INFORMACIONI SISTEMI I

BAZE PODATAKA
NASTAVNA TEMA: NASTAVNA JEDINICA:

Uvod u baze podataka Uvod u baze podataka

 III/ III/ III/
1 2 3
REDNI BROJ ODELJENJE
ČASA: 9. :
III/
4

CILJ ČASA: TIP ČASA:

Obrada novog
Uvođenje učenika u oblast baza podataka.
gradiva
NASTAVNE METODE: NASTAVNA OBLIK RADA:
SREDSTVA:
Usmeno predavanje Računar, projektor Frontalni

VREMENSKA ARTIKULACIJA
ČASA:
Uvodni deo: 10 min Glavni deo: 25 min Završni deo: 10 min
 Istorijski razvoj

 Nastanak baza podataka se vezuje za Hermana Holerita koji je 1884. godine

prijavio patent – sistem za automatsku obradu podataka (AOP) o popisu
stanovništva u SAD-u.
 Podaci na bušenim karticama su ručno unošeni u uređaj za očitavanje, a
obrada podataka se odnosila na prebrojavanje.
 Programiranje se svodilo na izbor vrste prebrojavanja, a radilo se ručnim
prespajanjem kontakata.
 Dotadašnja obrada podataka popisa trajala je 10-ak godina, a sa Holeritovim
izumom vreme obrade je smanjeno na 6 nedelja.
 Podaci o svakom stanovniku su se smeštali na kartice (kartice su se bušile) i
svaki stanovnik je predstavljen sa 80 karaktera.
 Popis stanovništva iz 1890. godine bio je prva automatizovana baza podataka,
koja se sastojala od hiljada kutija punih bušenih kartica.
 Istorijski razvoj

 Od Holeritove kompanije nastala je kompanija koja je razvila ideju relacione

baze podataka.
Istorijski razvoj
 Istorijski razvoj

 Sam pojam baza podataka pojavio se krajem šezdesetih godina

prošlog veka i označavao je skup međusobno povezanih
podataka koji se čuvaju zajedno.
 Među podacima je imalo samo onoliko ponavljanja koliko je
neophodno za njihovo optimalno korišćenje pri višekorisničkom
radu.
 Od tada pa nadalje, baze podataka se nalaze u ogromnoj
ekspanziji kako korišćenja, tako i tehnološkog razvoja.
 Danas, baze podataka zauzimaju središnje mesto u radu i
razvoju bilo koje organizacije koje svoje poslovanje bazira na
korišćenju velikog broja podataka i koja želi da ostane
konkurentna u veoma promenljivom tržišnom okruženju.
 Primeri upotrebe

 Prava snaga baze podataka ne leži u mogućnosti skladištenja podataka, već u

sposobnosti pronalaženja i preuzimanja tačno onih podataka koje želimo.
 Baze podataka su sve više prisutne i koriste se u našem svakodnevnom životu:
 Mnogo web sajtova koje posećujete je podržano bazom podataka.

 Mnoga radna mesta na šalterima, u kancelarijama, u proizvodnji koriste

baze podataka .

 Mnoge usluge koje dobijate svakodnevno u banci, pošti, na autobuskoj

stanici ili u domu zdravlja su podržane bazama podataka.
 Primeri upotrebe

 https://www.mobilnishop.com/

 Zahtev: Pronaći najeftiniji telefon koji zadovoljava uslove:

• Cena do 300€
• Marka: Samsung
• Operativni sistem: Android
• Ekran: 6 inča
• Kamera:13 Mpx i više sa blicom
• Inrerna memorija 4 GB
• Procesor: Octa core
ZAŠTO UČITI PROJEKTOVANJE BAZA
PODATAKA?
Predmetni profesor Elizabeta Momčilović