijenta.

PODELA HIPERSENZITIVNIH REAKCIJA PO Gell-u i Coombs-u

Tip I IgE posredovana preosetljivost
Sinonimi: rana preosetljivost, anafilaktika preosetljivost

Tip II Citotoksina preosetljivost posredovana IgG antitelima i komplementom

Prekomerni i neodgovarajui imunoloki odgovor na prisustvo nekog
antigena se naziva HIPERSENZITIVNOST ili hipersenzitivna reakcija.

Tip III Preosetljivost posredovana imunskim kompleksima

Tip IV Kasna preosetljivost ili elijski posredovana preosetljivost

Preosetljivost
TIP I
Antigeni
Antigeni koji iazazivaju tip I hipersenzitivne reakcije se nazivaju alergeni.
Po svojoj strukturi oni mogu biti polipeptidne molekule ali i druge molekule koje
mogu biti proste grae i kao takvi nemaju imunogena svojstva i nazivaju se
hapteni. Vezivanjem za neki protein hapteni stiu imunogena svojstva i pokreu
imunoloku reakciju
Alergeni se vezuju za B-limfocit koji se transformie bilo u plazma eliju ili
memorijsku eliju. Plazma elija e pod uticajem alergena za razliku od ostalih
antigena poeti da lui imonoglobulne klase E IgE.
Stvoreni alergen specifini IgE se sa velikim afinitetom vezuju za Fc receptore
na povrini mastocita i bazofilnih lekocita to uslavljava oslobaanje sadraja iz
citoplazmatskih granula ovih elija degranulacija. Na taj nain se oslobaaju
farmakoloki aktivni medijatori koji izazivaju vazodilataciju i kontrakciju
glatkomiinih elija

Preosetljivost
TIP I

Preosetljivost
TIP I
Antigeni
Antigeni koji potiu od razliitih parazita kojima se moe inficirati ovek, najee
izazivaju produkciju IgE ija se koncentracija poveava u serumu ovakvih osoba
sve dok parazit ne bude uniten.
Neke osobe meutim imaju sklonost da i na prisustvo drugih antigena stvaraju
IgE. Ova predispozicija je vezana za naslee hereditet, i naziva se atopija. U
ovakvih osoba se obino i razvija imunoloki veoma izraena hipersenzitivna
reakcija tip I.
U nastanku atopije uestvuje vei broj gena od kojih su neki otkriveni na 5. paru
a neki na 11. paru hromozoma
Veina osoba koji pripadaju grupi atopiara esto pate od:
Polenske groznice
Ekcema
Astme

Preosetljivost
TIP I

Preosetljivost
TIP I

Antigeni

Antitela

Najei
alergeni
Proteini
Strani serum
Vakcine
Biljni poleni
Lekovi
Penicilin
Sulfonamidi
Lokalni anestetici
Salicilati

Alergen specifina antitela klase IgE se jo nazivaju reaginska antitela!

Hrana
Orah
Suncokret
Jaja
Graak, pasulj
Mleko
Produkti insekata
Otrov pele
Otrov ose
Mravlji otrov
Spore gljiva
Dlake ivotinja

Preosetljivost
TIP I

Pasivno prenoenje reaginskih antitela sa osobe koja je reagovala na

neki alergen drugoj osobi koja nije osetljiva na taj alergen dovodi do
atopine reakcije kod osobe koja je primila reaginska antitela pojava
lokalnog otoka i crvenila. Ovaj fenomen se naziva Prausnitz Kustnerova reakcija.
Pojava Prausnitz Kustner-ova reakcije se moe neutralisati zeijim
antiserumom protiv atopinog humanog seruma
Kod normalnih osoba normalna koncentracija IgE iznosi 0,1 0,4 g/ml
IgE je sastavljen od 2 teka lanca i 2 laka lanca molekulske mase od
190.0000. Relativno velika masa molekule potie od dodatnog konstantnog
regiona koji ovom molekulu omoguava vezivanje za glikoproteinske
receptore bazofila i mastocita.

Preosetljivost
TIP I

Bazofili i mastociti
Bazofili su granulociti koji se nalaze u perifernoj krvi u veoma malom procentu
od 0,5 1% svih elija bele loze.Sa bazinim bojama u njihovoj citoplazmi se
zapaaju krupne tamnoplave granule koje su pune farmakoloki aktivnih
medijatora.
Matine elije za mastocite se nalaze u kostnoj sri u toku hematopoeze a
odatle zrele elije odlaze do svih dobro vaskularizovanih tkiva obino rastresitog
vezivnog tkiva oko krvnih i limfnih sudova. Neka tkiva kao to su: potkono tkivo,
i sluzokoe respiratornog i gastrointestinalnog trakta sadre veliki broj zrelih
mastocita. Slino bazofilima i mstociti u citoplazmi sadre veliki broj
tamnoljubiastih granula ukoliko se boje baznim bojama, i koje su takoe sadre
farmakoloki aktivne medijatore. Mastociti lue veliki broj citokina koji utiu na
veliki broj imunolokih reakcija.

Fc receptori za vezivanje IgE

Reaginska aktivnost IgE zavisi od njihove sposobnosti da se veu za receptor
koji je specifian za Fc region tekog lanca imunoglobulinske molekule.

Postoje dve klase ovakvih receptora:

Visoko afinitetni receptori FC R-I (sastoje se od
lanca koji je ekstracelularni, koji je intramembranski i
koji ima intramembranski i intracelularni domen sa tirozin
kinaznim aktivacinim motivom)
Nisko afiniteni receptori FC R-II

Preosetljivost
TIP I

Preosetljivost
TIP I

MEHANIZMI DEGRANULACIJE MASTOCITA I BAZOFILA

MEHANIZMI DEGRANULACIJE MASTOCITA I BAZOFILA

Postoje sledei naini meusobnog vezivanja dva ili vie Fc receptora:

Degranulacija mastocita i bazofila nastaje kada alergen povee dva molekula

IgE koji se nalaze vezani za Fc receptor koji se nalazi na povrini ovih elija.
Prisustvo molekula IgE na povrini mastocita i bazofila nije dovoljno da
izazove degranulaciju sve do momenta kada se dva ovakva molekula
meusobno ne spoje preko molekula alergena. Ovaj fenomen se naziva IgE
crosslinkage
Vanost medjusobnog povezivanja dve molekule IgE na povrini mastocita
odnosno bazofila proistie iz injenice da monovalntni alergeni (oni koji imaju
samo jedno mesto za vezivanje) ne dovode do degranulacije.
Do degranulacije mastocita i bazofila dolazi i onda kada se izvri meusobno
vezivanje dva ili vie visoko afinitetna Fc receptora bez obzira da li su vezali
IgE molekul ili ne. U fiziolokim uslovima degranulacija se obavlja
medjusobnim vezivanjem dva ili vie vezanih IgE na povrini elija ali se u
eksperimentalnim uslovima to moe postii i bez imunoglobulina.

1. Povezivanje dva ili vie IgE molekula vezanih za Fc

receptor preko divalentnog ili polivalentnog alergena
2. Povezivanje dva IgE molekula vezanih za Fc
receptor pomou anti-izotipskih antitela.
3. Povezivanje dva IgE molekula vezanih za Fc
receptor pomou antii-idiotipskih antitela.
4. Povezivanje dva IgE molekula vezanih za Fc
receptor hemijskim putem.
5. Povezivanje dva Fc receptora antireceptorskim
antitelima.
6. Poveani influks jona kalcijuma pomou jonofora koji
poveavaju propustljivost elijske membrane za
kalcijum

Preosetljivost
TIP I

Preosetljivost
TIP I
MEHANIZMI DEGRANULACIJE MASTOCITA I BAZOFILA
Povezivanje dva visokoafinitentna Fc receptora dovodi do aktivacije tirozin
kinaze koja vri foforilaciju tirozina unutar g subjedinice a isto tako i fosforilacije
rezidua na b subjedinici i na fosfolipazi C.
Proces fosforilacije dovodi do stvaranja brojnih tzv. sekundarnih ili drugih
vesnika mesendera koji uslovljavaju degranulaciju masstocita i bazofila.
Za 15 sekundi od povezivanja dva ili vie Fc receptora dolazi do metilacija
fosfolipida to poveava fluidnost elijske membrane i formiranje tzv. kanala za
jone kalcijuma. Poveanje koncentracije jona kalcijuma u citoplazmi dostie
maksimum ve posle 2 min. Poveanje jona kalcijuma se postie influksom iz
spoljne sredine i oslobaanjem iz intracelularnih rezervi u endoplazminom
retikulumu elije.
Poveanje koncentracije jona kalcijuma u eliji dovodi do formiranja arahidonske
kiseline koja se konvertuje u dve klase monih medijatora:
Prostaglandini
Leukotrijeni

Preosetljivost
TIP I
MEHANIZMI DEGRANULACIJE MASTOCITA I BAZOFILA
Poveanje koncentracije jona kalcijuma u eliji takoe dovodi do udruivanja
mikrotbula i kontrakcije mikrofilamenta to dovodi do potiskivanja granula ka
citoplazmatskoj membrani.
Zajedno sa fofolipidnom metilacijom i poveanjem koncentracije jona kalcijuma
dolazi i do tranzitornog poveanja adenilat ciklaze koja je vezana za
citoplazmatsku membranu to dovodi i do rapidnog poveanja ciklinog
adenozin monofosfata (cAMP) iji se pik postie posle 1. min. od povezivanja
Fc receptora.
Kao posledica stvaranja cAMP-a dolazi do aktivacije cAMP protein kinaze koja
vri fosforilaciju proteina u membrani granula koje postaju propustljive za jine
kalcijuma i vodu. Ovo dovodi do bubrenja granula i njihove fuzije sa elijskom
membranom odnosno izlivanja sadraja granula van elije. Poveanje cAMP-a
je tranzitorno i vrlo brzo dolazi do njegovog naglog pada to je izgleda neophdno
za proces degranulacije. Blokiranje pada cAMP-a nekim lekovima dovodi do
blokiranja procesa degranulacije.

Preosetljivost
TIP I

Preosetljivost
TIP I

Farmakoloki aktivni medijatori tipa I preosetljiovosti

Farmakoloki aktivni medijatori tipa I preosetljiovosti

Mogu biti: primarni i sekundarni

Primarni se stvaraju pre degranulacije mastocita i bazofila i smeteni su u
granulama i tu spadaju:

histamin
proteaze
hemotaktiki faktor eozinofila
hemotaktiki faktor neutrofila
heparin

Sekundarni nisu vezani za granule a stvaraju se posle aktivacije ciljnih elija ili se
stvaraju raspadanjem membranskih fosfolipida u toku procesa degranulacije i tu
spadaju

trombocit-aktivirajui faktor
leuikotrijeni
prostaglandini
bradikinini
razliiti citokini

Primarni
1. Histamin
Nastaja dekarboksilacijom aminokiseline histidina, i predstavlja najveu
komponentu granula (ini 10% ukupne teine granula). Poto je ve formiran
ispunjava granulu i neposredno posle degranulacije ispoljava svoj efekat.
Vezuje se za receptore razliitih elija. Postoji tri tipa receptora:H1, H2 i H3.
Najvei bioloki efekat se postie vezivanjem za H1 receptor i dovodi do
kontrakcije glatkomiinih elija bronha i gastrointestinalnog trakta, dovodi
do poveane propustljivosti venula i poveane sekrecije mukusa od strane
peharstih elija. Vezivanjem za H2 receptor dovodi do poveane
propustljivosti krvnih sudova i pojaane sekrecije ekgozokrinih lezda. Ako
se vee za H2 receptore bazofila i mastocita blokira dalju degranulaciju ovih
elija.

Preosetljivost
TIP I

Preosetljivost
TIP I

Farmakoloki aktivni medijatori tipa I preosetljiovosti

MEHANIZMI REGULACIJE

Sekundarni
2. Leukotrijeni i prostaglandini
Formiraju se tek poto doe do degranulacioje mastrocita i bazofila usled
enzimske razgradnje fosfolipida elijske membrane. Potgreban je dui
vremenski period da bi se oni stvorili pa je i njihov efakat mnogo dui i
izraeniji. Leukotrijeni izazivaju bronhokonstrikciju i poveanu
propustljivost krvnih sudova kao pojaanu sekreciju mukusa. U prvim
sekundama ovi efekti se pripisuju histaminu a nakon 30-60 sekundi
leukotrijenima i prostaglandinima. Oni su vie od 1000 x aktivniji
bronhokonstriktori od histamina, Kod ljudi se okrivljuju za nastanak
bronhospazma i mukusne sekrecije u toku astme.
3. Citokini

1. Ponovljene niske doze alergena indukujuperzistentni IgE odgovor

2. Velike doze alergena izazivaju tranzitorno poveanje IgE koji se brzo
zamenjuje se IgG
3. Relativne nivo TH 1 i TH2 subsetova limfocitaje kljuni momenat u
regulacijitipa 1 preosetljivosti. TH1set limfocita redukuje odgovor na alergene
dok TH2 poveava ovaj odgovor. Citokini koje produkuju TH2 elije IL-3, IL-4,
IL-5 i IL-10 stimuliu tip I preosetljivosti:
IL- 4 poveava produkciju IgE i poveava klonalnu ekspanziju Belija koje produkuju ovaj imunoglobulin
IL-3, IL-4 i IL-10poveavaju mastocitnu elijsku produkciju

Humani mastociti lue IL-4, IL-5, IL-6 i TNF- . Oni mobiliu inflamatorne
elije neutrofile i eozinofile. IL-4 poveava stvaranje IgE, IL-5 utie
posebno na migraciju eozinofila a TNF- sekretovan od mastocita dovodi
do oka u sistemskoj anafilaksi

Preosetljivost
TIP I

IL-3 i IL-5 poboljavaju sazrevanje eozinofila, njihovu

akomulaciju i aktivaciju.
Interferon koji produkuju TH1 elije inhibira tip I preosetljivosti.

Preosetljivost
TIP I

Klinike forme preosetljivosti tipa I

Klinike forme preosetljivosti tipa I

Sve reakcije preosetljivosti tipa I. se mogu podeliti na:

sistemske i

SISTEMSKE

lokalizovane
SISTEMSKE
Sistemska anafilaksa
Sistemska anafilaksa
To je stanje slino oku koje veoma esto moe biti fatalno a
nastaje nekoliko sekundi do nekoliko minuta od unoenja
alergena. Stanje se moe demnonstrirati eksperimentalno i na
ivotinjama.
Eksperimentalno: moe se izazvatim ubrizgavanjem albumina jajeta
zamorcu. Posle 2 nedelje od prvobitnog ubrizgavanja ivotinji se ponovo
daje albumin jajeta intravenski. Posle 2 min. od ponovnog ubrizgavanja
ivotinja teko die i gui se, sistemski artgerijski pritisak naglo pada a
zbog kontrakcije glatke muskulature creva i beike, dolazi do spontane
defekacije i uriniranja. Konano zbog ekstremnog bronhospazma dolazi do
egzitusa u asfiksiji nakon 2-4 min.

Preosetljivosti
TIP I
Klinike forme preosetljivosti tipa I

LOKALIZOVANE
1. Alergijski rinitis predstavlja najeu formu lokalozivane atopije. Rezultat
je reakcije alerrgena iz vazduha sa senzibilisanim mastocitima konjuktive i
nosne sluzokoe. Kao rezltat oslobaanja medijatora dolazi do
lokalizovane vazodilatacije i poveane kapilarne propustljivosti na
pomenutim sluzokoama to je praeno i obilnom sekrecijom.
2. Astma takoe nastaje usleda reakcije alergena unetih spolja vazduhom
do respiratorne sluzokoe gde izazivaju oslobaanje medijatora iz
mastocita i bazofila, Nekada stma moe biti provocirana udisanjem
hladnog vazduha bez uea alergena intrinsikastma. Kao rezltat
delovanja medijatora dolazi do bronhokonstrikcije, sekrecija mukusa i
inflamacije to sve zajedno izaziva oteano disanje. Kod pacijenata sa
astmom se esto registruju i poveani nivoi receptora za neuropeptide.
Astmatini odgovor se moe javiti kao rani i kasni. Kod ranog koji se javlja
nekoliko minuta nakon unoenja alergena dolazi do oslobaanja histamina

Kod oveka: Manifestacije imaju slian tok kao i kod eksperimentalne

ivotinje. Nastaje najee kao posledica ujeda nekih insekata, davanja
penicilina ili nekih drugih lekova, unoenja alergena hranom i td. Ukoliko
izostane pravovremena i celishodna medikamentozna intervencija, ishod je
fatalan. Primena epinefrina koji ima suproitan efekat od histamina i
leukotrijena: vri relaksaciju glatkih miia, redukuju vakularnu
propustljivost, poboljava sraani autput, i sperava vakularni kolaps..

Preosetljivost
TIP I
Klinike forme preosetljivosti tipa I
LOKALIZOVANE
leukotrijena i prostaglandina (prostaciklina). Ovi medijatori dovode do
bronhokonstrikcije, vazodilatacije i stvaranja velike koliine mukusa. Kod
kasnog odgovora stvaraju se dodatni medijatori: IL-4, IL-5, IL-16, TNF,
hemotaktiki faktor za eozinofile i trombocit-aktivirajui faktor.. Ovi medijatori
dovode do poveane endotelijalne adhezije, kao i pojave inflamatornih elija i
to eozinofila i neutrofila. Ove elije izazivaju jo dublja oteenja stvaranjem
reaktivnih oksigenih metabolita i citokina. To dovodi do okluzije bronhijalnih
lumena elijskim detritusom i mukusnim epovima. Bazalna membrana
zadebljava, sluzokoa je edematozna a vremenom dolazi do
hipertrofijebreonhijalnog miinog sloja.
3. Alergija na hranu oslobaanje medijatora dovodi do spazma glatkih
miia gastrointestinalnog trakta, vazodilatacije krnihsudova i pojaanom
sekrecijom mukusa. Kliniki ovo dovodi do gaenja, povraanja i dijareja.
4. Atopini dermatitis ekcem je inflamatorna reakcija koe koja esto ima
hereditarni karakter a via se ee kod mladih. Kod takvih osoba se
registruju pooveane vrednosti IgE u serumu. Promene na koi su u vidu
eritema koje je nekada ispunjen gnojem

Preosetljivost
TIP II
Definicija

Tip II hipersenzitivne reakcije predstavlja antitelima uslovljenu destrukciju elija.

Antitela mogu aktivisati sistem komplementa iji aktivacioni produkti mogu
dovesti do stvaranja defekata na elijskoj membrani ili mogu pokrenuti elijsku
destrukciju reakcijom elijki posredovanu citotoksinost zavisnu od antitela
(ADCC)
U procesu ADCC citotoksine elije sa Fc receptorima se vezuju za Fc region
antitela na ciljnoj eliji i time pokreu proces njenog ubijanja. Antitelo na stranoj
eliji moe posluiti i kao opsonin ime se omoguava da se fagocitne elije veu
sa Fc receptorom ili C3b receptorom i zaponu proces fagocitoze

Preosetljivost
TIP II

Preosetljivost
TIP II

Po tipu II reakcije preosetljivosti odvijaju se uglavnom sledei procesi:

Transfuzione reakcije u sluajevima tzv. ABO inkopatibilnosti

Hemolitika bolest novoroenadi u sluaju Rh inkopatibilije
Hemiolitike anemije izazvane nekim lekovima

Preosetljivost
TIP II
Transfuzione reakcije

Preosetljivost
TIP II
Transfuzione reakcije

Antitela prtiv ABO kvno-grupnog sistema se nazivaju izohemaglutinini a

antigeni A, B se nazivaju aglutinogeni. Reakcija izmeu izohemaglutinina i
aglutinogena najee nastaju u toku davanja inkopatibilnih krvnih grupa.
Ovo dovodi do aglutinacije eritrocita i njihove fagocitoze a nekada i do
hemolize eritrocita ukoliko doe do aktivacije sistema komplementa. Ovaj
proces se naziva transfuziona reakcija

Odgoena transfuziona reakcija naste kod ponovljenog davanja krvi koja je

ABO kompatibilna ili je inkopatibilna u pogledu drugih krvnogrupnih antigena.
Reakcija se razvije za 2 do 6 dana posle transfuzije. U tom periodu se stvaraju
IgG antitela za razne antigene najee za Rh, Kidd, Kell i Duffy.

Transfuziona reakcija moe biti neposredna i odgoena.

IgG slabije aktivira komplement pa je zati liza eritrocita inkompletna pa se

mnogi transfundovani eritrociti razaraju ekstravaskularno aglutinacijom.,
opsonizacijom i fagocitozom od strane makrofaga

Neposredna reakcija je obino praena intravaskularnom hemolizom

izazvanom aktivacijom komplementa koju pokrei IgM hemaglutinini. Unutar
nekoliko sati u plazmi ovih pacijenata se moe registrovati slobodnih
hemoglobin a u urinu se javlja hemoglobinurija.
Tipini simptomi su: groznica, drhtavica, gaenje, tromboze u krvnim
sudovima, bolovi u leima i prisustvo hemoglobina u urinu

Simptomi su: groznica, pad nivoa hemoglobina, poveanje koncentracija

bilirubina, utica i anemija.

Preosetljivost
TIP II

Preosetljivost
TIP II

Hemolitika bolest novoroenadi

Hemolitika bolest novoroenadi

Nastaje kada IgG antitela koja stvara Rh- majka prodiru kroz placentu u krvotok
fetusa i razaraju njegove eritrocite..
Izraenost ove reakcije moe biti: mala, ozbiljna i letalna.
Izrazita hemolitika bolest novoroenadi se naziva jo i erythroblastosis fetalis.
U prvoj trudnoi sa Rh+ fetusom Rh- majka obino nije izloena dovoljnom broju
fetalnih eritrocita da bi se aktivirali Rh-specifini limfociti majke. Tek u momentu
poroaja u toku odlubljivanja posteljice dolazi do prodora veih koliina fetalnih
eritrocita u krvotok majke. Tada dolazi do aktivacije Rh-specifinih B-limfocita i
produkcije velikih koliina specifnih IgM hemaglutinina koji razaraju eritrocite
fetusa u krvi majke. Tom prilikom se stvara i vee koliina memorijskih Rhspecifinih limfocita.
U narednoj trudnoi eritrociti fetusa e pokrenuti promtno stvaranje IgM od
strane majke koji prodireu preko placente u krvotok fetusa gde izazivaju lizu
eritrocita fetusa to dovodi do anmeije fetusa jo intrautero, razvoja ikterusa i
fatalnog ishoda!

Preosetljivost
TIP II

Ova reakcija se moe u potpunosti suzbiti ako se majci 24-48 sati posle prvog
poroaja daju antitela protiv Rh-antigena Rhogam. Ova antitela unitavaju
Rh+ eritrocite koji su prodrli u krvotok majke ime se spreava stvaranje
specifinih limfocita koji stvaraju IgM antitela za Rh antigen.
Ukoliko se u trudnoi konstatuje postojanje hemolitike bolesti izazvane Rh
inkopatibilijom moe se izvesti intrautero izvesti eksangvino transfuzija krvi
novoroenetu potpuna zamena krvi fetusa sa krvlju koja ne poseduje Rh
specifina antitela. Majka moe bti tretirana plazmaferozom kako bi se iz
njen krvi takoe uklonila specifina antitela
Blagi oblici hemolitike anemije kod novoroenadi se javljaju po nekim
statistika u oko 65% novoroenih a ove anemije su uslovljene ABO
inkopatiblijom izmeu fetusa i majke kao i drugim krvno-grupnim antigenima.

Preosetljivost
TIP II

Hemolitike anemije izazvane nekim lekovima

Neki antibiotici kao to su: penicili, cefalosporini i streptomicin se mogu

vezati za neke proteine na povrini eritrocita formirajui kompleks slian
kompleksu hapten-nosa. Takvi kompleksi mogu pokrenuti stvaranje antitela
koja se vezuju za eritrocite, indukuju aktivaciju komplementa lizu elija i
anemiju. Sa uklanjanjem leka nestaje i anemija!

Preosetljivost
TIP III
Ovaj tip reoset;ljivosti je izazvan postojanajem tzv. cirkuliiih imunskih
kompleksa.
Reakcija izmeu antigena i antitela se zavrava stvaranjem imunskih kompleksa
koji mogu biti cirkuliui (mogu se detetktovati u serumu obolelih) ili mogu biti
stvoreni in situ ili na licu mesta.
Antigeni koji uestvuju u formiranju imunskih komplesa mogu biti uneti spolja
(kao npr. spore bakterija, gljivini antigeni lekovi i dr.) ili mogu biti unutranji tj.
pripadaju samom domainu i to si onda najee molekuli DNK, delovi elijskih
membrana, komponente kolagena i tsl.)
Antitela su obino imunoglobulini i to IgM (ukoliko je reakcija akutna), IgG
(oznaava hronicitet ili dugo trajanje bolesti) i IgA (naroito sekretorni IgA)

Preosetljivost
TIP III
Stvoreni kompleksi antigen antitelo ukoliko su citkuliii mogu se taloiti ili
deponovati na razliitim mestima u organizmu i to:

na krvnim sudovima manjeg kalibra

(subendotelno)

na sinovijama

na serozama

na glomerulskim kapilarima i mnezangijumu i dr.

Istaloeni imunski kompleksi pokreu aktivaciju komplementa aktivacioni

produkti komplementa kao to je C3a, C4a i C5a deliju kao snani hemotaktiki
faktor koji na mesto depozicije kompleska privlai najpre vei broj neutrofila a
potom i mononuklearnih fagocita (monociti). Privueni neutroflili se vezuju za
imunske komplekse koji su obloeni (opsonizovani) C3b komponentom
komplementa.

Preosetljivost
TIP III

Preosetljivost
TIP III

U toku fagocctioze imunskih kompleksa fagocitne elije oslobaaju:

proteolitike enzime
reaktivne kiseonike metabolite (superoksidni i
hidroksi radikali, H2O2 i dr.)

Pokrenuti proces aktivacije komplementa se zavrava stvaranjem citolotikog

kompleksa C5b-C9 koji svojom aktiovnou razara i okolne elije.

U imunoloki posredovanom infalamatornom odgovoru tetni efekat uklanjanja

imunskih kompleksa nastaje zbog oslobaanja produkata od strane fagocitnih
elija i stvaranja citolitikog aktivacionog produkta komplementa (C5b-C9)

Preosetljivost
TIP III

Preosetljivost
TIP III

Ovaj tip reakcije preosetljivosti moe biti:

- generalizovan
- lokalan
Generalizovana reakcija
Nastaje u sluajevima kada se enormno velika koliina antigena nae u
perifernoj cirkulaciji i kada se zbog toga stvori velika koliina imunskih
kompleksa koji se ne mogu ukloniti aktivnou fagocitnih elija. Jedan od
primera je davanje antitoksinih antiseruma koji za domaina predstavljaju
antigen na koji se stvaraju sopstvena anitela. (konjski antidifterini serum i
tsl.)
Posle 1-2 nedelje od davanja seruma dolzi do nastanka tzv. serumske
groznice iji simtomi mogu biti:
Malaksalost
Edemi
Slabost
Bol u zglobovima
Groznica
Otok limfnih lezda
Osip po koi
Glomerulonefritis

Preosetljivost
TIP IV
Predstavlja reakciju koja nastaje antigenskom aktivacijom velikog broja TH
elija (uglavnom TH1 subtip), koje u odgovoru sekretuju veliki broj citokina i na taj
nain prouzrokuju lokalizovani inflamatorni odgovor koji se karakterie prisustvom
velikog broja nespecifinih inflamatornih elija uglavnom makrofaga.
Reakcija je prvi put opisana od strane Roberta Koha koji je ustanovio da osobe
koje su inficirane bakterijom Mycobacterium tuberculosis burno reaguju otokom i
crvenilom a nekada i nekrozom ako im se intradermalno ubruzga filtrat koji je
izdvojen iz kulture ovih bakterija. Iz tih razloga je ovaj fenomen nazvan
tuberkulinska reakcija. Kasnije se dolo do saznanja da i neki drugi antigeni
mogu dovesti do ovakve reakcije koja obino nastaje posle izvesnog vremena
od ubrizgavanja (24-48 asova), pa je zato ova reakcija nazvana odgoena
hipersenzitivna reakcija odnosno preosetljivost tipa IV.

Ostala najea stanja koja su praena tupom III hipersenzitivne reakcije:

Autoimuine bolesti:
Sistemski lupus eritematozus
Reumatoidni artritis
Goodpasture-ov sindrom

Infektivne bolesti:
Poststreptokokni glomerulonefritis
Meningitis
Hepatitis

Reakcija na lekove
Reakcijea na penicilin
Reakcije na sulfonamide

Mononukleoza
Malarija

Preosetljivost
TIP IV

U nastanku odgoene hipersenzitivne reakcije postoje sledee faze:

Faza prepoznavanja antigena i senzibilizacije

Faza aktivacije TH limfocita

Efektorna faza

Prema tome osnovne karakteristika tipa IV hipersenzitivne reakcije su:

izaziva lokalni inflamatorni odgovor

odgovor nastaje posle latentnog perioda (odgoen)

na mestu inflamacije dominira prisustvo elija od kojih

su najbrojniji makrofagi

Preosetljivost
TIP IV

Preosetljivost
TIP IV

a) Faza prepoznavanja antigena (prvi kontakt)

a) Faza prepoznavanja antigena

Poto je tip IV hipersenzitivne reakcije uslovljen aktivnou TH1 elija,

neophodno je da ove elije najpre prepoznaju antigen. Ovo prepoznavanje je
posredno i zavisi od aktivnosti antigen prezentujuih elija a to su:

Makrofagi
Langerhansove elija bazalnog sloja epiderma
Dendritine elije
elije endotela krvnih sudova i dr.

Antigen se putem fagocitoze unosi u citoplazmu prezentujuih elija gde se vri

njegova obrada a zatim se zajedno sa molekulom klase II histokompatibilitetnih
antigena prezentuje na povrini elije.

TH limfocit moe prepoznati antigen samo ukoliko antigen prezentujua elija

(AP) ima isti GHK II molekul kao i lmfocit koji treba da prepozna antigen:

GHK II (TH1) = GHK II (AP)

Prema tome TH1 limfocit jedne osobe nee prepoznati obraeni antigen
prezentovan od strane makrofaga druge nesrodne osobe!

Ovaj fenomen se naziva GHK restrikcija

Da bi neka elija mogla u ovom sluaju da bude antigen prezentujua, ona

mora na svojoj povrini imati prisutne antigene kalse II histokompatibiliteta
(GHK II)

Preosetljivost
TIP IV

Preosetljivost
TIP IV
b) Faza aktivacije TH limfocita (drugi i naredni kontakti sa antigenom)
Nakon prepoznavanja antigena dolazi do aktivacije TH1 elija najee u limfnom
voru u tzv. T-zavisnoj zoni, ma da se aktivacija moe dogoditi i na drugim
mestima u organizmu. Aktivisani TH1 limfociti poinju da lue brojne medijatore
koji se grubo mogu podelitu u citokine i hemokine.
Citokini:
INF, TNF, IL-2, IL-3, GM-CSF
Hemokini:
IL-8, MCAF, MIF
Samo u nekim sluajevima kod tipa II hipersenzitivne reakcije antitela mogu
aktivisati CD8+ supresorni/cititoklsine T limfocite

Preosetljivost
TIP IV

Preosetljivost
TIP IV

c) Efektorna faza
(24, 48, 72 asa od momenta ponovnog kontakta sa antigenom)
Izlueni citokini (hemokini) indukuju na mestu aplikacije antigena influks i
aktivaciju makrofaga.koji se od tzv. resting makrofaga transformiu u aktivisane
makrofage koji se svoje strane takoe poinju da lue brojne citotoksine
medijatore i ujedno i da vre fagocitozu unetog patogena.
Najee se patogen vrlo brzo uklanja iz organizma a samo izuzetno je ova
reakcija prolongirana i praena je destrukcijom elija domaina koja je uslovljena
veom koncentracijom proteolitikih enzima i reaktivnih kiseonikih metabolita
izluenih od strane makrofaga koji vre fagocitozu. Tom prilikom se formira
karakteristina histoloka promena koja se naziva granulom a zapaljenje koje
tom prilikom nastaje se naziva granulomatozno zapaljenje

Tuberkuloza
Lues
Lepra
Bolest ogrtebotine make i dr.

Preosetljivost
TIP IV