Da li si znao?

Bog je među ljudima učinio veliko delo

Prošlo je staro i došlo novo doba. Godinu za godinom i dan za danom, Bog čini mnoga
dela. Došao je na svet i zatim ga napustio. Ovaj ciklus se ponavlja kroz brojne naraštaje. Danas
Bog nastavlja, kao i ranije, da obavlja svoju dužnost, dela koja tek treba da učini, jer do dana
današnjeg On još nije otpočinuo. Od vremena postanja do danas, Bog je učinio mnogo toga.
Ali da li si znao da Bog danas dela mnogo više nego ranije i da je obim Njegovog delovanja
mnogo veći nego pre? Zbog ovoga kažem da je Bog učinio veliko delo među ljudima.
Celokupno Božje delanje je veoma važno, bilo za ljude ili za Boga, jer je svako Njegovo delo
vezano za čoveka.
Pošto se Božja dela ne mogu ni videti ni dotaći – a još manje ih svet može opaziti – kako
bi mogla da budu nešto veliko? Šta bi se smatralo velikim? Svakako, niko ne može poreći da se
sve što Bog čini može smatrati velikim, ali zašto tako nazivam dela koja Bog čini danas? Kada
kažem da je Bog učinio veliko delo, u to nesumnjivo spadaju mnoge tajne koje čovek tek treba
da razume. Hajde da sada pričamo o njima.
Isus je rođen u jaslama u doba koje nije moglo da podnese Njegovo postojanje, ali čak i u
tim uslovima svet nije mogao da Mu stane na put i živeo je među ljudima trideset tri godine
pod Božjim okriljem. Za trideset i tri godine života, On je iskusio gorčinu sveta i život bede na
zemlji. Na ramenima je poneo veliki teret raspeća kako bi iskupio celokupno čovečanstvo. On
je iskupio sve grešnike koji su živeli pod okriljem S0tone, i konačno, Njegovo vaskrslo telo
vratilo se na Njegovo počivalište. Tada su otpočela nova Božja dela, a to je takođe i početak
novog doba. Bog u Svoju kuću vodi one koji su spaseni kako bi započeo Svoje novo delo
spasenja. Ovoga puta, delo spasenja je potpunije nego u prošlim vremenima. Nije Sveti Duh
taj koji dela u čoveku kako bi ga podstakao na samostalnu promenu, niti se Isus pojavljuje u
telu među ljudima kako bi ih spasio, a ponajmanje se spasenje dešava pomoću nečeg drugog.
Umesto toga, ovaploćeni Bog izvršava delo i upravlja njime lično. On to radi na ovaj način
kako bi čoveka poveo u novo delo. Zar to nije nešto veličanstveno? Bog ne izvršava ovo delo
kroz jedan deo čovečanstva niti pomoću proroštava. Umesto toga, Bog ga izvršava lično. Neko
bi mogao reći kako ovo nije veliko delo i da čoveku ne može doneti ushićenje. Ali ja ću ti reći
da Božje delo nije samo ovo, već nešto mnogo veće i mnogo više.

Ovoga puta, Bog dolazi da dela ne u duhovnom telu, već u sasvim običnom. Štaviše, ne
samo što je to telo drugog Božjeg ovaploćenja, već je i telo kroz koje se Bog vraća telesnom. To
je sasvim obično telo. Ne možeš da primetiš ništa što Ga izdvaja od drugih, ali možeš da od
Njega primiš istine za koje se ranije nije čulo. To beznačajno telo je ono kroz šta se otelovljuju
sve reči istine koje dolaze od Boga, ono koje preuzima Božje delanje u poslednjim danima i
koje izražava celokupno Božje stanovište kako bi ga čovek mogao razumeti. Zar ne želiš silno
da vidiš Boga na nebu? Zar ne želiš silno da razumeš Boga ne nebu? Zar ne želiš silno da vidiš
kuda ide čovečanstvo? On će ti reći sve ove tajne – tajne koje nijedan čovek ne može da ti
kaže, i takođe će ti reći istine koje ne razumeš. On predstavlja tvoja vrata u carstvo i tvoj vodič
u novo doba. Jedno tako svakidašnje telo čuva mnoge nedokučive misterije. Njegova dela ti
mogu biti nedokučiva, ali sav cilj dela koja On čini je dovoljan da možeš da vidiš kako On nije,
kao što ljudi veruju, obično telo. Jer On predstavlja Božju volju i brigu koju je Bog pokazao
prema čovečanstvu u poslednjim danima. Premda ne možeš da čuješ Njegove reči koje kao da
potresaju nebo i zemlju, premda ne možeš da vidiš Njegove oči koje su kao vatreni plamen i
premda ne možeš da primiš disciplinu Njegovog gvozdenog štapa, ipak možeš da u Njegovim
rečima čuješ kako je Bog gnevan i da pokazuje saosećanje prema ljudima; možeš da vidiš
Božje pravedno stanovište i Njegovu mudrost, i, štaviše, da sagledaš Božju brigu za celo
čovečanstvo. Božje delanje u poslednjim danima je da dozvoli čoveku da vidi Boga s neba kako
živi među ljudima na zemlji, i da omogući čoveku da Boga upozna, posluša, poštuje i voli. Zato
se On po drugi put vratio u telo. Premda čovek danas vidi Boga koji je isti kao čovek, Boga s
nosom i parom očiju, jednog ni po čemu izuzetnog Boga, Bog će vam pokazati da kada ovaj
čovek ne bi postojao, nebo i zemlja bi pretrpeli ogromnu promenu. Kada ovaj čovek ne bi
postojao, nebesa bi se zamračila, zemljom bi zavladao haos, i čitavo čovečanstvo bi živelo
usred gladi i pošasti. On će vam pokazati da kada ovaploćeni Bog ne bi došao da vas spasi u
poslednjim danima, Bog bi odavno u paklu uništio čitavo čovečanstvo. Kada ovo telo ne bi
postojalo, vi biste zauvek bili arhi-grešnici i zauvek biste bili leševi. Trebalo bi da znate da
kada ovo telo ne bi postojalo, čitavo čovečanstvo bi se suočilo s neizbežnom nesrećom i ne bi
moglo da izbegne još strožu kaznu koju Bog izriče čovečanstvu u poslednjim danima. Da ovo
obično telo nije rođeno, svi biste bili u stanju da preklinjete za život, a da niste u stanju da
živite i da se molite za smrt. a da ne možete da umrete. Kada ovo telo ne bi postojalo, ne biste
mogli da dođete do istine i da danas stupite pred Božji presto, već bi vas Bog kaznio za vaše
teške grehove. Da li ste znali da bez Božjeg povratka u telo niko ne bi imao priliku za spasenje,
i da nema dolaska ovog tela, Bog bi odavno stavio tačku na drevno doba? Pošto je tako,
možete li i dalje da odbijate drugo Božje ovaploćenje? Budući da od ovog običnog čoveka
možete da imate tako puno koristi, zašto Ga ne biste rado prihvatili?
Božje delanje je nešto što ne možeš da razumeš. Ako ne možeš da u potpunosti razumeš
da li je tvoj izbor ispravan, niti da li je Božje delanje uspešno, zašto onda ne oprobaš sreću i
vidiš da li ti ovaj obični čovek može biti od velike pomoći, i da li je Bog zaista učinio veliko
delo? Ipak, moram ti reći da su u vreme Noja ljudi jeli i pili, ženili se i udavali u tolikoj meri da
je Bogu bilo nepodnošljivo da to gleda, te je poslao veliki potop da uništi čovečanstvo,
poštedevši samo Nojevu osmočlanu porodicu i sve ptičje i životinjske vrste. U poslednjim
danima, međutim, pošteđeni od Boga su svi oni koji su mu do kraja bili odani. Iako su oba
doba bila vremena velike iskvarenosti kojoj je Bogu bilo nepodnošljivo da gleda, i čovečanstvo
u oba doba je postalo tako iskvareno i poricalo da je Bog njihov Gospod, Bog je uništio ljude
samo u Nojevo vreme. Čovečanstvo je u oba doba donelo Bogu veliku nevolju, ali Bog je ipak
ostao strpljiv s ljudima poslednjih dana sve do sada. Zašto je tako? Da li ste se ikad zapitali
zašto? Ako zaista ne znate, evo Ja ću vam reći. Razlog zbog kojeg Bog može da ljudima podari
blagodat u poslednjim danima nije to što su oni manje iskvareni nego ljudi u Nojevo vreme,
niti to što su pred Bogom pokazali pokajanje, a još manje se radi o tome da je tehnologija u
poslednjim danima toliko napredna da Bog ne uspeva da ih uništi. Ne, nego Bog u poslednjim
danima ima dela koja treba da učini u grupi ljudi i On će lično izvršiti ovo delo u Svom
ovaploćenju. Štaviše, Bog će izabrati deo ove grupe da postane predmet Njegovog spasenja i
plod Njegovog plana i uvešće ove ljude u sledeće doba. Stoga, bez obzira na sve, ova cena koju
je Bog platio je u potpunosti bila deo pripreme za delo koje će Njegovo ovaploćeno telo učiniti
u poslednjim danima. To što ste stigli do današnjeg dana je zahvaljujući ovom telu. Zbog toga
što Bog živi u telu, vi imate priliku da preživite. Sva ova dobra sreća stečena je na račun ovog
običnog čoveka. Ne samo ova, već na kraju, svaki narod će obožavati ovog običnog čoveka, kao
i zahvaljivati i biti poslušan ovom beznačajnom čoveku, jer su istina, život i put koje je On
doneo, spasli čitavo čovečanstvo, ublažili sukobe između čoveka i Boga, skratili razdaljinu
između njih i stvorili vezu između Božjih i čovečjih misli. Takođe je On taj koji je za Boga
zadobio još veću slavu. Da li je tako običan čovek nedostojan tvog poverenja i divljenja? Da li
je neprikladno tako obično telo nazivati Hristom? Zar takav običan čovek ne može postati
Božji izraz među ljudima? Zar takav čovek, koji je čovečanstvo poštedeo katastrofe, ne
zaslužuje vašu ljubav i želju da ga sledite? Ako odbacujete istine koje izlaze iz Njegovih usta i
prezirete Njegovo postojanje među vama, šta će od vas postati na kraju?
Sve Božje delanje u poslednjim danima obavlja se preko ovog običnog čoveka. On će ti
dati sve – štaviše, On će moći da odlučuje o svemu što se tebe tiče. Može li takav čovek biti
onakav kakvim Ga smatrate: toliko jednostavan da nije dostojan pominjanja? Zar Njegova
istina nije dovoljna da vas u potpunosti ubedi? Zar to što ste svedoci Njegovih dela nije
dovoljno da vas u potpunosti ubedi? Ili se radi o tome da put koji On utire po vama nije
dostojan da po njemu hodate? Na kraju krajeva, šta je to što vas dovodi do toga da Ga se
gnušate, da Ga odbacujete i da Ga se klonite? Upravo ovaj čovek govori istinu, upravo On
pruža istinu i pokazuje vam put kojim treba da idete. Da li je moguće da još uvek ne možete da
pronađete tragove Božjeg dela unutar ovih istina? Bez Isusovog dela, čovečanstvo ne bi moglo
da siđe s krsta, ali bez njegovog današnjeg ovaploćenja, oni koji silaze s krsta nikada ne bi
mogli da dobiju Božje odobrenje niti da uđu u novo doba. Bez dolaska ovog običnog čoveka,
nikada ne biste imali priliku da vidite pravo lice Boga, niti biste to umeli, jer svi ste vi
predmeti koje je odavno trebalo uništiti. Zbog dolaska drugog Božjeg ovaploćenja, Bog vam je
oprostio i ukazao vam milost. Bez obzira na to, reči koje vam na kraju ostavljam su još uvek
ove: Ovaj obični čovek, koji je ovaploćeni Bog, od suštinskog je značaja za vas. Ovo je veliko
delo koje je Bog već učinio među ljudima.