Човек може доћи до истинског разумевања себе само када јасно схвати значај мишљења у

свом бићу. Мозак је телесни инструмент за размишљање. Као што човек може да види боје
само правилно изграђеним оком, тако му и прикладно изграђен мозак служи за размишљање.
Цело тело човека је тако обликовано да своју круну добија у органу духа, мозгу. Конструкцију
људског мозга могуће је разумети само посматрајући га у односу на његов задатак, који се
састоји у томе да буде телесна основа за мисаони дух. То потврђује упоредни преглед
животињског света. Код водоземаца налазимо да је мозак мали у поређењу са кичменом
мождином; код сисара је сразмерно већи; код човека је највећа у поређењу са остатком тела.

Многе предрасуде преовлађују у погледу оваквих изјава о размишљању које се овде износе.
Многе особе су склоне да потцењују размишљање и да више ставе „топли живот осећања“ или
„емоцију“. Неки, заиста, кажу да се не уздиже до вишег знања „трезвеним размишљањем“,
већ топлином осећања, непосредном снагом „емоција“. Људи који тако говоре плаше се да
отупе осећања јасним размишљањем. Ово свакако произилази из уобичајеног размишљања
које се бави само питањима корисности; али у случају мисли које воде ка вишим регионима
постојања, дешава се супротно. Нема осећаја и ентузијазма који би се могли упоредити са
осећањима топлине, лепоте и узвишености распаљеним кроз чисте, кристално јасне мисли
које се односе на више светове. Јер највиша осећања у ствари нису она која долазе „сама од
себе“, већ она која се постижу енергичним и истрајним радом у области мисли.

Људско тело је тако изграђено да је прилагођено размишљању. Исти материјали и силе које су
присутне у минералном царству су толико комбиноване у људском телу да се помоћу ове
комбинације, мисао може манифестовати. Ова минерална конструкција, изграђена у складу са
својим задатком, биће на следећим страницама названа физичким телом човека.

Ова минерална структура која је организована у односу на мозак као своју централну тачку,
настаје ширењем и достиже свој потпуно развијени облик кроз раст. Размножавање и раст
човека дели заједничко са биљкама и животињама. Кроз размножавање и раст оно што је
живо разликује се од беживотног минерала. Живот ствара живот помоћу клице. Потомак прати
претка од једне живе генерације до друге. Силе кроз које настаје минерал усмерене су на
супстанце од којих се састоји. Кристал кварца се формира кроз силе својствене силицијуму и
кисеонику који су комбиновани у кристалу. Силе које обликују храст мора се на посредан
начин тражити у клици у мајчиним и очевим биљкама. Форма храста се чува размножавањем
од праоца до потомка. Постоје унутрашњи одређујући услови урођени у свему што је живо.
Био је то груб поглед на природу који је сматрао да ниже животиње, чак и рибе, могу да
еволуирају из блата. Облик живог се преноси путем наслеђа. Како се живо биће развија зависи
од ког оца или мајке је настало, или другим речима, од врсте којој припада. Материјали од
којих се састоји непрестано се мењају; врста остаје константна током живота, и преноси се на
потомке. Дакле, врста је та која одређује комбинацију материјала. Ова сила која одређује
врсту биће овде названа Животна сила. Као што се минералне силе изражавају у кристалима,
тако се животна сила формирања изражава у врстама или облицима биљног и животињског
живота.