Moja Planeta #42 - NoRestriction

Besplatni outdoor magazin za aktivan život ● PDF izdanje
Moja planeta 42 ● mart 2014. ● ISSN 2217-3307
Extreme summit team

Nema izgovora - ni ograničenja
www.mojaplaneta.net Prenj
Biciklizam
Biciklom
do Sofije
WWF
Jesetre
Živi fosili
u opasnosti
Prozor u svet
Propeler
Rođendanski
Sportsko penjanje uspon na
na Kalimnosu GOVERLU
Moja planeta
Besplatni outdoor magazin / Mart 2014.
Extreme summit team 92 Moldavija

Zaglavljena između Rumunije i
Ukrajine u zaboravljenom kutku
Evrope, zemlja iznenađujuće dobrog
vina i barova u sovjetskom stilu...
10 Prenj
Hteo sam da napišem nešto o našem
odlasku na Prenj, ali sam odustao
pošto je jedna od devojaka - Teodora
Savić Popović, napisala prelep tekst... Putovanja
68 WWF Živi fosili u opasnosti - Jesetre
Planinarenje Planinom produžetak puta sa Market
20 Stolovi 36 Hajla - Kopaonika ka Suvoj 78 Foto - škljoc
Više od 50 Planini (Srbija) Pripremite se
Februarski i jugozapadnoj
planinara za predstojeću
pozdravilo je
doživljaj Bugarskoj, koja je outdoor sezonu
Planinari iz takođe jako lepa
proleće na stazi - nabavite
Beograda, Subotice planinska regija...
kraljevačkog gorja fotoaparat
i Valjeva su ovaj
(Srbija) koji ”prkosi
put uživali u
28 Preko 2.000 običnom”...
zimskom ambijentu
Zenički klub Hajle, izuzetno
„Vedro” izvelo svoj lepe crnogorske
Prozor u svet
prvi visokogorski i planinarki iz 82 Uspon na
PEK „Gora” i planine...
uspon na Goverlu
Bijelašnici (Bosna i kragujevačkog
PD „Žeželj” Biciklizam Iako ovih dana iz
Hercegovina)... Ukrajine ne stižu
istraživali su 42 Biciklom do
lepe vesti, ovo je
srce Šumadije Sofije zemlja neizmerne
(Srbija)... Ovoga puta smo se
lepote koju jednom
36 PD „Jelenak” odlučili za nešto Propeler treba posetiti...
- Brankovina teži zadatak i
56 Sportsko
Pančevački
planinari iz
penjanje na
PD „Jelenak” Kalimnosu
početkom Krenuli smo iz
30 Na krovu februara posetili Beograda put juga
Šumadije su Brankovinu i penjačkog raja
Šesnaest planinara (Srbija)... (Grčka) ...
64 GSS 90 Ishrana iz prirode 56 propeler

03 2014. Moja planeta 3
RUBRIKA
Camping Portugal
Photo: T. Balke
Ukratko o...
U Portugaliji postoji oko 1.000
registrovanih mesta za kampovanje.
Neka od njih su sa najosnovnijim
uslovima (jedna zvezdica), dok se
neka mogu nazvati luksuznim (četiri
zvezdice). Možete izabrati mesto za vaš
šator ili kamp prikolicu. Potrugalski
kampovi takođe pružaju mogućnost
iznajmljivanja kamp kućice, bungalova
ili kolibe. Ako putujete vozilom sa ili
bez kamp kućice, neki kampovi imaju
i sopstvene servise za vozila u sklopu
parka. Većina mesta za kampovanje pružaju velike
mogućnosti za bavljenje outdoor sportovima: hiking,
mountain bike, climbing, rafting, janjanje konja...
4 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 5

Destinacije
Praktične
informacije
Jezik: portugalski. U turističkim
oblastima kao što su Algarve,
Lisabon i Porto, najčešće se govore i
francuski i engleski.
Turizam: Portugalija je zemlja
okrenuta turizmu. Pored Algarve,
Lisabona i Porta, potoje takođe
i manje poznata, ali veoma lepa
i interesantna mesta koje treba
videti. U oblasti Algarve, ne treba
propustiti: Lagos, Portimão, Praia
da Rocha, Carvoeiro, Albufeira, Faro,
Tavira et Vila Real de Sto. Antonio.
Sajt „Camping Portugal” vam takođe
preporučuje mesta: Aveiro, Figueira
da Foz, Sintra, Setubal, Evora, Coim-
bra, Fatima...
Mesta za kampovanje u Portugaliji
po oblastima (nabrojana su samo
najpoznatija mesta):
Više informacija:
www.campingportugal.org

WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET
RUBRIKA WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET MOJA PLANETA 42 ● Mart 2014.
et
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Besplatni outdoor magazin za aktivan život ● PDF izdanje
n
an a:
a.
Osnivač i izdavač:
pl n
et
ja te
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Adresar
o ži
Studio za dizajn „Smart Art”
.m a
w tr
Adresa redakcije:
w Po
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Narodnog fronta 65, 21000 Novi Sad planinarskih
smartart domova
w
Glavni i odgovorni urednik:
Jovan Jarić (jovanjaric@mojaplaneta.net) iz celog regiona
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Art direktor: na jednom mestu
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Ivana Ubiparip
Prelom:
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Studio za dizajn „Smart Art” Putovanja,
Fotografije:
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Dreamstime, SXC, Studio za dizajn „Smart Art” planinarenja,
Advertajzing: najave akcija,
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET 062/22-37-47
kupi-prodaj,
Izdanje je besplatno i distribuira se u PDF formatu, putem elektronske
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET pošte. Stari brojevi se mogu dowloadovati iz arhive sa Internet adrese: izveštaji sa akcija...
www. mojaplaneta.net
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET CIP - Katalogizacija u publikaciji
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

796.5
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET MOJA planeta [Elektronski izvor] : besplatni outdoor magazin za
aktivan život / glavni urednik Jovan Jarić . -
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Online izd.- Elektronski časopis . - 2010, br. 1 - . - Stare brojeve magazina „Moja planeta” možete
Mesečno .- Dostupno na http: //www.mojaplaneta.net skinuti sa Internet adrese:
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET ISSN 2217-3307
www.mojaplaneta.net
COBISS.SR-ID 255946503
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Magazin upisan u Registar javnih glasila Srbije pod registarskim
na linku ARHIVA
brojem:
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET DE: 000002
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Izdavač zadržava sva prava. Svi autorski tekstovi, fotografije i ostali
sadržaji objavljeni su uz odobrenje autora. Svi pisani i foto materijali u
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET vlasništvu su Studija „Smart Art” i autora. Kopiranje, dalja distribucija
tekstova (delimično ili u potpunosti) i fotografija u komercijalne svrhe
zabranjena je u svim medijima bez pismene dozvole Studija „Smart
Novinarnica – sve novine na jednom mestu

Art” i autora. Tekstovi i fotografije se objavljuju isključivo bez novčane
naknade. Redakcija i izdavač ne odgovaraju za sadržaj i istinitost
reklamnih poruka. Redakcija i izdavač ne odgovaraju za štamparske
ČITAJTE NAŠE NAJNOVIJE IZDANJE NA SAJTU WWW.NOVINARNICA.NET i nenamerne greške. Redakcija nije obavezna da vraća i odgovara na
primljene rukopise, fotografije i elektronsku poštu.
Nova izdanja časopisa „Moja planeta” od sada će interneta omogući pristup i čitanje svih štampanih
moći da se čitaju i putem internet portala www.no- medija koji se izdaju u Srbiji iz različitih oblasti, kako
vinarnica.net . Saradnjom sa portalom Novinarnica, nacionalog, tako i lokalnog karaktera. Ako želite da
na kome se nalazi sva dnevna štampa, kao i razni saznate, kakva je situacija u vašem rodnom gradu,
nedeljnici, časopisi iz Srbije i regiona, želeli smo da da li je pametno ulagati u nekretnine, gde kupiti
unapredimo odnos prema našim čitaocima i da im venčanicu i kako organizovati venčanje, kakva je Fotografija naslovne strane: Brandon Tyrrell
omogućimo da čitaju naše novine bilo kad i bilo aktuelna politička situacija u zemlji, nešto više o
gde, tako što će putem kratke procedure, otvaranja muzici, fotografiji, umetnosti, koja je najpopularnija
naloga biti u mogućnosti ne samo da čitaju, već i dijeta ove sezone, šta rade poznate ličnosti, kako
da čuvaju i prave sopstvenu arhivu interesantnih opremiti stan i tako dalje, sve to može se naći na www.tomica-planinom.com
tekstova na internet stranici Novinarnice. jednom mestu, u izdanjima dostupnim na portalu www.tomica-planinom.com
Novinarnica predstavlja prodaju ili besplatno www.novinarnica.net . Novinarnica pokriva 90% www.tomica-planinom.com
čitanje novina u elektronskom formatu, u zavis- štampanih medija u Srbiji, najrazličitijih oblasti,
nosti od vrste izdanja, ne gubeći na originalnosti, dnevne novine, nedeljnike, političke, ekonom-
zadržavajući isti izgled, kao i sadržaj. Na ovaj način ske, stručne, lifestyle časopise, itd što čitaocima
izašlo se u susret potrebama savremenog načina omogućava brzu pretragu sadržaja i tema koji ih
života koje nameće brz protok informacija, ali u isto interesuju. Osim ove prednosti, svih novina na
vreme zadržao se kvalitet, koji štampani mediji nude jednom mestu, Novinarnica nudi jednostavnu i brzu
čitaocima, u odnosu na kratke vesti i sadržaje koje upotrebu sadržaja sajta, arhivu koja je konstantno
nude razni internet portali informativnog karaktera. na raspolaganju, ali i jeftinija izdanja u odnosu na
Novinarnica je prvi i jedini portal ovog tipa u Srbiji štampane medije. Ako želite da budete informisani i
8koji
ima za cilj da na jednom mestu korisnicima da budete u toku koristite sajt Novinarnice.
juli 2012. MojaPlaneta 03 2014. Moja planeta 9
Dragan Jaćimović
extreme summit team www.zivotjelep.com Pogled s vrha Prenja od 360 stepeni
Kliknite na ovaj link
www.extremesummitteam.com
šansu da kroz planinarenje
Ovo nisu Himalaji, ovo je Prenj nauče nešto o sebi, tako i Dolazak na Prenj
ovaj tekst želim da pode- iz doline Idbra
lim sa vama kako bi vas
motivisao da i vi krenete
na put. Uživajte…
Dragan Jaćimović
Extreme Summit Team
Zamislite pun minu-

bus žena koji se kotrlja
negde u sred noći. Kazaljke
su skliznule sa dvanaestice,
ponoć je prošla. Osmi mart
je. I nije tako teško zamisliti.
Ali možete li da pogodite
gde su se uputile? Ne, ne
idu da razgledaju gradove
i prodavnice. Idu da plani-
nare, da punih pet sati uz-
brdo nose punu ratnu opremu do mesta gde će postaviti
šator i prenoćiti. Ne samo to, one će otići i korak dalje Kamp je tu negde,
i mnogo više od toga. Probijaće se kroz maglu, prtiće još samo malo
naizmenično sneg, nosiće uže preko ramena, penjaće
se i spuštati niz stene. Topiće sneg, kuvaće supe i čajeve.
Možete li da zamislite to, da se bar na jedan tren oslo-
bodite hijerarhije koju nam svakodnevni život nameće?
Da li se usuđujete da podignete glavu i sagledate najviše
vrhove oko vas? Nešto ću vam reći – nije lako ali vredi.
Prenj
Cela noć putovanja bila je poprilično neopisiva. Osobe
koje se poznaju svega nekoliko meseci, razgovarale
su kao stari prijatelji iz detinjstva. Vreme na planini ne
prolazi linearno, zato možda i nije čudno da već možemo
naslutiti želje, osećanja i stremljenja osoba do nas. Smeh
i dobro raspoloženje, kao i uvek pratili su nas. U pauzama tako da smo na sledećoj pauzi morali da stavimo ka-
Nema izgovora
smeha, dremale smo, ipak nas je čekao naporan dan. banice. Kako smo se penjali kiša se polako pretvarala
Polako sviće. Približavamo se planini Prenj. Ne mogu da u susnežicu, pa u sneg. Vegatacija se smenjivala i tako
odvojim pogled od stena pored kojih prolazimo. Je li četinari zameniše listopadno drveće. Nije bilo lako. Naći
to java ili san? Ako je san, nemojte me nikad buditi, ako pravi način da se nekom pomogne kad mu ne ide na-
ni ograničenja
nije, moji su snovi suvišni. Ljudske misli i um ne mogu da jbolje nije jednostavno. Skinuti nekom uže s ramena,
oblikuju i stvore lepotu kakvu Priroda može. ne znači nužno i pomoći. Ponekad mi se čini da je lakše
Pre ulaska u šumu i malo većeg uspona, Jaćim popeti severnu stranu Ajgera, nego nekom pružiti ruku
nas je glasno upitao ima li dobrovoljaca da ponesu uže. na pravi način. Nema više konkurencije, to mogu da
To uže je debelo i dugačko, zapravo poprilično teško. potpišem. U jednom trenutku sam osetila da jedna
Hteo sam da napišem nešto o našem odlasku na Prenj koji A ranac mi ne beše lak, baš čudno. Dobro, priznajem osoba više misli na moje Himalaje, nego na svoje. Takva
je bio kao mala matura i zatvaranje zimske sezone, ali sam Bosna i da osam ovsenih kaša jeste suvišno, kao i četiri tun- nesebičnost je i više nego retka. Izlazak iz šume ostao
odustao od te ideje pošto je jedna od devojaka koje su prošle Hercegovina jevine, sveže ispečana riba, dve-tri paštete, pola kile nam je u magli. Uskoro nas je Kenan dočekao na skijama.
selekciju - Teodora Savić Popović, napisala prelep tekst. paprika, šargarepe, puna kesa kesica sa supicama, kesa Kao i na Musali, on nam je dosta pomogao. Zapravo cela
sa kiflicama, još kiflica... Usputne zalogaje ne računam ekipa je bila sjajna i svako je uložio mnogo vremena i
(čokolade, sušene kajsije, ovsene štanglice, bademe...). Da truda da bi cela ideja uspela. Ali neko je falio. Budući
P
re samo tri meseca u časopisu „Moja planeta” vikenda kako bi nastavili sa selekcijom a i sa njhovom ne zaboravim - šest kuvanih jaja, koja su se usput, blago da nam je tokom puta smeh bio stalni pratilac, neko je
pojavio se tekst pod naslovom „Samo za dame - daljom edukacijom. Hteo sam da napišem nešto o rečeno dezintegrisala i sjedinjila sa četiri mandarine. I, prokomentarisao da smo poput dečije ekskurzije. Nije
Huinchuli (6.441 m)” u kojem smo pozvali mlade našem odlasku na Prenj koji je bio kao mala matura i hvala milostivom Zevsu, što smo osam sendviča i kesu sa bilo daleko od toga. Direktor je bio tu, profesori, ali svima
dame da se prijave za selekciju i učešće u ekspediciji zatvaranje zimske sezone, ali sam odustao od te ideje zdravom hranom zaboravile u minibusu. Dakle, uže je tre- nam je falio naš razredni - Raša. Tokom prethodnih akcija,
na jedan od himalajskih vrhova. Nisam ni sanjao da će pošto je jedna od devojaka koje su prošle selekciju balo poneti... Pre nego što sam stigla i da razmislim koliko on nam je pružao konstantnu podršku. U teškim trenu-
odziv biti tako veliki, niti da će one ispoljiti toliko entuz- (Teodora Savić Popović) napisala prelep tekst. Jedno bi mi teško to palo, već se neko javio. Velika je stvar staviti cima izvlačio je ono najbolje iz nas, na način koji može
ijazma i želje za novim iskustvom u planini. Prijavilo se je kada piše onaj ko sve to organizuje („Svaki gazda dodatnu težinu na svoja ramena i zanemariti sopstvene samo on. Rašo, ovaj put ti je oprošteno, ali od sada nema
44, a posle ukupno pet vikenda tokom prethodne zime svoga konja hvali”) a drugo je kada to napiše neko ko je teškoće, da bi se pomoglo timu. izostanaka!
ostalo je njih 14. Planiramo da u narednom periodu pre direktni učesnik, a pri tom ima samo 22 godine. Pošto Prolazili smo kroz šumu, uspon je bivao sve veći. Sitna Oko dva sata stigli smo do prelepog mesta u
odlaska na ekspediciju uradimo još pet - šest trening sam sve ovo pokrenuo kako bi podržao mlade i dao im kiša je neprimetno padala, natapala nam jakne i rančeve, šumarku na širokom platou pod vrhovima koje još

extreme summit team
Uključi mozak, ne
radi ništa na brzinu...

extreme summit team
uvek nismo mogli da vidimo. Tu smo postavile šatore. brdo prvi i prtiti sneg, ako slučajno sa strane izgleda lako, Kenan je postavio uže na steni. Obu-
Oblačimo pojaseve. Vezujemo osiguranje, žimar, osmicu to nikako nije. Na nekim mestima se skoro propadalo i do vanje dereza. Još uvek smo spore, Najava ekspedicija Extreme Summit Team-a
i cepin za pojas. U rancu su nam dereze i voda. Nekoliko kukova. Meni je sve bilo neviđeno zanimljivo i lepo. Pa i opominje nas Jaćim. Krećemo jedna
njih ostaje u šatoru. Priznati sebi da ne treba da ideš sama magla koja je skrivala okolne vrhove i obojila nas po jedna da se pentramo po steni. Anapurna trek
dalje, ne zato što trenutno ne možeš, nego da bi mogao i jednoličnom belinom, bila je za sebe lepa. Stajati u koloni, Dok se jedna penje, mi ostale cup- Najatraktivniji trek u Himalajima
naredni put, podjednako je jako kao i dati sve od sebe da istovremeno biti sam i okružen prijateljima, neverovatno kamo u mestu, ne bi li se zagrejale. Trajanje: 16 dana
odeš. Nas deset, sa Petrom, Kenanom i Jaćimom uputilo je iskustvo. Posle otprilike sat vremena hoda, pravimo Bilo nam je hladno i bile smo umorne. Polazak: 17. 04. 2014.
se ka Zelenoj glavi. Zamislite beo list papira. Takav nam je pauzu. Mnogi sa kojima sam pričala o planinarenju (a Jedva sam čekala da dođe red na
bio vidik. Vetar nije štedeo snagu. Polako se učimo tims- ne bave se time) kažu da je to opasna aktivnost. Jeste – mene. Ne zato što mi je hladno, nego Borneo avantura
kom radu. Naizmenično prtimo sneg i nosimo uže. Ići uz- ako ne znaš šta radiš. Nije - ako imaš iskusnog vođu koji jer sam se plašila da ne padne mrak i Penjanje, MTB, rafting, ronjenje u jednoj avanturi!
može da pročita misli planine, da akcija stane pre nego što ja pokušam. Trajanje: 12 dana
proceni spremnost tima i shodno Mogu zamisliti kako je ljudima na
Uspon u steni tome donese pravu odluku. To secondstep-u, kada im je Everest na Polazak: 18. 08. 2014.
na Prenju Jaćim i Raša sjajno umeju. Ne-
delju dana ranije, na deset minuta
dohvat ruke. Kakve li su im misli, dok
im hladnoća i manjak kiseonika po-
Island Peak expedition 2014.
od vrha Vasojevičkog Koma, Raša lako lome organizam? Stojati tako u
Uspon na Island Peak (6.189m) - Nepal
nas je vratio zbog nesigurnog redu, nije nimalo prijatno iskustvo. Sa Trajanje: 22 Dana
prolaza. Sada nas je Jaćim vratio manje ili više muke, sve smo uspele Polazak: 10. 10. 2014.
zbog opasnosti od lavine. Sa da se popnemo. Dolazimo u kamp.
njima na čelu, osećamo se sig- Zahvaljujući onima koje su ostale u Ama Dablam Expedition 2014.
urno. Vraćamo se ka kampu. Vetar šatoru, dočekale su nas supe i čajevi, Uspon na Ama Dablam (6.856m), Nepal
nam je skoro zameo tragove, ali što nam je posle napornog dana i više Trajanje: 30 dana
smo ih mi uspele pronaći. Magla nego dobrodošlo. Noćile smo same u Polazak: 25. 10. - 25. 11. 2014.
se povlačila, plavičasta svetlost šatorima. Jaćim, Kenan i ostali spavali
prolamala se kroz oblake. Da bi se su u kolibi iznad. Razdvajala nas je šuma u kojoj bilo nego da ćemo ići na stene da vežbamo žimarenje i ab-
uživalo punim plućima, treba biti mina. sajl. Pre nego što smo spakovale šatore, sunce je provir-
spreman. Treba imati kondiciju. Rečeno nam je da budemo spremne u šest. Nismo ilo, oblaci su se razišli i po prvi put sam ugledala Zelenu
Nije dosta želeti i sanjati, to je bile sve. Pola sata kasnije jesmo, ali niko nije došao po glavu. Balkanski Ajger - pomislih. Moram da se popnem
samo početna iskra. Nema izgo- nas. Kružile smo oko šatora, radile jutarnju gimnastiku, jednom na njen vrh! Moram doći ovde ponovo! Osećam
vara, niti ograničenja, ako nešto slikale se… I dalje niko nije dolazio po nas. Onda je jedna se tako moćno, neprikosnoveno, ne zbog svoje veličine,
zaista hoćeš. od nas predložila da odemo do kolibe da vidimo šta se nego zbog svoje snage što mogu da uočim Njenu. Koliko
Taman kad sam pomis- događa, da ih pitamo šta dalje. Nije svejedno da li ćemo smo mi srećni samo što smo ovde i sada.
lila da idemo u šatore u toplu sedeti u šatoru i piti čaj ili kružiti oko šatora. U šator ne Penjanje. Brzina nije isto što i brzopletost. Brzina, tek,
vreću i na toplu supu i čaj, čekalo možemo - oni mogu svakog trena doći po nas. Treba se može da se stekne, kada se potpuno isključi brzopletost.
nas je još jedno iznenađenje. organizovati, snaći i reagovati i u nepredviđenim okol- Treba razmišljati, tu nema mesta naglim pokretima.
nostima. Pošla sam s njom. Zbog opasnosti od mina, Treba imati bar dva hvata unapred u vidu. Izazov je.
pažljivo smo pratile njihove tragove. Saznale smo da Uspela sam da se ispenjem sa žimarom. Sve smo uspele!
imamo vremena za čaj i da uspona neće biti zbog magle, Posle je usledio absajl. To je tek priča za sebe! Nalet
adrenalina! Često sam čula
I, na kraju - osmeh! kako ljudi spominju frazu -
treba držati život u svojim
rukama. Znači na to su mis-
lili! Da li sam se uplašila?
Lagaću ako kažem da
nisam, ali to je bio poziti-
Ko kaže da van strah, pomoću kojeg se
je uže teško polako pomeraju granice.
Da mi se svidelo malo je
reći. Jedva čekam leto! Sa
svakim usponom ne samo
da nešto naučim, nego
shvatim i koliko još treba
da naučim. Zato neopisivo
hvala svim ljudima koji su
doprineli ovoj priči i koji
nam nesebično prenose
svoje znanje i iskustvo.
Život je lep!
Čiji je red? Teodora Savić Popović
Extreme Summit Team

Promocija KURS ZA
ALPINISTE
POČETNIKE

promocija
se obavezuje da obezbedi Program tečaja sastoji se

dovoljan broj pomoćnih iz teorijskog i praktičnog
instruktora, predavača i vođa dela:
naveza. Broj polaznika je Teorijski deo:
ograničen na 15. 1. Alpinizam - istorijat i značaj
Skup učesnika tečaja je 26. 05. u 2. Planinarstvo i planinarska
Ovčar banji. (Sopstveni prevoz do organizacija
zbornog mesta). 3. Opasnosti u planinama
4. Bivakovanje
Smeštaj: Mogućnost smeštaja je u 5. Priprema za uspon, uspon i
auto kampu (u bungalovima ili sopstvenim ocenjivanje smeri
šatorima), ili u privatnim pansionima u Ovčar 6. GSS, organizacija GSS-a,
Banji ili u planinarskom domu PD „Kablar” iz organizovanje akcije spašavanja i
Čačka (cena smeštaja je oko 600 dinara po prva pomoć
osobi na dan). Hrana je iz ranca. 7. Oprema i pakovanje užadi
8. Ekspedicionizam i aklimatizacija na velikim
Rok za prijave je 15. 05. U slučaju tehničkih visinama
ili drugih problema organizator zadržava pravo 9. Trening, ishrana i fiziologija
otkazivanja tečaja. 10. Kodeks ponašanja u planinama i zaštita
prirode
Cena: Kotizacija za tečaja je 120 evra, plaća 11. Čvorovi
se po dolasku na zborno mesto uz popunjenu 12. Orijentacija
prijavu. Učesnici su dužni da regulišu lično 13. Meteorologija
osiguranje.
Praktičan deo:
Potrebna oprema: uže (na dvoje), četiri 1. Kretanje stenom (prečenje u levo i u desno,
prusika dužine četiri do pet metara, kaciga, penjanje i otpenjavanje)
T
čekić, četiri - pet klinova za stenu, penjački 2. Zabijanje i izbijanje klinova, umetanje i
radicionalno PSD „Železničar” iz Šapca satima posle vežbi i odmora, tako da je radni
pojas, patike za penjanje (penjačice) osmica, vađenje čokova, izrada osiguravališta
organizuje letnju školu za planinare dan ispunjen u potpunosti. Vodimo računa
četiri - pet karabinera, dva karabinera sa 3. Navezivanje na uže, podešavanje opreme i
koji žele da se okušaju u alpinističkim da tokom dana ima dost aktivnosti ali i dosta
osiguračem (HMS), čeona lampa i prva kretanje naveze
veštinama. Program škole je usklađen sa odmora kako bi polaznici uvek mogli da budu
pomoć. (Po mogućnosti par stopera, čokova i 4. Padovi i zaustavljanje pada partnera
programom školovanja kadrova u PSS-u i na maksimalno koncentrisani na rad jer u ovom
frendova.) 5. Spust niz uže
kraju letnje i zimske škole ili kursa dobija se sportu greške nisu poželjne.
6. Spust niz uže i samospašavanje uz uže
zvanje alpinistički pripravnik.
7. Penjanje širokih, uskih
RASPIS ZA LETNJI
kamina i ljuski
Sve vežbe se izvode na terenu uz stalni ALPINISTIČKI TEČAJ 2014.
8. Spuštanje i podizanje
nadzor instruktora tako da polaznici nikad nisu
palog partnera (Sv. Bernar)
prepušteni sami sebi i bez nadzora. Pošto je Ističemo da je bavljenje alpinzmom aktivnost
9. Tehničko penjanje
alpinizam sport visokog rizika instruktorima je visokog rizika od povreda ili smrti i da
10. Uspon kroz najmanje dve
bezbednost polaznika na prvom mestu i zato učesnici moraju biti svesni posledica kao i da
smeri
se trudimo da na dva polaznika obezbedimo prihvataju rizik na svoju odgovornost.
11. Izrada transportnih
jednog instruktora i tako osiguramo
sredstava.
maksimaknu kontrolu rada polaznika. PSD „Železničar” Šabac
(alpinistička sekcija)
Svaku vežbu pokazuje instruktor, organizuje letnji početnički
Prijavite se!
a zatim je svaki polaznik radi alpinistički tečaj u Ovčar
Prijave na e-mail:
samostalno uz nadzor svog Banji od 26. 05. do 3. 06.
vskrbic54@gmail.com
instruktora. Vežba se ponavlja
Informacije i prijave:
sve dok je svi polaznici ne Vođa tečaja i instruktor je
kod Vojislava Škrbića na
savladaju u potpunosti tako da Vojislav Škrbić Šeki iz Šabca
telefon:
mogu samostalno da je urade - instruktor alpinizma i gorski
064/20-94-738
bez pomoći instruktora. spasilac, pomoćni instruktor je
ili Olivere Kačarević na
Olivera Kačarević iz Šapca.
telefon:
Teorijski deo obavljamo u
062/252-897
popodnevnim i večernjim U zavisnosti od broja polaznika organizator

planinarenje
planinarenje Stolovi
Kaćunima u pohode
Više od 50 planinara pozdravilo
je proleće na stazi kraljevačkog
gorja (Srbija)

Planinarenje
Srbija
Pinom je
obeležena
približna
pozicija
lokacije opisane
u tekstu.
N
edaleko od Kraljeva izdiže Čuka (1.151 mnv), Tepek (1.086 asfaltnim putem uz Ribnicu do
se planina Stolovi. Oštro mnv) Čukar (1.056 mnv), Velika sela Kamenaca. Iz Kamenice solid-
je oivičena Brezanskom Čuka (1.030 mnv), Karaula (904 nim širokim šumskim putem izlazi
rekom sa juga, Ribnicom sa istoka mnv), Lipar (894 mnv), Klečak (866 se na Kamarište preko Velikog
i Ibrom sa severa i zapada. U selu mnv), Kozarevo Brdo (838 mnv) Čukara (696 mnv), Orlovca (937
Brezna sedlom je povezana sa i drugi manji, u pravcu istoka i mnv), Ravnog Stola (997 mnv) i
planinom Goč. Na severu se ovoj doline Ribnice. Širina i dužina ove Nilovskih prevoja (1.179 mnv).
planinskoj masi priključuju manje planine iznose oko 12 kilometara. Od davne 1956. godine stazama
planine, izdvojene od nje i među Južne strane su pretežno ogolele, ka najvišem vrhu na Stolovima
sobom kraćim a izrazitim dolina- ili su pod pašnjacima, poput PSD „Gvozdac” Kraljevo organi-
ma, pritokama Ibra i Ribnice. To su padina u selu Brezna. Severne zovalo je 56 planinarskih akcija
Ozren (959 mnv), Vitoš (755 mnv), strane su pretežno pod šumom i pod nazivom „Narcisu u pohode”.
Strmenica (678 mnv), Oštra Glava šikarom. Ovo društvo prošle godine slavilo
(729 mnv)... Najpogodniji pristup do je svoj 65 rođendan. Hiljade plani-
Najviši vrh Stolova je Kamarište najviših vrhova Stolova je od nara prošle su njihovim stazama
od 1.375 metara nadmorske vi- Kraljeva, pored manastira Žiča i proteklih godina, a akcija „Narcisu
sine. Slede Čiker (1.325 mnv), Mala dalje uz Žičku reku. Ili od Kraljeva u pohode” je uvedena u plan

Planinarenje

Planinarenje
Planinarskog saveza Srbije kao Brdo (838). Onda kreće oštar i 1.540 i spustom od 1.489 metara,
republička planinarska akcija. dug spust Gradskom kosom, sve pređena je za oko deset sati. Dan
Planinari PEK „Gora” Kragujevac do zidina Maglič grada. I na kraju sunčan, topao. Na nižim visinama
zadnjih nekoliko godina organi- do mosta na Ibru. Akcija, sigurno krenulo proleće. Budi se priroda.
zuju vrlo atraktivan uspon na vrh se može reći, prerasta u tradicio- Niče, lista, cveta. Iznad Grede na
Stolova sa njene severne središnje nalne, jer se iz godine u godinu, završnom usponu sneg. Tu u beli-
strane, ivicom grebena iznad reke pored naših dragih prijatelja iz ni, na jakom suncu javile se male
Maglašnice. Od visećeg mosta PSD „Gvozdac”, akciji priključuje površi sasušene trave! Kao pegice.
na Ibru (255 metara nadmorske sve veći broj planinara i iz drugih Tu iznikli kaćuni! Plene svojom
visine), ispod zidina srednjeve- društava. Ove godine sa nama je ljubičastom bojom! Čekamo gore
kovnog zamka Maglič, forsira se bio i par mladih Italijana, Alessan- na vrhu! Stižu jedan za drugim
desna strana grebena (posma- dra i Alberto! planinari. Teška staza! Umor na
trano uz reku Maglašnicu) preko Ove godine (15. mart) u dolinu licu! A onda osmeh! Ispunjeni
Klečka (866) i Grede (1.024), sve pod Maglič gradom iz Kragujevca zadovljstvom osvojenog vrha,
do Kamarišta (1.375). Sa Kamarišta je došlo 33 planinara PEK „Gora” pogledima koji se pružaju na sve
vodi spust do sedla Usovica Kragujevac, sedam PD „Žeželj” strane. Neskriveno dele to jedni
(1.211), pa uspon na Čiker (1.324). Kragujevac i jedan iz PD „Rudnik” drugima. Fotografišu se! A onda
Sa Čikera staza konstantnim spus- Gornji Mlanovac. Tu nas je čekalo kreću u spust sa istim emocijama.
tom vodi levom stranom grebena desetak planinara PSD „Gvozdac” Sve do kraja. Sve do završnog
(posmatrano uz reku Maglašnicu), Kraljevo, tako da je na stazu izašlo druženja uz osvežavajuće piće,
sa kraćim usponima na vrhove preko 50 planinara. toplu čorbu, ukusnu pastrmku.
Mala Čuka (1.045), Velika Čuka Zahtevna staza, dužine 18 Sve do sledećih uspona!
(1.027), Lipar (894) i Kozarevo km, sa ukupnim usponom od Tekst i foto: Žarko Prodanović

Iz Udruženja „VEDRO“ pozivaju sve zainteresovane da prate njihov rad i buduće planove na
Planinarenje www.vedro.ba i www.facebook.com/vedro.ba
Preko 2.000
iz Udruženja „Vedro” sjetili njiho- izletu BiH alpinisti upute poruku ranih aktivnosti, podjelu članskih
vog prijatelja, zeničkog alpiniste podrške uz želju da se što prije karata i mnogo toga.
i trostrukog državnog prvaka vrati „u smjer”. VEDRO BILO!
u sportskom penjanju, Armina Također, na današnjem Glasnogovornik Udruženja
Gazića, koji je nastradao prije druženju, skupljeno je 1.788 Afan Abazović
deset dana u nesreći na Prenju, komada plastičnih čepova, koje
pripremajući se za uspon na Eiger, Udruženje „Vedro” redovno sku-
ali je brzom akcijom hospitalizo- plja, u sklopu akcije „Bosnia and BiH
van i njegovo stanje je stabilno. Herzegovina Cap Project - pret- Pinom je
Uputili su mu transparent podrške varanje plastičnih čepova u inva-
Zenički klub „Vedro” „Ne daj se, Mućak!“ (Mućak, lidska kolica”.
obeležena
približna
izvelo svoj prvi visokogorski nadimak Armina Gazića). Ideja se Udruženje „VEDRO” organi- pozicija
rodila na dan Gazićeve nesreće, zuovalo je „Vedro Night”, svo- lokacije opisane
uspon na Bijelašnici (Bosna i te je Upravni odbor Udruženja jevrsnu promociju Udruženja, u tekstu.
Hercegovina)... odlučio da se na prvom sljedećem prezentaciju dosadašnjih i plani-
U
druženje za razvoj i podršku slavilo nekoliko značajnih datuma: i „Poštar”, novotravničkog „Me-
planinarstva i sportskog 7. mart - Međunarodni dan plani- dexa“, te kakanjskog „Bobovca”
turizma „Vedro” iz Zenice nara, 8. mart - Međunarodni dan pod izuzetno teškim okolnostima,
uspješno je realizovalo svoj jedan- žena i 15. mart - zvanični početak ledenom polarnom vjetru brzine i
aesti izlet po redu, a prvi visok- rada Udruženja. do 100 km/h, te očekivanih minu-
ogorski (najviša tačka iznad 2.000 Osamdeset učesnika iz sa, uspjelo je savladati Opservato-
mnv), na olimpijsku ljepoticu Udruženja „Vedro”, „Avantur” iz rij stazom sa Babinog Dola, preko
Bjelašnicu i njen najviši vrh, Opser- Sarajeva, „Nova vizija” iz Novog Kuće spasa, a spust je bio preko
vatorij, na 2.067 mnv. Travnika, zeničkih planinarskih staze ski centra na Babinom Dolu.
„Vedro” je ovom prilikom pro- društava „Tajan - Lisac”, „Mladost” Bitno je napomenuti da su se

Planinarenje
Na krovu
Šumadije
Šesnaest planinara i planinarki iz PEK „Gora” i
kragujevačkog PD „Žeželj” istraživali su srce Šumadije
(Srbija)...
S
ećate se lekcije iz škole:
Šumadija je geografska Srbija
oblast Srbije, sa zapada i juga Pinom je
oivičena rekama Zapadnom Mora- obeležena
vom i Kolubarom, sa istoka Velikom približna
Moravom, a sa severa Dunavom i pozicija
Savom. Ili onog: planine Šumadije lokacije opisane
su Avala, Kosmaj, Bukulja, Rudnik, u tekstu.
Ješevac, Kotlenik, Bešnjaja, Juhor,
Gledićke planine... U Centralnom visovi, vidljivi kao i ostali vrhovi planinara i planinarki PEK „Gora” i Kameničke reke, s jedne i reke Sre- 23,8 kilometara, sa usponom od
delu Šumadije dominira planina stvima, kroz čitavu istoriju imala ove planine sa mnogih visinskih PD „Žeželj” Kragujevac. brenica, s druge strane, a preko ili 1.144 i spustom od 1.074 metara.
Rudnik sa najvišim vrhom tog veliki značaj. Počeci vađenja rude tačaka cele Srbije. Pod ova dva vrha Na samom startu, koji je bio pokraj visova Božurova glava (723 Uskraćeni smo bili za poglede u
regiona, Cvijićevim vrhom (stari datiraju još u praistoriji, a razvoj ru- smestilo se selo Ramaća, naselje u selu Ramaća, obišli smo crkvu mnv), Golo brdo (772 mnv), Oštra daljinu sa mnoštva nabrojanih
naziv Veliki Šturac), od 1.132 metra darstva kreće pod Rimskom upra- u opštini Stragari u Šumadijskom Kumanicu, a potom krenuli put glava (797 mnv), Sama bukva (863 vrhova, ali to nam nije umanjilo
nadmorske visine. Na ovoj pla- vom, da bi se nastavio u srednjem okrugu. Posebna znamenitost Ramaćskih visova sa visinom od mnv), Uvlaka (958 mnv), Molitva zadovoljstvo u druženju, pokretu,
nini posađeno je osam vrhova sa veku - u vreme Nemanjića. I danas ovog sela je Crkva svetog Nikole, u 813 i 783 metara. Prvi kilometri (1.096 mnv), Javor (1.107 mnv) sve zapažanju lepote prirode i u
nadmorskom visinom iznad 1.000 je aktivan rudnik olova i cinka na narodu prozvana crkva Kumanica, obeleženi su sipećom kišom i do Cvijićevog vrha (Veliki Šturac). ovakvim vremenskim uslovima,
metara. ovoj planini. po mestu iz kog je narod naselio gustom maglom. Gusta magla Sa te tačke nastavili smo spust disanju punim plućima…
Rudnik predstavlja hidrografki Varošica Rudnik pripada opštini ovaj kraj. Podignuta je krajem 14. pratila nas je celom dužinom staze. preko Srednjeg (1.113 mnv) i Malog Na kraju, u selu Jarmenovci
čvor Šumadije. Sa njegovih padina Gornji Milanovac i smeštena je u veka. Razmakla se samo jednom na Šturca (1.058 mnv), sve do centra u svratismo u „Kavanu kod Šana”.
slivaju se reke koje uviru u Zapad- podnožju istoimene planine, na Eto, to bi bio kraći opis predela i kratko, ali samo toliko da ispred varošici Rudnik, gde smo tog dana Kažu, stara je dva i po veka. Ali, više
nu Moravu, Kolubaru i Veliku Mora- nadmorskoj visini između 500 i mesta obuhvaćenih našom plani- nas ugledamo tek prve visove završili naše planinarenje. o njoj uz slike koje prikazuju njenu
vu. Planina Rudnik je, zahvaljujući 700 m. Na krajnjem jugoistoku narskom stazom, koju je u nedelju, ove planine. Od Ramaćkih visova Za osam sati i 50 minuta, po unutrašnjost.
svom položaju i rudnim bogat- planine Rudnik izdižu se Ramaćski 23. febuara 2014. godine prošlo 16 put nas je vodio grebenom iznad magli i kiši, pređena je staza dužine Tekst i foto: Žarko Prodanović

Planinarsko društvo „Jelenak”, Pančevo
Adresa: Svetog Save 10, 26000 Pančevo, Sastanci se održavaju četvrtkom, od 19 do 20.30 sati
PD „Jelenak” web: www.jelenak.rs
Brankovina
prijatelj i vodič na terenu, Dragan nama, predajnicima i ostalim crkve stari spomenici svedoče o
Srbija Radojčić, zanimljivim pričama o čudima 20. veka. Na putu kroz junaštvu porodice Nenadović.
Pinom je svom rodnom kraju nam je upot- šumu primećujemo vučje tragove, Moja pretnja da ću recitovati
obeležena punio uživanje u lepotama ovih a neki od naših članova su i (pri) poeziju Desanke Maksimović nije
približna predela. videli nekoliko primeraka kroz se ostvarila, jer su se svi već razišli
pozicija Našli smo se pred rudarskim granje. dok sam pronašla njen grob. Kao i
Pančevački planinari iz PD „Jelenak” početkom lokacije opisane
u tekstu.
kopom koji je otkrio sedimentnu Stižemo na Brankovački vis, ona što je bila, mali, skroman, pun
stenu neobičnih boja, u kojoj gde odmaramo kraj spomenika cveća i neke topline, ušuškan pod
februara posetili su Brankovinu (Srbija)... slojevi roze, žute i narandžaste podignutom u čast ratnicima drvetom...
boje deluju kao da su delo Prvog srpskog ustanka, koji je u Ali, tu nije kraj našem putovan-
O
rkanski vetar i hladno okolina Valjeva, tačnije istorijska astir Dokmir iz 14. veka, u kome građevinskih umetnika iz mezo- ovim krajevima iznedrio velike ju kroz istoriju. Odlazimo u Pet-
vreme naterali su na- Brankovina. Nismo ni slutili da će nas dočekuje i ispraća jedna ljuba- zoika. Na obližnjem uzvišenju se junake. Na kraju staze stižemo u nicu, gde najpre obilazimo pećinu
jhrabrije članove PD staza od 13 km je biti pravo malo zna maca. Ostali stanari, izgleda, nalazi Radarski centar Valjevo, u kompleks Brankovine, koji nas je koja je bila stanište neolitskog
„Jelenak“ da u nedelju,02.02.2014. putovanje kroz istoriju. nisu planirali da se po ovakvom kome dominira radarska kugla, sve oduševio bogatim sadržajem čoveka i nekih prastarih životinja.
odlete u toplije krajeve. Cilj je bila Na početku posećujemo man- danu odvoje od pećki. Naš stari okružena mnogobrojnim ante- i autentičnim uređenjem. Oko Na njenom dnu se nalazi jezero, iz

Planinarsko društvo „Jelenak”, Pančevo
Adresa: Svetog Save 10, 26000 Pančevo, Sastanci se održavaju četvrtkom, od 19 do 20.30 sati
PD „Jelenak” web: www.jelenak.rs
koga se, prema lokalnoj legendi, stručnjaci za budućnost. Samo ga ostali tragovi od metaka i noževa,
i danas može čuti aždaja. Pećina slikamo izdaleka, jer su vrata ovde delo bezumnih meštana iz doba
nije osvetljena, što je doprinelo zatvorena za obične smrtnike.. komunizma.
rasplamsavanju mašte u uskim U lokalnoj crkvi nas dočekuje Prepuni utisaka i srećni zbog
tunelima kojima se stiže do nivoa izuzetno ljubazan domaćin, pun neostvarivanja najave ledene
ovog podzemnog muzeja. Puni priča o bogatoj istoriji ovog kraja, kiše, vraćamo se u naš Banat. Sa
utisaka, odlazimo do Centra za a najjači utisak na nas su ostavile Pančevačkog mosta deluje kao da
talente, koji se nalazi u neposred- mošti sv. Luke, ispod kojih smo slećemo na neku smrznutu plan-
noj blizini i gde se usavršavaju se provukli i ikone na kojima su etu...

Tomica Delibašić
Planinom www.tomica-planinom.com
E-mail: tdelibasic@ptt.rs
da na momente propadam u sneg. Hajla je to u iz Rožaja, omogućavaju da se diše šire, komotno
februaru. oseća. Ovde nije kao u alpskim domovima re-
Prespavati u domu pod samim vrhovima Hajle, cimo, gde je svaki metar prostora do maksimuma
pod stenama što ih iz doma gledamo, boraviti i iskorišćen, da se ne možeš okrenuti da nekome
odmoriti se u udobnim uslovima, preduslov je da ne smetaš. Ovo je i komoditet, a ne samo udob-
smo sutradan odmorni i spremni za napore, kakvi nost, zimska naročito.
god oni bili, a ovaj put je prognoza govorila o lep- Ujutro u osam časova je pokret, sa spremnim
om danu koji predstoji. Tako je zaista bilo. Toplina rančevima uzimamo cepine i dereze, jer ne zna-
i udobnost doma, druženje sa našim prijateljima mo šta nas gore čeka, posebno na strmini pred
HAJLA
Februarski Crna Gora
Pinom je obeležena
doživljaj
približna pozicija
lokacije opisane u
tekstu.
Planinari iz Beograda, Subotice i ninske lepote i domaćinskih uslova, ambijenta i

atmosfere, prirode i njenih zimskih izazova, kakve
Valjeva su ovaj put uživali u zimskom samo Hajla može pružiti. Tako nastaje doživljaj i
ambijentu Hajle, izuzetno lepe osećaj ukupnog zadovoljstva. Ovde se osećam
kao kod kuće, kod svojih, prisnih i iskrenih
crnogorske planine... domaćina. Kada je toplo oko srca, ni zima nije
hladna.
Putovanje redovnom autobuskom linijom,
B
io je to februarski pohod na Hajlu (2.403 kada je zima, u toplom, udobnom autobusu,
m), sretanje na Sretenje 2014. godine. danju - omogućava da se sigurno i bez većeg
Svake godine u isto vreme, to je ono što zamora doputuje do Rožaja, pa stigne do doma
se pamti i iščekuje, a ovaj put akciju sam vodio pod Hajlom. Zahvaljujući domaćinu i prevozu koji
za PK „Radnički” Beograd. U februaru se na nam je obezbedio, do Bandžova ovaj put, bez
Hajli okupimo u nesvakidašnjem zimskom am- većih napora stigli smo do doma u Grope, na
bijentu, u prijatnoj atmosferi, kod gostoljubivih visini od 1.890 m. Veći deo puta kroz šumu nije
prijatelja iz PK „Hajla” iz Rožaja, na čelu sa Fekom bilo snega, ali ga oko doma ima do metra, to mi
Kurtagićem, predsednikom kluba. Spoj je to pla- je tek sutradan postalo jasno, kada sam počeo

Planinom
PLANINOM
knjiga vodič,
drugo prošireno izdanje
Autor: Tomica Delibašić
O planinama Crne Gore i Srbije,
opisi planina i staza, poziv na
literaturu, brojne potrebne
podatke, uz deo o planinarenju
uopšte, šta planinar treba da
izlazak na greben Hajle, gde je u pravilu snežna tu ovakvog dana treba iskoristiti. Na iznenađenje od nas koji smo se lagano spuštali i sedeli po zna i na šta da obrati pažnju.
zaleđena streha, a još gore može biti ako je vetar snega ima više nego što je za očekivati, kada ga Brahim bregu, uživajući u osmatranju i na pri-
očistio grebenski izlaz i tlo je zaleđeno. Jutro je u nižim predelima uopšte nema. jatnom planinskom suncu. Hajla je to februara,
vedro, sunce je okupalo snegom posute stene
Hajle, a sneg pod nogama škripi. Nagoveštaj je
Idemo lagano, bez žurbe, a zašto bi žurili kad
je čitav dan pred nama, lepo je vreme, plusna
kada se očekuju izazovni zimski uslovi, a ovaj
put se priroda osmehnula, prikazala okupana
Po pristupačnoj ceni od
to lepog planinaskog dana i doživljaja. temperatura, pravo uživanje. Dolazimo pod prolećnim suncem, nesvakidašnjim sjajem. Sve 500 dinara, pouzećem, sa
Na grebenu Brahim brega, koji penjemo u po- prevoj, u dilemi sam bio da li krenuti letnjom to, kao uvek ovde, ostaje za pamćenje.
lukrugu, da izbegnemo veću strminu, u par navra- markacijom, a ipak idemo zimsku, jer sneg je troškovima slanja
ta upadam doboko u sneg, zaglavivši se u makiju.
Tada odlučim da ne vodim na Ahmicu (2.272 m),
dosta zahvalan, delimično propada, dovoljno
za stope i oslonac. Streha je pred nama, dva
Kontakt info 700 dinara.
kako sam uveče bio odlučio, jer dole na Ćafi Hajle mladića domaćina su ispred mene, Ziko i Denis, Planinarski dom Grope, građen je od čvrstog materi-
je niži teren, uz to valja šume prolaziti, pa sig- probijaju strehu. Kako je lepo gledati te divne
urno je da se sneg još više propada, što oduzima sposobne i perspektivne momke, pred kojima je
jala, ima dva sprata, u prizemlju je dnevni boravak sa
kihinjom i uslovima za spremanje jela, a na spratu dve
Više detalja o uslovima
snagu, može da pokvari osećaj ugodnosti. Lepo- planinarska budućnost. Ispostavi se da nam der-
eze ne trebaju, pustimo i obezbedimo za svaki
sobe, sa 40 udobnih ležajeva, na palačama – alpski stil.
Dom je osvetljen agregatom, unutra ima vodu, mokri
poručivanja i kupovine:
slučaj uže, pa zovem grupu da krene.
Izlaskom na greben Hajle otvara se pogled na
čvor, greje se i ima šporet na drva као i peći na grejanje www.tomica-planinom.com
u sobama na spratu, tako da se i u vema hladnim
Rugovsku klisuru, prekoputni Žuti kamen i ostale
vrhove Prokletija, sa strane Žleb i Rusuliju, sa
danima u domu ne mora koristiti vreća za spavanje. E-mail:
Kontakt: Feka Kurtagić +382 69 904 030, +382 67 285 393
druge strane Komove i tako dalje. Odatle idemo
uz greben, njegovim grbama, vodeći računa da
E mail: fekaski@t-com.me tdelibasic@ptt.rs
se ne približavamo ivicama stena i strehama koje Telefon autora:
vrebaju.
U povratku jedna grupa, njih pet, ipak odlučuje +381(0)64-245-22-37
da idu na Ahmicu, to uspešno izvode, ali ih hvata
prvi mrak, no i oni se zadovoljni vraćaju, umorniji

Promocija Pratite nas na www.facebook.com/Luznickimegdan
je
n j e” izdan Druga etapa „Jako pedlanje, vrh, tog mesta gde vas je ponovo troje, nema ni
„Let žimarenje” tri kilometra do kraja. Cela treća etapa neće
Timovi su doneli svoje mauntinbajkove u imati više od 13 km.
Lužnicki megdan
Poganovo a organizator ih prenosi na lokaciju
smene prve i druge etape. Sva tri člana kreću Par bitnih napomena:
brdskim biciklima u sledeću etapu, od tog - Trku mogu završiti i dva člana. Dakle jedan
trenutka se aktivira GPS uređaj tima (sami ga može odustati, pa čak i „drug vertikalac” ali
12. april donosite i ostavljate uz bajkove organizatoru, morate proći sve zadatke i prepreke po pravilu
dan pred trku vam šaljemo gpx fajl koji treba što znači da neko još u timu ima iskustva sa
da ubacite u svoj uređaj). Pratite zapis i na vertikalnim sportovima
N
ov format, nov datum, nova pravila, tom putu vas očekuje, jedan izlazak na okolni - Dovoljno je da makar jedan u timu dobro
nove klimatske promene… Svi vrh i specijalan zadatak - žimarenje. poznaje orjentiring
znate kakva nam je zimska sezona Na određenim mestima će postojati kontrolori - Dovoljen samo jedan mobilni telefon po timu
bila. U nekim trenucima smo imali i letnje trke a vi ćete biti u obavezi da se slikate i to ne novije generacije, stari modeli dolaze u
temperature u gradovima (oko 25°C), a na tom vrhu, to će biti dokaz realizovanog obzir
kalendarski smo bili još uvek u zimi. Kako zadatka. Što se tiče žimarenja, dovoljno je - Obavezan fotoaparat po timu
rekoše meterolozi više puta na vestima, kao i na abzajlu da „drug vertikalac” odradi - Nigde ne smete ostavljati opremu, sve
najtoplija zima u poslednjih tridesetak godina. zadatak i tim je ispunio uslove da ide dalje. S nosite sa sobom
S obzirom da niko ne može uticati na prirodu, tim, što vam na ovom zadatku dozvoljavamo - Očekuju vas kontrole i pretresi na određenim
sve rute i prepreke koje su spremne za i primenu još jednog pravila. Dozvoljava se mestima
zimsko izdanje Lužničkog Megdana u 2014. drugom i trećem članu da probaju, ukoliko - Možete poneti šta god hoćete od hrane i
se „konzerviraju” za 2015. Prvi snežni vikend uspevaju da urade žimarenje do kraja, timu se pića
u sledećoj (zimskoj) sezoni i eto Megdana oduzima 20 minuta (ako dvoje odrade a 50 - Obavezne kacige za MTB i kompletna
na turno skijama. Mi ne želimo da Lužnica i minuta ako sva tri člana odrade ovu prepreku). tehnička oprema za druga vertikalca
Derekul imaju prazan hod, kao i sportisti sa Posle žimarenja timovi i dalje nastavljaju da - Broj mesta u autobusu je limitiran
Balkana, pa vam spremamo jako zanimljivu prate GPS rutu na biciklu do kraja. Kad se - Kotizacija je 20 eura po timu i rok za
trku koja će biti bukvalno za sve. Vrlo GPS zapis završi, tu vas čeka kontrola i nova prijave timova traje do 4. aprila
atraktivna, fleksibilnog formata. etapa. Predajete GPS i bicikle. U toku druge - Finale u selu Stol, opština Babušnica,
Naravno, vodilja je i dalje da manifestacija etape ćete imati između 30 i 40 km pedlanja organizovan ručak dobrodošlice za sve
mora biti kompleksna i adrenalinska do a ne pitajte za uspon. učesnike
daske ali će po svojoj formi omogućiti učešće - Spavanje u Poganovu, pokret autobusom u
svima. Ne morate biti svestrani, najbitnije je Treća etapa „Surovi orjentiring, nedelju za Beograd (naknadno objavljujemo
da tim bude jak. Trka će trajati jedan dan - ali adrenalinski abzajl” termin)
ceo dan. Start će biti u selu Poganovo Dobijate novu kartu, ovaj put bez ucrtanog
u Dimitrovgradskoj opštini. Imaćemo puta već samo sa zaokruženim toponimima U slučaju lošeg vremena, nedelja je alternativa
organizovan (gratis) autobus iz Beograda i lokacijom abzajla. Ostavljate GPS naravno i (13. april)
u petak u 17 h sa parkinga „Kombank arene”. koristite kompas. Opet je na vama da li ćete
Trka kreće u subotu u 6 h a za sve učesnike trčati ili pešačiti, na kraju vas čeka abzajl od Formular za prijavu sa više informacija
su organizovane prostorije u Planinarskom 100 m čiste vertikale i previsa, a tu ide samo možete dobiti ako nam se obratite na ovaj
domu za spavanje (ponesite podloške i „drug vertikalac”. Ostatak tima čeka dole. Od mail: marko@udruzenjefreestylera.com
vreće). Za one koji nisu raspoloženi za taj vid
noćenja, možemo dati kontakte lokalnih etno
kuća za konak. 10 km. Na kraju te rute tim očekuje specijalan
Tim se sastoji od tri člana (svi ispod zadatak - namenjen za jednog člana i ako
18 god moraju imati ovlašćenje iz suda od odradi tu prepreku, ekipa ide dalje. Taj član
strane roditelja, dozvoljen je muško - ženski mora imati osnovno iskustvo u vertikalnim
mix). Trka će imati tri etape sa određenim sportovima jer ga očekuje prolaz kroz kanjon
zadacima. i ozbiljan tehnički abzajl. Takođe mora imati
i određenu ličnu tehničku opremu ali te
Prva etapa „Lagani orjentiring, podatke dobijaju kapiteni timova posle slanja
surovi abzajl” prijavnog formulara.
Već zvuči zanimljivo? Timovi dobijaju kartu Preostala dva člana idu okolnim putem i
sa tačno ucrtanom rutom. U tom delu je čekaju „druga vertikalca”, organizatori ih
dozvoljeno samo koristiti kompas. Na timu je upućuju na tu lokaciju i kad se tim opet
da li će trčati ili pešačiti, deonica će biti oko sastane kreće druga etapa.

Biciklom do Sofije
biciklizam
Biciklizam
Ovoga puta smo se odlučili za nešto teži zadatak
i produžetak puta sa Kopaonika ka Suvoj Planini (Srbija)i
jugozapadnoj Bugarskoj, koja je takođe jako
lepa planinska regija...

biCiklizam Više informacija o outdoor klubu „Spartan Warriors”
potražite na ovom linku.
Prevoj na Jelici
Tičar jezero - Golija
Golija - drugi dan
P
reko sedam godina na bajku i na hiljade kilometara prvog zamotaja pedala pri polasku. Ti prvi metri kao da na Lis, koji je dugačak pet - šest kilometara i koji je priču, mi ga odmah prekidosmo, a taj izraz olakšanja na
pređenih po našoj zemlji i inostranstvu, doneli vam neprestano govore da ste krenuli u slobodu, da se znatno ozbiljniji od Jelice, pre svega zbog par deonica njegovom licu se ne može rečima opisati. Tu nam, kao
su nam dragoceno iskustvo ali i učinili planiranje uzdate u sreću i u svoje znanje i snalažljivost, a ono što gde baš treba muški gaziti pedale. Ovde se prolazi kroz što obično i biva, kaže kako i sam vozi bajk, ali ne tako
svake sledeće ture jako komplikovanim jer uvek težimo je možda i najvažnije, imate na umu da ćete svaki deo sela koja podsećaju na ona u Italiji ili Francuskoj, sa ozbiljne ture. Ovi razgovori nas uvek dodatno inspirišu
vožnji po drumovima sa kojima se nismo upoznali. Tako avanture pamtiti dok ste živi. Ono što je zanimljivo je da kamenim ogradama i potpornim zidovima uz sam put, da vozimo i stvarno je nebitno da li se dešavaju negde u
se i javila ideja da na ovoj turi izbegnemo magistralu smo prvog dana imali čak tri planine koje smo morali dosta plantaža malina, pravi planinski pejzaži, pravo je Grčkoj, Rumuniji ili kao ovog puta u komšiluku. Mi posle
koliko je god to moguće. Ranijih godina smo vozili turu preći. Prva od njih je planina Jelica, jedna od četiri koje uživanje voziti. kupovine svega što će nam biti neophodno te večeri, jer
simbolično nazvanu „333”; tura je vožena tri dana, peli okružuju Čačak i na kojoj često treniramo, pa nam Od prevoja nas očekuje preko deset kilometara na Goliji kampujemo, i sledećeg jutra, jer na Goliji teško
smo se na tri velike planine - Goliju, Kopaonik i Goč - i prvi uspon služi više kao zagrevanje za ono što sledi, spusta do Ivanjice, koju vrlo rado posećujemo i tokom da ćemo naći prodavnicu koja radi u pet sati ujutru,
približno vozili 333 km. Ovoga puta smo se odlučili za kako tog dana, tako i ostalih. Penjemo se preko Prid- jednodnevnih vožnji i koja mi se ponekad čini kao nastavljamo dalje ka jezeru Tičar.
nešto teži zadatak i produžetak puta sa Kopaonika ka Su- vorice, putem koji je idealan za bicikliste, gotovo bez idealno mesto za život. Smeštena u podnožju planina, Već od Ivanjice kreće blag uspon, osetan samo nama
voj Planini i jugozapadnoj Bugarskoj, koja je takođe jako saobraćaja, sa dosta vidikovaca koji se nalaze gotovo sa prelepom prirodom, šetalištem koje je uvek prepuno na biciklima, ali uspon na Goliji mi je jedan od omiljenih
lepa planinska regija. Sve je obećavalo vrhunsku avantu- na samom putu. Kroz planinska sela se spuštamo do ljudi, koji su uglavnom nasmejani, javljaju se jedni i pored toga što svakako spada u kategoriju zahtevnijih.
ru a i kilometraža nije bila zanemarljiva, preko 1.000 km... nadaleko poznate varošice Guče, koja je, bar meni, za- drugima, zaista retka slika u današnjoj Srbiji, ali i Bal- Odvajanje ka Goliji i prva offroad deonica je kao uvod,
Prvi dan: Čačak - Guča - Ivanjica - Tičar jezero nimljiva i u ovim danima kada je sve tiho i kada ne biste kanu uopšte. Pored znatiželjnih pogleda prolaznika, koji ali i opomena da ste kroz par sati u uslovima daleko
(Golija) 100 km ni u mašti mogli da kreirate sliku na kojoj na hiljade ljudi gotovo uvek misle da smo stranci, zanimljivi su nam i ekstrmnijim od onih u podnožju. Golija je zaista divlja
Poseban je osećaj sam polazak na svaki duži put. šeta ulicama, igra, pije i zaboravlja na sve probleme. oni koji se i „usude” da priđu i upoznaju se sa nama. Tako planina, ogromna, neurbanizovana, pa vas na njoj ne
Čini mi se da nema ničeg lepšeg od montiranja bisagi i Put nas vodi dalje ka Ivanjici preko još jednog uspona i jedan Ivanjičanin na lošem engleskom jeziku počeo sme iznenaditi ni grad, ni kiša, sneg ili oluja koja samo

biCiklizam
nagibima i usponom koji još uvek traje. Baš nismo imali

Put od Blaca ka Prokuplju sreće, očekivao sam prelep pogled ka Pešteru po izlasku
na prevoj i uživanje u vetru koji nas hladi na usponu,
a dobio sam maglu od koje jedva vidim i dva metra
ispred sebe. Malo je falilo da nastavimo pogrešnim
putem i završimo ko zna gde, jer zemljani putevi su
isti, a po ovakvoj magli nemate mogućnost da se
orjentišete i odredite tačan pravac kretanja. Ipak u po-
slednjim trenucima vidimo putokaz ka Novom Pazaru
koji se gubio u oblaku na samo nekoliko metara od nas.
Blato, zemlja, vetar, hladnoća, počeli su da bivaju sve
naporniji i kada smo mislili da svemu tome nema kraja,
konačno, asfalt, i to nov, idealan za brz spust i uživanje.
U prvoj seoskoj prodavnici pravimo pauzu, okreplju-
jemo se i oblačimo za spust dug preko 35 km sve do
Novog Pazara. Za sve ove godine koliko vozim bajk
uglavnom po balkanskim zemljama, nisam bio u prilici
da se susretnem sa bržim, dinamičnijim i zanimljivijim
spustom od ovoga. Neverovatno! Nema šume, vidite
kilometrima ispred sebe, vidite sve serpentine, zavoje
i pravce koji vas očekuju a pritom idete konstantno
preko 70 km/h bez velikih rizika jer je put jako prelge-
dan, a asfalt kvalitetan. Ovde se naplaćivalo sve ono što
smo prošli u prethodnom delu dana. Kako se bližimo
Novom Pazaru asfalt je sve gori, sa dosta udarnih rupa i
onih „zakrpljenih”. Na ulazu u grad osvežavamo bajkove
za nastavak puta, podmazivanje lanca, provera stanja i
nastavak dalje za Rašku.
Prvi put izlazimo na magistralni put i ova deonica
nam je i prijala, s obzirom da smo vozili na smenu po
dva kilometra i „uhvatili” prilično dobar ritam. Sve vreme
nam je u mislima pakleni uspon od Rudnice ka Kopa-
oniku gde su prosečni nagibi i preko 25%. Od Raške do
Rudnice koja je na 500 m od Jarinja i administrativne
linije sa Kosovom vozimo 15 km po pretežno ravnom
terenu. Ovde se put odvaja ka Kopaoniku i kreće sigurno
jedan od težih uspona na ovim prostorima. Do samog
centra Kopaonika ima 20 km, mi smo vozili 15 km do
vikend naselja gde smo bili smešteni u „JollyKop”-u koji
je bio i prijatelj ture. Uspon kreće sa nekoliko blažih ser-
protutnji kroz planinu, a već u narednom minutu grane proplanak moćna Lada se probija do šatora. Legitimis- smo vozili sve do prevoja i početka spusta ka Novom pentina koje postepeno prelaze u jako duge i zamorne
sunce. Sam uspon je u serpentinama, što jako olakšava anje, provera, zvaničan pristup - jako čudno. Videvši da Pazaru, kao i sitnom, dosadnom kišom koja na mo- pravce sa neverovatnim nagibima. Najzahtevniji deo je
vožnju. Prelepa priroda oduzima dah, na umor nemate je vreme da ih odobrovoljim počnem priču da smo već mente prelazi u pravi pljusak. U ovakvim situacijama svakako kroz selo Šipačina, koji ima prosečan nagib 24%
ni kada da mislite obuzeti lepotom koja vas iznova i bili ovde nekoliko puta, kako smo već iskusni kamperi, ne pričamo mnogo, znamo šta nam je činiti, zato se ali i narednih nekoliko kilometara su neverovatni. Vre-
iznova oduševljava. Kako smo već nekoliko puta vozili da se ne plaše za otpatke ili bilo koju drugu štetu jer što brže pakujemo, sedamo na bicikle i krećemo dalje menski uslovi u drugom delu dana su nam išli na ruku
ovim putem, tačno znamo gde su zanimljiva mesta smo jako ekološki svesni…kad me on prekine i kaže da u nadi da nas očekuje bolje vreme u nastavku. Zanim- tako da smo uživali u predivnim fotografijama i snim-
koja treba obići, pa smo zato i želeli da tog prvog dana sve ovo radi zbog medveda koji su u blizini i pokazuje ljivo je da mi nismo od onih bajkera koji će u napred cima nastalim tokom ovog dana. Konačno topao tuš,
maksimalno uživamo i vozimo ne više od 100 km. fotografiju traga napravljenu na 300 m od našeg šatora. isplanirati svaki korak puta, znati sve o kvalitetu asfalta, krevet, večera za kraj dana, svakako bolje od moguće
Vrhunac dana jeste prva zaravan posle više od 20 km Au! Usledilo je moje pitanje: „Pa je l’ nas to legitimišete nagibima, dužini uspona i „mehanički” voziti sve to. Mi medveđe kandže koja prolazi kroz šator.
konstatnog uspona, nagli prelaz listopadne u četinarsku da znate ko je kad završimo u medveđoj hranilici?”. Tu se više prepuštamo onome što će nas zateći, nekada se Treći dan: Tura po Kopaoniku (vikend naselje -
šumu i krajnji cilj za taj dan - jezero Tičar. Pravo uživanje se svi lepo nasmejasmo i oni se konačno odobrovoljiše jako nerviramo kada nas zateknu neočekivane stvari, Jaram - Rezervat „Bele stene” - Kriva Reka - vikend
tek sledi, jer neverovatna priroda, legende koje se i dadoše savet da zapalimo malo jaču vatru a da će dim ali mi opet svesno ne proučavamo ono što ćemo proći naselje) 70 km
vezuju za ovo jezero, neverovatan ambijent proplanka držati medvede na distanci od šatora. Slagao bih ako znajući da avantura može biti potpuna samo ako se Ovaj dan i pored najmanje kilometraže ipak je bio
koji je okružen golijskim vitim jelama, gotovo odmah bih rekao da sam mirno spavao te noći… i unervozimo, izgubimo ili u pojedinim trenucima i jako zahtevan jer praktično imate dva jaka uspona. Prvi,
učine da se prepustite trenutku i ne razmišljate ni o Drugi dan: Tičar jezero - Duga Poljana - Novi Pazar - razočaramo. Tako smo i za deo offraod rute, planinskog, odmah na početku, ka centru Kopaonika, vozite šest i još
čemu drugom osim o onome što vidite. Tek što smo Raška - Kopaonik 100 km zemljanog puta bili samo delimično spremni. Znali dva km uspona do prevoja Jaram na preko 1.800 mnv.
postavili šator, približava nam se džip, iskreno mi nije Ujutru se pokazala kao tačna tvrdnja da od Golije smo da ćemo dobar deo dana ovuda voziti i da je skoro Svraćamo do centra, ali i hotela „Rtanj” i Marinih voda.
bilo baš prijatno, jer ovuda vozila jako retko prolaze, ali uvek treba očekivati neočekivano. Iako je prethodno rađen deo puta koji je nasut i pripremljen za asfalti- Kopaonik je takođe neverovatna planina, iako urbani-
kako ranijih puta nisam imao nikakvih problema, bio veče bilo prelepo, vedro, osvanulo je tmurno jutro ranje, to je sve. Od prestanka kiše smo već digli ruke, zovana ipak je sačuvala tu neukrotivost, pogotovo na
sam uveren da ih neće biti ni sada. Kroz već mračan obavijeno gustom maglom, odnosno oblakom kroz koji pa u tišini, mokri i prljavi borimo se sa ne tako blagim prevoju Jaram na kom sam na vožnji u julu mesecu prošle

biCiklizam
godine izmerio minus dva stepena Celzijusa! Ovog puta kući, uvek poseban miris, atmosfera, ista ona koju pam- jedan od dona koje ću zauvek
nas je sačekalo plavo nebo i suncem obasjan rezervat tim iz detinjstva. Planinski sir, kajmak, pečeni krompiri, pamtiti u svom životu. Doček na Kopaonik, pogled na jedan
„Bele stene” na koji puca pogleda sa Jarma. Predivna slika, paprika, pre svega ovoga domaći med. Onda izađem trgu, upoznavanje mog saputnika od težih delova uspona
pa se zadržavamo da što više uživamo u njoj i zabeležimo na terasu udahnem duboko i pomislim da li ima nešto Nenada i njegove sada već životne
istu što na fotogrfijama što na snimcima. Ovde jako često lepše. Malo razgovora o selu, koje sve više odumire, saputnice Marije, toliko lepih stvari
možete zateći turiste, uglavnom one nadmene, što na narod odlazi, ali ima i onih koji ostaju, a pomislih da će se tog dana izdešavalo i gotovo da
bicikliste gledaju kao na vanzemaljce, ipak dve žene se sve više ljudi i vraćati, jer gradovi mi se čine prenas- se sećam svakog kilometra voženih
srednjih godina koje smo zatekli bile su krajnje normalne eljenim s obzirom na stanje industrije. tada u suprotnom smeru. Mi polako
sa zdravim pogledima na svet. Kažu žive na različitim Ubrzo krećemo nazad i još uvek pod utiskom nije ulazimo i samo prolazimo kroz Blace
krajevima sveta, ali održale su prijateljstvo koje traje još nam teško da okrećemo pedale. Uz to se uvek pusti i žureći ka Prokuplju i Nišu. Prisećam
od studentskih dana i uvek nađu vremena da se druže muzika koja nas dodatno oraspoloži, sve po principu: se mojih teških trenutaka kada sam
uglavnom u prirodi. Vladan i ja se družimo još od prvog „dok može uživamo do daske, a posle ćemo videti…” već iscrpljen vodio borbu sa vetrom
razreda srednje škole, najbolji smo prijatelji i nadamo se Četvrti dan: Vikend naselje - Kopaonik - Brzeće - i blagim usponom ka Blacu u povrat-
da će tako i ostati još dugo vremena. Brus - Blace - Prokuplje - Niš - Pirot 210 km ku sa Hilandara. Uh, kako sam tada
Usput svraćamo i u rezervat „Bele stene” svakako Uh! Sam podnaslov, mesta i kilometraža izmamljuju bio nervozan! A sada isti taj vetar mi
jedno od lepših mesta ne samo Kopaonika već i Srbije. ovaj uzdah. Plan je bio da taj dan stignemo do Bele duva u leđa a blag spust kao da me
Ogromne litice koje se uzdižu iznad prašume su impo- Palanke, ali još jednom smo videli na delu kako naše vuče napred i konstantno povećava
zantne, a najlepše od svega je stazica kojom možete prepuštanje slučaju ume da nam se obije o glavu. Pono- prosečnu brzinu. Za ovo živi svaki
relativno bezbedno da se provozate bajkom. Nastavl- vo isti uspon od osam kilometara do prevoja Jaram. bajker. U Prokuplju pravimo prvu
jamo dalje ka selu Kriva Reka. Ovo predivno planinsko U šali smo pričali kako nam je penjanje po Kopaoniku veću pauzu i konstatujemo da bez
selo, odakle je i moja majka rodom gotovo svakom postalo kao jutarnji odlazak u prodavnicu po doručak. većih problema stižemo u Belu
posetiocu oduzima dah. Sećam se detinjstva kada put Potpuno drugačija slika ovog puta na Jarmu, magla i Palanku, po planu. Odlučujemo se
nije bio asfaltiran a kada smo dolazili kod babe i dede snažan vetar samo su potvrda da se sa Kopaonikom nije za put preko Merošine, iako smo imali uspon, predeli su se radovao vožnji kroz nju. Da sam znao šta nas čeka,
uz avanturističko putovanje od nekoliko sati po zeml- preporučljivo igrati. Zato se oblačimo kao za osvajanje bili lepši a i praktično smo se spustili u grad u posledn- verovatno i ne bih bio toliko srećan. Jako uzak put, Turci,
janom putu dugom 18 km. Nikako mi nije tada ulazilo Everesta i krećemo u 35 km dug spust, koji nije toliko jih deset kilometara. Kada god ulazim u Niš, trudim se Bugari, pa i Srbi u šleperima jure na samo par centim-
u glavu kako je ćale naučio put od Čačka do Kopaonika, atraktivan zbog brzog ulaska u šumu kroz koju vozite da žmurim dok ulazim u grad i samo hrlim ka Nišavi i etara od vas, pretiču se u tunelima, ulaze u makaze, uz
kako zna gde da skrene. Za mene je tada 120 km od sve do ulaska u Brus. Ipak, spust je jako brz, pa sve tvrđavi. Taj deo grada me ispunjava i kada god mi neko obavezno sviranje, čak smo se nakon nekoliko minuta i
Čačka do Krive Reke bilo kao put oko sveta. Da mu je vreme pratim BMW X5, čiji se vlasnik poprilično isfrus- pomene Niš, ja se setim te slike, pa ne bih da kvarim navikli na taj nesnosni zvuk. Ovo je svakako najopasnija
neko tada rekao da ću voziti tuda bajs desetak godina trirao što ne može da mi umakne. Tek u Brzeću zadovolji sivim ulicama i oronulim fasadama. Odmor u Nišu uz sl- deonica za vožnju bicikla koju smo do tada prošli. Čak i
kasnije, teško bih mu poverovao. Ipak, put je sada svoj ego i pobeže, na radost njegove saputnice. adoled i sok. Inače sam prethodni put pao u sred centra ozloglašeni kanjon Morače nije ni približno opasan kao
afaltiran, a moja prva ozbiljnija tura je bila upravo do U Brusu okrepljenje, kratak plan za nastavak puta ka sa bajka, ovaj put sam dobro pazio šta radim jer dvaput ovo čudo. Samo smo motali pedale što smo brže mogli i
ovog sela, s tim što sam vozio preko Vrnjačke Banje i Blacu i Prokuplju. I dalje vozimo što se kod nas kaže „ni- na istom mestu bilo bi mnogo zaista. čekali prve znake širenja litica i konačni izlazak iz klisure.
Goča. Nas je očekivao prelep spust od deset kilometara zastranu”. Ovo nam naravno prija, jer držimo prosek oko Krećemo lagano tačno izračunavši koliko nam je Kako nam je laknulo kada smo izašli iz onog haosa, a
sve do Krive Reke. Predeli su ovde neverovatni, a ovoga 35 km/h što je s obzirom na bisage koje vučemo, jako vremena potrebno do Bele Palanke. Prvi putokazi ka udar adrenalina nas je praktično odvezao do Bele Palan-
puta samo se prepuštam sagledavanju ove lepote dok dobro. Odvajanje ka Blacu i tu se setih nezaboravnog Sofiji i naša radost, bližimo se cilju polako. Gledajući ke a da nismo ni osetili pređen put. Srećni i zadovoljni,
jurim niz padine, jer se istim putem se vraćamo pa će poslednjeg dana avanture „Biciklom do Hilandara”. De- fotografije kolega bajkera iz ovog dela zemlje zapazio jer smo još jednom sebi dokazali da dobro vladamo
vremena za fotografisanje biti na pretek. Kod babe u onica od Blaca do Čačka bila je poslednja i to je svakako sam Sićevačku klisuru kao prelepo mesto i jako sam procenom situacije i potrebnog vremena za prelazak
Kopaonik Spust ka Novom Pazaru Jaram - pogled

na rezervat Bele Stene

biCiklizam
Rezervat Bele Stene Četvrti dan - prevoj Jaram Selo Ljuberađa
određene distance, stižemo u Belu Palanku u sumrak. tako da mi i nije teško da obučem fluorescentni prsluk etara do Sofije magistralom i tamo uživamo u ostatku Pažnju nam je privukao lep objekat odmah uz reku i
Ne mogu da kažem da nisam proverio, jesam, da li u i upalim svetla. Za divno čudo, ljudi nam manje sviraju dana. Ipak, kako je jutro pametnije od večeri, ili u našem kako ovo selo ima i poštu i prodavnicu mislio sam da je
ovom mestu ima hostela ili nekog mesta za prenoćište. i daleko nas više poštuju noću. Gotovo da sam siguran slučaju luđe od večeri, promenimo odluku videvši da ovo bila neka kafana, restoran ili zgrada mesne zajed-
Kako sam našao par takvih ostavili smo šator i svu da je noću svakako i bezbednije voziti, samo što ništa ne imamo put koji nas vodi od Pirota do Babušnice. Znali nice. Prevarili smo se - to je škola. Iznenadio sam se jako
ostalu kamp opremu na Kopaoniku da je ne vučemo sa vidite oko sebe, a čemu onda i vožnja bicikla? smo da to znači još jedan paklen dan i još jedno veoma prijatno, kada je usledilo razočarenje jer cela ova zgrada
nama jer nam se u finansijski plan uklapalo da platimo Stižemo u Pirot, već umorni od svega. Tražimo prvi izvesno kotrljanje po mraku, ali jedan je život. Odmah zapravo zvrji prazna budući da u školu idu dva đaka -
prenoćište u narednih tri - četiri dana puta. Kad zamis- hostel i ne mareći za cenu, ali Piroćanci, napravili su cenu po polasku shvatili smo da je odluka da krenemo ovuda sestre bliznakinje i to ne iz ovog mesta, nego iz čitavog
lite, u Beloj Palanci sve popunjeno i nema slobodnih takvu da sam se pitao jesam li nekim teleportom kroz bila odlična. Prelepi predeli, saobraćaja gotovo i da okruga. Poražavajuće zaista.
soba. Više me je iritirala činjenica da ćemo morati da onaj mrak dospeo u London ili Njujork umesto u Pirot. Tu nema, vožnja po obroncima Suve planine, neuporedivo Srdačno se pozdravimo i nastavimo dalje ka Preslapu.
nastavimo put ka Pirotu i tako pokvariti naš prvobitni zatičemo jednog od najpozitivnijih i najboljih likova koje bolje od magistrale. Prolazak kroz Babušnicu je bio Do ovog sela nas očekuje preko 30 km uspona i dobro
plan da iz Bele Palanke idemo obroncima Suve Planine smo ikada sreli na našim avanturama - Aleksu Živkovića, brz, čini mi se ipak da sam u tom prolasku zapazio lepo se sećam koliko nam je bilo naporno kada smo išli za
do Babušnice a onda dalje na krajnji jug zemlje i tu mladog Piroćanca, koji i sam voli bajk. Osnovao je uređene trotoare, uličice, školu…i uvek me raduje kada Hilandar. Nekako smo već u borbi sa vremenom, jer
pređemo u Bugarsku, nego to što umesto da legnemo i agenciju „Potrčko” i na bajku raznosi pošiljke, kupuje vidim da je neko ovakvo mesto za koje mislimo da je smo sebi dali rok da bar do 15 h pređemo granicu, bili
odmorimo posle 185 km puta moramo po mraku dalje. klopu ili plaća račune lenjim Piroćancima. Zanimljivo potpuno mrtvo ipak živahno i da i ovde ima srećnih sve brži i odlučniji da što pre stignemo u Strezimirovce.
Već sam bio u sličnim situacijama, pa znam šta nas čeka je da sugrađanima starijim od 70 ne naplaćuje usluge. ljudi, ne mislim na Vukašina Golubovića i Necu. Dalje Ono što je 2011. bilo neprijatno iznenađenje ovog
To nas navede na misao da će idemo ka mestu Svođe i odavde ka Vlasini, a kasnije kroz puta je bilo samo neprijatno očekivano truckanje na
mnogi Piroćanci promeniti godište zaboravljena sela Gradska i Preslap do Strezimirovaca pet kilometara dugom offroad spustu ka graničnom
u papirima i lični opis da bi prošli gde prelazimo u Bugarsku. prelazu. U srpskom delu sela trošimo preostale dinare
džabe. Šalimo se, naravno. Aleksa je Deonica puta od Babušnice do Svođa je neverovatna na hranu i osveženje dok slušamo prepirku na srpsko-
predobar čovek, pun ideja i ambicija za vožnju. Toliko atraktivnih useka, klisurica, živopisnih bugarskom ko ima bolje odbojkaše, ko fudbalere a sve
u kojima ako bude bio istrajan može sela, u kojima se ipak jako teško živi, reka, polja, brda… pod gasom, što od stomaklije, što od vinjaka. Dobro
da očekuje samo uspeh a nadamo Sve više smo se radovali našoj, tog jutra, svakako je, ništa se nije promenilo za dve godine - sve je po
se da će njegov primer poslužiti kao hrabroj odluci da krenemo ovim putem, imajući u starom. Na graničnom prelazu samo mi i carinici. Mlada
dobra osnova za promenu u načinu vidu da nije letnje vreme i da je dan znatno kraći, pa je devojka nam uzima pasoše i uredno se drži procedure
razmišljanja kako Pirota tako i osta- već oko 18,30 h mrak. Stigavši u Svođe opet mi naviru dok drugi carinik sedi na zaštitnoj bankini i klati se.
lih mesta. On nam pomaže u potrazi uspomene iz 2011. godine i puta do Hilandara, jer Standarna pitanja, odakle smo, kuda ćemo… Malo
za nešto boljim i pristupačnijim smo u odlasku išli upravo kroz Svođe samo iz pravca zaprepašćenje i neverica, ali kažem mu da ima ljudi koji
smeštajem a mi posle ovakvog dana Niša i dalje nastavili putem kojim i mi sada idemo ka voze i mnogo ozbiljnije ture a on ne veruje. Da ne bude
još jednom konstatovasmo da će graničnom prelazu u Strezimirovcima. Ovaj deo Srbije da mi njega ništa ne pitasmo - postavljamo pitanje kako
materijala za priče unucima biti na je jako nerazvijen, gotovo zaboravljen. Kako su pre- je ovde u Strezimirovcima i očekujući odgovor da mu
pretek. viranja na Balkanu jako česta i granice se preko noći je dosadno, da bi voleo više dinamičnosti dobijamo
Peti dan: Pirot - Babušnica menjaju, pa tako ovaj pogranični deo, logično, nije imao repliku sledeće sadržine: „Brate, meni ti je ovde banja…
- Svođe - Strezimirovci - Pernik - prioritet u i onako malim ulaganjima. U mestu Sastav Banja, brate! Evo danas vi i dva kamiona - šta ćeš lepše!
Sofija 205 km Reka, sedimo u lokalnoj prodavnici kad nas lokalac Zamisli da sam na Gradini ili Horgošu da crkavam po
Posle paklenog dana, uveče smo upita odakle smo i dokle idemo. Uvek rado odgovorimo ceo dan… Ovde uhvatim hladovinu, čekam završetak
Prelaz Strežimirovci odlučili da se ne prepuštamo rizku i i popričamo sa ljudima, pogotovo iz ovakvih sredina smene i odoh kući…”. Ja ne mogoh da izdržim i počeh
sutra pređemo osamdesetak kilom- koje mi nisu baš najpoznatije, pa sam uvek znatiželjan. da se smejem a Vladan se suzdrža i pruži punu podršku

biCiklizam
takvom stavu. U tom trenutku stižu pasoši pa nas- nisam malo trgnuo u mislima i shvatio da ova bugarska Ploče i da se ne šalimo sa klisurom,
tavismo dalje ka Bugarima. Bugarin samo pitao dokle ćirilica i nije tako razumljiva kao što se u prvi mah misli. kada videsmo da se tog dana obust- Prevoj iznad Trna
idemo i prokomentarisa da pripazimo da ne nažuljamo Šesti dan: Sofija - Dimitrovgrad - Pirot - Niška Banja avlja saobraćaj i to baš kada smo
zadnjice... Pa, dobro, nije baš tako rekao, ali hajde da mi 165 km mi trebali da prođemo. Bolju vest
budemo kulturni. Sledi najdosadniji deo svakog putovanja, a to je nismo mogli da vidimo, tako da smo
Ovaj deo puta do mesta Trn obožavam. Prelepi povratak kući sa ostvarenog, zacrtanog cilja pre po- sada sa uživanjem prošli kroz praznu
drvoredi uz put, planine u daljini, blaga nizbrdica i laska. Prvi deo tog segmenta je bio put od Sofije do klisuru, čuvši čak i ptice i vetar i reku,
vetar u leđa, a saobraćaja nigde. U ovim trenucima Niša, tačnije Niške Banje gde smo odlučili da prespa- prelepo. U popodnevnim časovima
često raširim ruke i prepustim se, vičem na sav glas i vamo. Znali smo šta nas čeka, celodnevno motanje smo stigli u Nišku Banju, mnogo
razmišljam koliko bi bilo da taj trenutak može da se za- pedala po magistrali, nervozni šoferi i vazdušne sirene. ranije nego što smo se nadali, vozili
ustavi, produži… Ovaj deo Bugarske je divan, ispreple- Još nerazbuđeni hitamo kroz Sofiju želevši što pre da smo jako dobar ritam celog dana,
tan planinama, brdima i pojedinim zaravnima čini da i izađemo iz grada i da se ponovo ne razočaramo kao a u ovom mestu smo sreli sa našim
put kojim idemo bude beskrajno zanimljiv i dinamičan. juče, jer smo uspeli da koliko-toliko popravimo sliku kolegom Pavlom Ranđelovićem iz
Živopisna sela i predeli su kao iz bajki i zamišljam ih o gradu. Odmah nakon izlaska kreće dug, naporan i Niša, sa kojim smo i vozili ozbiljnije
kao idealne za lokaciju snimanja scena nekih epskih dosadan uspon koji traje gotovo 40 km. Jako nam je ture (Biciklistički maraton kroz bivšu
događaja koje gledamo u holivudskim filmovima. Već teško pao ovaj deo puta. Bili smo rešeni da što pre SFRJ „Bratstvo i jedinstvo” o kom
smo se ovde trudili da što konstantnije vozimo i pravi- pređemo sve što smo isplanirali za taj dan, a ovako se je Pavle pisao za „Moju planetu”).
mo samo kraće pauze kako bi pre mraka bili u Sofiji. mučimo u prvih 40 km. Ipak na prevoju pravimo kraću Bajkersko druženje u centru Niške
Prvi cilj nam je mesto Pernik, rudarski grad na samo pauzu gde shvatamo da praktično do granice nećemo Banje, kovanje planova sa sezonu
30 km od Sofije. Poprilično zapušten, ali ipak živ, nije imati većih izazova i da je gotovo sve spust (ovakve koja je pred nama, prepričavanje
ostavio utisak nekom posebnošću u odnosu na os- podatke znamo jer imamo visinske razlike na deoni- dogodovština…
tala mesta. Bez mnogo razmišljanja hrlimo dalje ka cama kojima idemo, a to radimo pred polazak). Mnogo Sedmi dan: Niška Banja - Alek-
Sofiji preko još jednog planinskog prevoja odakle se brže nego što smo očekivali stižemo na granični prelaz sinac - Kruševac - Čačak 200 km Pozdrav za Andriju iz Kruševca, nadam se da će biti
spustamo gotovo do centra grada. Sofija je razočarala Gradina i bez problema prolazimo dalje. Vidimo beskra- Poslednji dan ponovo krećemo po kišnom vremenu, prilike da vozimo! Od Kruševca do Kraljeva vozimo bez
na samom ulasku u grad. Kaldrma koja bez ikakvog jne kolone šlepera i pitamo se kako je ovim ljudima dok a i bilo nam je zaista svejedno, jer smo za cilj imali samo odmora, na smenu po dva kilometra i iskreno, samog
razloga stoji tu gde jeste, odvratne tramvajske šine koje čekaju ovde nekada i po više dana. Jeste da nismo baš u što brže prelaženje tih poslednjih 200 km i povratak sebe sam iznenadio kako brzo a u isto vreme lagano
više liče na one za vozove, oronule fasade… Po dolasku najboljim odnosima sa ovom sortom ljudi, jer uglavnom u Čačak. Zato, u jakom ritmu krećemo da osvajamo bez nekog naprezanja smo to izvezli. Ova deonica ma-
u centar i raspakivanja u hostelu, pojurili smo u centar imamo loša iskustva sa njima na drumu, ali ova slika nas kilometar po kilometar. Bez mnogo priče, u jednom gistrale je jako naporna i dosadna, sa dugim pravcima,
kako bi bar malo popravili raspoloženje u vezi sa ovim nije ostavila ravnodušnima. dahu prelazimo jake uspone ispred Aleksinca, koje baz nekih dinamičnosti ili promena terena. Na deonici
gradom. I uspeli smo u tome. Najpre večera u restoranu Put do Pirota smo praktično preleteli, a motiv smo zapravo nismo ni hteli da vozimo, ali u poslednjem Kraljevo - Čačak gotovo da znamo svaki kamičak uz
koji nam je preporučio vlasnik hostela, zatim obilazak imali u jako dobroj klopi na mestu koje smo otkrili još trenutku smo skrenuli na ovaj put kojim nismo do tada put, pa više mehanički vozimo znajući da smo kroz sat
svih obeleženih mesta na mapi, razgledanje i šetanja ne tokom našeg prvog, neslavnog boravka u ovom gradu. prošli. Kud sve prođosmo, da se ne štedimo ni sad na vremena stigli. Polako sabiramo sve što smo prošli i ako
samo po najbitnijim turističkim lokacijama, već i onim Malo duža pauza, čitanje novina, pa opet nazad na ma- kraju. Trebali smo da se nađemo i sa ekipom bajkera iz pokušate da se setite i početka ovog teksta delovaće
zabačenim uličicama kojima turisti ne prolaze... Sve ovo gistralu. Sve više nas brine Sićevačka klisura koja dolazi Kruševca kojima smo se javili na vreme, ali oni se malo vam kao daleko i davno, a zamislite tek nama koji smo
učinilo je da osetimo duh grada koji u svojim pojedinim pa smo počeli da vagamo da li se uputiti ka mestu Ploče sporije organizovali, a mi dobro pritisli pedale tako da sve ovo proživeli. Do naredne avanture…
delovima neodoljivo podseća na Beograd. U jednom i voziti još jedan, po ko zna koji uspon, i zaobići klisuru smo u Kruševcu i jeli i odmorili a oni tek krenuli nama Stefan Lukić
trenutku sam čak bio uveren da sam u Beogradu, dok se ili opet rizikovati. Gotovo smo već odlučili da idemo na u susret, ne znajući da smo mi već stigli u njihov grad. outdoor klub „Spartan Warriors”
Sofija Šesti dan okolina Put ka Aleksincu

Bele Palanke poslednjeg dana ture

Promocija
Fitness & Yoga

Ada Boj
a na
i još mnogo toga
Za Adu Bojanu kažu da je mesto koje izvlači osim poja ptica, simfonije zrikavaca, šuma posebna disciplina i može se slobodno
negativne misli. Verovatno samim tim, što talasa i lagodnosti koju stvara morski vetar reći da je ambijent na Adi Bojani idealan
čitavim područjem, koje Ada zahvata, vlada u podne, dok sunce najžešće peče, nista za njeno praktikovanje. Sve ono lepo što Kontakt:
neobična tišina i harmonija. Nakon samo drugo ne čujete a osećate blaženstvo. doživimo tokom boravka u Fitness & Yoga Phone: 060/449-71-11
nekoliko dana boravka, postaće vam jasno, kampovima, zabeleži kamera. Otud se E-mail: sinisaracic@yahoo.com
da sam ambijent deluje isceljujuće. Smiruje, U netaknutoj prirodi organizujemo prirodno razvila ideja da u naše ponude Website: www.sportsko.udruzenje.org
vraća elan, obnavlja životnu energiju, daje raznovrsne sportove: bootcamp, uvrstimo i školu fotografije... www.facebook.com/FitnessYogaAdaBojana
snagu za nova pregnuća. A kako i ne bi, kada kitesurfing, windsurfing, fitnes. Joga je Pridružite nam se.
Joga na Adi Bojani, Uskrs (18. - 22. april) i 1. Bootcamp (vojnički trening) na Adi Bojani, Škola plivanja na Adi Bojani (za decu i Kitesurfing & windsurfing kurs, Ada Bojana Škola fotografije na Adi Bojani (1. - 5. maj,
maj (1. - 5. maj); Copacabana beach (jun). Uskrs (18. - 22. april) i 1. maj(1. - 5. maj) odrasle) (1. - 5. maj - Dragonproject) Copacabana beach)

Sportsko penjanje
propeler
Propeler
na Kalimnosu
Krenuli smo iz Beograda put
juga i penjačkog raja (Grčka) ...
56 03 2014.
07-08 Moja
2013. Moja
planeta
planeta 03 2014. Moja planeta 57
Propeler
Photo: Mihajlo Jovanović i Jelena Jakovljević
G
odinu dana nakon jednomesečne avanture tamo, ali kažu da kada jednom stignete na ostrvo - dobijanje godišnjeg pa ukidanje odluke nedelju uvek bile prisutne, ni umor od provedene noći
u poznatom penjalištu Geyikbayiri u Anta- sve ostalo je lako. dana pred put, grip i temperatura od 38,5 koja je na atinskom aerodromu (drugi let je bio sutradan
liji, poučeni iskustvom organizovanja takvih Kao što smo i obećali sebi na kraju trajala neprekidno pet dana, i još sitnica i sve to u ujutru), ni loš engleski našeg stanodavca koji nas
putovanja, već u novembru smo počeli razgovore i prošlogodišnjeg putovanja, sledeće takvo će biti nedelji pred put. Mnogi bi već uveliko odustali, ali nije čekao na aerodromu u dogovoreno vreme pa
dogovore oko naše sledeće destinacije. Nakon dugo samo avionom, pa smo se već krajem decembra dali naša vera je bila jaka a snovi su jasno pokazali da smo uzeli taksi nisu nas sprečili da odmah pohitamo
istraživanja i većanja gde bi bilo najbolje ove godine u potragu za najpovoljnijim aviokartama. Konačno, ćemo uprkos svemu otići. do sektora i ispenjemo prve smerove. Zaista, sve
pripremiti se za početak penjačke sezone, odluka je posle Nove godine pronalazimo najbolju ponudu i Sedamnaesti februar, 10,15 h, Olympic air poleće informacije sa interneta i iz vodiča su tačne. Ovo je
doneta kada sam sasvim slučajno u radnom stolu kupujemo povratne avio karte na relaciji Beograd sa aerodroma „Nikola Tesla” sa dva predstavnika stvarno fantazija.
pronašla penjački vodič za Kalymnos. To je bio znak! - Atina, Atina - Kalimnos za 17. februar. Takođe, Planinarskog saveza Srbije: Mihajlo Jovanović i Jelena Narednih 11 dana smo lepo isplanirali prema
Malo grčko ostrvo u Egejskom moru, geografski rezervišemo i smeštaj to jest studio „Panormitis” po Jakovljević iz Sportsko penjačkog kluba „Vertikal” vremenskoj prognozi koja nije mnogo obećavala
bliže Turskoj nego Grčkoj, jedno je od najvažnijih ceni od deset evra. Sve je bilo spremno, samo još da iz Beograda. Konačno osmesi na našim licima. Sve (inače februar je najkišovitiji mesec u godini). Treba-
penjačkih destinacija na svetu. Ukupno ima 64 iščekamo da prođe ovih mesec dana do polaska. A brige su nestale kada se ispod oblaka nakon više lo je najpre se navići na malo dalji prilaz sektorima.
penjačka sektora sa više od 1.700 smerova težine onda je usledila prava agonija, kao da nas je neko od 300 km od Atine ukazao pravi raj za oči jednog Setila sam se reči instruktora da su sportski penjači
od 4a do 9a i više. Najteži deo je svakako dolazak do kleo. Nemogućnost dobijanja odmora od firme, sportskog penjača. Ni posledice gripa koje su još razmažena kategorija jer su navikli da uopšte ne

Propeler

Propeler
pešače i da su im smerovi po mogućstvu čim izađu sektor. Ali svakako ga ne treba propustiti jer sadrži
iz kola. Nije baš tako, ali nismo ni očekivali da svaki veoma zabavne smerove malo većih dužina, tako da
dan penjemo Avalu da bismo došli do njih. Mada, vam je izdržljivost više nego potrebna. A tu je i prvi
već posle drugog dana pešačenja nekako smo se smer težine 9a izboltovan na ostrvu „Los Revolucio-
navikli. Ovo su bile savršene pripreme i za visok- narios”.
ogorstvo i za sportsko penjanje. A i pošto se za sve North cape - Mala pećina koju obavezno
dobre stvari, stvari koje vrede treba malo pomučiti, preporučujemo. Kratki ali teški smerovi, koje možete
prihvatili smo ovaj ispit. Birali smo isključivo sektore penjati i po kiši (testirano).
do kojih smo mogli pešice, najviše 45 minuta do sat Dve nedelje je zaista malo vremena, pogotovo
hoda, tako da smo odustali od uobičajene prakse ako vam vremenski uslovi ne dozvole da penjete
penjača posetilaca ostrva da iznajmimo skuter. Ipak onako kako ste isplanirali. Mada, mi smo sve dane
su najlepši sektori sa najboljim smerovima bili u dobro iskoristili i ostvarenim rezultatima veoma
našoj blizini. zadovoljni. Mihajlo je pomerio svoje granice u
Grande grotta - Jedinstvena i impresivna pećina penjanju, a ja sam potvrdila kategoriju dobijenu
sa velikim stalaktitima. Nezaboravno i potpuno početkom ove godine. Vraćamo se sa odličnim
drugačije penjanje od onoga na koje smo navikli. osnovama za početak penjačke sezone u Srbiji. Ali
Panorama - Sektor sa fantastičnim pogledom. Kalimnos ostaje u mislima, a i u nekim budućim
Sadrži različite smerove, tehničke, previsne, sa bold- planovima definitivno.
er detaljima. U vodiču je označen kao „carstvo tufa”. Jelena Jakovljević
Odyssey - U ovom periodu godine užasno vetrovit SPK „Vertikal” Beograd

Gorska služba spasavanja
Sigurni do vrha Trema Trem - transport

povređene planinarke
Ekipe GSS Srbije cija Planinarskog saveza Srbije „Zimski uspon na

Trem” održana je u subotu, 1. marta. O bezbednosti
bile su aktivne na učesnika na stazi brinulo je 26 pripadnika Gorske
manifestacijama službe spasavanja Srbije, raspoređenih duž staze u
pet ekipa.
i planinarskim Povoljni vremenski uslovi i, pre svega, nedostatak
okupljanjima u Srbiji snega, učinili su da ovogodišnji „Zimski uspon na
Trem” više podseća na prolećni pohod ka najvišem
i inostranstvu... vrhu Suve planine. Preko 1.400 planinara iz 90
klubova širom Srbije, ali i iz inostranstva, stigli su do
1.810 m visokog vrha Trem.
R
epubličke i tradicionalne akcije Planinarskog Uspon je, po 18. put, organizovao PK „Železničar”
saveza Srbije godinama unazad redovno iz Niša. Ukupna dužina staze bila je 23 km, a planinari
obezbeđuju i pripadnici GSS Srbije. Da bi su, prilikom uspona od sela Gornja Studena do vrha
usponi svima ostali u lepom sećanju, iz GSS Srbije Trem, savladali visinsku razliku od 1.300 m.
apeluju na učesnike da na staze krenu psihofizički Akcija je otvorena u sedam sati ispred Doma
spremni, sa adekvatnom opremom za kretanje u kulture u Gornjoj Studeni, nakon čega su prva grupa
planini i poštuju uputstva organizatora, vodiča na planinara i ekipe GSS-a krenule na uspon, većinom
stazi i spasilaca GSS-a. organizovanim prevozom do izletišta „Bojanine
vode”.
„Zimski uspon na Trem” - spasilačko Peta ekipa GSS-a je, po dogovoru sa organizato- Sve dodatne informacije mogu se pronaći na našoj
obezbeđivanje planinarske akcije rom, na uspon pošla nakon dolaska u Gornju Stude- Internet stranici:
nu poslednjih najavljenih grupa planinara. www.gss.rs
Gornja Studena, Suva planina - Republička ak- Prva grupa planinara izašla je na vrh oko pola 12, a kao i na stranici Planinarskog saveza Srbije:
www.pss.rs
Zimski uspon na Trem,
deo ekipe GSS Srbije na vrhu sa njima i prva ekipa GSS-a, koja je ostala na vrhu do
dolaska naredne ekipe spasilaca.
Oko 15,30 peta ekipa GSS-a krenula je sa vrha
prateći planinare koji su se poslednji popeli na vrh.
Та ekipa spasilaca spustila se u Gornju Studenu oko
17,40, čime je uspon i zvanično završen.
Za sve učesnike ove akcije organizovan je ručak,
podela zahvalnica klubovima i bogat kulturno-
umetnički program.
Spasilačke ekipe intervenisale su tri puta, pri
čemu je najzahtevnija intervencija bila transport
planinarke sa povredom kolena nosilom UT 2000,
od polovine staze Devojački grob - Trem do izlaza na
makadamski put, odakle je povređena prevezena do
„Bojaninih voda” službenim vozilom GSS Srbije.
Spasilačko obezbeđivanje
zimskog uspona na Prokletije
Prokletije - U okviru akcije Planinarskog saveza Beo-
grada, u saradnji sa Planinarskim savezom Crne Gore
i Planinarskim drustvom „Hrid” iz Plava, PK „Pobeda”
Photo: GSS Srbije
i PK „Radnički” iz Beograda organizovali su od 6. do slabe vidljivosti, mokrog snega i opasnosti od lavina,

9. marta uspon na najviši vrh Prokletija - Jezerski vrh uspon obustavljen. Osim planinara iz Srbije, na akciji
(2.694 m), koji se nalazi na teritoriji Albanije. su učestvovali i planinari iz Crne Gore, Makedonije i
Planinari nisu uspeli da dođu do krajnjeg Bosne i Hercegovine.
odredišta, jer je zbog pogoršanja vremenskih uslova, O bezbednosti učesnika brinula je četvoročlana

Gorska služba spasavanja U slučaju potrebe, možete se obratiti za pomoć, pozivom na broj telefona:
063/466-466.
ekipa spasilaca GSS Srbije za čijom intervencijom nije penjanje. Nakon toga usledila je veleslalomska trka,
bilo potrebe. pa još malo penjanja, spust na skijama, ukazivanje Ekipa GSS Srbije na
prve pomoći povređenom i spust kroz kuloar. međunarodnoj trci gorskih
GSS Srbije na trci gorskih spasilaca Ova atraktivna trka okupila je preko 50 učesnika, a spasilaca u Slovačkoj
u Slovačkoj spasioci GSS Srbije učestvovali su u elitnoj „A” kat-
egoriji. Uslovi na stazi bili su otežani nedostatkom
Žiarska dolina, Slovačka - Na poziv Gorske službe snega.
spasavanja Slovačke (Horská záchranná služba) Dvodnevni boravak u Slovačkoj spasioci su iskoris-
spasioci GSS Srbije učestvovali su 8. marta na
međunarodnoj trci gorskih spasilaca, koja je održana
u Žiarskoj dolini na Tatrama. Osim predstavnika
domaćina i naše službe, učešće na trci uzeli su i spa-
sioci iz Slovenije, Češke i Poljske.
Dvočlani timovi, razvrstani u tri kategorije, trebalo
je da za što kraće vreme savladaju veoma zahtevnu
stazu. Najpre su, zbog nedostatka snega, takmičari
nosili skije na leđima sedam kilometara, posle toga ih
je očekivala deonica koju su prešli turno skijama, pa
Sastanak HGSS Ledno penjanje

i GSS Srbije u Slovačkoj
tili i za ledno penjanje, a izvedeno je i par treking

tura.
Održan sastanak predstavnika

HGSS i GSS Srbije
Zagreb, Hrvatska - U prostorijama Hrvatske gorske
službe spašavanja (HGSS) u Zagrebu, u ponedeljak
17. marta, održan je sastanak predstavnika HGSS-a
i GSS Srbije. Gorska služba spasavanja (GSS) Sr-
bije ima, već duži niz godina, odličnu saradnju sa
spasilačkim službama zemalja u okruženju. Saradnja
se ogleda kroz učešće na vežbama, seminarima, obu-
kama za spasioce, regionalnim sastancima sa ciljem
da se standardizuju procedure za njihovo zajedničko projektima ovih dveju službi u predstojećem perio-
delovanje. du, razmenjena su iskustva i znanja, a dogovoreno je
Spasilačko obezbeđivanje Jedan od takvih skupova održan je u u Zagrebu, i održavanje zajedničke spasilačke vežbe, početkom
uspona na Jezerski vrh gde su tokom sastanka predstavnika HGSS-a i GSS maja na Avali. Time se nastavlja dosadašnja uspešna
Srbije razmotrene mogućnosti za rad na zajedničkim saradnja gorskih spasilaca iz Hrvatske i Srbije.

WWF
WWF Jesetre
živi fosili
u opasnosti
Prema IUCN Crvenoj listi,
jesetre su „više krajnje ugrožene
od bilo koje druge grupe vrsta”...

Proverite sledeće linkove
Ugrožene vrste
Ovi drevni vodeni džinovi suočeni su sa brojnim pretnjama po negativno utiče na migratorne rute i
njihov opstanak. Iako opstaju na Zemlji milionima godina, jesetre područja za ishranu i mrest.
su danas ugrožene prekomernim ribolovom i promenama Koje su glavne pretnje
njihovog prirodnog staništa. Prema IUCN Crvenoj listi, jesetre su po jesetre?
„više krajnje ugrožene od bilo koje druge grupe vrsta”...
Nekoliko vrsta jesetri je pred
izumiranjem što je posledica
J
esetre su jedna od najstarijih pravi se od morune, a dragoceni su prekomernog ribolova, krivolova,
familija riba kičmenjaka i potiču još i kavijar od jaja dunavske jesetre zagađenja vode, pregrađivanja reka
još iz vremena dinosaurusa. i pastruge. Kasni period njihove i uništavanja prirodnih tokova reka i
Njihova prirodna staništa su reke, polne zrelosti (od šeste do 25. go- staništa.
jezera i obale subtropskog, ume- dine života) čini ih izuzetno ranjivim Prekomeran ribolov
renog i subarktičkog pojasa Evroazi- na prekomeran ribolov. Regulacija rečnog toka i nekon-
je i Severne Amerike. Karakteristične Procenjuje se da se broj jedinki je- trolisan ribolov su glavni razlozi za
su po svojim izduženim telima, setri u velikim slivovima reka sman- pad brojnosti populacija jesetri to-
nedostatku krljušti, a po nekad jio za 70% tokom prošlog veka. kom 20. veka. Jesetre su osetljive na
su i veoma velike - u rasponu od Dalji problemi su uzrokovani prekomeran ribolov zbog njihovog
najčešće dva do 3,5 m dužine, a zagađenjem vode, pregrađivanjem kasnog perioda polne zrelosti (od
neke vrste mogu da porastu i do reka, uništavanjem i fragmentacijom 6. do 25. godine). Tokom devede-
5,5 m. Većina jesetri su anadromne prirodnih tokova reka i staništa što setih godina 20. veka, ukupan ulov
vrste (žive u moru a mreste se u reci)
i bentosne (žive i hrane se na dnu
rečnog korita), i hrane se u rečnim Svetski fond za prirodu
ušćima i zalivima. Neke vrste su pot-
puno slatkovode, dok vrlo mali broj Worldwide Fund for Nature (WWF), odnosno Svetski fond za prirodu,
živi u otvorenom okeanu. jedna je od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se
bavi zaštitom prirode i ima skoro pet miliona pristalica i aktivnu globalnu je dramatično povećan nelegalnim Ribolov i trgovina proizvodima od jesetre je dobro vođen i orga-
Ugrožena vrsta mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje ribolovom. Samo je krivolov u slivu od jesetre su veoma unosni poslovi. nizovan biznis, pod kontrolom
Jesetre su jestive vrste. Neke vrste životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom Volga - Kapijsko jezero procenjen U poređenju sa drugim ribolovnim organizovanog kriminala i u vezi sa
se love zbog ikre od koje se pravi putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenje prirod- 10 do 12 puta većim od zakonskih aktivnostima, na njih se često gleda korupcijom svetskog nivoa. Krivolov
kavijar - veoma cenjen delikates u nih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. ograničenja. Ista situacija je i u reci kao na „rudnik zlata”. Nelegalno i nekontrolisan ribolov su doveli
svetu. Najtraženiji i najskuplji kavijar Amur. sakupljanje i trgovina proizvodima do značajnog smanjenja ukupnog

legalnog ulova u svetu, a posebno pravi se od morune, džinovske ribe
u glavnom staništu jesetri - Kaspijs- koja dostiže težinu i do 1.200 kg, Kontakt info
kom jezeru. dužinu i do 5 m, i može da živeti
preko 100 godina. Danas su Iran i Dodatne informacije potražite
Legalna i nelegalna Rusija glavni izvoznici kavijara, od na sledećim adresama:
kog 80% potiče od tri vrste jesetre iz www.panda.org/Serbia FB: i
trgovina kavijarom www.facebook.com/WWFSerbia
Kaspijskog jezera: dunavska jesetra
Kavijar se pravi od neoplođenih (oko 20% tržišta), pastruga (28%) i TW: twitter.com/WWFinSerbia
jaja jesetri. Za mnoge gurmane, persijska jesetra (29%). WWF Dunavsko-karpatski pro-
kavijar, nazvan još i „crni biseri”, Godine 1998. ukupna količina gram u Srbiji:
jeste delikates bez premca. Tri međunarodne nelegalne trgovine wwf.panda.org/serbia
vrste jesetri kojima se najviše kavijarom iznosila je preko 220
trguje proizvode svojstven kavijar: tona. Za 2002. godinu, sve države Kavijarom se trguje na domaćem
Beluga (od morune), Osietra (od su objavile ukupne stope izvoza i međunarodnom tržištu a postoje
dunavske jesetre) i Sevruga (od kavijara Konvenciji o međunarodnoj osnovani razlozi za mišljenje da su
pastruge). Boja i veličina kavijara trgovini ugroženim vrstama divlje domaća tržišta velika i slabo kontro-
zavise od vrste jesetre i starosti flore i faune (CITES) na nivou od lisana.
ikre. Najtraženiji i najskuplji kavijar 193,6 tona. Od toga, Iran (39,6%), Zbog obimne međunarodne
Rusija (28,8%) i Kazahstan (16%) trgovine proizvodima od jesetre, i
bili su najveći izvoznici kavijara, a njenih direktnih i indirektnih nega-
Švajcarska (24%), Francuska (19%) tivnih uticaja na populacije ovih
i Nemačka (17%) najveći uvoznici. riba, dve vrste jesetri (Acipenser
Iako zakonske stope mogu biti sturio i A. brevirostrum) se nalaze na
održive, treba ih odrediti uzimajući u Aneksu I CITES konvencije od 1975.
obzir visok nivo nelegalnog ribolova godine. Sve druge vrste jesetri se na-
i trgovine jesetrama. Tokom 1998. laza na Aneksu II od 1997. godine.
i dela 1999. godine, osam CITES Ostale pretnje
članica su zaplenile preko 20 tona Pored negativnog uticaja deformitete na jajima kao i tumore Dodatan važan faktor koji je jesetre razmnožavaju. Kao rezultat,
kavijara, što ukazuje na značajan prekomernog ribolova na ovu ran- i bolesti jetre, štitne žlezde i mišića doveo do opadanja brojnosti reprodukcija nekih vrsta jesetri
obim nelegalne trgovine. Veruje se jivu vrstu, zagađenje reka, a pogo- kod odraslih jedinki. Ovo može populacija jesetri je uništavanje sada u mnogome zavisi od uzgoja
da se značajnim količinama svih je- tovo zagađenje područja mresta, imati posledice po opstanak vrsta i migratornih ruta i područja za u mrestilištima. Trenutno oporavak
setri ulovljenih u Kaspijskom jezeru može ozbiljno da ugrozi populacije kvalitet kavijara, i naglašava potrebu mrest zbog konstrukcija masivnih populacija morune 90% zavisi od
trguje nelegalno. jesetre. Ruski naučnici su pronašli za kontrolom zagađenja. brana duž glavnih reka u kojima se veštačkog uzgoja.

promocija
RUBRIKA
Planinarima Srbije
Poziv na saradnju
S
rpsko herpetološko društvo „Milutin Radovanović“
okuplja biologe opredeljene za proučavanje
gmizavaca i vodozemaca. Članovi društva su stu-
denti, diplomirani biolozi, magistri i doktori bioloških
nauka, angažovani na biološkim fakultetima u Beo-
gradu, Novom Sadu i Nišu, na Institutu za biološka
istraživanja „Siniša Stanković“, u Prirodnjačkom muzeju
i Zavodu za zaštitu prirode u Beogradu, ili rade kao nas-
tavnici u školama. Populaciono-ekološkim studijama, za
sada, pokrivamo delove Srbije, Makedonije i Crne Gore,
sarađujemo sa kolegama i srodnim društvima iz Make-
donije, Hrvatske, Republike Srpske, Crne Gore i Fran-
cuske, a u planu je uspostavljanje i formalnih kontakata
sa komplementarnim udruženjima iz Grčke i drugih
zemalja u okruženju.
Jedan od bitnih procesa u koji su – uz druge kolege
sa fakultetâ i Instituta – članovi Društva uključeni jeste
prikupljanje podataka o rasprostranjenju gmizavaca
i vodozemaca u Srbiji i okolnim državama. Kako smo
(prirodom populacionih studija započetih pre više go-
dina) vezani za ograničeni broj lokaliteta, ispostavilo se
da fizički nismo u mogućnosti da obiđemo sve terene sa
kojih podaci o navedenim dvema grupama organizama
nedostaju.
Stoga smo došli na ideju da se obratimo planinarima
Srbije, sa molbom da nam sa svojih brojnih izleta i
akcija dostavljaju fotografije i što je moguće preciznije
podatke o lokalitetima za gmizavce i vodozemce na
koje naiđu tokom boravka na planinama i drugde,
prevashodno u Srbiji. Uz svaku takvu informaciju treba
ostaviti i podatke o autoru, kako bi se u budućim pub-
likacijama izvori mogli korektno navoditi. Prikupljeni
podaci mogu biti korišćeni za publikacije u stručnim i
naučnim časopisima, a i prilikom izrade Crvene knjige
vodozemaca i gmizavaca Srbije. Kolege iz Crne Gore i
Makedonije na ovaj su način došle do značajnih infor-
macija vezanih za herpetofaunu.
Sve podatke možete nam slati na imejl adresu

Društva: serbianherpetologicalsociety@gmail.com.
Zauzvrat, članovi Srpskog herpetološkog društva

planinarima stoje na raspolaganju za pružanje infor-
macija o vrstama koje su naročito interesantne, a u
mogućnosti smo i da (van sezone terena, tj. tokom zime)
održavamo predavanja sa prezentacijama vezana za
grupe kojima se bavimo.

t
Foto - škljoc
ke Vodič za kupovinu vodootpornih foto aparata
ar
M
Spremite se za sezonu raftinga, kanjoninga i ostalih „mokrih”

outdoor aktivnosti
Olympus Tough TG-1

Cene patika su okvirne i zavise od zemlje u kojoj se prodaju.
Fuji FinePix XP150

Ovaj fotoaparat krase
Ovo je aparat napravljen za aktivno
izdržljivost i čvrstina koju
korišćenje napolju za sve vremenske
donosi metalno kućište i
prilike. Ima elektronski kompas,
sistem za zaštitu od udaraca,
a ugrađeni GPS vam omogućava
kao i fantastičan kvalitet slike.
da sačuvate informaciju na svakoj
Ima vodootpornu „šasiju”
fotografiji, gde je tačno snimnjena.
zaštićenu dvostrukim zap-
tivkama i konstrukcija je
Karakteristike:
prilagođena otpornosti na
Ima 14 mega pixela i 5x optički zum
nepovoljne uslove. Fotoaparat
(28-140 mm)
je opremljen sistemom za
Otporan na pritisak vode koji
globalno pozicioniranje (GPS)
odgovara dubini do 10 m/120 minuta
sa tri senzora i elektronskim
Otporan na pad sa visine 2 m.
kompasom, koji automatski
Otporan na smrzavanje do
beleže vaše koordinate - geo- Težina: 205 g (sa baterijom i karticom)
temperature od -10°C
grafsku širinu i dužinu, nad- Okvirna cena: 225€
Otporan na prašinu i prljavštinu.
morsku visinu i smer slikanja.
Otporan na smrzavanje do temperature od -10°C Ima GPS. www.fujifilm.com
Karakteristike: Otporan na pritisak tereta do 100 kg
Otporan na padove sa visine do 2 m
Ima 12 mega pixela, 4x širokougaoni optički zum
objektiv (ekviv. 25-100 mm full-frame). Težina: 230 g (sa baterijom i karticom)
Pentax WG-2
Otporan na pritisak vode koji odgovara dubini Okvirna cena: 250€
Ovo je veoma čvrsta kamera napravljena od polycarbonata. Zanimljivog je dizajna koji je
do 12 m www.getolympus.com osmišljen da možete lakše da nosite aparat u vlažnoj ruci. U kompletu je kaiš i karabiner. Kod
testiranja se pokazalo da radi dosta kvalitene makro fotografije.
Karakteristike:
Ovo je veoma lagana kamera i dobar Ima 16 mega pixela i 5x optički
Panasonic Lumix TS20 izbor ako je za vas niska cena aparata zum (28-140 mm)
prioritet. Aparat ima tanak profil, pa je Otporan na pritisak vode koji
pogodan da se nosi u džepu ili u ruci odgovara dubini do 12 m
dok plivate. Ne pluta na vodi, pa je Otporan na pad sa visine 1,5
pametno omotati oko ruke kratak kaiš m, potrese i prašinu.
koji se može zakačiti na njega! Otporan na smrzavanje
do temperature od
Karakteristike: -10°C
Ima 16 mega pixela i optički zum 25-100 Otporan na pritisak
mm tereta do 100 kg
Otporan na pritisak vode koji odgovara Ima GPS.
dubini do 5 m Težina: 194 g (sa
Otporan na prašinu i potrese. Nema GPS baterijom i karti-
Težina: 142 g (sa baterijom i karticom) com)
Okvirna cena: 130€ Okvirna cena: 215€
www.panasonic.com www.pentaximaging.com
03 2014. Moja planeta 79
t
ke
ar
Canon PowerShot D30
M
Nikon COOLPIX AW120

Uživajte u naprednim performansama
podvodnog snimanja do dubine
Ovo je još jedna veoma od 25 m pomoću izdržljivog
izdržljiva kamera za sve i pouzdanog fotoaparata
vremenska uslove. Ima PowerShot D30. Idealan je
Cene patika su okvirne i zavise od zemlje u kojoj se prodaju.
GPS i wi-fi pa možete vaše za svakodnevne avanture na

fotografije odmah poslati otvorenom zahvaljujući HS sistemu
povezujući se sa kompati- koji daje izvanredne snimke. Ima GPS
bilnim telefonom ili ta- funkciju za označavanje snimaka i
bletom. Na testovima se dokumentovanje putovanja.
pokazao između ostalog,
odličnim za video snimke. Karakteristike: Otporan na smrzavanje do temperature od
Ima 12,1 mega pixela i 5x optički zum (28-140 -10°C
Karakteristike: mm) Ima GPS
Ima 16 mega pixela i 5x optički zum Otporan na smrzavanje do temperature od -10°C
Otporan na pritisak vode koji odgovara dubini Težina: oko 218 g (sa baterijom i karticom)
(28-140 mm) Ima GPS i Wi-fi
do 25 m. Okvirna cena: 240€
Otporan na pritisak vode koji odgovara dubini do Težina: 213 g (sa baterijom i karticom)
Otporan na potrese i pad sa visine do 2 m. www.canon.com
18 m/60 minuta Okvirna cena: 250€
Otporan na pad sa visine 2 m. www.nikonusa.com
PK „PObeda” - Plan akcija

Planinarski klub „Pobeda” je najbrojniji planinarski klub u Srbiji sa preko 2.000
Sony DSC-TX30 članova i najvećim brojem akcija, izleta i pohoda. Osnovne aktivnosti kluba su: izleti,
planinarenje, sportska orijentacija, alpinizam, i nadasve druženje sa ljudima raznih
profesija, nacionalnosti, koje sve povezuje humanost i ljubav prema prirodi.
Napravljen za ekstremne
uslove, ali sasvim pogodan i za
sunčane dane, TX30 je otporan Jednodnevni izleti Višednevni izleti - Uskrs
na prašinu, udarce i hladnoću. Fruška gora Karpati
Pored bazena, na ronjenju Detalje potražite na Detalje potražite na
sa maskom ili na skijanju - za Homoljske planine Učka, Cres, Lošinj
detaljne fotografije i glatke HD Detalje potražite na Detalje potražite na
Palić Uskršnji praznici na Rajcu
video zapise. Detalje potražite na Detalje potražite na
Karakteristike: Deliblatska peščara Pirin
Ima 18,2 mega pixela i 5x optički Detalje potražite na Detalje potražite na
zum (28-140 mm) Kanjon Suvaje
Otporan na pritisak vode koji Detalje potražite na I za prvomajske praznike
Povlen Kajmakčalan
odgovara dubini do 10 m Detalje potražite na Detalje potražite na
Otporan na prašinu i potrese. Biokovo
Otporan na pad sa visine do 1,5 Vikend izleti Detalje potražite na
m. Orjen Lovćen
Otporan na smrzavanje do Detalje potražite na Detalje potražite na
Jadovnik Zapadni Rodopi
temperature od -10°C Detalje potražite na Detalje potražite na
Nema GPS Stolovi Rumija
Težina: oko 140 g Detalje potražite na Detalje potražite na
Okvirna cena: 195€
http://store.sony.com
Prozor u svet važne podatke o potrebnim dokumentima i uslovima boravka pronađite
na ovoj stranici
Rečeno učinjeno. Aca je dobio

obećani poklon. Stigla sam na
vrh! Sa njega se videla kao na
Šta još možete da radite?
dlanu cela, prelepa okolina, jer na Kada ste već u Turskoj, bila bi prava šteta da ne
vidiku nije bilo nikakve prepreke.
To je značilo da sam i sebi podari-
posetite atraktivne turističke destinacije. Jeftine
la mnogo radosti zbog doživljaja i Ukrajina čarter linije omogućavaju brzo putovanje...
lepota koje se ne zaboravljaju.
Mala Azija nije mala i nudi neslućene prirodne lepote i kulturno-istori-
Na korak do cilja jske spomenike. Anadolija je danas pokrajina u centralnoj Turskoj, ali je
Razmišljala sam: „Tu, blizu bila za istorijsku regiju koja je obuhvatala gotovo celu Malu Aziju...
ispod Goverle, na severu i jugu
su izvorišta Bele i Crne Tise. One
se samo dvadesetak kilometara Reka Prut je duga više od 900 km
dalje spajaju i tu nastaje ‘naša’ i kasnije teče na jug i jugo-istok, pa
Tisa. Na istoku, ispod Goverle izvi- je dobrim delom svoga toka (711
re reka Prut koja se uliva u Dunav km) granica između država Rumunije
neposredno pre njegove Delte. To i Moldavije. Prut se uliva u Dunav
je reka na čijoj smo desnoj obali kod grada Galaca, neposredno pre
u Jaremči smešteni i uz koju smo poznate delte Dunava. Na reci je po-
se pri dolasku vozili. Dve velike dignuta brana Stanca - Kontesti.
evropske reke - Tisa i Prut i da su
mogle i znale birati, ne bi za svoj
Kijev je prema ukrajinskoj literaturi
rodni kraj izabrale lepši predeo!”
osnovao knez Kij 441. godine. U
Dan je bio izuzetan. Sunce je
7. veku bio je vrlo važno trgovačko
Uspon na
zlatilo ceo pejzaž. Vetar nismo
središte na putu između Skandi-
ni osećali. Žao nam je bilo da
navije, Vizantije i arapskog sveta. U
krenemo dole. Posle čestitanja,
9. veku bio je jedan od najvažnijih
Goverlu
fotografisanja i upijanja okolnih
trgovačkih središta u Europi. Poznat
lepota nevoljno smo pošli. Tek tad
po raskošnoj arhitekturi.
mena uliva u Dunav. Međutim, glavni deo planinarske ture su nastali problemi. Sunce nam
je uspon na najviši vrh cele Ukrajine i Ukrajinskih Karpata, je naplatilo pruženo uživanje.
Goverlu. Omekšalo je sneg, pa smo pri
rođendanski poklon
Kamjanec - Podiljskij je utvrđenje
skoro svakom koraku duboko spektakularne lepote, podignuto je prvi
Ponovo u Ukrajini propadali. Dešavalo se da cela put u 11. veku. Bila je važno utvrđenje
Zbog izuzetne lepote svega što se na ovom putu vidi i noga utone u sneg i da se pre tokom Poljsko-litavske unije i ratova s
po povratku kući prepričava, uključuju se planinari iz čitave nastavka puta rukama morala Tatarima. Mongoli su je uništili 1240.
Srbije. Bio je tu i usputni trening učesnika Ekspedicije na Ka- odtrpavati. Često smo posrtali i godine, ali je ponovo izgrađena kako bi
vkaz, pa je Aca samo u roku od nepuna dva meseca na Gov- padali. Bilo je teško, ali i smešno. bila barijera u borbi protiv Turaka. Sma-
erli bio dva puta. Te godine, juna meseca sam i ja putovala u Mnogi su se dobrovoljno, a drugi tra se jednim od sedam čuda Ukrajine.
Iako ovih dana iz Ukrajine ne stižu lepe Ukrajinu. Međutim, zbog psihofizičkog stanja u kome sam se sticajem okolnosti na turu spuštali
nalazila, nisam ni krenula na uspon. Ove godine sam pošla niz padine. Ipak, sve se dobro
vesti, ovo je zemlja neizmerne lepote na „ popravni ispit”! završilo. Bezbedno smo se spustili do autobusa. tavnica i izvorište nam svima poznate ravničarske reke Tise,
koju jednom treba posetiti... Goverla je bila pod debelim slojem snega. Njen izgled je Prepuni lepih utisaka i zadovoljni u Vorohti smo dobili koja se kod Titela uliva u Dunav.
pojačao našu želju i bio motiv više da joj krenemo u zagrljaj. sertifikate, pa smo nastavili put do Jaremče gde nas je čekala Posle osam kilometara stiže se u mesto Jasinje, gde ćemo
Dvoumili smo se da li da krenemo ka vrhu visokom 2.061 večera i odmor. u povratku skrenuti ka izvoru Crne Tise. Nastavljamo 30 km
S
igurna sam da ste tokom života dobijali poklone za metar. Kad bolje razmislim, ne čudi me, zašto Aca tako često ide skoro u pravcu juga niz Crnu Tisu do većeg mesta Rahiva. Pre
rođendan, i da ste druge darivali. Nisam, međutim, Dilema nije dugo trajala - nestala je kad smo izašli iz au- u Ukrajinu, na Karpate. ulaska u Rahiv doći ćemo na most ispod koga nastaje reka
sigurna da li je ikada taj poklon bio uspon darodavca tobusa i krenuli po belom pokrivaču. Kolona se uputila kroz Tisa. Naime, tu se sastaju dve bistre i vodom podjednake
na vrh neke planine?! E, takav poklon je od mene Aca ove stoletnu četinarsku šumu smrče. Sneg je bio dovoljno tvrd GEOGRAFSKI CENTAR EVROPE rečice - Bela Tisa sa istoka i Crna Tisa sa severa.
godine dobio za svoj rođendan. da se po njemu stabilno hoda. Samo po katkad je popuštao, Jaremča je mesto koje se nalazi na istočnoj strani ogrom- Nastavljamo niz Tisu još oko petnaestak kilometara i na
Evo kako se to dogodilo... pa je planinarska gojzerica duboko propadala. Jedna se nog masiva Karpata. Nalazi se na reci Prut oko 50 km severni- jednom proširenju posle, prolaza ispod železničkog mosta,
Nisam bila oduševljena što Aca po peti put ide u ukrajin- planinarka vratila do autobusa sa mesta gde šuma prestaje, je od njenog izvorišta, a koje je ispod najvišeg vrha Ukrajine vidimo veliki parking i upadljiv natpis: „Geografski centar
ske Karpate. Prvi odlazak u taj deo Ukrajine mu je poslužio a uspon raste. Ostali se nisu obeshrabrili. - Goverle (2.061 m). Reka Prut u samom mestu Jaremči gradi Evrope”. Ovaj geografski centar Evrope određen je još davne
za ispitivanje terena, jer nije dobro povesti pun autobus Razmišljala sam: da li da joj se pridružim?! Ipak, kretoh jedan lep i vodom bogat vodopad, koji ćemo posetiti. 1877. godine u selu Delovoje u Zakarpatju. Sam znak je visok
planinara u predeo i vođi nepoznat, pogotovu ako je u dalje. Pred samim vrhom, kad uspon postade još veći, Od Jaremče se ide na jug uz reku Prut 20 kilometara do oko dva metra, načinjen od betona u obliku četvorostrane
stranoj zemlji. Potom su se ređali izleti popularno nazvani stadoh i pred svima koji su bili okolo izjavih: „Aci je sutra mesta Tatariv.. Ovde se napušta reka Prut i skreće se na piramide. Na temelju piše: „Ovo je značajno mesto. Veoma
„Tamo gde izvire Tisa”. Taj naziv podrazumeva odlazak do rođendan. Rešila sam da stignem do vrha i da mu taj uspon zapad. Ide se sve vreme uzbrdo, oko 11 km, do Jablonickog precizno, sa specijalnim aparatom koji je načinjen u Austriji i
izvora Crne Tise i mesta gde se ona spaja sa Belom Tisom poklonim kao rođendanski poklon. Jer, lako je nešto kupiti. prevoja (Tatarskog) koji je na visini od 931 m. Posle pauze na Mađarskoj, uz pomoć meridijana i paralela, utvrđen je ovde
gradeći nama dobro poznatu reku Tisu koja se blizu Slanka- Ovo je znatno teže, pa samim tim i vrednije.” prevoju, spuštamo se u dolinu reke Crne Tise, koja je sas- Centar Evrope na 47 stepeni 56 minuta i 3 sekunde severne

Prozor u svet

Prozor u svet
Photo: Peter Fenda, Laurin Dodd, Andriy Matskiv, Oleksiy M, Tankalu, Yulia Klimova, Andrei Dmitriev
širine i 24 stepena i 11 minuta i 30 sekundi istočne dužine”. Polocka u Belorusiji. Kako je došlo do ovoga? Pa, svi imaju
Od 1885. do 1887. u gornjoj dolini Tise (tada je ovaj kraj neke svoje adute. Određivanje geografskog centra isključivo
pripadao Austro-Ugarskoj) vršeno je geografsko i geodetsko zavisi od usvojenih kriterijuma. Najstariji kriterijum po kome
premeravanje zemljišta sa ciljem da se ovom dolinom je centar određen u Ukrajini je taj da se uzimala kao merilo
izgradi železnička pruga, koja je tada i sagrađena, ali je sada najsevernija i najjužnija, kao i najistočnija i najzapadnija
zapuštena jer je udaljena od granice sa Rumunijom svega tačka evropskog kopna. Noviji kriterijumi uzimaju kao repere
desetak kilometara! Da bi se tačno ustanovio centar Evrope i najudaljenija ostrva, a koja inače pripadaju Evropi, a neki
dovedeni su najbolji stručnjaci iz Beča i oni su posle mnogo- čak i najudaljenije tačke na morima koja inače pripadaju
brojnih provera odredili mesto gde je centar Evrope. Evropi. Mi ćemo ipak, najviše verovati najstarijem i, mislim,
Ovaj skromni znak centra Evrope preživeo je dva svetska najtačnijem određivanju centra Evrope, da se on nalazi u
rata i sačuvan je u svom prvobitnom obliku. Ipak, 1977. dolini Tise u Ukrajini.
godine, kraj starog znaka napravljeno je i novo obeležje u Posle obilaska centra Evrope, vraćamo se istim putem uz
obliku stuba visokog sedam metara. Paralelne linije na stubu Tisu na sever, sve do Jasinje, a to je oko 40 km i do skretanja
simboliziraju četiri strane sveta. Na visini od 6,5 m je crtež do sela Crna Tisa. Odavde nastaje pešačenje uz Crnu Tisu
koji simbolizuje Zemlju. Oko ovih znamenja je veliki parkig. prekrasnom dolinom, dosta izlokanim šumskim putem, čas
Tu se prodaju i suveniri zakarpatskog kraja. Sve u svemu kroz crnogoričnu šumu, čas preko zelenih i cvetnih livada.
jedan lep i značajan kutak na našem putu do izvora Tise. Uspon je blag i neznatan. Tek posle tri sata hoda ulazi se u
Da nije sve tako lepo i idilično pobrinula se zavidna i šumu i uspon je nešto oštriji. Pre izlaska na prevoj, koji je na
komercijalizovana evropejizacija! Mnoge okolne, danas 1.206 m nailazi se na dosta zapuštenu česmu sa koje tankim
samostalne države, dokazuju sa raznim argumentima da je mlazom ističe voda. Na masivnoj česmie piše na ukrajinskom
baš kod njih centar Evrope. Danas, pored ove, još čak četiri jeziku: „Početak reke Tise”. Do izvora Tise ima oko četiri sata
tačke u Evropi pretentuju da budu „pravi centar Evrope”. lepe i lagane šetnje. Povratak je nešto kraći, tako da ukupna
To su: selo Purnuškjai oko 25 km severnije od Viljnusa u šetnja do izvora Tise i natrag traje oko sedam časova hoda.
Litvaniji, selo Kragule kod Kremnica u centralnoj Slovačkoj, Posle ovoga vraća se autobusom preko Jablonickog prevoja
Suhovolja na severu od Belostoka u severo-istočnoj Poljs- do Jaremče, večere i zasluženog odmora!
koj, dok se četvrta tačka na oko 50 km ka jugo-zapadu od Aleksandar i Nada Damjanović

promocija
RUBRIKA
Prva Sky race trka u Srbiji O „Sokolovom putu” + Kontakt info
Sokolov put
„Sokolov put” (Start Niška banja - Cilj planinara samo prva mesta u obe
vrh Trem) konkurencije
Dužina staze: 22 km sa 2.169 mnv
uspona Rok za prijave i uplate kotizacije je
Najviša tačka: 1.810 mnv 25. april, uplate idu na račun Saveza
Najniža tačka: Niška banja 280 mnv ekstremnih sportova Srbije kod Hypo
Bitne karakteristike: Alpe Adria banke (račun br 165-
● 1 osvežavajuća stanica na 9 km 9042-79) sa obaveznom naznakom
(moguće ostavljanje stvari, hrana, „Kotizacija za trku Sokolov put, ime i
voda, slatkiši..) prezime osobe”. Posle toga je moguća
● 3 kontrolne tačke prijava ali su kotizacije duplo veće. Na-
● 4 izvora/stanice sa vodom gradni fond će biti objavljen najkasnije
Obavezna oprema: astro folija i do 15. aprila. Autobus kreće iz Beo-
pištaljka grada u 17,30 u petak.
Kotizacija: 1.000 dinara za trkače, 500
dinara za planinare Više informacija, dobijanje formulara
Paket dobrodošlice: majca trke, karta za prijavu i slanje na email adresu:
staze, evidencioni karton i startni broj marko@udruzenjefreestylera.com
Vremensko ograničenje: za trkače 7 ili +381638670711
sati, za planinare 10 sati FB page:
Planinari ne koriste osvežavajuće www.facebook.com/sokolovput
punktove, samo vodu mogu dopu- Suorganizator:
niti na 13 km kod repetitora (ispod Turistička organizacija Niš i Niška
Mosora) banja: www.visitnis.com
Kod trkača se rangiraju prva tri mesta Kontakt osoba za Nišku banju:
u muškoj i ženskoj konkurenciji, kod Jelena Todorović 381(0)69/152-33-51
P
laninarska trka na Suvoj planini zakazana je za uspona. Ultra trail (Ultra maraton) - trka mora biti na usponom sa sjajnim vidikovcima duž grebena Suve. i prostor za kampovanje sa toaletima i vodom za piće
subotu 10. maj 2014. (rezervni dan u slučaju lošeg planinskoj stazi koja je duža od 50 km i koja ima više od Samo zamislite distancu polumaratona a da treba da (dakle, spremite šatore). Uvek možete bukirati sebi
vremena je 11. maj ili sledeći vikend). Mesto oku- 3.500 mnv uspona. Vertical race (Vertikalni km ili Verti- popnete Midžor sa nivoa mora. Trka kreće u 8 h ujutru iz smeštaj u banji i termin za saunu i hidro masažu. Veliki je
pljanja - Niška banja. Po propozicijama i formi Svetske kalna trka) - trka na planinskoj stazi koja nije duža od 5 centra Niške banje. Okupljanje takmičara u petak u 21 h, smeštajni kapacitet pa ne morate zvati dosta ranije.
federacije ova „Nebeska trka” i spada u srednju kategori- km a ima više od 1.000 mnv uspona. potpisivanje izjave odgovornosti, dodela paketa, startnih Posle izlaska na Trem (finiš trke), svi takmičari treba da
ju trka u planini. Pored vertikal race-a i ultra traila. Fantastična staza vas vodi preko Koritnika, Crnog vrha, brojeva, majica. Organizovan je gratis prevoz autobu- se spuste do Bojaninih voda, preko Devojačkog groba
Sky race (Nebeska trka) – planinska staza ne kraća Mosora i Sokolovog kamena na Trem. Jedna od najtežih som (Beograd - Niš - Beograd), kao i večera dobrodošlice (još oko 6 km) gde će ih čekati vozila organizatora koja
od 22 km i ne duža od 50 km sa minimum 1.300 mnv jednodnevnih ruta u našoj zemlji, definitivno sa najjačim u petak uveče za sve učesnike. Takođe je organizovan prebacuju sve do starta - Niške banje.
88 03 2014. Moja planeta

02 03 2014. Moja planeta
02 89
Radenko Lazić REKLI SU O SREMUŠU
Više informacija o Konceptu Ishrana Ni jedna biljka na Zemlji nije tako
RUBRIKA iz prirode
ISHRANA iz Prirode „SREMUŠ” možete pronaći delotvorna za čišćenje želuca,
na: www.sremus.org creva i krvi kao divlji luk
Skromna zvezda naših livada Nije loše znati

Sveži sok od krasuljka, u kombinaciji sa prirod-
nim medom, odličan je kućni lek kod problema
disajnih orana.
Mišiće otvrdle od fizičkog napora treba masirati
sa mešavinom sveže isceđenog soka ove biljke i
teti, pa se može naći i kao dvorišno - vrtna ukrasna vinskog sirćeta.
biljka. Za bolove u zglobovima treba izgnječiti mlade
BERE SE: Nadzemni deo mlade biljke (listovi, listova krasuljka, dodati polovinu te količine
cvetni pupoljci i cvet), tokom čitave vegetativne listova crnog sleza, sve to propržiti na neslanom
sezone. Listovi su maleni, pa sakupljanje nije baš maslacu i još vruću mast procediti kroz krpu,
izdašno (oko 700 g/sat). Suši se u hladu na promaji. direktno u posudu pripremljenu za čuvanje. Na
krasuljak... SADRŽI: U 100 grama sveže biljke (list): vitamina obolele zglobove ovu mast utrljavati dva do tri
C = 34 mg, karotina = 4,59 mg, belančevina = 2,80 puta dnevno.
mg, masti = 0,64 mg, ugljenih hidrata = 5,22 mg,
kalorija = 35. Ima saponina, tanina, eteričnog ulja,
K
rasuljak, bela/lepa rada, belka, iskrica, ovčica, smole, sluzi, šećera, malo gorčine, kao i jabučne,
drnica (Bellis perennis) je višegodišnja zel- vinske i sirćetne kiseline.
jasta, ukrasna i lekovita livadska biljka, odavno OPREZ: Kod sakupljanja nije neophodan, ako se
poznata u narodu. Prizemna biljka, sa obrnuto jajas- biljka dobro upozna. Skoro da nema
to - lopatičastim listićima složenim u rozetu, iz koje mogućnosti da se zameni sa
izbije cvetna drškica, visoka najčešće oko 10 do 15 nečim opasnim po zdravlje.
cm (zavisno od staništa i godišnjeg doba), na čijem Preporučujem upotrebu u
vrhu se razvije jedna cvetna glavica (cvetovi veličine biljnim mešavinama i u
2 – 3 cm) sa belim (često prošaranih crvenkastom svežem stanju.
bojom) laticama poređanim u dva reda i žutim
srednjim delom. Uveče se cvetne glavice zatvaraju.
Biljka cveta i podmlađuje se čitave vegetativne
sezone, od ranog proleća, pa sve do snega. Listovi
su nejasno i nepravilno nazubljeni, sa jednom pro- jaka), koja se obnavlja tokom čitave vegetativne
vodnom žilicom u sredini. Veoma slične krasuljku sezone. Može da se nađe do blizu 2.000 mnv, a
su šumski krasuljak (Bellis silvesris) i jednogodišnji u proleće često preplavi mesta pogodna za rast,
krasuljak (Bellis annua), isto upotrebljivim u ishrani. ume da zauzme (prekrije) veće površine zemljišta,
STANIŠTA: Krasuljak je veoma rasprostranjena čineći očima praznični ambijent, belo crvenkastim
biljka (biljka livada, pašnjaka, parkova i travn- šarenilom. Kultivisanjem su dobijeni razni varija-
UPOTREBA U ISHRANI UPOTREBA U LEČENjU

Još po nešto o krasuljku
Krasuljak ima slab, ali prijatan miris i blago Krasuljak odav- Sveže isceđen sok od mladih nadzemnih delova
kiselkast i gorkast ukus. Mladi, zeleni listići mogu no u narodnoj biljke uzimati dnevno dve do tri supene kašike, sa
se konzumirati i sirovi (presni), direktno ili kao medicini važi po pola količine vode.
samostalna salata, kada, pripremljena - začinjena, kao lekovita Sveže isceđen sok može se koristiti i kao spoljna
treba malo da odstoji, naročito ako se kombinuje biljka, naročito obloga, za masaže i kod gnojnih rana, upaljenih
sa krompirom. Samostalno ili (još bolje) u biljnim za kašalj, astmu rana i oteklina. Na upaljene rane mogu se stavl-
mešavinama, krasuljak koristimo za salate, čorbe, i druge plućne jati i mladi listovi.
pite, zelene „Sremuš” šnicle, variva... Mi smo je probleme, iako U nordijskoj mitologiji krasuljak je bio posvećen
svrstali u neutralne biljke, što znači da u sebi nema nije u popisu Osteri – boginji proleća, sa moćima lečenja svih
sastojaka koji deluju negativno na organizam. lekova. Odlično bolesti do kraja naredne zime.
Kao takva trebalo bi da se nađe u svakoj porciji je sredstvo za U hrišćanskoj mitologiji kaže se da cvetovi ove
(naročito presne) biljne hrane. Može se nazvati čišćenje krvi, jer jača i podstiče razmenu materije, biljke iznikli iz Marijinih suza, koje je ona prolila
specijalitetom usitnjeni mladi listovi krasuljka, smiruje bolove, rastvara, hladi, kod katara, reu- bežeći prema Egiptu.
pomešani sa belim sirom. Ova kombinacija je, matizma, kao homeopatski lek, a ima indicija i da U 18. veku krasuljak je smatran štetnim, pa je
ujedno i, sastavni deo recepata za prolećno čišćenje može biti i pomoćna terapija protiv HIV virusa. Kao naloženo njegovo iskorenjavanje. Na sreću, ovaj
krvi. Mladi cvetni pupoljci mogu da se mariniraju takva, odličan je sastojak mešavina za prolećno nalog nije sproveden do kraja, pa krasuljak i dalje
i takvi posluže umesto kapra, kao začin. Otvoreni čišćenje. Jedna do dve kašike biljke prelivene vrelom krasi naše livade i travnjake.
cvetovi, u sirovom stanju, odlični su za dekoraciju vodom daje čaj za stomačne probleme, naročito Sprej napravljen od lišća krasuljka može da se
raznih rođendanskih i drugih svečanih porcija. Važi ako su izazvani procesima vrenja, ali pomaže i kod koristi za uništavanje insekata.
za niskokaloričnu hranu (male hranljivisti). problema bubrega, jetre, mehura...

putovanja
PUTOVANJA
Moldavija
Photo: M. G.
Minja Tomić
PUTOVANJA profesor geografije, bloger, putnik namernik,
Najbolje iz moldavije: posle vina, obavezno probajte „zdob si zdub”
www.zdob-si-zdub.com i
slučajni turista, test vozač raznih bedekera
photo: James Marvin Phelps, Ken Bosma, Woody Hibbard, Kayla Sawyer, kleemo, Andrew Langdal, bdinphoenix
Zaglavljena između Rumunije i Ukrajine u su vađenjem kamena za izgradnju i po lepim ženama. Moldavci u šali Proputovanje njenim brdašcima os- ćirilici. U pokušaju da se odupru
Kišinjeva i dugački su preko dvesta kažu da su te dve stvari kod njih uvek tavlja osećaj nedorečenosti; čini se kao pokatoličavanju, okrenuli su se ne
zaboravljenom kutku Evrope, zemlja iznenađujuće kilometara, zbog čega su uvršteni u isprepletane, te da njihove žene u sebi da je štošta započeto pa ostavljeno na Rusiji, kao što se obično misli - već
dobrog vina i barova u sovjetskom stilu, ljudi koji su na Ginisovu knjigu rekorda. Najstarije nose ukus vina, a njihovo vino lepotu pola. Tako i južna granica Moldavije Srbiji. Moldavski i rumunski pros-
boce su iz 1969. godine kada je po- žena. u dužini od jedva jednog kilometra vetitelji školovali su se po srpskim
svakom koraku spremni da pokažu srdačnost prema drum zvanično i otvoren. Vremenom Nažalost, procentualno, u belom izlazi na Dunav - tek dovoljno da se iz manastirima i sa srpskog na rumunski
strancima koji su ovde prava retkost… Moldavija! su prostorije dograđivane, a za pose- roblju sa evropskog kontinenta Mol- Ukrajine ne može direktno preći u Ru- i moldavski prevodili najbitnije knjige.
tioce prava je atrakcija vodeni zid na davke zauzimaju prvo mesto. Razlog muniju u kojoj inače postoji pokrajina U starim rumunskim bibliotekama
S
a vrućim letima i blagim zimama buradi sa visoko ocenjenim vinima ulazu u podzemnu prodavnicu vina. tome je neopisivo siromaštvo. skoro dva puta veća od ove države može se naći više retkih srpskih knjiga
Moldavija ima idealne vremen- koja se izvoze u Sjedinjene Američke Gosti obilaze hodnike podruma pešice sa istim imenom, koja je i kulturno i nego u srpskim.
ske prilike za uzgoj vinove loze Države, Japan i druge zemlje. U jedin- ili automobilom, a mogu da zakupe Ruska zima ekonomski znatno bogatija. Na teritoriji Moldavije, koju je naša
i proizvodnju odličnog vina. Najveća stvenom podrumu flaše su uredno i mesto za svoju omiljenu flašu vina Tokom Hladnog rata SSSR spro- narodna poezija nazivala Bogdans-
kolekcija vina u svetu nalazi se up- poslagane duž pedeset pet kilometara koju će „čuvari vina” držati u savršenim vodi masovnu rusifikaciju moldavske Čudna konekcija kom ili Basarabinom Zemljom, Srbi
ravo ovde - više od dva miliona flaša krečnjačkih hodnika pod zemljom, uslovima sve dok njeni vlasnici ne republike i ona postaje mesto za kolo- Moldavija je nastala na vetrometini počinju da se naseljavaju prvom po-
najkvalitetnijih moldavskih vina, pro- povremeno i na dubini do osamde- odluče da je ispiju. Da ne dužimo: nizaciju Rusa i Ukrajinaca koji preuz- velikih sila. Moldavski jezik je dijalekat lovinom petnaestog veka, na imanja
branih evropskih i autohtonih sorti. U set metara. Galerije u napuštenom tradicija proizvodnje vina u Moldaviji imaju kontrolu nad zemljom, a brojni rumunskog, ali su sovjetske vlasti nas- moldavske vlastele.
kolekciji koja je smeštena u podzem- rudniku uređene su tako da podsećaju duga je 3.000 godina, a grozd se nalazi Rumuni bivaju deportovani. Moladvija tojale da ga pretvore u zaseban jezik. U novijoj istoriji, Srbi su se uključili
nom lavirintu hodnika u blizini mesta na grčke hramove, a hodnici, kao i na grbu ove bivše republike Sov- je, dakle, na neki način ruska „igračka”, U Rumuniji i Moldaviji od davnina u značajne događaje koji su izmenili
Milesti Mici, jednom od najstarijih nas- prave ulice, nose nazive prema sor- jetskog saveza. stešnjena između Pridnjestrovlja i se koristilo ćirilično pismo i nji- ovu zemlju: Prvi svetski rat, Okto-
elja u Moldaviji, nalazi se i veliki broj tama gožđa. Podzemni tuneli nastali Osim po vinu, Moldavija je poznata Rusije. hove prve knjige štampane su na barska revolucija i Drugi svetski rat.

PUTOVANJA

Kišinjev je glavni grad Republike Moldavije. Ima 707.000 stanovnika prema popisu iz 2004. Rumuni čine
PUTOVANJA oko 70%, a Rusi oko 13% stanovništva. Grad se nalazi na reci Biku, pritoci Dnjestra. Podijeljen je u 5
administrativnih provincija i prostire se na 565 km². Osnovan je 1436. kao grad-manastir.
Zajednička borba zbližila je pripadnike Naseljavanje Srba u Moldaviju od dela Moldavije nakon raspada randum za normalizaciju odnosa Čelnici iz Tiraspolja žele da od U proleće 1992. godine počeo
moldavskog i srpskog naroda. počinje prvom polovinom petn- SSSR-a živi oko 500.000 ljudi. U između Rusije i Moldavije izrađen je Pridnjestrovlja načine rusku enje rat. Moldavske snage uspele su
Prve informacije o Moldaviji u srp- aestog veka. Prvo srpsko naselje u centru glavnog grada Tiraspolja i 1996. Njime je predviđena teritori- klavu, po uzoru na Kalinjingrad, da osvoje pozicije u nekoliko sela
skim tekstovima pominju se u „Žitiju Moldaviji - Srbi, pominje se 1423. dalje se nalaze spomenici podig- jalna celovitost Moldavije u njenim teritoriju smeštenu između Litvanije na levoj obali Dnjestra, međutim,
Stefana Lazarevića”. I u drugim srpskim godine. Nalazilo se na reci Rebričea. nuti u duhu socijalističkog real- granicama bivše sovjetske repub- i Poljske. Imaju i ambiciju da us- usledila je žestoka reakcija sovjetske
srednjovekovnim spisima Moldavci Srpsko naselje Selište na reci Prutu izma. Iako je gradska infrastruktura like, sa autonomijom Pridnjestrovlja postave direktnu vazdušnu vezu 14. armije nakon napada moldavskih
se pominju kao Basarabi i Karabogda- pominje se 1489. godine. nova, veze sa okolnim državama su u okviru savezne države. Pridnjestro- sa Moskvom i da prihvate rusku snaga. Intervencija sovjetskih snaga
nci, a njihova zemlja kao Basarabina Podatke o Srbima u 16. i 17. veku gotovo nepostojeće. Ovde nema vlje ga je odbacilo. rublju. Po njima – već skoro dve dovela je do primirja, ali je osigurala
zemlja, Moldavska zemlja, Bogdan- daju i strani putopisci navodeći da ni aerodroma ni luke, ali je plan da Kao siva zona, Pridnjestrovlje je decenije nema ničega zajedničkog i de fakto nezavisnost Pridnjestrovlja.
ska zemlja (dubrovački pesnika Ivan u ovom vojvodstvu žive Srbi „od se u budućnosti stara vojna baza ustanovilo granicu prema Moldaviji i između Pridnjestrovlja i Moldavije. Inače, Pridnjestrovlje je zbog svog
Gundulić u „Osmanu”), Karabogdan- starina”. Od 1781. do 1782. go- u blizini Tiraspolja rekonstruiše u ima sopstvene vize, monetu, vojsku, Zahtevaju osnivanje konfederacije nejasnog pravnog statusa prava
ska (narodna pesma „Dioba Jakšića”)... dine u Moldaviji je boravio Dositej aerodrom. institucije i druga obeležja nezavis- u kojoj bi imali gotovo potpunu mafijaška zona, regionalno središte
U vojsci Mihaja Hrabrog veliku slavu Obradović. Posle propasti Prvog Brodska vožnja Dnjestrom nešto nosti. Rumuni iz Pridnjestrovlja, da- nezvisnost, što Moldavija odbacuje. švercerskih aktivnosti (trgovine
stekao je legendarni srpski junak Sta- srpskog ustanka u Besarabiju se sa je što se obavezno treba isprobati. kle trećina stanovništva, prepušteni Ukratko - nastala je jedna velika oružjem, cigaretama, gorivom, alko-
rina Novak, kojega Rumuni slave i kao Karađorđem na čelu naselilo oko Nekada su turisti ovde mogli da se su sami sebi. komplikacija.... holom, kolima, uranijumom, a tu je i
Baba Novak. Poznat je i u bugarskoj hiljadu izbeglih porodica. U Besara- zadržavaju na svega nekoliko sati, ali pranje novca…). Korumpirane vlasti
narodnoj tradiciji. Sa nekoliko hiljada biji živela je i Karađorđeva porodica. se politika u međuvremenu prome- ohrabruju šverc, kojim rukovode
svojih hajduka, među kojima su bili Supruga i deca nastavili su da žive u nila, pa mogu ići i u obilaske duže od regionalne mafije. Ova trgovina
Srbi, Vlasi i Bugari, vodio je bitke protiv ovoj zemlji i nakon njegove smrti. jednog dana. donosi više od milijardu američkih
Turaka po Srbiji i u Bugarskoj, da bi Ovde nema ambasada stranih ze- dolara godišnje (zvanični budžet
1595. godine prišao Mihaju Hrabrom. Društvo autsajdera malja, izuzev dve koje su takođe ne- ove oblasti je oko 40 miliona dolara).
Od tada pa sve do svoje mučeničke Da li ste čuli za Transnistriju? To priznate – Južne Osetije i Abhazije. Moldavija želi da se okrene Ev-
smrti 1601. godine učestvovao je u je drugo ime za nepriznatu repub- Iako nepriznata, Pridnjestrovlje ropskoj uniji, i u tome ima podršku
više bitaka, koje je Mihaj Hrabri vodio liku smeštenu između Moldavije ima svoju vojsku, policiju, graničnu Rumunije. Moldavija iznad svega želi
na područjima Vlaške, Moldavije i i Ukrajine koja je svojevrsni „divlji kontrolu i poštanske usluge. Ima da reši problem u svoju korist, jer on
Erdelja. istok” Evrope. U ovoj zemlji nastaloj svoju valutu, ali se na bankomatima ometa njene napore da se priključi
mogu podići samo američki dolari i EU i destabilizuje je (mafija, korup-
ruske rublje. cija, iseljavanje stanovništva…). Ali, i
Nezavisnost ove pokrajine nikad dalje je trgovinski veoma zavisna od
nije priznata, ekonomski razvoj je Rusije koja je snabdeva sirovinama
nikakav, a od kraja devedesetih ova i energijom – preko Pridnjestrovlja.
oblast je postala raskrsnica svih Stoga ne može previše snažno da
mogućih švercerskih puteva. Da ne se suprotstavlja ruskom mešanju.
pominjemo to što Rusija drži sve Zbog toga je spremna da pregovara
ekonomske i socijalne poluge Prid- o širokoj autonomiji Pridnjestrov-
njestrovske Moldavske Republike. lja, mada odbija da prizna njegovu
Ova Staljinova igračka nastala je nezavisnost.
spajanjem Besarabije, oduzete od
Rumunije za vreme Drugog svetskog
rata i u kojoj se govori rumunski, Kuhinja
i tračice teritorije koja je nekada
pripadala Ukrajini, i u kojoj se govori
ruski. Ova dva entiteta razdvaja reka
Dnjestar, a spaja prisustvo Gagauza,
zajednice koja govori turski i živi na
jugu zemlje.
Ukratko ovo je jedna komplikova-
na zamlja, koja proizvodi daleko više
politike i istorije, nego što može da
svari. Njena burna istorija kulmini-
rala je u avgustu 1991. godine, kada Treba probati - votku “smirnovku”
je proglašena nezavisnost i mnoge koja je dobila ime po bivšem predsed-
partije su tražile pripajanje Rumuniji. niku Igoru Smirnovu; najpoznatiji
Napetosti između ruske i rumunske moldavski konjak Kvint; slatka vina;
zajednice Pridnjestrovlja prerastaju tradicionalno moldavsko jelo - pitu
u devetomesečni sukob. U avgustu od kupusa; kiselu šargarepu omo-
1991, nakon što je vojno i logistički tanu u kiseli kupus; kiseli patlidžan,
podržala pobunjenike iz Pridnjestro- pečenu svinjetinu, pohovanu ribu,
vlja, umešala se 14. ruska armija palačinke...
kako bi umirila sukobe. Memo-

WWW.NOVINARNICA.NET
RUBRIKA WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
Novinarnica – sve novine na jednom mestu

ČITAJTE NAŠE NAJNOVIJE IZDANJE NA SAJTU WWW.NOVINARNICA.NET
Nova izdanja časopisa „Moja planeta” od sada će interneta omogući pristup i čitanje svih štampanih
moći da se čitaju i putem internet portala www.no- medija koji se izdaju u Srbiji iz različitih oblasti, kako
vinarnica.net . Saradnjom sa portalom Novinarnica, nacionalog, tako i lokalnog karaktera. Ako želite da
na kome se nalazi sva dnevna štampa, kao i razni saznate, kakva je situacija u vašem rodnom gradu,
nedeljnici, časopisi iz Srbije i regiona, želeli smo da da li je pametno ulagati u nekretnine, gde kupiti
unapredimo odnos prema našim čitaocima i da im venčanicu i kako organizovati venčanje, kakva je
omogućimo da čitaju naše novine bilo kad i bilo aktuelna politička situacija u zemlji, nešto više o
gde, tako što će putem kratke procedure, otvaranja muzici, fotografiji, umetnosti, koja je najpopularnija
naloga biti u mogućnosti ne samo da čitaju, već i dijeta ove sezone, šta rade poznate ličnosti, kako
da čuvaju i prave sopstvenu arhivu interesantnih opremiti stan i tako dalje, sve to može se naći na
tekstova na internet stranici Novinarnice. jednom mestu, u izdanjima dostupnim na portalu
Novinarnica predstavlja prodaju ili besplatno www.novinarnica.net . Novinarnica pokriva 90%
čitanje novina u elektronskom formatu, u zavis- štampanih medija u Srbiji, najrazličitijih oblasti,
nosti od vrste izdanja, ne gubeći na originalnosti, dnevne novine, nedeljnike, političke, ekonom-
zadržavajući isti izgled, kao i sadržaj. Na ovaj način ske, stručne, lifestyle časopise, itd što čitaocima
izašlo se u susret potrebama savremenog načina omogućava brzu pretragu sadržaja i tema koji ih
života koje nameće brz protok informacija, ali u isto interesuju. Osim ove prednosti, svih novina na
vreme zadržao se kvalitet, koji štampani mediji nude jednom mestu, Novinarnica nudi jednostavnu i brzu
čitaocima, u odnosu na kratke vesti i sadržaje koje upotrebu sadržaja sajta, arhivu koja je konstantno
nude razni internet portali informativnog karaktera. na raspolaganju, ali i jeftinija izdanja u odnosu na
Novinarnica je prvi i jedini portal ovog tipa u Srbiji štampane medije. Ako želite da budete informisani i
100
koji ima za ciljMoja
03 2014. da na jednom mestu korisnicima
planeta da budete u toku koristite sajt Novinarnice.
juli 2012. MojaPlaneta

Moja Planeta #42 - NoRestriction

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Moja Planeta #42 - NoRestriction

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Besplatni outdoor magazin za aktivan život ● PDF izdanje

Moja planeta 42 ● mart 2014. ● ISSN 2217-3307

Extreme summit team

Extreme summit team 92 Moldavija

64 GSS 90 Ishrana iz prirode 56 propeler

4 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 5

6 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 7

WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

Novinarnica – sve novine na jednom mestu

Zamislite pun minu-

10 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 11

12 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 13

14 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 15

16 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 17

se obavezuje da obezbedi Program tečaja sastoji se

18 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 19

20 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 21

22 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 23

24 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 25

26 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 27

28 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 29

30 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 31

32 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 33

34 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 35

Planinari iz Beograda, Subotice i ninske lepote i domaćinskih uslova, ambijenta i

36 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 37

38 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 39

40 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 41

42 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 43

Tičar jezero - Golija

Golija - drugi dan

44 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 45

nagibima i usponom koji još uvek traje. Baš nismo imali

46 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 47

Kopaonik Spust ka Novom Pazaru Jaram - pogled

48 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 49

Rezervat Bele Stene Četvrti dan - prevoj Jaram Selo Ljuberađa

50 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 51

Sofija Šesti dan okolina Put ka Aleksincu

52 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 53

Fitness & Yoga

54 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 55

58 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 59

60 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 61

62 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 63

Sigurni do vrha Trema Trem - transport

Ekipe GSS Srbije cija Planinarskog saveza Srbije „Zimski uspon na

i PK „Radnički” iz Beograda organizovali su od 6. do slabe vidljivosti, mokrog snega i opasnosti od lavina,

64 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 65

Sastanak HGSS Ledno penjanje

tili i za ledno penjanje, a izvedeno je i par treking

Održan sastanak predstavnika

66 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 67

68 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 69

70 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 71

74 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 75

Sve podatke možete nam slati na imejl adresu

Zauzvrat, članovi Srpskog herpetološkog društva

76 03 2014. Moja planeta 03 2014. Moja planeta 77

Spremite se za sezonu raftinga, kanjoninga i ostalih „mokrih”

Olympus Tough TG-1

Fuji FinePix XP150

Nikon COOLPIX AW120