@

IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za

zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Ciljevi: Razumevanje razvoja postupaka zavarivanja, ukljuuju~i terminologiju, skra~enice i standarde

1.1 General introduction to welding technology

Qualification IWE
Teaching hours 3
Scope: Pl
History X

General applications for welding X

Schematic presentation of welding processes X
Brief description with characteristics X
Applicability of the most common welding processes X
Abbreviations used for welding processes X
Hints in use for welding processes X
Welding positions and Terminology (ISO 6947, ISO 17659) X
Symbolic representation ofjoints (overview) X
Classification of welding processes (ISO, CEN and national standards) X

1.1 General introduction to welding technology - LEARNING OUTCOMES

ACTIONS/ PERFORMAN EQF KNOWLEDGE PRACTICAL
ACHIEVEMENTS CE Level APPLICATION COMPETENCES
APPLICATION
WL
Demonstrate
Explain the range
advanced
of application of
most
knowledge and Appraise a given
common welding processes Justify in detail all
skills in welded fabrication
Apply providing real and the differences
tangible case study,
advanced describing in between each
examples for each range analyse its specific
understanding detail the major type of
of application application and
regarding the welding welding process
Associate all welding recommend the 6
IWE& developments in processes and (e.g. fusion arc,
6 welding processes,
processes to their
IWT welding processes their range of resistance, flame,
common abbreviation welding positions
including application forge, etc.), Explain
and identification code and identify if
accepted in detail the
including been
Associate the welding needed
terminology, application for each
able to interpret
positions to their alternative
standards and weld joint type
abbreviations
standards related solutions
identification codes
to welding
Differentiate the weld
terminology
joints types
application
1
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

UVOD U TEHNOLOGIJU ZAVARIVANJA

Zavarivanje je proces izrade nerazdvojivog spoja izmedu delova koji se zavaruju, odnosno, proces
spajanja dva ili vie istorodnih ili raznorodnih materijala, mehanikom i/ili toplotnom energijom, sa
ili bez dodatnog materijala, sa ciljem da se dobije homogen zavareni spoj, bez greaka, sa
zahtevanim mehanickim i ostalim zadatim svojstvima. Potrosni materijali, poput zastitnih gasova,
praskova i pasta, mogu se koristiti u cilju dobijanja to kvalitetnijeg spoja. Zavarivanje je
interdisciplinarna tehnologija, pa su za njeno razumevanje i primenu neophodna znanja iz razli~itih
oblasti: nauke o materijalima i metalurgije, termodinamike (temperaturska polja pri
zavarivanju), elektrotehnike (izvori struje, elektricni luk, senzori), hemije (metalurski i drugi procesi
pri zavarivanju), informatike i dr. lzuavanju tehnologije zavarivanja se poklanja veoma velika
paznja zato to na jednoj odgovornoj zavarenoj konstrukciji, u zavisnosti od velicine, moze da
bude izvedeno na desetine ili stotine hiljada zavarenih spojeva, odnosno moze da bude
prisutno na stotine kilometara zavarenih spojeva. Treba imati u vidu, da ukoliko otkaze jedan
zavareni spoj moze da dode do zastoja ili velikog ostecenja konstrukcije sa katastrofalnim
posledicama. Zavareni spoj je ~esto najslabija karika u konstrukciji, zato je od posebnog zna~aja
analiza uticajnih faktora u cilju unapredenja postupaka zavarivanja.
Zavarivanje je prisutno gotovo u svim granama industrije, od termoelektrana, hidroelektrana,
nuklearnih elektrana, pa do avioindustrije, brodogradnje, elektroindustrije i dr. Moe se re~i
da skoro ne postoji masinska konstrukcija bez zavarenog spoja.
Kada se govori o zavarivanju, najesce se podrazumeva da je reo spajanju metala sa metalom.
Ne
treba zanemariti ~injenicu da se podjednako uspeno zavaruju i nemetali (plastika, keramika,
itd.), kao i kompozitni materijali.
Pre po~etka primene zavarivanja, spajanje delova mainskih konstrukcija ostvarivano je
livenjem,
kovanjem ili zakivanjem. lzrada zavarenog spoja je bolje tehni~ko resenje u odnosu na ostale
postupke spajanja, jer zavareni spoj ima veu ~vrsto~u i manju koncentraciju napona od svih
ostalih na~ina spajanja materijala. Uteda u materijalu pri izradi zavarene konstrukcije u odnosu na
zakovanu moze da bude oko 20%.
Pored zavarivanja, u tehnologije srodne zavarivanju spadaju lemljenje, lepljenje, navarivanje,
metalizacija i rezanje.

Istorijski razvoj
zavarivanja
Spajanje materijala kovanjem, livenjem i lemljenjem bilo je poznato hiljadama godina unazad.
Kova~ko zavarivanje se primenjivalo za spajanje dva dela zagrevana u kova~koj vatri do usijanja,
a zatim su se ~ekicanjem spoja istiskivale neistoce sa dodirnih povrina usitnjavanjem strukture, uz
formiranje meduatomskih veza i ~vrstog zavarenog spoja. Kovacko zavarivanje se koristilo, prema
nekim zapisima, jo u staroj Gr~koj, u VI veku pre n.e., u Kini, Japanu, Indoneziji i Siriji za izradu
posuda, ma~eva, vrhova strela, kopalja, bodeza i drugog oruzja. Cak i za dananji stadijum razvoja
tehnike, ova tehnologija izrade delova od kompozitnih materijala kova~kim zavarivanjem je veoma
interesantna.
Liva~ko zavarivanje se razvijalo uporedo sa livenjem; pronadene su livene tankozidne vaze
od
bronze koje imaju ~zavarene" delove: drzace, figure, oslonce, spojene livenjem. Lemljenje se
takode primenjivalo kao na~in spajanja delova nakita i figura.
2
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Razvoj savremenih postupaka zavarivanja poinje krajem XIX veka, a intenzivan razvoj i masovna
primena vezani su za sredinu XX veka. Pregled razvoja postupaka zavarivanja dat je hronoloki:
1802. Petrov istrazuje elektricni luk za optu namenu; jo ne za
zavarivanje.
1856. Dul prvi primenjuje suceono elektrootporno zavarivanje
zica.
1882. N.N. Bernardos prvi koristi elektricni luk izmedu ugljene elektrode i metala kao izvor
energije za zavarivanje uz dodavanje zice u metalnu kupku. Kao izvor jednosmerne struje
koristio je akumulatorsku bateriju. Do tada se elektricni luk izmedu dve grafitne elektrode
koristio za osvetljenje.
1888. N.S. Slavjanov je predlozio postupak elektrolunog zavarivanja metalnom elektrodom.
Elektri~ni luk je uspostavio izmedu metalne elektrode i metalnih predmeta, koji su spajani.
1894. Sottrand zavaruje prvi put gasnim plamenom smesom (0+H). Kasnije se razvija gasno
zavarivanje smeom kiseonika i acetilena (0+CH,), koje se od 1916. uspeno i iroko primenjuje
u industriji.
1895. Po~inje da se koristi aluminotermitno zavarivanje za spajanje sina i za reparaturu
odlivaka
1907. Oscar Kjelberg prvi patentira i primenjuje oblozenu elektrodu. Oblozena elekroda se
proizvodila uranjanjem gole ice u rastop minerala, a od 1936. obloga se nanosi ekstrudiranjem.
Bazine elektrode su se po~ele proizvoditi 1940. godine.
1925. Otkrice postupka zavarivanja u zastitnoj atmosferi vodonika "arc-atom".
1930. Po~ela je primena automatskog zavarivanja pod praskom - EPP u brodogradnji SAD.
Po~etkom Drugog svetskog rata javila se potreba, pre svega u avioindustriji, za novim postupkom
kojim bi se uspeno zavarivale legure aluminijuma i magnezijuma. 1940. godine po~eli
su eksperimenti sa zavarivanjem u zastiti inertnih gasova, pa je ubrzo osmisljen TIG
postupak sa netopljivom volframovom elektrodom u zastiti inertnog gasa, MIG postupak
zavarivanja se poinje primenjivati 1948. kao SIGMA postupak (Shielded Intert Gas Metal Arc), a
1953. u bivem SSSR se prvi put primenjuje MAG postupak sa ugljen-dioksidom (CO,) kao zastitnim
aktivnim gasom.
Posle 1950. godine se razvijaju mnogi novi specijalni postupci kao to su: zavarivanje pod troskom
(1951.), trenjem (1956.), snopom elektrona (1957.), ultrazvukom (1960), laserom (1960.),
plazmom u SAD (1961.) i drugi. Prvo zavarivanje i rezanje u svemiru izveli su 1969. u
sovjetskom svemirskom brodu "Sojuz 6". Zavarivanje se izvodi i pod vodom, za ta se
primenjuju razli~ite tehnike.
Malo je tehnologija koje su u tako kratkom vremenskom razdoblju dozivele tako brz razvoj,
cemu
je najvie doprineo ubrzani industrijskim razvoj posle Drugog svetskog
rata.
Izbor odgovarajuceg postupka zavarivanja zavisi od geometrije radnog predmeta, materijala,
dostupnosti, broja radnih predmeta, opreme, polozaja zavarivanja, zahteva kvaliteta i ekonomske
isplativosti.
Danas se u svetu daje poseban naglasak na kvalitetu, odnosno pouzdanosti i sigurnosti
zavarenih proizvoda. To podrazumeva:
• primenu moderne opreme za zavarivanje (invertori, impulsne struje zavarivanja, mehanizacija,
automatizacija i robotizacija zavarivanja, ...)
• visoku ponovljivost
zavarivanja,
• primenu savremenih metoda i opreme za ispitivanja sa razaranjem i bez razaranja
• primenu savremenih materijala za izradu sto lakih, trajnijih, ekonomicnijih i pouzdanijih
zavarenih konstrukcija.
3
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

OSNOVNI POJMOVI U ZAVARIVANU

Zavareni spoj je celina koju cine osnovni metal, metal sava (av), zona uticaja toplote (ZUT) i
linija
stapanja (slika
1).
Metal sava nastaje o~vrcavanjem istopljenog osnovnog i dodatnog metala, ili samo
osnovnog metala.
Zona uticaja toplote (ZUT) je deo osnovnog metala koji je pretrpeo strukturne promene i
promene
mehanickih svojstava usled unosa toplote pri zavarivanju. Sirina ZUT-a zavisi pre svega od unete
koli~ine toplote iiznosi 2-8 mm.
Linija stapanja je granicna povrsina izmedu sava i zone uticaja
toplote.
Uvar je deo osnovnog metala koji se topi pri zavarivanju i ulazi u sastav metala ava.
Povrina zavarenog spoja se zove lice sava, a granice izmedu lica sava i osnovnog metala zovu se
ivice sava. Sa suprotne strane od lica sava nalazi se nalije sava. Deo Sava koji je iznad
nivoa zavarenog
komada zove se
nadvisenje.
lice Sava •
osnovni materijal metal sava (MS)
(OM)

nali~je ava

nadvisenje lica

nadvienje u korenu

Slika 1. Osnovni elementi zavarenog spoja

Osnovne vrste zavarenih spojeva: suceoni, ugaoni (T-spoj, preklopni, rubni, krstasti),
nalezudi, prirubni, prikazane su na slid 2.
4
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

a) su~eoni V, X (ili duplo V)

T- spoj preklopni
krstasti
r rubni

;
b) ugaoni

v) nalezu~i

Slika 2. Osnovne vrste zavarenih

spojeva
' prirubni

Vrsta zavarenog spoja se bira u zavisnosti od postupka zavarivanja i debljine materijala. Trokovi
zavarivanja rastu sa veli~inom spoja, a povecan unos toplote dovodi do problema poput
smanjenja udarne zilavosti i povecanja deformacija. Utvrdeno je da su ugaoni spojevi
najzastupljeniji u metalnim konstrukcijama.
Prema polozaju u prostoru av moze biti: horizontalni, horizontalno-vertikalni (zidni), vertikalni i
nadglavni. Na slici 3 prikazani su osnovni polozaji pri zavarivanju. Svi polozaji, osim
horizontalnog,
spadaju u prinudne polozaje
zavarivanja.

d) nadglavni

a) horizontalni b) horizontalno
vertikalni e) vertikalni

Slika 3. Polozajl pri zavarivanju

5
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Prema SRPS EN ISO 6947 standardu, polozaji zavarivanja su definisani i ozna~eni na nain
prikazan na slici 4., tumacenje oznaka u tabeli 1.

PF H~·-

I L045

I. -
4$
;_5:
PG
J~-L04S

I
.
.
.

.. ~
Slika 4. Polozaji zavarivanja prema SRPS EN ISO 6947 standardu

Tabela 1. Oznake prema SRPS EN ISO 6947 standardu

[ Oznaka TT Polozaj ]
PA Horizontalni
PB Horizontalni (ugaoni, cev-ploca)
PC Horizontalno- vertikalni
PD Nadglavni horizontalni (ugaoni, cev-ploca)
PE Nadglavni
PF veralat - nagore
PG Vertikalni - nadole
PH Vertikalni - nagore (cevi, cev-ploca)
PJ Vertikalni - nadole (cevi, cev-ploca)
H-L045 Pod uglom - nagore (cevi)
J-L045 Pod uglom - nadole (cevi)
6
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za

zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

PRIPREMA MATERIJALA ZA
ZAVARIVANJE

Pre nego to se pristupi zavarivanju neophodno je pripremiti materijal za zavarivanje i pripremiti

lebove. Na slici 5 prikazani su osnovni elementi pripreme lebova, iji su osnovni pojmovi definisani
standardom SRPS ISO 2553. Oblik i dimenzije zleba su odredeni standardom SRPS ISO 9692, a
naje~e kori~eni zlebovi i izgled odgovaraju~eg Sava su dati u tab. 2.
Pripremljeni leb u procesu zavarivanja topljenjem moe da se ispuni u jednom ili u vie prolaza, ili u
vie
slojeva, sl. 6, sto prvenstveno zavisi od debljine osnovnog materijala. Zavar predstavlja deo metala
ava, nastao u jednom prolazu ili sloju.
Prema obliku lica Sava razlikuju se ravni, udubljeni i ispupeni Savovi, sl.
7.
8 9 8 9
8 9

1
1
2,3

1 Stranica zleba 6 Zatupljenje korena zleba

2 Koren zleba 7,10 Ugao zakoenja zleba
3 Otri koren zleba 8 Sirina otvora
4 Tupi koren zleba 9 Ugao otvora zleba
5 Razmak u korenu zleba
Slika 5. Osnovni elementi lebova

rubni

nazIv
_
izgled zleba
u
izgled Sava
r01
naziv
u

izgled zleba
/4
izgled Sava
-
r \/ l

I I O I J .4 r /
V c4J r 01 X LI
r1
HV ! 4 hr 0 1 K ca c1_
y c cl duplo U ta 1
7
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

a) Jednoprolaznl b) viseprolazni v) viseslojni

Slika 6. Vrste savova

a) ispup~eni b) udubljeni e) ravni

Slika 7. Oblici lica sava

Pod tehnologijom zavarivanja podrazumeva se skup operacija koje je potrebno izvesti da bi

se napravio zavareni spoj (izbor osnovnog i dodatnog materijala, priprema osnovnog materijala,
izbor postupka iparametara zavarivanja).
Pod tehnikom zavarivanja podrazumevaju se nacini izvodenja pojedinih operacija (npr.
tehnika zavarivanja unapred ili unazad).
KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ZAVARIVANJA PO RAZLITIM KRITERIJUMIMA

Postupci zavarivanja se mogu podeliti prema: izvoru energije, nameni, fizi~kom procesu koji
se odvija, vrsti osnovnog materijala i prema stepenu mehanizacije.
Postupci zavarivanja prema izvoru energije podeljeni su na:
- elektricne (elektricni luk, elektricni otpor, snop, plazma),
- hemijske (plamen, eksploziv, termiti),
- mehanicke (pritisak, trenje, ultrazvuk)
i
- ostale (svetlost).
Prema vrsti osnovnog materijala, razlikuje se zavarivanje metala, zavarivanje
polimera, zavarivanje kompozita i zavarivanje raznorodnih materijala.
Prema nameni, razlikuje se zavarivanje u cilju spajanja materijala i zavarivanje u cilju
nanoenja
materijala-navarivanje.
Prema stepenu mehanizacije, razlikuje se ru~no, polu-mehanizovano, mehanizovano i
automatsko zavarivanje.
Prema na~inu spajanja, odnosno, prema fizi~kom procesu, razlikuje se zavarivanje topljenjem
i
zavarivanje
pritiskom.
Kod zavarivanja topljenjem, na mestu spoja dolazi do lokalnog topljenja stranica osnovnog i
po
potrebi dodatnog materijala, pomocu spoljanjeg izvora energije, slika 8. Atomske veze
se

8
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za

zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

uspostavljaju hladenjem i ovrs~avanjem metalne kupke. U ovu grupu postupaka spadaju

elektrolucni postupci zavarivanja, gasno zavarivanje i postupci velike gustine snage.
Kod zavarivanja pritiskom, zavareni spoj nastaje u ~vrstom ili omeksanom stanju, pomo~u
pritiska
ili udarca, ime se atomi radnih povrina dovode na rastojanje manje od meduatomskog (slika 9)
i formira se metalna veza. Ako se pri tome dovede i odredena kolicina toplote, povecava se
plasticnost i pospeuje proces difuzije, pa povrsinski atomi mogu lakse da savladaju energetsku
barijeru.
ENERGIA ZA
TOPLENJE

Metal iava

Onovni material (OM)

4 ---

zuT

Slika 8. Zavarivanje topljenjem

npr. zatezns vrstoca

prividne ile

stanj«

rredustomnsko rastojrje

npr. lovedko zvs

odbojne ile

Slika 9. Zavarivanje pritiskom

9
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Imaju~i u vidu mehanicku i toplotnu energiju potrebnu za zavarivanje, na dijagramu pritisak•

temperatura mogu se izdvojiti Cetiri razli~ite oblasti, ukljucuju~i i oblast nedovoljne energije
(oblast
1), slika 10. Oblast 2 oznaava zavarivanje visokim pritiskom (eksplozivno, kovako, ultrazvuno,
difuziono zavarivanje), oblast 3 oznaava zavarivanje kombinovanim delovanjem pritiska i
temperature (elektrootporno, trenjem, indukciono zavarivanje, tvrdo lemljenje), a oblast
4
oznacava zavarivanje topljenjem (T>T,,) (elektrolu~no, gasno, lasersko, zavarivanje
elektronskim
snopom).

150¢ TeMnepaTypa

Slika 10. Postupci spajanja u zavisnosti od pritiska i temperature za legure zeleza

Pregled i podela najvaznijih postupaka zavarivanja dat je na slici 11.

]ZAVARIVANE]
I
]zavarlvanje priiskom ] ]zavarivanje topljenjem]

elektrootporno
zavarivanje avarivanje ]gasno zavarivanje ] lektrolucno zavarivanje
trenjem zavarivanfe snopom
ultrazvudn

.- - - -h- - - , ~
o
7 zavarlvan]e
zavarivanj
-Ty [na hladno
difuziono zavarivanje pod zavarivanje u avariwanje
avarivanje
zaititom obloge ili zastiti gasa elektronskim
praska nI+om
Indukclono

•
zawarlvanje
~=~::-::::_:-~- I ~
-,I- I
.-

plazma zavarivanje
,--M--IG_JMA_G_· ~-----~

Slika 11. Podela postupaka zavarivanja

10
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Prema standardu SRPS EN ISO 4063, postupci zavarivanja i lemljenja su oznaceni referentnim
brojevima. Ovaj standard obuhvata glavne grupe postupaka (jedna cifra), grupe (dve cifre) i
podgrupe (tri cifre). Referentni broj za svaki postupak sadrzi najvie tri cifre. Prema ovom
standardu, postupci spajanja su podeljeni u 6 grupa:
• elektrolu~no zavarivanje,
• elektrootporno zavarivanje,
• gasno zavarivanje,
• zavarivanje u vrstom stanju,
• drugi postupci zavarivanja,
• lemljenje.
lako nije po standardu svrstano u postupke spajanja, lepljenje takode zauzima znacajno mesto u
tehnici kao postupak spajanja, zahvaljujuci razvoju savremenih sintetikih lepkova. U tabeli 1.3
data je klasifikacija postupaka spajanja i na~in oznacavanja.

Tabela 3. Klasifikacija postupaka spajanja i na~in

oznacavanja
1 Elektrolucno zavarivanje 4 Zavarivanje u vrstom stanju
111 oblozenom elektrodom - E 41 ultrazvukom
114 punjenom zicom 42 trenjem
12 pod praskom - EPP 43 kovacko
13 topljivom elektr. zicom u zastiti gasa 44 eksplozijom
131 za5tita u inertnom gasu - MIG 45 difuzijom
135 zastita u aktivnom gasu - MAG 48 na hladno
14 netopljivom elektrodom u zastiti gasa 7 Drugi postupci zavarivanja
141 inertni gas - TIG 71 aluminotermitsko
15 plazmom 72 elektricno pod troskom - EPT
185 magnetno elektr. rotiraju~im lukom 74 indukciono
2 Elektrootporno zavarivanje 751 laserom
21 tackasto 76 elektronskim snopom
22 5avno 91 Tvrdo lemljenje
23 bradaviCasto 913 u pe~i
24 suceono varnicenjem 914 uronjavanjem u soli
25 su~eono zbijanjem 916 indukciono
3 Gasno zavarivanje 94 Meko lemljenje
311 oksi-acetilenskim plamenom 97 Zavaivacko lemljenie

PRIKAZIVANJE ZAVARENIH SPOJEVA NA CRTEZU

Crtez zavarene konstrukcije mora da sadrzi podatke potrebne za njenu izradu, kao to je nain
pripreme zleba, geometrijske mere Sava i postupak zavarivanja. Pri tome, uproceno oznacavanje
mora bez dvosmislenosti da sadrzi sve korisne podatke o savu, a da se pri tome ne preoptere~uje
crtez. Da bi se ovi podaci prikazali to jednostavnije, standardom SRPS ISO 2553:2014 ~Zavareni
i lemljeni spojevi - Prikazivanje na crtezima pomocu simbola" definisan je nain predstavljanja
i oznake zavarenih spojeva. Na slici 12 prikazana je kompletna oznaka zavarenog spoja
na
tehnikom crtezu, prema navedenom
standardu.
11
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

1 2a 3

Spoj

Slika 12. Kompletna oznaka zavarenog spo]a na tehni~kom crtezu: 1- streli~na linija, 2a - puna
referentna linija, 2b - isprekidana referentna linija, 3 - osnovna oznaka sava

Oznaka se sastoji
od:
Linije koja se zavrsava strelicom - strelicna linija (1);
Referentne linije, koja se sastoji od dve paralelne linije, jedne pune (2a) i jedne isprekidane
(2b). Isprekidana linija moe da bude iznad ili ispod pune linije;
- Osnovne oznake koja se odnosi na pripremu zleba i oblik sava
(3); Dopunske oznake;
Dimenzije sava

Oznaka ava se postavlja iznad ili ispod referentne linije. Ako je lice sava sa strelicne strane,
oznaka za av se postavlja na punoj referentnoj liniji. Ukoliko je lice sava sa suprotne strane,
oznaka se postavlja na isprekidanoj referentnoj liniji (vidi poglavlje 1.4.2.). Svaka oznaka za
sav mora da sadrzati brojcane vrednosti mera.
Ako se daju detaljniji podaci npr. za postupak zavarivanja, nivo kvaliteta, polozaj
zavarivanja,
dodatni i pomocni materijal, referentna linija se zavrsava
ravom.
Ako sav nije definisan, vec je potrebno samo da je naznaceno da treba da bude zavaren
ili zalemljen, koristi se sledeca oznaka, (slika 13):

Slika 13. Oznaka ava koji nije

definisan

Osnovne oznake i dopunske oznake

Razlicite vrste 5avova predstavljaju se oznakama koje su, u osnovi, po obliku slicne 5avu
koji se
izvodi. Primeri osnovnih oznaka prikazani su u tabeli 4.

12
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za

zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Osnovna oznaka moze biti dopunjena dopunskom oznakom, tabela 5, koja se uglavnom odnosi
na oblik spoljne povrsine sava. Ako ne postoji dopunska oznaka, zna~i da ne postoje specificni
zahtevi u pogledu oblika povrine 5ava.

Tabela 4. Osnovne oznake zavarenih spojeva

R. R.
br Skica spo]a oznaka br Skica spoja oznaka

1. 8.

2. 9.

3.
10.

@&\
4.

11

%is¥I
5.

6.

J
I(
I

d!
7.

··
;

13
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Tabela 5. Dopunske oznake zavarenih spojeva

R.br. Oblik spoljne povrsine sava simbol

-
1. Ravna -- -
2. Udubljena
3. spupcena ..----...
-
4. -
l
lvice sava moraju biti

,
sa blagim prelazom
-
5.
Neizmenljiva korena letva
.
6 lzmenljiva korena letva pm
U tabeli 6 dati su primeri primene dopunskih oznaka.

Tabela 6. Primeri primene dopunskih oznaka

Opis Slika Oznaka

Jednostrani V ravni 5av

V
Dvostruki V ispup~eni av

Ugaoni udubljeni 5av

Jednostrani V ravni 5av sa

potkorenim ravnim
zavarom ~

V av sa povratnim
-. V- -.-.
V
nadvisenjem .. .

Ugaoni 5av sa blagim

prelazom

Poloiaj referentne
linije
Pozeljno je da referentna linija bude paralelna sa donjom ivicom crtea ili ako to nije moguce,
upravna na donju ivicu crteza. Osnovna oznaka na referentnoj liniji se postavlja iznad ili ispod
nje, u skladu sa sledecim pravilima:
14
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za

zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Oznaka se postavlja na punoj referentnoj liniji, ako je lice sava sa streli~ne strane, slika
14a, Oznaka se postavlja na isprekidanoj referentnoj liniji, ako je lice sava sa suprotne
strane, slika 14b

strelina strana
suprotna strana
suprotna strana

~av sa strelicne strane av sa suprotne strane strelitne linije

a)
Slika 14. Polozaj osnovne oznake na referentnoj liniji u zavisnosti od polozaja licaava

Na slici 15. dati su primeri oznacavanja zavarenih spojeva.

___ K _

I
Slika 15. Primeri oznaavanja zavarenih spojeva

lsprekidana referentna linija se ne crta u slu~aju simetrinih savova, slika 16.

15
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

=4
Slika 16. Primeri simetricnih 5avova

Mere savova
Svaka oznaka za av mora da sadrzi brojcane vrednosti mera, kao to je prikazano na
slici Glavne mere koje se odnose na poprecni presek (visina sava), pisu se na levoj strani
oznake poduzne mere (duzina Sava i korak) pisu se na desnoj strani oznake. Postupak
odrediva osnovnih mera za suceone spojeve dat je na slici 18. Veliina s predstavlja
najmanje rastojanje povrsine komada do dna provara, koje ne moe biti vece od debljine
najtanjeg komada. Ako r naznacena veli~ina s, suceoni av je u potpunosti provaren (slika
19a), dok se kod neprovarer Sava ova veli~ina navodi (slika 19b). Ako na desnoj strani ne
postoji dopunska oznaka znai da av neprekidan po celoj duzini radnog komada.

s I s I

Slika 17. Oznacavanje brojcanih vrednosti mera

Slika 18. Na~ini odredivanja osnovnih mera kod suceonih avova

16
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

a)

s l

s
b)
Slika 19. Oznaka suceonog spoja sa: a) l zlebom i potpunim
provarom;
b) V zlebom i provarom dubine
s
Ugaoni spojevi
Za utvrdivanje mera ugaonih spojeva primenjuju se dva nacina (slika 20). Slovne oznake a
(visina ava) i z (duzina katete) postavljaju se ispred vrednosti mere. Na slici 21. su
prikazani primeri
oznacavanja ugaonih spojeva.

z=aV2
visina Sava duzina katete

Sllka 20. Utvrdivanje mera ugaonog spoja

z5 l
I 5

a5 1

Slika 21. Ozna~avanje ugaonog spoja

17
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Za utvrdivanje dubine provara ugaonih savova koristi se oznaka s, slika 22, pa se daju mere
npr. s8a6.

Slika 22. Na~ini utvrdivanja dubine provara ugaonih 5avova

Ako su u pitanju simetricni ugaoni savovi, njihovo oznacavanje je prikazano na slici 23.

16
16

6 6

Slika 23. Simetricni ugaoni savovi

lsprekidani savovi
Ako je u pitanju isprekidani sav, njegova oznaka mora da sadrzi broj zavara (n),
duzinu pojedinacnog zavara (I), kao i rastojanje izmedu njih (korak-e), slika 24. Na slici 25. dat
je primer
oznacavanja isprekidanog ava.

z
7
n l(e)
n xl(e)
• • 'l.'l.'l.'l.'W,'l.'l.'1.'1.'l.'l.'l.'I.'- 'l.'l'. l.'l.'l.'l.'l.'l.'l.'l.'l.'l.'l.'l.'I.J

Slika 24. Oznacavanje isprekidanih avova

18
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

- ---- - --- a
l r e[]

a e
[]
Slika 25. Primer oznacavanja lsprekidanog sava

Dodatne oznake
Dodatne oznake se koriste da bi se utvrdile neke dodatne karakteristike sava. U nastavku ce
biti prikazani neki primeri dodatnih oznaka.
Savovi po zatvorenoj konturi
Ako je av izveden po zatvorenoj konturi, oznaka je krug, kao to je prikazano na slici 26.

- ~-

Slika 26. Onaka za ugaoni av izveden po zatvorenoj konturi

Montaini savovi
Montazni av se oznacava zastavicom na na¢in prikazan na slici 27.

19
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Slika 27. Oznaka za montazni 5av

Oznacavanje postupka zavarivanja
Kada je neophodno da se navede postupak zavarivanja, onda se pise broj (koji se odnosi
na konkretan postupak zavarivanja) izmedu dve grane rave na kraju referentne linije (slika 28).

yK}k

Slika 28. Oznaavanje postupka

zavarivanja

Brojcane oznake postupaka zavarivanja prema standardu SRPS EN ISO 4063 vec su date u tabeli
3.
Ostale informacije koje se daju u racvi referentne
linije
Podaci o avu i njegovim merama mogu da budu dopunjene i drugim oznakama koje se upisuju
u ravu sledecim rasporedom:
- Postupak zavarivanja (ISO 4063)
- Prihvatljivi nivo kvaliteta (ISO 5817 iii ISO 10042)
- Polozaj zavarivanja (1SO 6947)
- Dodatni materijal (ISO 544, ISO 2560, ISO 3581)
Pojedine take mogu da budu odvojene kosom crtom
(/).
Na slici 29 dat je primer oznake zavarenog spoja sa dodatnim podacima o savu. U pitanju je V
av za potkorenim zavarom, izveden E postupkom zavarivanja (oznaka 111 prema ISO 4063),
zahtevani nivo kvaliteta D (prema ISO 5817), horizontalni polozaj zavarivanja (prema 1SO
6947), oblozenom
elektrodom (prema ISO
2560).
20
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Foo vi

y_s o.
,,:,,._.,...,<~..>"""""- ISO 8111 .PA/
rs0 260-E 51 2 R 22
/
I

111/so s817 0/
re=kK 1so69M7PA/
ISO 260E 512 22

Slika 29. Primer oznake zavarenog spoja sa dodatnim podacima o savu

Kao dodatni podaci, moze se koristiti i zatvorena racva, koja znai pozivanje na poseban dokument
(npr. na tehnologiju zavarivanja) pomocu pozivne oznake, slika 30.

A1

Slika 30. Primer zatvorene rave

Gasno zavarivanje
Gasno zavarivanje je postupak spajanja metala topljenjem i o~vrscavanjem osnovnog i (po potrebi)
dodatnog metala pomocu plamena dobijenog sagorevanjem gorivog gasa, sl. 31. Koli~ina toplote
oslobodena sagorevanjem, kao i najvisa temperatura plamena zavise od vrste gorivog gasa.
Podrazumeva se da gorivi gasovi sagorevaju u struji kiseonika, ako nije naglaeno druga~ije (npr.
sagorevanje u vazduhu). Da bi se ostvarilo sagorevanje u struji kiseonika, gorivi gas i kiseonik se
iz specijalnih posuda pod pritiskom- boca (ili na drugi nain) dovode u gorionik, odakle izlaze
pomesani u odgovarajucoj srazmeri. Na taj na~in je omoguceno sagorevanje gorivog gasa na vrhu
plamenika, koji zajedno sa gorionikom, bocama za skladistenje i crevima za dovod gasova, kao i
pomocnim i dodatnim uredajima (npr. redukcionim ventilima), Cini opremu za gasno zavarivanje.

21
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

kiseonik

5mer
zavarrvanya
«d ventil

acetilen

radni komad

Slika 31. a) ema gasnog zavarivanja; b) gorionik za gasno

zavarivanje

Osnovna prednost gasnog zavarivanja je mogucnost kontrole koju zavariva¢ ima nad
brzinom unosenja toplote, temperaturom u zoni zavarivanja i oksidacijom u atmosferi metala
sava. Osim toga, oblik i velicina 5ava mogu bolje da se kontroliu, jer se dodatni metal uvodi
nezavisno od izvora toplote. U prednosti postupka se ubrajaju i niska cena opreme, njena
pokretljivost i relativno jednostavno rukovanje. S druge strane,koliina i koncentracija toplote je
manja nego kod ostalih postupaka zavarivanja, pa je za gasno zavarivanje karakteristi~no duze
vreme zagrevanja i
hladenja, usled cega su strukturne promene u ZUT izraenije i nepovoljnije. Shodno tome,
ovaj
postupak je pogodan jedino za zavarivanje tankih limova i cevi, posebno manjeg pre~nika, kao i
za njihovo reparaturno zavarivanje. Plamen gasa se takode koristi za rezanje, lemljenje,
navarivanje, predgrevanje, termicku obradu i jednostavnije operacije oblikovanja, kao to su
savijanje i ispravljanje.

E postupak - ru~no elektrolu~no zavarivanje oblozenom elektrodom

Ru~no elektrolu~no zavarivanje oblozenom elektrodom (E) je postupak spajanja metala

topljenjem oblozene elektrode i dela osnovnog metala u elektricnom luku koji se uspostavlja i
odrzava izmedu radnog komada (osnovnog metala) i elektrode, sl. 32. Topljenjem jezgra
elektrode obezbeduje se dodatni materijal za popunu zleba, a topljenjem, sagorevanjem i
isparavanjem obloge obezbeduje se zatita metalne kupke od okolnih gasova i vazduha.
Istopljeni sastojci obloge se mesaju sa rastopljenim metalom, pre nego to isplivaju na
povrsinu jer imaju manju gustinu od metalne
kupke, i ovrsnu u obliku troske. Troska 5titi metal ava od uticaja okoline i usporava
njegovo hladenje, a posle zavarivanja se uklanja cekicem.
S obzirom na jednostavno rukovanje i relativno nisku cenu uredaja i dodatnog materijala sjedne, a
22
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

dobar kvalitet spoja s druge strane, ru~no elektrolucno zavarivanje oblozenom elektrodon
donedavno primenjivano vise od svih ostalih postupaka zajedno. Njegovoj sirokoj prin
doprinose jo5 i ~injenica da su ogranienja u vezi sa oblikom predmeta i vrstom materijala koj
zavaruje, kao i polozajima zavarivanja, manja od svih ostalih postupaka zavarivanja. S druge
str zbog nedostataka E postupka u novije vreme se umesto njega sve ece koriste ostali
elektrolt postupci. Osnovni nedostaci E postupka su mala produktivnost usled ceste
zamene elektrot uklanjanja troske (brzina topljenja dodatnog metala je 1-2 kg/h),
komplikovana i dugotrajna ob zavarivaca, uticaj zavarivaca na kvalitet ava, bljetava svetlost i
tetni gasovi nastali sagorevan troske.
Elektroda za E postupak zavarivanja ima metalno jezgro, koje je oblozeno sem na slobodnom
kr
sl. 32b. Jezgro oblozene elektroda kao deo strujnog kola prenosi struju (slobodni kraj je
pove drzacem elektrode za izvor struje), a istovremeno sluzi kao dodatni materijal.
Osnovne ul obloge elektrode su:
- zatita zone zavarivanja od okolnog kiseonika, azota i
vodonika;
- stabilizacija i jonizacija elektricnog luka;
- usporavanje hladenja metala ava;
- pre~is~avanje i legiranje metala
ava;
- omogucava koriscenje prinudnih polozaja tokom
zavarivanja.

Slika 32. a) Sema E postupka; b) oblozena elektroda

MAG/MIG postupak-elektrolu~no zavarivanje topljivom elektrodnom iicom u

za5titi gasa
Elektrolu~no zavarivanje topljivom elektrodnom zicom u zastiti gasa je postupak spajanja metala
topljenjem i o~vrcavanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala (elektrodna zica) priemu
se
za zastitu rastopljenog metala koriste inertni i aktivni gasovi, ili njihove meavine.
Elektrolucno zavarivanje topljivom elektrodnom zicom u zastiti gasa je sematski prikazano na
33. U zavisnosti
sl.
od vrste zastitnog gasa elektroluno zavarivanje topljivom elektrodom se skraceno obelezava kao
MAG (metal active gas) ili MIG (metal inert gas), pri ~emu se kod MAG postupka kao zastita koristi
23
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

CO, ili meavina gasova koja se ponaa kao aktivni gas, a kod MIG postupka Ar, He ili
meavina gasova koja se ponasa kao inertni gas. Koriscenjem razli~itih zastitnih gasova i
njihovih mesavina omogucena je raznovrsna primena MAG/MIG postupaka, posebno kada je u
pitanju zavarivanje legiranih celika, obojenih metala i legura. Mogucnost delimicne ili potpune
automatizacije, uz relativno mala dodatna ulaganja u opremu, ~ine MAG/MIG postupak
posebno privlanim u slucajevima kada EPP ne moe da zameni E postupak, ili kada to nije
ekonomski opravdano. U odnosu na E postupak osnovne prednosti su uteda u vremenu zbog
kontinualnog dovodenje zice i nepostojanje troske (ne gubi se vreme na zamenu elektrode i
uklanjanje troske kod vieprolaznog zavarivanja), kao i mogucnost koriscenja zica manjeg
pre~nika, odnosno vecih gustina struje i brzeg topljenja dodatnog metala. Nedostaci u odnosu na
E postupak su veca cena uredaja i odrzavanja, smanjena stabilnost luka, vece rasprskavanje
dodatnog metala i osetljivost zastitnog gasa na strujanje vazduha (na otvorenom prostoru ili pri
promaji). S obzirom na sve vece mogucnosti, koje poslednjih godina dolaze do izrazaja,
uvodenjem novih nacina prenosa odatnog metala i novih izvora struje na osnovu invertorskih
ispravlja~a, ovaj postupak sve vise zamenjuje E i EPP postupke.
mera¢
protoka
uredaj za #ice
dovodenje ice

smer pistolj
zavarivanja
«d

radni komad izvor struje boca

kabl 1 zastitnog
gasa
kabl 2

Slika 33. Sema MIG/MAG postupka

Elektrolu~no zavarivanje punjenom elektrodnom zicom

Elektrolucno zavarivanje punjenom elektrodnom zicom je postupak spajanja metala topljenjem i
o~vrcavanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala, sa zatitom od gasa koji
nastaje sagorevanjem i razlaganjem praska (punjenja) koji se nalazi unutar zice, i eventualnom
dopunskom zastitom pomocnim gasom, po pravilu CO,, sl. 34. U sluaju kada se ne koristi
dopunska zatita pomocnim gasom, punjenje zice izmedu ostalog sadrzi materije koje
stvaraju zatitni gas i povecanu koli~inu dezoksidatora, a zica se naziva samozastitnom. U
sastav praska u svakom
slucaju ulaze komponente od kojih nastaje troska koja 5titi 5av od okoline i usporava njegovo
hladenje, i materije za pre~i~avanje metala Sava i za stabilizaciju luka. Obe vrste elektrolucnog
zavarivanja punjenim zicama su sline drugim elektrolucnim postupcima.
Postupak sa pomocnim zatitnim gasom je sli~an MAG/MIG postupku zavarivanja, dok je
samozatitni postupak slican elektrolucnom zavarivanju oblozenom elektrodom. Kod oblozenih
elektroda prasak se nalazi na spoljnoj strani elektrode, sto ogranicava njen oblik na sipkasti, dok
je
24
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

kod punjenih zica praak unutar zice, koja moze da se namota na kalem, pa je u takvom obliku
pogodna za (polu)automatsko zavarivanje. lpak treba imati u vidu da je dotur punjene zice
komplikovaniji od dotura pune zice i da ~esto predstavlja ozbiljan problem u primeni ovog
postupka.
U odnosu na E postupak najvaznije prednosti zavarivanja punjenim zicama su znacajno povecanje
produktivnosti i velika otpornost na apsorpciju vlage. U odnosu na MAG/MIG postupak,
zavarivanje punjenim zicama je po pravilu jeftinije, a kvalitet bolji jer je kod ovog postupka
manje rasprskavanje dodatnog metala i smanjena je osetljivost na poroznost. Zahvaljuju~i
navedenim prednostima, izrazenim posebno kod samozatitne zice, primena elektrolu~nog
zavarivanja punjenim zicama je sve veca.
Mane elektrolu~nog zavarivanje punjenim zicama u odnosu na E postupak su skuplja oprema,
komplikovaniji rad i ogranitena manipulacija zbog problema sa doturom zice jer kotur zice
treba da bude to blize mestu zavarivanja. U odnosu na MAG/ MIG postupak, osim
problema sa doturom zice, mane su velika koli~ina gasova (u sluaju primene samozastitne
ice) i potreba za
~iscenjem troske posle svakog prolaza.
MLAZNI CA

KONTAKTNA
vop1CA

ZASTITNI GAS

I KUPKA
ETAL SAVA

Slika 34. Elektrolu~no zavarivanje punjenom elektrodnom

zicom

TIG postupak- elektrolu~no zavarivanje netopljivom elektrodom u zastiti inertnog gasa

Elektrolu~no zavarivanje netopljivom elektrodom u zastiti gasa je postupak spajanja
metala topljenjem i o~vrs~avanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala (zica za zavarivanje
- ako se
koristi), pri ~emu se kao zatita koristi inertan gas (aktivni gasovi ne dolaze u obzir jer bi izazvali
oksidaciju vrha elektrode), sl. 35. Ovaj postupak se skraceno obelezava TIG ili WIG (T od tungsten •
engleska re za volfram (W) - materijal elektrode, IG-inert gas - engleski termin za inertni gas) i
prvobitno je uveden kao postupak zavarivanja Al i njegovih legura zahvaljuju~i efektu katodnog
~i5cenja. Ovaj efekt se sastoji u razbijanju i uklanjanju skrame teskotopljivog oksida Al,O,
iz metalne kupke ili sa njene povrsine dejstvom elektrona koji se krecu od osnovnog metala
prema
elektrodi, ime se spre~ava njegovo talozenje u dnu metala sava i omogucava zavarivanje Al.
25
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

U dananje vreme primena TIG postupka je znatno veca, najvie zbog vrhunskog kvaliteta
spoja, koji se izmedu ostalog postize boljom kontrolom unete toplote i dodatnog metala
zahvaljuju~i razdvajanju uloga dodatnog metala i elektrode. Zavarivanje TIG postupkom je
moguce i bez dodatnog metala, to je posebno vazno kod tankih limova. lako je u osnovi
ru~ni postupak, TIG moze da se automatizuje, kako u smislu dovodenja zice, tako i u smislu
vodenja elektrode. U odnosu na E postupak osnovne prednosti TIG postupka su bolja zatita
metalne kupke, nepostojanje troske (ne gubi se vreme na zamenu elektrode i skidanje troske
kod vieprolaznog zavarivanja), mogunost koriscenja zica manjeg pre~nika, odnosno vecih
gustina struje.
Prednosti TIG postupka posebno dolaze do izrazaja kod tankih limova, materijala kao sto su
obojeni metali i nerdaju~i ~elici, kao i korenih prolaza odgovornih spojeva. S druge strane,
TIG postupak nije konkuretan ostalim elektrolucnim postupcima kada je u pitanju
ekonominost zavarivanja debelih i/ili dugakih limova od obi~nih konstrukcionih celika.
Proizvodnost TIG postupka moze da se poveca primenom varijante sa zagrejanom zicom.

Slika 35. Sema TIG postupka

EPP postupak - elektrolu~no zavarivanje pod

prakom
Elektroluno zavarivanje pod praskom (EPP) je postupak spajanja topljenjem i
ocvrcavanjem osnovnog (9) i dodatnog metala (1) pomocu elektricnog Iuka (2) koji se pod
slojem praska (4) stvara i odrzava izmedu osnovnog materijala i elektrodne zice, sl. 36. Metalna
kupka (6) je potpuno zasticena od okoline slojem praska, koji se delimi~no topi i o~vrscava kao
troska (7), a delimicno ostaje u nepromenjenom stanju. Uloga praka kod EPP postupka je
analogna ulozi obloge kod elektrode pri ru~nom elektrolu~nom zavarivanju. Usled niske
toplotne provodljivosti praka toplotni gubici su manji, a topljenje metala efikasnije.
Za razliku od E postupka, gde jaina struje, napon elektri~nog luka i brzina zavarivanja mogu da
se menjaju u relativno uskim granicama, kod EPP postupka raspon promena je znatno
vei, 5to omogucava efikasniju primenu ovog postupka, naro~ito ako je neophodna velika
produktivnost, kao kod debljih limova i duzih savova.
Osim vece brzine zavarivanja, mogucnosti topljenja vece koli~ine dodatnog i osnovnog
metala, vece dubine uvarivanja, manje potronje dodatnog materijala (nije potrebna priprema
ivica zleba za debljine ispod 15 mm) i malog rasprskavanja materijala, poboljanje kvaliteta i
ekonomicnosti
EPP postupka se postie i:
26
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za

zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

• sigurnom zastitom zone topljenja od dejstva spoljnih faktora;

• smanjenjem opasnosti od neprovarenog korena;
• smanjenjem nivoa uzdunih, popre~nih i ugaonih deformacija;
• vecim koeficijentom iskoricenja toplote.
Nedostaci ovog postupka su:
• relativno velike investicije u zavarivacke automate;
• zavarivanje se izvodi samo u horizontalnom polozaju, izuzev u posebnim slu~ajevima kada
se koriste dodatni uredaji (pozicioneri);
• za zavarivanje tanjih limova potreban je bakarni podmeta.
Elektrolucno zavarivanje pod praskom se prvenstveno koristi za zavarivanje niskougljeninih i
niskolegiranih konstruktivnih celika, kao i srednje i visokolegiranihelika. Takode, EPP postupak se
cesto koristi i za navarivanje, posebno velikih radnih povrina (tokovi vagona, osovine, valjci u
zelezarama).

Slika 36. Sema EPP postupka

Elektrootporno ta~kasto
zavarivanje
Elektrootporno ta~kasto zavarivanje je postupak spajanja metala kombinovanim dejstvom toplote,
dobijene elektricnim otporom u zatvorenom strujnom kolu izmedu dva lima (3) pritisnuta
elektrodama oblikaipke (2), i sile pritiska F, sl. 37a. Pri tome nastaje spoj (zavarena tacka) kao
na sl. 37b, gde je s debljina lima, d, pre~nik zavarene ta~ke (so~iva), H visina ta~ke, d.
pre~nik elektrode, h ulegnuce.
Kolicina toplote koja nastaje pri zavarivanju elektricnim otporom odreduje se prema
Dul• Lencovom zakonu:
t
Q=jR·15)-
dt
0
pri ~emu je I, struja zavarivanja (A), t vreme zavarivanja (s), R, ukupni omski otpor
izmedu elektroda (Q),koji moze da se definie kao zbir pojedinih otpora:

gde su R, iR sopstveni otpori materijala, a Re (materijal-gornja elektroda), Re (materijal-

donja elektroda) i Ra> (materijal-materijal), kontaktni otpori.
27
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

- 1 de

Slika 37. 5ema a) ta~kastog zavarivanja; b) ta~kasto zavarenog

spoja

Elektrootporno savno zavarivanje

Elektrootporno avno zavarivanje je postupak spajanja metala kombinovanim dejstvom toplote,
dobijene elektricnim otporom izmedu dva lima pritisnuta elektrodama oblika diska, i sile pritiska,
sl. 38. Pri tome nastaje spoj (5av), koji moze da se shvati kao niz ta~aka, po pravilu delimicno
prekrivenih, koje obrazuju neprekidan 5av, sl. 38c. Bitna razlika avnog zavarivanja u odnosu
na ta~kasto zavarivanje je oblik elektrode (disk umesto ipke-sl. 38d) i njeno obrtanje oko
sopstvene ose. Osim toga, kod savnog zavarivanja je neophodno relativno kretanje elektroda i
osnovnog materijala u pravcu obrazovanja Sava. Savno zavarivanje moze da se izvodi dvostrano,
sl. 38a, ili jednostano, sl. 38b, u sluaju da nisu pristupacne obe strane.

F c

b F
aEE d

+(t

Slika 38. Sema savnog zavarivanja: a) dvostrano; b) jednostrano; c) presek Sava; d)

elektroda
28
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za

zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

SMERNICE ZA IZBOR POSTUPAKA ZAVARIVANJA

Tabela 7. Prednosti i nedostaci postupaka zavarivanja topljenjem

Postupak Primena
Prednost Nedostaci
zavarivanja
i
Raznolikost postupaka i oblika spoje-
Zavarivanje va. Mali trokovi za ve~inu Metalurke promene
topljenjem postu• u metalu Sava i
paka. Dobre osobine
drugih legura.spojeva ZUT.
Elektro-otporno lzvode ga obueni ili priu~eni radnici. Ograni~en izbor oblika spo• Primena za proizvode
zavarrvanje Potrebna je mala priprema i neznatna ja. Ograni~ena prenosivost od tankih
limova. naknadna obrada zavara. opreme.
Gasno Mali stepen iskorienja. U
popravkama
zavarrvanJe Mali troskovi za opremu Cesta su vitoperenja spoja. (reparaturama)
i
Osobine spoja desto lose. odrzavanju.
Elektrolu~no Raznovrsni obliei spojeva. Zaht e va obuku zavarivaa. Vcoma korii~en
zavarrvan1e Zavarivanje u svim polozajima. Elektroda seesto menja. postupak u
izradi
oblozenom elek• Jeftina priprema i oprema. Dobre Pri radu u vie prolaza po• nove opreme,
trodom (E) osobine zavarenih spojeva ~elika i trebno uklanjanje troske.
reparaturama i drugih lepura.
odrzavanju.
Elektrolu~no Automatski postupak. Velika brzina Ograni~en polozaj zavariva• Sudeoni i ugaoni
spo• zavarivanje pod zavarivanja i produktivnost. nja i primena na nelegirane i jevi ve~ih
debljina i pra3kom (EPP) niskolegirane ~elike.
du2ina.
Zavarivanje ne- Raznovrsni tipovi spoja. Zavarivanje Visoka cena zastitnog gasa. Velika primena
za topljivom elek• u razliitim polozajima. Mogue Potrebni su dobro obu~eni nezeljezne
metale. trodom, zastita izvode-nje ru~no, mehanizovano i zavarivadi. Zavarivanje u Zavarivanje
korenog inertnim gasom automatsko. Visok kvalitet zavarenog vise prolaza pri ve~oj Sava ako
ne moze da
(TIG) spoja. debliini. se izvede potkoren.
Zavarivanje Visok kvalitct zavarenog spoja kod
clek. zicom. velikog broja legura. Velika Visoka cena inertnog gasa. Najve~a primena
Potrebna dobra obu~enost austenitnih
kod
&clika i za5tita inertnim zapremina istopljenog metala.
izvrioca. drugih
gasom (MIG) Poluautomatsko i automatsko
legura.
izvodenje.
29
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

Zavarivanje el. Horizontalni i horizontalno• Velika primena

u zicom, aktivni Velika dubina uvarivanja. Niska cena vertikalni polozaj. proizvodnji
posebno gas (MAG), pre• zatitnog gasa. Nelegirani i niskolcgirani u
slu~aju manjih nos u kapljicama ~eliei debljine iznad 6 mm.
zahteva u pogledu
kvaliteta.
Zavarivanje el. Dobar kvalitet zavarenog spoja. Ograni~en na nelegirane i
zicom, aktivni Polu-automatsko i automatsko niskolegirane elike. Postoji Zavarivanje
korena gas (MAG), pre• zavarivanje. Primenljiv za debljine I• opasnost od pojave kod
ve~ih debljina
nos u kratkom 4 mm, sa velikim zazorom i nespojenih mesta.
lima. spoju smaknutim ivicama
Impulsno Zavarivanje u svim polozajima,
Umereni trokovi. Slozcnija Pogodan za nerdaju~e
MIG MAG velikog raspona debljina
mnogih oprema. celike i dnige legme.l
zavarvanje materiiala.
Skupa oprema . Otezano za•
Zavarivanje Velika brzina zavarivanja. Zavarivanje tankih
varivanje lakih metala. Sa•
plazmom Zavarivanje debljina od 0,I do 8 mm. materijala.
mo horizontalan polozaj.
Zavarivanje pod Automatski postupak velike brzine sa Samo u vertikalni polozaj,
Zavarivanje u troskom (EPT) velikim udelom istopljenog uz pazljivo postavljanje
proizvodnim
naterijala. Pogodan za velike debljine opreme. Gruba struktura. pogon1ma 1
delova od nelegiranih i niskolegiranih Potrebna termika obrada. gradilitima.
elika.

Zavarivanje Velika dubina uvarivanja i produktiv- Skupa oprema i zavarivanje.

elektronskim nost. Visok kvalitet zavarenih Dimenzije delovaOgraniena
ogra•
primena, za
proizvodnju
snopom spojeva. Minimalna deformaeija. niene dimenzijama vakuum
specijalnih
delova.
Mogu da se zavare finalno obradeni komora.
sklopovi.
Omogu~ava primenu vrlo visoko Visoki troskovi. Delovi sa
Zavarivanje koncentrisanih izvora toplote u bilo povrinama koje reflektujuPostupak je u
fazi laserom
razvoja.
kojoj atmosferi. se ne mogu
zavariti
Tabela 8. Prednosti, nedostaci i primena postupaka zavarivanja u vrstom
stanju
Postupak
Prednosti Nedostaci
Primena zavanvanja
Zavarivanje Ograni~en izbor oblika
u ~vrstom Sav nema livenu strukturu. Mala spoja. Oprema
promcna osobina osnovnog materijala
glomazna,
stanju
neprenosiva i skupa.
lzuzetno dobre osobine spoja. Pogo• Ograni~en izbor oblika Plakiranje.
Spajanje Zavarivanje ~•• za sp,jaoje razoorndnih metal,. spoja. Velika opasnost zbog cevi za
cevnu plou. eksplozijom c angazuje veliki broj specijalizova• koris~enja cksploziva.
Zavarivanje eevi na
nih zavarivaa pri zavarivanju. gradilitima.
 Ograni~en na sudeone spo- Spajanje vijaka,
spaja• Zavarivanje
Izuzetno dobre osobine spoja. Pogo• jeve malih povrina. Ncop• nje
dan za spajanje raznorodnih metala.
okruglih Sipki sa trenjcm hodna naknadna mchanika
Mala potronja energije.
eevima. Zavarivanje
obrada. Skupa oprema. cevi na gradilitima.
Zavarivanje Velika produktivnost. Mala Nedovoljna snaga izvora. Zavarivanje plastike i
1ltrazvukom potronja energije. Skupa oprema. tankih metalnih delova
Zavarivanje lzuzetno skupa oprema. Spajanje
Odsustvo metalurkih promena.
delova od difuzijom Dugotrajan proces.
skupih legura

30
 @
IWE/IWT

Modul 1 : Postupci zavarivanja i oprema za

zavarivanje

1.1 Uvod u tehnologiju zavarivanja

LITERATURA:

1. R.Proki Cvetkovi~, O.Popovi~, Zavarivanje i srodni postupci, Zavod za

udbenike, Beograd, 2011.

2. A.Sedmak, V.Sijaki Zerav~i, A.Milosavljevi~, V.Dordevi~, M.Vukidevi~,

Masinski materijali, drugi deo, Masinski fakultet, Beograd, 2000.

3. M.Jovanovi~, V.Lazi~, Tehnologija livenja i zavarivanja, Univerzitet u

Kragujevcu, Fakultet inzenjerskih nauka, Kragujevac, 2015.

4. W.Galvery, F.Marlow, Welding Essentials, Questions and answers, Industrial

press, New York, 2007.

5. M. Opali~, Zavarivaki postupei, Fakultet strojarstva, Zagreb, 2006

6. Z.Luka~evi~, Zavarivanje, Strojarski fakultet Slavonski brod, 1998.

7. Obezbedenje kvaliteta u zavarivanju, Tehnologija zavarivanja, Zbirka

srpskih standarda, Beograd, 2012.

8. GSI SLV Duisburg International Welding Engineer

31