UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
DEPARTMAN ZA VETERINARSKU MEDICINU
PREDMET: PATOLOKA FIZIOLOGIJA
VEBA 6.

PATOFIZIOLOKA
DIJAGNOSTIKA ZAPALJENJA I
IMUNOLOKIH POREMEAJA

Dr vet. Marko R. Cincovi

PLAN IZLAGANJA

ORGANIZOVANOST IMUNOLOKOG SISTEMA

PATOFIZIOLOGIJA INFLAMACIJE

PODELA I PATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOKIH POREMEAJA

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

RACIONALNA DIJAGNOSTIKA INFLAMACIJE

ORGANIZOVANOST IMUNOLOKOG SISTEMA

Ne specifican imunitet Specifican imunitet

Odgovor je antigen ne zavistan

Odgovor je antigen-zavistan

Skoro trenutni maksimalni

odgovor

Latentni period izmedju izlaganja

I maksimalnog odgovora

Not-antigen specific

Antigen specifican

Izlaganje antigenu ne ostavlja

Nikakav zapamcen trag o
Prethodnom susretu

Izlaganje antigenu rezultira

zapamcivanjee results in
immunologic memory

ORGANIZOVANOST IMUNOLOKOG SISTEMA

Nespecificna imunost
(prirodna otpornost)

Steceni imunitet
(specificna imunost)

Epitelijalna barijera
B limfociti . Ab
Fagociti
Komplement

T limfociti
.. efektorne T celije

NK celije

Sati

Dani

12

Vreme posle infekcije

ORGANIZOVANOST IMUNOLOKOG SISTEMA

ORGANIZOVANOST IMUNOLOKOG SISTEMA

ORGANIZOVANOST IMUNOLOKOG SISTEMA

Humoralni imuni
Odgovor

elijski imuni odgovor

Extracelularni mikrobi

Patogen

Intracelularni mirobi
(virusi..)
Fagocitirani mikrobi
u makrofagu

Limfociti koji se
aktiviraju

Efektorni
mehanizam

Funkcija

Blokiraju infekciju i
eliminisu
ekstracelularne
mikrobe

Aktiviraju
makrofage - ubijaju
fagocitirane
mikrobe

Direktno unistavaju
inficirane celije i
eliminisu rezervoar
infekcije

ORGANIZOVANOST IMUNOLOKOG SISTEMA

ANTITELA

ORGANIZOVANOST IMUNOLOKOG SISTEMA

PATOFIZIOLOGIJA INFLAMACIJE
OTEENJE TKIVA

VAZOAKTIVNI FAKTOR

MARGINACIJA PMN
VAZODILATACIJA

Poveanja
propustljivost kapilara

DIJAPEDEZA

CRVENILO
Rubor

TOPLOTA
Calor

BOL
Dolor

gubitak funkcije (lat.functio laesa)

OTOK
Tumor

PATOFIZIOLOGIJA INFLAMACIJE

Procena febrilnog stanja

Febris continua
Febris remittens
(dnevne varijacije +/- 1C)
Febris intermittens
(smena febrilnog i afebrilnog stanja)
Febris recurens

PATOFIZIOLOGIJA INFLAMACIJE

HIPOTALAMUS
Hiperpireksija

SISTEM KOMPLEMENTA

MIKROORGANIZMI

MAKROFAGI

Imunoloki
sistem

IL-1

FAGOCITI (NEUTROFILI)
Kostna sr

Hagemanov inioc
Fletcherov . KALIKREIN
Fitzgeraldov . - KININOGEN
SISTEM FIBRINOLIZE

JETRA:
Sinteza proteina
akutne faze

MIII:
Sinteza PGE
Katabolizam proteina

PATOFIZIOLOGIJA INFLAMACIJE

1. Promene u hemodinamici:
kratkotrajna lokalna vazokonstrikcija,
lokalna vazodilatacija u terminalnom krvotoku:
- rana faza,
- kasna faza,

2. Poveana propustljivost krvnih sudova,

3. Transendotelna migracija i hemotaksa,

4. Fagocitoza.

PATOFIZIOLOGIJA INFLAMACIJE

Hidrostatski
pritisak

TRANSUDAT

Onkotski
pritisak

EKSUDAT

H2O
PROTEINI
UOBLIENI
ELEMENTI
KRVI

PATOFIZIOLOGIJA INFLAMACIJE

Hidrostatski
pritisak

Onkotski
pritisak
Diapedesis

TRANSUDAT

EKSUDAT

H2O
PROTEINI
UOBLIENI
ELEMENTI
KRVI

Kotrljanje
Adhezija
Transmigracija

SELECTINS (E&P)

INTEGRINS & Ig-LIKE MOLECULES (ICAM, VCAM)

Qualitative and Quantitative Endothelial and PMN Changes

PODELA I PATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOKIH POREMEAJA

PRIMARNE
IMUNODEFICIJENCIJE
nastaju delovanjem
unutranjih
inilaca na urodeni i na steeni
imunski odgovor, a
najece su naslednog karaktera,
To su retki poremeaji,
a meu sobom se razliku
po tome koji je deo
imunskog sistema
nedovoljno aktivannespecifini ili specifini.

SEKUNDARNE
IMUNODEFICIJENCIJE
nastaju dejstvom inilaca
iz okruenja (virusa, bakterija, toksina,
greaka u ishrani i trauma)
Kod svih imunodeficijentnih bolesti je
poveana sklonost ka infekcijama.
Kodivotinja sa deficitom Ig,
komponenti komplementa ili fagocita,
javljaju se
recidivirajue infekcije bakterijske etiologije.
etiologije
S druge strane, poremeaji u funkciji T elija
dovode do oportunih infekcija.

REAKCIJE IMUNOLOKE PREOSETLJIVOSTI

AUTOIMUNE BOLESTI (Lupus erutematosus, Reumatoidni artritis)

PODELA I PATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOKIH POREMEAJA

PRIMARNE IMUNODEFICIJENCIJE
Nedostatak komplementa
Poremeaj leukocita i makrofaga
edijak-Higai sindrom

Deficit leukocitnih
adhezivnih molekula

Poremeaj funkcije B-ly i sinteze antitela

Uroena agamaglobulinemija kod dece
Agamaglobulinemija drebadi
Nedostatak IgG2 kod goveda
Nedostatak Ig kod pasa
Kombinovana imunodeficijencija

PODELA I PATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOKIH POREMEAJA

SEKUNDARNE IMUNODEFICIJENCIJE

PODELA I PATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOKIH POREMEAJA

POSLEDICE IMUNODEFICIJENCIJE

RECIDIVIRAJUE INFEKCIJE
OPORTUNISTIKE INFEKCIJE
SKLONOST KA NEOPLAZMAMA
SKLONOST KA AUTOIMUNIM
BOLESTIMA

PODELA I PATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOKIH POREMEAJA

PODELA I PATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOKIH POREMEAJA

REAKCIJE IMUNOLOKE PREOSETLJIVOSTI
U reakcijama preosetljivosti I tipa poremecaji nastaju kada se IgE veu
za membranu mastocita, bazofila i eozinofila.

Y
Y

Senzibilisan
mastocit

Y
Y

Y
Ig E

Ag

Ponovni susret
sa Ag
i degranulacija

Ag

AP

Ag

Farmakoloki efekti:
Krvni i disajni putevi,
Infiltracija i akumulacija elija

Obrada i
prezentovanje Ag
Th2

Mastocit

IL-4
IL-13

Luenje
medijatora
IgE

IFN-

Kliniki efekti:
Astma,ekcem,
anafilaksa i dr.

Citokini

Bly
IL-4, IL-5, IL-6
Prepoznavanje Ag

Luenje IgE

Aktivac
mastocita

IL-3, IL-4

Inflamatorna
aktivacija

Oslobaanje
medijatora

Bioloki
efekti

PODELA I PATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOKIH POREMEAJA

REAKCIJE IMUNOLOKE PREOSETLJIVOSTI
U tipu II preosetljivosti otecenja se javljaju kada se IgG i IgM antitela
veu za membranu celija ili tkiva, aktivirajuCi komplement ili efektorske celije.

Y
+Y + C1-C9
Izvestan broj autoimunskih bolesti nastaje
aktivacijom hipersenzitivnog mehanizma
tipa II.
To su:
glomerulonefritis,
pemfigus vulgaris,
miastenija gravis i
autoimunske hemolitike anemije

C5-C9

C3b

FAGOCIT
FAGOCIT

Fosfolipaza A2

Regulacione
kianze

Arahidonska kiselina
Prostaglandini
Leukotrieni

Oksidaza
kompleks

Fc receptor

H2O2
O2

YY

C3 recept.

C3 b
C3 d
Vezana At aktiviraju
Antigeni
komplement
membrane
Klasini put
CILJNA ELIJA

MAP
Komplement
Litiki put

PODELA I PATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOKIH POREMEAJA

REAKCIJE IMUNOLOKE PREOSETLJIVOSTI
Tip III su bolesti imunskih kompleksa, koji se taloe u tkivima.

+ C1-C9

Y Y

Y Y

Bolesti, kod kojih dolazi do formiranja imunskih kompleksa,

mogu se podeiti u tri grupe:
dugotrajna infekcija,
autoimunske bolesti i
inha1atorne bolesti.
PREDSTAVNICI
Artusova reakcija
Serumska bolest

Taloenje
Aktivacija
granulocita

PODELA I PATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOKIH POREMEAJA

REAKCIJE IMUNOLOKE PREOSETLJIVOSTI
Tip IV su reakcije kasne preosetljivosti, izazvane senzibilisa-nim limfocitima.
Reakcijaja nastaje 24-72h posle kontakta Ag-At.

T-ly

LIMFOKINI

NAKUPLJANJE
MONONUKLEARA

OTEENJE
TKIVA

U hipersenzitivne reakcije tipa IV spadaju:

kontaktni dermatitis,
tuberkulinska reakcija i
granulomatozni tip bolesti.

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

REAKCIJE U KOJIMA JE IMUNOLOKI KOMPLEKS ODMAH VIDLJIV

AGLUTINACIJA
PRECIPITACIJA

U osnovi sline reakcije. Koja e se od njih desiti

zavisi od Ag. Ukoliko su Ag molekularno dispergovani
Desie se precipitacija, a ako se nalaze na povrini
estice ili elije desie se aglutinacija

REAKCIJE U KOJIMA SE IMUNOLOKI KOMPLEKS DOKAZUJE POSREDNO

REAKCIJA VEZIVANJA KOMPLEMENATA

REAKCIJA NEUTRALIZACIJE
REAKCIJE U KOJIMA JE VIDLJIVOST KOMPLEKSA MOGUA
OBELEAVANJEM JEDNOG OD UESNIKA

REAKCIJA IMUNOFLUORESCENCIJE
IMUNOENZIMSKE REAKCIJE

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

AGLUTINACIJA
Aktivna
Brza i spora

Pasivna
hemaglutinacija

Spora

Lateks
aglutinacija

Inhibicija
hemaglutinacije

ER

+
Ag

At

ER

ER

Brza

Pasivna (Indirektna)

ER

AB0-sistem I ODREIVANJE KRVNIH

GRUPA AGLUTINACIJOM
Aglutinogeni
Er antigeni su
membranski
glikoproteini
(85% ugljeni
hidrati i 15%
peptidni deo)

Aglutinini (normoaglutinini)
Imunoglobulini M klase koji nastaju
tokom ivota imunizacijom
antigenima koji dospevaju hranom ili
su bakterijskog porekla

Davaoci i primaoci krvi

Krvna grupa

Moe dati krv

Moe primiti krv

A, AB

O, A

B, AB

O, B

AB
(univerzalni
primaoc)

AB

O, A, B, AB

O
(univerzalni
davaoc)

O, A, B, AB

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

PRECIPITACIJA

Dvovalentno At

Y
Y
Y

Ag sa vie epitopa

YY

Viak At

YY

Y
Y
Y
Y Y

Optimalan odnos Ag-At

Viak Ag

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

PRECIPITACIJA

Efekat prozone

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

PRECIPITACIJA

Dodirna precipitacija
Dokazivanje B.antracisa

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

PRECIPITACIJA Agar-gel imunodifuzija

Precipitacijska
linija se stvara
na mestu
ekvivalentne
koncentracije
Ag i At.

Modifikacija - RADIJALNA IMUNODIFUZIJA

U gel se stavi poznati At, a u bazenie se stavljaju razliite koncentracije Ag, pa
se moe formirati kriva koncentracije.

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

Kvantifikacija radioimunodifuzije

U RID metodi se koncentracija u ispitivanom serumu moe odrediti ili na osnovu

dijametra precipitacijskog prstena, ili na osnovi poreenja dobijenog prstena sa
prstenom poznate koncentracije. U oba sluaja se formira kriva koncentracije koja se
oitava.

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

Elektroimunodifuzija

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

REAKCIJA VEZIVANJA KOMPLEMENTA

Zasnovana je na injenici da fragmenti komplementa mogu da se veu za Fc
fragmet At.
U reakciji postoje dva sistema:
Hemolizni sistem Er ovna i At na Er
Poznati Ag ili At
Tumaenje: ima hemolize negativna r-ja; nema hemolize pozitivna r-ja

Ag

Er
K

At

Ag

Er
K

AtH

AtH

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

REAKCIJE IMUNOFLUORESCENCIJE

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

ELISA
(Ensime-linked Immunosorbent Assay)

Patentirana 1968
Umesto vezivanja fluorescentnih boja vri se vezvanje enzima
VRLO SPECIFINA R-JA I LAKA ZA ITANJE
ESTO SE PRIMENJUJE U PATOFIZIOLOKIM MERENJIMA

KOMPONENTE
vrsta povrina
Ag ili At
+ i kontrole
Konjigat (Ag ili At sa vezanim enzimom)
Supstrat (oboji se kada doe u kontakt sa enzimom)
Tenost za pranje
Stop rastvor (jaka kiselina ili baza)
ita rezultata
ZA DOKAZIVANJA At ILI Ag

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

ELISA
(Ensime-linked Immunosorbent Assay)
DOKAZIVANJE ANTIGENA

Kompetitivna blokirajua
Odsustvo boje poz. r-ja

Y
Ag

Inhibiciona
Odsustvo boje poz. r-ja

Direktna Sendvi
Ima boje poz. r-ja

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

ELISA
(Ensime-linked Immunosorbent Assay)
DOKAZIVANJE ANTITELA

DIREKTNA, KOMPETITIVNA,
BLOKIRAJUA ELISA
Bez boje, poz. r-ja

INDIREKTNA ELISA
Boja, poz. r-ja

Y YY
Y YY
E

Y YY

OSNOVNE IMUNOLOKE METODE

Pomenute imunoloke metode nalaze se u

osnovni mnogih reakcija u patolokoj
fiziologiji i klinikoj biohemiji, s obzirom da
tehnika monoklonskih antitela
predstavlja jednu od najvanijih metoda za
dokazivanje razliitih hormona, enzima,
drugih funkcionalnih elemenata iz
biolokog materijala.

RACIONALNA DIJAGNOSTIKA INFLAMACIJE

DA LI U ORGANIZMU POSOTJI PROCES ZAPALJENJA ILI NEKROZE?
Ukoliko postoje trebao bi da postoji neki od kardinalnih znakova upale
i/ili neka od promena u krvnoj slici, kao i promena u belanevinama
krvne plazme.
DA LI JE ZAPALJENJE AKUTNO ILI HRONINO?
Ukoliko postoji poveanje koncentracije proteina akutne faze, to se u
elektroforezi ispoljava porastom alfa frakcije globulina, smatramo da
se radi o akutnom procesu. Na hronino zapaljenje ukazuje poveanje
koncentracije svih klasa gama-globulina.
DA LI JE ZAPALJENJE IZAZVANO BAKTERIJAMA, VIRUSIMA ILI JE
ASEPTINO?
Neutrofilija prati bakterijske infekcije, limfocitoza prati virusnu, dok
blaga neutrofilija ukazuje na aseptini proces.
KAKAV JE ISHOD ZAPALJENJA?
Najbolje je pratiti sedimentaciju Er, belu krvnu sliku i fibrinogen, ija
normalizacije ukazuje na ozdravljenje.

RACIONALNA DIJAGNOSTIKA INFLAMACIJE

DODATNI KRITERIJUMI OZDRAVLJENJA

Iezavanje uzronika
Porast titra At do odreene granice i
postepeno opadanje
Odsustvo kardinalnih znakova upale
Ponaanje prema reinfekciji

RACIONALNA DIJAGNOSTIKA INFLAMACIJE

SPECIFINE
METODE
Izolovanje
uzronika
Bioloki ogled
Seroloke
reakcije

NESPECIFINE
METODE
Dokazivanje promena proteina
plazme ili seruma
Dokazivanje poveanja
koncentracije fibrinogena
Sedimentacija Er
Dokazivanje proteina akutne faze i
nekih specifinih belanevina
krvne plazme (reumatoidni faktor)
Diferencijalna krvna slika
Citoloki pregled punktata...

RACIONALNA DIJAGNOSTIKA INFLAMACIJE

ODREDITI SEDIMENTACIJU Er
Odrediti broj leukocita u perifernoj krvi
Odrediti diferencijalnu krvnu sliku
Odrediti koncentraciju fibrinogena u plazmi
Odrediti ukupne serumske proteine
Uraditi elektroforezu serumskih proteina
Odrediti proteine akutne faze u perifernoj krvi
Odrediti pojedinano IgG,IgM,IgA
Odrediti C3 komponentu komplementa

RACIONALNA DIJAGNOSTIKA INFLAMACIJE

Odreivanje sedimentacije eritrocita
Potreban materijal

Aparatura za vaenje krvi

Pipeta po Westergreenu, promera 2,5mm, sa podeocima od 1 mm
Specijalan stalak za pipete.

Izvoenje

Izvaditi krv pacijentu

Krv pomeati sa antikoagulansom, tako da odnos krvi:citrat (antikoagulans)
bude 4:1.
Uvui krv sa antikoagulansom u pipetu do oznake 0.
Pipeta se postavi uspravno u stalak i oitava se za 1 as i 2 asa
Tako se dobije rezultat npr. SE za 1 h 8 mm, za 2h 16 mm...

Tumaenje

Ubrzana sedimentacija se oekuje kod: infekcije,anemija, hiperholesterolemije,

maligniteta; ali i tokom graviditeta, polnog ara, posle obilnog obroka...
IZVODITI SEDIMENTACIJU NATE!!!

 Faktori od kojih zavisi brzina SE:

 ERITROCITNI:
Broj eritrocita:
- oligocitemija - ubrzana SE
- policitemija - sporija SE
- sadraj hemoglobina u Er
- adhezivnost i aglutinacija Er
 PLAZMATSKI:
Belanevine krvne plazme:
- albumini stabilizuju suspenziju Er
- fibrinogen i gamaglobulini (imunoglobulini) smanjuju
stabilnost suspenzije Er

 BRZINA SEDIMENTACIJE ERITROCITA (mm):

Vrsta
Konj
Govee
Ovca
Koza
Svinja
Pas
ovek - m.
- .

1sat
69
1
1-4
1-4
2-8
0,5 - 8
1-3
3-5

2 sata
71
2
3-8
3 - 10
5 - 25
1 - 26
4-6
6 - 8 - 10

24 sata
74
12
6 - 15
9 - 24
8 - 50
7 - 54
-

RACIONALNA DIJAGNOSTIKA INFLAMACIJE

DOKAZIVANJE CRP (C-reaktivni protein)

CRP je beta-globulin i izdvaja se elektroforezom.

Konano dokazivanje ide pomou Latex-CRP aglitunacije.
Za lateksu su vezana At protiv CRP. To su zapravo At
protiv kapsularnog antigena pneumokoka. CRP je izuzetno
slian tom antigenu, po kome je i dobio ime (C-od
capslula).
U zavisnosti od veliine estica aglutinacije reakcija se
obeleava sa jednim do 4 krstia (+,++,+++,++++).
CRP se nalazi u organizmu i u fiziolokim uslovima, ali je
njegova koncentraija tako mala da se ovom metodom ne
moe dokazati.
U AKUTNIM BAKTERIJSKIM ZAPALJENJIMA CRP MOE
BITI POVEAN I DO 1000 PUTA!!!
Dokazivanje reumatoidnog faktora (RF) ,
takoe lateks r-ja

RACIONALNA DIJAGNOSTIKA INFLAMACIJE

ELEKTROFOREZA PROTEINA

esto smanjena
zbog izlaska transferina
u intersticijum

Poviena alfa-frakcija
zbog porasta koncentracije
proteina akutne faze u plazmi

RACIONALNA DIJAGNOSTIKA INFLAMACIJE

ELEKTROFOREZA PROTEINA

Poviena frakcija gama-globulina

u hroninoj inflamaciji

DA LI DA PITAM
NETO?