Svet Na Dlanu Broj 108

SVET
MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA
na dlanu
BESPLATAN PRIMERAK  broj 108  maj 2019.
Leto na plažama
kakvih nigde nema
Mesto gde Pršut i smokve
ra|a vino za goste od ukusa
tekdasezna Svet na dlanu
Turisti vole Slobodan Mićić
direktor izdanja
srpske planine Leto, Norveška,

Rolan Garos…
Prošli su i praznici. Mnogi od Vas su ne-
koliko vezanih slobodnih dana iskoristili
za lepa putovanja i uživanje na prolećnom
suncu Evrope. Kažu da su najbolji provod s
najviše zadovoljstava imali oni koji su ko-
ristili blagodeti naših tura po kontinentu u
varijanti odlaska autobusom uz povratak
avionom ili obrnuto. Krstarili su uglavnom
Italijom i Francuskom, uživali u lepoti pri-
rode i gradova s punim koferima istorije,
divili se kolorima Toskane ali i Azurne obale
uz privilegiju da barem na tren u Monaku
ili Nici, Rimu ili Milanu budu deo svetskog
džet-seta, naravno na svoj način.
Onima koji u sebi nose zrno avanturizma
a u karakteru naglašenu potrebu da vide i
dožive nešto novo i posebno, predlažem da
u avgustu krenu sa nama na Norvešku turu.
Osam dana brodom i avionom biće sasvim
dovoljno da u dalekom i gostoprimljivom
prostoru upoznate navike i kulturu, odno-
sno svakodnevicu ljudi o kojima uprkos sve-
mu baš i ne znamo mnogo.
Da li volite tenis? Ukoliko Vam je ovaj
sport drag i verujete u našeg Novaka Đoko-
vića, siguran sam da nećete propustiti pri-
liku da budete uz njega na Rolan Garosu u
Francuska je i dalje, pokazalo se još jed- centrisana u Francuskoj. pokušaju da trijumfom još jednom dokaže
nom, turistička prestonica Evrope. Takođe U Srbiji, na godišnjem nivou, ostvari se da mu na svetu nema ravnog. Polazak je
i sveta. Turisti je vole jer se u njoj pije oko 8,3 miliona noćenja od čega 3,4 mil- 6. juna, smeštaj je u hotelima sa tri i četiri
zvezdice…
kvalitetno vino, delići istorije se susreću na iona pripada noćenjima inostranih poseti-
Znam, mnogi od Vas uveliko razmišljaju
svakom koraku, a njeni predeli i gradovi laca. Za posetioce iz inostranstva Beograd gde da letuju ove godine. Ako niste znali,
zrače posebnim šarmom. Ova destinacija, je i dalje najatraktivnija srpska turistička egipatski Šarm el-Šeik je ponovo u modi.
kazuje statistika, najpopularnija je i među destinacija. Međutim, sve je više onih koji S razlogom, jer ono što gostima daruje ovo
srpskim turistima. posećuju Vranjačku banju, Zlatibor, Kopa- egipatsko letovalište uistinu je zadovoljstvo.
Francusku na godišnjem nivou poseti onik i Sokobanju. Zapravo ovo je tih TOP 5 Imam i predlog, krenimo zajedno do Šarma
oko 84 miliona turista koji ostvare preko turističkih destinacija u Srbiji uz napomenu već u maju kad su ponudi aranžmani s neve-
rovatnim cenama. Konkretno, za samo 429
400 miliona noćenja. Kažu, a statistika da turisti sve više posećuju naše planine, evra možete u all inclusive varijanti provesti
to potvrđuje, da je čak jedna trećina svih što je po ocenama stručnjaka turistički adut odmor iz snova.
smeštajnih objekata u Evropskoj uniji kon- Srbije za vremena koja dolaze. Na pisti su i čarteri KonTikija koji spremno
i nestrpljivo čekaju prve putnike koji su iza-
brali da ove godine letuju u Turskoj ili Grč-
Svet na dlanu koj. Prvi naš čarter let za Antaliju zakazan
je za 18. maj. U ponudi su više nego sjajni
Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd, Kolarčeva 3, Beograd hoteli različitih kategorija ne samo u Keme-
Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs ru, Antaliji ili Beleku, već i u svim letovališti-
ma Egeja čiji je ukras fascinantni Bodrum.
Direktor izdanja: Slobodan Mićić Smene su koncipirane na bazi osam, 11 ili
Glavni i odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković, Layout: Vuk Milosavljević 15 dana.
Put Grčke i grčkih ostrva prvi čarter let,
Štampa: Rotografika d.o.o., Subotica ovog puta do Krfa, zakazan je za 4. juni.
CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 Ukoliko ne želite na Krf, tu su malo kasnije
Kefalonija i Zakintos, Skijatos i Skopelos, Krit
Magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa. i Rodos, Atina i Peloponez… Srećno Vam
Call centar: 011/ 2098 000 leto, uživajte.
maj 2019. Svet na dlanu 3

NAŠA PRE
Galaksidi
NOVO NE PROPUSTIT
E
Period putovanja: 01.06. - 11.06.2019.

Maldivi
specijalna ponuda - polasci svakog meseca
11 dana, 10 noćenja
8 dana / 7 noćenja
DELPHI BEACH 4*, Galaxidi, Korintski zaliv
Hotel Sun Island Resort 4*
all inclusive - cena po osobi 399 € polupansion - od 995 €
Gratis smeštaj za dvoje dece Preporuka:
(jedno do 12 godina, drugo do 6 godina) Najbolji odnos cene i kvaliteta!
Lutraki Hotel Royal Island Resort 4*+

polupansion - od 1.094 €
Period putovanja: 31.05. - 10.06.2019. Preporuka:
11 dana, 10 noćenja Hotel na plaži, okružen bujnom tropskom
RAMADA LOUTRAKI POSEIDON RESORT 5* vegetacijom
all inclusive - cena po osobi 349 €
Gratis smeštaj za dvoje dece Sejšeli
(jedno do 12 godina, drugo do 6 godina) polasci od juna, 8 dana / 7 noćenja
Hotel Berjaya Beau Vallon Bay Resort 3*
noćenje sa doručkom - od 770 €
INTERKONTINENTALNA PUTOVANJA Preporuka:
First minute ponude

Hotel na plaži Beau Vallon, okružen bujnim
tropskim vrtom.
Hotel Savoy Resort 5*

Bangkok i Puket 11.07.2019, 11 dana, 990 € noćenje sa doručkom - od 1.275 €
Šri Lanka - tura i odmor 08.08.2019, 11 dana, od 1.410 € - first minute do 31.05.2019.
Bangkok i Koh Samui 08.08.2019, 13 dana, 1.390 €
Bali 12.08.2019, 12 dana, 1.290€
Kina i Tibet 21.08.2019, 12 dana, 2.290 €
Gruzija i Jermenija 23.09.2019, 10 dana, 1.320 € - first minute do 31.05.2019.
Liban 09.10.2019, 7 dana, od 990€ - first minute do 31.05.2019.
Jordan - tura i odmor u Akabi 10.10.2019, 9 dana, od 1.090 € - first minute do 31.05.2019.
Iran 11.10.2019, 10 dana, 1.320 € - first minute do 31.05.2019.
Izrael 16.10.2019, 6 dana, od 499 €
Peking i Šangaj 20.10.2019, 10 dana, od 990 €
Kina - carska tura 24.10.2019, 15 dana, od 1.420 € - first minute do 31.05.2019.
Indija - zlatni trougao 28.10.2019, 9 dana, 930 € - first minute do 31.05.2019.
Japan 10.11.2019, 11 dana, od 2.390 € - first minute do 31.05.2019.
Bangkok i Puket 13.11.2019, 11 dana, 1.190 € - first minute do 31.05.2019.
Izrael 14.11.2019, 6 dana, od 499 €
EVROPA
Papua Nova Gvineja, Singapur i Australija 25.11.2019, 15 dana - u pripremi
Pariz ~eka na Vas

Pariz 04.07.2019, 5 dana 499 €
Pariz 07.08.2019, 5 dana 449 €
Pariz 11.09.2019, 5 dana 449 €
Pariz 09.10.2019, 5 dana 399 €
Pariz 07.11.2019, 5 dana 399 €
Berlin 17.10.2019, 5 dana 399 €
4 Svet na dlanu maj 2019.

EPORUKA IZDVAJAMO
GRČKA OSTRVA
Mikonos - Leto(vanje) za nezaborav Kos
polasci od 19.07. do 16.08. Period putovanja: 13.06. - 23.06.2019.
8 dana / 7 noćenja
10 noćenja, čarter let
Hotel Petinos 4*,
noćenje sa doručkom - od 1.579 € Atlantis Hotel 4*
Preporuka: All inclusive, standardna soba - Cena po osobi 859 €
Nalazi se na nekoliko metara od plaže Triton Hotel 3*
Platis Jalos (Platis Gialos), 4 km od grada Polupansion, standardna soba - Cena po osobi 599 €
Mikonosa
Hotel Royal Myconian 5*

noćenje sa doručkom - od 1.779 €
Preporuka:
Luksuzni hotel sa prvoklasnom
uslugom na najlepšoj plaži Elia
Samos
Period putovanja: 16.06. - 26.06.2019.
10 noćenja, čarter let
Proteas Blu 5*
Polupansion, standardna soba sa pogledom na more
Cena po osobi 999 €
Labito Hotel 2*
Noćenje sa doručkom, standardna soba
Paros
Period putovanja: 23.07. - 01.08.
9 noćenja, redovna linija (preko Atine)
Narges Hotel 4*
Amaryllis Hotel 3*

SVE LEPOTE TURSKIH FETIJA
Leto(vanje) na
plažama kakvih
nigde nema
G
rad Fetije je na jugozapadu Anadol- topla leta i veoma blage zime sa velikom Likijsko kraljevstvo. Glavni grad Likije je bio
skog poluostrva. Zapljuskuju ga vode količinom padavina. To je upravo i preduslov Ksantos a najveće svetilište se nalazilo u gra-
Sredozemnog mora. Nalazi se u isto- za bujnu vegetaciju po kojoj je čitava regija du Leton. Drevni Likijci su imali svoje pismo,
imenom zalivu poznatom po 12 os- poznata. Turistička sezona traje od aprila do jezik, običaje i bogove a poreklo im je bilo
trva. Administrativno, grad pripada provinciji novembra. U tom periodu prosečne tempera- prehititsko. Najveći gradovi kojih je bilo 23,
Mula. Broji nešto manje od 100.000 stanovni- ture su između 30 i 35 stepeni preko dana i oko udruženo je u likijsku federaciju koja je pred-
ka. Regijom dominiraju visoki masivi planina 26 noću. Važno je napomenuti da je vlažnost stavljala demokratsko telo sa svoja 23 člana.
Ak, Baba i Bej. U neposrednoj blizini Fetija vazduha niska a temperatura mora je obično Oni su glasanjem donosili najznačajnije od-
ističu se čak tri vrha viša od 3.000 metara, što iznad 27 stepeni. Idealan period za odmor u luke vezane za državnu i lokalnu vlast. Likijci
predstavlja prirodni kontrast u odnosu na Fetijama je od početka maja do kraja septem- su se bavili poljoprivredom i trgovinom ali su
najlepše plaže zapadne turske obale poznatije bra. Prijatni sunčani dani i izuzetno toplo more bili izuzetno cenjeni kao profesionalni vojnici
kao “tirkizna obala” zbog prelepe boje mora. su zagarantovani. - plaćenici, koji se čak spominju i u Homero-
Klima je sredozemna što podrazumeva duga, Istorija ovog grada se vezuje za drevno voj “Ilijadi” kao saveznici Troje. Osvajali su ih

naizmenično Persijanci i Grci ali čitav proces Antičko ime Fetija je Telmesus. Legenda U strogom centru trebalo bi posetiti stari
potpune helinizacije počinje dolaskom Alek- kaže da se Apolon zaljubio u najmlađu ćerku grad, grčki amfiteatar i likijske grobnice koje su
sandra Velikog 333. godine pre n. e. Nakon kralja Agenora i da bi lakše osvojio njeno srce svedoci nekadašnjih slavnih vremena Likijsk-
Aleksandrove smrti Likiju preuzima Ptolomej. pretvorio se u umiljato štene. Kasnije su se og kraljevstva. Velika je šteta što su jaki zem-
U drugom veku pre n. e. Likiju osvaja Rimsko venčali i dobili sina Telmesusa čije ime u prevo- ljotresi u nekoliko navrata (poslednji 1967. go-
carstvo i tada cela oblast doživljava procvat. du znači “zemlja svetla”. Od desetog veka ime dine) potpuno razorili grad. Na šest kilometara
Godine 43. pre n. e. Likija postaje deo najveće se menja u Makri, što na grčkom znači “daljina”. udaljenosti od centra Fetija nalazi se Kajakoj,
rimske provincije Pamfilije koja posle Diok- U periodu od 1923. do 1930. godine, nakon najveće napušteno naselje od strane grčkog
lecijanove podele carstva u 4. veku ostaje u dolaska Ataturka na vlast, grčko stanovništvo stanovništva u vreme “razmene naroda”. Zovu
sastavu Istočnog rimskog carstva. U 6. veku biva iseljeno iz ovog dela Turske po odluci koja ga još i selo duhova jer se u njemu mogu
počinju arapska osvajanja te se sudbina Likije je doneta u Lozani na mirovnoj konferenciji. videti napušteni domovi i ognjišta, crkve i
poklapa sa istorijom čitave Anadolije: Seldžuci, Od tada se grad zove Fetije, po Feti-beju, pi- kapele. Moderne Fetije se iz godine u godinu
Otomansko carstvo, moderna Turska država. lotu heroju iz Prvog svetskog rata. šire i razvijaju, mnogo se gradi a nekretnine su
posebno zanimljive Englezima koji ih kupuju i plavog patlidžana još nije spremna za udaju.
upravo ovde provode bezbrižne penzionerske Često se jedu i čorbe kao glavno jelo. Poslas-
dane. tice poput kadaifa, sutlijaša, ratluka, baklava
Turska kuhinja je vekovima bila izložena uti- i tulumba su nama vrlo dobro poznate, ali ne
cajima kako istoka tako i zapada. Zato je ona bi trebalo propustiti zanimljive kombinacije
danas vrlo bogata i raznovrsna. Takođe, vrlo poput lubenice i belog sira, domaćeg kiselog
je bliska srpskoj tradicionalnoj kuhinji. Brojna mleka sa slatkim od grožđa ili zapečenog pu-
jela osim sličnosti u spremanju dele i isti naziv: nomasnog sira sa medom. Od alkoholnih pića
sarma, đuveč, ćufte, burek, baklava, itd…. Turci uglavnom konzumiraju domaću lozovu
Zanimljivo je da je u turskoj kuhinji akcenat rakiju aromatizovanu anisom. U poslednje
stavljen na predjelo, odnosno meze koje se sas- vreme sve se više konzumira pivo ili vino. Od
toji od raznih umaka i salata koji se kombinuju bezalkoholnih napitaka Turci najčešće piju crni
sa pitama i pecivima. Glavna jela su uglavnom čaj ili čaj od jabuke. Tokom vrelih letnjih dana
bogata povrćem, pirinčem, sočivom i ribom ništa im ne može zameniti hladan ajran (slani
dok se meso koristi u manjim količinama. retki jogurt) ili sveže ceđeni sok od nara, ku-
Narodna izreka kaže da devojka koja ne ume pine, maline….
da spremi najmanje 200 različitih jela od Bez obzira što Turci najviše vole da obeduju
u krugu porodice, proslavili su se i po brzoj
hrani koja uglavnom ima istočnjačke korene:
doner kebab, jelo slično grčkom girosu, pravi
se od jagnjećeg ili pilećeg mesa kojim se
puni specijalni hleb ili tortilja, izgara, meso sa
roštilja, najčešće jagnjeći ražnjići, pide, speci-
jalitet sličan pici, lahmadžun, vrlo tanko testo
sa mlevenim mesom i povrćem i kokoreć, beli
hleb punjen grilovanim iznutricama.
Svi ljubitelji kupovine ne propuštaju posetu
velikom bazaru u srcu starog grada u Fetijama,
gde se kupovina još uvek obavlja na tradi-
cionalan način. Uobičajeno je pogađati se za
cenu, odnosno “cenkati se” jer cene nisu fiksne.
Na bazaru se mogu kupiti razni predmeti od
keramike, stakla, alabastera, pamuka, svile,
kožna galanterija i nakit. Takođe se nude i
veoma kvalitetne kopije modela velikih imena
iz sveta mode, poput Luj Vitona, Diora, Dolča
Gabane... U užem delu centra grada se na-

Fakultativni izleti
Dalijan
Krstarenje rekom Dalijan
i kupanje u istoimenom
jezeru kao i u lekovitom
blatu pored termalnih
izvora, prolazak bro-
dom pored kraljevskih
grobnica drevne
Likije starih preko 2.000
godina, odmaranje na
prelepoj peščanoj plaži
dugoj sedam kilometara
poznatoj kao mesto gde
jednom godišnje polažu
jaja džinovske kornjače
kareta-kareta.
Krstarenje
Celodnevno
krstarenje
brodom uz
razgledanje
predivnih zaliva
i ostrva u okolini
laze i prodavnice sa dobro poznatim aktuel- Fetija. Sunčanje i
nim brendovima, Beneton, Vaikiki, Mango… plivanje ceo dan,
Većina prodavnica u gradu i na bazaru radi od ručak na brodu i
devet do 22 tokom letnje sezone. dobra zabava.
Zelene pijace u Turskoj su vrlo živopisne i
trebalo bi ih posetiti najmanje jednom tokom
boravka. Ogroman izbor voća, povrća kao i
raznih začina, lokalnih slatkiša i poslastica, Rodos
probudiće sva čula. Pijačni dani u Fetijama Poseta grčkom ostrvu Rodos
su utorak i četvrtak a prostor gde se nalazi je koje se nalazi na samo 18
u glavnoj marini. Najbolje je otići u toku pre- kilometara zapadno od
podneva. Fetije su i letovalište sa dobrim pro- jugozapadne turske obale.
vodom. Barova i lokala ima mnogo, nalaze se u Stari grad je izuzetno dobro
starom gradu i u glavnoj marini, diskoteke su očuvan a gradili su ga krstaši
uglavnom u Olu Denizu, koji je i centar noćne Jovanovci. Ostrvo je poznato
zabave za mlade dok je stari grad mirniji. po Kolosu koji je bio jedno od
Ono što je možda i najveća vrednost jeste isti- svetskih čuda antike. Sulejman
Veličanstveni je osvojio Rodos
na da regija Fetija obiluje lepim plažama, među početkom 16. veka. Karlo V je
kojima se neke vode kao najlepše u Turskoj. sa Rodosa krenuo u osva-
Plaža Oludeniz je udaljena 17 kilometara od janje Malte sredinom 16. veka.
grada. Do nje se lako stiže dolmušem koji polazi Danas je ovo ostrvo moderan
iz centra Fetija. Planina Baba koja se naslanja na grčki turistički centar.
plažu je poznata po skokovima paraglajdingom
i letenju iznad plaže Oludeniz. Ovo iskustvo je
jedno od najvećih atrakcija i turisti koji imaju Saklikent
dovoljno hrabrosti i avanturističkog duha je Kanjon Saklikent se na-
ne propuštaju. Patara je najduža peščana plaža lazi oko 50 km od Fetija i
Turske i nalazi se pored istoimenog likijskog predstavlja prirodno čudo
grada na samo 70 km od Fetija. Turske. Kanjon je 290
Kaputaš plaža se nalazi 100 km od Fethija, metara dubok i oko 17
pored grada Kaš. Kaš je jedan od najživopisnijih km dugačak. Turistima je
omogućeno da nes-
primorskih gradova koji je zadržao svoju metano i bezbedno uđu
tradiciju i mir uprkos nezaustavljivom razvoju u kanjon u dužini od oko
turizma u Turskoj. Ova plaža je najslikanija 3 km. Uključena je po-
plaža Turske, često se koristi u brošurama. seta ruševinama likijskog
More je kristalno čisto, tirkizne boje, gotovo grada Tlosa.
nestvarno.
DEMRE, MIRA I KEKOVA
Impresivna
slika prošlih
vremena
D
emre je jedna od najlepših oblasti lokalni pejzaž još od antičkih vremena.
južne Turske sa mnoštvom lokaliteta Smešteno u podnožju Taurusa, tik uz
iz antičkog doba koji opčinjavaju nepregledno plavetnilo Sredozemnog mora,
posetioce bogatstvom istorijskog Demre je takođe poznato i kao dvorac Deda
nasleđa i prirodnim lepotama. Za istoričare je Mraza. Sveti Nikola, poznat širom sveta kao
jedan od najznačajnijih gradova stare likijske Deda Mraz, u Demreu je proveo veći deo svog
civilizacije s naseobinama koje datiraju još iz 5. života. Takođe, tu je i preminuo. Danas se u
veka. Poseta ovom lokalitetu nudi mogućnost Demreu mogu videti crkva i muzej Svetog
upoznavanja sa impresivnom arhitekturom Nikole.
prošlih vremena, kolekcijom očuvanih spo- Nekadašnji grad Mira, čije ime u prevodu
menika i likijskih kamenih grobnica koje krase znači Majka Bogorodica, još jedno je važno

mesto sa impresivnim ostacima prošlosti. tite dah od veličanstvenih prizora, obližnje
Poznat po najčuvenijim kamenim grobnica tirkizno more, prelepe plaže, hlad borovih
ma, prostor je gde je Sveti Nikola služio i kao šuma i miris čempresa samo će učiniti posetu
episkop. Neki od sarkofaga imaju karakteris još nezaboravnijom. Peščane plaže Mire, na ko
tike tadašnjih kuća uklesanih u stene, što po jima se susreću sunce i tirkizno more, takođe su
svemu sudeći govori o arhitekturi vremena. i dom kareta-kareta kornjača.
Posle posete antičkom teatru iz 2. veka, kasnije Potopoljeni grad Kekova, omiljena desti
pretvorenom u arenu za gladijatorske borbe s nacija prilikom krstarenja guletima, veoma
još uvek vidljivim natpisima i prohodnim tune je interesantno mesto za posetu, s ne
lima, kao i bazilici i nekropolisu, shvatićete šta verovatnom prirodom prožetom istorijskim
Mira znači za istoriju čovečanstva. I kad povra nasleđem.

EGINA I ANGISTRI
Zavičaj
najukusnijih
pistaća

T
rouglasta Egina smeštena je u ali i na tako malom prostoru može da se
centru Saronskog zaliva. Strateški nađe sve potrebno u turističkom smislu.
položaj je odigrao veliku ulogu u Na ostrvu su svega tri naselja: Skala, Mega-
njenom prosperitetu kao morske lohori i Limenarija. U blizini ovog prvog je
sile u prošlosti. Iz istog razloga, kasnije će najpopularnija istoimena plaža, prekrivena
postati prva nezvanična prestonica Grčke. finim mekim zlatastim peskom. Zaliv oblika
Geografski položaj takođe određuje njenu amfiteatra obrastao je borovima i drugim
popularnost u sadašnjosti: samo sat vre- mediteranskim biljem.
mena brodom iz Atine i stiže se na predivno Korintski kanal spaja Egejsko sa Jonskim
ostrvo, poznato tokom istorije po gajenju morem i skraćuje brodovima putovanje do
pistaća. Iako ih u Grčkoj ima veoma mnogo, atinske luke Pirej za oko 700 km. Ideja o pro-
važi verovanje da su ovi sa Egine najukus- kopavanju kanala između kopnene Grčke
niji.
Levo od istoimenog grada, gledano sa
mora, arheološki je prostor Kolona koji je
dobio ime po jedinom sačuvanom stubu
nekadašnjeg Apolonovog
hrama (grč. kolon - stub). U
predgrađu gradića Egine, Aso-
mati, nalazi se prelepa kapela
iz 13. veka oslikana čudesnim
freskama, savršeno sačuvanim
do danas. Na putu iz grada
prema Agija Marini (oko 6 km)
smešten je čuveni manastir
Svetog Nektarija. Početkom
20. veka osnovao ga je nad-
biskup Pentapoleos Nektarije
koga je Grčka pravoslavna
crkva kanonizovala 1961. go-
dine. Njegove mošti su u crkvi
Svetog Nektarija u sklopu ma- i velikog poluostrva Peloponez pojavila se
nastira na vrhu brežuljka pa je još u 6. veku pre n. e. Radovi su započeti za
vidljiva gotovo iz svih pravaca. vreme vladavine rimskog imperatora Nerona,
Osveštana je maja 1994. go- ali su zbog loših proračuna obustavljeni. Ideja
dine i svake godine privlači na je sprovedena u delo mnogo kasnije. Kanal je
desetine hiljada hodočasnika građen od 1881. do 1894. godine. Naprav-
iz sveta. ljen je po projektu mađarskog arhitekte,
Vredi posetiti i ostatke hra- gradili su ga Francuzi a finansirala Amerika.
ma Atine Afaje, nastalog još Dužina mu je 6.343 metra, širina od 21 do 24
u 5. veku pre n. e. koji stoji na metra, prosečna dubina oko osam metara a
uzvišenju 16 km od adminis- krečnjačke stene sa strane su visoke od vode
trativnog centra ostrva. do vrha prosečno 75 metara. Kroz kanal plove
I ostrvo Angistri pripada brodovi do 35.000 bruto registarskih tona i
ovom arhipelagu i odlikuje trajanje prolaska broda je 45 minuta.
se obiljem zelenila i sunca.
Površina mu je svega 14 km²,

GRČKI MIKONOS
IZDVAJAMO
IZ PONUDE
Ostrvo
džet-seta,
vetrenjača
i pelikana
M
ikonos je decenijama sedište ga. Prema jednom od brojnih mitova ime je grad Mikonos ili Hora na zapadnom delu os-
svetskog džet-seta. Poznat je dobio po antičkom heroju Mikonosu. Drugi trva, gde se nalazi i luka.
po burnom noćnom životu i izvori govore da je današnje ostrvo u stvari Atrakcija Mikonosa su i brojne vetrenjače.
žurkama na plaži koje počinju u stena koju je bog mora Posejdon bacio na gi- Nekada su koristeći snagu vetra imale
popodnevnim satima i traju sve do zore. Pes- gante, dok ga neki dovode u vezu s Herkule- praktičnu primenu, da bi kasnije bile pret-
kovite plaže sa brojnim sadržajima ukras su som. Uspešno rešivši svih dvanaest zadataka vorene u muzeje. Najveći broj ovih starih
ostrva. Najposećenije su Paradise i Superpar- koje mu je dao mikenski kralj, ovaj antički ju- mlinova je na uzvišenju iznad glavnog grada,
adise, a podjednako privlačne su i plaže Lia, nak je bacio u more leševe giganata, koji su koje se naziva „mala Venecija“.
Elia, Platis Gialos, Psaru, Agios Ioanis, Paranga se potom skamenili. U prevodu reč „mikonos“ Zaštitni znak Mikonosa su pelikani. Priča
i Ornos. znači masa kamenja ili stenovito mesto. o njima je već deo ostrvske istorije. Daleke
Pripada grupi ostrva Kikladskog arhipela- Najveći i glavni grad ostrva je istoimeni 1958. ribari su na ostrvo doneli ranjenog

pelikana kome su dali ime Petros, hranili ga i
brinuli o njemu. U međuvremenu je on ugin-
uo, ali na Mikonosu i dalje žive pelikani, od
kojih je jedan takođe Petros. Slobodno šeta
ulicama grada, ulazi u kafiće i restorane i rado
pozira turistima.
Ljubitelji dobrog zalogaja mogu da uživaju
u brojnim lokalnim specijalitetima, kao što su
kobasice sa origanom i biberom, pita sa sirom
„tiravioia“, sir „kopanisti“ ili u izuzetno boga-
tom izboru ribe.
SVE O GRČKOJ
Postojbina
evropske
kulture i
civilizacije
G
rčka je smeštena na krajnjem jugu
Balkanskog poluostrva. Prirodne
lepote i mediteranska klima, kao i
neprocenjivo arheološko, istorijsko
i spomeničko blago čine ovu zemlju jednom
od najatraktivnijih turističkih destinacija.
Postojbina je najstarijih civilizacija, a svetu je
podarila i demokratiju, razvila i podstakla filo-
zofiju... Stari Grci obeležili su medicinu, poli-
tiku, psihologiju, matematiku, fiziku... Većina
svetskih jezika bazira se na grčkim rečima i
frazama. I fantazija i harmonija, i kolosalnost
i klasika, i vizantologija i teologija, reči su
grčkog porekla... Kao najstarija država Starog
kontinenta, Grčka predstavlja horizont evrop-
ske kulture i civilizacije.
U ovoj zemlji burne prošlosti i bogate isto- Pitanje je do kada bi se ratovalo da se nije ja-
rije danas živi skoro 10 miliona stanovnika. vila delfijska ideja koja je imala za cilj da ujedi-
Svaki drugi Grk živi u glavnom gradu Atini ni sve grčke gradove i formira panhelenistički
(5 miliona), jednoj od najlepših prestonica savez i tako spreči varvare, odnosno Persi-
sveta. Zemlja srdačnog, vedrog i gostoprim- jance da okupiraju ove prostore. To je i razlog
ljivog naroda, ekološki je očuvana i zaštićena zašto se Delfi smatraju antičkim Ujedinjenim
sredina. nacijama. Zahvaljujući ovoj ideji združene
Najstariji tragovi organizovanog življenja grčke snage (atinska, spartanska, korintska
na tlu Grčke pronađeni su na ostrvu Kritu. Reč i eginska flota), pod komandom Temistokla
je o po mnogo čemu blistavoj minojskoj kul- (480. godina pre n. e.), s lakoćom su pobedile
turi (3000-1150. godine pre n. e.), koja nam moćniju i veću persijsku flotu. Grci slave po-
je, između ostalog, u nasleđe ostavila i čuveni bedu i na Maratonskom polju... Sledi period
lavirint. Kraj njenog postojanja obeležen je jačanja severa Grčke. U istoriji je najdublji
najvećom erupcijom pomorskog vulkana koji trag ostavio kralj Aleksandar Makedonski
je progutao dve trećine ostrva Santorini (da- zahvaljujući osvajanju nepoznatih istočnih
nas je iznad vode zemalja. Helenistička i rimska kultura takođe
samo jedna trećina su vredne proučavanja u istorijskom, ali i
koja podseća na umetničkom smislu. Iz vremena Vizantije
tu katastrofu). ostali su, pored ostalog, fascinantni Meteori,
Novi tragovi života kao i crkve Svetog Dimitrija i Svete Sofije u
vode nas do Pelo- Solunu...
poneza, do Mikene. Grčku su osvajali i Turci, posle njih i Veneci-
Najpoznatiji mik- janci, pa ponovo Turci, čija je viševekovna
enski vladar bio vladavina prekinuta ustankom iz 1821. pod
je Agamemnon. vođstvom Teodorasa Kolokotronisa. I ev-
Raskošnu mikensku ropske velesile bile su opčinjene Grčkom.
civilizaciju uništili Jedan od kraljeva bio je i Oton Bavarski. Prvi
su ratoborni Dorani, i Drugi svetski rat uništio je mnogo toga u
koji su najzaslužniji ovoj zemlji, a najveća nevolja u bližoj istoriji
za zatišje u isto-
riji grčkog društva.
Sledi period pro-
togeometrijskog i geometrijskog ornamenta,
zatim i organizacija prvih Olimpijskih igara
posvećenih bogovima... Naredni, arhajski
period ostavio je iza sebe neprocenjivo
umetničko nasleđe. Klasični period obeležen
je nastankom mnogih remek-dela u vajarst-
vu, ali i u sakralnoj arhitekturi. Dokaz je Ak-
ropoljski kompleks sa čuvenim Partenonom.
To je u isto vreme i zlatno doba Periklove
Atine, doba kada je društvo bilo na vrhuncu
moći i savršenstva... I ratovi polisa (gradova-
država) deo su grčke istorije. Jedan od
najvećih sukoba bio je između Sparte i Atine.

bio je bratoubilački rat sa brojnim žrtvama.
Stanje se na neki način stabilizovalo stra-
hovladom vojne hunte. Slobodu su izvo-
jevali goloruki studenti i Grčka je postala
slobodna demokratska republika.
U geografskom smislu smatra se i

mediteranskom, odnosno sredozemnom
državom. Njene obale zapljuskuje nekoliko
mora: Jonsko, Egejsko, Karpatsko, Ikarijsko,
Trakijsko, Mirtinsko, Kritsko, Libijsko... Uku-
pna dužina obalske linije Grčke je nevero-
vatnih 15.000 kilometara. Tri četvrtine
Grčke je pod brežuljkastim i planinskim
predelima. Najviša planina je Olimp (2.917
metara). Tajget, na jugu Peloponeza, plani-
na je sa najizraženijom „energijom reljefa“
ili vertikalnim rastojanjem između najviše
kote na terenu i najdublje tačke u moru
(3.000 metara)... Kod ovakvih primera relje-
fa često se javljaju tektonska pomeranja.
Drugi razlog pomeranja tla jeste činjenica
da se u ovoj zoni preklapaju afrička i
evropska tektonska ploča...
Grčka se deli na nekoliko uprav-
no administrativnih, ali i turističkih ZNAMENITOSTI HELADE
regiona. Na severu je plodna
Makedonija. Njen centar je Solun, Dragulji neprocenjive vrednosti
drugi po veličini grad Grčke. Kada
se sa severa krene ka jugu stiže se Svaka turistička regija Grčke ima svoju specifičnu lepotu, znamenitost ili
neku drugu vrednost. Ukrasi ove zemlje, iz kategorije prirodnih, jesu rezervat
do najplodnijeg dela ove zemlje, na Halkidikiju, dolina Tembi, nacionalni parkovi Olimp i Parnasos, Meteori
do Tesalije. Centar ove regije je kao kompleks vizantijskih manastira, dolina i kanjon Vikos u Epiru, ambijen-
grad Larisa. Epir je visokoplanin- talni prostor ostrva Santorini, staro naselje Mikonos na istoimenom ostrvu,
ska regija, nešto južnije je centralna okamenjena šuma na Hiosu, dolina leptirova na Rodosu, najveći evropski
oblast sa poluostrvom Atika i glavni kanjon Samarija...
grad države - Atina. Na krajnjem Areheološki lokaliteti su neprocenjivo bogatstvo: svetilište boginje
jugu kopnene Grčke je Peloponez, Atine na Akropoljskoj steni iz doba Periklove Atine, hram posvećen bogu
sa centrom u Patrasu. Grčka ima i mora Posejdonu na rtu Sunion, Stari Korint i Akrokorint, čuveno akustično
nekoliko hiljada, većih ili manjih, os- pozorište u Epidaurusu, utvrđeni grad Mikena sa Lavljim vratima i Atrejevom
trva podeljenih u tri grupacije. Jons- riznicom, Apolonovo svetilište u Delfima, antička Olimpija gde su 779. go-
kom arhipelagu pripadaju: Krf, Paksi, dine pre n. e. organizovane prvo Olimpijske igre, kraljevski grobovi u Vergini,
ambijentalni prostor Svete Gore, čuvena palata u Knososu... Brojni muzeji
Antipaksi, Itaka, Lefkada, Kefalonija širom Grčke čuvaju remek-dela antičkih majstora: „Hermes i mali Dionis
i Zakintos. U Egejskom moru ostrva (muzej Olimpija), Moshoforos (Akropoljski muzej), bronzana figura Zevs ili
se dele u manje grupacije: Severni Posejdon (Nacionalni muzej u Atini), Iniohos (muzej u Delfima), Šlimanovo
Sporadi (Skijatos, Alonisos, Skopelos, blago iz Mikene (Nacionalni muzej Atina)....
Skiros), Kikladi (Naksos, Mikonos, De-
los, Paros, Santorini...) i Južni Kikladi
(Rodos, Kos, Karpatos...). Zasebna ce-
lina je veliko ostrvo Krit, koje se smatra
izdvojenom regijom.
Klima u Grčkoj je tipično mediteranska,
sa dugim i toplim letima i blagim i kratkim
zimama, ponegde sa više padavina i sa
jačim vetrovima. Postoje i letnji vetrovi, tzv.
maltemi koji donose osveženje sa mora.
Sve ovo i još puno, puno toga čini Grčku,
decenijama unazad, jednom od najatrak-
tivnijih turističkih destinacija planete. Njen
kontinentalni deo, ali i sva ostrva omiljene
su destinacije i srpskih ljubitelja dobrog
odmora...

O KARAKTERU I TRADICIJI
Oko čega se Grci svađaju
Kao i svaka mediteranska zemlja, Grčka je raspevana i gos-
toprimljiva, ambijentalno prepoznatljiva...
Većina Grka su pravoslavni hrišćani, ali su poštovaoci novog
kalendara. Na severu Grčke poštuju stari kalendar (kao i Srbi)...
Generalno, grčki narod je religiozan. Crkva i država su usko pove-
zane...
Grci, bez obzira na ubrzani tempo života, poštuju kult obroka.
Po nepisanom pravilu obeduje se u krugu porodice. Zbog velikih
vrućina u toku leta, često se jede kasno noću tako da u nekim
tavernama, pogotovo u manjim mestima, teško možete naći
slobodno mesto čak i u najsitnijim satima...
Ukoliko vidite dva Grka da se svađaju, a ne znate grčki jezik,
znajte da je u pitanju sport ili politika. Grčka je demokratska
višepartijska zemlja...
Na teritoriji Grčke postoji i „turistička policija“, koja se bavi samo
problemima turista. Tu je i „agoronomia“ ili komunalna inspekcija
koja turistima priskače u pomoć u slučajevima kada nešto nije
dobro naplaćeno ili je u pitanju neki neispravan proizvod...
Stranci uglavnom nemaju problema sa snalaženjem ili
pronalaženjem određenih adresa ili lokacija. Sve ulice i trgovi,
osim grčkog pisma, imaju i latinične oznake...
Ukoliko Grk vrti glavom kao mi kada nešto negiramo, to znači da
nije čuo ili razumeo ono što mu govorite. Ukoliko podigne glavu
odozdo na gore, to znači da je odgovorio negativno... I još nešto: ni-
kada nemojte krenuti rukom prema sagovorniku sa svim ispruženim
prstima, jer je to nekulturno i žargonski predstavlja psovku...
Ne naručujte „tursku kafu“, već tražite „grčku kafu“ i dobićete
zapravo ono što ste želeli... I još nešto: više od 90 odsto Grka piju
hladnu nes kafu sa mlekom ili bez, tzv. frape.
Istina, ovo piće nije ni nalik na istoimeni napitak
koje se naručuje u Italiji...

MONEMVASIJA ILI APSOLUTNO NEOBIČAN GRAD
Kameni brod” za
”plovidbu kroz vekove
M
onemvasija, kamenito ostrvo uz su se tu naselili mnogi Lakonci, koji su se sklanjali prijatelje. Mnogi od nekadašnjih žitelja su učinili
istočnu obalu Peloponeza, pove- od najezde Gota i Slovena. isto. Jedan za drugim vraćali su se i uređivali
zano je kopnom kratkim nasutim Prvi procvat Monemvasija je doživela u vizan- stare polusrušene kuće. Ubrzo su gradić doveli u
putem. Dugo je otprilike kilometar tijskom periodu kada je postala i važan trgovački red i tako učinili da nekretnine postanu skuplje
a široko oko 300 metara. Njegov najveći deo za- centar. U 15. veku je prešla u ruke Venecijanaca i nego na bilo kom drugom poznatijem ostrvu.
uzima plato koji se uzidiže na visini od oko 100 dobila novo ime - Malvazija. Tada je, baš tamo, Konkretno, Sontoriniju ili Mikonosu.
metara. Na padini, ispod platoa, u senci stene, uzgajana sorta grožđa od koje je nastalo is- Naziv grada potiče od dve grčke reči moni
smešten je neveliki grad-tvrđava, skriven od toimeno čuveno vino koje je proslavilo ovo i emvasis. U slobodnom prevodu - jedinstven
kopna. Ovo romantično mesto je živi muzej vi- mesto širom sveta. Malvazija se kao vino pila ulaz ili uzan put. I zaista, u grad se može ući samo
zantijske, osmanske i venecijanske istorije. na mnogim evropskim dvorovima a posebno je kroz jedna vrata, ugrađena u moćne zidine.
Grad je nekada bio deo obale. Razorni zemlj- njegov ukus cenila ruska carica Katarina II. Loza Među grčkim naseljima Monemvasija se izdvaja
otres je 375. godine odvojio stenu od kopna a u iz Monemvasija je u međuvremenu stigla do po koloritu i neobičnostima. Automobila u njoj
stvoreni moreuz je nagrnula voda mora. Danas Italije, Španije i Portugalije. nema. Čuje se samo bat koraka po popločanim
je ostrvo povezano sa kopnom nasipom i do nje- Zvezda Monemvasija je počela da tamni ulicama, skverovima, tajanstvenim lavirintima
ga se može stići asfaltnim putem. U zemljotresu sredinom prošlog veka. Stanovnici su prodavali koji su se još davno sakrili u podnožje stene.
su nastradala i okolna naselja. Jedno od njih, kuće u bescenje. Nekako u isto vreme u gradić Niske kamene kuće se bratski oslanjaju jedna
Akra Minoa, kako je gradiću nekada glasilo ime, je stigao jedan švajcarski profesor. Zadivljen na dugu. Pod blagotvornim sunčevima zracima
pretvoreno je u ostrvo. U 6. veku se pojavilo prvo lepotom mesta kupio je napuštenu kuću, reno- grad se presijava u toplim bojama dok se pla-
ribarsko naselje i napravljen je prvi most. Kasnije virao je i počeo da poziva u goste svoje rođake i vetne morske kapi igraju negde na pučini. Među
ruinama i rascvetalim bugenvilijama, lukovima
i skverovima, žive davno protekle epohe. Ako
se tu slučajno putnik zadesi u vreme kada nije
turistička sezona, pomisliće da je grad davno
umro i da u njemu žive još samo mačke.
Monemvasija se sastoji iz dva dela: gornjeg
i donjeg grada. Strmi uspon uskom stazom do
gornjeg grada, gde je u srednjem veku kip-
teo život, traje 15 minuta a nagrada upornom
istraživaču biće neverovatno lep pogled na donji
grad ispružen uz more. Odmah iza ugla je rodna
kuća pesnika Janisa Ricosa a sasvim na drugom
kraju je snežno bela crkva Panagia Hrisafitisi
iz 17. veka ušuškana u senku akacija i svetog
izvora. Gornji grad je gotovo sasvim srušen za
vreme Turaka i osim retkih ostataka ništa drugo

nije ostalo. Jedino što je sačuvano je crkva Svete
Sofije, koja stoji na kraju strme litice. Doduše,
njeni malobrojni preostali delovi su restaurirani
a kompletan hram je obnovljen pedesetih go-
dina prošlog veka. Donji grad je glavnom ulicom
takođe podeljen na dva dela. U toj saobraćajnici
su taverne, prodavnice, kafei, istorijska zdanja…
Na kraju ulice je trg sa topom i glavnim hramom
grada Elkomenos Hroistoisa. Podignut je po
naredbi imperatora Andronika II još u 13. veku.
Nedaleko je džamija iz 16. veka u kojoj se čuva
izvanredna arheološka kolekcija. Pored grada je
plaža Pori sa brojnim tavernama i barovima a u
neposrednoj blizini je i nekoliko kuća, kao i mini-
market. Plaža Skifas je udaljena sedam kilom-
etara. More je čisto i plitko, bez talasa i sasvim je
bezbedno. Zarad toga su tu i sagrađeni veći hote-
li, privatne vile i apartmani. Ljubiteljima surfinga
preostaje odlazak do najudaljenije plaže Pera
Kakavos. Poslednjih nekoliko godina ovo mesto
privlači pažnju zbog prelepe peščane plaže i
večernjeg uživanja u barovima pored obale.
U tom delu Grčke se ne treba odricati zado-
voljstva koja daruje lokalna kuhinja. Glavna
karakteristika je obilje ukusa. Jela su bogato
začinjena žalfijom i majčinom dušicom a kuvari
koriste grožđe, masline i smokve u izobilju. Treba
probati domaću testeninu, pohovani kačkavalj,
slane pržene kolače i, naravno, vino malvaziju.
Monemvasija se danas smatra najvažnijim
izvoznim artiklom juga Peloponeza. Vizantijski
grad-tvrđava je deo svetskog kulturnog nasleđa.
“Kameni brod”, kako je pesnik Janis Ricos naz-
vao ovaj grad, spreman je da dočeka sve zain-
teresovane za šetnju kroz vekove.
S KONTIKIJEM STE DOBRODOŠLI I NA SICILIJU
Pršut sa smokvama
za goste od ukusa
S
icilija je najveće ostrvo Sredozemnog mora. Od pamtiveka
je magnet za avanturiste. Sada i turiste. Ostrvom su vladali
i grčki tirani i arapski emiri, zatim i normanski kraljevi, vi-
zantijski biskupi, carevi svetog Rimskog carstva... Svi su os-
tavili trag u umetnosti, arhitekturi ali i u priči o pučini usred mora
čudesnih kontrasta tridesetovekovne istorije....
Na ovom ostrvu čućete i sledeću rečenicu: „Jedno je Italija a
sasvim drugo Sicilija“. Istina je. Deo pored obale je Evropa, sve
u unutrašnjosti zapravo je slika iz filmova koja vas vraća vek
unazad. Ali i to treba videti i doživeti. Pod jedan, pitoreskna
mestašca čijim centralnim trgom dominiraju crkva i lokalna kaf-
anica u kojoj sede muškarci s prepoznatljivim kačketom na glavi
a zatim i kamene kuće na čijem dovratku vreme provode žene
u crnini... Pečat tradicije se kod turista ispoljava kroz asocijac-
iju na likove kojima je bio okružen Don Vito Korleone... Sicilija

jeste kolevka mafije, ali znameniti ljudi ovog ostrva su i jedan
Arhimed, Frederik II ili Antonio Skarlati...
Sicilija je i u mnogo čemu drugom posebna. Čak toliko da je
mnogi nazivaju remek-delom prirode. Ostrvom s mnogo zeleni-
la, peščanim plažama i bistrim morem dominira najveći i jedini
živi vulkan u Evropi, Etna, sa 400 ugašenih i još nekoliko aktivnih
kratera.
Postoji i još nešto što će vaš boravak u ovom delu Mediterana
učiniti nezaboravnim. To je gostoljubivost Sicilijanaca koji će biti
izuzetno ponosni ukoliko u nekoj od njihovih kafana naručite
pršut sa smokvama. Smatraće Vas gostom od ukusa i znalcem
dobrih jela. Reč je o svežim smokvama koje se u ledu dobro rash-
lade a zatim konzumiraju „u paketu“ s božanstvenom domaćom
pršutom. Još ukoliko naručite i lagano belo vino (Gličine), „ku-
pili“ ste ih za sva vremena.
KIPAR U SRCU MEDITERANA
Ostrvo ovekovečeno
Afroditinim suzama
K
ipar, ostrvo u srcu Mediterana, tokom vekova su naseljavali
ili osvajali Grci, Rimljani, Asirci, Persijanci, Vizantijci, krstaši,
Venecijanci i Turci, a 1878. godine postaje britanska kolonija.
To je i glavni razlog zašto većina ostrvljana odlično govori en-
gleski jezik. Tek 1960. godine Kipar dobija nezavisnost i postaje
republika.
Kipar je i zemlja turizma. Limasol je veliki turistički centar,
sa dugim šetalištem u centru grada pored mora. Obalom,
levo i desno od centra, kilometrima se niže bezbroj hotela
i turističkih naselja. Za one koji bez šopinga ne mogu, Li-
masol ima veliki izbor radnji sa raznovrsnom robom. Par
kilometara od Limasola nalazi se interesantna krstaška
građevina – zamak Kolosi iz 15. veka, tj. obnovljeni zamak
vitezova reda Svetog Jovana Jerusalimskog.
Larnaka, takođe poznato letovalište, grad je na istočnoj

obali Kipra. U centru je peščana gradska plaža Finikudes
i istoimeno šetalište. Najčuvenije zdanje u Larnaki je
crkva Svetog Lazara. Sagrađena je u 17. veku, na ostacima
jedne starije iz 9. veka. Slavu duguje tome što je podignuta na
mestu gde je sahranjen Sveti Lazar.
Aja Napa je 37 kilometara severno od Larnake. Liči na uspavano
ribarsko selo. Stari manastir Aja Napa i crkva Svetog Ilije pečat su
grada. Na pola puta od Limasola ka Pafosu, sa leve strane, u moru su
vidljive stene koje ‘’izviru’’ iz vode. Afroditine stene delo su prirode,
ali je njihovo mitološko objašnjenje mnogo komplikovanije. Grčka
boginja ljubavi Afrodita, sudeći po legendi ali i po platnu čuvenog
renesansnog slikara Botičelija, rodila se iz morske pene baš na ovom
mestu. Na istom mestu je prvi put i zaplakala, a njene su se suze pret-
vorile u stene. Legenda kaže da će onog ko se ovde okupa, između
njenih suza, pratiti sreća u ljubavi čitavog života.
BIBLIOTEKA ŽOANINA U KOIMBRI (PORTUGAL)
Slepi miševi u
ulozi čuvara knjiga
O
vo, moguće je, niste znali ali je is-
tina. Biblioteka Žoanina (Joanina),
kao deo Univerziteta u Koimbri
(Portugal), jedna je od najvredni-
jih na svetu. Kao takva nezobilazna je des-
tinacija turista iz celog sveta koji mesecima
unapred moraju da rezervišu ulaznicu za
posetu jer su pravila obilaska ove vredne
ustanove veoma stroga.
Univerzitet je osnovan u 13. veku. U jed-
nom trenutku, vremenski ograničenom na
skoro ceo vek, kao takav funkcionisao je
u Lisabonu da bi u 16. veku ponovo bio
vraćen u Koimbru. Na osam fakulteta ovog
u mnogo čemu prestižnog Univerziteta tre-
nutno studira oko 25.000 budućih akadem-
skih građana.
Osim biblioteke, u okviru Univerziteta su
još i Kraljevska palata kao i toranj sa satom i
kapela. Zgrada biblioteke je građena u peri-
odu od 1717. do 1728. godine. Možda sve i
ne bi bilo kako jeste da tadašnji kralj Žuan
V nije ustupio svoje imanje i nadgledao ra-
dove. Zahvaljujući njegovom nemerljivom
entuzijazmu u zgradi biblioteke vrlo brzo su
mesto našle najstarije i najvrednije knjige.
Igrom sudbine i arhitekta se zvao Žuan

- Žuan Karaljo Fereira. Zgrada biblioteke
izgrađena je u baroknom stilu. Građevina
je četvorougaona sa masivnim prozorima
na kojima pažnju privlače ogromni lu-
kovi. Glavni ulaz krase četiri stuba od tiko-
vog drveta, po dva sa svake strane. Ovo
je urađeno kako bi se stvorili uslovi za
održavanje temperature (18-20°C) neo-
phodne za čuvanje knjiga.
Po sjajnoj unutrašnjoj dekoraciji nimalo
ne zaostaje za najboljim evropskim palata-
ma. Sastoji se iz tri velike prostorije: crvene,
plave i maslinastozelene. Plafon je oslikan
celom površinom radom umetnika Antonija
Ribeire Simoesa i dekorisan pozlatom Vin-
senta Nunesa. U unutrašnjosti se mogu
uočiti i kineski motivi koji krase niže police.
Umetnik Manuel de Silva radio je više
od tri godine na pravljenju polica od
posebne vrste hrastovine. Stolovi i sav os-
tali nameštaj izrađeni su od najkvalitetnijih skog i građanskog prava. Veliki problem za
plemenitih vrsta drveta pa se svako veče, čuvanje knjiga predstavljaju moljci i crvići, pa
pre zatvaranja, prekrivaju najfinijim kožnim su se dovitljivi Portugalci dosetili da u nju usele
prekrivačima. nekoliko slepih miševa. Oni se preko dana
Danas se u biblioteci čuva više od 300.000 uopšte ne vide jer spavaju zavučeni u ćoškove
knjiga od kojih najstarije potiču iz 12 veka. U a noću izvanredno obavljaju svoj posao loveći
njoj se nalazi najveća na svetu zbirka iz kanon- ove po knjige opasne stvorove.
VIKEND U BEČU IZ PERA NAŠEG PUTNIKA
Carska
varoš za
carsko
uživanje
U
vek sam se radovala kratkim put-
ovanjima i produženim vikendima.
Zahvaljujući tome, Beč je postao
jedna od mojih omiljenih destinacija
za kraće boravke. Zato mu se stalno vraćam,
uživam u poznatim stvarima i osećam se kao
kod kuće. Ipak, svaki novi susret sa ovim di-
vnim gradom znači i otkrivanje nečeg novog u
gradu ili okolini.
Beč je grad koji na prvi pogled osvaja
čudesnom arhitekturom, prostranim parkov-
ima i bogatom istorijom. Možete ga posetiti
u bilo koje doba godine. Zimi ćete uživati u
prazničnim događanjima, mirisima slatkiša ili
velikom klizalištu u centru grada. Proleće je
idealno za duge šetnje, a leti se možete i kupati
na obali Dunava.
Krećemo od Štefanplaca, impozantne kat-
edrale u samom centru. Štefanplac je sedište
bečke nadbiskupije. Katedrala je građena u
gotičkom stilu, sa prepoznatljivim šarenim kro-
vom i tornjem visokim 136 metara. Na toranj
se možete popeti liftom ili stepenicama, oda-
kle se pruža pogled na Beč i okolinu. Zanim-
ljivo je da se u katedrali nalazi najteže zvono u
Austriji, zvono Svete Marije, teško čak 20 tona.
Za prvi doživljaj carskog grada dovoljno je
da prošetate starim gradskim jezgru, ulicom
Ringštrase. Zbog kruga koji pravi, u rasponu
od pet kilometara, često je zovu samo Ring.
U njemu se mogu videti najpoznatije gradske
znamenitosti: Bečka državna opera, Parla-
ment, Gradska kuća i Univerzitet. U tom delu
je i čuvena muzejska četvrt, gde pored muzeja

postoje restorani i mesta za predah i opuštanje.
Za one koji više vole savremenu umetnost
predlog je da posete Muzej Leopold. U njemu
su izložena najpoznatija dela poznatih slikara
Gustava Klimta i Oskara Kokoške, kao i platna
mnogih umetnika koji su obeležili prvu po-
lovinu 20. veka. Dvorac Belvedere je takođe
pretvoren u muzej i nezaobilazna je stanica u
upoznavanju grada. Najznačajnija dela Pikasa,
Rafaela, Mikelanđela, Rebranta, Rubensa i Re-
noara čuvaju se u Muzeju Albertina.
Od vladavine moćne Habsburške monarhi-
je ostao je veliki kompleks u centru grada,
čudesni Hofburg. Vremenom je proširen a
danas je jedan njegov deo zvanična reziden-
cija predsednika Austrije. Ostali delovi pret-
voreni su u muzeje: Odaja sa blagom, Carski
apartmani, Muzej carice Elizabete (Sisi muzej),
Etnološki i Muzej starih muzičkih instrume-
nata.
Omiljeno mesto za šetnju stanovnika Beča
kao i brojnih turista je Gradski park, zelena oaza
u strogom centru grada. Prostire se na 65.000
metara i izuzetno je održavan. Zanimljivo je da
je park podeljen Bečkom rekom na dva dela a
spojen je mostovima. Pažnju privlači bronzana
statua Johana Štrausa, kao i spomenici Francu
Šubertu, Hansu Kanonu i Antonu Brukneru.
U zgradi Kursalona, u okviru parka, često se
održavaju koncerti klasične muzike.
Prater je zabavni park, sa prepoznatljivim
velikim točkom iz 1879, najstarijim u Evropi.
Nedavno je obnovljen i sada svaka kabina ima
specifičnu unutrašnjost s neizbežnim stolom
za ručavanje. Zabavni park je pun zanimljivih listu Uneska kao deo svetske baštine.
atrakcija, poput rolerkostera ili planetarijuma. Najstariji zoo-vrt na svetu Tiergarten,
Muzej voštanih figura, čuveni Madam Tiso se pored Šenbruna, jedan je od najboljih i
takođe nalazi u okviru zabavnog parka Pratera, najposećenijih na svetu. Zoo-vrt može da
kao i Muzej čokolade. Zanimljiv je jednako za se pohvali retkim vrstama životinja, kao što
decu kao i za odrasle. Da biste u svemu uživali su džinovske pande, zatim i amazonskom
i sve videli potreban je ceo dan. prašumom u kojoj je temperatura vazduha
U blizini je i Dunavski toranj stalnih 28 stepeni, onda Polarijumom,
Donauturm sa kafićem i vi- Kućom pustinje… Sve je lepo pove-
dikovcem koji se polako zano i uređeno, pa nekoliko sati
rotira pa je panorama provedenih u zoološkom vrtu
grada kao na dlanu. prođu kao tren.
Nimalo jeftino, ali je Beč, poznat i po slavnim kom-
doživljaj koji vredi. pozitorima poput Mocarta, Be-
Palata Šenbrun sa tovena ili Šuberta, s pravom još
svojim parkovima je zovu i gradom muzike. Poseban
svakako jedan od važnih dožvljaj su koncerti u Bečkoj filhar-
spomenika kulture Beča, moniji za koju mnogi smatraju da ima
čitave Austrije i predstavlja najbolji orkestar na svetu. Hor bečkih dečaka
pravu turističku atrakciju. Šenbrun je bio nastupa širom sveta a nedeljom, po tradiciji, iz-
letnja rezidencija monarhije Habsburgovaca. vode svoj program u Hofburškoj kapeli.
Franc Jozef I je sa suprugom Elizabetom od Ako stignete do Beča, obavezno proba-
Bavarije, poznatijom kao Sisi, u Šenbrunu pro- jte i čuvenu saher tortu. Kad u centru grada,
veo najveći deo života. Rokoko stil sa dosta kod hotela Saher Beč vidite ljude koji stoje u
zlata i kristala prisutan je u skoro svim prosto- redu znajte da je to zbog mesta u čuvenoj
rijama dvorca. Prostrani vrtovi oko palate puni poslastičarnici. Tu je upravo i nastao originalni
su cveća i fontana. Kuća palmi sa botaničkom recept. Naravno, tortu možete probati i u dru-
baštom je istinska fascinacija. Naspram palate gim poslastičarnicama u gradu. A kad smo već
nalazi se Glorijet sa čijeg vrha se pruža pogled kod slatkiša, mocart kugle su nezobilazan deo
na ceo kompleks i grad. Šenbrun je uvršten na suvenira koji treba da ponesete kući.

Zaboravite crvenilo i alergiju
kože uz jedinstvenu zaštitu od
štetnog infracrvenog zračenja!
L
adival je nemačka medicinska linija proizvoda za zaštitu od sun- UVB filtera, sadrži i zaštitu od infra crvenog zračenja (IR-A), kako za
ca sa oblicima koji su prilagođeni koži sklonoj alergijama, os- zrelu kožu odraslih, tako i za dečiju kožu čija zaštita mora biti pouz-
etljivoj kao i nežnoj dečijoj koži. Revolucionarna je po tome što dana.
pruža zaštitu od štetnog, infracrvenog A (IR-A) zračenja sunca, Svi Ladival proizvodi su fotostabilni i ne sadrže konzervanse, emul-
koje je čak 4 puta jače od UVA i UVB zraka zajedno! gatore, parfeme, paraben, masnoće, boje, kao ni veštačke – hemijske
Zato je posebno važno izabrati zaštitu od sunca koja pored UVA i filtere za zaštitu od sunca.
Ladival proizvodi za kožu Ladival proizvodi za decu Obavezna nega posle sunčanja
alergičnu na sunce (spf 20, (spf 30, spf 50+) Ladival proizvodi za posle sunčanja, specijalno su naprav-
 posebna tehnologija ljeni da omoguće oporavak i hidrataciju kože posle izlaganja
spf 30, spf 50+)
ulja u vodi sunčevim zracima. Ladival za posle sunčenja sadrži i pantenol i
 pogodni i za masnu vitamin E, koji dodatno neguju kožu.
 pogodni za decu sa
kožu, sklonu aknama atopijskim dermatiti- Ladival linija proizvoda pruža zaštitu od potpunog štetnog
 oblici posebno za lice som i neurodermatiti- spektra sunčevog zračenja (UVA, UVB i Infra crveno – IR-A)
(spf 30 i spf 50+) som i najprodavanija je linija za zaštitu od sunca u Nemačkoj, a
posredstvom kompanije Hemofarm dostupna je i kod nas.
Ladival Sport & Aktiv sprejevi za normalnu kožu i sportske

aktivnosti na suncu
 transparentni sprejvi, bez mirisa, boja i konzervansa
 vodootporni
 veoma praktični, mogu se raspršivati u bilo kom položaju -
pod bilo kojim uglom
 nije potrebno utrljavati ih nakon prskanja kože
 srednja i visoka zaštita (spf 20 i spf 30)
Kompaktna zaštita od sunca za sve kojima je i kod pojačanog zno-
jenja na suncu, važna pouzdana zaštita. Omiljena zaštita od sunca
naročito kod muškaraca i za sve fizički aktivne osobe.
Ladival Sport&Aktiv sprejevi se jednostavno nanose prskanjem i
izuzetno su praktični jer mogu da se prskaju u bilo kom položaju.
Ovo olakšava stizanje spreja do teško pristupačnih delova tela (leđa,
ramena). Takođe je veoma pogodan za kosmate delove tela.

RASKOŠ I MAGIJA ZLATNOG TROUGLA
TOP
DESTINACIJA
Mesto
između
snova i
legendi

Č
arobna zemlja Indija. Zemlja raskoši i sidnejskom operom.
siromaštva. Ime je dobila po reci Ind. Agra se nalazi 200 kilometra južno od
U drevnim vremenima mesto gde se Delhija i danas je poznatom čini večiti spo-
razvijala jedna od najvećih civilizaci- menik ljubavi, Tadž Mahal, mauzolej koji je
ja, gde su se „rodili“ budizam, lamaizam i hin- mogulski imperator šah Džahan sagradio za
duizam, gde danas živi preko milijardu i sto svoju voljenu ženu Mumtaz Mahal.
miliona stanovnika što je svrstava u red na- Kako nije mogao da prežali njenu smrt
jmnogoljudnijih država sveta. Zemlja s istori-
jom dugom pet milenijuma u kojoj se govori
250 različitih jezika. Impresivna arhitektura,
živopisni običaji, šarenilo boja, joga u kom-
binaciji s prastarim hramovima, raspoloženi
ljudi, bogatstvo kulturno-istorijskih spome-
nika i očaravajuća kultura čini je magnetno
privlačnom za turiste iz celog sveta. Delhi,
Agra i Džajpur su geografske odrednice za
avanturu ispunjenu kontrastima i emocijama
koje niste nikada ranije osetili...
Od 28 država koliko broji Indija, ova tri
grada, svaki na oko 250 kilometara udaljen
jedan od drugog, nalaze se u tri razičite
države. Agra je smeštena u najmnogoljud- prilikom 14. porođaja, odlučio je da joj sa-
nijoj indijskoj državi Utar Pradeš, Džajpur je gradi najlepši nadgrobni spomenik. Ali,
deo Radžastana, dok je Delhi u istoimenoj Tadž Mahal postao je mnogo više od toga!
državi. Kao jedno od prihvaćenih svetskih čuda,
Raskoš boja, prometni mali dućani i arhi- Tadž se smatra i za jednu od najlepših
tektura iz vremena dinastije Mogul u starom građevina na svetu.
Delhiju, čine upadljiv kontrast prema sjaju Pored Tadža, u Agri vredi posetiti i Crvenu
modernog novog Delhija čije široke aleje tvrđavu u kojoj je živela dinastija Mogula. U
i vrtovi britanskog arhitekte Lutensa, njoj se nalazi Moti Masđid - Biserna džamija,
pružaju gradu novu perspektivu. Pored ho- jedna od najlepših džamija na svetu.
tela, restorana i klubova na svetskom nivou,
ovde možete posetiti i najstariju džamiju u
Indiji, kao i živopisne prometne pijace na
kojima možete kupiti ručno rađene pred-
mete iz svih delova Indije.
Mete turista su i opservatorija Džantar
Mantar, zgrada Parlamenta, Nacionalni
muzej, Crvena tvrđava, hram Birla Mnadir,
najveća džamija u Indiji Džama Masdžid,
svetski urađeni tržni centri i, naravno, Gandi
Smriti, mesto gde je izvršen atantat na „oca
nacije“ - Gandija. Na zidovima reziden-
cije u kojoj je živeo, postavljeni su njegovi
najvažniji govori i rečenice koje su postale
temelj indijske demokratije. Jedan od sim- Džajpur, glavni grad Radžastana, udaljen
bola Delhija takođe je Bahai ili Lotus hram 230 kilometara od Delhija, danas nosi na-
završen 1986. Zamišljen je kao hram koji ziv „Pink siti“ jer je većina njegovih kuća
objedinjuje sve vere, mesto na kome svi okrečena roze bojom! Ovaj grad, sa svojim
vernici mogu da se pomole, a na njima je da tvrđavama i vanvremenskim palatama,
odluče kome! Bilo kakav razgovor unutar predstavlja spoj sjajne prošlosti i bogate
hrama je zabranjen. Detaljan pretres, kao umetničke tradicije. U glavnoj ulici nalazi se
i ostavljanje svih torbi, tehničkih uređaja simbol grada Hava Mahal - Palata vetrova.
i cipela ispred hrama u za to predviđenoj Ono što Džajpur takođe čini jako
prostoriji, obavezno je. Fasada hrama obi- privlačnim su njegove nebrojene zanatlije i
luje mnoštvom detalja, ali dominira 27 sitna preduzeća. U malim dućanima možete
džinovskih belih mermernih latica zatvore- povoljno kupiti sari i šarene materijale,
nog lotosa, položenih na devet lokvi, koje papuče od kamilje kože, simpatične svilene
simbolizuju devet sjedinjujućih spiritualnih cipele ili predmete od lakiranog drveta i
puteva Baha’i vere (monoteistička religija bakra. Drago kamenje koje još mora da
koja propagira spiritualno jedinstvo čitavog se brusi, izvozi se iz Džajpura u sve delove
čovečanstva). Zbog svog specifičnog izgle- sveta, pa se zato tu nalaze i mnogi čuveni
da, mnogi ovaj hram porede sa velelepnom juveliri.
ZAPIS IZ AZERBEJDŽANA
Zemlja vatre
ulepšana gradom
sa morskih talasa
A
zerbejdžan je zemlja tepiha, za- Od starih vreme-
ratustrijanskih hramova, crnog na, na teritoriji
čaja, četrdeset vrsta nacionalnog zemlje sačuvani
jela „plov“ i najstarijih spomenika su svedoci te
kulture. Još ne tako davno, ova država je epohe: crteži na
bila sovjetska Persija, toliko su bliske kul- stenama, statue
turne veze ovih dveju zemalja. Spomenici božanstava i stari
istorije, sačuvani na teritoriji savremenog hramovi kojih ima
Azerbejdžana, pamte najsjajnije trenutke svuda. Na poluostrvu
istorije čovečanstva. Nafta i gas bukvalno iz- Apšeron postoji mesto
viru iz nedara zemlje u tolikoj količini da se, zvano Janardag, „goruća
osim u standardne svrhe, koriste i za lečenje planina“ a u Nahičevu, Len-
mnogih bolesti. Zemlja je u svoj pejzaž saku- korani i Babadagu iz zemlje iz-
pila raznovrsnu floru i faunu: stepe, polu- vire ključala voda. U Surahanu je hram
pustinje, planinske proplanke i šumarke, vatre Atešgah, koji je u raznim vremenima
medvede i veverice ali i reptile. Sačuvala je pripadao poklonicima zaratustrijanstva, hin-
i stare gradove, ruševine naselja drevne Ka- duizma i sikizma.
bale i mnogo toga drugog. Nekada su na prostoru Azerbejdžana post-
Azerbejdžan često nazivaju zemljom vatre ojale stare države Atropatena i Kavkaska Al-
(od reči „azer“ - vatra). I zaista, do današnjeg banija. Svaki današnji grad nosi nešto poseb-
dana u njoj žive plemena poklonika vatre. no. Centar drevnog gubinskog hanstva, grad

Guba, poznat je po unutrašnjosti. Tamo su arhitektonska ost- i okolinu a zastrašujući vatreni jezici koji se
svojim srednjove- varenja prošlih vekova kao što su minaret protežu desetinama metara po površini zem-
kovnim tvrđavama Sinik-Kala, Devojačka kula ili osmougaoni lje se uzdužu ka nebu. Nije preuveličavanje.
i džamijama, a mauzolej i dvorac Širvanšahova. Postoji u ovoj drevnoj i tajanstvenoj zemlji
jedan od najstari- Za jednu od ovih znamenitosti vezana je i planina Janardag, naziv koji se doslovno
jih gradova Šeki lepa priča. Pre mnogo vekova gotovo cela prevodi kao „goruća planina“. Janardag
po raskošnim pal- teritorija grada je bila u moru. Voda se poste- je najveća znamenitost Apšerenskog po-
atama koje su pret- peno povlačila pa su udaljeni delovi grada luostrva. To je, u stvari, padina planine, sva
vorene u luksuzne postali priobalni. Njegovi talasi su, između u plamenu koji je nemoguće ugasiti ni kišom
hotele. Posebnu pažnju ostalog, zapljuskivali i živopisnu Kizkalisi, niti zasipanjem peskom. Tako je već nekoliko
zaslužuju prirodne lepote poznatiju pod imenom Devojačka kula. Po hiljada godina. Zastrašujući ali i fascinantni
kao što su kanjon Tenge, legendi, sa nje se bacila i ubila ćerka moćnog plameni pejzaž je u stvarnosti vrlo prosto
vodopad Afurdžin i nacionalni bakuanskog šaha. Naime, njen otac se to- objašnjiv: iz površinskih slojeva zemlje izbija
park Gobustan, uključen u spisak svetsk- liko zaljubio u sopstvenu ćerku da je hteo s prirodni gas koji se u kontaktu sa kiseoni-
og nasleđa Uneska. njom da se oženi. Lepa šahova kći nije mogla kom pali i pretvara u plamen. Bez obzira na
Najveći i glavni grad zemlje je Baku, da izdrži tu sramotu pa se ubila bacivši se ubedljivo naučno objašnjenje, za planinu su
smešten na obali Kaspijskog mora. To je u more. Ovo je samo legenda koja je u su- vezane mnoge legende a lokalni stanovnici i
savremeni megapolis sa supermodernim protnosti i sa zakonima i tradicijom islama. hodočasnici iz celog sveta smatraju planinu
zgradama i brojnim trgovačkim i zabavnim Azerbejdžan se, ne slučajno, zove „zem- svetom i dolaze da joj se poklone ili da
centrima. Ipak, najveći broj istorijskih lja vatre“. Penušava nafta izbija na površinu, meditiraju na njenim usijanim kamenim blo-
građevina je u starom gradu Ičerišeheru u blistava iluminacija noćnog Bakua osvetljava kovima.
SLIKE PRESTONICA SVETA: PNOM PEN
Daleko od
oka a sve
bliži srcu
R
etki su, čak i oni sa solidnim poznava
njem geografije, koji na karti sveta ume
ju da pokažu gde se to nalazi Kambodža.
Verovatno su još ređi oni koji bi znali da
kažu ime njenog glavnog grada koji leži na
obalama triju reka. Kraljevina Kambodža, po
površini najmanja država Indokine i jedna od
najsiromašnijih na azijskim kontinentu, svojim
prirodnim lepotama, sunčanim plažama, na
daleko čuvenim Angkorom i svojim glavnim
gradom, sve više privlači pažnju i prisustvo
turista iz svih krajeva sveta. Okružena Laosom,
Vijetnamom, Tajlandom i Tajlandskim zalivom,
Kambodža ili zemlja Kmera, dom je naroda
duge, slavne i bolne prošlosti.
“Brdo dame Pen” ili Pnom Pen je, po pre
danju, osnovan 1372. godine i to na mestu gde
je dobrostojeća udovica Pen pronašla svete

Pnom Pen postaje
prestonica Kambodže
ili “zemlje Kmera”
sredinom 19. veka, a za
njegov preobražaj
pobrinuli su se francuske
arhitekte i urbanisti
od prvih budističkih hramova u Evropi podig-
nut baš na Zvezdari.
U podnožju strmih, u skladu sa tradicijom
ukrašenih stepenica koje vode ka svetilištu,
dečaci sede na klupama, a kraj njihovih nogu,
u kavezima punim ptica nalik vrapcima, prilična
je gužva i pernati žagor. Običaj je da se za njih-
ovu slobodu dečacima plati simbolična cena: za
jedan američki dolar, dve ptičice će odlepršati iz
ruku onih koji se na njih sažale.
Iako nije smešten u njegovom geografskom
središtu, Vat Pnom je nulta tačka grada, meta
hodočasnika i turista, mesto gde se održava
glavna proslava kmerske nove godine. Ona se
obeležava 13. ili 14. aprila, nakon svršetka žetve,
u praskozorje spasonosnih monsunskih kiša.
Jedan od najlepših gradova jugoistočne Azije
leži na obalama reka Toni Sap, Basak i moćnog
Mekonga. Iako je osnovan pre više od šest ve-
kova, tek je dolaskom francuskih kolonijalnih
vlasti počeo da stasava u pravog lepotana od
grada. Toliko lepog da je početkom 20. veka
počeo da se dostojno nosi sa laskavim nadim-
kom - Biser istoka.
Pnom Pen postaje prestonica Kambodže ili
“zemlje Kmera” sredinom 19. veka, a za njegov
preobražaj pobrinuli su se francuske arhitekte
i urbanisti. Tada, i u narednih stotinak godina,
gradom počinju da niču novi trgovi, palate,
škole, hoteli, muzeji, sportska igrališta, zat-
vorene pijace i stambene zgrade, a paralelno sa
njima trasiraju se široke ulice, bulevari i šetališta.
Iz tog perioda potiče i jedno od najreprezenta-
tivnijih obeležja grada - spektakularni kompleks
Kraljevske palate.
relikvije. Naime, nakon poplave, Pen je u deblu vazama i na tepihu poređani zavetni darovi, Iza visokih zidina koji ga okružuju, kriju se
drveta indijskog oraha (drvo koki) koje je reka cveće i sveće. Unutrašnji zidovi ukrašeni su mu- mnogobrojni paviljoni, sale, palate i stupe,
Toni Sap izbacila na obalu, pronašla četiri bron- ralima na kojima su prikazane scene iz Budinog uz prekrasno uređene vrtove, travnjake i
zane statue Bude i jednu kamenu hindu boga života i Reamkere, kmerske verzije čuvenog in- popločane platoe. Budući da je ovo i dalje
Višnua. Pen je to protumačila kao božanski dijskog epa “Ramajane”. zvanična rezidencija suverena Kambodže,
znak, pa je na tom mestu podigla hram koji će u Spiritualnost ovog mesta nadahnjuje i njegovog veličanstva Norodoma Sihanoma,
početku biti ishodište hodočasnika, a vekovima motiviše da se budizmu pristupi temeljnije i kao duh kraljevine ovde je življi nego igde drugde.
potom oko njega će nastati današnja prestoni- jednoj od najstarijih i najzastupljenijih religija Iako je Kambodža po državnom uređenju
ca Kambodže. sveta i sazna nešto više. kraljevina, monarh tumači svoju sporednu,
Brdo visoko 27 metara i budističko svetilište O tome, na primer, ko je bio Sidarta Gota- ceremonijalnu ulogu. Ekscentrični kralj (rođen
Vat (hram) Pnom na njegovom vrhu čuvaju ma? Gde se nalazi mesto Lumbini, a gde reka 1953. godine) je, recimo, instruktor klasičnog
uspomenu o nastanku grada i njegovom Neranđara? Kakva je razlika između Teravada, plesa, odrastao je i školovao se u Pragu, dugo je
osnivaču. Ovaj sakralni kompleks čine neko- Mahajana i Vađrajana budizma i zašto je lotosov radio kao ambasador svoje zemlje u Parizu, za-
liko stupa u kojima se čuvaju urne sa pepelom cvet simbol čistote i ponovnog rađanja? Po- kleti je neženja i bonvivan, a njegov zadatak bio
kraljevske porodice i centralni hram - pagoda, traga za odgovorima vratiće one koje za njima je i predstavljanje Kambodže u Unesku. Palata
sa nekoliko metara visokom blještavom bron- tragaju u 6. vek pre n. e., odvesti na putovanje u kojoj boravi kada se nađe u Pnom Penu nas-
zanom statue Bude. Ona zauzima centralno u Nepal, Indiju, na Sumatru... Dobri poznavaoci tala je u periodu kada je kraljevina Kambodža
mesto u hramu, a oko nje su na postoljima, u istorije Beograda znaju, na primer, da je jedan već egzistirala kao francuski protektorat. Za ra-
zliku od kolonijalne arhitekture profanih zdanja U neposrednoj blizini veličanstvenog kompleksa
koja su nicala širom grada, kraljevska reziden- Kraljevske palate nalazi se Nacionalni muzej
cija je sagrađena u tradicionalnom kmerskom
stilu, tako elegantnom i prepoznatljivom po Kambodže. U zdanju jedinstvene dalekoistočnjačke
zašiljenim tornjićima na krovovima, kolona- arhitekture se od 1924. godine čuva oko
dama vitkih stubova, kao i prebogatom
unutrašnjom i spoljašnjom dekoracijom inspiri-
14.000 eksponata značajne umetničke i
sanom budizmom i mitologijom. Uz premise istorijske vrednosti i lepote
tajlandske arhitekture koja je imala snažan uti-
caj prilikom gradnje čitavog kompleksa, često
tanka linija između ukusnog i dopadljivog, sa
jedne i kičastog i prenatrpanog sa druge strane,
ovde ni u jednom trenutku nije pregažena.
Najznačajnije i najveće zdanje koje poput ot-
mene dame koja svojom smelošću, smirenošću,
lepotom i otmenošću dominira čitavim kom-
pleksom je hala trona. Pored toga što je otvore-
na za posetioce, i dalje se u njoj održavaju audi-
jencije, sastanci i prijemi kraljevske poredice i
njenih gostiju. Svojom prebogato dekorisanom
unutrašnošću, hala trona nastavlja da impre-
sionira svakog ko se nađe u njoj.
Za njom sledi paviljon mesečeve svetlosti,
zamišljen kao pozornica za tradicionalni kmer-
ski ples, naizgled prilično usporen ali sasvim
jedinstven. Plesačice obučene kao apsare,
odnosno kao milosnice kraljeva iz angkorskog
perioda (9-14. vek) mame pažnju i uzdahe
senzualnim ritmičkim pokretima, kostimima i
čarobnim osmehom. Podjednako plene bilo da Srebrna pagoda nije tako raskošna niti dimen- svog sina i sadašnjeg kralja iz 2004. godine, za
se posmatraju na nekim od scena namenjenim zionalno proporcionalna hali trona ili paviljonu vreme čije vladavine je Kambodža prošla kroz
ljubiteljima plesa kakvih ima širom grada ili mesečeve svetlosti. Ipak, hram kralja i njegove izuzetno dramatičan period. Tu je i maketa Ang-
uklesane u kamenu, na reljefima nekog od tri porodice u sebi krije dragocenosti neprocenjive kor Vata, simbola ove zemlje koji je svoje mesto
stotine angkorskih hramova na severu zemlje. sakralne i materijalne vrednosti. Među njima našao i na zastavi zemlje, a o kome će biti pi-
Pandani vilama u slovenskoj i nimfama u grčkoj su zlatne i kristalne statue Bude optočene di- sano u nekom od narednih putopisa.
mitologiji, apsare zauzimaju posebno mesto u jamantima, a sam pod je pokriven sa 5.000 U neposrednoj blizini veličanstvenog kom-
hinduizmu i budizmu, a njihova otelotvorenja srebrnih ploča teških po jedan kilogram. Hram pleksa Kraljevske palate nalazi se Naciona-
u vidu lepih devojaka na sceni pravi su ukras i okružuju stupe u kojima počiva pepeo članova lni muzej Kambodže. U zdanju ove jedinstvene
zaštitni znak kulture, folklora i tradicije ove tople kraljevske porodice, konjanička statua Noro- dalekoistočnjačke arhitekture se od 1924.
i daleke zemlje. doma Sihanuka - kralja koji je abdicirao u korist godine čuva oko 14.000 eksponata značajne

umetničke i istorijske vrednosti i lepote. Sve
ono što nije stradalo u ratovima ili što gramzi
vi trgovci umetninama nisu uspeli da otmu,
prošvercuju, prodaju ili preprodaju, zauzelo je
svoje mesto u nekom od četiri dela muzeja gde
se, hronološkim redom putuje kroz nastanak,
razvoj i dostizanje punog umetničkog izraza
stvaraoca sa ovog podneblja hiljadama godina
unazad. Izbavljene iz komada kamena, svetlo
dana su ugledale brojne statue Bude, Budisatve,
zanosnih apsara, Višnua, Šive i drugih hindu bo
gova i božanstava. Njima prethode i prate ih et
nografska kolekcija, keramičke posude i praisto
rijsko oruđe i oružje. Zapravo, ovaj muzej može
da posluži kao dobra uvertira beskrajnoj lepoti
angkorskih hramova na severu zemlje.
Bulevar Sisovat Kuaj (Sisowath Quay), koji
se proteže uz obalu reka Toni Sap i Mekonga,
ugostio je najlepšu promenadu u gradu. Ot
meno šetalište okićeno drvoredom palmi, fisanje ovih specijaliteta naplaćuje jedan dolar. ukusnu kombinaciju koja većini turista postaje
klupama i travnjacima, smešteno je uz obalu Uredno sortirani, sveže prženi u palminom ulju omiljeno jelo tokom boravka u Kambodži.
reke sa jedne strane a prekoputa, jedan do na meniju su škorpije servirane na štapiću kao i Ovaj deo grada najpopularniji je među
drugog nižu se, kao po nekoj matrici, restorani ražnjići, larve, skakavci, poneki jelenak i druge stranim turistima, naročito noću. Nekoliko
najrazličitijih kuhinja sveta, hoteli, prodavnice i razne vrste insekata. Prosto da čoveku pođe poprečnih i paralelnih ulica sa bulevarom Siso
saloni za masažu. Na jednom kraju bulevara u voda na usta. vat Kuej počinju da žive punim plućima tek sa
blizini kraljevske palate, podignuti su ultramod Za one koji ”nemaju stomak” za ovakve gas zalaskom sunca. Tada trepereva svetlost neon
erni tržni centri i hoteli namenjeni uglavnom tronomske avanture, plastične stoličice i sto skih reklama barova i diskoteka sladunjavih
bogatoj klijenteli iz Kine, a na drugom noćna love, te odsustvo HASAP standarda, kmerska imena postaju previše privlačna da bi joj se
pijaca koja je, kao što joj samo ime govori, ot kuhinja nudi široki spektar ukusa u sasvim pris željni zabave i provoda mogli odupreti. Pozivi
vorena samo noću. Noćne pijace su uobičajene tojnim restoranima širom Pnom Pena. Cene u oskudno i degutantno odevenih ali ipak lepih
za ovaj kraj sveta, namenjene su turistima i na jelovnicima su istaknute u američkim dolarima devojaka zavaljenih u barske stolice, podsetiće
njima se obično do ponoći prodaju suveniri, (valuta koja je podjednako zastupljena kao i na delove Bangkoka. I ovo je jedno od lica
bižuterija, odeća, kozmetika i igračke. Kraj tezgi domaći riel), pored imena svakog jela istaknute Pnom Pena, sve popularnijeg među željnima
sa svom ovom robom, u zasebnom delu pijace, su fotografije i sastojci od kojih su napravljena. lake i jeftine zabave.
pripremaju se lokalna jela, uglavnom pržene Najpoznatije nacionalno jelo je amok. Najčešće Koliko god ona bila bolna, potresna,
nudle i pirinač, cede se sokovi i prave šejkovi se servira u listovima banane koji vešto presavi užasavajuća i neprijatna za uho, priča o onome
od manga, banane, ananasa, lubenica... Tezgi jeni formiraju četvrtastu posudu poput činije, što je zadesilo ovu zemlju za vreme Vijetnam
ca pričvršćena za bicikl, čiji vlasnik i vozač luta može biti pripremljen sa ribom ili piletinom. skog rata i mračnom periodu koji je usledilo
unaokolo vozeći je, nudi sasvim posebnu vrstu Glavni sastojci su krem od kokosovog mleka nakon njega mora biti ispričana. Ova tragedija
delikatesa. Toliko posebnu da se čak i fotogra i kari koji zajedno sa ostalim sastojcima čine je utkana čak i u turističku ponudu grada, ali o

tome nešto kasnije. Naime, kroz džungle na jedinice zloglasnih Crvenih Kmera. Tog 17. togenocidu, oko 2 miliona ljudi.
istoku zemlje je za vreme rata između Sever- aprila počeće “nulta godina” novosnovane Na obodu grada, na nekih dvadesetak
nog Vijetnama sa jedne i Južnog Vijetnama i Narodne Republike Kampućije i jedan od minuta vožnje od centra, nalazi se jedna od
SAD sa svojim saveznicima sa druge strane, najmračnijih eksperimenata u ljudskoj istoriji. masovnih grobnica koja je pretvorena u memo-
prolazio čuveni Ho Ši Minov put, linija tajnog Celokupno stanovništvo gradova (čak i bole- rijalni kompleks - Čoeng (Chieung), Polja smrti.
snabdevanja boraca Vijetkonga ljudstvom, snici, osobe sa invaliditetom i trudnice) evakui- Na ovom strašnom gubilištu, pronađeno je
hranom i oružjem i municijom. Da bi sprečili sano je za samo nekoliko dana pod navodnim 17 masovnih grobnica sa preko 8.000 tela.
dotok pomoći, tadašnji predsednik SAD Ričard pretnjama američkih bombardera i smešteno Komemorativna stupa u sebi čuva 5.000 lo-
Nikson naređuje tajno bombardovanje teri- u “radne jedinice”, tj. logore na poljoprivrednim banja kao strašno znamenje prošlosti. Prolazeći
torije Kambodže uz granicu sa Vijetnamom imanjima širom zemlje. Pnom Pen u kome je kroz kompleks utabanim stazama uz potresnu
gde kao koleteralna šteta strada, po nekim zajedno sa izbeglicama do tada živelo gotovo 3 priču lokalnog vodiča na prašnjavom tlu naziru
procenama, oko 150.000 civila. No, to će biti miliona ljudi, krajem aprila iste godine ostao je se kišom isprane, još uvek neekshumirane kosti
tek skromna uvertira za ono što će se narodu potpuno pust i nezamislivo prazan. Pod mon- nesrećnika koji su ovde pokopani, kao i ostaci
Kambodže desiti u periodu od 1975. do 1979. struoznim zapovedništvom Salot Sara, svetu njihove odeće.
godine. U senci pada Sajgona i okončanja Vi- poznatijem pod konspirativnim imenom Pol Poseta Muzeju genocida “Toul Sleng” je
jetnamskog rata, u aprilu 1975. godine, nakon Pot, u naredne četiri godine stradaće često na ništa manje potresno iskustvo. Učionice i
višemesečne opsade, u Pnom Pen umarširaće najbrutalniji način u ovom, takozvanom au- dvorište nekadašnje srednje škole smeštene u
širem centru grada poslužile su kao mučilište
i stratište za oko 20.000 zlosrećnika. Tačnije,
kao tajni zatvor pod oznakom S-21 u kome su
ispitivani, mučeni i zverski ubijani svi oni za
koje se posumnjalo da na ovaj ili onaj način
suprotstavljaju Komunističkoj partiji i njenim
bizarnim agrarnim reformama. U nekadašnjim
učionicama, na sablasnim panoima izložene
su fotografije zatvorenika, metalni krevet za
koje su bili vezani i mučeni, okovi kojima su bili
vezani...
Nemo koračajući kroz muzej, svako od po-
setilaca na neki sopstveni način proživljava
jad onih koji su, ne tako davno, ovde ispustili
poslednji dah. Napuštajući S-21, sa gorčinom
u sebi postavljaju pitanje: zar je moguće da su
ljudska bića u stanju da ovako nešto učine dru-
gim ljudskim bićima? Na izlazu iz muzeja, jedan
od par preživelih zatvorenika za stolom u hladu
suncobrana prodaje svoju biografiju.
Prvi novinari koji su dobili priliku da u svet
pošalju sliku iz tih godina najizolovanije zem-
lje planete bili su iz Jugoslavije. Preko Kine, uz

Na mestu gde se ukrštaju dve žile kucavice grada,
bulevari Sihanuk i Norodom, na kružnom toku
smešten je jedan od novijih simbola grada i čitave
Kambodže. Spomenik nezavisnosti podignut je 1953, na
petogodišnjicu sticanja nezavisnosti od Francuske
poziv i odobrenje Pola Pota lično, petočlana eki- tuk ili motorna rikša (postoji sijaset varijanti
pa je stigla u potpuno pust Pnom Pen. Naredne ovog vozila kao i njegovog naziva širom Azi-
dve nedelje provešće sa patrolama Crvenih je) idealno je sredstvo prevoza u užurbanim
Kmera, obilaziti radne logore i intervjuisati sredinama sa ulicama često zakrčenim nesh-
jednog od najvećih monstruma novije svetske vatljivim gužvama. Udobne prikolice sa mes-
istorije - Pola Pota. Vešto prikrivajući istinu o tima za četiri osobe, prikačene za motore, brzo
tome šta se u Kampućiji zbiva, političko ruko- stižu do odredišta i znamenitosti. Svakodnevni
vodstvo Crvenih Kmera je nevešto “zamazalo život na ulicama tako je opipljiviji, nadohvat
oči” novinarima iz Jugoslavije koji su i sami je oka i ruku, ali i pristupačniji nego, recimo,
počeli da sumnjaju da se u ovoj zemlji nešto vožnja standardnim taksijem. Tuk tukova ima
strašno dešava. Svet je za stravičnu sudbinu na svakom koraku, jeftini su, pouzdani, a na-
kambodžanskog naroda saznao 1979. nakon jednostavniji način da se dođe do vozila nude
što su vijetnamske trupe “oslobodile” zemlju. brojne aplikacije sa mobilnih telefona.
Primetno je da se Kambodžanci, što je sas- Na mestu gde se ukrštaju dve žile kucavice
vim razumljivo, nerado podsećaju i pričaju o grada, bulevari Sihanuk i Norodom, na kružnom
autogenocidu koji je sproveden nad njima toku, smešten je jedan od novijih simbola grada pada na Pnom Pen. Nekoliko hrabrih dečaka iz-
pre četrdesetak godina. Pognute glave i dugo i čitave Kambodže. Spomenik nezavisnosti po- vodi akrobacije na rolerima, drugi igraju fudbal
ćutanje su najbolji odgovor na pitanja o ovoj dignut je 1953, na petogodišnjicu sticanja neza- dok se ulični prodavci karamelizovanih kokica
temi. visnosti od Francuske. Njegova monumentalna već polako pakuju i odlaze na zasluženi odmor.
Pravo mesto za ponovni susret sa lepota posebno dolazi do izražaja noću, kada ga Kambodžanci su topli, srdačni i predusretljivi
sadašnjicom jeste Centralna gradska pijaca. obasja svetlost reflektora. Spomenik, 37 metara domaćini. Uz blago razvučeni osmeh na licu,
Kada je sagrađena 1937. godine u art deko stilu, visok, modeliran je kao stupa sa kupolom, koji spremni su da saslušaju i pomognu. Pozdravom
bila je to najveća zatvorena pijaca u čitavoj Aziji. simbolizuje pupoljke lotosovog cveta, simbola sklopljenim ispruženim dlanovima i blagim na-
Njena naizmenično stepenasto-polukružna budizma, odnosno čistote i nevinosti. Nešto klonom prilikom susreta sa strancima, iskazuju
kupola boje kajsije jedan je od simbola grada. dalje, na travnatoj aleji je i spomenik kralju smirenost koje se kao virus prenosi na one koji
Ima svega od suvenira, preko nakita, sveže ribe, Norodomu Sihanuku, savremeniku i prijatelju stupe u kontakt sa njima. Vidljivo odsustvo ner-
rakova, školjki pa sve do antikviteta, odeće, ele- Josipa Broza Tita, prethodnog kralja Kambodže voze, srdžbe i zabrinutosti, bez obzira na sve kroz
ktronskih uređaja i sportske opreme. Posebno i oca Sihamona - trenutnog kralja. šta su prošli i trenutno nestabilnu političku situac-
interesantan deo pijace je onaj u kome su U neposrednoj blizini je i park Vat Botum. iju, osobine su koje krase stanovnike ove zemlje.
smešteni restorančići, sa jednostavnim pul- Mladići i devojke sedeći na pločniku i šćućureni Vreme je da se krene ka njenom severu, ka
tovima i hoklicama oko njih. Lignje ili gambori u grupicama, sramežljivo se kikoću, slušaju Siam Riepu i veličanstvenom Angkoru.
na žaru, čorbe sa teletinom, povrćem, nudlama muziku i uživaju u noći koja nekako iznenadno Aleksandar Mikić
i začinskim biljkama, pohovane banane i razne
druge voćke, prženi pirinač sa ovim ili onim...
Ovaj mali gastronomski festival boja, mirisa i
ukusa održava se svakodnevno pod krovom
Centralne pijace.
U okolini pijace, uostalom kao i u čitavom
gradu, građevinske dizalice i kranovi izvode
svoj monotoni mehanički marš. Moderne
zgrade niču kao pečurke posle kiše, gradi se i
rekonstruiše neverovatnom brzinom pa je sva
prilika da će se i Pnom Pen, najveći grad na
dvanaestoj reci po dužini na svetu - Mekongu,
pridružiti drugim indokineskim metropolama i
da rame uz rame sa njima trči ka sutrašnjici. Već
je sasvim očigledno da su najzainteresovaniji
za investiranje na ovom podneblju kompanije
iz Kine, na šta ukazuju natpisi na bilbordima i
panoima oko sveprisutnih gradilišta.
Bulevarom Norodom svakodnevno prođe
hiljade motorcikala i automobila, kombija,
autobusa i kamiona. Ipak, jedno prevozno
sredstvo nosi status jednog od simbola grada
ili bar najpoznatijeg prevoznog sredstva. Tuk
KUBA NIJE DALEKO
Zanosna salsa
uzbudljivih Kariba
U
živanje uz „gvantanameru“, „moito“ informisani i obrazovani. Svoju visprenost
i „daikiri“, uz pirinač sa crnim pa- i snalažljivost iskazuju na najneobičnije
suljem, jastoge ili prasetinu na žaru načine prilagođavajući se ekonomskim i
i pravu kohiba cigaru je ono što društvenim prilikama kubanske svakodnev-
možete da priuštite sebi u bilo koje doba ice koja je toliko specifična da i sama pred-
godine samo i jedino na Kubi, najvećem stavlja atrakciju.
karipskom ostrvu. Tamo se svira i zanosna Kuba je i fascinantno letovalište Varadero.
salsa, uživa u klubu “Tropikana”, ispija piće More, ritam i opuštenost na kubanski način
u čuvenom hotelu „Na- zadovoljava svaku želju
cional“ ušuškanom na za dobrim provodom i za-
brežuljku Taganana, s ko- bavom... Vrelo sunce Kari-
jeg je pogled predivan. ba, duge peščane plaže
Ovo su, naravno, samo umivene vodama toplog
fragmenti iz brojnih priča tirkiznoplavog mora kao
koje kazuju da upravo i raskošna priroda daruju
zato treba što pre doživeti odmoru dimenziju više.
Kubu, odnosno Havanu u Još ukoliko se prepustite i
svoj njenoj posebnosti... drugim uživanjima poput
Prestonicom Kube domini- ispijanja koktela...
raju suprotnosti, male kuće Kokteli su mali zaštitni
naspram visokih uređenih znak ovog podneblja. A
zgrada, uz špansku arhi- zašto su na Kubi baš „ono
tekturu koja daje nevidljiv pravo“ razlog je čuveni
pečat glavnom gradu. Ha- kubanski rum po kojem
vana je i siromaštvo kakvo je ova zemlja poznata
se retko gde može sresti, ali još od 16. veka. Rum je
siromaštvo koje životu ne alkoholno piće dobijeno
može ništa... Puno toga na destilacijom fermenti-
Kubi zapravo počinje u Ha- sanog soka šećerne trske
vani, ali se tu i ne završava. i melase kao proizvoda
Ipak, ono što danas Kubu čini apsolutno šećera. Ekstra star, stari zlatni i svetli suvi su
posebnom su njeni ljudi. Podjednako mladi tri vrste kubanskog ruma koje ceni ceo svet
kao i stariji, beli ili crni, uvek su nasmejani, a najpoznatiji kokteli koji su od ovog ruma
prijateljski raspoloženi i iznenađujuće dobro prave su „daikiri“, „Kuba libre mojito“, „kuba-

no“ i „golden sends“.
Kuba, trebalo bi i to da znate, proizvodi i
najbolje cigare na svetu. Svet za sve možda
i ne bi znao da Kristofer Kolumbo, koji je
otkrio Kubu, nije sa Kube poneo duvan i
štapiće od duvana. Svet je tako upoznao
ovu nezdravu naviku a Kuba zaradila
silne dolare prodajući svetu najskuplje i
najpoznatije cigare na svetu: havanu i
kohibu. Međutim, to i nije toliko bitno ko-
liko saznanje da je Kuba raj. Pre nego što
krenete put ove zemlje pustite mašti na
volju i zamislite sebe na plaži Varadero,
sa nogama u morskoj vodi i suncobra-
nom iznad glave, kako ispijate jedan
od čudesnih koktela i hedonizam
nadgrađujete podužim di-
mom iz čuvene kuban-
ske cigare.

MISTERIJA BERMUDSKI TROUGAO
Sve na mestu
samo posade
nema
Od 1600. godine u zloglasnom trouglu
počeli su da nestaju brodovi. Te
slučajeve mnogi povezuju sa Golfskom
strujom. Zbog brzine vode koja tu dostiže
2,5 metra u sekundi, razni predmeti, bilo
kakav otpad pa čak i avioni, mogu biti
odneti nekoliko kilometara dalje

B
ermudski trougao je područje u
Atlantskom okeanu, omeđeno
trouglom na čijim su uglovima
Florida, Bermudi i Portoriko. Oni
koji smatraju da se dešavaju misteriozni
nestanci brodova i aviona u Đavoljem
trouglu iznose različite hipoteze da bi ovu
čudesnu pojavu objasnili:
od neobičnih vremenskih
prilika do otmica vanze-
maljaca ili stanovnika At- delje bez posade. Pri tom, sve je bilo na
lantide. mestu. I novac, i nakit, kao i lične stvari de-
Godine 1492. Kristi- setoro ljudi. Izgledalo je kao da se ništa nije
for Kolumbo je želeo da dogodilo.
pronađe novi put u Aziju Najpoznatiji slučaj koji se pominje u
a otkrio je Ameriku. Bio je vezi sa Bermudskim trouglom je nestanak
prvi poznati putnik koji je grupe od pet bombardera tipa evendžer,
prešao taj deo Atlantika 5. decembra 1945. Ovi avioni su poleteli iz
koji zovemo Bermudski baze Fort Loderdejl i nisu se vratili. Nikakvi
trougao. Njegov dnevnik tragovi aviona niti posade nisu pronađeni.
sadrži opis mora potpuno Posle njihovog nestanka Amerikanci su
ispunjenog algama, priče o neobičnom poslali druge avione da ih traže a jedan od
ponašanju strele kompasa, iznenadno nas- njih je takođe nestao bez traga.
talog ogromnog plamenog jezika, čudnom Brus Gernon je 1970. sa ocem i pri-
sjaju mora… jateljem poleteo sa Bahama prema Ma-
Od 1600. godine u zloglasnom trouglu jamiju. Ubrzo nakon uspona aviona, pi-
počeli su da nestaju brodovi. Te slučajeve lot je pravo ispred sebe primetio čudan
mnogi povezuju sa Golfskom strujom. polukružni oblak ispunjen neobičnim
Zbog brzine vode koja tu dostiže 2,5 metra sjajem. Gernon i putnici su u avionu imali
u sekundi, razni predmeti, bilo kakav otpad osećaj bestežinskog stanja. Svi navigacioni
pa čak i avioni, mogu biti odneti nekoliko uređaji su prestali sa radom. Kada je izleteo
kilometara dalje. Godine 1925. teretni iz tog tunela, Brus je video da se avion već
brod „Kotopaksi“ nestao je bez traga. Pre približio Majamiju. Let je trajao svega 45
nekoliko godina, obalska straža Kube je
pronašla brod posle ravno 90 godina od
njegovog nestanka na Karibima. Tragova
posade na brodu nije bilo.
Kompasi se u ovoj zoni ponašaju čudno i
daju netačna očitavanja. Veruje se da elek-
tromagnetno polje Zemlje ima rupe. Postoji
veliki broj područja gde kompas neće biti us-
meren isključivo na sever. Dakle, u tom smis-
lu Bermudski trougao nije jedini. Ali ipak u
njemu se događaju najneobičnije stvari.
Brod „Marija Selesta“ je 1872. godine
isplovio iz Njujorka prema Đenovi. Osim
kapetana i sedmočlane posade, na bro-
du je bila i kapetanova žena i njihova minuta iako uobičajeno traje 75.
dvogodišnja ćerka. Baš na tom mestu je Bez obzira na lošu reputaciju, kroz Ber-
brod nestao. Otkriven je posle četiri ne- mudski trougao vode gotovo sve maršrute
brodova i aviona. Ispitivanjem okeanskog
dna u blizini Kube, roboti su utvrdili da se
na dnu nalaze ostaci grada gigantskih di-
menzija. Neki naučnici su odmah dali svoje
mišljenje da su to ostaci Atlantide. Novi-
nari su napisali: „Američka vlada je dobila
dokaze postojanja podvodnog grada to-
kom kubanske raketne krize šezdesetih go-
dina prošlog veka. Nuklearna podmornica
se tada spustila duboko u okean i otkrila
strukture piramida. Vrlo brzo su to mesto
stavili pod svoju kontrolu, da slučaj ne bi
stigao u ruke Sovjetskog Saveza“.
ABIDOS
Hram sa točkovima
kočija Ramzesa II
K
raj februara je idealno vreme za obi-
lazak hramova u Egiptu. Vreme je tada
sunčano i toplo ali nije i prevruće. U
antički grad Abidos (današnje mesto
Al-Balian) stigli smo oko dva sata posle podne.
Al-Balian je tipično arapsko mesto. U isto
vreme se gradi novo, a staro se ne održava. Na
ulicama se mogu videti isključivo muškarci.
Dečaci koji skraćuju vreme jureći jedan drugog,
zaposleni i dokoni muškarci i starci koji sede
na dotrajalim plastičnim stolicama okruženi
neredom, mačkama i kojekakvim predmeti-
ma. Stanovništvo je većinom obučeno u gal-
abije, prljavosive ili tamnobež boje. Na licima
bore i vidljivo namršten izrazi. Druga kultura
i životna filozofija tvrde arapske strukture
stvara osećaj blage nelagodnosti. Nismo se
zadržavali na ulici. Nekako smo osećali da nam
tamo nije mesto.
Ograđen i uređen prostor ispred hrama
deluje umirujuće. Nije sasvim jasno šta su
domaćini zamislili za taj neobično velik i za
sada prazan prostor, ali je utisak da se više
brinu oko njega nego oko onog unutar samog
hrama.
Ušli smo u prvo od dva dvorišta i smestili se
na niskom zidu desno od ulaza. Ostaci kame-

nih blokova leže rasuti unaokolo. Na nekima tona i kraj 18. dinastije ostavili za sobom. Međutim, lepota nije ni bila cilj. Cilj je bila moć.
se vide delovi reljefa, glave bez tela i slike bez Sa mesta na kome smo sedeli nismo imali Mesto na kome je izgrađen hram nije iz-
priče. Deo priče smo ipak primetili na zidu sa utisak te veličine. Spoljašnja fasada izgleda abrano slučajno. Abidos je još u predinastičko
leve strane na kome se jasno vide točkovi i skromno. Hram je jednostavnog pravouga- vreme bio sveto mesto. Mesto hodočašća
delovi kočija kojima je Ramzes II veličao svoje onog oblika, sa ravnom krovnom konstrukci- prvom bogu Egipta „koji je došao iz sazvežđa
vojne pohode. jom i pravim stubovima bez posebne lepote. Oriona i ljude naučio poljoprivredi, zanatima
Dobro je odvojiti vreme za pauzu na ovom
mestu. Budući da je hram u samom gradu,
okružen zgradama i džamijama, potrebna je
distanca od sadašnjeg trenutka i postepeni
prelaz u vreme najvećeg faraona koji je vladao
Egiptom.
Već će i laici reći da najveći nikako nije Seti I,
već njegov sin veliki Ramzes II. Međutim, bez
političke mudrosti Setija I ne bi bilo temelja na
kojima je Ramzes II do neverovatnih razmera
razvio svoju snažnu ličnost.
Seti I nije bio kraljevskog porekla. Poticao je
iz porodice vojskovođa, najviše sa činom gen-
erala. Da bi osigurao pravo na presto i vladarski
položaj izgradio je veličanstveni hram kojim je
odao počast starim bogovima Egipta u nesta-
bilno vreme koje su vladavina faraona Akena-
i moralnom životu. U Abidosu je navodno i dokaz prisustva vanzemaljske inteligencije u Šta videti u Abidosu?
sahranjen. Na mestu Ozirisovog groba nas- starom Egiptu.
tale su kasnije grobnice prvih kraljeva i jedno Iz prve hipostilne dvorane se ulazi su drugu Abidos je jedno od najstarijih mesta
od najstarijih svetilišta posvećeno Ozirisu - koja je nešto manja, mada je broj stubova u antičkom Egiptu, nekropola faraona
Ozirion. u obliku lotosa veći. Ima ih ukupno 36. Na Prve i Druge dinastije, a kasnije centar
Seti I nije dočekao završetak izgradnje hra- kraju dvorane nalazi se sedam svetilišta koja hodočašća i kulta boga Ozirisa, koji je tu
ma. Umro je pre nego što je hram dovršen. su posvećena najvažnijim bogovima Egipta i sahranjen.
Izgradnju je nastavio njegov sin Ramzes II. (Horus, Isis, Oziris, Amon-Ra, Ra-Horakhti, Pta
Na spoljašnjim stubovima nalaze se reljefi i Seti I). Spisak kraljeva - kartuši sa imenima
na kojima je predstavljen Ramzes sa jednim Ušli smo u treće svetilište sa desne strane svih kraljeva koji su vladali Egiptom
od glavnih božanstava - Horusom, Hator i koje je posvećeno Ozirisu. Trenutno se obnav- od prvog faraona Menesa do Setija I
Amonom. Posebno značajan detalj je položaj lja, ali se nismo obazirali na skele. Svetilište se
ruke svakog od njih. Ne samo da su po veličini unutra širi u više prostorija koje su uglavnom R eljefi u drugoj hipostilnoj dvorani
ravnopravni, već božanstva gotovo grle Ramz- posvećene svetoj porodici - Ozirisu, Isis i nji- iz vremena Setija I koji pripadaju
esa čime se iskazuje neosporno prihvatanje hovom sinu Horusu. Ovde se nalaze najlepši najfinijim dostignućima egipatske
kralja od strane bogova. reljefi kako zbog finoće same izrade tako i arhitekture.
Prva hipostilna dvorana naizgled podseća zbog kvaliteta originalnih boja. Boje su važne
na već viđeno u Denderi, 24 stuba koji drže za magiju starog Egipta. Jedan od razloga je Sedam svetilišta (posebno Setija I
ravnu krovnu konstrukciju. Stubovi su širi u sigurno taj da je doživljaj besmrtnosti zbog u kome se nalaze neki od najbolje
osnovi i prekriveni su reljefima. Hram Setija I je živih boja još stvarniji. očuvanih reljefa i svetilište boga
čista politika. Reljefi su mračni i tvrdi i stvaraju Abidos posećuje mali broj turista. U hramu Amona zbog odlično očuvanih
utisak vojničnog reda i discipline. Politička vladaju mir i tišina. Čuje se samo cvrkut ptica boja)
moć je u prvom planu i sve je u njenoj službi. koji se razliva po dvoranama. Na izlazu smo
Čak i bogovi. Oni su pre svega saveznici (a se još jednom osvrnuli na hipostilnu dvoranu. eobični hijeroglifi u prvoj hipos-
N
ne zaštitnici) sa obe strane vertikale, sa naro- Kroz uske prolaze probijali su se zraci sunca. tilnoj dvorani (na plafonu) za koje
dom nadole i sa nebom nagore. Moć koja Zapravo, samo jedan zrak u kome su lepršala neki smatraju da prikazuju he-
je apsolutistička mora da se zaštiti, da se zrnca prašine. likopter, podmornicu i NLO, što se
umetne između krajnosti tako da su sve sile u Kao ni Dendera, ni Abidos nije za početnike. dovodi u vezu sa prisustvom van-
ravnoteži. Ramzes II je takav pristup preuzeo Oba hrama su nadgradnja za one koji su zemaljske inteligencije u antičkom
od oca. Nijedna ličnost u istoriji nije ostavila drevni Egipat doživeli prvo u Dolini kraljeva, Egiptu.
tako monumentalne zapise o moći svoga JA. Del el-Bahriju i Luksoru. Drevni Egipat se ot-
Abidos je bio početak. kriva polako i treba da je tako. Kao najveća
Jedna od zanimljivosti hrama su misteriozni dela književnosti, Egipat je destinacija koja
hijeroglifi koji navodno predstavljaju savre- se posećuje više puta i u različitim periodi-
mena vozila - helikopter, tenk, podmornicu ma života. Iznova se sve dublje i drugačije
ili cepelin. Za ljubitelje NLO ovi hijeroglifi su doživljava, ali i ponovo otkriva.

îtajte na odmoru
ADRESA Dragan Velikić
Na srednjoevropskoj mapi Velikićeve književne geografije Beograd se često pojavljivao, ali je u romanu „Adresa“ pre-
stonica Srbije glavni tragičar ove savremene povesti. U svesti glavnog junaka Vladana Todorovića, dokumentariste
u Muzeju pošte, javljaju se slike grada koji je prolazio kroz raznolike faze razaranja, od turskih vremena do danas.
Šetajući ulicama i parkovima on sastavlja svoj „zapis teskobe“, svojevrstan dosije grada i sebe u njemu, nastojeći da
prizove slike prošlosti i u njima pronađe smisao današnjeg stanja duha i opšteg propadanja. Otvoreno angažovan,
kroz upečatljiv lik Vladana Todorovića, zgađenog usudom nakaradne vlasti i ropskog mentaliteta, sopstvenom zem-
ljom koja se našla na „evropskoj deponiji“, Velikić u svom novom romanu, ipak, ovom glasnom razmišljanju o sudbini
nacije ne dopušta da prevlada nad prepoznatljivom magijom pripovedanja, već uspeva da uhvati najtananije prelive
osećanja, da ocrta karaktere u nekoliko poteza i istovremeno pruži izuzetan čitalački užitak.
BELA HRIZANTEMA Meri Lin Brakt

Višedecenijski konflikti Dalekog istoka u XX veku bili su dugotrajniji i širih razmera nego što često zamišlja prosečan Ev-
ropljanin. Mnogi momenti tih sukoba i sad su za nas nepoznanica, a još manje smo svesni da pojedina međudržavna
pitanja još nisu rešena. Takvo je pitanje „žena za utehu“, spor koji je i dan-danas prisutan između Koreje i Japana. Reč je o
svojevrsnom seksualnom ropstvu, koje je tokom Drugog svetskog rata organizovala japanska vojska, prikupljajući mlade
žene, najčešće silom, otmicom i prevarom, za „potrebe“ vojnika. Procenjuje se da je takvih žrtava bilo možda i do 200.000,
a tek mali broj njih preživeo je da ispriča svoju priču, pa i to sa velikim zakašnjenjem, budući da su živele u jednom patrijar-
halnom društvu u kom se nisu usuđivale da progovore. Junakinja „Bele hrizanteme“ je šesnaestogodišnja Hana sa ostrva
Čedžu, koja uz svoju majku uči da bude henjo. Henjo su žene-ronioci ostrvskog dela Koreje, hraniteljke svojih porodica,
hrabre i samostalne, i do te mere cenjene da uživaju poseban status...
CIRKUS Jonas Karlson

Jednog dana Magnus Gabrijelson nagovorio je svog prijatelja da odu u cirkus. U toku nastupa mađioničara, Magnus se javio kao
dobrovoljac iz publike. Trebalo je da mađioničar izvede tačku Magnusovog nestajanja. Trebalo je i da se Magnus vrati na scenu.
Snop svetla je blještao nad praznim mestom na pozornici. Svi su aplaudirali. Magnusa više nije bilo.
Kada su posetioci napustili cirkusku šatru i sva su se svetla pogasila, Magnus se još uvek nije pojavio. Gde je mogao da nestane?
Njegov prijatelj kreće u potragu koja će ga voditi do nepostojećih adresa, misterioznih telefonskih razgovora i narastajućeg, jezivo
neprijatnog očajavanja nad činjenicom da i on sam iz dana u dan sve više čili.
MINHEN Robert Heris

Hju Legat, britanski diplomata u usponu na službi u Ulici Dauning broj 10, privatni je sekretar predsednika vlade Nevila Čemberlena.
Paul fon Hartman radi u nemačkom ministarstvu inostranih dela – a tajno je pripadnik antihitlerovskog pokreta otpora. Njih dvojica
su bili prijatelji u Oksfordu dvadesetih godina, ali se od tada nisu ni čuli ni videli. Sada, pošto Hju stiže avionom u Čemberlenovoj
pratnji, a Hartman putuje u Hitlerovom vozu iz Berlina, njihovi životi će se opet ukrstiti u Minhenu, sa naizgled katastrofalnim posle-
dicama.
Robert Heris nam ponovo prikazuje događaje od velike istorijske važnosti. Na scenu je izveo Hitlera, Čemberlena, Musolinija, Dalad-
jea – i postavio ih u srce napetog, dinamičnog špijunskog trilera o izdaji i savesti, odanosti i prevari, koji se odvija u doba sudbonosne
minhenske konferencije u septembru 1938.
TAMO JE OVDE Maja Lalević Piščević

Maje Lalević Piščević je tokom osamnaest meseci svog boravka u Njujorku svake nedelje pisala kolumne za Nedeljnik.
Od tih tekstova nastala je knjiga „Tamo je ovde“. Početna ideja bila je da piše o Njujorku, ali je na kraju nastala knjiga o njoj.
Pisala je o Njujorku kao o ogledalu u kojem je posmatrala svoj život, pokušavala da shvati svoju odluku da ode iz Beograda,
a onda da ode iz Njujorka i da se vrati u Beograd.
„Nadam se da će knjiga možda nekome poslužiti i kao mini-studija emigracije, bliska onima koji su otišli, korisna za one koji
o tome razmišljaju, sa neminovnim poređenjima života tamo i ovde, sa povremeno metafizičkim doživljajima izmeštanja
iz sopstvenog života i tela, paralelnog života na dva mesta i u završnici neobjašnjivim osećajem da sam već stigla kući, da
više nisam u Njujorku u kojem još uvek jesam.“, rekla je autorka o svojoj knjizi.

AUTOR: IZNOSI GRAD JUŽNO-
DOVRŠITI RISTIVOJE
MILENKO NA NOVČA- SA SLIKE AMERIČKI UM, PAMET
PRANJE OD MILJA
MIJATOVIĆ NICAMA GORE INDIJANAC
OTKUCAJI
PULSA
MAR DEL PLATA RUSKI BIO-

HEMIČAR,
ALEK-
SANDAR
POVEĆANJE
ZABAVE SA
MASKAMA
(FR.)
SLAVNI BILJE KOJE GRAD

FRANCUSKA
AUSTRIJSKI ŽIVI SAMO U INDIJI
LITAR SREBRO ZBRAJATI GLUMICA,
FUDBALER, U JEDNOJ TROCIFREN
MIREJ
JOHAN OBLASTI BROJ
SOBE ZA
OBLIK DESTILACIJU
PLODA IME SLAVNOG
PŠENICE FUDBALERA
MITIĆA
JEMCI PUNIM KARAT

IME NASLOVOM MESTO U
RIZMA
GLUMICE (SKR.) SRBIJI, KOD
ROBERTS EGZEMPLAR MEDVEĐE
KUPASTO
FRANCUSKA
1. I 29. SLOŽENO
GLUMICA,
SLOVO SENO
AZBUKE BRIŽIT
VULKANSKO
STARICA
GROTLO
SASTAVNI
ŽITELJKE
DELOVI
DREVNOG SRDIT,
NUBIJSKOG UGLA RAZJAREN
CARSTVA FRANCUSKI
SPORT, LIST
11. I 4. SLOVO
BRITANSKI GRAD AZBUKE
SF PISAC, U KANADI EMIRAT NA
ARTUR NEON BLISKOM
ISTOKZ
GRAD U
GVINEJI
AFRIČKI
DIVLJI PAS KAUBOJSKO
UŽE
SA OMČOM
NAŠA BIVŠA ODABRANA TROPSKI
AVIO-KOM- DRUŠTVA PAPAGAJI
PANIJA LEK PROTIV
IME GLUMI-
VRSTA UJEDA
CE-CE MUVE CE LUPINO
INSEKTA
ISTORIJSKI PIĆE PRE

PANČEVO ARHIV (SKR.) JELA (FR.)
GRAD SA IME GLUMI-
SLIKE DOLE CE MARFI
NARODNA RADANOVA
POND
DRŽAVA U BANKA SR- IMENJA-
RADIJUS BIJE (SKR.)
SREDNJOJ KINJA
AMERICI ALATKE
DRVOSEČA FARAD
ZNAK DA JE NAŠA
ISPUŠTENO
GLUMICA,
SLOVO
U REČI MARIJA
STRUČNJACI
ZA MASAŽU
POTOMAK
ENAKA,
ENAKIM (MIT.)
POSADAS
IME FOLK-
-PEVAČICE
ADEMOV
GORKA
MATERIJA
PUKOTINE
U ZEMLJI,
RASELINE
APOSTROF, KARAN, MASERI, ENAKIT, NADICA, AMARIN, RASEDI

REŠENJE: DAMARI, OPARIN, PORAST, REDUTE, ANEKAL, KLAS, DESTILANE, R, GARANTI, PN, K, ADŽ, BARDO, PLAST, NUBIJKE, KRACI, KLARK, MERIT, JG, LIKAON, KAMAKAN, JAT, ELITE, ARE, PA, IA, APERITIV, R, P, NBS, RADANA,


Svet Na Dlanu Broj 108

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Svet Na Dlanu Broj 108

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SVET

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

srpske planine Leto, Norveška,

maj 2019. Svet na dlanu 3

Period putovanja: 01.06. - 11.06.2019.

Lutraki Hotel Royal Island Resort 4*+

First minute ponude

Hotel Savoy Resort 5*

Pariz ~eka na Vas

4 Svet na dlanu maj 2019.

Hotel Royal Myconian 5*

maj 2019. Svet na dlanu 5

6 Svet na dlanu maj 2019.

8 Svet na dlanu maj 2019.

10 Svet na dlanu maj 2019.

maj 2019. Svet na dlanu 11

12 Svet na dlanu maj 2019.

maj 2019. Svet na dlanu 13

14 Svet na dlanu maj 2019.

maj 2019. Svet na dlanu 17

U geografskom smislu smatra se i

18 Svet na dlanu maj 2019.

maj 2019. Svet na dlanu 19

20 Svet na dlanu maj 2019.

22 Svet na dlanu maj 2019.

24 Svet na dlanu maj 2019.

26 Svet na dlanu maj 2019.

28 Svet na dlanu maj 2019.

30 Svet na dlanu maj 2019.

Ladival Sport & Aktiv sprejevi za normalnu kožu i sportske

maj 2019. Svet na dlanu 31

32 Svet na dlanu maj 2019.

34 Svet na dlanu maj 2019.

36 Svet na dlanu maj 2019.

38 Svet na dlanu maj 2019.

maj 2019. Svet na dlanu 39

40 Svet na dlanu maj 2019.

42 Svet na dlanu maj 2019.

maj 2019. Svet na dlanu 43

44 Svet na dlanu maj 2019.

46 Svet na dlanu maj 2019.

48 Svet na dlanu maj 2019.

BELA HRIZANTEMA Meri Lin Brakt

CIRKUS Jonas Karlson

MINHEN Robert Heris

TAMO JE OVDE Maja Lalević Piščević

maj 2019. Svet na dlanu 49

MAR DEL PLATA RUSKI BIO-

SLAVNI BILJE KOJE GRAD

JEMCI PUNIM KARAT

ISTORIJSKI PIĆE PRE

APOSTROF, KARAN, MASERI, ENAKIT, NADICA, AMARIN, RASEDI

50 Svet na dlanu maj 2019.

You might also like