SVET

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

na dlanu
BESPLATAN PRIMERAK  broj 118  mart 2020.

Malta

Prolećno
sunce za letnju
avanturu
 IMA REČ
Milica ŠEŠLIJA
komercijalista

Kalamata
ili „drugi
ukus Grčke”
M ilica Šešlija je dokazani turistički znalac, neko iza koga su
uprkos životnoj mladosti godine istrajnog rada i iskustva. U
ulozi komercijaliste s lakoćom pronalazi skrivene ili još neotkrivene
delove Grčke, zemlje koju “ima u malom prstu” i čiji jezik, uz mater-
nji i engleski, govori perfektno.
Na pitanje šta KonTiki priprema za novu sezonu na obalama i
morima Helade, uz osmeh kazuje:
-Za naše turiste još uvek neotkriven deo Peloponeza, potpuno
nekomercijalizovan, s prefiksom “drugi ukus Grčke”. Ovog leta, prvi
put, podižemo čarter koji sleće u Kalamatu. Od Beograda se leti
samo sat i malo više, transferi od aerodroma do krajnjeg odredišta
su maksimum 40 minuta, hoteli komforni i vrlo pažljivo birani sa
plažama po ukusu srpskih gostiju, uz napomenu da cene prate
kvalitet ponude i da su kao takve za većinu sasvim prihvatljive.
Zašto baš Kalamata?
-Pod jedan, klima u ovom regionu je prava mediteranska sa
toplim letima koja se sa lakoćom podnose zahvaljujući svežem mor-
skom povetarcu. Zatim je tu i “apsolutna tišina i opuštajuća atmos-
fera”. Glavni priliv gostiju je od sredine maja do kraja oktobra, dakle
u vreme kad sleću i naši čarteri. Duž obale se proteže najveći broj
hotela. Plaže su peščane, u delu gde su naši gosti zapravo najlepše
na Peloponezu. More je vrlo čisto a infrastruktura na visokom nivou.
Tu je na kraju i Kalamata, slikoviti grad s nizom zanimljivosti, znan
još i kao prestonica maslina.
Peloponez uvek daruje više, zar ne?
-Peloponez ima posebnu atmosferu, mediteransku i opuštenu,
s ljudima čije gostoprimstvo oplemenjuje boravak u ovom delu
Grčke. Ovo je i najjužniji deo kopnene Grčke, znan i kao arhiv svetske
istorije. Nadomak Kalamate je i Mikena, Epidaurus, Olimpija…
Peloponez je i atraktivna gastronomska destinacija s autentičnom
kuhinjom i specijalitetima čiji se ukus i način pripreme ne menja
vekovima. Još kad se svemu dodaju božanstvena vina i muzika koja
izvire iz duše, jasno je zašto se boravak u ovom kutku Mediterana
pamti do kraja života.

Svet na dlanu tekdasezna

Magazin za ljubitelje putovanja
Izdaje:
KonTiki Travel & Service d.o.o.
Beograd Kolarčeva 3, Beograd
Redakcija: 011/2098 033
E-mail: redakcija@kontiki.rs
Direktor izdanja: Zoran Arsenović
Glavni i odgovorni urednik:
Zoran Šećerov
Lektura: Tatjana Janković
Layout: Vuk Milosavljević
Štampa: Rotografika d.o.o., Subotica
CIP katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije,
Beograd 79
Magazin „Svet na dlanu“.
Redakcija ne odgovara za sadržaj
oglasa.
Call centar: 011/ 2098 000
Olimpija i
olimpijski plamen
Na zapadu Peloponeza, u podnožju pla-
nine Kronos, smešteno je celom svetu zna-
no selo Olimpija. Istorija beleži da su se na
obalama reka Alfeos i njene pritoke Kladeos,
od 776 godine pre n. e. do 393. godine naše
ere, održavale antičke Olimpijske igre u čast
boga Zevsa. U periodu od 1169. godine na
prostorima drevne Elide održane su 290
puta sve dok ih rimski imperator Teodosije I,
kao paganske običaje, nije ukinuo.
Delimično su očuvani gimnastirion i pa-
lestra namenjeni treninzima sportista, hra-
movi Here, odnosno Zevsa… Prema tradiciji
obnovljenoj 1928. godine, ispred Herinog
hrama se svake četvrte godine, tokom za-
nimljive ceremonije, pali olimpijski plamen
i prenosi u Atinu a zatim i u grad koji je te
godine domaćin Letnjih olimpijskih igara.

mart 2020. Svet na dlanu 3

NAŠA PRE INTERKONTINENTALNA PUTOVANJA

Devet destinacija iz snova

IZ DVOJ E N O I
Indija - Zlatni trougao 13.04.2020, 9 dana 1.330€ Zlatni Prag
Kuba - tura i odmor 15.04.2020, 15 dana, 2.230€ 6 dana / 4 noćenja - autobusom
Stare prestonice Tajlanda i Puket 17.04.2020, 14 dana, 1.990€ Svakog utorka tokom cele godine, od 128€
Jordan - tura i odmor 30.04.2020, 9 dana, 1.390€
Azerbejdžan, Gruzija i Jermenija 12.05.2020, 13 dana, 2.290€
Vijetnam - odmor u Hoi Anu 14.05.2020, 11 dana, 1.630€
Uskrs u Be~u
Japan 11.05.2020, 2.750€ 4 dana / 3 noćenja - autobusom
Kazahstan i Kirgistan 21.05.2020, 11 dana, 2.290€ Termin putovanja: 17.04.-20.04.2020, 185€
Bangkok i Ko Samui 09.07.2020, 11 dana, 1.790€

WELNES&SPA
Prvi maj u Be~u
3 dana / 2 noćenja - autobusom

Miris hedonizma Termin putovanja: 01.05.-03.05.2020, 155€

Terme Čatež - polupansion, od 47€

Terme Laško - polupansion, od 50€ Be~
Terme Olimia - polupansion, od 72€ KONCERT BEČKE FILHARMONIJE U ŠENBRUNU
Rimske Terme - polupansion, od 55€ 3 dana / 2 noćenja - autobusom
Moravske Toplice - polupansion, od 57€ Termin putovanja: 23.05.-25.05.2020, 145€
Terme Rogaška - polupansion, od 55€
Bled - noćenje sa doručkom, od 43€
Portorož - polupansion, od 38€
Klasi~na Italija
VENECIJA - SIJENA - SAN ĐIMINJANO -
Terme Dobrna - polupansion, od 48€ -FIRENCA - RIM - NAPULJ
Bohinj - noćenje sa doručkom, od 55€ 7 dana / 6 noćenja - autobusom i avionom
Koper - polupansion, od 49€ Termin putovanja: 24.04.-30.04.2020, 314€
Budimpešta - Aquaworld Resort, polupansion, od 84€
Segedin - Forras hotel, polupansion, od 67€ NAPULJ - RIM - FIRENCA - SIJENA -
Mako banja - Glorius hotel, polupansion, od 44€ -SAN ĐIMINJANO - VENECIJA - TRST
Banja Đula - Erkel hotel, polupansion, od 38€ 7 dana / 6 noćenja - avionom i autobusom
Terme Tuhelj - polupansion, od 54€ Termin putovanja: 03.05.-09.05.2020, 304€
Aranđelovac - Hotel Izvor, polupansion, od 75€
Vrnjačka banja - Hotel Fontana, noćenje sa doručkom, od 41€
Banja Koviljača - Hotel Royal & Spa, polupansion, od 33€ Nema~ka - Francuska
Zlatibor - Hotel Mona, noćenje sa doručkom, od 47€ MINHEN - STRAZBUR - KOLMAR -
Stara planina - Stara planina Hotel Spa, all-inclusive light, od 69€ -RIKVIR - REMS - PARIZ
Banja Vrdnik - Hotel Premier Aqua, polupansion, od 79 € 7 dana / 6 noćenja - autobusom i avionom
Termin putovanja: 24.04. - 30.04.2020, 399€
LEPOTE EVROPE

Svi žele da vide Pariz Francuska - Nema~ka

Portugalska tura 13.04.2020, 9 dana, 860€
Pariz 16.04.2020, 5 dana, 699€
Berlin 16.04.2020, 5 dana, 599€
Lisabon 17.04.2020, 5 dana, 570€
Pariz 29.04.2020, 5 dana, 699€
Prag 29.04.2020, 5 dana, 549€
Berlin 30.04.2020, 5 dana, 599€
PARIZ - REMS - STRAZBUR - KOLMAR -
Pariz 03.06.2020, 5 dana, 599€ -RIKVIR - MINHEN
Pariz 01.07.2020, 5 dana, 649€ 7 dana / 6 noćenja - avionom i autobusom
Pariz 19.08.2020, 5 dana, 649€ Termin putovanja: 03.05. - 09.05.2020, 399€
Pariz 09.09.2020, 5 dana, 599€
Pariz 01.10.2020, 5 dana, 549€
Pariz 11.11.2020, 5 dana, 549€

4 Svet na dlanu mart 2020.

EPORUKA
O I Z P O N U D E
Francuska - Italija
Italija
MILANO - JEZERO MAĐORE - JEZERO KOMO -
-BERGAMO - JEZERO GARDA
PARIZ I DOLINA LOARE 5 dana / 4 noćenja) - autobusom
PARIZ - DVORCI LOARE Termin putovanja:
(BLOA - -ŠENONSO - ISE - VILANDRI - AMBOAZ - 10.06.-14.06; 26.08.-30.08; 07.10.-11.10.2020, 229€
-ŠAMBOR) - LION - TORINO - BREŠA
8 dana / 7 noćenja - avionom i autobusom
Termin putovanja: 03.05.-10.05.2020, 499€
Nostalgija
BOSNA I HERCEGOVINA - HRVATSKA
Italija - Francuska (DRVENGRAD - ANDRIĆGRAD - TREBINJE -
-DUBROVNIK - MOSTAR - SARAJEVO)
VERONA - SIRMIONE - MILANO - LUGANO - 4 dana / 3 noćenja - autobusom
-ĐENOVA - SANREMO - MENTON - MONAKO -
-MONTE KARLO - NICA Termini putovanja: 30.04.-03.05; 02.07.-05.07; 13.08.-
16.08; 10.09.-13.09; 08.10.-11.10.2020, od 109€
6 dana / 5 noćenja - autobusom i avionom
Termin putovanja: 14.04.-19.04.2020, 379€

NICA - SANREMO - MENTON - MONAKO -

Srce Evrope
SLOVAČKA - AUSTRIJA - ČEŠKA -
-MONTE KARLO - ĐENOVA - PORTOFINO -
-POLJSKA - MAĐARSKA
-VERONA - SIRMIONE
(BRATISLAVA - BEČ - PRAG - VROCLAV - KRAKOV -
6 dana / 5 noćenja - avionom i autobusom
-VJELIČKA - BUDIMPEŠTA - SENT ANDREJA)
Termin putovanja:
7 dana / 6 noćenja - autobusom
19.04.-24.04.2020, 379€
Termini putovanja:
11.05.-17.05; 14.09.-20.09; 09.11.-15.11.2020, od 269€
Turska - Kapadokija
PUT U KOLEVKU HRIŠĆANSTVA
5 dana / 4 noćenja - avionom
Mala rumunska tura
BUKUREŠT - BRAŠOV - BRAN - PELEŠ - TEMIŠVAR
Termin putovanja: 17.04.-21.04.2020, 649€
5 dana / 4 noćenja - autobusom
Termini putovanja: 20.05.-24.05; 07.10.-11.10.2020, od 239€
Italija - Toskana
PIZA - FIRENCA - SIJENA - SAN ĐIMINJANO - BOLONJA
6 dana / 3 noćenja - autobusom
Krstarenje Dunavom
Nacionalni park i Đerdapska klisura -
Termini putovanja: 16.04.-21.04; 29.04.-04.05; 13.05.-18.05; Beogradska, Smederevska, Ramska i Golubačka
23.06.-28.06; 14.07.-19.07; 11.08.-16.08; 23.09.-28.09; 14.10.- tvrđava - Lepenski vir
19.10; 10.11.-15.11.2020, od 138€
brodom i autobusom
USKRS, 17.04.-20.04.2020. - 4 dana / 3 noćenja, 185€
Italija - San Marino 1. MAJ, 01.05.-03.05.2020. - 3 dana/2 noćenja, 175€
SEZONA, od 15.05. do 11.10.2020,
FERARA - RAVENA - BOLONJA petak-nedelja - 3 dana / 2 noćenja, 175€
5 dana / 2 noćenja - autobusom
Termini putovanja: 16.04.-20.04; 24.09.-28.09; 15.10.-19.10;
07.11.-11.11.2020, od 105€ Tara - Hotel Omorika
polupansion, cena od 26€ po osobi
Italija - Francuska - Španija Rtanj - Hotel Ramonda Spa Rtanj
noćenje sa doručkom, od 46€ po osobi
JEZERO GARDA I SIRMIONE - KAN - NICA -
-KOSTA BRAVA (BARSELONA - FIGUERAS) -
-MONAKO - MONTE KARLO - MILANO
10 dana / 7 noćenja - autobusom
Termin: 21.08.-30.08.2020, 449€

mart 2020. Svet na dlanu 5

ALANJA JE JEDNA JEDINA
hoteli s
preporukom
E
ksperia Grand Bali, Eksperia Saraj Bič
i Eksperia Kandelor hoteli su iz istog
lanca sa višedecenijskom tradicijom.
Prvi je odličan gradski hotel, drugi je
na Kleopatrinoj plaži a treći je od nje udaljen
250 metara, ali s lokacijom u centru grada
štu mu daruje posebnu dimenziju.
6 Svet na dlanu mart 2020.
Maksimal n
kao zajedn i
Zajednički imenitelj za svaki od ovih hote-
la, koji su ukras turističke ponude Alanje ali
i šire, jeste da se preporučuju za sve tipove
gostiju i da imaju gotovo idealan odnos
cene i kvaliteta.
U katalogu kategorizacije upisani su u ho-
tele s četiri zvezdice i svi imaju all inclusive
uslugu. Takođe i besplatan internet, peškire
za plažu i niz drugih pogodnosti.
Uz sve, tu je i magična privlačnost Alanje.
Ovo staro gusarsko sklonište kao kruna uok-
viruje tvrđava iz četrnaestog veka. Vijugave
uličice sa neobičnim kućicama, vizantijska
freskama oslikana crkva i nekoliko manjih
l no uživanje
n ički imenitelj
džamija prostiru se unutar zidina. U centru
se nalazi Crveni toranj, simbol Alanje, intere-
santna građevina iz 1225. godine, pretvore-
na u muzej. Jedna od prednosti i posebnosti
Alanje je što se plaže i hoteli nalaze u samom
gradu, tako da ne morate koristiti prevoz da
biste osetili šarm ovog mediteranskog gra-
da. Uz obalu je mnoštvo barova, čajdžinica,
kafea i restorana sa širokim izborom
međunarodne i nacionalne kuhinje. U kopno
oko citadele urezane su morske pećine. Do
nekih se može doći samo čamcem, ali do
najpoznatije od njih i peške, jer se nalazi u
samom centru. To je pećina Damlataš ili Rt
kapljućeg kamena, u kojoj su impresivni sta-
laktiti i stalagmiti i vazduh za koji kažu da je
lekovit. Noćni život je raznovrstan. Izaberite
sami između živopisnih barova i diskoteka
koje rade do kasno u noć. Peščane plaže, is-
torijski spomenici, lepote prirode, veliki broj
radnji, noćni život... Sve ćete to naći u Alanji.
mart 2020. Svet na dlanu 7
ČEŠME - TURSKA

NOVO
U PONUDI

Promenada na
dve glavne ulice

8 Svet na dlanu mart 2020.

G
rad Češme je najzapadniji primorski
grad u Turskoj, smešten na obalama
Egejskog mora, na samom špicu
istoimenog poluostrva. Administra-
tivni je centar okruga Češme u oblasti Izmir,
udaljen oko 90 km zapadno od grada Izmira.
Zbog prijatne klime, kristalno čistog toplog
mora, prelepih peščanih plaža i prirodnih
lepota u okruženju, Češme su se razvile u
poznato međunarodno letovalište, sa velikim
brojem hotela i marinom u samom centru
grada, oko koje su smešteni restorani, kafići,
butici. Ono po čemu su Češme jedinstvene,
jesu brojni izvori termalne vode koji se nalaze
u okruženju grada. Lekovita voda sa ovih iz-
vora ima temperaturu do 38oC i blagotvorno
deluje, pre svega, kod reumatskih oboljenja.
Duž gradske obale prostire se promenada
na dve glavne ulice, Inkilap caddesi i Carsi
caddesi, u kojima postoje brojni restorani,
kafići i prodavnice sa bogatom ponudom
kožne galanterije, zlatnog i srebrnog na-
kita, suvenira, ručno rađenih tepiha, odeće i
obuće.
Može se pohvaliti i kulturno-istorijskim
znamenitostima. Najveća atrakcija u gradu
je đenovljanska tvrđava Svetog Petra ili za-
mak Češme. U ovom kompleksu, na površini
od 11.700 m2 nalazi se Arheološki muzej, a
ispred ulaza u zamak je statua Hasan-paše,
vojskovođe u bici za oslobođenje grada.
Karavansaraj (karavanska stanica) smeštena
je svega stotinak metara južnije od gradske
tvrđave. Podignuta je 1529. godine od strane
Sulejmana Veličanstvenog i ima dva sprata.
Danas se u njoj nalaze hotel sa 45 soba i
velika prodavnica suvenira, kožne galan-
terije, ručnih tepiha, turskih ćilima i druge
raznovrsne robe.
Obala koju obuhvata okrug Češme duga
je blizu 30 km i na njoj su smeštene bro-
jne peščane plaže. Peščana plaža u Iliki
je duga 1,5 km i odlikuje se postepenim
povećavanjem dubine mora, tako da je po-
mart 2020. Svet na dlanu 9
godna za neplivače i decu.
Pored plaže su stacionirani brojni hoteli.
Na Iliku se nadovezuju još tri plaže: Šifne, Bu-
juk Limani (Velika luka) i Paša Limani (Pašina
luka), čineći zajedno sa njom jedinstvenu
celinu prekrasnih plaža i lekovitih termalnih
izvora.
Jugozapadno od centra grada nalazi se
Ciftlikkoy, lokacija poznata po vetrenjačama
i ribarskim kolibama. Tu se nalaze plaže Altin-
kum (Zlatna plaža), Pirlanta i Tursite. Za raz-
liku od ostalih plaža na poluostrvu, zaštićene
su od severca karakterističnog za ovo
područje, tako da je voda dosta mirna i veo-
ma pogodna za kupanje. Plaža Čatalazmak
10 Svet na dlanu mart 2020.
u mestu Ovatik, prekrivena raznobojnim
kamenčićima, primamljiva je ljubiteljima
ronjenja zbog podvodnih pećina i bogatog
podvodnog sveta.
Samo osam kilometara od centra grada
smešteno je selo Alačati, lokacija koja je zbog
svojih vetrova veoma pogodna za paragla-
jding. U ovom selu postoji škola paraglajd-
inga, a često se organizuju i međunarodna
takmičenja u ovom adrenalinskom sportu.
Alačati je i bukvalno grad-butik sa odličnim
plažama. Čaroban je prizor kada kročite u ovaj
grad. Uske uličice uokvirene su simpatičnim
kućicama od kamena, kafićima, buticima i
restoranima. S.N.D.
mart 2020. Svet na dlanu 11
GLORIA RESORTI BELEK

Gloria Golf Resort

Četiri imena s j

12 Svet na dlanu mart 2020.

 Gloria Serenity Resort
s jednim prezimenom
S
erenity, Golf, Verde i Sport. Ispred
ova četiri imena je zajedničko
prezime - GLORIA. Jedna “poro-
dica” ili već uveliko znani, a čini
se zlatni, lanac hotela kojim se ponosi
tursko letovalište Belek. Da bi sve bilo
jasnije, treba naglasiti i sledeće: udaljeni
su 40 kilometara od aerodroma u Antaliji
i sedam kilometara od zanosnog Beleka
na poziciji koja je jednako zbunjujuća ko-
liko i očaravajuća a za morska letovališta
apsolutno originalna.
Sredinom devedesetih godina prošlog
veka neko je hteo da Belek dobije i epitet
prestižne golf zone koja bi bila meka za
ljubitelje ovog sporta iz celog sveta, u
kojoj bi pravo na uživanje tokom cele
godine imala odabrana ali i finansijski
dobrostojeća klijentela. Već 1997, uz
vrhunske golf terene, na površini od
120.000 kvadratnih metara, uz obalu reke
Ađisu u nestvarnom zelenom okruženju,
iznikao je “Gloria Golf Resort”. Neko će
kad ovo pročita pitati: a gde je tu more?
Odgovor je: s one strane reke, što je ap-
solutna istina ali i posebnost ovog hotel-
skog kompleksa koji je 2007. izgradnjom
“Gloria Serenity Resorta” znatno uvećao
kapacitete.
Peščanu morsku plažu ova dva hotela
od kopna razdvaja tok reke Ađisu, koja
ponirući do mora stiže s obronaka pla-
nine Taurus protežući se poput zmije
duž kompleksa “Gloria” a paralelno s
morem. Ovu maštovitu igrariju prirode
ukrašavaju dva mosta koja povezuju zele-
no kopno s peščanom plažom otvarajući
put preko zelene vode reke do plavet-
nila Sredozemlja… A samo dva i po kilo-
metra dalje, ali sad već tamo gde nema
reke 2002. godine osvanuo je i “Gloria
Verde Resort” koji fascinira bajkovitošću
svega što u njemu postoji. Tri celine jed-
nog kompleksa, koje povezuje vozić na
struju s polascima na svakih 45 minuta,
mogu koristiti svi gosti bez obzira u kom
su od hotela odseli. Od jeseni 2015. u
upotrebi je i četvrti deo iz ovog lanca,
mart 2020. Svet na dlanu 13
“Gloria Sport Resort”, vešto osmišljen
za pripreme sportista. Reč je o prostoru
kojim, uz brojne druge terene za različite
sportove, dominira novosagrađeni mod-
erni i u mnogo čemu velelepni fudbalski
stadion s reflektorima i kapacitetom od
5.000 mesta na tribinama.
Deo ponude ovog lanca je zapravo
nalik ponudi u drugim sličnim objek-
tima. Sobe su prostrane, kako one u
glavnim objektima tako i one u vilama.
Uz apsolutno bogatstvo sadržaja za od-
mor i zabavu, tu su i atraktivni bazeni,
zadivljujuće zanimljivi akva parkovi i
obilje, obilje zelenila. Ono što će vam
ljubazno osoblje ispričati jeste rečenica
koju su izgovorili mnogi gosti. Po dol-
asku prvi utisak se svodio na “ništa
posebno” a prilikom odlaska sledila bi Gloria Verde Resort
rečenica: „Nikad i nigde se nismo bolje
proveli”. Skoro svi su obećanje da će se
ponovo vratiti i održali. Jedan od ra-
zloga mogao bi da bude i ovaj. U “Gloria
Golf Resortu”, između ostalog, postoji i
posebna kuhinja za bebe. Vaša je obave-
za da saopštite koje namirnice želite a
onda kuvar sve to u vašem prisustvu i
priprema…
Zoran Šećerov

Gloria Sport Resort

14 Svet na dlanu mart 2020.

WHERE

WINTER Counts
VACATION

Access to one of the best spot Sharm El Sheikh has to offer. Ideally located on the exotic sandy beach
of Sharks Bay, Pyramisa Sharm El Sheikh features 610 rooms and suites, creating memories you will want
to revisit.

Book your stay now with your travel professional.

Sharks Bay, Sharm El Sheikh, South Sinai, Egypt.

info.sharm@pyramisahotels.com

pyramisasharmelsheikh

w w w . p y r a m i s a h o t e l s . c o m
MALTA U SRCU SREDOZEMLJA

Popaj i dalje
živi u svom selu

16 Svet na dlanu mart 2020.

F
ilmski delatnici iz Holivuda oku-
pili su se te davne 1979. godine na
Malti i zasukali rukave. Trebalo je za
sedam meseci da izgrade autentično
selo mornara Popaja, u kojem bi se snimao
film o čuvenom crtanom junaku. Skoro 200
ljudi danonoćno je radilo. Njihov zadatak
je bio da naprave 19 kućica, hotel, crkvu,
tavernu i ostale sadržaje dok na ostrvo ne
stignu glumci predvođeni Robinom Vili-
jamsom. On je na kastingu dobio ulogu
Popaja i to mu je prva glavna filmska uloga
u karijeri. Film “Popaj” premijerno je prika-
zan u decembru 1980. godine, solidno je
prošao u biskopima i zaradio skoro 50 mil-
iona dolara.
Od tada je prošlo više od 40 godina, film-
ske priče o čuvenom mornaru više se niko
i ne seća, ali je zato Popajevo selo na Malti
nastavilo život kao jedinstveni muzej pod
otvorenim nebom. Teško da je neko bio na
Malti, a da ga put nije odveo do bajkovitog
zaliva Ankor, na severozapadu ostrva, gde
se nalazi ova turistička atrakcija. Na ovom
mestu je Popaj i dan-danas veoma popu-
laran. Ulaznica za selo košta od 10 do 15
evra (cena varira u zavisnosti od godišnjeg
doba) i uz nju dobijate dve razglednice,
profesionalno fotografisanje u prelepom
ambijentu i manju kesicu kokica. Da vam se
nađe za potpuni ugođaj dok gledate film
o čuvenom crtanom junaku... Iako je lik
Popaja izmišljen pre 91 godinu u Americi,
slobodno se može reći da je ostrvo u Sre-
dozemnom moru njegova druga kuća...
Kažu da je Maltu najbolje posetiti u aprilu
i maju. U proleće je najprijatnija tempera-
tura i nema gužve, mada vas u tom periodu
neće dočekati baš toplo more. Ali ovde se
i ne dolazi zbog sunca i plaža (izuzetak je
prelepa “Golden bay” na severozapadu),
već šarolike zemlje od koje nas deli dva
sata leta avionom iz Beograda.
Rezervisala sam smeštaj u mestu Bugiba,
u kraju gde živi i radi dosta Srba i Make-
donaca. I njih su, baš kao i mene, u ovaj
deo privukle niže cene smeštaja. Mada
deluje da je ovaj gradić dosta udaljen od
ostatka ostrva, gradski prevoz besprekorno
funkcioniše, tako da se svuda brzo i lako
stiže.
U apartman koji sam bukirala stigla sam
rano ujutru, ne znajući da je čekiranje
moguće tek posle dva. Spustila sam se do
obale kotrljajući za sobom kofer i našla
se ispred zgrade Nacionalnog akvarijuma
(“Malta national aquarium”). Akvarijum
nije veliki, ali ako volite morski svet, svaka-
ko ga treba posetiti. Pored opasnih ajkula i
beskrajno simpatičnih raža, možda najveća
avantura je druženje sa gmizavcima. Po-
setioci mogu da se slikaju u neposred-
noj blizini zmija, pa tako jednostavnom
optičkom varkom na fotografiji izgleda kao
da vam se glava nalazi tik uz reptila.
Kada je sat pokazao dva sata posle-
podne, vratila sam se u kuću koja je tre-
balo da bude moj dom narednih pet dana.
Međutim, desio se nesporazum. Apartman
je greškom bio već izdat nekom drugom. U
zamenu su mi ponudili da pređem u obližnji
hotel sa četiri zvezdice sa uslugom polu-
pansiona. Dok su me sprovodili do mog
novog (i neuporedivo boljeg!) smeštaja
krajičkom oka sam spazila dva velika ba-
zena pod otvorenim nebom. Ovde ću se
kupati svakog dana, pomislila sam. Nared-
nih dana se bazena nisam ni setila. Ustajala
sam rano i odmah posle doručka kretala na
različite strane ostrva, a vraćala sam se u
hotel tek u vreme večere. I to kakve! Kako je
hotel bio prepun Engleza (Malta je bila bri-
tanska kolonija sve do 1964. godine) i hra-
na je mahom prilagođena njima. Ujutru su
mart 2020. Svet na dlanu 17
služili moj omiljeni engleski doručak. I da
vam kažem nešto, samo onaj ko nije pro-
bao pasulj na prazan stomak ne zna koliko
je to savršen obrok! Dan mi se završavao
uz obimnu večeru i tradicionalni britan-
ski “Crumble”, pitu od jabuka sa mrvicama.
Služi se sa sladoledom ili pudingom od
vanile i nestaje iz tanjira brzinom svetlosti.
Drugi dan na Malti iskoristila sam da os-
trvo dobro osmotrim iz gradskog prevoza.
Na prvi pogled sve je delovalo golo i bez
rastinja. Izgledalo mi je kao da sam negde
na severu Afrike, iako mi je odmah bilo jas-
no da nisam u siromašnoj državi. Nekako se
vidi da je po ostrvu svojevremeno vršljao
ko je stigao: Rimljani, Arapi, Turci, Feničani,
Britanci... Svaki narod je ostavio neki svoj
trag koji danas čini Maltu baš takvom
kakva jeste. I maternji jezik im je veoma
neobičan i zvuči kao mešavina turskog i
arapskog. Koliko su pojedina slova čudna,
da i ne govorim. Deluju kao neka čudna
verzija ćirilice, a nekako osećate da joj tu
nije mesto.
Posetila sam i susedna osrtva Gozo (Goco)
Duh Italije u Valeti
Turistima je najinteresantnija istočna
obala, gde se nalazi prestonica Valeta i
gradići Slijema i Sen Džulijens (San Điljan).
Glavni grad Malte ima oko 6.000 stanovni-
ka, tako da se teško može desiti da ovde
završite u nekoj gužvi. U ovom gradu se na
svakom koraku oseća duh Italije (Sicilija je
udaljena 90 kilometara). Valeta je prepuna
malih trgova sa baštama, savršenih mesta
za prvi jutarnji kapućino.
18 Svet na dlanu mart 2020.
i Komino, koja su isto u sastavu Malte. Prvo
ostrvo posebno je zanimljivo ljubiteljima
serije “Igra prestola”, koji ovde dolaze iz
čitavog sveta kao na hodočašće. Obilaze
lokacije na kojima je snimana prva sezona
ove hit serije, a najviše ih je u gradu Mdini
(nekadašnja prestonica). Nažalost, više ne
mogu da vide uživo čuveni “plavi prozor”,
krečnjačku stenu visoku 28 metara koja
oduzima dah jer se 2017. srušila u more.
Komino je maleno ostrvo površine tri i po
kilometra na kojem, prema popisu iz 2006.
godine, živi svega četvoro ljudi.
Na Malti ćete Srbe sretati na svakom
koraku. Poslužiće vam jelo u restoranu,
podeliti flajer za vožnju brodićem, prodati
suvenir na ulici... Prema nekim procenama,
oko 5.000 naših ljudi radi i živi na ovom
ostrvu. Biće vam drago kada ih sretnete,
prozborite koju i čujete njihove priče. Ako
im budete simpatični, otkriće vam neko
novo, skriveno mesto koje ćete neplani-
rano uvrstiti u svoje putovanje...
Tekst i fotografije:
Jovana BOGDANOVIĆ
mart 2020. Svet na dlanu 19
OVO IMA SAMO MOSKVA

Bez Crvenog trga

sve ne bi bilo isto
C
rveni trg je jedna od prvih asocijacija na Moskvu, prestonicu
moćne Rusije. Crveni trg je i najveći trg ovog čudesnog mega-
polisa, mesto sastajanja i rastajanja, pozornica mnogo čega
što je Moskvu u očima sveta učinilo Moskvom.
Crveni trg, međutim, nije oduvek bio glavni trg ruske prestonice.
Bilo je čak i godina u prošlosti kada nije izgledao nimalo svečano a i
drugačije se zvao. Jednog trenutka je bio samo obična spaljena ledina
ali ne i bez budućnosti.
Bile su to godine kada su se Moskovljani doseljavali bliže zidinama
Kremlja jer im se činilo da su tu, u slučaju rata i upada zavojevača,
mnogo bezbedniji. U to vreme su ispod kremaljskih zidina kukurikali
pevci, peći su zagrevale kolibe a na brojnim tezgama se trgovalo. Tamo
gde je sada crkva Vasilija Blaženog, stajala je crkva Svetog Trojstva a
pored nje i neveliko groblje.
Kako je Moskva nastajala na mestu gde je nekada bila gusta šuma,
kuće su uglavnom građene od drveta. Stoga i nisu sačuvane jer je ve-
liki požar iz 1493. godine uništio sve ispod zidina Kremlja. Tako je tu
nastala dugačka i široka a gore pomenuta ledina.
Tadašnji vladar Ivan III najviše se brinuo za Kremlj, koji je kasnije
ponovo sagrađen. S jedne strane obnovljeni Kremlj je bio zaštićen
vodama reke Moskve a sa druge rečicom Neglinkom. Problem je bila
treća strana gde nije bilo vode a na njoj je rastao lako zapaljiv materi-
jal. Car je zabranio da se tu bilo šta gradi. Kasnije je ipak dao dozvolu
ali rastojanje između Kremlja i novih kuća moralo je biti najmanje 109

20 Svet na dlanu mart 2020.

sažena (staroruska merna jedinica). Po sadašnjim merilima jedan sažen
je iznosio 2,13 metara. Tako je i stvoren trg nešto malo širi od današnjeg.
Građani su mu dali ime Trojni po istoimenoj crkvi koja je sagrađena od
kamena pa u požaru nije izgorela. Na tom prostoru takođe nije moglo ni
da se stanuje. Bila je dozvoljena samo trgovina i to ne u prodavnicama
već na tezgama. Zbog toga trg ponovo dobija novo ime - Torg.
Narod je trgom prolazio uglavnom bez zadržavanja. Stvari su se pro-
menile onog trenutka kada je na mestu gde se nalazila crkva Svetog
Trojstva sagrađena crkva Vasilija Blaženog. Kad je u 17. veku završen i
vrh Spaske kule sa zvonicima, Moskovljani su konačno primetili lepotu
trga i dala mu današnje ime - Crveni trg. Trebalo bi, međutim, znati
i ovo: u savremenom ruskom jeziku pridev „красный“ znači crven.
U staroruskom reč „красный“ se upotrebljavala kada se govorilo o
nečem lepom i dobrom.
Tokom vekova bio je glavna moskovska tržnica. Trg se takođe koris-
tio i za političke i verske svečanosti, odnosno krunisanja ruskih careva.
Danas se na Crvenom trgu održavaju ceremonije i čuvene vojne pa-
rade.
Čaroliju Crvenog trga čine i čuvene građevine: Lenjinov mauzolej,
Crkva svetog Vasilija Blaženog sa jedanaest tornjeva, Kremlj sa pre-
poznatljivim katedralama, Kazanjska katedrala i Državni istorijski
muzej. Jedini spomenik na trgu je bronzani spomenik Kuzmi Minjinu
i Dmitriju Požarskom, koji su bili među oslobodiocima Moskve od Po­
ljaka 1612. godine.
mart 2020. Svet na dlanu 21
KRIT
El Grekovi
kolori zavičaja
S
površinom kopna od 8.300 kvadrat-
nih kilometara i dužinom obalske
linije od 1.040 kilometara, kao i
geostrateškim položajem, Krit je
oduvek bio magnet za osvajače i avantur-
iste, odnosno poželjno mesto za turiste. Krit
je i najjužnije ostrvo Mediterana ali i ostrvo
nestvarne lepote, bogate zaostavštine i za-
nimljivih ljudi. Više je nego fascinantan spoj
prošlosti i sadašnjosti. Mesto je Zevsovog
rođenja i centar minojske kulture... Danas
je prestižna turistička destinacija kosmo-
politskog opredeljenja i nevidljive poseb-
22 Svet na dlanu mart 2020.
nosti zbog koje mu se vraćaju svi oni koji ga
jednom posete.
Ponuda za odmor na ovom ostrvu jed-
nako je bogata kao i sam Krit, koji se
ponosi lepotom glavnog grada Herakliona,
nesvakidašnjom arhitekturom Hanije, rene-
sansnim obeležjima gradića Retimno i mi-
rom zaliva Mirabelo čiji je ukras Agios Niko-
laos... Ne zaboravite da su na Kritu uživali
i grčki bogovi. Sledite njihovu mudrost.
Obale Egeja čekaju na Vas.
Krit je najveće ostrvo Grčke i peto po
veličini ostrvo Mediterana (Sicilija, Sardini-
ja, Korzika, Kipar...). Na njemu živi 650.000
stanovnika.
Pre nekoliko miliona godina Egeida, kon-
tinent koji je povezivao Grčku sa Malom
Azijom, potonuo je u vode Sredozemnog
mora a na površini vode su ostale samo
visoke planine. Kao rezultat ovih geoloških
procesa, nastao je Krit, ostrvo retke lepote,
prepoznatljivo po fascinantnim kanjonima,
okomitim stenama, neobičnim visoravnima
i plažama prekrivenim belim peskom.
Najranije prisustvo čoveka na Kritu vezuje
se za period neolita, između 6000. i 5000.
godine pre naše ere.
Planinski masivi presecaju Krit od zapada
ka istoku i čine tri celine. Bele planine (Lefka
Ori) nalaze se na zapadu ostrva sa najvišim
vrhom (Ida ili Psiloritis) od 2.452 metara. U
centralnom delu dominira planinski lanac
Ida sa najvišom tačkom od 2.456 meta-
ra, dok je Dikti ili Lasiti, planina koja je
obeležje istoka Krita. Na svim planinama
su zaravni sa plodnom zemljom i dovoljno
vode. Geografiju Krita čini i nekoliko rečica,
kao i manjih jezera...
Krit ima dve klimatske zone: sredozemnu
i severnoafričku.
Avio-saobraćaj, kojim je ostrvo povezano
sa Grčkom i ostatkom sveta, izuzetno je raz-
vijen. Najvažniji i najveći aerodrom ostrva
je „Nikos Kazancakis“ u blizini Herakliona.
Odrednicu međunarodnog imaju i aerodro-
mi u blizini gradova Hanja i Sitija.
Krit ima i tri velike morske luke, u Herak-
lionu, Hanji i Retimnu. Vožnja feribotom od
Atine do Herakliona traje 18 sati. Ukoliko
žurite, možete koristiti brze katamarane.
Mnoga naselja na ostrvu, posebno ona na
jugu, povezana su međugradskim brodskim
linijama.
Na Kritu je rođena minojska civilizacija,
na njemu je i 350 crkava i manastira. Vizanti-
jske bogomolje poznate su po zadivljujućim
ikonama. Ovde je nekada postojala i čuvena
škola ikonografije, poznata kao Kritska
škola.
Svoje stvaralaštvo na Kritu je počeo i ve-
liki kritski slikar Domenikos Teotokopolos, u
svetu poznat kao El Greko. Njegova rodna
kuća, iz 16. veka, u mestu Fodele se ne za-
obilazi. Baš kao ni grob pesnika iz novijeg
doba, Nikosa Kazancakisa.
mart 2020. Svet na dlanu 23
 Atrakcija su i tvrđave iz turskog i veneci-
janskog doba: Heraklion, Retimno, Paleo-
hora, Frankokastelo... Jednako kao i pećina
Dikteo Andron u kojoj se po mitologiji rodio
vrhovni bog Zevs, odnosno pećina Ideo An-
dron u kojoj je proveo detinjstvo.
Samarićanska dolina je najduža evrop-
ska klisura. Ukoliko ste raspoloženi, nudi
vam se prilika da tih 15 kilometara pređete
pešačeći...
Muzej u Heraklionu jedan je od
najčuvenijih arheoloških muzeja na svetu...
Specifičan položaj, raskrsnica tri konti-
24 Svet na dlanu mart 2020.
nenta, ogleda se i u kosmopolitskom duhu
ovog ostrva što je, uveravaju domaćini,
uticaj Evrope. Tradicionalan način života
odrednica je Azije, a beli pesak, flora i fauna
dokaz su blizine Afrike...
Masline i maslinovo ulje, vino i sir sa ovog
ostrva nadaleko su čuveni. Krićani su i vr-
hunski majstori nekih zanata. Tkanice i vez
su prepoznatljivi, jednako kao i keramički i
juvelirski proizvodi...
Ukoliko odlučite da posetite pećinu u ko-
joj je rođen Zevs, ponesite topliju odeću jer
u njoj temeperatura ne prelazi 16 stepeni
Celzijusa.
Ukras peščane plaže Vai, u oblasti Lasiti,
jeste šuma palminog drveta koja dolazi
do samog mora. Ostrvce Elafonisi, 78 ki-
lometara od Hanje, mali je raj. Promovišu
ga kao ostrvo tišine, obilja boja i svetlosti,
živopisnih peščanih dina sa čistim morem i
plažom prepunom kedrova i ljiljana...
Knosos je najveća atrakcija Krita. Na sve-
ga pet kilometara od glavnog grada Herak-
liona su odlično sačuvani ostaci Minosovog
dvora, koji je pripadao najstarijoj evropskoj
civilizaciji - minojskoj.
mart 2020. Svet na dlanu 25
VIKTORIJINI VODOPADI NA RECI ZAMBEZI

Nisu najveći ali j

J
edan od najneverovatnijih prirodnih fenomena sa liste svetske kulturne
baštine Uneskoa nalazi se na jugu Afrike, na granici između Zambije i
Zimbabvea, na reci Zambezi. Pojava koja izaziva divljenje i oduševljenje
su zapravo Viktorijini vodopadi. Po visini nisu najveći slapovi na svetu
ali po svojoj jedinstvenosti i lepoti nesumnjivo nadmašuju Nijagarine i vodo-
pade Iguasu.
Pleme koje je živelo na tim prostorima oko 1800. godine, nazvalo je vodo-
pad Mozioa Tunia („Gromoglasni dim“ ili „Najveća padajuća zavesa vode“).
Veličanstveni Viktorijin vodopad, bolje rečeno, veliki oblak raspršivača koji
se uzdiže s njega, može se videti sa udaljenosti od 64 km, budući da
voda struji vertikalno do visine od 100 metara. U jeku kišne sezone, 546
miliona kubnih metara vode svaki minut uleti u jaz bazaltnih stena
širine dva kilometra. Na ovom mestu se Zambezi iz mirne i plitke
reke pretvara u pravi pakao uzavrele vode.
Dr David Livingston, prvi Evropljanin koji je posetio Viktorijine
vodopade, nazvao je ovaj prirodni fenomen u čast engleske kralji-
ce. U vlažnoj, maglovitoj kišnoj šumi na vrhu vodopada postavlje-
na je staza kojom hrabri posetioci, oni koji se ne boje ogromnog
i mokrog oblaka spreja, mogu uživati u neverovatnom prizoru.
Vodopad je izuzetno širok, otprilike 1.800 metara, visina pada
vode varira od 80 metara sa desne strane obale do 108 metara u
centru. Viktorijini vodopadi su oko dva puta veći od Nijagarinih
i više nego dvostruko širi od njegovog glavnog dela (Potkov-
ice). Pad vode stvara mogući pljusak i maglu koji mogu da se
uzdignu do 400 metara visine a magla je vidljiva čak iz daljine
do 50 km.
Viktorijini vodopadi su podeljeni na četiri dela ostrvima
na ivici ponora. Pored desne obale nalazi se potok širok 35
metara nazvan “Voda koja skače”, a dalje iza ostrva Boaruka

26 Svet na dlanu mart 2020.

i jesu najlepši
širine 300 metara pruža se glavni vodopad širine oko 460 metara. Ostrvo Liv-
ingston odvaja glavni vodopad od drugog toka (širine 530 metara) a istočni
vodopad je pored leve obale reke.
Jedini izlaz iz pukotine gde sada voda pada je prilično uzan kanal koji je
probila sama voda na svom putu, širine oko 30 metara. Potom voda od-
lazi u cik-cak klisuru koju napušta 80 km dalje kad i odlazi sa visoravni.
Da bi se shvatila neverovatna veličina vodopada i gigantska snaga
vode, koja seče duboke klisure na udaljenosti od osam kilometara
neophodno je ispitati vodopad iz vazduha ili sa splava odozdo.
Piloti lete iznad Gornjeg Zambezija i spuštaju se u klisure. Malo
je verovatno da će neko ko je sve to probao zaboraviti jedin-
stveno iskustvo i osećanje.
Drugo mesto za posmatranje je s druge strane
mosta “Sečivo noža” koji je izgrađen godine 1900.
po nalogu Sesila Rodesa. Tu je i “stablo za gle-
danje” sa kojeg se može uživati u panoramskom
pogledu na vodopad. Kombinacija tamnoze-
lene reke, sjajnih kamenih formacija i sma-
ragdnozelenog lišća čini zaista nesvakidašnji
spektakl.
Odmah nakon vodopada počinju brojni
brzaci koji privlače ljubitelje kajaka i raft-
inga. Dovoljno su sigurni za početnike jer
nema opasnog kamenja a postoje delovi
i sa potpuno mirnom vodom.
Reka Zambezi je četvrta po dužini u
Africi, 2.750 km, protiče kroz An-
golu, Zambiju i Zimbabve i uliva
se u Indijski okean. S. N. D.
mart 2020. Svet na dlanu 27
NOVI SAD IMA ŠTO DRUGI NEMAJU
ATRAKCIJE
GRADOVA

Dašak Maroka
u srpskoj Atini
M
aroko je magija, avantura, apsolutni doživljaj,
carstvo carskih gradova s tradicijom i fascinantnim
načinom života. Od Beograda je poprilično daleko,
oko 2.795 kilometara vazdušnom linijom, ali opet i
nije jer tu nadomak srpske prestonice, u srpskoj Atini, postoji
delić onoga što Maroko čini posebnim - hamam&spa Atrium.
U centru je Novog Sada, intiman i nenametljiv, sa sadržajima
koji garantuju maksimalno uživanje uz opušteno druženje. En-
terijer ovog prostora, smešten u tri nivoa, više je nego originalan
s podosta maštovitih detalja u koje je upakovana emocija prema
kulturi i načinu života civilizacije čiji su tragovi s milion kontrasta
vidljivi ne samo na afričkom već i na evropskom kontinentu.
-Hamam je vrsta parnog kupatila prepoznatljivog po ugre-
janim klupama, podovima i zidovima - kaže za početak Dra-
gana Jekić, PR ovog objekta u kome vas već na prvom koraku
dočekuju omamljujući mirisi daleke zemlje.
Da je ovaj prostor carstvo opuštajućeg života uverićete se
vrlo brzo. Prijatne enterijerski originalne svlačionice, odeća
za jednokratnu upotrebu prilagođena hamamu, spa tretmani
koji pripomažu da se telo i um brzo opuste i povrati pozitivna
energija, plus masaže i šta još sve ne...
- Naši gosti su ne samo Novosađani i Beograđani, već i brojni
turisti koji posećuju Novi Sad. Blagotvorna dejstva hamama
su magnet za sve njih. Ponosni smo na sebe. Put od hamama
preko salona za ulepšavanje i masaža zaokružili smo trećim

30 Svet na dlanu mart 2020.

nivoom naše ponude otvaranjem restorana i čajdžinice sa
magijom Istoka čime je naš grad još jednom opravdao epitet
multikulturalne sredine - naglašava uz osmeh Dragana Jekić.
Skriveni novosadski dragulj, oaza mira, užitak i rođendanski
hit poklon, originalno mesto za proslavu rođendana i
devojačkih večeri za pamćenje - sve ovo i još puno toga je no-
vosadski Atrium koji u ovom trenutku posećuju mnogo više
dame nego muški pol.
-Hamam je otvoren svakog dana od 09.00 do 00.00.
Po dolasku na recepciju čeka vas ljubazna devojka i
posluženje, čaj od jasmina i kolačići. Nakon ispijanja čaja
sledi odlazak u svlačionice. Dobija se ključ od ormarića i
odeća za jednokratnu upotrebu. U hamamu je vlažnost
vazduha 100% i temperatura od 40 do 45 stepeni. Služi se i
voda sa limunom kako bi se izbacivali toksini. Deo tretmana
je i bazen sa hladnom vodom radi poboljšanja cirkulacije.
Zatim sledi piling tela i utrljavanje ulja. Dodatne usluge su
frizersko-kozmetičke, kao i masaže u trajanju od 60 minuta.
Na kraju ovog bajkovitog puta ispunjenog zadovoljstvima
je novootvoreni marokanski restoran sa istočnjačkim speci-
jalitetima - objašnjavaju ovdašnju svakodnevnu proceduru.
Vredi svratiti i uživati. I podsetiti se na već viđeno. Ili ubediti
sebe da je poslednji trenutak da otputujete i doživite lepotu
Maroka. Atrium, koji se napušta s osmehom, više je od inspi-
racije za tako nešto.

mart 2020. Svet na dlanu 31

SLIKE INDONEŽANSKOG ARHIPELAGA
Hedonizam
u ramu mistike
K
omodo je gušter. Ali i ime ostrva u Indonežanskom arhipelagu
na kojem živi ovo čudo prirode. Čudo, pre svega, jer oni najk-
rupniji primerci ove zaštićene životinjske vrste dostižu dužinu i
do tri metra. Njihovo oružje je snažan rep kojim s lakoćom one-
sposobljavaju neprijatelja. Ali i čeljust. Od 26 enzima, koliko sadrži
njihova pljuvačka, jedan je smrtonosan. Najbolji način da
se sačuva od sigurne i bolne smrti jeste da se posle
ujeda odseče onaj deo tela koji je bio u dodiru s
ovom životinjom nalik na krokodila... Naravno,
ovo je samo priča s uzbudljivim detaljima ali i
neobičnim doživljajem uokvirenim u maksi-
malni adrenalinski naboj za one koji se odluče
da odu do Indonežanskog arhipelaga.
Indonezija je zapravo arhipelag sa 17.508
ostrva od kojih je samo 6.000 naseljenih.
Mistično je područje s mnogim neistraženim
tajnama. U svoj svojoj lepoti, između ostalog,
doživećete neobičnost Džakarte, prestonice zemlje
koja je osnovana još početkom 16. veka kao Sunda
Kalepa. Nešto kasnije čeka vas i susret s ostrvom Java, naj-
naseljenijem u arhipelagu ali i jednim od najnaseljenijih područja
sveta…
Kruna ovog putovanja je susret s ostrvom Bali, jednim od najlepših
ostrva na svetu. Bujna vegetacija, beskonačna pirinčana polja, vul-
32 Svet na dlanu mart 2020.
kani i planine su samo deo pano-
rame jednog od najraskošnijih ostrva
arhipelaga Indonezije, bisera južnih mora.
Upečatljivog po lepoti, različitog od drugih jer je
samo na njemu dominantna religija hinduizam. Zanimljivog,
između ostalog, i zbog verovanja da na planinskim vrhovima
žive glavni bogovi hindu mitologije… A kad se svemu
dodaju i nestvarno lepe plaže…
I na kraju, kad sve doživite i vidite u Indoneziji,
na povratku vas čeka isto što i na početku ili na
prvom stepeniku uzbudljivog putovanja. Reč je
o posebnosti Singapura, male ostrvske zem-
lje koja posetioce oduševljava svojim kon-
trastima, rigoroznim pravilima ali i brojnim
mestima za potpuno uživanje. Ogromni
oblakoderi, maksimalna užurbanost svega
što se kreće, neobičnosti u kulturi življenja,
burmanski hramovi, vrhunski šoping i uku-
sna hrana sa specifičnostima koje ne postoje
na drugim mestima... Sve ovo i još puno toga Sin-
gapur čini sjajnom destinacijom čiju svakodnevicu svakako
treba doživeti i upoznati. Zato već sada planirajte putova-
nje sa obilaskom Indonežanskog arhipelaga na kome će
hedonistička crta vašeg karaktera doći do punog izražaja.
mart 2020. Svet na dlanu 33
PUTOPIS IZ EREVANA (JEREVANA)
Kako je Z
Noa naučio
(j)ermenski
Autor teksta je gospodin Pero Zlatar, istaknuti
novinar i publicista. Rođen je 26. oktobra 1934. u
Skoplju. Radio je i kao glavni i odgovorni urednik:
“Plavoga vjesnika”, “Studija”, beogradskog magazina
“Intervju” i nedeljnika “Arena”. Kao reporter i izveštač
proputovao je sve kontinente i boravio u oko 180
zemalja. Autor je niza dokumentarnih TV emisija i
dvadesetak knjiga štampanih u 45 izdanja. Njegov
zapis iz Jerevana donosimo u originalu
34 Svet na dlanu mart 2020.
a boravka u Erevanu, metropoli Ar-
menije, u eri bjelosvjetskoga ludila s
mobilnim telefonima, nisam ugled-
ao nikoga koji razgovara na cesti,
sportskoj priredbi, u restoranu, slastičarnici,
parku, izletištu, i na bilo kome javnom mjes-
tu! Teško da možete zamisliti takav prizor
ali, slučajno ili ne, nisam ulovio baš nijednu
spodobu s mobitelom priljubljenim na uho,
što mi je bilo čudo nad čudima.
Zatim: premda ova zemlja od četrdesetak
milijuna stanovnika nije imućna, nigdje
prosjaka, što je nezamislivo i kod najbogati-
jih. U Zagrebu osim što nasrću na goste u
lokalima, prosjaci hrle u stanove, tramvaje,
autobuse i vlakove. Dašto da u erivanske
prosjake ne ubrajam ulične svirače koji-
ma prolaznici ubace u kutiju glazbala ili u
šešir neki dram, ovdašnji novac, zato što su
uživali u njihovu umijeću.
I još nešto: u Erevanu gotovo nitko od
prolaznika nije nosio sat na ruci. Pitao
sam o tome presedanu mještane, a oni su
opušteno odgovarali:
“Što će nam sat? Pogledom u sunce,
približno saznamo koje je doba, a ako nam
je baš do, na minutu, točnoga vremena, vi-
dimo ga sa satova, na tornjevima crkava!“.
~
Erevan, milijunski kolos koji oplakuje ri-
jeka Hrazdan, u dolini Ararat, uzdiže se na
sedam brežuljaka, kao i Rim, i u preda­njima
je upisan da je 1918. postao dvanaesti po
redu armenski glavni grad. Maštovitiji
pripovjedači pustili su bajku o nastanku
njegova imena. Po njima, starozavjetni
praotac, patrijarh Noa - kome je Bog zapo-
vijedio da u arku, uz svoju obitelj, ubaci i po
par svih životinjskih vrsta, kako bi spasio
život na zemlji od sveopćega potopa, uspeo
se u predahu na goru Ararat, koja je za Ar-
mence odiskona sveto mjesto, zagledao se
u daljinu i uskliknuo:
“Erevuni eravat!“ - što je na armenskome:
- Vidim nešto!
Nevjerni rugalice zaniječu legendu pita­
njem:
“Ali kako je Noa naučio armenski?“
Drugi, koji ne plove oblacima nego čvrsto
stoje na nogama, podastiru priču da je Ere-
van kršten po nazivu drevnoga naselja Ere-
buni (Ružičasti grad). Najstarije naseobine
bile su podizane od tufe - ružičastoga ka-
mena vulkanskog podrijetla. Škrtu zemlju,
plodnu tek trećinom, njihovi preci zvali su:
Karastan - Kamena država:
„Oduvijek smo cijedili vodu iz kamena!“ -
kaže kolega Aron.
Kad smo kod armenskoga jezika, recimo
da je nastao od hindo-europske grane, koje
nas korijeni vraćaju u 405. godinu onda dok
su u crkvenim brevijarima koristili abecedu
od 39 slova, a koja je ovdje važeća i danas.
Vladar Tiridat III uveo je kršćanstvo među
Armence 301. godine. Oni su osebujni pra-
voslavci i jedino u njihovim hramovima
nema ikona kao kod ostalih vjernika koji
se križaju sa tri prsta. Dično naglase da su
armenski svećenici samostalni čuvari praz-
noga groba u Svetoj zemlji, iz kojega je,
trećega dana nakon što je bio skinut s križa
i u nj bio pokopan, uskrisio Isus Krist.
~ ~
Erevancima je nepojmljivo da se stranac
ne uspne na brdo romantičnoga imena
Cicernakaberd (Tvrđava malih lastavica),
gdje je 1967. nikao upečatljivi spomen park
u slavu više od milijun i pol neprebolnih
žrtava pobijenih 1915. od Mladoturaka, dok
je Armenija čamila pod turskima jarmom.
Da stignete na vrh brda, valja pregaziti 536
stepenika kako biste se, iz ptičje udaljenos-
ti, divili čudesnim krajolicima, razbacanim
u dolini koji se učine kao da se kupaju u
kotlu.
Napose vam se upije u oči jezero (narod
ga naziva Labuđim), u srcu grada, Malome
Erevanu. Čim oštrije zazimi, ono se zaledi i
postane golemo pučko klizalište na otvore-
nome. Sadašnji Park ljubavi, u eri Sovjetsk-
oga Saveza, bio je kršten po ruskome pjesn-
iku Aleksandru Puškinu; dok je glavni trg,
onda Lenjinov, prekršten u Trg Republike.
Na tratini, na mjestu gdje se desetljećima
uzvisivao divovski spomenik vođi Okto-
barske revolucije, Vladimiru Iljiču Lenjinu -
brončano zagledanim u ljepšu budućnost -
nakon što su ga uklonili poslije odcjepljenja
od Saveza Sovjetskih Socijalističkih Repub-
lika (SSSR) - posađeno je cvijeće.
Premda je Rus, svjetski glasovitome
fizičaru Andreju Saharovu, tvorcu sovjetske
hidrogenske bombe, nedugo nakon smrti
(1989) u jednome od erevanskih parkova,
otkrili su kameno poprsje. Razlog počasti
je što se Saharov nepokolebivo borio za
ljudska prava i rječju i djelom se zalagao za
slobodu mišljenja, pa je zbog toga grijeha,
po nalogu komunističkoga vođe Leonida
mart 2020. Svet na dlanu 35
Brežnjeva, bio izopćen i prognan iz Moskve
u daleku Armeniju. I k tome, Saharovljeva
žena bila je Armenka.
Nedaleko od predsjedničke kuće, oličene
u bijelo i žuto, protegla se najživlja ulica koja
podsjeti na maršala Crvene armije, heroja
Sovjetskoga Saveza Ovanesa Hačaturoviča
Bagramjana. Tvrdokorni gorštak, zapovi-
jedao je Drugom armijom i ušao u ratnu po-
vijest, nakon što je 1943. potukao do nogu
njemačku osvajačku vojsku u znamenitoj
bici kod Kurska, a što joj je, poslije Staljin-
grada, bio najteži poraz na sovjetskome tlu
u Drugome svjetskom ratu. No koliko god
se divili Bagramjanu, najslavnijem Armen-
cu među sovjetskim vojskovođama, ovdje
najradije prešute Anastasa Hovhranesova
Mikojana, najpoznatijega Armenca iz kaste
sovjetskih političara. Lukavi lisac, koji je
dugovijeko predvodio resor trgovine, op-
stao i preživio sve diktatore koji su vladali
„prvom zemljom socijalizma“, nema ulice
i spomenika. Maršal Josip Broz Tito, nakon
što je s proljeća 1948. povijesno raskin-
uo sa Staljinom i Moskvom, uz smijeh je
prepričao razgovor s Mikojanom u Kremlju,
tri godine prije raskola. Po potpisivanju do-
govora o vječnome prijateljstvu i suradnji
bratskih država, Tito je podastro Mikojanu
36 Svet na dlanu mart 2020.
pozamašni popis roba potrebnih Jugoslavi-
ji. Preletjevši po papiru, on je odobravajuće
zakimao glavom: - „Naravno, tavarišč Ćita,
imamo što tražite i dakako da ćete dobiti
sve štogod ste poželjeli. Nego, kada ćete
platiti?“ - pitao je na ruskom, tvrdim na-
glaskom po kome je bilo lako prepoznati
armenskoga gorštaka. Zapanjeni Tito ga
je unezvijereno pogledao: - „Zar to nije u
sklopu bratske pomoći?“ - na što mu je An-
astas Mikojan, dok mu se zasmijuljio i tanki
štucani brk, a po kome je podsjećao na hol-
lywoodskoga filmskog komičara Groucha
Marxa, poučno uzvratio odgovorom koji je
postao legendaran: - „Tavarišč Ćita, družba
jest družba, a targovlja jest targovlja!”. No
zato mlađi, Artem Mikojan, jedan od dva
Anastasova brata, nije zanemaren. Poštuju
ga kao tvorca sovjetskih vojnih zrakoplova
i stoga neće biti iznenađenje ako, s vre-
menom, po njemu nazovu neku ulicu ili
znanstvenu ustanovu.
Palača šahovskoga kluba u Erevanu,
uočljiva je sa spomen parka, i razumljivo da
je imenovana po svjetskome prvaku Tigranu
Petrosjanu. Upravo kao što zgradu naciona-
lne opere i baleta zovu po planetarno gla-
sovitome skladatelju Aramu Hačaturijanu,
čiji su baleti Spartak i Gajane (iz potonjega
i laici lako pogode zvuke Plesa sa sabljama,
nastala po armenskim narodnim motivima)
izvođeni na najznačajnijim scenama na
svim kontinentima, a njegov Violinski kon-
cert, koji je neponovljivo odgudio nenat-
kriljivi virtuoz David Ojstrah, istaknuto je
upisan u glazbenim leksikonima.
~
Zamolit ću vas za dopuštenje da se pod-
sjetim sjećanja na Hačaturijana. Za zim-
skih dana početkom 1972. provodio sam
kraći odmor u dubrovačkome Excelsioru,
a među prorijeđenim gostima obreo se
Aram Hačaturijan, koji je boravio kao gost
Saveza kompozitora Jugoslavije. Maestru
galaktičnoga ugleda, predstavio me je
čuveni direktor hotela Rafo Rodin. Cijele
sedmice smo se on i ja uredno sastajali za
šankom, na aperitivu prije večere, i vraćali
se poslije blagovanja još na čašu konjaka,
uz valjani izgovor da će nam Hennessy kao
digestiv ubrzati probavu. Hačaturijan mi je
otkrio da je rođen u Tbilisiju, u susjednoj
Gruziji, gdje mu je otac, poput milijuna Ar-
menaca, razmiljelih po svijetu trbuhom za
kruhom, radio kao knjigoveža, a u mladosti
se vratio u domovinu. Tih, jedva čujan,
samozatajan do stidljivosti, Hačaturijan
mi je darovao na rastanku svoju crno-
bijelu fotografiju u fraku, za ravnateljskim
stalkom, ukrašenu činovnički čitljivom
ćirilskom posvetom: Gospodinu Peri Zlataru
itd. Iznenadio me stoga što je kao građanin
Sovjetskoga Saveza, u kome su gospodu za-
trli drugovi, uostalom kao i kod nas - oslovio
gospodinom.
Podsjetit ću vas da se u središtu Sofije
ističe spomenik bugarskome pjesničkom
velikanu Hristi Botevu, na kome je na post-
olju isklesano da su ga podigli zahvalni Ar-
menci. Zbog elegijske pjesme Ermencite u
kojoj je toplo opjevao njihovu pregolemu
patnju.
~
Nije bilo razgovora u Erevanu, a da mi
nisu istakli koliko se mnoštvo od desetak
milijuna Aremenaca, raštrkanih po svim
meridijanima i paralelama, iznjedrilo u
uspješne građane. Najprije spomenu po-
kojnoga francuskog pjevača Charlesa
Aznavoura kojemu je izvorno ime Šahnur
Vaghenad Aznavurijan. Armenski šef države
Serž Sargosjan proglasio ga je narodnim
junakom i nakon što je potpisao odluku
da je stekao državljanstvo, imenovao ga
je za veleposlanika u Švicarskoj. U tome
visokom društvu je nezaobilazan i kultni
američki pisac William Saroyan. Neki će
se iznenaditi kad čuju da je ruski ministar
vanjskih poslova Sergej Lavrov armenskih
roditelja. Mihail Pogosjan bio je u Moskvi
glavni direktor divovske tvornice zrako-
plova Suhoj, a prezime mu otkriva kojega
je roda. Najglasovitiji turski arhitekt u 19.
stoljeću bio je Armenac - Gamabet Ami-
nor Balijan, koji se pročuo izgradnjom
velelepne sultanove palače Dolma Bahče
u Istanbulu (u njoj je 1938. preminuo tvo-
rac moderne turske države Kemal Ataturk).
Filmski redatelj Denan Sanafian, čija je TV
serija Lost (Izgubljeni) prikazana u više od
stotinu zemalja, sin je armenskoga uselje-
nika u Sjedinjene Američke Države (Dotični
je iz prezimena u posljednjem slogu izbacio
slovo j, jer kad se rodio bio je Sanafijan).
Prelijepo televizijsko lice iz američkih Real-
ity showa, Kim Kardashian, najprije je stekla
ime kao foto model. S dozom nelagode u
Erevanu su mi natuknuli, kako je armenska
kći Kim u razigranim mlađim godinama, na
žalost, snimila amaterski pornografski film
koji se bjesomučno trošio po internetu,
jer je muška čeljad imala što i vidjeti (Sva-
ka sličnost s takvim primjerima u nas je
nehotična). Zato radije isture Kimina oca Ro-
berta Kardashiana, najskupljega odvjetnika
u Los Angelesu koji se pročuo nakon mara-
tonskoga „suđenja stoljeća“, braneći super-
stara američkoga nogometa O. J. Simpsona
okrivljena za ubojstvo supruge. Vrhunski
popularna skupina System of a Down, koja
njeguje metalic glazbu reskih tonova (ha-
rali su svjetskim toplistama hitovima Byob i
Toxy city), sastavljena je od Amerikanaca ar-
menskoga podrijetla, a čine ga vokalni solist
Serj Tonkian, gitarist Daron Malhian, basist
Shavo Odadjian i bubnjar John Dolmayan.
Tušta i tma je sportskih velemajstora, a od
njih se izdvaja nesvakidašnja sudbina rvača
grčko-rimskoga načina Armena Nazarijana,
koji je u skupini od 54 do 58 kilograma, u
Atlanti 1996. osvojio prvu zlatnu olimpi-
jsku kolajnu za Armeniju i u rodnoj zemlji
doživio da bude proglašen za živoga sveca.
No ubrzo ljubav je presahla i zbog neke
nehotične nepažnje uvrijeđeni Nazarijan
mart 2020. Svet na dlanu 37
se preselio u Bugarsku da za novu domov-
inu, na Igrama 2000. u Sidneju također iz-
bori zlatno, a četiri godine kasnije, u Ateni,
brončano odličje. I to mu osjetljive armen-
ske duše nisu oprostile. Štoviše, prikovali su
ga na stub srama, proglašen je izdajnikom i
odrodom.
Argentinski teniski miljenik bio je Da-
vid Nalbandian, a američki Andre Agasi. U
Erevanu obojicu svojataju kao Armence. U
redu, složio sam se za Nalbandiana, ali o
Agasiju sam pitao:
„Kako je Agassi Armenac, kad mu je otac
čiji su bankovni računi ispisani brojkama od
deset znamenki, bilo bi nezamislivo čak i sna-
triti da se 1967. počne s podizanjem spomen
parka žrtvama turskoga genocida, time što
su, u čast svakome od smaknutih, posadili
stablo, što znači da ih je tamo više od mili-
jun i pol! To je botanički vrt u kome svatko
od značajnih posjetitelja Armenije: okrun-
jenih glava, papa, šefova država državnika
na glasu, prinčeva, slavodobitnika Nobelovih
nagrada, umjetnika, veleposlanika, pisaca, i
ostalih svekolikih vrlo važnih osoba iliti VIP-
ova, ima svoje stablo.
ucrtan u grb Republike Armenije, unatoč
tome što je ta gora na turskome tlu. I kad
turska strana rugalački zamjera Armencima
zato što su ga prisvojili iako Ararat nije u nji-
hovoj državi, nego ga mogu tek gledati iz
velike udaljenosti, ovi im brza i britka jezika
uzvrate u brk:
“A zašto vi na svojoj zastavi imate po-
lumjesec, koji je vidljiv u cijelome svije-
tu?“.
Uspon u Park malih lastavica nezaobilaz-
no završava snimkom za uspomenu ispod
35 metara granitnoga spomenika zvanome

~
- prije nego što se iselio u SAD, gdje mu Majka Armenija, koji je postavljen 1967:
se rodio glasiti teniski sin - na Olimpijskim „Do proglašenja neovisnosti, na tome
igrama u Londonu 1948. branio iranske Sa spomen parka genocida naziru se ob- mjestu stajao je spomenik sovjetskome dik-
boje i domogao se bronze u boksu?“. risi Ararata, visokoga 5.165 metara, koji je tatoru Staljinu!“ - natuknula je vodičica.
„Sve to stoji“ - odgovaraju tragači za
skalpovima znamenitih Armenaca: - „ali
boksačev otac, Andreov djed, rodom je Ar-
menac, Agasijan, u najranijoj mladosti pob-
jegao je 1915. u Iran, spašavajući goli život
pred turskim nasiljem.“
Erevanska pričala zašećere zanosnu sagu
o Armencima iz kohorte krupnih milijardera,
čiji se američki san pretvorio u stvarnost:
„Više od polovice kockarnica, dvorana, ho-
tela i restorana u Las Vegasu, drže Armenci!”
- kažu hvastavo i nižu koliko je tko od tajkuna
duboko zavukao ruku u džep da pomogne
stari kraj. Jedan je asfaltirao dugu ulicu u
središtu Erevana, drugi isplatio izgradnju bol-
nice, treći dom za stare, četvrti plaća stipendije
za pedesetak nadarenih studenata koji se ob-
razuju u prestižnim američkim sveučilištima...
Bez štedrih potpora domoljubnih parajlija,

38 Svet na dlanu mart 2020.


Uzvišeni
mir grada
lepote
D
uhovna prestonica sveta Nepal
kao da lebdi u sablasnoj magli
vrhova Himalaja. U Budinoj
domovini sve odiše nekom go-
tovo mudrom tišinom i mirom. Priroda
je čarobno lepa a u manastirima se vodi
odmeren život. Ono što ovu zemlju danas
čini posebnom i lepom su nebeska pre-
stonica Katmandu, nacionalni parkovi i
joga. Poznata je i kao središte duhovnos-
ti u Aziji, a oni koji traže svoj put dolaze
baš ovde da meditiraju ili upijaju jedinst-
venu atmosferu ovog mesta. Oni koji ne
žude za prosvetljenjem takođe dolaze u
Nepal da se dive najlepšim planinama,
veličanstvenim hramovima i drevnim pa-
godama.
Na teritoriji ove male države, zaturene
između Tibeta i Indije, nalazi se osam
najviših vrhova sveta uključujući Everest
i Lombini, rodno mesto Bude Šakjamuni
(Siddharte Gautami), osnivača budističke
religije.
NEPAL
Nepal je zapravo veoma usamljeno, čak
izdvojeno mesto i nije za svakoga. Mini-
malna visina je 100 metara ali veći deo
zemlje je planinski. Teško se diše bez pri-
preme a i otežano je kretanje.
Kraljevina ima veoma dugu istoriju,
prvi pomeni datiraju iz 8. veka pre n. e.
Prema legendi, dolina Katmandua je
nekada bila jezero. Budisti kažu da je
Mandžušri (jedan od osam velikih gospo-
dara mudrosti) presekao planinski lanac
i isušio jezero. Hindusi pak veruju da je
veliki Krišna munjom pogodio klisuru.
Takođe i naučnici potvrđuju da je nekada
bio dno jezera.
U srednjem veku su na teritoriji zem-
lje postojala brojna kraljevstva i male
države koje su bile pod uticajem Indije.
Kako se zemlja povećavala osvajanjem
severne Indije tako se teritorija pres-
tonice Katmandua smanjivala. Hindusi
su dali značajan doprinos razvoju nepal-
ske arhitekture i umetnosti a takođe su
mart 2020. Svet na dlanu 39
uveli i sistem kasta. Iznenađujuće, sve
do 1951. godine kraljevina je bila pot-
puno zatvorena za strane posetioce. Zato
sada u Nepalu postoje mnoge netaknute
teritorije, divlje šume, arhitektonski spo-
menici, karakteristična sela i najlepše
boje prirode.
Jedna od najvećih znamenitosti zemlje
je Patin, sad prigradsko naselje Katman-
dua, udaljeno od centra samo pet kilome-
tara. Zato se i oficijelno priznat naziv Lal-
itpur prevodi kao “grad lepote”. Središte
grada je Trg hrama (ili Durbar) gde se na-
lazi oko 10 hramova u kojima se poštuju
različita božanstva. Tu je i budistički ma-
nastir gde su krunisani vladari Nepala.
Durbar je uokviren sanducima cveća i
voća. To su ujedno i žrtvene stvari koje se
unose u manastir. Od jutra do večeri trg je
prepun ljudi a razlog je poznat, obilazak
hramova i razgledanje bivše kraljevske
palate. Duž oboda krovova smeštene su
desetine drvenih statua božanstava i in-
40 Svet na dlanu mart 2020.
dijskih junaka višeglavih i mnogorukih
obojenih u najživopisnije boje. Žrtve
se prinose ispred figure malog granit-
nog majmuna sa čašom u ruci u koju se
ubacuju novčići.
U susedstvu palate je hram Krišna
Mandir koji privlači pažnju reljefom na
kom su scene iz Mahabharate i Rama-
jane. Između uskih ulica se uzdiže stupa,
najslikaniji objekat trga. Među gusto
izgrađenim kućama nije lako naći Zlatni
hram ukrašen pozlaćenom bronzom,
drvenim statuama božanstava i dragim
kamenjem. Kad se izađe iz Zlatnog hrama
i krene levo, nailazi se na petoslojnu pa-
godu Kambhešvar, hram indijskog porek-
la sagrađen u obliku strme visoke kule.
Patan je grad kontrasta. Čisto
budističko svetilište Mahabudha, stoji
potpuno spokojno pored hindu hra-
ma Ratnahar koji skriva statuu Četiri
kraljeve kobre. Poštovanje zmija drevni
je kult Indije i Nepala. Pogled privlači i
budistički manastir Akshevor Mahabihar
sa najraskošnijom stupom i čini izuzetan
trougao sa još dve stupe u blizini.
Nažalost, nešto od prethodno pome-
nutog danas više ne može da se poseti jer
je stradalo u katastrofalnom zemljotresu
koji je pogodio Nepal aprila 2015. go-
dine. Žitelji se nadaju da će uz dobijenu
donaciju Uneska u skoroj budućnostu sve
obnoviti.
Na trgu se nalazi i bivša kraljevska
palata Durbar, sada pretvorena u muzej.
Nosi naziv Narajanhiti i nekada je slovila
za glavnu nepalsku carsku rezidenciju.
Posle proglašenja republike, 2008. go-
dine, kao i mnoge druge građevine, dobi-
la je drugu namenu.
Ali i sada se pominje po tragičnom
događaju iz ne tako daleke prošlosti.
U kraljevskoj palati su ozbiljno ključale
strasti koje su se prvog jula 2016. godine
pretvorile u nezapamćeno krvoproliće.
Prestolonaslednik Dipendra je od
studija u Londonu bio u ljubavnoj vezi
sa devojkom Deviani, visokog nepal-
skog porekla ali ne iz iste kaste. Kako
mu roditelji nisu odobravali ženidbu,
on je u alkoholisanom stanju, na ručku,
u prisustvu 24 osobe uzeo pištolj i ubio
devet osoba ukjljučujući oca kralja Bi-
rendru, majku kraljicu Ašvariju a po-
tom izvršio samoubistvo. Nepalska Ju-
lija je odmah napustila zemlju a žitelji
Nepala od tada imaju uzrečicu “takva je
ljubav”. Ovo je zvanična verzija. Zem-
ljom su se pronele glasine da je brat
ubijenog kralja Gjanendra umešan u
tragediju, da je “zagrejao” situaciju da
bi sam došao na vlast. Krunisan je 2001.
godine i bio je poslednji nepalski kralj.
Narod ga nije voleo i najverovatnije da
je bio u pravu. Ali to je već neka druga
priča. Godine 2008. Nepal je postao re-
publika.
mart 2020. Svet na dlanu 41
POZDRAV IZ ARGENTINE

Španska priča na
francuski način

42 Svet na dlanu mart 2020.

 K
ažu da je Argentina domovina
tanga, najboljih junećih steko-
va i veoma lepih i veselih ljudi.
Rudnici srebra i glečeri južne
hemisfere, Buenos Ajres i rt Horn,
okean, planina i arhipelag Ognjena
zemlja predstavljaju sve ono zbog
čega je turisti rado posećuju. Dobra
polovina lokalnih realnosti nosi, s
ponosom, titulu “najjužniji“. Za početak
priče na ovu temu, zemlja “gaučosa”
ima najjužniju prugu na svetu ili argentin-
ski odgovor na buržujski Orijent ekspres i
Transsibibirsku železnicu. Široka pruga Pa-
tagonije građena je oko 30 godina sa velikim
pogodnostima. Vagoni brenda Fiat-Konkord
opremljeni su porcelanskim umivaonicima,
rezbarenim stolicama i specijalnim prikoli-
cama za prevoz automobila. Sledi najjužniji
grad na planeti Ušuaja, najjužniji glečeri na
zemljinoj kugli koji, uz stalni huk, klize sa
planina prema kristalnim vodama jezera
Lago Aržentino. Tu je i Patagonija, nama
poznata iz detinjstva, koju je ovekovečio Žil
Vern u svojim delima.
Najveća je i najrazvijenija država Južne
Amerike. Od 34 miliona stanovnika većina su vare, kao i svetski poznatog fudbalera Di-
katolici. Glavni grad je Buenos Ajres. U svo- jega Maradone. Srebrna zemlja i danas ima
jim modernim granicama država je formi- šta da predstavi svetu: tango, Evitu, fudbal,
rana u 19. veku nakon što je 1816. stekla prirodu, Ande i do nedavno najlepšu ženu
nezavisnost. U kolonijalnom periodu je bila predsednicu države Kristinu Kiršner.
jedno od najzaostalijih područja kontinenta, Ima površinu od tri miliona kilometara
pošto Španci u njoj nisu našli zlato i druge kvadratnih sa različitim geografskim kara-
plemenite metale. Međutim, od polovine kteristikama, klimatskim zonama i mnogo
19. veka plodne ravnice postale su najveće atrakcija. Na njenoj teritoriji se pišu mnogi
i najprivlačnije područje za evropsku emi- prirodni scenariji. Prirodna čuda se kom-
graciju. Jezgro nacije su kreolski Španci binuju sa sofisticiranošću Buenos Ajresa.
rođeni u Argentini a iza njih slede Italijani. Južno od jezerskog okruga započinje besk-
Kada je reč o Argentini nemoguće je rajna visoravan, legendarna Patagonija
ne setiti se njene prve dame Evite Peron. ukrašena džinovskim lednicima. Između
Vredno je napomenuti da je to i domovina stenovite atlantske obale, okupirane od
neumornog revolucionara Ernesta Če Ge- strane divljih životinja na istoku pa sve do
mart 2020. Svet na dlanu 43
vinskih područja u Visokim Andima na kojoj
se uzdiže 7.000 metara visoka Akonkagva,
proteže se plodna zemlja. Veličanstveni An­
tarktik zatvara listu prirodne baštine Argen­
tine.
U zemlji postoji ne mali broj spomenika
sa statusom nasleđa Uneska: Nacionalni
park Los Glasiares u Patagoniji i vodopadi
Iguasu u provinciji Misiones, jezuitske misije
na zemlji Indijanaca Guarana i pećine Kueva
de las Manos u provinciji Santa Kruz, kao i
jezuitske građevine i farme u Kordobi i oko
nje istorijski spomenici doline Kuebrada de
Umauka duž puta Inka.
Neverovatno ali je istinito da se već
početkom 20. veka Argentina smatrala na­
jbogatijom zemljom na svetu. Hiljade Ev­
ropljana je pokušalo da nađe prosperitet u
pitoresknom podnožju Anda: Italijani, Baski­
jci, Katalonci, Nemci, Rusi, Škoti, Jevreji…
Uprkos svim nastojanjima vlade da nasele
prazne teritorije, većina imigranata se nas­
elila u glavnom gradu ili njegovoj okolini.
Patagonski Indijanci su bili istrebljeni go­
tovo do poslednjeg a Afrikanci nisu preživeli
ratove sa Brazilom i Paragvajem. Tako se u
44 Svet na dlanu mart 2020.
Argentini pojavila “bela” zemlja katoličkog
duha, španska u naučnom izražavanju misli
a francuska u načinu života.
U Argentini se mogu posetiti mnogi pre­
deli. U Buenos Ajresu gosti mogu pogle­
dati spomenike brojnih generala, pok­
loniti se Eviti Peron na groblju Rekoleta,
popiti mate čaj, posetiti tango šou, zaplesati
na pločnicima La Boke, obići farme gaučosa
i videti kako žive starosedeoci među
zadivljujućim pejzažima. U unutrašnjosti
zemlje obavezno je svraćanje u Nacionalni
park glečera i do vodopada Iguasu, vožnja
kajakom po rekama Bariloče i Mendozi,
planinarenja po Akonkagvi, jahanje kroz
slane pustinje i obilazak sela u Andima.
Takođe se može kupati pored krznatih tulj­
ana i šetati između pingvina u Patagoniji,
gledati kondore u visokim Andima i upozna­
ti životinje poput lame, guanaka, vikunje
(divlje lame), kapibara ili nianda. Naravno,
za sve to je potrebno imati bar malo in­
teresovanja za prirodu. Ovde ljudi dolaze
zbog egzotike, odličnog ribolova i posebnog
šarma ove latinoameričke zemlje koja pruža
strancu neopisiv osećaj slobode.
mart 2020. Svet na dlanu 45
PRESTONICA IRANA - TEHERAN
Krvavi trag
najskupljeg
dijamanta
O
gromno bogatstvo u obliku car-
skih kruna, zlatom i dragim ka-
menjem ukrašenih vladarskih
prestola, tijara ili dijadema sa
desetinama u celinu vešto poređanih dra-
gulja, zatim mačeva i štitova više nalik na
umetničke bravure majstora svog zanata
nego na oružje za napad ili odbranu, kao
i u svakom pogledu fascinantna kolekcija
nakita neprocenjive vrednosti samo je
deo eksponata zbirke dragocenosti koja
se čuva u Teheranu, u centrali Nacionalne
banke Irana. Zbirka datira još iz perioda
vladavine dinastije Safavida, osim po-
jedinih komada nakita koji su pripadali
lično suverenima.
U toj i takvoj apsolutno spektakularnoj
riznici je i čudesni globus koji je po nalogu
Nasrudin šaha izradila grupa iranskih dra-
guljara pod vođstvom Ibrahima Masinija.
Čista težina zlata ugrađenog u globus
iznosi 34 kilograma a težina dragog ka-
menja 3.656 grama. Draguljari su na glo-
busu mora i okeane obložili smaragdima
a kontinente rubinima. Jugoistočnu Aziju,
Iran, Britaniju i Francusku su označili di-
46 Svet na dlanu mart 2020.
GRADOVI
SVETA
jamantima. Prečnik kugle je 66 cm. Nosač
globusa je napravljen od drveta i ukrašen
raznobojnim dragim kamenjem…
Preduslov da doživite ovu ali i mnoge
druge čarolije s predmetima kao iz bajke
je da posetite Teheran, prestonicu Irana.
Mesto gde se čuva zvanično najveća i na-
jvrednija kolekcija dijamanata, raznog
drugog dragog kamenja, odnosno zlata i
svih mogućih plemenitih metala naziva se
Riznica nacionalnih dragulja. Smeštena je
u Nacionalnoj banci Irana, u zelenkastoj
zgradi u ulici Fardosi, u centru Teherana,
još od 1778. godine glavnog grada ove
čudesne zemlje koju su naselili potomci
Persijanaca. Ipak, dva elegantna i povi-
soka kamena stuba sa očiglednom idejom
arhitekte da se na njih osloni nastrešnica
ulaza, figure lavova levo i desno kao i par
širokih stepenika uz velika metalna vrata
koja se zarad mnogo čega ne uklapaju
u fasadnu sliku ovog zdanja kao da su
nagoveštaj nečeg posebnog.
Za građanstvo i radoznale turiste Rizi-
nica je otvoreno samo tri dana u nedelji:
petkom, subotom i nedeljom u terminu

od 14.00 do 16.30 časova. Ukoliko se u
sve ovo uklopite odmah po ulasku, u jed-
noj povećoj prostoriji, po ceni od 200.000
rijala (oko dva dolara), kupuje se ulaznica
za razgledanje fascinantne zbirke, ali se
formira i red za nastavak putovanja kroz
čudesni prostor izobilja nakita i bogat-
stva u zavisnosti koji od jezika govor-
ite. Može da se bira između italijanskog,
arapskog, engleskog i francuskog, jezika
koje službeni vodiči besprekorno govore.
Takođe, pre nego što produžite dalje čeka
vas i obaveza odlaganja stvari u ličnom
vlasništvu koje se smeštaju u specijalne i
za to namenjene sefove. Put nastavljate s
ključem sefa u ruci i eventualno papirnim
maramicama bez ikakve mogućnosti da
nešto mobilnim telefonom ili skrivenom
kamerom snimite za uspomenu. Posle
oko 15 minuta čekanja koje se prekraćuje
gledanjem slika i spotova na ogromnim
led ekranima svega onoga što je ovde
pohranjeno, put vodi do dvorišta i zgrade
koja je zapravo Riznica nacionalnih dra-
gulja Irana, odnosno njenog podruma. Tu
je ovo blago smešteno u staklene vitrine
kojima se ne smete previše približavati
jer ukoliko to uprkos upozorenju učinite
oglasiće se alarmi a vas čeka opomena
uniformisanih čuvara. Gazeći crvenim
tepihom, tri puta prolazite i rigorozne
rendgen kontrole i opet čekate u svom
redu da p(r)ozovu vašu grupu… Razgle-
danje, grupno i sa vodičem koji o svakom
eksponatu sve zna, traje oko pola sata uz
napomenu da zbirku možete da obiđete i
sami.
U prvoj rečenici ljubazni vodič grupu
obaveštava da su iranski monarsi saku-
pljali sve ove dragocenosti još od 16.
veka, dakle od perioda vladavine dinas-
tije Safavida kojoj je najveći deo zbirke i
pripadao. Međutim, 1719. godine zemlju
su napali Avganistanci, zauzeli tadašnji
glavni grad Isfahan i prisvojili krunsko
blago. Deset godina kasnije iranski šah
Nadir Avšar je uspeo da protera okupa-
tore a kad je taj posao završio odlučio se i
za vlastiti osvajački pohod na Avganistan.
Scenario nije menjao. Nakon što je zauzeo
gradove Kandahar i Kabul, Nadir šah se
vratio u Iran kao pobednik ali i s komplet-
nim blagom koje je preostalo od riznice
poharane u Isfahanu. Usput je pokupio i
neke druge vrednosti.
Istorija pamti da su se među donetim
dragocenostima našla i četiri eksponata
čiju je vrednost i danas nemoguće pro-
ceniti. To su: Paunov presto, zatim skupo-
ceni špinel dragi kamen Samarija težak
100 grama i dva velika dijamanta, Koh-i-
Nor i Daria-i-Nor.
Prvi, od dva dijamanta, danas je u kruni
britanske kraljice Elizabete i deo je en-
gleskog krunskog nakita a drugi je ostao
u Iranu i čuva se u Teheranu.
Špinel Samarija je takođe u teheranskoj
riznici a originalni Paunov presto?
Originalni presto je donet iz Indije,
rasklopljen i izgubljen. Šah Fath koji je
vladao od 1798. do 1834. naredio je svo-
jim zanatlijama da naprave novi tron,
nalik na prvobitni. Postao je poznat kao
Sunčani presto jer je na leđnom delu,
iznad sedišta, bilo prikazano sunce. Na-
kon što je šah oženio princezu Tavus
(“paun”) preimenovan je u Paunov pres-
to. Naredni šah je tražio da se izmeni i
na njega doda nekoliko zlatnih ploča sa
plavim emajlom. Napravljen je 1812. go-
dine a u palati Golestan je stajao sve do
1981. kada je zbog ogromne vrednosti
i ukrasa od dragog kamenja prebačen u
Centralnu banku Irana.
U istom prostoru je i tron Nadira. Iako
je vezan za njegovo ime, nema nikakve
veze sa ovim vladarem iz 18. veka. Natpisi
na panoima pored sedišta ukazuju da je
načinjen za vreme vladavine Fath al šaha.
Naručio je ovaj presto kako bi demon-
strirao luksuz svog dvora pred podanici-
ma i stranim ambasadorima koji su šaha
posećivali u letnjim rezidencijama oko Te-
herana. Sastoji se od 12 odvojenih delova
i ukrašen je sa 26.733 dragulja. Takođe je
korišćen za vreme krunisanja Mohameda
Reze Pahlavija i Farah Pahlavi.
I štit Nadir šaha, izrađen od kože no-
soroga, po mnogo čemu je remek-delo
majstora draguljara. Korišćen je u vreme
njegovog ratnog pohoda na Indiju 1739.
godine. Po povratku iz pomenutog rata a
u čast pobede, štit je ukrašen velikim ru-
binom, dijamantima i smaragdima.
Imenom špinel naziva se cela grupa min-
erala različitih boja. Od svih pronađenih
je sedam veoma vrednih a posebno se
izdvaja Samarija, izložena u riznici u Te-
heranu. Smatra se najvećim (ima 500
karata) i verovatno je jedan od najstarijih
dragulja uopšte. Boja mu je krv crvena i
često ga mešaju sa rubinom. U obliku je
nepravilnog ovala i vrlo grubo poliran. U
sredini ima mali otvor, što svedoči o tome
da je nekada korišćen kao nakit. Ime je
dobio po drevnom jevrejskom gradu Sa-
mariji, nekadašnjoj prestonici kraljevstva
Izrael. Prema legendi je ukrašavao bib-
lijsko Zlatno tele koje se pojavljuje u 32.
poglavlju Izlaska (druga knjiga Mojsi-
jeva). Prvi pisani trag o njemu se pojavio
u dnevniku ličnog lekara Nadir šaha u 18.
veku. Dalje se o njegovoj sudbini mnogo
ne zna ali postoji pretpostavka da je pri-
padao prvo Uluk begu, zatim šahu Abasu
i konačno velikim mogulima, Džahangiru
i šahu Džahanu. Kada je Nadir šah zauzeo
te predele, sa sobom je poneo i Samariju.
Kruna Fath al šaha je poznata kao Kijani
kruna i ukrašena je dijamantima, smarag-
dima, rubinima i biserima. Napravljena je
1797. godine za vreme Fath al šaha a posle
njega ju je koristilo još nekoliko šahova
dinastije Kadžar. I kruna sa perjem je po
mnogo čemu izuzetna. Koristili su je Reza
mart 2020. Svet na dlanu 47
šah i Mohamed Reza Pahlavi. Napravljena
je od zlata i srebra i ukrašena dijaman-
tima, smaragdima, safirima i biserima.
Tkani deo krune je načinjen od crvenog
pliša. Na četiri strane krune nalaze se pr-
izori iz bitaka a sunce sa jarkim zracima u
potpunosti je od dijamanata. Dizajnirana
je u stilu sasanidskih vladara i sastoji se
od 3.380 dijamanata (1.144 karata) i 368
bisera. Teška je 2.080 grama i korišćena je
za krunisanje Reze Pahlavija (25.04.1926)
i Mohameda Reze Pahlavija (26.10.1967).
Žensku krunu, takođe izloženu u
Riznici, koristila je Farah (Diba) Pahlavi
za vreme krunisanja. Napravljena je od
odabranih dragulja iz trezora kompanije
“Van Cleef & Arpels” 1967. godine u Pari-
zu. Urađena je od platine i zlata i inkrus-
trirana sa 1.469 brilijanata, 36 smaragda, to ali velikog dijamanta nigde nije bilo. morao da preda novim vladarima Av-
105 bisera i 2 korunda. Ukupna težina je Legenda kaže da je persijski šah razaslao ganistana. Kada je u Indiji maharadža
1.480 grama. ljude na sve strane da ga pronađu kako Pendžaba Randžit Sing saznao za posto-
Koh-i-Nor je legendarni dijamant koji znaju i umeju uz obećanje da pronalazača janje ovog kamena, krenuo je u pohod sa
nikada niko nije prodavao i kupovao, ali čeka velika nagrada. velikom vojskom u Avganistan i (pre)uzeo
je uprkos tome bio u mnogim rukama. Nagrada očigledno nije bila baš bez- ga. U to vreme je Pendžab bio pod britan-
Legenda koja nije daleko od istine pri- vredna jer se vrlo brzo jedan od radnika skom aneksijom. Godine 1849, Pendžab
poveda da se iza njega proteže krvavi u haremu javio s pričom da fascinantni di- je proglašen indijskim delom Britanskog
trag kao svedočanstvo o pohlepi i moći, jamanat Muhamed čuva u svom turbanu. carstva. Jedan od uslova pripadnosti Bri-
ubistvima, prljavim delima i nesrećama. Da bi ga se dokopao Nadir šah je smislio taniji je glasio ovako: „Dragi kamen, naz-
Prema mnogim referencama, u najrani- lukavstvo. Priredio je svečanost, navodno van Koh-i-Nor, koji je maharadža Randžit
jem dobu nije bio naročito impresivan. zbog svog povratka na tron, tokom koje je Sing uzeo od šaha Šudži ul Muleka, mora
Bio je zapravo samo običan dijamant, predložio Muhamedu razmenu turbana. biti predat engleskoj kraljici Viktoriji“.
blago žućkastih nijansi, pomalo dosadan Muhamed nije mogao da ga odbije. Kas- Tako je i bilo. Kada je princ Albert video
i bez sjaja. Mnoge legende kazuju da je nije ulazeći u svoje prostorije, Nadir šah kamen u Londonu, izjavio je da je loše
nađen u Indiji pre 4.000 godina. Prvi put je u turbanu i zaista pronašao dijamant. brušen i naredio da se ponovo obradi.
se javno pominje 1528. godine kada ga Gledajući ga, uzviknuo je Koh-i-Nor što je Posle 30 dana obrade (i sume od 40.000 $)
je vladar Agre, u znak predaje, predao značilo „gora svetlosti“. Sledećih 60 godi- kamen je dobio znatno svetliji izgled. Re-
odnosno poklonio novom vladaru Baburu na u istoriji postojanja ovog kamena bilo zultat velikog i strpljivog rada je bio nova
I. Za vreme vladavine šaha Muhameda, je najkrvavije i najokrutnije. ovalna forma težine 108,93 karata i bela
1739. godine do zapadne Indije je sti- Posle smrti Nadir šaha, vlast je nasle- boja. Na težini je izgubio 43%. Zvezdasto
gla persijska vojska predvođena Nadir dio njegov sin Roh, koji nije mogao i da rezanje se sastojalo iz 33 lica uključujući i
šahom. Odmah je pronađen Paunov pres- je zadrži pa je ubrzo svrgnut. Kamen je glavnu površinu.

48 Svet na dlanu mart 2020.

 Brilijant je 1853. godine ukrasio
veličanstvenu kraljičinu tijaru koja je
osim ovog imala još 2.000 manjih dijam-
anata. U krunu koju je kraljica majka
naručila za svoju ćerku Elizabetu prenet je
1937. U 20. veku je izbio mali diplomatski
“rat” i žestoka verbalna rasprava oko
Koh-i-Nora i njegovih zakonitih nasled-
nika. Indijska vlada je 1947. godine
tražila povraćaj dijamanta. Ubrzo nakon
toga su vodeće novine Teherana objavile
bezbroj tekstova s porukom da dragulj
zapravo treba vratiti u Iran. Britanac, ser
Olaf, stavio je u toj raspravi akcenat na
godine posedovanja: u Indiji je bio 213
godina, u Avganistanu 66, u Iranu takođe
66 i u Britaniji, tog trenutka, 117 godina.
S obzirom na istorijske događaje i danas
je teško ili gotovo nemoguće utvrditi ko
je, odnosno koja je zemlja vlasnik ovog
dragocenog kamena. Međutim, u celoj
priči postoji i jedna nepobitna istina: na
osnovu geološkog aspekta, dijamant pri-
pada Indiji.
Dijamant Daria-a-Nor, od 182 karata,
jedan je od najpoznatijih na svetu. U Te-
heranu tvrde a to se može saznati i u ne-
kim enciklopedijama dragog kamenja,
da je Daria-a-Nor najveći i najlepši od svih
u posedu Irana. I uz njega ide uzbudljiva
legenda koja se može čuti prilikom obi-
laska teheranske Riznice. Tri sina sultana
Al ud Dina Hildže nisu mogla da se do-
govore kome će pripasti vlast, pa su kren-
uli na put a od nevremena se sklonila u
usputnu pećinu. Kada su ušli videli su da
je pećina neobično osvetljena. Ugledali
su dijamant koji je ležao na granitnom
kamenu. Posvađali su se oko toga kome
će pripasti i počeli da se mole bogovima:
najstariji Hizr kan - bogu Višni, srednji
Umar - Brami a najmlađi Mubarak bogu
Šivi.
Šiva je čuo Mubarakovu molitvu, ba-
cio munje na dijamant, posle čega je
dijamant pukao i podelio se na tri dela.
Svaki deo je bio veći od 700 karata. Da
bi pridobio naklonost Šive, Mubarak je
prodao svoj deo šahu Persije. Veoma
dugo su svi persijski vladari verovali da
je kamen zaista pripadao Kiru Velikom.
U stvarnosti verovatno je da potiče iz
Indije i da je bio u vlasništvu mogula.
U Iran ga je, zajedno sa ostalim ukrad-
enim stvarima, doneo Nadir šah. Njegov
naslednik Fath Ali šah je naredio da se
na njemu izgravira carski monogram.
Sledeći vladari, dinastija Kadžar, nosili
su ga u turbanu. U 20. veku dijamant se
čuvao u palati Golestan. Reza Pahlavi ga
je takođe nosio prilikom krunisanja. U
Iran ga je doneo Nadir šah iz Indije, pošto
je tamo opljačkao riznicu velikih mogula.
Od tada je u zemlji i čuva se u svom izvor-
nom obliku. Naučnici smatraju da je deo
nekada većeg kamena koji je imao 242
karata. Drugi manji deo je Daria al Ein od
60 karata, koji je ugrađen u tijaru kraljice
Farah Pahlavi.
U riznici saznajete i ovo. Još u 19. veku,
po naređenju šaha Naser al Dina, di-
jamant je smešten u pravougaoni okvir
7,2 x 5,3 centimetara i okružen sa 457
malih brilijanata i četiri rubina. U gornj­
em delu okvira su kraljevski simboli,
sunce i lavovi što potvrđuje poreklo iran-
skih šahova.
Prema ocenjenoj vrednosti, ima 186
karata. Moguće je i 242. Međutim, zbog
činjenice da je ubačen u zlatni okvir i
ukrašen sa skoro 500 manjih dragulja,
nije moguće saznati tačnu težinu. Prema
nekim procenama, ona se kreće između
175 i 200 karata. Tokom vekova zadržao
je svoj izvorni izgled.
Vladari dinastije Kadžar, naročito Fath
Ali šah, nastavili su politiku zaštite i
očuvanja dragulja. Ovaj isti vladar je dao
nalog za izradu novog Paunovog prestola
i krune Kiani. Njegov naslednik Naser al
Din je dopunio riznicu, kupivši 48 velikih
žutih dijamanata. On je zaslužan i za iz-
radu velikog zlatnog globusa od dragog
kamenja. Blagajnici narednih šahova
su morali dobro da vode računa o svim
stvarima kako bi sprečili krađu.
Nakit su koristili iranski vladari sve
do kraja postojanja dinastije. Posebnu
pažnju zapada privlačile su zvanične po-
sete i ceremonije u kojima su učestvovali
Mohamed Reza Pahlavi, poslednji šah,
i njegova supruga Farah (Diba) Pahlavi
koji su koristili ovaj nakit. Godine 1960.
kolekcija je preneta u novoizgrađenu
Centralnu banku Irana gde se nalazi i da-
nas.
Iranci ne kriju da je ovo blago toliko
veliko i dragoceno da se i dalje koristi
kao rezerva za stabilizaciju nacionalne
valute. Svi predmeti, koji reflektuju uz-
budljivu i turbulentnu istoriju ali i veliku
kreativnost majstora ovih remek-dela,
predati su državi 1937. godine za vreme
vladavine Reze Pahlavija.
U vreme revolucije 1979. godine posto-
jala je verovatnoća da od blaga ne os-
tane ništa. Ali, iako je nekoliko najvećih
dragulja prodato u inostranstvu, jezgro
kolekcije je sačuvano. Muzej je za javnost
otvoren tek 1990. godine.
mart 2020. Svet na dlanu 49
 ^itajte na odmoru
PROVINCIJALAC, MOMO KAPOR
Niko N. Herceg, uspešni tridesetsedmogodišnji televizijski reporter, zaronio je sedmog avgusta 1974. go-
dine u blizini ostrva Saplun, u potrazi za potonulim brodom o kojem je snimao emisiju, a izronio istog dana
1947. godine na drugom mestu, na naizgled nepoznatoj, jadranskoj plaži. U susretu sa samim sobom kao
desetogodišnjim dečakom, Niko postaje svedok svog detinjstva, života u Sarajevu, školskih dana u gimnaziji,
sopstvene prve ljubavi... Onoliko koliko su Foliranti priča o Kaporovim studentskim danima kasnih pedesetih u
Beogradu, toliko je Provincijalac knjiga koja evocira sećanja na detinjstvo u Sarajevu, gde je autor proveo prve
godine svog života. Ovo je roman o uspehu i porazu, o zlu i dobroti, o večnosti i smrti, ali i o strasti sa kojom
gazimo kroz život.

FAKTOLOGIJA, HANS ROSLING, ULA ROSLING, ANA ROSLING RENLUND

Deset razloga zašto pogrešno vidimo svet – i zašto je sve mnogo bolje nego što zamišljamo!
Kada su autori postavljali jednostavna pitanja o procentu svetske populacije koji živi u siromaštvu ili o tome
zašto raste broj ljudi na svetu, sistematski su dobijali pogrešne odgovore od profesora, novinara, nobelovaca i
investicionih bankara. Šimpanze, koje su nasumice birale ponuđene odgovore, imale su daleko bolji rezultat. Da
bi to objasnili, autori ovde ukazuju na deset instinkata koji iskrivljuju naš pogled na svet – od naše sklonosti da
se delimo u dva tabora (obično neku verziju nas i njih) preko načina na koji koristimo sadržaje koje nam mediji
serviraju (oslanjajući se na naš strah) do toga kako opažamo napredak (pri čemu verujemo da većina stvari
postaje sve gora i gora). Ispostavlja se da je svet, i pored svih svojih nesavršenosti, u mnogo boljem stanju nego
što mislimo.

KAPUT OD MAHOVINE, STEFAN TIĆMI

Prvo je došla „Akiko“… Svi su je čitali ili poklanjali. I duboko nas je dirnula. Stefanu je donela i nagrade Politikinog
Zabavnika i Trga od knjige, a uskoro će biti snimljen i animirani film. Novi poetski roman Stefana Tićmija je „Ka-
put od mahovine“, opojan, bajkovito mudar, duhovit i topao. Zanosna priča o Najdanu počinje najpre kao bajka
o čoveku kome iz leđa izrasta drvo. Usamljen i odbačen, Najdan sanjari o ljubavi iz mladih dana, sve dok jedan
umetnički projekat iz korena svima ne promeni život. Poetika je ista kao kod romana „Ja sam Akiko“. „Priča je
zrelija jer sam i ja malčice zreliji. Ili su to samo glasine. Pojma nemam. Bob je uradio divne vinjete i divnu koricu
knjige. Jasno se vidi: kuda gleda Najdan, otuda nadolazi proleće“, rekao nam je Stefan. Da li je put do zvezda
posut poezijom? Stefan Tićmi to svakako potvrđuje.

KAKTUS, SARA HEJVUD

Čak i najbodljikaviji kaktus procveta… Dirljiva i zabavna priča o ženi koja konačno dobija porodicu kakvu zaslužuje.
Pun neočekivanih obrta i junaka koji će vam prirasti srcu, roman Kaktus je dirljiv i snažan podsetnik da postoje
stvari koje se ne mogu objasniti samo logikom. Za Suzan Grin emocije samo komplikuju stvar i ne uklapaju se u
njen savršeno uređen život. Ona ima stan idealan za jednu osobu, posao koji odgovara njenoj racionalnoj prirodi i
„dogovor“ sa jednim muškarcem koji je ispunjava na intimnom planu. No kad iznenada ostane bez majke i sazna
da će i sama postati majka, Suzan se ostvari njena najgora noćna mora – gubi kontrolu nad svojim životom.
A kad sazna da je njena majka testamentom ostavila mnogo više njenom lenjom bratu nego njoj, Suzanin već
poljuljani svet počinje da se ruši. Kako joj se porođaj bliži, a porodični problemi dosežu tačku usijanja, Suzan će
podršku naći tamo gde je najmanje očekuje.

SVEOPŠTA ISTORIJA BEŠČAŠĆA, HORHE LUIS BORHES

Borhes je silno želeo da upozna i razume svet beščasnika osećajući da on nije samo neki poseban, izopačen i
mračan deo čovečanstva, izdvojen od ostalih bedom i sirovošću, već nešto što postoji u svakom čoveku, pa i u
njemu samom. Ovde on ispisuje priče o poznatim ucenjivačima, prevarantima, siledžijama, ubicama, piratima i
lažnim prorocima spajajući duboke filozofske uvide sa njemu svojstvenim humorom. I upravo je ovo istančano
zadovoljstvo u pripovedanju „sveopšte istorije beščašća“ obeležilo pojavu radikalno novog književnog glasa u
svetskoj književnosti.

50 Svet na dlanu mart 2020.

 SUŠEN
AUTOR: OTKRITI, IME FADO- ŽITELJ
GRAD SA ŠARAN MALI KOREN,
MILENKO OBELODA- -PEVAČICE DREVNE
SLIKE GORE ISEČEN KORENČIĆ
MIJATOVIĆ NITI RODRIGEZ ASIRIJE
NA TRAKE

RASTKOVA
IMENJA-
KINJA

SOFIJA BIVŠI
FRANCUSKI
FUDBALER,
MANUEL

EKSPEDICIJA
U AFRICI

DEČJA
STAKLENA
KUGLICA

PEVAČICA
BILJNA BOJA JARAK, REKA NA SA BARBADO-
GORKA SIVA KORA ILIJA OD
IZ KORENA KANAL ISTOKU SA, ROBIN
MATERIJA MOZGA MILJA, IKA
BROĆA (FR. MN.) KOLUMBIJE ELEMENT
MUZIKE

ŽITELJ
SEOSKA IRIJANA
PODRUČJA NAUKA O
MIRU (TEOL.)

ATLETSKI
FILM SA
KLUB (SKR.) VELIKI
SIDNIJEM
MALI BEĆAR
POATJEOM
PRAMEN

POSLOVNI
SLIVATI, CENTAR BOR
LEGIRATI (SKR.) VRSTA
(LAT.) AMERIČKI MINERALA
PISAC, LUJ

IME GLUMI-
ARGON
RAZRUŠENA, CE VEST
REKA NA
UNIŠTENA ŽITELJI
KOSMETU
RAČE

BIV. HRVAT.
FUDBALER,
PASTA
IVICA
ZA OBUĆU
NATANIJEL
ODMILA
IME GRAD
SLAVNOG U IZRAELU
ALŽIRSKOG GRAD U
ATLETIČARA SEVERNOJ
MORSELIJA IRSKOJ
SLUŠALAC
SILICIJUM VISOKE
UREDNIK U ŠKOLE
REDAKCIJI DOŽIVETI
NESREĆU

ŽITELJI
NOVI SAD
ATENICE
RAZRED RADNICA
KOD ČAČKA
U RUDNIKU
SORTA JABUKE

ČILEANAC
TO JEST
IZ ARIKE
(SKR.)
ERBIJUM GRAD U
GRAD SA
SEVERNOJ
SLIKE DOLE
MAKEDONIJI

HRVATSKA
BUKETIĆ
LUKA NA
CVEĆA
JADRANU

ŽITELJI ADUE
U ETIOPIJI

SPOJNI
ZGLOB NA
AUTOMOBILU

ČUPATI
BURGAS

SORTA VINOVE
LOZE

DESNA
PRITOKA
ZAPADNE
MORAVE

DUBROVNIK, KITA, ADUANI, KARDAN, TRGATI, OKATAC, RASINA

REŠENJE: RASTKA, AMOROS, SAFARI, KLIKER, RIJANA, ATARI, IRIJANAC, MALINIKITA, AK, ALIGIRATI, PC, B, RAZORENA, AR, ME, IMALIN, MEDARIĆ, NUREDIN, RAMALA, SI, AKADEMIČAR, R, NS, ATENIČANI, ER, TJ, ARIČANIN,

mart 2020. Svet na dlanu 51