Svet Na Dlanu Broj 117

SVET
MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA
na dlanu
BESPLATAN PRIMERAK  broj 117  februar 2020.
www.ni rvana ho te l .c o m
Be l di b i - Ke mer - A nt al y a
Nirvana Hotles is member of

IMA REČ
Zoran Arsenović,
komercijalni direktor KonTikija
Za Sajam turizma
pun kofer
iznenađenja
N aglašena profesionalnost uz maksimalnu posvećenost poslu koji obav-

lja je ono po čemu se među turističkim poslenicima regiona i šire izdva-
ja Zoran Arsenović, komercijalni direktor KonTikija i predsednik Upravnog
obavezom da na Sajmu promoviše neke nove destinacije.
-Novost su letnji čarter letovi do Peloponeza, skrivenog turističkog
dragulja Grčke još uvek neopterećenog izazovima komercijalizacije.
odbora YUTA. Ovaj mladi diplomirani ekonomista, čije znanje predstavlja Promovisaćemo i direktne čartere do gradića Algero na Sardiniji, sma-
istinsku vrednost, vrlo brzo je preporučio sebe za najodgovornije poslove i ragdnog ostrva Mediterana sa prelepim plažama uokvirenim borovim
zadatke koje s uspehom obavlja u zahtevnoj turističkoj industriji. šumama. Tu su i čarteri do Izmira s odmorom u letovalištima Češme i
Na pragu smo još jednog Međunarodnog sajma turizma u Beogra- Aličate, draguljima ovog dela turske obale. U istom paketu je i Kušadasi
du čiji ugled u svetu iz godine u godinu raste. do kojeg će sada posle avio-leta transfer trajati 45 minuta a ne tri i po
-Sajam je bio i ostao mesto na kome se turistička i hotelijerska privreda sata. Jedan od hitova ponude biće i čudesni Šarm el Šeik u kome putnike,
iz sveta i Evrope okuplja kako bi razmenila informacije i znanja, unapredila osim odmora u vrhunskim hotelima i kupanja u čistom moru, čekaju i tri
potencijale, vodila razgovore o aktuelnim temama i trendovima i sklopila fantastična izleta, odnosno susreti sa Jerusalimom, Petrom i manastirom
ugovore o poslovanju. U relaciji sa ogromnim brojem partnera iz inostrans- Svete Katarine.
tva srpski turistički radnici biće u prilici da u danima Sajma promovišu našu Vaša poruka stalnim putnicima KonTikija.
zemlju i njene nesagledive turističke potencijale. Jedan od ciljeva je i da se -Pozivamo ih da i ove godine putujući sa nama otkriju nešto novo, da nas
svaki gost iz sveta vrati u svet sa pozitivnom impresijom o Beogradu i Srbiji hvale ali i kritikuju i usmeravaju ka novim izazovima. Zahvaljujući iskrenoj
kako bi je u svom okruženju promovisao kao novu atraktivnu i dobrona- saradnji, oživeli smo i priču najlepših tura u Evropi, u kombinaciji autobus-
mernu destinaciju. avion, tako da danas u ponudi imamo ovakvih osam fantastičnih tura. Sa-
KonTiki je lider na srpskom turističkom nebu s tradicionalnom jamska želja je da i dalje ostanemo partneri od poverenja.
Svet na dlanu
Magazin za ljubitelje putovanja
tekdasezna
Izdaje:
KonTiki Travel & Service d.o.o.
Njujork - prestonica SAD
Beograd Kolarčeva 3, Beograd
Redakcija: 011/2098 033
E-mail: redakcija@kontiki.rs
Direktor izdanja: Zoran Arsenović
Glavni i odgovorni urednik:

Zoran Šećerov
Lektura: Tatjana Janković
Layout: Vuk Milosavljević
Štampa: Rotografika d.o.o., Subotica
CIP katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije,
Beograd 79 Bruklin, Bronks, Kvins, Stejten Ajlend i Men- samo 24 dolara. Ali jesu. Kupio ga je holands-
hetn. Pet kvartova jednog grada sa svima ki istraživač Peter Minuit pa je prvo poznato
Magazin „Svet na dlanu“. dobro znanim imenom - Njujork! Bio je pre- ime Menhetna bilo - Novi Amsterdam. A
Redakcija ne odgovara za sadržaj
oglasa. stonica SAD od 1789. do 1790. onda je, mic po mic, nastao Njujork.
Da su pripadnici plemena Algonkvin znali Danas nije prestonica SAD već je samo
Call centar: 011/ 2098 000 šta će Menhetn postati sigurno je da ga 1626. najveći grad ove velike zemlje koji godišnje
ne bi prodali za đinđuve i alat tada vredan poseti oko 45 miliona turista.
februar 2020. Svet na dlanu 3
NAŠA PRE Gr~ka - Kontiki klubovi
Dias 3*- Platamon, Olimpska regija
Usluga: Noćenje sa doručkom
Saily Hotel 3*, Pilion, Usluga: Polupansion
Plataria Sea Side Resort 3* - Plataria, Jonska obala
Usluga: Polupansion
NOVO U PONUDI
Kalamata Peloponez
Direktan čarter let. Polasci od 22.06.-14.09; 11 i 12 dana Kontinentalna Gr~ka
Agios Sostis studio, najam,
gratis smeštaj za dvoje dece; od 399€ sa avio-taksama Hanioti Melathron 4*, Hanioti, Kassandra
Dream Drop, studio, najam, Usluga: Polupansion
gratis smeštaj za dvoje dece; od 399€ sa avio-taksama Philoxenia Bungalows 4*, Psakoudia, Sitonija
Ionion 2*, noćenje sa doručkom; od 449€ Usluga: Polupansion
Galaxy 3*, polupansion; od 559€ Delphi Beach 4*, Galaxidi, Korintski zaliv
Usluga: All inclusive
Kanellakis 3*, polupansion; od 599€
Kinetta Beach Resort 4*, Attika, Peloponez
Oasis 3*, polupansion, gratis smeštaj za dvoje dece; od 599€ Usluga: All inclusive
Pharae 4*, polupansion; 849€ Ramada Loutraki Poseidon Resort 4*, Lutraki, Peloponez
Usluga: All inclusive
Rodos
Čarter let, prvi polazak 12. juna, aranžmani 11 dana/10 noćenja
Leto u Heladi Mediterranean hotel 4*- grad RODOS, Usluga: Polupansion
Evita Bay 4* i Evita Mare 4*- Faliraki, Usluga: All inclusive
Atinska regija i Lutraki
International 2*, Butterfly 2* i Amphitryon 3*- grad Rodos, Usluga: Noćenje sa doručkom
direktni čarter letovi
iz Beograda i Banja Luke
od 20.06, 10 noći; od 529€
Krf
od 04.06, 10 ili 11 noći; 329€
Kefalonija
od 10.06, 10 noći; 309€
4 Svet na dlanu februar 2020.

EPORUKA
Uskrs u svetu
INTERKONTINENTALNA PUTOVANJA
ŠARM EL ŠEIK
18.04, 23.04, 28.04, 5 noći, 6 dana; 445€
^arter letovi do Maroka
DUBAI 18.04, na 5 ili 7 noći; od 649€ Mjanmar 03.03.2020, 11 dana, 1.770€
Izrael 22.03.2020, 6 dana, od 699€
Maroko - Carski gradovi 19.03 i 24.03.2020, 6 dana, od 879€ - DIREKTAN ČARTER LET!
Maroko - Tajne pustinje 19.03.2020, 6 dana, 929€ - DIREKTAN ČARTER LET!
Peking i Šangaj 12.04.2020, 10 dana, 1.360€
Indija - Zlatni trougao 13.04.2020, 9 dana 1.330€
Liban 15.04.2020, 7 dana, 1.190€
Kuba - tura i odmor 15.04.2020, 15 dana, 2.230€
Stare prestonice Tajlanda i Puket 17.04.2020, 14 dana, 1.990€
Kina - Carska istorijska tura 20.04.2020, 15 dana, 1.860€
Hurgada u aprilu Iran 24.04.2020, 10 dana, 1.699€
Jordan - tura i odmor 30.04.2020, 9 dana, 1.390€
Od 14.04, 5 puta nedeljno,
na 6, 9, 10 ili 13 noćenjai; od 449€ Peking i Šangaj 07.05.2020, 10 dana, 1.360€
Azerbejdžan, Gruzija i Jermenija 12.05.2020, 13 dana, 2.290€
Vijetnam - odmor u Hoi Anu 14.05.2020, 11 dana, 1.630€
Kina - Carska istorijska tura 17.05.2020, 15 dana 1.860€
Japan 11.05.2020, 2.750€
Kazahstan i Kirgistan 21.05.2020, 11 dana, 2.290€
Bangkok i Ko Samui 09.07.2020, 11 dana, 1.790€
EVROPA U PROLEĆE
Metropole
Starog kontinenta
Portugalska tura 13.04.2020, 9 dana, 860€
Pariz 16.04.2020, 5 dana, 699€
Berlin 16.04.2020, 5 dana, 599€
LIsabon 17.04.2020, 5 dana, 570€
Pariz 29.04.2020, 5 dana, 699€
Prag 29.04.2020, 5 dana, 549€
Berlin 30.04.2020, 5 dana, 599€
Pariz 03.06.2020, 5 dana, 599€
Pariz 01.07.2020, 5 dana, 649€
Pariz 19.08.2020, 5 dana, 649€
Pariz 09.09.2020, 5 dana, 599€
Pariz 01.10.2020, 5 dana, 549€
Pariz 11.11.2020, 5 dana, 549€

GRČKA OSTRVA U SLICI I REČI
Dragulji
plavetnila
Mediterana
Omamljivo plavetnilo neba i mora,
nestvarne plaže, mir uvala i zatona
okupanih suncem, vrhunski hoteli svih
kategorija, udobni apartmani, očaravajuća
muzika, gastronomski raj... Ovo je samo jedna
od slika sa grčkih ostrva koju u zavisnosti od
ličnog senzibiliteta možete dopuniti i drugim
ništa manje lepim detaljima. Za leto 2020.
agancija Big Blue je obezbedila čarter letove sa
idealnim vremenima polaska kao i odabrane
hotele u blizini najlepših plaža.

Rodos Kefalonija
Rodos je ime najvećeg i najlepšeg ostrva u arhipelagu Ostrvo Kefalonija je najveće iz grupe koja geo-
Dodekaneza, grupe od 12 sunčanih ostrva Egejskog grafski pripadaju Jonskom arhipelagu. Ostrvo uz-
mora. Prijatna klima i letnji vetrovi sa mora koji donose budljivih paradoksa, ali i s jednom od najlepših plaža
osveženje, impresivno istorijsko nasleđe i zelenilo ne samo Grčke.
kao u botaničkim baštama kojim su okruženi hoteli i Šljunkoviti Mirtos, izdvojen od gradskih i turističkih
turistička naselja, čine ga savršenom letnjom desti- naselja, simbol je ostrva. I avantura za one namerne
nacijom za sve uzraste i ukuse. da uživaju u miru božanske prirode kojom je okružena.
Omamljivo plavetnilo neba i mora, nestvarne Njenu bajkovitost, kao prirodna kulisa, ovekovečena je u
plaže, mir uvala i zatona okupanih suncem, vr- filmu „Mandolina kapetana Korelija“. Ako su ovde uživali
hunski hoteli svih kategorija... Dodatak na lepotu Nikolas Kejdž i Penelopa Kruz, sigurno je da ćete i Vi. Čekaju
Rodosa je i zanosna grčka muzika, božanstveni vas gastronomski specijaliteti, dobra vina, zanosna muzika
gastronomski specijaliteti, najbolje vino... I još i beskrajne šljunkovite plaže nestvarne ambijentalne lepote.
nešto: za samo sat i malo više, stiže se do ostrva I još ako sve dopunite krstarenjima do Itake ili Skorpiosa, od-
na kojem su i bogovi uživali. mor na ostrvu Kefalonija pretvoriće se u nezaborav.

Krit
Krit je najjužnije,
najsunčanije i najveće
grčko ostrvo. Takođe i
ostrvo nestvarne lepote,
bogate zaostavštine i
zanimljivih ljudi. Krit je i
više nego fascinantan spoj
prošlosti i sadašnjosti,
mesto Zevsovog rođenja,
centar minojske kul-
ture... Danas je prestižna
turistička destinacija kos-
mopolitskog opredeljenja
i nevidljive posebnosti
zarad koje mu se vraćaju
svi oni koji ga jednom
posete.
Ponuda za odmor na
ovom ostrvu jednako je
bogata kao i sam Krit,
koji se ponosi lepotom
glavnog grada Herakliona,
nesvakidašnjom arhitek-
turom Hanije, renesansnim
obeležjima gradića Retimno
i mirom zaliva Mirabelo čiji
je ukras Agios Nikolaos... Ne
zaboravite da su na Kritu
uživali i grčki bogovi. Sledite
njihovu mudrost. Obale
Egeja čekaju na Vas.

Zakintos Krf
Bajkoviti Zakintos, ušuškan u vodama Jonskog Krf, ostrvo dragulj Jonskog arhipelaga, znano i
mora, za Mlečane je bio cvet istoka. Iz vazduha, kao jedinstven spomenik stradanja srpske vojske
ukrašen zelenom odorom maslinjaka i nestvarnim u Prvom svetskom ratu, omiljena je i višedecenijska
koloritom lavande i mirte, deluje kao da pluta destinacija turista iz celog sveta.
beskrajnim plavetnilom mora. U mnogo čemu Bujna vegetacija, nestvarni pejzaži, prelepe plaže,
autentičan i čaroban, oduvek je bio više od inspi- kristalno čisto more, kao i raskošna arhitektura i se-
racije za one koji su ga posećivali. novite gradske kamenite uličice, uz šarm pitoresknih
Njegov ukras je fascinantna plaža Navagio ribarskih sela, čine ga magično privlačnim. Brojni let-
s tepihom od belih kamenčića. Jedini put do njikovci dokaz su da su u blagodetima sunčanog Krfa
nje je - morem. Ali to je samo delić iz ponude nekada uživali i kraljevi. Možete i Vi danas. U ponudi su
ovog nestvarno lepog ostrva do kojeg iz Sr- najbolji hoteli i hotelski kompleksi. Za emocijom ispun-
bije stižete za tili čas. U najlepšim turističkim jene preporučujemo Kanal ljubavi, a za ostale plažu Sidari
mestima ostrva su hoteli i apartmani koji sa nekoliko božanstvenih uvala zastrtih beličastim peskom i
imaju svoje plaže, bazene, neophodan mir sitnim šljunkom. Idealna je za odmor porodica s decom, ali i
ali i sve druge blagodeti ukrašene bogat- romantične duše jer je i ceo Krf - romantična priča.
stvom mediteranske kuhinje začinjene
zvucima prelepog grčkog melosa...
Halkidiki
Zeleno poluostrvo sa tri kraka, kao tri prsta - Atos, Sitonija i Kasandra, božanstven
su sklad raskoši prirode u Egejskom moru...
Halkidiki je tamo gde se letuje. S uživanjem i velikom radošću. More je prozračne
plave boje s nijansama tirkiza i zelenog spektra. Plaže su uglavnom peščane sa zele-
nilom šuma i maslinjaka u zaleđu....
Duga šetališta, pitoreskna mesta s fascinantnim južnjačkim šarmom... Prodavnice i
taverne, pogled na zalazak sunca. Na urabanizovanim prostorima izgrađeni su hotel-
ski kompleksi. Plaže sa sertifikatom EU kao dokazom koliko je more bistro i čisto... Po
mnogima, Halkidiki je jedan od najlepših kutaka Mediterana. Ili pravo mesto za nezabo-
ravan odmor.

MAGIJA OSTRVA SIROS
Veliki
grad
boje
meda

Č
uveni francuski okeanolog i avan-
turista Žak Kusto, jednom prilikom
je rekao: “More, kada jednom baci
svoje čini, zauvek drži čoveka u
mreži čuđenja”.
Uistinu, more samo po sebi je magično, ali
mi se čini da sunce nigde ne sija tako lepo
a boja vode se ne preliva u toliko nijansi
plave kao u Grčkoj. Zato vas u narednim
redovima vodim da zaplovimo morem koje
zapljuskuje ostrvo Siros, prestonicu Kiklada
i netaknutu Grčku.
Ostrvo je udaljeno 35 minuta avionom
od Atine ili 3,5 sata vožnje feribotom od
luke Pirej, najveće u tom delu Mediterana.
Od srca preporučujem put brodom, jer
je osećaj neuporedivo lepši kad mu se
približavate s mora. Bilo da vas dočekuje
obasjan noćnim svetlima ili okupan kiklad-
skim suncem, glavni grad Ermoupoli je pod-
jednako raskošan.
To nije turističko mesto već pravi grad sa
oko 25.000 stanovnika. Grad koji živi tokom
cele godine a ne samo za vreme turističke
sezone.
Ermoupoli nije tu da se dodvorava turisti-
ma, već da ih potčini svojom autentičnošću.
Ponosno stoji na pijadestalu najlepših
grčkih gradova, prkoseći i odolevajući svim
promenama koje turizam donosi. On pripa-
da narodu Grčke i oni pripadaju njemu.
Stanovnici Ermoupolija vole za sebe da
kažu da su potomci boga Hermesa po kome
je grad i dobio ime.
Pre nego što se razvio Pirej, Ermoupoli
je bio najvažnija luka ovog dela Evrope. U
19. veku važio je za jedan od prvih industri-
jskih i trgovačkih centara u zemlji. Nosio je
nadimak “grčki Mančester”. Na Sirosu je ot-
vorena prva brodska kompanija, prva bol-
nica, pošta i banka u Grčkoj. Upravo zbog
toga što je oduvek imao jaku ekonomiju,
nije imao potrebu za masovnim turizmom
i zadržao je autentičnost. Danas je univerz-
itetski centar sa velikim brojem studenata iz
svih krajeva Grčke, pa su i cene prilagođene
njima.
Izvesno vreme ostrvo je bilo pod italijan-
skom vlašću, što je ostavilo duboki trag pre
svega na arhitekturu grada. Kad se sa mora
približavate ovom čarobnom ostrvu i ugle-
date veliki grad boje meda, imate utisak da
vas je put naneo na Siciliju.
Teško je odabrati epitete da se opiše
sva lepota Ermoupolija. Ne zna se da li je
raskošniji sa pučine ili dok šetate njegovim
senovitim ulicama posmatrajući izloge su-
venirnica i bugenvilije kojih ima na svakom
koraku. Da li je lepši okupan suncem ili kada
se spusti noć pa ulice i taverne vrve od ljudi?
Centar svih zbivanja u poslepodnevnim i
večernjim časovima je trg Miaoulis i prome-
nada uz more sa bezbroj taverni i modernih
kafića. Ceo grad kaskadno pada prema trgu može reći da je ostrvo mačaka i mopeda.
na kome se nalazi spomenik velikom admi- Mačke ovde imaju poseban status, kao i mo-
ralu i komandantu grčke vojske Andreasu pedi. Svuda se provlače i na njima se prevozi
Vokosu po kome trg i nosi ime. sve što može i ne može da vam padne na pa-
Ovde vekovima harmonično žive Grci pra- met. A mace? Mace su umiljate i druželjubive
voslavne i katoličke veroispovesti. Vatikan baš kao i stanovnici ovog ostrva.
je čak dozvolio da se katolički i pravoslavni Pored Ermoupolija, ostala značajnija nas-
praznici slave istog dana i po tome je jedin- elja ostrva su Galisas, Finikas, Azolimnos i
stveno u celoj Grčkoj. Na ostrvu je veliki broj mondenska Posejdonija. Međutim, nijedno
kako katoličkih tako i pravoslavnih crkava i od njih nema status pravog grada. Ug-
manastira. lavnom su to mestašca sa nekoliko taverni,
Najupečatljiviji verski objekat koji apso- kafića i marketom.
lutno dominira panoramom Ermoupolija Što se plaža tiče, ovde ne očekujte jon-
je katedrala Agios Nikolaos, smeštena na sku boju vode, ali zato ćete dok plivate biti
litici iznad mora. U crkvi u centru čuva se El nagrađeni pogledom na tipične bele kućice
Grekova ikona Uspenje Bogorodice, delo nanizane po okolnim brdima. Među bro-
neprocenjive vrednosti za koje se veruje da jnim plažama na južnoj strani izdvajaju se
potiče iz 1566. godine a koje je na ostrvo Kini, Galisas, Finikas, Azolimnos, Vaporija
doneto za vreme Grčkog rata za nezavis- i Posejdonija. Sve do jedne su uređene,
nost (1821-1829). pristupačne i sa kristalno čistom vodom,
Na uzvišenju iznad grada smeštena je dok su na severu brojne skrivene uvale za
pravoslavna crkva Agios Dimitrios. Postoji one željne istraživanja.
tradicija da se svaki put kad brod uplovljava Ako se nekada nađete na Sirosu, nezaobi-
u luku na njoj oglase zvona i tako požele lazna je gradska plaža Vaporija, koja se na-
dobrodošlicu putnicima koji pristižu. lazi ispod same katedrale Agios Nikolaos pa
Ako smo u donjem Ermoupoliju imali do- je poseban doživljaj kupati se sa pogledom
dir Sicilije, iznad grada u Ano Sirosu imamo na nju.
pravi mali Santorini. Ano Siros je najstarije Između ostalog, Siros je sjajan i zbog toga
naselje ostrva i nekadašnja prestonica. Da- što se odavde mogu organizovati izleti bro-
nas je dom za oko 350 stanovnika, pretežno dom do obližnjih ostrva kao što su Mikonos,
katolika. Naselje predstavlja splet uskih Tinos, Paros, Naksos ili malo dalji Santorini.
uličica sa malim tavernama, plavo-belim Koje god da izaberete nećete pogrešiti, sva
kućama, ispred kojih meštani bezbrižno do jednog su božanstvena.
vode razgovore, znatiželjno zagledajući po- U ovom raju vreme leti, ne stignete da se
kojeg turistu koji tuda prođe. okrenete a već ste ukrcani na brod do Pireja
Kada se savlada veliki broj stepenika i za kraj još jednom mašete ostrvu uz nadu
i stigne do samog vrha i katedrale Agios da će vam se putevi nekad u budućnosti
Georgios (najviše tačke grada) sledi nagra- ponovo ukrstiti.
da i to pogled od kog zastaje dah. Grad, luka Kažu da nekoliko ljudskih života ne bi
i obližnja ostrva su kao na dlanu. bilo dovoljno da se sva grčka ostrva obiđu,
Pored toga što je miks prelepe arhitekture istraže i zavole. Zar ima veće istine od te?
i šarmantnih mesta, za Siros se slobodno Teško. Tekst i foto: Ljiljana ĐURIČIĆ

www.ni rvana ho te l .c o m
L ara - A nt al y a

SKIJATOSU U POHODE
Ostrvo jedne
od 10 najlepših
plaža na svetu
N
acionalna turistička organizacija
Grčke 1964. godine donela je odluku
da Skijatos postane prioritetna zona
za razvoj turizma i tada je na ostrvu
izgrađen i prvi asfaltni put. Izuzetnu popu-
larnost ostrvo je imalo sredinom 70-ih go-
dina prošlog veka kada se na njemu okupljao
svetski džet-set. Izgradnjom aerodroma,
1984. godine, Skijatos je prerastao u mesto
masovnijeg turizma...
Zahvaljujući holivudskom filmu „Mama
mia“ (2007), koji je postigao svetski uspeh, le-
pote Skijatosa postale su dostupne ljubitelji-
ma netaknute prirode širom sveta. Peščana
plaža Kukunaries, duga dva kilometra, po
mnogima je jedna od najlepših na Meditera- Ostrvo nudi i brojne mogućnosti za dobru maslinjacima, svrstavaju Skijatos među naja-
nu kao i jedna od 10 najlepših na svetu. zabavu. Tenis klub, škola jahanja i ronilački traktivnija ostrva Mediterana. Prirodne lepo-
Vromolimnos je plaža na koju rado klubovi na usluzi su turistima tokom celog te dopunjene vrhunskim hotelima, brojnim
svraća mlađa populacija, jer je tokom celog leta. Slobodni sati mogu se iskoristiti i na restoranima, kafićima, barovima, noćnim
dana uživanje na njoj obogaćeno zvucima dobro osmišljenim krstarenjima, kružnoj turi klubovima i diskotekama čine ga privlačnim
pažljivo birane muzike. Ljubiteljima talasa oko ostrva ili na celodnevnom izletu sa pose- za sve brojniju turističku klijentelu. Ono što
preporučuje se plaža Elias s peščanim dina- tom ostrvima Skopelos i Alonisos. ga čini jedinstvenim jeste podatak da uz dva
ma i bezbednim prilazom moru. Veoma su Skijatos je malo šumovito ostrvo iz arhi- slatkovodna jezera ima i veliki broj izvora
posećene i plaže Banana, Lalarija, Kastro i pelaga Severni Sporadi. Peščane, šljunkovite i slatke vode.
Mandraki. stenovite plaže, okružene borovom šumom i Na ostrvu živi nešto više od 6.000 stanovni-

Vizantije Skijatos je imao dug period mira i
napretka... Srednji vek obeležen je napadima
pirata i dominacijom Venecije, da bi sredinom
16. veka i Skijatos pao pod vlast Otomanske
imperije.... Bilo je to mračno doba ropstva
koje je okončano 1807. godine kada su se
ka a čak 80% su meštani istoimenog glavnog Kserks, u svom pohodu na Atinu 480. godine vođe grčkog ustanka sastale upravo na Ski-
grada, Skijatosa. Ostatak urbanog dela ostrva pre n. e., potpuno je razorio ostrvo. Novi proc- jatosu, u manastiru Evangelistria. Za tu priliku
čini nekoliko turističkih naselja poput Kuku- vat ostrvo je doživelo u vreme Atinske kon- u manastiru je napravljena prva zastava mod-
nariesa, Trulosa, Kanapice.. federacije... Izvesno vreme bilo je i pod vlašću erne Grčke, pred kojom se poklonio i zakleo
Zahvaljujući strateški važnom položaju, Makedonaca, koji su ga osvojili prilikom vođa ustanka Teodoros Kolokotronis...
Skijatos se može pohvaliti burnom istorijs- pohoda na Atinu. I u doba Rimskog carstva U ovom podneblju gde je sve lepo a vazduh
kom prošlošću. U antička vremena ostrvo je ostrvo je imalo važnu stratešku ulogu. Sa po- lekovit, leto(vanje) se doživljava na poseban,
bilo mornarička baza i osmatračnica za kon- javom hrišćanstva na Skijatosu su sagrađene gotovo intiman način. S razlogom, jer je ovo
trolu kanala Skijatos, kojim su plovili brodovi i prve bogomolje. Susedno ostrvo Skopelos prostor u kome se i gosti i žitelji osećaju kao
iz Male Azije kroz Egejsko more... Persijski kralj čak je bilo i sedište arhiepiskopa... Za vreme svoji među svojima.

GASTRONOMIJA SICILIJE
Božanstvo ukusa
torte Cassata
alla siciliana
T
ri milenijuma istorije, antički hramovi, amfiteatri i akvadukti,
srednjovekovne katedrale i palate, velelepne moderne vile... I
Etna, jedini živi vulkan u Evropi. Više od 400 stotine ugašenih
i nekoliko aktivnih kratera. Sve pobrojano je u jednoj reči - Si-
cilija. Ali Sicilija je i tirkizno more, čudesne plaže, sunce i uživanje uz
duge šetnje kroz prostor u kojem se na uzbudljiv način ukrštaju prošlost
i sadašnjost. Sicilija su takođe i ljudi, ponosni i uzavreli baš kao što je
i istorija ostrva koje se kroz vekove odupiralo najezdama brojnih
zavojevača.
Sicilija je danas i atraktivna turistička destinacija. Opojni miris Medit-
erana i maslinjaka, muzika koja podiže raspoloženje, vino i jela koja čula
pretvaraju u erupciju zadovoljstva.
Đardini Naksos pripada kategoriji letovališta za sve ukuse. Brojni
hoteli svih kategorija garancija su za udobnost turista iz celog sveta, a
restorani i diskoteke za njihov dobar provod.
Taormina je namenjena romantičnim dušama najviše zato jer je i
sama - romantična. Uživa ugled jednog od najživopisnijih letovališta
uzbudljive Italije, i ne samo Italije, koju kao osobenost krasi bogata kul-
turna zaostavština.
Letojani je takođe poseban najviše zarad dugih i peščanih plaža oku-
panih suncem i mirom primorskog provincijskog gradića. Za turiste koji
nigde ne žure idealan i zbog svojih brojnih restorana, barova i kafića.
Taormina Mare je letovalište za zahtevne goste i one sa probirljivim

ukusom. Prepoznatljiva je po luksuznim hotelima ali i nekim drugim
sadržajima koji će najviše prijati onima koji od odmora priželjkuju malo
više od dobrih plaža i toplog sunca.
Ali, Sicilija je i nešto više. Magija u svemu pa i u gastronomiji. Zbog
svega sicilijanska kuhinja ima izuzetan ugled u svetu. Jedna je od najs-
tarijih u Italiji s tragovima onih naroda koji su gospodarili ovim prosto-
rom. Uz vina specifičnog bukea zaštitni je znak juga„čizme“. Predlažemo
da poručite...
Arancini se služe kao predjelo. Reč je o pečenim kuglicama od pirinča.
Stincione je zapravo lokalni oblik pice specifičnog ukusa. Ljubiteljima
pasta i morskih specijaliteta preporučujemo da naruče Pasta con le
sarde - ukusnu testeninu obogaćenu sardinama.
Jedan od gatronomskih ponosa Sicilije je i pečenje. Farsu magru je
nešto što morate probati pogotovo ukoliko se nađete na nekom od
brojnih izleta u unutrašnjosti ostrva. Meso je pripremljeno na tradicio-
nalan način i po recepturi koja se meri vekovima.
Insalata di avance je salata sa sicilijanskim pomorandžama. Čudesan
ukus i praznik jednako za oči kao i za stomak. Poslastice imaju podosta
orijentalnih karakteristika. Ipak, preporučujemo sladolede. Torta Cas-
sata alla siciliana je božanstvena u svakom pogledu. Ali i sladoledi koji
se mogu kupiti na ulici. Vodite računa da se ne prodaju na kugle kao u
celom svetu. Kupujete „lopatice“. Ukus je čaroban ali se fleke od ovog
sladoleda ne peru!
EGEJSKA REGIJA TURSKE
Mirisi prošlosti,
čempresa i luksuza
E
gejska oblast je jedna od sedam geograf- Grci su ovde živeli hiljadama godina. Dokaz janac prešao u Evropu i napao Leonida kod Ter-
skih regija Turske s ukupnom površinom su neki od najpoznatijih starogrčkih grado- mopila, a pre toga naleteo na Atinu kod Mara-
od 89.997,23 km² i 9.779.502 stanovnika. va. Posle Prvog svetskog rata i turske borbe tona. Ovde se Aleksandar Makedonski iskrcao i
Prostire se na zapadu zemlje. Na njenom protiv okupacije velikih sila, između ostalih započeo pohod kojim je bacio ceo dotadašnji
zapadu je Egejsko more, Mramorna regija je na i Grčke, krvoproliće je zaustavljeno sporazu- (za Evropu) poznati svet na kolena. Ovde je
severu, a Sredozemna na jugu i jugozapadu. mom između te dve zemlje. Po tom spora- cvetala grčka filozofija, ovde su dva od sedam
Istok je povezuje sa centralnom Anadolijom. zumu trebalo je izvršiti kompletnu razmenu svetskih čuda starog veka. Ovde je pozornica
Ova regija je izrazito brdovita. Uz čemprese i stanovništva, što je i učinjeno... događaja većine grčkih mitova o bogovima.
masline, ovde se uzgaja i vinova loza. Obalno U udžbenicima i enciklopedijama o Egejs- U gradu u kojem ćete provesti Vaš odmor
područje je jedno od najrazvijenijih u Turskoj. koj regiji Turske piše i ovo: “Istorija ove regije viđaćete ostatke tog sveta, a ako se zaputite
Bodrum, Fetije, Marmaris, Kušadasi i Didim su je jedna od možda i najbogatijih na svetu. na neku od ekskurzija sretaćete ih na svakom
najprestižniji turistički centri regije. Ovde se nalazila Troja, ovde su Grčki hopliti koraku.”
Do samo pre 100 godina ova regija je bila (teško naoružani i opremljeni pešaci u antičkoj Administrativni centar Egejske regije je veliki
pretežno naseljena grčkim stanovništvom. Grčkoj) dominirali vekovima. Odavde je Persi- grad Izmir, ali je Egej podeljen na druge manje

administrativne jedinice - provincije.
Među najvećim atrakcijama ovog područja
je Artemidin hram, jedno od sedam svetskih
čuda starog sveta. Ostaci ovog hrama nalaze se
u malom mestu Seldžuk, nekoliko kilometara
od Efesa.
Godine 550. pre n. e. na obali mora stajao
je najveći antički hram na svetu - Artemidin rodicu na put. Kada su stigli do Efesa, tu su se
hram. Danas se na mestu hrama nalazi samo nastanili. Na mestu na kojem je u današnjem
jedan izuzetno visok stub na čijem se vrhu gne- Selčuku umro Sveti Jovan, nalaze se ostaci
zde rode. Stub je okružen močvarnim terenom jedne od sedam biblijskih crkava Knjige Ot-
tako da su ostaci preostalih stubova u vodi krovenja (Otkrovenje Jovanovo - poslednja
kojom plove patke i guske i iz koje raste trska. knjiga Svetog Pisma). Bazilika Svetog Jovana
Arhitektonski gledano Artemisium je imao od- sagrađena je u 4. veku, ali je rekonstruisana dva
like klasičnog grčkog hrama nalik Partenonu na veka kasnije za vreme vladavine vizantijskog
Akropolju u Atini s dimenzijama 115 puta 55 cara Justinijana. U ovoj crkvi, apostol Jovan
metara. Unutar hrama nekada je stajala velika napisao je Sveto jevanđelje (po Jovanu), u ko-
mermerna statua boginje plodnosti Artemide, jem se govori o poslednjim satima života Isusa
čije su rimske kopije sačuvane u Muzeju Efesa. Hrista. U ruševinama bazilike nalazi se i grob
Artemidin hram u Efesu navodno je bio razaran Svetog Jovana. Zbog sve češćih najezda Arapa,
čak sedam puta. Najveća razaranja napravio je u 7. veku oko crkve su podignute zidine duge
izvesni ludi Herostrat 356. pre n. e., koji je želeo oko kilometar koje su kasnije dogradili Turci
da mu na taj način ime uđe u istoriju. Dokrajčili Seldžuci. U tvrđavu se ulazi sa južne strane, kroz
su ga hrišćani 401. godine naše ere. Osim u “Kapiju progona” okruženu dvema kulama.
Muzeju Efesa, ostatke hrama moguće je videti i Između tvrđave i ostataka Artemisijuma, na-
u Britanskom muzeju u Londonu. lazi se jedna od retkih seldžučkih džamija ovog
U blizini Artemidinog hrama je i bazilika kraja - džamija Ise bega iz 14. veka, za koju se
Svetog Jovana. Po predanju, posle smrti Isusa pretpostavlja da je sagrađena od mermera sa
Hrista u Jerusalimu, Sveti Jovan poveo je Bogo- razrušenog Artemidinog hrama.
KEMER
Šaroliki album
različitosti
K
emer je savršeno mesto za odmor. Go-
tovo idealno. Brojni hoteli s vrhunskim
komforom i sadržajima, mogućnost za
dobar šoping uz duge šetnje, izlazak
u neki od brojnih restorana ili provod u dis-
koteci i klubovima, delić su fascinacije ovog
tipično sredozemnog grada. Ciklonski naleti
hedonizma ogledaju se i u istini da je u Ke-
meru priobalje nalik onom na Karibima a da
su kokteli kao u Londonu. Ipak, atrakcija ovog
turističkog centra okupanog sunčevim zraci-
ma od jutra do večeri jeste njegova prirodna
lepota. Ili, tačnije tri lepote: more, plaže i
borova šuma koje kao celina nude odgovor
šta je to što nekom podneblju daruje magiju.
Posetiti i doživeti Kemer znači okrenuti
novu stranicu u šarolikom albumu različitosti
prostora. Posebnost kolorita ogleda se, utisak U turskom jeziku ova reč znači zid a nekada avanturiste za samo deset minuta „penju“
je, najviše u boji mora. Toliko da u ovoj zemlji, davno, baš iznad današnjeg Kemera, ljudi do vrha Tahtali na nadmorskoj visini od
u nomenklaturi kolora, postoji i termin „tur- su morali da sazidaju moćnu branu od ka- 2.365 metara. Ova uzbudljiva vožnja, nalik
sko plavetnilo“, što je zapravo prvo asocijacija mena, snažniju od prirodnih nepredvidljivo- na superluksuznu avanturu, daruje na kraju
a zatim i ime za nestvarnu boju vode u ovom sti, kako bi zaustavili i preusmerili podmukle susret s vidikovcem sa kojeg jezdi pogled
delu Sredozemlja. bujice planinskih voda. Danas je čovek div- na Antalijsku regiju, prekrasne šume borova,
Deo Kemera je i veličanstveni Taurus, pla- ljinu ove planine upotrebio u druge, daleko strme litice... I dok pijete turski čaj na nebu
ninski masiv čije postojanje je kroz vreme praktičnije svrhe s predznakom turističke pod oblacima, zadivljeni onim što vidite, pri-
isklesalo i posebnu crtu u karakteru ljudi atrakcije. hvatate, gotovo bez zadrške i ono što ljudi na
oslonjenih na njegove vrhove ili padine. U U parku prirode, nedaleko od Kemera, vidikovcu Tahtalija pričaju. A to je da je đavo
vekovnom suprotstavljanju čoveka ćudima početna je stanica žičare čije moćne i lično izabrao njihovu terasu kad je želeo da
gorostosnog masiva nastalo je i ime Kemer. zadivljujuće lepe gondole znatiželjnike i promoviše najveće lepote ovog dela sveta.

U zavisnosti od vremenskih uslova pogled grobnice u Miri, u stenama, nalik na hramove
seže sve do Kipra. Međutim, kad vrh Tahtali s krovom na dve vode. Ovo je i rodni kraj Sve-
okuju oblaci, osećaj je sasvim drugačiji. S tog Nikole. U Miri je, na glavnom trgu i crkva
oblacima pod nogama i pogledom na okolne koju su meštani podigli nad sarkofagom ovog
snežne vrhove, imate osećaj da ste zaista na svetog čoveka... Tačka na biografiju fascinant-
krovu sveta. nog okruženja Kemera stavlja se posetom os-
Deo fascinacije Kemera i njegovog trvu Kekovi i poluostrvu Simeni. Legenda ka-
okruženja je i Likijsko kraljevstvo, postojbina zuje da su česti zemljotresi u drugom i trećem
ponosnog naroda koji je verovao da čoveka veku učinili da ova mesta potonu više od dva
posle smrti ne treba ukopavati u zemlju već metra u more i zato danas ovu oblast mnogi
da mu se mora omogućiti da bude što bliže nazivaju i „turskom Atlantidom“...
nebu. Danas vidljiv dokaz ovog verovanja su Z. Š.

SVAKODNEVICA MADRIDA
GRADOVI
SVETA
Najlepši dani
događaju se noću
Madriđani ili
Madrinelosi su u
davna vremena sebe
nazivali gatos - mačke.
Dnevna rutina u ovom
gradu je bila spora i
troma zbog vrućine.
Navike se nisu
promenile, zbog svega i
danas postoji duga
dnevna pauza u letnjem
rasporedu mnogih
gradskih kancelarija
M
adrid, prestonica Španije, odiše daha ostajete i pred univerzalnim skladom Madriljerosi nisu galamdžije ali imaju naviku
posebnošću i ogromnim kul- srednjovekovnih građevina. Imidž ovog kos- da ostanu u provodu do pet pa čak i sedam
turnim i umetničkim nasleđem. mopolitskog megapolisa ogleda se i kroz sati ujutro. Gostima i turistima se preporučuje
Takođe i lepotom. Glavni uti- bogatstvo energije koja je rame uz rame sa noćna šetnja ulicom Gran via ali ne i izbor ho-
sak pri prvom susretu svodi se na doživljaj onom koja vas dočekuje u Berlinu ili Lon- tela u centru noćnog života.
izuzetno lepo ukombinovanih modernih po- donu. Madrid se konvencionalno može podeliti
slovnih centara i srednjovekovne arhitekture, Madriđani ili Madrinelosi su u davna vre- na dve glavne turističke oblasti. Prvo je staro
dakle prošlog i ovovremenskog vidljivog mena sebe nazivali gatos - mačke. Dnevna tradicionalno sedište u kome se nalazi srce
kroz možda i najbolje noćne klubove Evrope, rutina u ovom gradu je bila spora i troma grada - drevni Puerta del sol i Gran Via. Druga
najveće tržne centre, prelepe parkove i mod- zbog vrućine. Navike se nisu promenile, zbog zona su novi kvartovi Madrida: kosmopolitska
erne saobraćajnice. svega i danas postoji duga dnevna pauza u Kastelana sa biznis ofisima i luksuznim hoteli-
Madridska kultura i slika kulturnih vred- letnjem rasporedu mnogih gradskih kancel- ma, zatim okrug Salamanka kojim dominiraju
nosti održavaju njegovu istoriju kraljevskog arija. Međutim, uveče, Madrid daruje gostu raskošne vila i najbolje prodavnice i na kraju
grada, kao i nekadašnjeg središta španskog sasvim drugačiji doživljaj. Možda i zato što kvart Čamartin sa očaravajućom atmosferom
carstva. Kraljevska palata, široki trgovi i mon- Madrid u odnosu na druge evropske pres- boema i noćnog života.
umentalne zgrade koje su sagradili monarsi, tonice i gradove prednjači po broju barova i Austrijska regija je dobila ime po španskim
nestvarno ogromne katedrale i crkve susreću po glavi stanovnika. Posledica svega je više kraljevima koji su vladali zemljom u 17. veku.
se na gotovo svakom koraku u Madridu. Bez nego aktivan noćni život. Zanimljivo je da Glavna posebnost su graciozne uličice, mali
trgovi, poznate crkve. Placa Madžor je u dosadan i miran, ulice su široke sa raskošnim istočno od centra. Glavna zabava za turiste je
centru i prepoznatljiva je po živom noćnom dvorcima od kojih su mnogi sedišta amba šoping. U kvartu Čamartin je železnička stani
životu. Prepuna je kafića, barova i prodavnica sade. ca i najmodernije zgrade u gradu. Da ne biste
u kojima se prodaje sve od šešira s početka Novo ne znači i moderno. Koncept No postali žrtva lopova i džeparoša, morate biti
20. veka do retko kovanog novca. Oko trga je vog Madrida uključuje sve što je izašlo iz posebno oprezni naročito u javnom prevozu
dosta hotela svih kategorija koji nastavljaju okvira gradskih zidina iz 7. veka. Kasteljana ili velikim prodavnicama.
da rade u strogom centru bez obzira na sva je najduža i najelegantnija avenija. Leti su u Stanovnici Madrida su veliki gurmani.
kodnevnu buku. njoj poređane brojne bašte u kojima meštani Znani su i po tome što veoma vole da
Zapadno od Placa Madžor su najautentičniji rado provode večernje sate. Glavna atrakcija eksperimentišu sa hranom i da u svoja tradi
madridski objekti, taverne u kojoj se satima ovog dela su stadion Santijago Bernabe, na cionalna jela dodaju ukuse stranih kuhinja.
može piti kafa. A u Ulici Kava Baka, koja jbolji hoteli i skupe prodavnice. Ušuškani Takođe ne kriju ni ljubav prema specijaliteti
počinje baš tu, najveća je koncentracija tren Rekoletos je pun antikvarnica i knjižara a tu je ma kuhinja drugih zemalja i zbog svega
dovskih vinskih barova, udobnih kafana i i zdanje Nacionalne biblioteke kao i najstarija toga u goste pozivaju najbolje kuvare sveta,
restorana u glavnom gradu Španije. katedrala Madrida, Gijon. pogotovo prilikom otvaranja novih restora
Puerta del Sol je nulta tačka odakle se mere Kvart Paseo del Prado ukrašavaju hotel na. Istina je zapravo da je svaki Madriđanin
sve udaljenosti u Španiji. Njegove glavne Rita, statua Neptuna i čuveni muzej Prado dovoljno strog prema svom stomaku pa mu
atrakcije su prodavnice i velike robne kuće, duž avenije Retiro s pešačkim stazama, kafe na ovaj način udovoljava. Ova navika, mora
bezbrojni kafići i noćni klubovi. ima sa udobnim baštama i fontanama. se priznati, godi i turistima koji ne kriju da je
Grand Via je glavna arterija grada u kojoj Salamanka i Kale Serano su skupi kvartovi Madrid i gastronomski raj. Milica TOŠIĆ
su smeštena sedišta brojnih banaka i kor
poracija, robne kuće i mnogo kafića. Ulica
počinje od Trga Placa de Espanja gde sedi
ponosni Don Kihot i njegov verni Sančo
Pansa a završava se na Trgu Placa Sibeles,
poznatom među ljubiteljima španskog
slikarstva. Uostalom, upravo na njemu se
nalazi vrh čuvenog madridskog “Zlatnog
trougla umetnosti”.
Hoteli duž Grand Vija nisu loša ideja. Duž
ulice postoje tri metro stanice ali su veliki mi
nusi buka i izduvni gasovi automobila.
Severno od Grand Vije prostire se kvart
Čueka (Chueca) svojevrsne atmosfere.
Omiljeno je mesto gej populacije Madrida.
Ljubiteljima hard roka će se dopasti Mala
sanja i tamošnji muzički kafići poznati širom
Španije. Moderan, elegantan i tradicionalan
po načinu života je kvart Čamberi. Savršeno
je mesto za turiste sa decom. Njegov izgled je

www.n irvana ho te l .c o m
Be l di b i - Ke mer - A nt aly a

AZURNA OBALA
Ljubav na
prvi pogled
A
zurna obala je jugoistočna obala Fran- ovdašnji hoteli i nekretnine među najskupljima Pikaso je 27 godina živeo na
cuske, koja se proteže od Tulona do na svetu. Azurnoj obali, u Antibu, Valo-
granice sa Italijom. Na toj obali se nalazi Oduvek je bila popularna među umetnicima. risu i Muženu.
i Kneževina Monako. Renoar, teško bolestan, tu je slikao mediteranske Pored umetnika, Azurna obala je
Ovo ime je izmislio danas malo poznati fran- pejzaže. Poslednje godine života umetnik je pro- popularna i među muzičarima. Svojevremeno
cuski pisac i pesnik Stefan Ležar 1870. godine veo u vili „La Collete“ na periferiji Kana. Pol Sezan je slavni džez muzičar iz Novog Orleana, Sidni
kada je objavio roman „Azurna obala“. Te reči su je takode tu naslikao stotine slika u ulju i akva- Beše, proslavio svoje venčanje u Žuan le Penu.
mu pale na pamet kada je ugledao neverovatno rele. Pol Sinjak je u Sen Tropeu izumeo tehniku Ovo letovalište se neobično dopadalo sakso-
lepu uvalu gradića Jera. Azurna obala svoju pop- poentilizma. Osnivač fovizma Anri Matis je po fonisti, pa je ostao da živi u njemu sve do smrti
ularnost duguje prijatnoj klimi, blagim toplim povratku iz Sen Tropea naslikao čuvenu sliku 1959. godine. Njegov bend je često izvodio
zimama i ne preterano vrelim letima. Važi za „Luksuz, mir i blaženstvo“. Drugi fovista Raul Dufi kompoziciju “Mali cvet” koja se sluša još i danas.
jedno od najboljih mesta za odmor, zbog čega su je smatrao Nicu idealnim mestom za svoj rad. Nakon smrti muzičara, lokalne vlasti su organi-

zovale godišnji džez festival a gosti su Posle Drugog svetskog rata, kada je u Evropi su Nica, Monako, Monte Karlo, Sen Trope, Antib,
bili slavna imena poput Ele Ficdžerald, počelo pravilo plaćenog godišnjeg odmora, Menton, Kan, Žuan le Pen, Sen Pol de Vans, Gras
Reja Čarlsa, Kaunt Bejsija i Majli Dejvisa. Azurna obala je postala mesto masovnog od- i druga.
Takođe, Azurnu obalu su obožavali Rusi a nji- mora. Peščane plaže od Antiba do Mentona za- Azurna obala, dužine od oko 300 kilometara,
hovo omiljeno mesto odmora je bila Nica. Prvo su uzimaju trećinu celokupne obale. U zapadnom podeljena je na nekoliko regija: Istočni deo koji je
tu stigli ruski trgovci žitom i osnovali svoju malu delu postoje i stenovite uvale koje u regionu najbliži Italiji i Primorski Alpi kao najpopularniji sa
koloniju. U Nicu je iza trgovaca stigla ruska aristi- Kasisa podsećaju na norveške fjordove. U Fran- gradom Monakom, Nicom i Kanom. Potom sledi
kratija a potom i članovi carske porodice kojima cuskoj su sve plaže javne i dostupne svima pre- Vere Temp, agrarno područje sa gradovima Sen
je klima veoma odgovarala. Najčešći posetioci su ma zakonu o vlasništvu morske obale. Postoje i Tropeom, Tulonom i Buš de Ronom a najistočniju
bili carica Marija Fjodorovna, koja je tu provodila plaže koje se plaćaju i one pripadaju hotelima a regiju čine Marsej, Provansa sa gradovima Arlom
zime i carević Nikolaj Aleksandrovič, koji je u Nici opremljene su vrhunskom infrastrukturom. i Avinjonom i njenom prestonicom Eks a Provan-
izgradio rusku pravoslavnu crkvu i u njoj umro. Plaže i gradovi koje turisti najčešće posećuju som.

ŠRI LANKA
Kolombo koji
nema nikakve
veze sa Kolumbom
L
Posvećeno enjo se šetkajući pred kapijom botaničke uz ovo rajsko mesto. Prolazeći pored svih tih visokih
Slobodanu bašte, grupica prodavaca kišobrana i kabanica, i razgranatih stabala i krošnji, cvetova edenskih boja,
Mićiću, nedavno znatiželjnih pogleda i sa papučama na nogama, paprati, puzavica, lijana, pedantno podšišanih živica i
poput svojevrsnih manekena pljuskova uzvi- žbunova, teško je a ne zapitati se kako je moguće da
preminulom kivali su cene artikala nadajući se da će tog prepodne- sve te biljke žive, zelene, cvetaju i mirišu tako jasno i
doajenu va zaraditi koju rupiju. Sve je mirisalo na dobru zaradu, lepo, da su toliko međusobno različite i da im svima
ali se nebo ubrzo razvedrilo. To ih nije naročito brinulo. prija baš ovo parče neba i zemlje? Od 4.000 različitih
vodičkog posla, Smene oblaka, sunca i pljuskova na nebu iznad Kend- vrsta, većina je sa Šri Lanke, ali ima biljaka koje su ovde
svetskom ija česte su i nepredvidljive. Jedino što je izvesno jeste donesene sa svih kontinenata. Džinovsko drvo smokve
putniku i, pre da se sa druge strane ograde nalazi jedno od najlepših sa Jave izaziva posebnu pažnju i poštovanje. Njegove
mesta na Šri Lanki. Kraljevska botanička bašta Perad- razgranate i izuvijane grane, kao vratovi mitološke
svega, velikom enija, blistava je i po kiši i kada je osunčana. Verovatno hidre razbacale su se oko stabla, nekontrolisano, u
čoveku uz čije bi bila podjednako lepa da je prekrivena snegom, svim pravcima. Umesto Herkula sa isukanim mačem i
kada bi na Šri Lanki za njega znali. Tragovi njenog os- izbečenim pogledom, naspram njega stoje zadivljeni
smo emisije nivanja vode u 14. vek, prateći stope kraljeva i njihovih ljubitelji prirode. Malo dalje, bambus veličine našeg
odrastali, maštali popodnevnih šetnji do palata koje su se tu nalazile. Za- bagrema, orhideje i fikusi veličine stoletnog hrasta.
i putovali laganjem i vrsnošću britanskih botaničara i pejzažnih Za one koji nikada nisu videli kako izgleda, tu je i drvo
arhitekata, sredinom 19. veka vrt je, manje-više, popri- bodi. Za budiste ono ima više značaja nego maslina
svetom. mio obrise današnjeg izgleda. Na površini nešto većoj za hrišćane, premda se ona u Bibliji pominje preko hi
od teritorije Vatikana, tačnije na 59 hektara, biljni svet ljadu puta. Sklupčan u dubokoj meditaciji, pod jednim
je jednostavno ‘’eksplodirao’’ u svojoj raznovrsnosti, takvim drvetom, čudnih listova zašiljenih vrhova, jed-
raskoši i lepoti. nog posebnog jutra Sidarta Gotama postao je Buda.
I tako, šetnja može da počne stazicama koje vode Travnata površina kružnog oblika, veličine trga
među pedantno pokošene travnjake ukrašene cvetnim Slavija u Beogradu, putokaz je posetiocima kojih ima
tepisima do avenija oivičenih drvoredima kraljevskih oko 2 miliona godišnje da su na posebnom mestu. Iako
palmi vitkih stabala i razbarušenih krošnji, kroz mir- ni po čemu estetski posebna, važna je jer je okružena
isne vrtove začinskog i lekovitog bilja ili šetalištem uz drugim, manjim zelenim površinama sa drvećem,
obalu najduže ostrvske reke - Mahaveli, koja protiče koje su u minulim vremenima zasadili slavni gosti

birale druga mesta, međutim, odlaskom Britanaca
Kolombo je dočekao svojih pet minuta koji traju i
dan-danas.
Ime grada koje asocira na prezime slavnog moreplo-
vca Kristofera zapravo nema ama baš nikakve veze sa
njim. Od nekoliko verzija o etimološkom poreklu ime-
na grada, najmilozvučnija je ona po kojoj je ovo „luka
zelenih stabala manga“. Sudbinu ovog grada odredila
ove botaničke bašte je prirodna luka koja se tu zadesila, a iz koje su tovari
poput raznih kraljeva, cimeta ukrcani na trgovačkim brodovima, upoznavali
prinčeva, predsednika, premi- svet sa misterioznim ostrvom. Verovatno je iz nje isplo-
jera, visokodostojnika... vio brod koji je na dvor rimskog cara Kaligule prevezao
Za razliku od beogradskog Parka prijateljstva u plesače sa ovog ostrva. Oni će, prema istorijskim izvori-
beogradskom parku Ušće, gde su belosvetski pri- ma, biti svedoci njegovog smaknuća 41. godine.
jatelji i “prijatelji” sedamdesetih i osamdesetih godina Šireći strašne priče o još strašnijoj ptici koja pruće
prošlog veka sadili uglavnom platane kao simbol cimeta koristi kao građevinski materijal za pravljenje
dugovečnosti mira u svetu, u Kraljevskoj botaničkoj gnezda, arapski trgovci su ljubomorno čuvali tajnu
bašti Penaderija stvari stoje sasvim drugačije. Drveće o poreklu luksuznog i skupocenog začina. Kao spo-
koje su zasadili princ Henri od Prusije, kralj Edvard na između sinhaleških kraljevstava i ostatka sveta,
VII, grčki kralj Đorđe I ili ruski car Nikolaj II Romanov, sagradili su prvu naseobinu na mestu današnjeg
različita su po svom poreklu, izgledu i godini u kojoj su Kolomba, a njihovi potomci i dalje žive u trgovačkoj
počela svoj novi, “slavni” život. Baš kao i ona koja su za- četvrti Petah. Simbol njihovog milenijumskog prisus-
sadili Jurij Gagarin, Indira Gandi ili U Thantn - nekada tva uobličen je u džamiji Džmi-Ul-Alfar, neobično in-
generalni sekretar UN i mnogi, mnogi drugi.
Među njima je i drvo lale poreklom iz Kvinslenda
(Stenocarpus sinuatius) zasađeno 22. januara 1959.
godine. Ispod imena i datima sađenja, na limenoj tabli
piše da ga je zasadio nekada najveći sin naših naroda i
narodnosti - Njegova ekselencija maršal Josip Broz Tito.
Nad rekom Mahaveli razapet je viseći pešački most.
Pod teretom pešaka ume da se zaljulja i podigne nivo
adrenalina u krvi onih koji u tim trenucima njišu na
njemu. Ciku slepih miševa i cvrkut ptica koji su trajni
podstanari u Peradeniji remeti saobraćajna buka sa
obližnjeg magistralnog puta koji vodi ka Kolombu,
metropoli smeštenoj na obali Indijskog okeana,
izazovnog, egzotičnog imena, skromne prošlosti
i sadašnjosti kojoj se žuri u izuzetno perspektivnu
budućnost. Kao strateška luka u prošlosti je portugal-
skim, holandskim i britanskim kolonizatorima služila
kao mesto odakle su brodovi krcati robom kretali
uglavnom ka Mediteranu. Sinhaleška kraljevstva su
za svoju prestonicu, što svojevoljno, što silom prilika,
ribe do elektronskih uređaja i igračaka.
Potpuno drugačiji ambijent uz nedostatak buke
i jezero portugalskog imena nalazi se samo malo
južnije od četvrti Petah, gotovo u geografskom centru
grada. Jezero Beira nastalo je veštačkim putem još u
15. veku kao vodena tampon zona između tvrđave
koja je služila kao uporište namesnika i trgovaca por-
tugalske krune i eventualnih napada vojski sinhaleških
kraljeva. Povezano kanalima sa morem, vekovima je
zbog urbanizacije gubila na svojoj površini i značaju, a
do danas je ovo oaza grada, utočište mira i begunaca
od nezaustavljivog ritma metropole koja ga okružuje.
Na njemu treniraju članovi veslačkog kluba, rekreativci
voze pedaline u obliku labuda, a pešačkim mostom
se stiže do ostrvceta i Gangaramaja parka na njemu.
Istoimeni hram se nalazi u neposrednoj blizini i sma-
tra se jednim od najznačajnijih budističkih hramova
u Kolombu. Kao u eklektičnom transu, tajlandska,
kineska, indijska i šrilankanska arhitektura ujedinile su
teresantnoj i lepoj bogomolji. Podignuta je početkom se da oblikuju duhovno središte pripadnicima najza-
prošlog veka a njena neobična spoljašnjost, inače delo stupljenije religije u gradu (ostrvu takođe). Kroz ovaj
nekvalifikovanog arhitekte, izvesnog Labea, na sebi religiozni kompleks, slično kao i u brojnim drugim
je, na neobično upečatljiv način ujedinila indo-islam- hramovima budističkog sveta, iz bogato ukrašenog
ski, neoklasični i gotički stil sa elementima saracenske hrama ulazi se u dvorište sa stupom, tu je negde i Bog
arhitekture. Poput džinovske razigrane šahovske table zna koliko staro bodi drvo, muzej i biblioteka.
sa hiljadu polja, njena čeona fasada vidljiva sa ulice, “Ispostava” hrama Gangaramaja - Sima Malaka, u
kao da treperi unakrsno isprepletenim crveno-belim kojoj monasi i vernici meditiraju, nalazi se nedaleko
romboidnim poljima, stubovima, terasicama okru od hrama, na samoj obali jezera. Tačnije, na samom
njenim trima kupolama. jezeru. Podignut je na tri platforme koje su pontons-
Retki su gradovi, a još ređe četvrti gde se na neko- kim mostom povezane sa obalom. Sagrađen je u kas-
liko stotina metara jedni do drugih nalaze budistički nom 19. veku, ali je konstrukcija vremenom počela da
i hinduistički hramovi, gde džamija “ne smeta” crkvi, i tone. Sedamdestih godina prošlog veka je potpuno
obrnuto. Takva četvrt je Petah, multietnička, dovoljno rekonstruisan i dobija današnji izgled. Njegova dosto-
velika i široka za sve. To je užurbano trgovačko središte, janstvena pojava i fotogeničnost prožeti su harmoni-
slično bazaru, sa ulicama i stotinama prodavnica u čijim jom i duhovnošću. Desetine pozlaćenih statua Bude,
se policama nalazi najrazličitija roba. U odrazu staklenih identičnog izgleda poređani su u vrstu, stražareći da
izloga, kao na nekom prozirnom platnu, brkati pro- neko ili nešto ne naruši spokoj hrama i onih koji su se u
davci, čistači, mršavi momci u potkošuljama izbledelim njemu zatekli, u prolazu ili su u njemu često.
od znoja sa natovarenim džakovima na leđima i kupci Zahvaljujući trgovcima iz Indije u delu grada
koji nigde ne žure, preslažući robu, čisteći, cenkajući smeštenog uz Petah - Maradana, podignut je najlepši
se, trgujući i stalno nešto uzvikujući, čine ovo mesto hindu hram u čitavom Kolombu. Njegova glavna fasa-
najživljim u Kolombu. Tamo se može naći sve, od voća da i vatromet figura, pokreta i boja na njoj, posetioce
i povrća do nakita i led lampi, od svežih plodova mora i ostavljaju potpuno zatečenim. U obliku izduženog
trapeza, na sedam spratova kao u transu stotine živo
obojenih figura koje kao da nepomično čekaju da im
neko ili nešto udahne život. Šri Kailasanathar Suami
Devasthnam već skoro dve stotine godina drži na
okupu svoje vernike i statue bogova, božanstava i
junaka Ramajane na fascinirajućem zdanju hrama. U
pozadini hrama, kilometar-dva dalje, uzdiže se ubed-
ljivo najveća građevina u čitavoj zemlji. Lotosov toranj,
simbol modernog Kolomba, posle sedam godina
građevinskih izazova konačno je otvoren u septem-
bru 2019. godine. Telo telekomunikacionog tornja
podseća na skupljene latice božanskog cveta, noću su
osvetljene i vidljive gotovo iz svih delova ovog velikog
grada.
Nedaleko odatle, u pravcu prema okeanu, smestio
se najpoznatiji park u Kolombu. On je zapravo velika
zelena površina u obliku izduženog pravugaonika,
skoro pa i bez jednog drvceta. Velik kao pet fudbal-
skih terena, Zeleni park Prema-Galu se prostro po
najlepšem delu Kolomba. Oivičen bulevarom i okružen

neboderima od kojih se neki i dalje grade, sa jedne
strane i obalom koju zapljuskuju talasi leti uznemi-
renog okeana. Nekada je ovuda grmeo topot konja u
trkama i odskakivala loptica golf, igrao se kriket, ragbi,
polo, fudbal... Vikendom, park je okupiran šetačima,
decom i prodavcima igračaka zmajeva koji se vijore na
vetru koji duva sa okeana.
Na par kvadratnih kilometara unaokolo sjatila su se
predstavništva brojnih nacionalnih i međunarodnih
banki, kompanija i korporacija, čineći ovaj deo grada
finansijskim i poslovnim centrom čitavog ostrva.
Prisustvo hotela renomiranih lanaca pruža smeštaj i
komfor na visokoj nozi i pogled na beskrajnu modru
neman. Šangri La, Kingzburi i Ramada su neki od njih.
Ipak, svima njima, slavu je “ukrao”, za današnje stan-
darde ne tako luksuzan, ali svakako suptilno privlačan,
hotel izgrađen u maniru privlačnog kolonijalnog stila.
Hotel Gejl Fejs ili Prema-Galu, najpoznatiji je i najs-
tariji hotel u Kolombu. Kada bi njegovi zidovi mogli da
govore, ispričali bi da su tu od 1864. godine i da su u pravcu obale, na samo sat vremena vožnje, stiže se do
njihovim rashlađenim sobama odsedali i u otmenom nekog od mnogobrojnih hotela koji zauzimaju mesta
hotelskom restoranu obedovali, između ostalih i Ma- na samoj obali. Tek kada se nogama zagazi u Indijski
hatma Gandi, Džon D. Rokfeler, Jurij Gagarin, princeza okean postaje jasno koliko je on moćan i ozbiljan. U
Aleksandra od Danske, princ Filip, vojvoda od Edin- danima kada je na plaži istaknuta crvena zastavica, sila
burga, Indira Gandi, Hirohito, Ričard Nikson, zatim kojom plivače (a pogotovo neplivače) privlači sebi, ni-
Ursula Anderson, Rodžer Mur, Sting, Če Gevara i, nara- kada se i nipošto ne sme potcenjivati. Kada je okean
vno, Josip Broz. Njihove fotografije zauzimaju počasno pitom, uživanje u njegovim talasima je zagarantovano,
mesto u kafe-baru hotela gde se po vrlo razumnim a kada to nije slučaj, dovoljno je, uz neku dobru knjigu
cenama može popiti, recimo, neki osvežavajući koktel. i ceđeni sok, slušati talase u neograničenim količinama
Čak i ako neko nije gost ovog hotela, slobodno može i tako sačekati veče.
prošetati njegovim hodnicima, salonima, dvorištem, Na kraju, šta je to što povezuje maleni Kovilj i Šri
uz bazen okružen drvenim ležaljkama stvorenim za Lanku? To svakako nisu njegov nadaleko čuveni man-
lenjo izležavanje pod suncem iznad Kolomba. astir, skrovita kafana „Na kraj sveta“ niti uvek aktuelni
Na drugom kraju ledine prema Galu, pre mosta ko- i genijalni Laza Kostić, najpoznatiji sin ovog mesta.
jim se prelazi estuar jezera Beira, ulazi se u deo grada Između neba nad ovim parčetom Vojvodine i ostrva
po imenu Fort (Tvrđava), gde se nalazi velika statua opevanog u Ramajani razapete su priče u knjizi „Svetlo
četvrtog po redu premijera Cejlona Solomona Bander- ostrvo“, verovatno najvećeg srpskog putopisca 20. veka
anaika. Nešto dalje je grandiozno neobarokno zdanje - Stevana Pešića. Nadahnjivao je svojim bajkovitim pri-
bivše predsedničke palate gde je danas smešten Sek- povedanjem o Indiji, Nepalu, Tibetu i Šri Lanki hiljade
retarijat predsedništva. Obasjan popodnevnim sun- putnika sa naših prostora, a njegove knjige to čine i
cem boja kamena peščara od koje sazidan pretvara danas. „Svetlo ostvo“, štivo za zanesenjake i one koji
se u zlatnu. Kako li je samo velelepno izgledao kada umeju da maštaju i sanjare, deo je obaveznog prtljaga
je dovršen 1930. godine, usamljen, bez društva mladih kada se putuje na Šri Lanku.. Aleksandar Mikić
solitera koji su u susedstvu podignuti nedavno.
Šrilankanci su skroman, nasmejan, srdačan i
lepuškast svet. U očima im sija bezbrižnost ili to samo
tako izgleda. Devojke i žene se ne oblače niti šminkaju
napadno. Uglavnom nose dugačke i lepe koloritne
haljine. Duge crne puštene kose savijene u pletenice
ili punđe i duboke tamne oči oivičene kreonom sreću
se na svakom koraku. Muškarci svojim poslom žure u
ispeglanim košuljama sa kratkim rukavima i brčićima
pod nosom. Gde god i kad god nađu priliku, dečaci
igraju najpopularniji sport na ostrvu - kriket.
U Kolombu ima još puno mesta koje bi trebalo obići
ne bi li se bolje i šire upoznali sa kulturom, umetnošću
i istorijom ovog podneblja. To su Nacionalni muzej,
Memorijal nezavisnosti, Pomorski muzej, Muzej ho-
landskog perioda na ostrvu itd. Vrlo brzo, u zavis-
nosti od afiniteta turista, ambijent užurbane metro-
pole može se zameniti dugačkim peščanim plažama,
ležaljkama na hotelskom bazenu i hladom kokosovih
palmi. U kom god smeru da se krene od Kolomba u
SAN SITI - JUŽNOAFRIČKA REPUBLIKA
Noć u hotelu
„Nestali grad“
N
eobičan trenutak ili susret s nestvarnim gradom po imenu
San Siti. Adresa je u Južnoafričkoj Republici. Priča zapravo
počinje ovako: veliki južnoafrički magnat Solom Kerzner je
70-ih godina 20. veka došao na ideju da u srcu afričke sa-
vane sagradi kazino. Da li je imao i ideju replike (južno)afričkog Las
Vegasa ne zna se ali radovi su počeli tačno 15. jula 1978. da bi već 7.
decembra 1979. ovaj kompleks primio i prve goste. Za početak pose-
tioci su na raspolaganju imali, osim luksuznog hotela i kazina, sjajan
teren za golf i mogućnost uživanja i rekreacije na velikom veštačkom
jezeru. Uskoro, sagrađeno je i pozorište „Ekstravaganca“. Prvi izvođač
na sceni ovog pozorišta bio je legendarni Klif Ričard, muzička ikona
Engleske. A onda...
Krajem 1980. otvoren je još jedan hotel, zatim sredinom 1981. i veliki
hotelsko-zabavni kompleks sa kongresnim centrom za 6.000 ljudi. Na
svečanom otvaranju crvenu vrpcu je presekao niko drugi nego Frenk
Sintara... Nekoliko godina kasnije San Sitijem je krstario i voz „Monoreil“

sa zadatkom da povezuje veliki parking sa zonom odmora. Gradnja na-
jambicioznijeg projekta započela je 1990. Reč je o „Dvorcu izgubljen-
og grada“, danas nestvarnoj građevini koja je neka vrsta stilizovane
priče, zapravo afričke fantazije o nestaloj civilizaciji koju ponovo ot-
kriva čovek. Džungla oko „Doline talasa“ je najveća veštačka džungla
na svetu sa 1,2 miliona stabala između kojih teku vode izmišljene reke
i brojnih rukavaca. Deo celine je i bazen na površini od dva hektara sa
veštačkim talasima. I na kraju tu je i hotel „Nestali grad“ sa 338 različito
dekorisanih i nameštenih soba...
Danas je San Siti, kao turistička atrakcija, mali rudnik novca. Godišnje
beleži posetu od preko tri miliona turista. U neposrednom susedstvu je
i Nacionalni park Pilanesberg, koji zauzima površinu od 55.000 hektara.
Smešten je u krateru davno ugašenog vulkana i prirodno je stanište
mnogih životinja afričkog kontinenta. Čudesno lepih kao što je uosta-
lom i u mnogo čemu prelep i egzotičan ceo crni kontinent čiji je istinski
ukras krajnji jug i na jugu - Južnoafrička Republika.
RAZGLEDNICA IZ NEMAČKE
“Berlin je najveća GRADOVI
kulturna ekstrava-
ganca koju možete SVETA
da zamislite”, rekao
je legendarni bri-
tanski muzičar Dejvid
Bouvi 1977. godine dok
je u nemačkoj prestonici snimao album
“Heroes”. Nije on bio jedini koji je tražio i
pronašao inspiraciju u ovom živopisnom
gradu na reci Špreji. Čuvena filmska diva
Marlen Ditrih pevala je stihove “Još uvek
čuvam svoj kofer u Berlinu”, a ubijeni
američki predsednik Džon F. Kenedi uz-
dizao je nekadašnju prestonicu nemačkog
carstva rečima: “Svaki slobodan građanin,
odakle god da je, žitelj je Berlina...”
Izgleda da Berlin jedino nije voleo Adolf
Blago
Hitler. Govorio je da je to “najružniji grad
na svetu” i od svog glavnog arhitekte Al-
berta Špera tražio da ga potpuno preuredi.
Srećom i po turiste i po domaćine, veliki
Nemcima
diktator nije stigao da ostvari ove svoje
megalomanske planove.
Bilo je dakle krajnje vreme da i ja posetim
grad koji iz udžbenika najviše pamtim po
tome što je tri decenije svet delio na Istok
kad imaju
i Zapad. Dok sam sletala na aerodrom Te-
gel (jedan od ukupno dva u Berlinu) setila
sam se pokojne bake, koja je preživela stra-
hote Drugog svetskog rata. Ona bi mi da-
Berlin
nas rekla: “Pa šta ćeš u Nemačkoj, tamo ima
Švaba!?”
Sa osmehom na licu uputila sam se prema
najbližoj stanici metroa, rešena da do hote-
la stignem gradskim prevozom. Da iz prve
ruke proverim da li saobraćaj funkcioniše
tako sjajno kao što se priča. I, znate šta: lako
je Nemcima da nigde ne kasne kada imaju
takav prevoz.
Dve stanice S-banom (to je nadzemni
metro, a postoji i podzemni U-ban), zatim
kilometar pešice i stigla sam do hotela.
Nemci se Delovao je veoma pristojno za skromne
dve zvezdice. Sve je bilo čisto i uređeno sa
kunu u ukusom. Ispred objekta na zidu dočekala su
„karivurst“ me dva znaka: jedan je zabranjivao da se
i pivo duvani, a drugi da se viče. Ovo drugo mi se
posebno dopalo.
„Karivurst“ (Currywurst) Ljubazni Nemac na recepciji fotokopirao
je kobasica sa kečapom, je moj pasoš, dao mi osnovne informacije o
vorčester sosom i karijem boravku i mapu grada. Od njega sam dobi-
koja se služi sa pomfritom. la i kupon za čuvene berlinske kobasice u
Porcija se čeka deset minuta, obližnjem restoranu. Više nije bilo nedou-
a iz tanjira uglavnom nestane mice gde ću otići na večeru. Poručila sam
za dva, tri. Pivo je obavezna taj besplatni obrok i veliko pivo. Ubrzo mi
tekućina uz ovu kombinaciju. je stigla skromna porcija “karivursta”, a kada
Ukoliko niste ljubitelji ko- sam je “počistila” sa tanjira, poručila sam još
basica, turski “Doner kebab” jednu identičnu, ovoga puta o svom trošku.
ćete u Berlinu naći na svakom Pivo na točenje je odlično upotpunilo ob-
ćošku, baš kao i baklave. rok, a ja sam za to vreme uz pomoć savezni-
ka “Gugla” napravila plan za sutra.
Priznajem, pre nego što sam stigla u

Nemačku, zamišljala sam da ću videti i os-
etiti duh Hitlera na svakom ćošku u Ber-
linu. Kako je to bilo naivno...
Ubrzo sam shvatila da bi Nemci
najradije taj deo svoje istorije
zauvek precrtali da mogu. I da
se svojski trude da turistima sa
svih meridijana pošalju jedinst-
venu poruku: “Izvinjavamo se,
mnogo se izvinjavamo”. Osim
zapuštenog Hitlerovog bunkera,
malo šta u ovom gradu budi us-
pomene na omraženog Firera.
Prva stanica mi je bila
“Čekpoint Čarli”, najpoznatiji
granični prelaz između nekada
zidinama odvojenog istočnog
i zapadnog Berlina. Bez nekog
posebnog plana, a u želji da što
bolje osetim grad, krenula sam
pešice, ni sama ne znajući kuda.
Ubrzo se preda mnom ukaza-
la impozantna Brandenburška kapija
i znala sam da sam na pravom putu.
Kakav je samo izazov bio uslikati se
ispred ove trijumfalne kapije i jednog
od simbola Berlina, a da ti se ostali tur-
isti ne nađu u kadru...
Kao i svakog namernika, put me
je dalje odveo do zgrade Rajhstaga,
sedišta nemačkog Bundestaga. Ovo
zdanje je otvoreno za javnost, ali me
je od posete odvratio predugačak red
ispred.
Lutajući dalje ulicama Berlina
nabasala sam na spomenik koji izaziva
i bes i strah u isto vreme. Memorijal
ubijenim Jevrejima u Evropi sastavljen
od 2.711 betonskih ploča, različitih
visina, a podjednako sablasnih. Kada
je građen ovaj memorijal, ideja
je bila da se posetioci osete
izgubljeno i nelagodno dok un-
ezvereno šetaju između ogrom-
nih blokova. Hodajući između
ploča koje podsećaju na kamene
grobnice, zamislila sam da sam u
nekom ogromnom lavirintu, a da
su mi nacisti za petama i jeza mi
se uvukla pod kožu.
Pobegla sam odatle glavnom
bez obzira, ali radoznalost me
nije napuštala. Gde li je taj Berlin-
ski zid, odnosno, njegovi ostaci?
Rekli su da je tu negde u centru
grada... Počela sam da presrećem
ljude na ulici i zapitkujem za pravi
put. Svi prolaznici kojima sam po-
menula Berlinski zid razgoračili
su oči na mene i sklanjali se
užurbanim korakom. Nemoguće
da niko ne zna gde je to što tražim. Tek kada
sam zaustavila plavokosog, pegavog mom-
ka i saslušala njegov odgovor shvatila sam
gde grešim.
- Berlinski zid?! Pa, on je srušen još 1989!
Verovatno mislite na ono
malo što je od njega ostalo...
Da, na to sam mislila.
Mada, priznajem, da sam
više očekivala od takvog is-
torijskog nasleđa. Zatekla
sam tek nekoliko uspravnih
kamenih ploča oblepljenih
žvakama sa svih strana. I na
zidu zakačeni katanci, nalik
onima koje parovi ostavl-
jaju u Vrnjačkoj banji kako bi
“zaključali svoju ljubav”.
Pomalo razočarana
zatečenim stanjem zida koji
je obeležio istoriju Evrope i
sveta, otišla sam u istočni deo
Berlina, po savetu jednog
slučajnog prolaznika. Istočna
galerija (“East side Gallery”)
zapravo je najduži sačuvani
ostatak Berlinskog zida od 1.300
metara. Na njemu su umetnici iz
čitavog sveta ostavili svoj doprinos.
Oslikavanje ovog prostora počelo je
ubrzo nakon pada zida 1989, a da-
nas galerija pod otvorenim nebom
sadrži više od 120 veličanstvenih
radova. Najpopularnija dela za-
sigurno su “Bratski poljubac” Eriha
Honekera i Leonida Brežnjeva i tra-
bant koji je naslikan tako da izgleda
kao da probija Berlinski zid.
Rešila sam da malo dignem ruke
od burne istorije i potražim druge
sadržaje u Berlinu i put me je od-
veo do Aleksanderplaca i TV tornja,
nekadašnjeg simbola komunističke
moći.
Dok sam šetala obližnjim par-
kom i jela perecu namazanu ne-
kim finim aromatičnim puterom,
sa desne strane su mi se ukazale
dve statue prepoznatljivih lica.
Namignula sam drugovima Mark-
su i Engelsu, a onda ušla u obližnju
prodavnicu suvenira. Merkala
sam majice, kape, priveske i one
fine snežne kugle sa minijatura-
ma grada, kada sam primetila da
se u radnji mogu kupiti i ostaci
Berlinskog zida. Na policama su
se gurkali mali i veći kamenčići,
spremni da za nekoliko evra
završe kod turista iz čitavog sveta.
Ko bi rekao da trideset godina
burne istorije i patnje može da
stane u jedan džep?
Tekst i slike:
Jovana BOGDANOVIĆ

JEDAN, A DVOSTRUKO VREDAN!
UZ ANTIBIOTIK – PROBIOTIC FORTE
DOBRI PODSTANARI U NAŠEM

DIGESTIVNOM TRAKTU
U
digestivnom traktu čoveka živi skoro 500 različitih vrsta dobije dijareju uzrokovanu antibioticima. U najvećem su riziku
bakterija. Sve one čine našu crevnu mikrofloru. Ukupno mlađi od 7 i stariji od 65 godina.
ih je 10 puta više od svih telesnih ćelija koje grade orga- Kako sprečiti pojavu dijareje uzrokovane
nizam. Slobodno možemo reći da u sebi nosimo jedan antibioticima?
zaseban ekosistem koji funkcioniše po nekim svojim pravilima,
ali sa kojim smo u neraskidivoj vezi i koji u značajnoj meri utiče Jedini način da sprečimo disbalans crevne flore nastao uzi-
na naše zdravlje. manjem antibiotika i posledično nastajanje dijareje, jeste uzi-
Bakterije koje normalno nosimo u svojim crevima su uglavnom manje dodatnih količina probiotskih bakterija. Ukoliko ih unese-
prijateljske i organizam ih prepoznaje kao svoje. Zovemo ih još mo u odgovarajućem broju one će neutralisati efekte patogenih
i probiotskim bakterijama, od grčkih reči Pro – za i Bios – život, sojeva u crevima i omogućiti ponovno uspostavljanje zaštitne
dakle neophodne „za život“. Stičemo ih na samom rođenju i uzi- barijere. Prilikom odabira probiotskih preparata treba imati na
mamo od majke kao nešto dragoceno. Njihova osnovna uloga umu da efikasnost zavisi od probiotskih sojeva koji se u njima
je protektivna i one su prva linija odbrane kada neka patogena nalaze. U našim apotekama se može naći dijetetski preparat
bakterija ili virus,izazivači bolesti, dospeju u organizam. Druga Probiotic® Forte koji u svom sastavu sadrži kombinaciju probi-
uloga im je imunološka. Ako znamo da je 70% našeg imuniteta otske gljivice Saccharomyces boulardii i probiotskih bakterija
locirano u crevima zaključujemo da postoji korelacija između (laktobacili i bifidobakterije). Preparat je nastao kao rezultat bro-
naših dobrih „podstanara“ i pravilnog razvoja i jačanja imuniteta jnih istraživanja koja su dokazala da je upravo ova kombinacija
celog organizma. I na kraju, treća uloga probiotskih bakterija superiorna u sprečavanju dijareja uzrokovanih antibioticima i
je metabolička jer one učestvuju u varenju i apsorpciji brojnih ublažavanju postojećih simptoma.
hranljivih materija. Kako deluje Probiotic® Forte?
Antibiotici značajno narušavaju crevnu floru
Zahvaljujući svom sastavu, Probiotic® Forte pruža dvostruku
Crevna mikroflora je veoma podršku crevnoj flori. Prva linija odbrane je probiotska gljiv-
podložna spoljnim uticajima i njen ica S. boulardii koja deluje u lumenu creva i ima
kvalitativni i kvantitativni sastav fantastičnu osobinu da za svoju
može znatno da varira u zavisnosti površinu vezuje patogene bakteri-
od vrste namirnica koje dominiraju je i njihove toksine i na taj način
u ishrani, opšteg stanja organizma, pospešuje njihovo izbacivanje iz
uzrasta, infekcija, hroničnih bolesti organizma. Ova probiotska gljiv-
i uzimanja različitih lekova, naročito ica deluje na najčešće uzročnike
antibiotika. dijareja izazvanih antibioticima
Antibiotici su grupa lekova kao što su Escherichia coli i Clos-
čije je otkriće jedno od najvećih tridium difficile, a sama je potpu-
dostignuća medicine i čijom no rezistentna na antibiotike, što
primenom su spašeni milioni je od ključnog značaja za efikas-
života. Njihova osnovna uloga je nost preparata.
uništavanje patogenih bakterija u Drugu liniju odbrane u
organizmu koji su izazvali infekciju. Probiotic®-u Forte predstavljaju
Razvoj novih generacija antibiotika išao probiotske bakterije – laktobacili
je uglavnom u pravcu dobijanja lekova sa širim i bifidobakterije. Oni su normalni
spektrom delovanja (protiv više vrsta bakterija) i komfornijom stanovnici naše crevne flore koji
primenom. Nažalost, gotovo da ne postoji antibiotik koji štedi vezivanjem za crevni epitel obnavljaju barijeru
prijateljske bakterije koje nosimo u crevima. narušenu antibioticima. Na taj način sprečavaju prodor pato-
Antibiotici neselektivno uništavaju kako loše, tako i dobre, genih bakterija u organizam i ponovo uspostavljaju sve regula-
probiotske bakterije u našim crevima. To dovodi do narušavanja torne mehanizme da zaustave dijareju i prateće tegobe nastale
efekta barijere, slabljenja imuniteta i promene ravnoteže u di- upotrebom antibiotika.
gestivnom traktu. Čestom i dugotrajnom primenom antibiotika Umesto zaključka...
povećava se mogućnost pojave rezistentnih bakterija (bakterija
otpornih na antibiotike) u crevima. U stanju oslabljenog imu- Ne zaboravite da dokle god postoji ravnoteža u našem diges-
niteta te rezistentne bakterije često izazivaju nove infekcije koje tivnom traktu i dokle god su „loši momci“ u manjini, naše zdrav-
mogu dovesti do ozbiljnih poremećaja (dijareje, bolovi u sto- lje je stabilno i dobro čuvano.Ukoliko je vama ili vašem detetu
maku, ozbiljni kolitisi). Što je korišćeni antibiotik šireg spektra lekar propisao antibiotik, koristite ga isključivo po uputstvu i
delovanja (ampicilin, amoksicilin, cefalosporini) to je veći rizik obnavljajte crevnu floru upotrebom Probiotic-a Forte, jer samo
za nastanak dijareje. Statistika kaže da čak do 35% pacijenata je jedan dvostruko vredan-Probiotic forte.
SVE ŠTO MOŽDA NISTE ZNALI O IZRAELU
Sveta zemlja u
kojoj je rođeno
hrišćanstvo
I
zrael ima posebno mesto u verskom životu Jevreja. Sveta je i obećana zemlja
ovog naroda razasutog planetom. Na od Boga jevrejskom narodu obećanoj zemlji
rođeno je hrišćanstvo, ali su sagrađena i najveća svetilišta i mesta hodočašća. U
zemlji Izraelu su i grobnice najvećih jevrejskih predaka, kao i mesto polaganja Za-
vetnog kovčega sa Deset božjih zapovesti.
Izrael je danas moderna zemlja izuzetne prirodne lepote, velelepne istorijske i kul-
turne baštine.
Jerusalim
Davne 1004. godine pre
naše ere jevrejski kralj David
sagradio je „grad mira“ ili
Jerusalim. Grad koji je punih
šest vekova bio ne samo
prestonica već i politički
centar države. Posetioci
Jerusalima danas obavezno
posećuju Brdo hrama, mesto
gde je nastala i utemeljena
jevrejska religija. Ali Jerusa-
lim je i Zid plača, brdo Sion
s grobnicom cara Davida, u
njegovom okrilju je i grob-
nica kralja Heroda i pramajke
Rahele, Solomonovi stubovi,
Sveto groblje na Maslinovoj
gori...

Tel Aviv
Tel Aviv je posle Jerusalima
najveći izraelski grad. Nastao je
1909. godine na rubu drevnog
grada Jafe s kojim je 1950. pove-
zan u celinu. Ima sve karakter-
istike moderne urbane celine.
Ekonomski je i kulturni centar
zemlje, privredno središte ali i
grad u kojem su svoje vele-
lepne poslovne centre
izgradile brojne i vrlo
prestižne kompanije
iz celog sveta.
Smešten na obali
Sredozemnog
mora, s bro-
jnim peščanim
plažama, atrak-
tivnim barovima,
tržnim centrima i
drugim sadržajima
Tel Aviv je danas
i izuzetno turistički
zanimljiv tako da ga iz
godine u godinu posećuje
sve više ljubitelja lepih i atrak-
tivnih putovanja.
Solomon
i kraljica
od Sabe
Solomon je bio kralj Izraela.
Bog mu je darovao mudrost i
moć pa su svi kraljevi, od istoka
do zapada, padali ničice pred
njim. Imao je nekoliko hiljada
žena, sedam stotina supruga,
tri stotine naložnica... Međutim,
voleo je samo jednu. Njeno
prisustvo značilo je uzbuđenje
za njegovu dušu i telo, ona je
bila njegov nemir i neiscrpna
inspiracija. Pred njom, njegova
veličina naprasno bi gubila moć.
Uostalom, zbog Balkide, kraljice
Etiopljana ili kraljice od Sabe,
izgubio je i razum. Zbog kraljice
i žene koja je bila voljena i koja
je znala da voli. Solomonu je
posle razuzdanih noći ispunjenih
ljubavnim zadovoljstvima da-
rovala i sina. Legenda još kaže da
je zaljubljeni Solomon posle toga
kraljici od Sabe darovao ama baš
sve što je poželela.

Jafa
pomorandže
Ceo svet zna za pomorandže iz
Jafe. Izraelci ih još zovu i „Sham-
outi“ po oblasti s nepreglednim
plantažama u kojoj se
najviše gaje, uz tradiciju
dugu čak 120 godina.
Po mnogo čemu
nalik su na one
koje se uzgajaju u
okolini španskog
grada Valensija,
ali su neupor-
edivo slađe, što
uvećava njih-
ovu potražnju.
Karakterističnog
su ovalnog
oblika, pre-
poznatljive već na
prvi pogled i sa jakom
aromom. Boja im je
svetlonarandžasta. Jedna od
karakteristika je i otpornost ove
vrste na veliku hladnoću.
Mrtvo more
Na „dubini“ od 400 metara
ispod nivoa mora smestilo se
slano jezero koje je prirodna
granica između Izraela i Jordana.
Zbog velike koncentracije soli,
nedostatka životinjskog sveta
i vrlo oskudne flore, ovo jezero
je dobilo ime Mrtvo more. Od
ostalih mora najviše ga različitim
čini mineralni sastav vode.
Zanimljivo je da se u njemu ne
može roniti ali ni potonuti u
njegovu vodu, pa je zato plutanje
po površini pravo zadovoljstvo.
Zbog mnogih karakteristika
smatraju ga unikatnim prirodnim
lečilištem. Danas su na obalama
Mrtvog mora locirana dva
moderna medicinska stacionara i
nekoliko sjajno osmišljenih zona
za odmor.
Jedna od zanimljivosti je i
podatak da se u oblasti Mrtvog
mora nalaze dva biblijska grada,
Sodoma i Gomora. Po predanju,
ove gradove uništio je Bog zbog
grehova njegovih stanovnika.

Reka Jordan
Sveta reka koja svojim vodoto-
kom spaja Izrael, Palestinu i
Jordan i uliva se u Mrtvo more.
Sa svojom najvećom pritokom
Jarmuk značajan je vodotok
Arapskog poluostrva. Na obali
reke Jordan, u neposred-
noj blizini Galilejskog
jezera, Sveti Jovan
Krstitelj, krstio je
Isusa Hrista. Na
istom mestu
mnogi
hodočasnici
danas
pristupaju
istom
obredu.
Obale reke
Jordan
poznate su
i po mnogim
arheološkim
spomenicima
iz epohe ranog
paleolita pa sve do
krstaških ratova.
Via Dolorosa
Via Dolorosa ili „put suza“ je
jedna od najstarijih ulica u
Jerusalimu. Po Bibliji, njenom
kaldrmom prošao je Isus Hristos
pre nego što je razapet na
Golgoti. Na ovaj događaj
danas podseća crkva
Svetog groba, jedno
od svetih mesta
hrišćana.
Via Dolorosa
obeležena je
sa 14 stajališta.
Svako od njih
predstav-
lja neko od
mesta Hristo-
vog stradanja.
Poslednjih pet
je unutar crkve.
Hodočasnici iz celog
sveta obilaze ovo mesto.
U danima najvećih crkvenih
praznika iz obližnje Jerusalimske
patrijaršije, po tradiciji, kreće
litija ka hramu. Ne njenom čelu
je lično patrijarh.

Menora
Menora je najrasprostra
njeniji jevrejski nacionalni
i religiozni simbol. Ukras je
svih sinagoga, dekorativni
element i čest motiv vitraža.
Reč je zapravo o sedmokra
kom svećnjaku koji su Jevreji
nosili sa sobom u vremenima
višegodišnjeg lutanja po
prostranstvima pustinje.
Detalji koji ukrašavaju menoru
su naglašeno simbolični i kroz
njih se iskazuje božanska
svetlost, mudrost, sudbina
jevrejskog naroda i detalji iz
života. Broj sedam datira iz
apokaliptičnih viđenja Svetog
Jovana Bogoslova. Čuvena
zlatna sedmokraka menora
ukrašavala je Solomonov hram
u Jerusalimu. Danas je menora
glavni ukras svakog jevre
jskog groba, dekorativni detalj
ispred zgrade Parlamenta,
kao i jedan od najomiljenijih
predmeta prilikom kupovine
suvenira.
Kumran
Na severozapadnoj obali Mrtvog mora
leže, zaboravljeni i napušteni, 2.000
godina stari ostaci grada Kumrana.
Naseljavan je još od helenskog perioda,
ali je procvat doživeo za vreme vlada
vine Rimljana.
Ostaci ovog grada pronađeni su
1946. sasvim slučajno zahvaljujući
15-godišnjem beduinu koji je, čuvajući
svoje stado, u praznim i mračnim
pećinama pronašao više od 600 ćupova
sa rolnama papirusa. Proučavanjem je
ustanovljeno da su to biblijski rukopisi
i delovi Biblije stariji od svih do tada
poznatih. Otkrićem ovih rukopisa os
vetljeno je Isusovo vreme, kao istorijski
veoma važan period. Jezik na kojem su
delom pisani otkriveni rukopisi ponudio
je novu građu za proučavanje. Posebno
interesovanje naučnika i istoričara
ponudila je veza između kumranskih
rukopisa i perioda ranog hrišćanstva.
Otkriveno je, naime, da ovi rukopisi
sadrže mnoge hrišćanske ideje i pre
rođenja Hrista. Hram knjige, pri Izrael
skom muzeju u Jerusalimu, čuva danas
neke od ovih rukopisa.

Masada
Na nepristupačnoj i visokoj steni u
Judejskoj pustinji, nedaleko od Mrt
vog mora, car Irod I Veliki, sagradio
je za sebe i svoju porodicu sklonište
kako bi se, pošto je primio judeizam,
sklonio i zaštitio od razjarenih Rim
ljana. Sagradio je tvrđavu opasanu
dugačkim odbrambenim zidom i
kulama. Unutar zidina sagrađen je
dvorac, brojne stambene nastanbe,
sinagoga...
Kada su se Rimljani približili i kada se
već nazirao kraj, dogodilo se ono što
niko nije mogao ni da pretpostavi.
Doneta je hrabra odluka da svi unutar
zidina izvrše neku vrstu samoubistva.
Žrebom je odabrano deset dželata
koji su prvo ubili sve ženu i svu decu,
a zatim i jedan koji je dobio zadatak
da ubije sve ostale preživele i na kraju
sebe samog. Zahvaljujući ovom činu,
Masada je i danas jevrejski simbol
otpora i hrabrosti. Ovu nestvarnu
priču ispričala je jedina preživela
osoba u zidinama Masade, žena koja
se neprimetno sakrila u cisternu za
vodu i tako izbegla sigurnu smrt.
Košer
Na hebrejskom jeziku košer u
doslovnom prevodu znači „priprem
ljeno“. Reč je o hrani pripremljenoj u
skladu sa strogim jevrejskim zako
nima čije konzumiranje dozvoljava
Tora. U zavisnosti od opštine razlikuje
se i košer. Za one koji su najreligiozniji
sačinjena su pravila koja se zovu „glat
košer“.
Postoje tri vrste košer hrane: mesna,
mlečna i neutralna. Strogo je zabra
njeno mešanje mesne i mlečne hrane,
ali je zato dozvoljeno konzumi
ranje neutralne sa mesnom, odnosno
mlečnom. Za pripremanje ove vrste
hrane postoje određeni alati i posebni
noževi za klanje stoke. Prilikom pri
premanja košera uz kuvara, kao neka
vrsta posmatrača, po pravilu je rabin
ili lice koje je on imenovao, kako bi se
nadgledao proces pripreme. Jevrejska
kuhinja se zasniva na čitavom nizu
strogih pravila i brojnih zabrana,
odnosno starozavetnih propisa.
Košer je i reč koja se koristi kako bi
se opisale i naglasile sve pomenute
zabrane.

Bez joda se ne može!
Od sad- jod i u bazenu
J
od je veoma važan mineral za pravilan Minaqua fitness centra, kontrolisane tempera-
rad štitne žlezde, a samim tim i funk- ture i vlage vazduha . Sadržaj joda je upravo
cionisanje našeg organizma u celosti. ono što Minakvu čini sličnoj morskoj vodi. Sa
Posledice nedostatka joda mogu biti samo 30 minuta plivanja dnevno pozitiv-
umor, depresija, slaba koncentracija. Ta- no utičete na srce, pluća, smanjujete nivo
kodje nedostatak joda može dovesti i do stresa, poboljšava se san i blagotvorno
usporavanja metabolizma a samim tim na- deluje kod obolelih od astme. Voda umiruje
gomilavanja kilograma. Treba znati i to da moždane talase i podstiče oslobađanje hor-
je jod odličan za detoksikaciju organizma. mona koji pozitivno utiču na mozak, poput
Pošto ga organizam ne proizvodi, jod mora- endorfina, adrenalina i kortizola.
mo svakodnevno unositi. Načina za to ima i Pored bazena sa hidromasažom celog tela,
više nego dovoljno. Kod nas, najbolji izvor Wellness ponudu MINAQUA FITNESS centra
je gazirana mineralna voda prirodno bogata čine ženska i muška saune, hammam, a u fit-
jodom. Na taj način rehidriramo organizam i ness zoni se nalazi i ubica celulita - Roll shape
nadoknadjujemo jod. masažer. Roll shape omogućava istovremeno
Još jedan način kako da pobedimo višak kilo- masiranje i izlaganje tela blagotvornom uti-
grama, jeste redovno plivanje u mineralizova- caju kolagena, jonizovanog vazduha, terapije
noj termalnoj vodi, koja se nalazi u bazenu bojom i toplote infracrvenog zračenja.
I ne zaboravite, plivanje oslobađa endorfin – hormon sreće.

Čekamo vas! https://minaquafitness.rs/ mesto za plivanje.

NOVI AERODROM U PEKINGU
Kineski
„Zlatni
feniks”

N
ovi međunarodni aerodrom Dasin u Pe-
kingu, izgrađen za samo tri godine i devet
meseci koji je za saobraćaj delimično os-
posobljen u septembru 2019, dizajnirala je
Zaha Hadid.
Zauzima površinu od 700.000 kvadratnih metara
koja odgovara površini od 98 fudbalskih terena.
Posle kompletnog završetka biće najveći na svetu.
Sadašnji kapacitet je predviđen za 45 miliona putnika
a 2025. godine će biti povećan na 72 miliona putnika.
Njegova konstrukcija dozvoljava da se od centralnog
dela zgrade do bilo kog izlaza (gejta) stigne za najviše
osam minuta.
Zdanje ima radijalni dizajn. Od okrugle centralne
zgrade vodi šest zvezdasto raspoređenih pristanišnih
zgrada.
- Koncept je nastao iz principa tradicionalne kineske
arhitekture koju karakteriše međusobna povezanost
prostora oko centralnog dvorišta - objasnila je Zaha
Habib, arhitekta biroa koji je razvio projekt. centralnog cveta i šest pristanišnih zgrada.
Šema je osmišljena tako da smanji udaljenost koju Ovo je prvi aerodrom u svetu ispod kog saobraćaju
putnici moraju da pređu nakon čekiranja ili prilikom najbrži vozovi. Zbog toga su graditelji koristili
promene letova na velikim aerodromima. Javne tehnologiju seizmičke izolacije između zgrade u
površine su ukrašene tamnim poliranim kamenim prizemlju i podzemlja. Prema rečima rukovodioca
podovima i belim talasastim plafonima u pravilnim projekta Li Jianhua, opterećenje sistema seizmičke
intervalima. Glavni arhitekta projekta Vang Ksiaokun izolacije bilo je mnogo složenije od gradnje jednog
(Pekinški institut za arhitektonski dizajn) napominje sprata.
da je osnovni zadatak bio kombinovanje obima i Pored jedinstvenog dizajna, teritorija na kojoj se
različitih funkcija. nalazi terminal je nekada bila aluvijalna ravnica reke.
Ispod terminala je železnički sistem brzih pruga To znači da je prostor podložan poplavama. Li Jian-
(vozova i metroa). Sa obe strane zgrade su integri- hua kaže da su u takvim okolnostima morali uložiti
sana parkirališta. Konačno, oni formiraju jedinstvenu velike napore da bi se u ograničenom vremenu re-
srtukturu sa međusobno povezanim funkcionalnim alizovali najviši standardi konstrukcije temelja.
sistemom. Ogroman krov pridržava samo osam stu- Dasim i njegove terminale danas nazivaju “Zlat-
bova u obliku ćiriličnog slova S u centru terminala. nim feniksom”. Zakrivljeni krov, uporediv sa 25
Njegova jedinstvena spoljašnjost u obliku cveta, fudbalskih igrališta, skriva četiri putnička sprata i
stubovi u obliku slova S, neobična upotreba dnevne 82 izlaza (gejta). Do centra Pekinga se vozom koji
svetlosti uz unutrašnje osvetljenje i uglađen, rafinira- ide 300 km/h stiže za 19 minuta, metroom neki
ni dizajn enterijera, široko su propraćeni u medijima. minut više a taksi prelazi to rastojanje za 80 minu-
Ovo je dostignuće Zahe Hadid (1950-2016) žene arhi- ta. Udaljen je od periferije oko 50 km. Zvanično
tekte poreklom iz Iraka koja je karijeru ostvarila u En- otvaranje proširenog terminala će se održati 25.
gleskoj. Između latica centralnog cveta su smeštene septembra 2020. godine a dosadašnja cena grad-
bašte: Vrtni čaj, Vrt svile, Seoski vrt, Porcelanska bašta nje iznosi 11 milijardi dolara. U sklopu aerodroma
i Kineska bašta. Ovih pet bašti čine prelaz između su: tržni centri, hoteli, savršeno opremljeni saloni
za odmor ili spavanje, dečija igrališta, razne vrste
zabava, restorani, kafići pa čak i smeštaj osoblja.
Uprkos nedostatku vremena da proslave ot-
varanje dela aerodroma, zaposleni su već dobili
nagradu “LEED” za energetski efikasan i ekološki
dizajn. Dasin je prvi aerodrom u svetu koji je is-
punio sve zahteve ekoloških organizacija. Zgrada
je projektovana tako da solarni paneli na krovu
omogućavaju prirodno osvetljenje svih prosto-
rija. No, dizajneri se nisu zaustavili samo na tome.
Vozila koja opslužuju Dasin su ekološki prih-
vatljiva a krov “Zlatne zvezde” i sistem cirkulacije
vode omogućavaju prikupljanje i skladištenje,
prečišćavanje i preraspodelu kišnice.
Zaha Hadid, preminula britanska arhitektki-
nja, uradila je mnoge svetski poznate građevine,
između ostalih i operu u Guanddžou.

BUDVANSKA RIVIJERA
„Park“ u parku

H
otel „Park“ u Budvi. Park u parku.
Sagrađen je sedamdesetih godina
prošlog veka na Slovenskoj plaži, u
vreme procvata radničkog sindikal-
nog turizma. Hotel na dva sprata jer tako su
urbanizam poznatog turističkog grada i na-
mena zahtevali. Kao takav, deo je gotovo svih
panorama Budve. Prepoznatljiv. Dao je pečat
i Slovenskoj plaži a ime dobio po stoletnom
mediteranskom parku. Ušuškao se svojom
jednostavnošću i nenametljivošću i kroz go-
dine zadržao svoj lik i mesto.
Kad krenete iz pravca Bečića, na promenadi
koja vas vodi pored mora u pravcu starog
grada, prizvaće vas svojom lepotom da pre-
dahnete. U baštici, sasvim jednostavnoj, gde je
hladovina prirodna i ukus kafe kao nekada one
sa ratlukom. A ako odlučite da odsednete i baš
u njemu provedete svoje letovanje, dočekaće
vas cenama primamljivim i definitivno najpo-
voljnijim u prestonici crnogorskog turizma. tu odraslo i unosilo pesak na tabanima u sobe. kad vas vozić iz pravca Starog grada ostavi tu
U svojoj pedesetogodišnjoj istoriji, Sa plaža široke budvanske rivijere. Ta dečica ispred. Dočekaće vas park sa svojim dražima i
doživljavao je značajna renoviranja. Poslednje žagorom ukrase i park ispred hotela „Park“. I hotel „Park“ sa ljubaznim osobljem.
u proleće 2017. Odenuo je novo ruho, a ostao plato ispred restorana. U vreme doručka, dok Nerazdvojna celina hotela je i 15 jednosprat-
svoj jedino i samo zato što ga stari gosti takvog švedski sto traje, i kafica se posle u bašti pije, nih komfornih vila u prirodnom okruženju sa
vole i prepoznaju. Možete u njega ući iz parka, deca igrom dozovu radost. Ispod loze, u bašti, 141 smeštajnom jedinicom i 410 kreveta. Od
sa morske strane. Ili samo preći raskrsnicu kod svako piće ima drugi ukus. Parking sa strane vila do hotela je 450 metara, do plaže 550.
Mogrenovog stadiona, i parkićem ostrvom do ulice daje motorizovanim gostima sig- Dvokrevetne sobe, dvokrevetni i trokrevetni
došetati do ulaza na recepciju. Sa takozvane urnost i mogućnost da biraju plaže u okolini. studiji i četvorokrevetni apartmani. U svakoj
kopnene strane. Recepcija će vas iznenaditi Tereni za male sportove su sadržaj hotela. Kao i smeštajnoj jednici je i klima, frižider, terasa
širinom i jednostavnošču. U prizemlju su sobe ležaljke na zelenoj površini usred parka. Pored ili balkon sa baštenskom garniturom. I sve to
mirne, sa jedne i druge strane. Terase nemaju, polupansiona kao osnovne usluge za goste na pešačkoj udaljenosti od grada, jednog od
kao i većina hotelskih soba u prizemlju. Razd- hotela, imate mogućnost ručka alakart, roštilj, najlepših i najstarijih na Jadranu. Vredi i videti
vojene su i po cenama. Sasvim su ispoštovani palačinke, sladoled. Tek da prekratite vreme i doživeti i baš tu letovati.
sadržaji i komfor. Mini-bar, TV, internet, klima.
Za pliće džepove predlažemo baš te i takve
sobe. Kad se udobnim stepenicama upu-
tite na prvi i drugi sprat, dočekaće vas sobe
prozračne, uredne i jednostavne. Francuski
kreveti su na strani prema moru. Kao i ter-
ase. Sa druge strane, koja gleda na parking i
ulicu, terase nisu projektovane. Samo mali is-
pust ili francuski balkon, za peškire i kostime.
I cenom su razdvojene pa ko šta voli nek iz-
voli. Ili, ko pre devojci. Prvo se prodaju sobe
prema moru. Većina soba je strukture 2+1.
U osnovi su dvokrevetne. Treći ležaj je fotelja
na rasklapanje. I kao takva ima popust. Ima i
klasičnih dvokrevetnih i trokrevetnih soba. I
nekoliko većih, strukture 3+1. Za porodice sa
više dece. To stari gosti znaju. Dugogodišnja
tradicija je iskristalisala tržište. Mnogo dece je

SRBIJA KOJA SE VOLI
Kopao bunar i
S
vuda pođi, kući dođi. Tako zbori naš ma Srbije, s tradicijom još od vremena starog i vazduh sa olistalog Goča ali i šetnja parkov-
narod. Ima svet Srbima šta da pokaže Rima o čemu svedoči kupatilo „Park“ koje su ima kroz prirodnu hladovinu čiji kolorit krase
ali i Srbija svetu. Pred vama je priča o na rimskim temeljima podigli Turci, da bi ga zraci sunca, nadvijenog nad okolnim brdima i
Srbiji u osam slika. kasnije obnavljali mnogi, a među njima i srp- planinama. A kad ste već u Vrnjačkoj Banji zar
ski knez Miloš. ne bi bilo lepo da obiđete, naravno bez žurbe,
Ivanjica Sokobanja, uz to što je prirodno lečilište, i srpske svetinje, prelepe manastire poput
Kad rešite da učinite nešto dobro za sebe, prelepo je i šetalište u senci platana, park s Studenice, Žiče, Sopoćana ili Ljubostinje...
dođite u Ivanjicu. Zovu je još, s pravom, i mala cvećem u hiljadu boja i fontanama koje da-
Švajcarska. Srce joj je, kažu, „ko kuća veliko“, ruju osveženje... Nušić je ovekovečio doset-
Ježevica
u njoj med i orasi „iz mrtvih dižu“, dvojnice kom „Sokobanja, Sokograd, dođeš mator, Ježevica je manje od grada a više od sela,
„sedam jezika govore“ a zdravicom se bla- odeš mlad“ a oni posle Nušića, reklo bi se, mesto bogomdano za dug i zdrav život u koje
gosilja svaki gost... Zar sve ovo ne govori turističkom krilaticom „Sokobanja, Sokograd se ne svraća, već dolazi zbog odmora, rekre-
dovoljno o Ivanjici i još više o Ivanjičanima. - super vazduh i odličan hlad“. acije, lova... Nešto između mita i stvarnosti,
Kažu, takođe, da u Ivanjici uspevaju najbolji kako je opisaše književnici, zadivljeni divljim
krompir i maline, naravno na planeti, ali da u
Vrnjačka Banja lepotama Maljena i Povlena ali i obližnjih
njoj bujaju i crvena krvna zrnca „ko nigde na Vrnjačka Banja je od Beograda udaljena Divčibara i ne tako dalekog Zlatibora ili Tare.
svetu“. A kad je tako, a jeste, kako onda da je svega 200 kilometara. Znana je kao lečilište Ježevica je zavičaj Miloša Obrenovića ali i
zaobiđeš... ali je oduvek bila više od toga - mondensko obilje zelenila i šuma, bistrih potoka i bojama
mesto za uživanje i odmor. Uostalom, zar više išaranih proplanaka... O Ježevici je zapravo
Sokobanja od 100 godina turističke tradicije ne govori najteže pričati, treba je doživeti. A oni koji
Sokobanja se u svoj svojoj raskošnoj lepoti dovoljno o najpoznatijoj srpskoj banji. jednom dođu, slučajno ili namerno, sigurno
ugnezdila u dolini reke Moravice a podno I danas je ukras Srbije. Lekovite vode samo je da je nikada više neće zaobići. Zašto je to
gorostasnog Ozrena. Lepotica među banja- su delić terapije za telo i dušu jer je ovde lek tako malo ko zna, ali je tako evo vekovima.

r iskopao jezero
Palić vina pa mu, vele, zarad toga i pristaje, više nego
bilo kom drugom, ona čuvena francuska po-
jeste - magija hedonizma i lek za umornog
čoveka.
Grad i jezero na severu Bačke. Predstavljaju slovica: „U vodi se ogleda lice a u vinu duša“. Borovi i jele, livade i potoci, sela i zaseoci...
ga i kao „more Vojvodine“ ali i jezero legendi. Za Kladovo kažu i da je varošica na Dunavu, Stopića pećina i Sirogojno, Šarganska osmica
Po jednoj, nastalo je od suza pastira Pavla zbog boemska oaza, jednako grad prošlosti ali i i Drvengrad... Osmeh domaćina i zvuk trube. I
izgubljenog jagnjeta, a po onoj drugoj tako budućnosti. Gosta namernika rado će u Klad- sve zajedno u jednoj reči kojom se opisuje le-
što je opet tamo neki Pavle kopao bunar pa ovu podsetiti da su baš ovde i Rimljani gradili pota - Zlatibor.
se zaneo i iskopao - jezero. Danas je Palić oaza svoje logore, da su ih, otimajući se o lepotu
mira, istinski turistički centar s hiljadu i jednim rušili Avari i Sloveni, da ga nisu zaobišli ni Turci
Kopaonik
sadržajem i lepotom. verujući da će baš odavde, Dunavom, najlakše Kažu da se uistinu ne zna kada je Kopaonik
Uređena obala, autentične kafane i moderni u pohode sve do Beča... Priča o prošlosti je Tra- lepši - da li zimi kada se sa svim ćudima snežnih
kafići, sportski tereni i termalni bazeni, stoletni janov most ili utvrđenje Fetislam, a sve ono što pahulja pretvara u najveći ski centar ovog dela
parkovi s hiljadu i jednim cvetom... Palić je i je sadašnjost treba doživeti... Evrope ili leti u kojem se zimska belina pretvara
grad filmskog festivala s tradicijom ali i drugih u hiljadu i jednu nijansu nestvarno zelenog.
kulturnih događanja na Letnjoj pozornici. A
Zlatibor Zarad svega danas je jedna od najpopularni-
uvek je i u svako doba još mnogo toga drugog Zlatibor nije samo srpska planinska lepotica jih turističkih destinacija Srbije. Zovu ga još i
što ga čini posebnim, jednako autentičnim ko- jer je zapravo oduvek, uz autentičan šarm, bio „Sunčana planina“ u ime onih prosečno 200
liko i gospodstvenim. više od čistog vazduha i nestvarnih planinskih sunčanih dana u godini. A kad se sunce po-
užitaka, više od zdrave hrane i bistrih voda ili moli onda i mašta proradi, pa za prefinjene
Kladovo tradicionalnog gostoprimstva... Kažu i to da oči mnogi delovi Kopaonika ponekad liče na
U rečenici kojom se opisuje Kladovo može da nigde kao ovde priroda ne liči više na čoveka platna najvećih slikara sveta. Na njemu je samo
se kaže i sledeće: grad lađa i brodograditelja, niti čovek na prirodu, pa kad se kao takvi u vazduh razređen, sve ostalo je skladna celina s
alasa i crnog kavijara, dobre rakije i još boljeg ponudi udruže, onda Zlatibor postaje ono što idealnim karakteristikama za odmor i uživanje.

OLIMPIJSKA LEPOTICA
Jahorinski kolač
od čokolade
D
obro zimovanje ne možete da zamis- Treba se podsetiti da su 1984. godine u Sa-
lite bez odlaska na planinu. Kopaon- rajevu održane Zimske olimpijske igre, dok je
ik, Zlatibor, Stara planina i Tara dobili Jahorina bila domaćin takmičenja u alpskom
su oštru konkurenciju u Jahorini. skijanju za žene i to u disciplinama: spust, sla-
To je planina koja se zavoli na prvi pogled. lom i veleslalom.
Smeštena je u srcu Balkana, na spoju hladne Inače, Jahorina od ove sezone, posle ve-
kontinentalne i tople mediteranske klime, što likog perioda rekonstrukcije, turistima je
stvara uslove za mnogo snežnih dana. pripremila mnoga iznenađenja koja niko-
Najviši vrh planine je Ogorjelica, koja je ga neće ostaviti ravnodušnim. Izgrađena
smeštena na 1.916 m nadmorske visine, je prva kabinska gondola koja nosi naziv
odakle se pogled pruža na najbliže planine “Emir Kusturica”, kapiciteta 2.700 skijaša
Bjelašnicu, Romaniju, Kleku i Treskavicu. Zele- po satu, a njena dužina je 1.100 metara.
ni dekor četinarskih šuma deluje umirujuće a Ima 36 desetosednih kabina od kojih je
miris četinarske smole definitivno osvežava
organizam.
Najpoznatiji ski centar Jahorina, sa 34 ki-
lometara staza za alpske i 10 kilometara za
nordijske discipline, kao i blage padine su
staze koje su prilagođene kako za početnike
tako i za ljubitelje ekstremnijeg skijanja i
prava su poslastica za dnevno i noćno ski-
janje. Urađene staze su povezane sa naj-
modernijim žicama za prevoz skijaša i bor-
dera koje su ukupnog kapaciteta oko 17.000
skijaša.
Ova najznačajnija turistička desti-
nacija opštine Pale i Republike Srpske je
posebno atraktivna za sve posetioce jer je
međunarodni aerodrom u Sarajevu udaljen
samo 28 kilometara.

jedna VIP prilogođena za posebne i nezabo- kilometara i one nose naziv “Novak Đoković”.
ravne trenutke kod posetilaca. Uz vožnju Inače ski pas cena varira u zavisnosti od
VIP kabinom, postoji i posebna ponuda sa uzrasta i perioda u sezoni. Dnevni ski pas
šampanjcem gde se može, nakon završetka možete kupiti već od 20 evra do 27 evra.
rada skijališta, uživati u prelepim pogledima. Naravno, veoma bitna stavka u ovakvim
Posebna vožnja kabinskom VIP gondolom u zimskim odmorima je ukusna hrana. Domaća
VIP kabini iznosi 50 evra. Ukoliko želite da se nacionalna jela su nadaleko poznata i pravi
vozite kabinskom gondolom sat vremena planinski obrok mora da bude kaloričniji
uz šampanjac i prigodno posluženje - takva nego običan, koji se služi po gradovima.
usluga se naplaćuje 100 evra i to je cena za Pošto na planinama skoro svi gosti uživaju u
maksimalno četiri osobe. U neposrednoj raznoraznim sportovima, to iziskuje konzu-
blizini je šestosed Ogorjelica. Ispod kabin- miranje kaloričnije hrane kao i dosta raznih
ske gondole su izgrađene tri staze dužine 5 napitaka. Primera radi, porcija hrane glavnog
jela na planini mora da bude od 250 do 300
grama, dok je to isto u gradovima količinski
mnogo manje.
Akcenat se stavlja na domaće pogače,
peciva ali i slatkiši su nezaobilazni, kao što je
jahorinski kolač od čokolade, jabuka i oraha,
urmašice, baklave, tulumbe, tufahije...
Zanimljivo je da je Olimpijski centar Jaho-
rina u okviru svoje letnje ponude izgradio i
alpin koster, to je u stvari bob na šinama. Ova
adrenalinska atrakcija je jedina u regionu a
među deset najdužih u celoj Evropi i dostiže
brzinu do 40 kilometara na čas. Prilagođena
je i za decu i za odrasle i omogućava pose-
tiocima da, uz adrenalinsku vožnju, uživaju u
prelepim padinama Jahorine.
Tekst i foto Dafina DOSTANIĆ
^itajte na odmoru
„LJUDSKI ROD – KAKO SMO SJE*ALI SVE ŠTO SMO MOGLI“
Tom Filips
Knjiga „Ljudski rod – Kako smo sje*ali sve što smo mogli“ Toma Filipsa predstavlja uzbudljivo putovanje kroz
najkreativnije i najrazornije budalaštine u ljudskoj istoriji.
Mi moderni ljudi hodamo ovom zemljom već sedamdeset hiljada godina i prešli smo veliki put. Umetnost, nau-
ka, kultura, trgovina, sve su to naša postignuća – u evolutivnom lancu ishrane mi smo istinski pobednici. No,
iskreno govoreći, to nije uvek bila mirna plovidba, a povremeno – samo ponekad – uspeli smo stvarno, potpuno
i neverovatno da zeznemo stvar do kraja. Od Lusi, naše pramajke koja je pala s drveta i poginula, do kampanje
protiv četiri pošasti predsednika Mao Cedunga; od austrijske vojske koja napada samu sebe jedne pijane noći
do vodeće svetske supersile koja za predsednika bira zvezdu televizijskog rijalitija – s priličnom sigurnošću
možemo reći da kao vrsta nismo baš sazreli s godinama.
„SPALJEN“, TOMAS ENGER

Za Tomasa Engera kažu da je „novi Nesbe“, a njegovi romani se ne ispuštaju iz ruku. Roman „Spaljen“ je prvi u serijalu o novinaru Hen-
ingu Julu, novinaru crne hronike. Jul nije radio dve godine, od požara u stanu u kojem mu je stradao šestogodišnji sin jedinac, a sam
Hening zadobio teške opekotine. Sada se, posle duge pauze, Hening neveselo i sa strepnjom vraća na stari posao u redakciji jednog
informativnog portala. Već prvog dana dočekuju ga neka stara lica i stare rane, ali i vest o zamršenom slučaju ubistva koji mu može
probuditi sive ćelije i vratiti ga u život. Žrtva je perspektivna studentkinja dramaturgije, a ozlede na njenom telu ukazuju na kažnjavanje
kakvo upražnjavaju neki ekstremni tumači islamskog prava, pa policija odmah posumnja na žrtvinog momka koji je Pakistanac. Hen-
ing pak ne voli laka rešenja, a ni kad mu nedostaje neki delić slagalice. U nastojanjima da sagleda celokupnu sliku, upoznaće žrtvine
mentore, kolege, prijatelje, ali i neke žestoke momke; pokušaće da obnovi saradnju sa starim izvorima u policiji, ali će pronaći i neke
nove. A ishod će, naravno, biti senzacionalan. I ekskluzivno objavljen na Heningovom portalu.
„ŠTA GOD TE ČINI SREĆNIM“, VILIJEM SATKLIF

Roman „Šta god te čini srećnim“ predstavlja duhovit i originalan pogled na odnos majki i sinova. Satklif prodire u samu
srž majčinske ljubavi i otuđenja koje savremeni način života unosi u odnos roditelja i odrasle dece. Tri sredovečne žene
različitih priroda, stavova i porekla odlučuju da nenajavljeno odu kod sinova ne bi li premostile ponor koji se javio u nji-
hovom odnosu od kada su im deca odrasla i počela samostalno da žive. Naravno, i njihovi sinovi su sušte suprotnosti,
ali jedno im je zajedničko � preneraženost što zatiču majku na pragu i želja da je se što pre reše i nastave da žive po
svom običaju.
Koliko god da su Danijel, Pol i Met različiti, svi misle kako je nezdravo da im se u tim godinama majke mešaju u život.
Međutim, svaka majka oseća kad je potrebna svom detetu, bez obzira na to koliko godina ono ima, traži li pomoć ili je
uporno odbija.
„VREME OD VOSKA“, IVAN JOSIMOV

Roman „Vreme od voska“ Ivana Josimova predstavlja vrtlog sećanja koji vodi ka isceljenju, perfektnu priču poput isečaka savršeno
montiranih u film iz kojeg nema bekstva. Imajući u vidu njegov stil i strukturu, „Vreme od voska“ je jedan od dosad nepoznatih vrhova
srpske proze. To je roman iz Lagunine edicije „Eklipsa“, koja obuhvata domaće romane o onome što izlazi iz tame na svetlo, o stanju
pomračenja, o istini koja izmiče iluzijama. Žanrovski raznoliko i stilski originalno, ovo je snažno i nezaboravno štivo. Osnovna priča ro-
mana predstavlja pokušaj glavnog junaka da rekonstruiše deo svog života, deo u kome je prošao kroz nekoliko dramatičnih događaja.
Tragajući za odgovorima radije bira okolišne puteve i poseže za pretpostavkama, ali time samo dobija sve više nedoumica. Emil, otac
glavnog junaka, centralna je figura kroz koju se potraga prelama. Povodeći se za asocijacijama koje se roje oko njihovog međusobnog
odnosa, zbog nemogućnosti da pronađe racionalna objašnjenja, zapada sve dublje u rastakanje svog života, preispitujući odnose sa
ljudima kojima je bio okružen. Sve postaje podložno sumnji. Glavni junak je osoba koja ne postavlja pitanja nego, naprotiv,...
„DRUGA STRANA“, ALFRED KUBIN

„Druga strana“ austrijskog slikara i pisca Alfreda Kubina, pionira književne distopije, prvi je roman iz Lagunine nove edicije
„Feniks“. Ova edicija nastala je da bi savremenoj publici učinila dostupnim dela novootkrivenih klasika svetske književnosti kao
i zaboravljena dela već priznatih pisaca. Čitaoci će imati priliku da se prvi put upoznaju sa nekim od najvećih dometa svetske
književnosti i uživaju u čarima prvoklasne literature. Jednog dana u domu jednog čoveka pojavljuje se čudan posetilac. On mu
prenosi poruku: „Klaus Patera, apsolutni gospodar Carstva snova, ovlašćuje mene kao agenta da Vam uručim poziv za selidbu
u njegovu zemlju.“ Ali pokazuje se da je svet snova zemlja pod totalnim nadzorom u kojoj započinje apokaliptička borba... Ro-
man „Druga strana“ Alfreda Kubina smatra se jednim od prvih romana u istoriji svetske književnosti koji su uveli distopijsku
viziju sveta. Kubin, koga u kritici još nazivaju i „Kafkom pre Kafke“, svojim opisom imaginarne Zemlje snova u koju je smeštena
radnja romana oštro je kritikovao Austrougarsku monarhiju i gotovo vizionarski predvideo Prvi svetski rat.

DAVATI
AUTOR: ŠUPLJINE INDIJSKI SILOVITO
GRAD SA SPOLJAŠNJI
MILENKO U PLUĆIMA PESNIK NAPADATI, PRKOSAN
SLIKE GORE SJAJ,
MIJATOVIC (MED.) IZ 19. VEKA ATAKOVATI
GLAČATI
MESARI
VRSTA
SIRAKUZA
INSEKTICIDA
OBMANJ-
IVAČI,
VARALICE
ENAKOV
POTOMAK,
ENAKIM
ŽALOSNA
ISKRZATI ALKOHOLNO VRBA
MORNAR ATANASIJA
OD DUGOG USPRKOS CINCARKA SIRĆE OD „OPELOV”
(NEM.) ODMILA
NOŠENJA GROŽĐA MODEL AU-
TOMOBILA
VTSTA
ZVER IZ
UKRASNOG
PORODICE
KAMENA
MAČAKA
POSEDOVATI
VEO,
IME BIVŠEG
POSTATI KOPRENA
BUGARSKOG
VEDAR, RAS- SKIDATI
FUDBALERA
POLOŽEN DLAKE
BALAKOVA
BRIJAČEM
DEO NOGE
KOD ŽIVINE
GATAR
IME BIVŠEG
U DLAN (GRČ.)
FUDBALERA
KALIČANINA
PRAVILO,
VAROŠ U
DUH, DUŠA PROPIS (FR.)
FRANCUSKOJ
(LAT.( FLAŠA OD
MALA KASA
POLA LITRA
IME AMER.
ATLETIČARA ISTORIJSKI
IZNENADA
VILSONA ARHIV (SKR.)
SE POJAVITI
AMERIKAN- KOTAO
CI (ŽARG.)
VRSTA SEKUNDA
MESTO MAJMUNA KATARINA
KOD ČAČKA ČETA VOJ- OD MILJA,
NIKA (TUR.) KAĆA
RUKOMETNI
GRAD U
KLUB (SKR.)
JAPANU
TEMPO AMERIČKA
OSOBA BEZ
GLUMICA
TALENTA
(„FOKUS”)
AD AKTA ) FORSIRANJE
(SKR.) POLITIČKE
IZRAEL PISMENO ELITE
OBAVEŠTE- IME GLUMI-
NJE (HIP.) CE ŽIJARDINI
PREDLOG
ZEMLJA (LAT.)
UZ GENITIV ŠTUVATI
PROSTRANI
MASA ZA (POKR.)
PLANINSKI
PUNJENJE AMPER
PREDELI
ZUBA
AMBIS, GRAD
PONOR U IRANU
KOMADIĆI
STENE IZ
VULKANA
MITOLOŠKI
VLADAR
ITAKE
GRAD SA
SLIKE DOLE MESINA
IME
KANADSKOG
PEVAČA
ADAMSA
UREĐAJ
ZA PRIJEM
RADIO I
TV-SIGNALA
PROVALIJA, ANAR, LAPILI, ODISEJ, MESINA, BRAJAN, ANTENA

REŠENJE: KASAPI, AMITON, VARALA, ENAKIT, RAKITA, PUMA, AVANTURIN, OZARITISE, ZAR, HIROMANT, BATAK, ANIMA, ORDR, ITR, BANUTI, ARIK, IA, ATENICA, AJAK, S, T, RK, AMAGASAKI, IL, AA, ELITIZAM, OD, TERA, ICATI,

Svet Na Dlanu Broj 117

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Svet Na Dlanu Broj 117

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SVET

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

Nirvana Hotles is member of

N aglašena profesionalnost uz maksimalnu posvećenost poslu koji obav-

Redakcija: 011/2098 033

Direktor izdanja: Zoran Arsenović

Glavni i odgovorni urednik:

Lektura: Tatjana Janković

Layout: Vuk Milosavljević

Štampa: Rotografika d.o.o., Subotica

CIP katalogizacija u publikaciji

4 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 5

6 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 7

8 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 9

12 Svet na dlanu februar 2020.

14 Svet na dlanu februar 2020.

Nirvana Hotles is member of

16 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 17

18 Svet na dlanu februar 2020.

20 Svet na dlanu februar 2020.

22 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 23

26 Svet na dlanu februar 2020.

Nirvana Hotles is member of

28 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 29

30 Svet na dlanu februar 2020.

32 Svet na dlanu februar 2020.

34 Svet na dlanu februar 2020.

36 Svet na dlanu februar 2020.

38 Svet na dlanu februar 2020.

DOBRI PODSTANARI U NAŠEM

40 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 41

42 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 43

44 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 45

I ne zaboravite, plivanje oslobađa endorfin – hormon sreće.

februar 2020. Svet na dlanu 47

48 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 49

50 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 51

52 Svet na dlanu februar 2020.

februar 2020. Svet na dlanu 53

54 Svet na dlanu februar 2020.

„SPALJEN“, TOMAS ENGER

„ŠTA GOD TE ČINI SREĆNIM“, VILIJEM SATKLIF

„VREME OD VOSKA“, IVAN JOSIMOV

„DRUGA STRANA“, ALFRED KUBIN

56 Svet na dlanu februar 2020.

PROVALIJA, ANAR, LAPILI, ODISEJ, MESINA, BRAJAN, ANTENA

februar 2020. Svet na dlanu 57

You might also like