1.

Vrste povreda zuba su:

a. povrede tvrdih zubnih tkiva i pulpe
b. periodoncijuma
c. alveolarnog nastavka
d. gingive i oralne sluzokože

2. U anamnezi, prethodne povrede značajne su:

a. Samo na povređenom zubu
b. Na svim prethodno povređivanim zubima
c. Nisu od značaja

3. Rendgen snimak povređenog zuba:

a. Korisno je uraditi
b. Obavezno je uraditi
c. Se radi po potrebi

4. Sve traumatske povrede zubnih tkiva i pulpe se dele na:

a. frakture krunice zuba
b. korena zuba
c. krunice i korena

5. Frakture krunuca zuba dele se na:

a. 3 klase
b. 4 klase
c. 5 klasa

6. U slučaju frakturiranih zuba III klase NIJE indikovano uraditi:

a. Direktno prekrivanje pulpe
b. Vitalnu amputaciju
c. Mortalnu amputaciju

7. Najlošija prognoza za lečenje fraktura korena stalnih zuba je u slu čajevima kada se
frakturna linija nalazi:
a. Gingivalnoj trećini korena
b. Srednjoj trećini korena
c. Apikalnoj sredini korena

8. U luksacije zuba spadaju:

a. kontuzije
b. subluksacija
c. intruzija
d. ekstruzija
e. bočno rasklaćenje zuba

9. Traumatske ekstrakcije su češće kod:

a. Mlečnih zuba
b. Stalnih zuba
c. Podjednako su zastupljene

1
10. Najgori način čuvanja traumatski ekstrahovanog zuba je:
a. U posudi sa hladnim mlekom
b. U vati natopljenoj fizioločkim rastvorom
c. U sterilnoj suvoj gazi

11. U toku hirurške ekstrakcije duboko impaktiranih gornjih umnjaka, prilikom distalne
relaksacije režnja, može nastati krvarenje koje je posledica povrede:
a. pleksusa pterigoideusa
b. gornjeg zubnog spleta
c. sluzokože sinusa
d. arterije buccalis

12. Ozbiljna, po život opasna, krvarenja u podu usne duplje nastaju usled povrede:
a. arterije alveolaris inferior,
b. arterije lingvalis,
c. arterije mentlis
d. arterije sublingvalis

13. Krvarenje iz arterije alveolaris inferior zaustavlja se:

a. podvezivanjem ove arterije
b. termokauterizacijom
c. dubokom tamponadom
d. primenom fibrinskog lepka

14. Kod postekstrakcionog krvarenja ispod hipertrofi čnog koaguluma potrebno je prvo:
a. ukloniti koagulum i aplikovati loklani hemostatik
b. napraviti duboku tamponadu ekstrakcione rane
c. maksimalno čuvati koagulum i pažljivo prešiti alveolu
d. utvrditi izvor krvarenja pa onda primeniti odgovaraju će mere loklane hemostaze
prvo se ukloni koagulum, pa se odredi mesto krvarenja i onda lok hemostatik se stavi

15. Intraoperativna koštana krvarenja zaustavljaju se:

a. primenom Gelatampa ili Sorbacela
b. dubokom tamponadom
c. ukucavanjem koštanih gredica
d. digitalnom kompresijom

16. Ozbiljnija koštana krvarenja prilikom vađenja donjih impaktiranih umnjaka mogu nastati
zbog povrede:
a. a retromolaris
b. a i v alveolaris inferior
c. arterije facijalis
d. arterije lingvalis

17. Redosled postupaka kod tretmana krvarenja iz poda usne duplje:

a. Hvatanje krvnog suda peanom 3
b. identifikacija krvnog suda koji krvari 2
c. podvezivanje krvnog suda 4
d. bidigitalna kompresija preko gaze kojom je napakovan pod usne duplje 1

2
18. Uklanjanje jodoform gaze kod duboke tamponade vrši se:
a) posle 7 dana
b) ne uklanja se
c) posle 3-5 dana
d) četvrtog i sedmog dana

19. Postoperativni hematom u mekim tkivima potebno je:

a) drenirati
b) kontinuirano tretirati hladnim oblogama do povlačenja hematoma
c) ukoliko nema znakova infekcije tretirati toplim oblogama posle 48 sati
d) posle inkapsulacije hirurški ukloniti

20. ALGORITAM - TRETMAN TEŠKO POVREĐENIH PACIJENATA SASTOJI SE OD:

a) Trijaže
b) Prve pomoći na mestu povređivanja
c) Definitivnog zaustavljanja krvarenja
d) Monitoringa
e) Detaljnog kardiološkog pregleda
f) Brzog transporta pacijenta u adektatnu ustanovu
g) Intubacije

21. ALGORITAM - TRETMAN TEŠKO POVREĐENIH PACIJENATA SASTOJI SE OD:

a) Hirurškog pregleda na licu mesta
b) Prve pomoći na mestu povređivanja
c) Hitnog stavljanja pacijenta u opštu anesteziju
d) Monitoringa
e) Ordiniranja AT zaštite
f) Prve pomoći u bolničkim uslovima
g) Evaluacije

22. ALGORITAM - TRETMAN TEŠKO POVREĐENIH PACIJENATA SASTOJI SE OD:

a) Trijaže
b) Antitetanusne zaštite
c) Antibiotske zaštite
d) Monitoringa
e) Antišok terapije
f) Prve pomoći u bolničkim uslovima
g) Evaluacije

23. RANO ZBRINJAVANJE POVREDA MF REGIJE PODRAZUMEVA

1. __stabilizacija pacijenta__
2. Inicijalno zbrinjavanja pacijenata sa frakturom
3. _hirurški debridman i previjanje rana__
4. Elektivnu traheostomiju
5. _klinički pregled i istorija bolesti__
6. Laboratorijske testove
7. Kompletan pregled glave i vrata

3
24. RANO ZBRINJAVANJE POVREDA MF REGIJE PODRAZUMEVA
a) stabilizaciju pacijenta
b) _ Inicijalno zbrinjavanja pacijenata sa frakturom ___
c) Hirurški debridman i previjanje rane
d) _ Elektivnu traheostomiju ___
e) Klinički pregled i istorija bolesti
f) _ Laboratorijske testove ____
g) Kompletan pregled glave i vrata

25. PRVA POMOĆ ( ABCDE ) PODRAZUMEVA

a) Omogućavanje prohodnosti disajnih puteva uz zaštitu vratnog dela ki čmene moždine -
cervical spine protection (Airway control)
b) _disanje i ventilacija pt (breathing and ventilation)_
c) Uspostavljanje adektatne cirkularcije, borba protiv hemoragije (Circulation, and
hemorhhage control)
d) __nesposobnost i neurološki status (disability)___
e) Izlaganje – kontrola okruženja (Exposure = environment control)

26. PRVA POMOĆ ( ABCDE ) PODRAZUMEVA*

a) Kontrolu vazdušnog puta
b) Rentgenološku kontrolu
c) Kontrolu krvarenja
d) Kontrolu izlaganja okruženju
e) Hematološku kontrolu

27. PRVA POMOĆ ( ABCDE ) PODRAZUMEVA*

a) Disanje i ventilaciju
b) Kontrolu krvarenja
c) Kontrolu centralnog nervnog sistema
d) Kontrolu izlaganja okruženju
e) Hematološku kontrolu

28. ZBRINJAVANJE POVREDA MAKSILOFACIJALNE REGIJE

a) Urgentno zbrinjavanje
b) __rano zbrinjavanje___
c) Definitivno zbrinjavanje
d) Sekundarno zbrinjavanje – revizija

29.KLINIČKI PROBLEM KOJI ZAHTEVA NEPOSREDNU IDENTIFIKACIJU - “LIFE

THREATENING CONDITIONS” su MFH povrede koje dovode do:
a) __opstrukcije disajnog puta___
b) __profuznog krvarenja___

30. GLAVNI UZROCI SMRTI KOD POVREĐENIH PACIJENATA SU:

a) razarajuće povrede centralnog nervnog sistema
b) Opstrukcija disajnog puta
c) Nekontrolisano krvavljenje
d) Cardiac arest

4
31. POVREDE MAKSILOFACIJALNE REGIJE :
a) Relativno retko ugrožavaju život
b) Često ugrožavaju život

32. NABROJATI KARAKTERISTIKE UDRUŽENIH POVREDA MAKSILOFACIJALNE

REGIJE :
a) _povećan mortalitet
b) _opstrukcija disajnih puteva
c) _povreda CNSa i kičme
d) _povreda šupljih organa
e) _krvarenje

33. PRVA POMOĆ KOD POVREDA LICA I VILICA NA MESTU POVREĐIVANJA

MOŽE BITI: (NABROJATI KO MOŽE UKAZATI MEDICINSKU POMOĆ)
a) _samopomoć
b) _laička pomoć (osoba nije med.radnik,ali je obu čena za davanje 1.pomo ći)
c) _stručna medicinska pomoć (tehničar, lekar)

34.PRVA POMOĆ NA MESTU POVREDJIVANJA:

a) Omogućavanje prohodnosti/kontrola disajnih puteva
b) Hvatanje krvnog suda peanom
c) Antišok terapija
d) Transportna – privremena imobilizacija
e) Antibiotska terapija
f) Brz transport
g) Antitetanusna zaštita

35.“CHIN TRHUST” I “JAW LIFT” MANEVRI IMAJU ZA CILJ:

__ Omogućavanje prohodnosti disajnih puteva __

36. PRVA POMOĆ KOD POVREDA LICA I VILICA SE MOŽE UKAZATI :

a) _na mestu povređivanja__
b) _u medicinskoj ustanovi__

37. U CILJU POSTIZANJA PROHODNOSTI DISAJNIH PUTEVA IZVODI SE:

a) _podizanje brade_
b) _izvlačenje vilice__
c) _uklanjanje stranog sadržaja_
d) _veštačko disanje (usta na usta ili ambu balon sa maskom) _
e) _intubacija_
f) _traheotomija_
g) _konikotomija

38.MEHANIZAM KOJI JE ODGOVORAN ZA OSLOBAĐANJE DISAJNOG PUTA KOD

AKTA PODIZANJA BRADE NAZIVA SE:
“CHIN TRHUST” I “JAW LIFT” MANEVRI _

5
39.URGENTNA INTUBACIJA JE INDIKOVANA KOD:
a) _respiratornog zastoja
b) _ srčanog zastoja
c) _teških povreda MF regije
d) _masivnih krvarenja

40.ORALNI “AIRWAY” : *
a) Održava prohodnost disajnog puta kod pacijenata koji su bez svesti
b) Koristi se kao sredstvo za privremenu hemostazu
c) Može se koristiti kod polusvesnih pacijenata
d) Štiti endotrahealni tubus od ujeda
e) Otežava sukciju iz disajnog puta

41. Najbitnija uloga uloga oralnog “airway-a” je da :

__ Održava prohodnost disajnog puta kod pacijenata koji su bez svesti __

42. Manevri koji mogu uspostaviti prohodnost disajnog puta kod pacijenata koji spontatno
dišu i omogućiti pravilnu respiraciju su :
a) __podizanje brade__
b) __izvlačenje vilice_
c) __uklanjanje stranog sadržaja_

43. Hemostaza u okviru prve pomoći može biti:

1. _privremena
2. _definitivna

44. Kontraindikacija za postavljanje oralnog airway-a su:

a) __teske povrede disajnog puta
b) __povrede vratne kičme

45.Korišćenje pomoćne respiratorne muskulature ukazuje na :

__delimičnu opstrukciju disajnih puteva(pt ne može da diše samostalno pa je neophodna
intubacija)_

46.Mere definitivne hemostaze su:

a) _termokauterizacija_
b) _ligatura k.s._

47.Krvavljenje iz nosa se može definitivno zbrinuti:

a) __prednjom tamponadom_
b) __zadnjom tamponadom_

48. Privremena imobilizacija se može obezbediti:

a) __zavojima_
b) __žičanom ligaturom_

49. Privremena imobilizacija se može obezbediti:

a) __zavojima(Barelov, Bartonov, capistrum simlex/duplex…)
b) __žičanom ligaturom_

6
50. Nabrojati privremene imobilizacije ( žicom) :
Gilmer, Ivy (Ajvi), Risdon (Rizdon)

51. Nabrojati šta sve može biti aspirirano i tako postati uzrok opstrukcije disajnog puta.
a) _sveža krv_
b) _povraćen sadržaj želuca_
c) _traumatski ekstrahovan zub_
d) _fragmenti alveolarne kosti__
e) _delovi proteze ili mosta

52. Fiberoptička intubacija se rutinski primenjuje:

a) __kod povreda vratnog dela kičme_
b) __kod tumora ili kongenitalnih poremećaja disajnih puteva_

53. Navesti metode privremene hemostaze:

a) __digitalna kompresija
b) __površna tamponada i kompresija sterilnim zavojem
c) __kompresivni zavoj

54. Manuelna repozicija se može primeniti kao mera privremene hemostaze.

a) TAČNO
b) NETAČNO

55. Merama privremene imobilizacije se ne može privremeno uspostaviti hemostaza.

a) TAČNO
b) NETAČNO

56. Imobilizacija je:

Skup postupaka kojima se postižu najpovoljniji uslovi za zarastanje koštanih fragmenata i
okolnih mekotkivnih struktura.

57. Privremena imobilizacija se može obezbediti zavojima ( nabrojati metode):

a) _Barelov_
b) _Bartonov_
c) _capistrum simplex/duplex_

58. Prva pomoć u bolničkim uslovima podrazumeva : *

1. __obezbeđivanje disajnog puta_
2. Hirurško zaustavljanje krvarenja i obrada rane
3. _antišok Th_
4. Antitetanusna zaštita
5. __borba protiv infekcije__
6. Imobilizacija (privremena/definitivna)

59. Strano telo u disajnom putu se kod svesnih pacijenata može ukloniti
manuelno ili Hajmlihovim manevrom

7
60.Šta je bol?
Bol je neprijatan čulni i emocionalni osećaj nastao kao reakcija na stvarno ili potencijalno
oštećenje tkiva ili je opisan u smislu takvog oštećenja.

61.Navedite tri razloga koja otežavaju dijagnostiku bola u orofacijalnoj regiji!

a)_bogata inervacija – otežava lokalizaciju bola_
b)_diskretni poremećaji u mišićima i zglobu daju bolove jakog intenziteta _
c)_može biti posledica promena u udaljenim predelima
d)__može biti simptom neuroza, bez patoloških promena

62.Navedite razliku između akutnog i hroničnog bola!

Akutni bol Hronični bol
_svrsishodan_ _nema biološku svrhu__

63. Navedite osnovne odlike hroničnog bola!

a) __traje 6 meseci i više__
b) __nema biološku svrhu_
c) __raspoloženje anksiozno-depresivnog karaktera__
d) __perzistentan__
e) __potmuo__
f) ___vremenom se pojačava intenzitet i povećava se broj nadraženih Rc _

64.Na koje kategorije je podeljen hronični orofacijalni bol?

a) neurogeni
b) somatski
c) psihogeni
d) maligni

65.Kako nastaje neurogeni bol?

__nastaje nakon oštećenja pojedinih komponenti CNSa(centralni) ili nerava i korena
nerva(periferni) (strukturne promene i abnotmalnosti) __

66.Na koje kategorije je podeljen somatski bol?

a) površni
b) duboki
c) projektovani

67.Nabrojte modalitete lečenja bolne disfunkcije TMZ!

a) konzervativna
b) fizioTh
c) medikamentna
d) hirurška

68.Psihogeni bol se može javiti kao:

a) specifična r-ja na stres kod zdrave i stabilne osobe
b) psihički poremećaj kod endogenih depresija
c) konverzija psihičkih u fizičke tegobe kod nekih psihijatrijskih oboljenja

8
69.Na koji način se kvantifikuje bol?
a) skale (vizuelno analogna skala,skala verbalne i numeri čke procene)
b) test blokade
c) somatosenzorni evocirani potencijali

70.U epizodna besvesna stanja spadaju: (nabrojte)

a) sinkopa
b) kolaps
c) histerični napad
d) epilepsija

71. Karakteristike epizodnih besvesnih stanja su: (nabrojte)

a) nagli nastanak
b) kratko trajanje
c) prodromalni simptomi
d) jednostavni i uspešni Th postupci

72. Sinkopa nastaje kao posledica kratkotrajne ishemije centralnog nervnog sistema i kore
velikog mozga

73. Sinkopa se etiološki deli na : (nabrojte)

a) vazovagalnu
b) kardiopulmonalnu
c) cerebrovaskularnu

74. Najčešći uzroci vazovagalne sinkope su: (zaokružite ta čne odgovore)

a) nizak arterijski pritisak
b) primena anestetika sa adrenalinom
c) Emocionalni stres
d) Strah od intervencije
e) Ekstremne aritmije
f) Teške aortne i mitralne stenoze

75.Terapija vazovagalne sinkope podrazumeva : (nabrojte)

a) horizontalni položaj (noge iznad nivoa glave)
b) agesivni spoljni nadražaji (prskanje vodom,udisanje alkohola) radi aktivacije Sy

76.Prodromalni simptomi vazovagalne sinkope su. (nabrojte)

a) opšta slabost
b) muka
c) bledilo i znojenje
d) gubitak ravnoteže
e) Tahikardija

77.Histerični napad se odlikuje: (nabrojte)

a) subjektivni osećaj gušenja, nedostatka vazduha
b) ”gubitak svesti” ( iscenirani) i bizarni položaji
c) nema znojenja, bledila, cijanoze

9
78.U terapiji histeričnog napada kontraindikovana je:
primena agresivnih Th mera i kiseonika

79. Bol kao posledica pulpitisa razlikuje se od neuralgi čnog bola po:
intenzitetu
triger zoni
vremenu pojavljivanja
ne razlikuju se

80. Aspiracija zuba ili dela zuba se prepoznaje po:

a. otežanom disanju
b.cijanozi
c. srčanom zastoju
d.sinkopi

81. Ukoliko se prilikom vadjenja zuba izluksira susedni zub treba:

a. uraditi ekstrakciju
b.endodontsko lečenje
c. imobilizaciju
d.apikotomiju

82. Intenzivno krvarenje posle vadjenja zuba se zaustavlja:

a. površnom tamponadom
b.dubokom tamponadom
c. šivenjem gingive
d.primenom antifibrinolitika

83. Frakturirani koren se:

a. uvek vadi
b.ne mora vaditi ako je izuzetno mali, a zub bio vitalan
c. ne mora vaditi ako je izuzetno mali, a zub nije u bliskom kontaktu sa sinusom
d.ako je koren bio veliki a zub vitalan

84. Oroantralna komunikacija najčešće se zatvara:

a. hirurški
b. resorptivnim hemostaticima
c. palatinalnim režnjem
d. slobodnim kostanim transplanatatom

85. Oroantralna fistula:

a. se zatvara odmah
b. se zatvara nakon ispiranja maksilarnog sinusa i revizije sluzokože maksilarnog sinusa
c. se ne zatvara
d. se zatvara masnim jastučetom obraza

10
86. Strano telo u sinusu:
a. vadi se uvek
b. samo ako uzrokuje sinuzitis
c. ako uzrokuje sinuzitis rinogenog porekla
d. ako ne uzrokuje sinuzitis dentogenog porekla

87. Zub pod otokom se ne vadi

a. samo kod dentoalveolarnih apscesa
b. samo kod teških formi infekcija vec se primenjuju antibiotici a vadjenje odlaze do
poboljšanja opšteg stanja pacijenta
c. samo kod teških formi infekcija vec se primenjuju antibiotici a vadjenje odlaže do
primanja prve doze antibiotika
d. samo kod flegmone poda usta

88. Kod pacijenta sa trizmusom, povišenom telesnom temperaturom treba:

a. primeniti antibiotike
b. primeniti antibiotike, opservirati najmanje 72 sata
c. primeniti antibiotike i opservirati najmanje 14 dana
d primeniti antibiotike parenteralno i opservirati 7 dana

89. Mere privremene hemostaze kod krvavljenja iz mekih tkiva lica su:
digitalna kompresija
kompresivni zavoj
hvatanje k.s. peanom
tamponada rane

90. Definitvna hemostaza kod krvavljenja iz mekih tkiva lica postize se

ligaturom povređenog k.s.

91. Digitalna kompresija kao privremena mera hemostaze moze se primeniti na:
a.facialis
a.temporalis superficialis
a.labialis superior et inferior

92. Da bi se uspesno primenila digitalna kompresija krvni sud mora da bude iznad
koštane podloge.

93. Za privremenu hemostazu kod otvorenog preloma mandibule moze se primeniti:

a. manuelna repozicija
b. privremena imobilizacija
c. žičane ligature

94. Za privremenu imobilizaciju kod otvorenog preloma mandibule od zavoja najcesce se

upotrebljavaju:
a. capistrum simplex
b. c.duplex
c. bartonov zavoj

95. Hematom poda usta kod preloma tela mandibule zove se Colemanov znak.

11
96. Unutrasnja krvavljenja kod preloma srednjeg masiva lica se manifestuju na licu kao
Brilenhematom (Brullenhematom,rakunove oči),cirkumorbitalni hematom u obliku nao čara

97. Guerinov znak je hematom u predelu foramen palatinum majusa. DA

98. Guerinov znak se javlja se kod krvarenja u velikom nepčanom kanalu kod preloma
maksile.

99. Privremena hemostaza kod preloma srednjeg masiva lica moze se ostvariti:
a. manuelnom kompresijom
b. kompresijom pomoću špatule i zavoja

100. Definitivna hemostaza kod preloma maxille ostvaruje se:

a. ligaturom a.carotis externe...
b. ligaturom a.maxillaris

101. Vensanov (Vincent) znak se karakterise _parestezijom donje usne_(a) . Javlja se kod
_akutnog osteomijelitisa donje vilice_(b)

102. Vincentov znak je prisutan kod:(tačan jedan odgovor)

a) karcinoma maksile
b) karcinoma jezika
c) hronicnog osteomijelitisa maksile
d) radikularnih cista
e) akutnog osteomijelitisa mandibule

103. Akutni osteomijelitis donje vilice karakteriše se i poreme ćajem senzibiliteta n. alv.
inferiora.
Ovaj klinički znak zove se Vincentov znak

104. Od razvojnoih faza odontogenih infekcija bol je naja či u toku: subperiostalne faze.

105. Od razvojnih faza odontogenih infekcija bol prestaje u toku: submukozne.

106. Incizija kod submandibularnog i perimandibularnog abscesa se

Izvodi ekstraoralno(submandibularni pristup) (a). Mesto incizije je 2 poprečna prsta ispod i
paralelno sa donjom ivicom mandibule,a ispred prednje ivice m.masseter-a (b).

107. Osnovni klinički oblici infekcije su: (tačna su četiri odgovora)

a) edem
b) infiltrat
c) absces
d) flegmona
e) functio laesa
f) povišena telesna temperatura
g) crvenilo

12
108. Uzrok nastanka flegmone poda usta mogu biti (ta čna su tri odgovora):
a) povreda jezika i mekih tkiva poda usta
b) stomatitis aphthosa
c) infekcija maksilarnog sinusa
d) prelom donje vilice
e) gangrena donjih molara
f) furunkulus gornje usne
g) gangrena donjih sekutića

109. Poremećaj senzibiliteta n.alveolaris inferioris-a se javlja kod :

akutnog osteomijelitisa mandibule

110. Najznacajniji odontogeni uzroci infekcija mekih tkiva lica su :

a) apikalni parodontitis
b) infekcija posle ex zuba
c) otežano nicanje 3M-perikoronitis
d) hronični periapikalni proces/granulom
e) inficirani zaostali koren
f) poluimpaktirani i impaktirani zubi
g) inficirane ciste

111. U terapiji odontogenih infekcija centralno mesto zauzima:(jedan ta čan odgovor)

a) terapija uzroka infekcija ( trepanacija ili ekstrakcija )
b) antibiotksa terapija
c) hirurska terapija
d) fizikalna terapija

112. 106. Incizija kod submandibularnog i perimandibularnog abscesa se

Izvodi ekstraoralno(submandibularni pristup) (a). Mesto incizije je 2 poprečna prsta ispod i
paralelno sa donjom ivicom mandibule,a ispred prednje ivice m.masseter-a (b).

113. Furunkul gornje usne moze dovesti do tromboze kavernoznog sinusa širenjem inekcije
preko: (jedan tačan odgovor)
a) v.retromandibularis
b) plexus pterygoideus
c) v.jugularis internae
d) v.facialis (ali i v.angularis i v.ophtalmicae sup.et inf.)

114. Fluktuacija je prisutna kod: (jedan tačan odgovor)

a) infiltrata
b) abscesa
c) flegmone
d) edema

115. RTG nalaz od akutnog maksilarnog sinusitisa se opisuje kao: (jedan ta čan odgovor)
a) difuzno rasvetljenje sinusa
b) difuzno zasenčenje sinusa
c) ivicno zesenčenje sa centralnim rasvetljenjem
d) senka sa nivom

13
116. Kod lečenja odontogenih infekcija antibiotska terapija je indikovana: (tri ta čna
odgovora)
a) kod svih kliničkih formi infekcija
b) ako je poremeceno opste stanje
c) kod smanjene otpornosti organizma
d) infekcijom su zahvaceni duboki anatomski prostori ili postoji tendencija sirenja

117. Trizmus se javlja kod infekcija sledećih prostora:( četiri ta čna odgovora)
a) pterigomandibularnog
b) retromaksilarnog prostora
c) parafaringealnog
d) infratemporalnog
e) submandibularnog
f) sublingvalnog

118. Terapija odontogenih infekcija se deli na:

a) Th uzroka
b) antibiotska
c) hirurška
d) fizikalna

119. Odontogene fistule u predelu unutrasnjeg ugla oka ukazuju na infekciju od

gornjeg očnjaka ili premolara.

120. Tromboza kavernoznog sinusa moze nastati sirenjem infekcije od zuba gornje vilice
preko (zadnji put širenja):_plexus pterygoideusa i emisarnih vena_.

121. Tromboza kavernoznog sinusa moze nastati sirenjem infekcije od zuba gornje vilice
preko (prednji put širenja) :
_v.facialis, v.angularis i v.ophtalmicae superior et inferior _.

122. Incizija abscesa vrši se na : _mestu najizraženije fluktuacije u donjoj v., na najnizem
mestu izrazene fluktuacije u g.v._.

123. Najčešći dentogeni uzrok infekcije u predelu lica i vilica je : apikalni parodontitis(a),
90% slucajeva (b) .

124. Klinički oblici zapaljenja su :

a) edem
b) infilterat
c) apsces
d) flegmona
e) fistula

125. Faze infekcije dentogenog porekla su :

a) periodoncijumska
b) enostalna
c) subperiostalna
d) submukozna

14
126. Lečenje dentogenih infekcija obuhvata :
a) incizija i drenaža
b) AB
c) hladne obloge
d) lečenje zuba uzročnika

127. Pterigomandibularni prostor prema medijalno je u kontaktu sa

_parafaringealnim prostorom_ (a), a prema nazad sa _parotidnom ložom_(b).

128.Orbita je preko fissure orbitalis superior u komunikaciji sa:

srednjom lobanjskom jamom.

129. Orbita je preko fissure orbitalis inferior u komunikaciji sa :

fossom infratemporalis i pterygopalatinom.

130. Opšti znaci infekcije su :

a) povišena ToC
b) opšta intoksikacija
c) leukocitoza i ubrzana Se
d) tahikardija i ubrzan puls

131. Terapija infekcija obuhvata :

a) incizija i drenaža
b) antibiogram
c) AB širokog spektra
d) hladne obloge spolja
e) antipiretici
f) analgetici
g) infuzija

132. Endokranijalne komplikacije infekcija su :

a) tromboza kavernoznog sinusa
b) meningitis
c) subduralni apsces
d) epiduralni apsces

133. Komplikacije flegmone poda usta su :

a) akutni edem glotisa
b) širenje infekcije prema vratu
c) medijastinitis
d) sepsa

134.Intraoralna incizija se izvodi paralelno sa zubnim lukom.

135. Ekstraoralna incizija se izvodi u pravcu prirodnih kožnih nabora.

136. U cilju drenaže u drenažni kanal se aplikuje :

a) jadoform štrajfna.
b) gumeni dren.

15
137. Najčešća komplikacija parodontopatije je: akutni parodontalni apsces

138. Po toku, parodontalni apsces može biti:

a) primarni i sekundarni
b) akutni i hronični
c) serozni i gnojni

139. U komplikacije parodontopatije spadaju (Zaokružite ta čne odgovore):

a) retrogradni pulpitis
b) fraktura korena zuba
c) akutni maksilarni sinuzitis
d) akutni parodontalni apsces

140. Najbolje je, kada je to moguće, u terapiji akutnog parodontalnog apscesa sprovesti:
a) inciziju
b) drenažu kroz prirodni otvor džepa
c) antibiotsku terapiju

141. U diferencijalnoj dijagnozi, parodontalni apsces treba razlikovati od (Zaokružite

tačne odgovore)::
a) gingivalnog apscesa
b) periapikalnog apscesa
c) kataralnog gingivitisa
d) gingivalne recesije

142. Antibiotska terapija kod komplikacija parodontopatije je indikovana:

c) kada je prisutna supuracija
d) kada je prisutan otok
e) kada je prisutan poremećaj opšteg stanja pacijenta

143. Sistemska urgentna terapija akutnih apeksnih parodontita je:

a) amoksicilin 500 mg
(eritromicin 500 mg ukoliko postoji alergija na penicilin)
b) metronidazol 400mg

144. Lokalna urgentna terapija akutnih parodontita je:

a. drenaža
b. hladne obloge

145. Urgentna terapija akutnih pulpita?

a) _pulpektomija_

146. Urgentna terapija akutnih seroznih periodontita

a. trepanacija radi drenaže
b. ispiranje kavuma antisepticima
c. uložak od hlorfenol kamfora

16
147. Urgentna terapija angine ludovici
a. incizija i drenaža
b. AB

148. Urgentna terapija gutanja endodontskih instrumenata

a. redovna RTG kontrola
b. pracenje polozaja stranog tela

149. Urgentna terapija aspiracije endodontskih instrumentata

a. izazvati kašalj
b. Hajmlihov zahvat ili lupkanje po leđima

150. Urgentna terapija traumatizovanog zuba

a. imobilizacija
b. reimplantacija

151. Urgentna terapija frakture krunice

a. direktno prekrivanje pulpe
b. biopulpotomija
c. pulpektomija (vitalna amputacija)

17