SVET

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

na dlanu
BESPLATAN PRIMERAK  broj 103  decembar 2018.

Zajedno
i u 2019.
TURSKA
GRČKA
ITALIJA
KIPAR
ŠPANIJA
EGIPAT
IZRAEL
MALTA
KUBA
KINA
INDIJA...
 SVE ZA VAŠ DOM!
Natuzzi nameštaj, veliki izbor italijanskih pločica, sanitarija,
kuhinja, tepiha, podnih obloga, unutrašnje stolarije
Opremanje hotela

OUTLET CENE!
POPUSTI I DO 80%

Beograd, Višnjička 94, 011/2098 -159 www.miacasa.rs

tekdasezna
Kanjon Jerme
ukras Srbije
Najlepši i najživopisniji kanjon naše (pre)lepe
zemlje, kanjon reke Jerme, nalazi se na kraj-
njem jugoistoku Srbije, u zoni Vlaških planina.
Ova mala reka, koja izvire u zoni Vlasinskog
jezera, protiče zapravo kroz dve države jer kod
sela Strezimirovci prelazi bugarsku granicu da
bi se zatim ponovo vratila u Srbiju probijajući 15
kilometara dug, strm i veličanstven kanjon, za
mnoge najlepši kanjon u našoj zemlji.
Reka Jerma sa vodotokom dugim 72 km, iz-
Svet na dlanu
Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd, Kolarčeva 3, Beograd,
Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs
Direktor izdanja: Slobodan Mićić, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković,
Layout: Vuk Milosavljević, Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.
CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79
Magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.
vanredno je lepa i čista. Nastala je pre oko 65
miliona godina. Uliva se u Nišavu kod Sukova,
jedanaest kilometara od Dimitrovgrada. U
neposrednoj blizini je i manastir Poganovo,
sagrađen u ranom 15. veku, kao i manastir Su-
kovo iz istog perioda. U manastiru Sukovo na-
lazi se tajanstveni prikaz Svetog Hristifora sa
psećom glavom. Brojne pećine i Vetreno jezero
upotpunjuju živopisnost ovog kraja koji privlači
sve više i više turista.
Call centar: 011/ 2098 000
Svet na dlanu
Novogodišnje i
Slobodan Mićić
direktor izdanja
sve druge čarolije
KonTikija
Bliži se trenutak kada s neskrivenom radošću
ispraćamo staru i dočekujemo još jednu novu
godinu uz pregršt lepih želja. Jedna od onih
koju ću uputiti i podeliti sa Vama kao najlepši
dar jeste da putujete i na kraju ove a što češće
i što više u Novoj 2019. godini. Obiđite svet, s
KonTikijem je sve pa i svaki novi dan u novoj
godini lepši i zanimljiviji.
Idemo za Novu godinu u Pariz, Beč,
Atinu… Možemo zajedno i do Egipta, do
veličanstvenog i na kraju decembra i tokom
celog januara suncem okupanog Šarm el
Šeika… Božanstvenog egipatskog letovališta
na pesku pustinje čije obale zapljuskuje čak i za
ovo vreme godine toplo more s kristalno čistom
vodom u čijim se dubinama krije fascinantni
podvodni svet. Umesto bunde - kostim,
umesto jelke - palma, umesto vruće rakije -
dobar koktel sa puno leda u čaši… Dakle, uz
malo dobre volje i puno mašte možete sebi i
onima koje volite da priuštite novogodišnji
doček kakav do sada niste doživeli. I još nešto.
Do Šarm el Šeika samo KonTiki ima čarter let.
I u 2019. KonTiki Vam daruje avanturu uramlje-
nu u izazov programa interkontinentalnih pu-
tovanja. Sjajno osmišljene ture golicaju maštu
i više su od izazova za ljubitelje atraktivnih
obilazaka dalekih a često i mističnih delova
planete. Počnite da planirate možda već u
februaru odlazak do apsolutno fascinantnog
Širaza ili možda da spakujete kofere i obiđete
s našim iskusnim vodičima Liban, da uživate u
Etiopiji do koje se ne putuje baš svaki dan ili da
nekoliko dana 2019. provedete u dalekom a u
mnogo čemu posebnom Uzbekistanu. Sjajna
je i za avanturiste više nego izazovna priča
program putovanja koji objedinjuje susret sa tri
još uvek neistražene zemlje: Azerbejdžanom,
Gruzijom i Jermenijom.
Raduje me i to što mnogi od Vas već sada
planiraju i koriste sve pogodnosti i velike
popuste za naše letnje aranžmane. Nećemo
Vas ni ovog puta izneveriti. Podižemo čartere
sa sletanjem na tri aerodroma u Turskoj,
kao i one do prelepih grčkih ostrva, zatim
i Atine i Soluna. Letećemo zajedno i do
najlepših ostrva Mediterana, do Španije koja
se ponosi Majorkom i Kosta Bravom. Baš na
ovim prestižnim destinacijama rezervisali
smo smeštaj u pažljivo biranim hotelima,
onim za koje smo se uverili da su po vašem
ukusu i merilima dobrog odmora. Iskoristite
i sve prednosti koje donosi rani buking u
KonTikijevim klubovima u Grčkoj kao i na svim
drugim letnjim destinacijama.
Uz najlepše novogodišnje čestitke je i mala ali
iskrena želja da u 2019. putujete više, mnogo
više nego što je to bio slučaj u prethodnim
godinama. KonTiki će biti sa Vama i uz Vas.
Srećno….
decembar 2018. Svet na dlanu 3
NAŠA PRE Daleke destinacije
Singapur i Malezija 12.01.2019, 14 dana, 1.690€
Novogodišnji hepening Peru, Bolivija i Čile 25.01.2019, 15 dana, 3.390€

u Šarm el Šeiku Australija sa krstarenjem po Novom Zelandu

12.02.2019, 22 dana, 4.990€
Sharm Holiday Resort 4*, Argentina i Brazil 25.02.2019, 11 dana, 2.490€
all inclusive Bangkok & Puket 13.02.2019, 13 dana, 1.360€
Polazak 29/12 - 429€ Izrael 14.02.2019, 6 dana, od 499€
Polazak 04/01 - 395€ Širaz 14.02.2019, 5 dana, od 499€
Veličanstveni Nepal 20.02.2019, 9 dana, 1.520€
Indokina (Vijetnam i Kambodža) 22.02.2019,
11 dana, 1.450€
Grand Oasis Hotel 4*, Južna Afrika 09.03.2019, 16 dana, 3.550€
all inclusive Bangkok & Puket 17.03.2019, 12 dana, 1.190€
Polazak 29/12 - 529€ Liban 20.03.2019, 8 dana, 1.070€
Polazak 04/01 - 529€ Kina - carska istorijska tura 28.03.2019, 15 dana, 1.420€
Etiopija - istorijska tura 30.03.2019, 9 dana, 1590€
Stare prestonice Tajlanda i odmor na Puketu
31.03.2019, 15 dana, 1.490€
Sierra Hotel 5*, Izrael 03.04.2019, 6 dana, od 499€
all incliusive Australija (Sidnej, Kanbera i Melburn) 04.04.2019,
(gratis smeštaj za dvoje 12 dana, 2.650€
dece do 12 godina) Peking i Šangaj 04.04.2019, 10 dana, 990€
Polazak 29/12 - 599€ Iran (Širaz, Jazd, Isfahan, Teheran) 12.04.2019,
Polazak 04/01 - 585€ 10 dana, 1.470€
Indija - zlatni trougao 14.04.2019, 9 dana, 890€
Xperience See Breeze Kina - carska istorijska tura 21.04.2019, 15 dana, 1.420€
5*, all inclusive Bangkok & Koh Samui 24.04.2019, 12 dana, 1.090€
Polazak 29/12 - 645€ Peking i Šangaj 25.04.2019, 10 dana, 990€
Polazak 04/01 - 635€ Uzbekistan 29.04.2019, 10 dana, 1.490€
Azerbejdžan, Gruzija i Jermenija 10.05.2019,
13 dana, 1.880€
Nacionalni parkovi zapadne Amerike 16.05.2019,
Savoy Hotel 5*, 14 dana, 2.590€
all inclusive Kina - carska istorijska tura 20.05.2019, 15 dana, 1.420€
(preporuka za luksuzni
odmor)
Polazak 29/12 - 799€ Evropa na dlanu
Polazak 04/01 - 799€ Pariz 30.12.2018, 4 dana, 499€
Pariz 14.02.2019, 4 dana, od 449€
Pariz 07.03.2019, 4 dana, od 439€
Lisabon 13.02.2019, 5 dana, 420€
Lisabon 20.03.2019, 5 dana, 420€
Prag 01.05.2019, 5 dana, 349€
4 Svet na dlanu decembar 2018.
EPORUKA
Novogodišnje i druge BAS ture Leto na Rodosu
Samo za Vas
BEČ - NOVA GODINA
all inclusive usluga
4 dana (3 noćenja) - autobusom
10 NOĆENJA
Termin putovanja: 30.12.2018.-02.01.2019. 189€ +DIREKTAN ČARTER
BUDVA - KOTOR - DUBROVNIK LET+TRANSFER
5 dana (3 noćenja) - autobusom +VODIČ
Termin putovanja: 29.12.2018.-02.01.2019. 149€ Amada Colossos 5*, Faliraki
ATINA - SUNION - PIREJ - GLIFADA - SOLUN Usluga: all inclusive
6 dana (4 noćenja) - autobusom Cena po osobi: 1.184€
Termin putovanja: 29.12.2018.-03.01.2019. 199€ Mitsis Grand 5*, grad Rodos
BEČ - BOŽIĆNI VAŠAR Polazak: 12.06.-22.06.2019.
3 dana (2 noćenja) - autobusom Usluga: all inclusive
Termin putovanja: 21.12.-23.12.2018. 139€ Cena po osobi: 990€
KLASIČNA ITALIJA Mitsis Alila Resort & Spa 5*,
VENECIJA - SIJENA - SAN ĐIMINJANO - FIRENCA - RIM - NAPULJ Faliraki
7 dana (6 noćenja) - autobusom i avionom Polazak: 12.06.-22.06.2019.
Termin putovanja: 20.04.-26.04.2019. 269€ Usluga: all inclusive
First minute do 31.12.2019. - 239€ Cena po osobi: 1.518€

Kon Tiki klubovi u Gr~koj

GRATIS SMEŠTAJ ZA DECU
Apartmani:
Nikiforos 1 - Hanioti, cena od 69€ Magija
Nikiforos 2 - Hanioti, cena od 59€
Nidri Bay - Leada, cena od 99€
Mediterana
Majorka, direktan čarter
Hoteli:
Polasci od 18/06
Ponti Beach 3*, polupansion - Leada, za dete do
11 dana/10 noći
12 godina gratis smeštaj, od 149€
Hoteli 3*, 4* i 5*
Plataria Seaside Resort 3*, polupansion+Plataria,
za prvo (do 12 godina) i drugo dete (do 6 godina) Španija-Kosta Brava, avion
gratis smeštaj, od 199€ polasci 22/06-10/09
Dias 3*, noćenje sa doručkom, za prvo (do 12 godina) Hoteli 1*-4*, 11 dana/10
i drugo dete (do 6 godina) gratis smeštaj, od 199€ noćenja, noćenje sa doručkom
Santa Beach 4*, polupansion - Agia Triada, ili polupansion, cena od 516€
dete do 12 godina gratis smeštaj, od 159€ Sicilija, direktan čarter let
Hanioti Melathron 4*, polupansion - Hanioti, Polasci od 23/06
za dvoje dece do 12 godina gratis smeštaj, od 249€ 11 dana/10 noći
Stefania 3*, all inclusive - Evia, za dete Hoteli 3*, 4* i 5*
do 12 godina gratis smeštaj, od 379€

decembar 2018. Svet na dlanu 5

JOŠ JEDAN ZAPIS O LEPOTAMA ŠARM EL ŠEIKA

Grad-hotel sa
sezonom koja traje
cele godine

Šarm el Šeik je deo Sinajskog

poluostrva, oko 480 kilometara
udaljen od egipatske prestonice Kaira.
Na jugozapadu se graniči sa Nacionalnim
parkom “Ras Mohamed” a na severoistoku
takođe sa Nacionalnim parkom “Nabk”

6 Svet na dlanu decembar 2018.

Š
arm el Šeik je najpoznatije i najek- sa Nacionalnim parkom “Ras Mohamed” a
skluzivnije egipatsko letovalište. na severoistoku takođe sa Nacionalnim par-
Ukras je obale Crvenog mora na kom “Nabk”. Sinajska gora na severozapadu
kraj­njem jugu Sinajskog poluostrva. štiti grad od nepogoda i vetrova. Jugoistočni
Izuzetan geografski položaj, zadivljujuće deo grada izlazi na obale Crvenog mora...
prirodno okruženje i povoljna klima Klima je blaga i prijatna. U i najhladni-
učinili su da s vremenom izraste u jim mesecima, u januaru i februaru, sunce
jedno od najlepših i najpopularnijih preko dana obasjava Šarm el Šeik tako da
letovališta u ovom delu sveta. je sunčanje apsolutno moguće. Leti, živa u
Šarm el Šeik, u prevodu „Zaliv sta- termometru dostiže i 40 stepeni Celzijusa,
raca“, pripada kategoriji modernih ali zbog niske vlažnosti vazduha vrućina je
turističkih odrednica. Ovo je grad- sasvim podnošljiva... Temperatura morske
hotel sa sezonom koja traje tokom vode tokom godine ne spušta se ispod 20
cele godine. Fascinantne plaže i stepeni Celzijusa (leti 28). Kiše su prava ret-
čudesni svet pod vodom čine ga kost...
privlačnim jednako kao i okruženje. Šarm el Šeik zovu i vazdušna vrata Sina-
Najviša tačka Sinajskih planina, Mo- ja. Aerodrom „Ras Nasri“, prvi i najveći
jsijeva gora, udaljena je od Šarma 80 međunarodni aerodrom na Sinajskom po-
kilometara. Pažnju turista privlači i luostrvu, moderna je vazdušna luka sa
manastir Svete Katarine, Nacionalni
park “Ras Muhamed”...
Istorija nekadašnjeg ribarskog mes-
ta usko je povezana sa geografsko-
strateškim položajem grada koji je
danas jedna od egipatskih luka i vojna
baza. Izraelci su ga okupirali 1956. go-
dine, a već naredne Egipćani su ga vratili
pod svoje okrilje. Punu deceniju, od 1957.
do 1967. godine, Šarm el Šeik je bio pod pa-
tronatom mirotvoraca Ujedinjenih nacija.
Posle šestodnevnog rata 1967. još jednom
su ga okupirali Izraelci, u sastavu čije države
je ostao sve do 1982. godine. Mirovnim
ugovorom iz 1982. Sinajsko poluostrvo
vraćeno je Egiptu i od tada počinje procvat
Šarm el Šeika.
U Šarm el Šeiku su održane i važne
mirovne konferencije o Bliskom istoku.
Prva, 4. septembra 1999, kada je zaključen
Sporazum o palestinskoj samoupravi, a dru-
ga 17. oktobra 2000. godine.
Šarm el Šeik je deo Sinajskog poluostrva,
oko 480 kilometara udaljen od egipatske
prestonice Kaira. Na jugozapadu se graniči
decembar 2018. Svet na dlanu 7
 svim potrebnim sadržajima. Zbog velikog
turističkog značaja za egipatsku državu,
ulazna viza s rokom trajanja od mesec
dana može se dobiti na samom aerodromu.
Osim što povezuje Šarm el Šeik s ostatkom
sveta, aerodrom „Ras Nasri“ se koristi i za
unutrašnji avio-saobraćaj koji je takođe
razvijen. Redovnim linijama Šarm el Šeik je
povezan sa Kairom, Luksorom i Hurgadom...
Egipat ima i moderne auto-puteve i lo-
kalne saobraćajnice. Jedna od njih povezuje
glavni grad Kairo sa Šarm el Šeikom. Lokalni
putevi koriste se za obilazak znamenitosti...
U samom gradu s lakoćom se iznajmljuju
rentakar vozila. Stanovništvo i turisti takođe
koriste i linijski taksi koji saobraća bez pre-
ciznog voznog reda. Vreme čekanja je najviše
dva minuta. I danju i noću u Šarm el Šeiku
možete iznajmiti taksi motor, a ukoliko želite
da upoznate svaki kutak ovog neobičnog gra-
da preporuka je da vaš izbor bude laki skuter.
Za policiju, naklonjenu turistima, dovoljna je
fotokopija vozačke dozvole...
Šarm el Šeik je i luka. Morski saobraćaj
najviše je usmeren ka Hurgadi. Vožnja tra-
je oko dva sata. U lokalu, luka se koristi za
izlete i mini-krstarenja...
Jedna od najvećih znamenitosti Šarm el
Šeika zasigurno je Nacionalni park „Ras Mu-
hamed“. Smatra se jednim od najživopisnijih
mesta na Crvenom moru. Njegov južni deo
na mapi čini 10 najlepših plaža sveta u kat-
8 Svet na dlanu decembar 2018.
egoriji podvodnih aktivnosti. Bogatstvo
geološke strukture, više od 1.000 različitih
riba i oko 150 vrsta korala deo su „prirode“
podvodnog sveta, baš kao i koralni grebeni
starosti oko dve milijarde godina.
Nacionalni park „Ras Mohamed“ nosi i
odrednicu „magičnog zaliva“. Zbog jedin-
stvenih slanih izvora, voda je u njemu dva
puta slanija od morske što je još odlika Mrt-
vog mora...
Nacionalni park „Nabk“, nekada deo „Ras
Mohameda“, napravljen je 1997. na obali
Akapskog zaliva a udaljen je 35 kilometara
od Šarm el Šeika. Ljubiteljima prirode nudi
čak 130 vrsta rastinja u hiljadu i jednoj boji...
Koralni sprudovi su najveća atrakcija. Oni
na ostrvu Tiran, koje je arabijski kralj pok-
lonio Egiptu, istinski su doživljaj. U blizini
ovog ostrva je još nekoliko koralnih sprudo-
va. Stene obložene savršenom lepotom ko-
rala najupečatljivije su na sprudovima koji
nose imena Džekson, Gordon, Vothaus i To-
mas. Imena su dobili po engleskim oficirima
koji su prvi opisali ova mesta...
Nama Bej je stari deo grada s mirisom i
koloritom istočnih bazara i životom koji nes-
manjenom žestinom pulsira 24 sata... Ako
ste u Šarm el Šeiku, ne propustite lepotu
Delfinarijuma u Hadabi...
Ipak, najveća atrakcija je drevni hrišćanski
manastir Svete Katarine, sa u svetu na-
jpoznatijom kolekcijom ikona i dragocenih
rukopisa. Takođe, ovaj manastir je i najma­ stvenu celinu...
nja eparhija na svetu. Prvi put pominje se u Komunikacija se odvija lako jer domaćini
hronikama patrijarha Eftiohija Aleksandri­ sasvim solidno govore engleski, manje fran­
jskog, koji je živeo u 9. veku... cuski i sve više ruski jezik...
Manastir poseduje i svoje bunare koji ga Noćni život je veoma uzbudljiv. Diskoteke,
snabdevaju vodom. Desno od ulaza je Bir barovi i kazina snagom magneta privlače
Muza ili Mojsijev bunar. Prema predanju, turiste. Nama Bej je u tom smislu možda i
Mojsije je ovde sreo Seforu, koja je postala najatraktivniji deo grada, pa nije slučajno
njegova žena... Nesagoriva kupina, mesto što ga zovu i „arapski Las Vegas“. 
prvog javljanja Boga čoveku Mojsiju, Sab­  Z. Šećerov
orna crkva i muzejska zbirka predstavljaju
duhovne bisere ovog biblijskog mesta.
Uspon na Mojsijevu goru, mesto dobijanja
deset božjih zapovesti, otkriva spektaku­
larnu vizuru Sinajskog poluostrva u zracima
izlazećeg sunca.
Svakodnevni život Šarm el Šeika se vrti
oko turizma. Iz godine u godinu grad se
uvećava. Svetski je prestižni centar za pod­
vodno ronjenje... Ukoliko imate nameru da
uživate u podvodnim lepotama, u Šarm el
Šeiku je to lako moguće jer iskusni instruk­
tori s lakoćom tajne ovog sporta prenose i
na početnike....
Uz brojne hotele, ukras grada su pravo­
slavna crkva i džamije, ali i sve drugo što
je odrednica modernog turističkog centra.
Nacionalni arapski kolorit na svakom mestu
izmešan je s internacionalnim duhom.
Šarm je i čudesan skup arhitektonskih
oaza na obali mora. Avenija Pisroud, glavna
gradska ulica, sve te oaze povezuje u jedin­
decembar 2018. Svet na dlanu 9
KAKO SE NOVA GODINA PROSLAVLJA U SVETU

Tamo gde nema

jelki kite se palme

10 Svet na dlanu decembar 2018.

S
vake godine već početkom
decembra Deda Mraz polazi
iz svoje postojbine Laponije u
Finskoj, iz gradića Rovaniemi.
Vozi se na sankama koje vuku irvasi
da deci po celom svetu deli poklone.
Tako zapravo počinje najava dolaska
jednog od najdražih praznika - Nove
godine.
Iako je Nova godina interna-
cionalni praznik, u svakoj zem-
lji se proslavlja na drugačiji
način. A kad je sve počelo?
Istina je da to koliko je
tačno godina ovom prazni-
ku niko ne zna. Ono što
je izvesno jeste da je
postojao već u trećem
milenijumu pre n. e.
Neki veruju da je
potekao iz drevnog
Vavilona a drugi opet svetlo jer su prvi minuti Nove go- nameštaja. Policija te zemlje je do tada već
da potiče sa drugog dine vreme za poljupce. Zvona u zatvorila saobraćaj u pomenutom kvartu i
kraja sveta, iz Kine. Japanu ne zvone 12 puta već 108, zamolila žitelje da u novogodišnjoj noći ne
Tradiciju proslave a najpoželjniji novogodišnji poklon izbacuju kroz prozor frižidere. Po njihovim
Nove godine u noći između su grabulje - da se zakopa sreća. I tako rečima ovaj običaj je vrlo opasan. Stanovnic-
31. decembra i 1. januara usta- od zemlje do zemlje, skoro u svakoj postoji ima se dele i leci sa molbom da se ne puca iz
novio je rimski imperator Julije Cezar 36. go- neki drugačiji običaj. vatrenog oružja.
dine pre n. e. U to vreme, u drevnom Rimu, U Johanesburgu, pres- Pored Deda Mraza, u nekim zemljama još
na ovaj dan je posebno slavljen Janus, bog tonici Južnoafričke Re- neko deci donosi poklone. U Švajcarskoj, dan
izbora, vrata i svih početaka. Predstavljan je publike, žitelji jednog pre Nove godine deca biraju svoju kraljicu -
sa dva lica: jedno je bilo okrenuto nazad kao kvarta tradicionalno Lučiju. Oblače je u belu haljinu i na glavu joj
simbol proteklog vremena a drugo napred slave Novu godinu stavljaju krunu sa upaljenim svećama. Lučija
kao novi početak. izbacujući kroz donosi deci poklone a domaćim životinjama
Kao i danas i tada su u raznim zemljama prozor različite njihove omiljene poslastice: mačkama - sla-
sveta postojali posebni običaji i tradicije. predmete - dak krem, psima kosku od šećera a magar-
Ljudi su verovali da je neka veća moć up-
ravljala njihovim životima. Kinezi od flaša do
krupnih
cima - šargarepu. Tokom praznične noći u
kućama se ne gasi svetlo a i ulice su jarko os-
Italijani u novogodišnjoj noći sa
uzavrelom južnjačkom strašću iz-
bacuju kroz prozor stare stvari
ulaze u kom-
ada
vetljene.
U Nepalu se Nova godine čeka od izlaska
sunca. Noću, kada je pun mesec, Nepalci
i nameštaj. Žitelji Paname se
trude da u novogodišnjoj 48. vek pale ogromne vatre i u njih bacaju sve ne-
potrebno. Sledećeg dana počinje „praznik
noći viču što je moguće U Kini, Nova godina se slavi boja“. Ljudi sebi oslikavaju lice, ruke i grudi
glasnije a pri tom i tradicionalnim kupanjem Bude. neobičnim šarama a potom pevaju i igraju
uključuju sirene svojih au- Tog dana se sve statue Bude po na ulici.
tomobila. U Ekvadoru se pose- manastirima i u hramovima brižno peru Dečji novogodišnji praznik na Kubi
ban značaj pridaje donjem čistom vodom sa planinskih izvora. se zove Dan kraljeva. Uoči prazni-
vešu koji donosi ljubav i A kada dolaze gosti da čestitaju Novu go- ka deca pišu kraljevima pisma sa
novac. U Bugarskoj se dinu, domaćini se takođe polivaju vodom. I željama a oni im donose tradi-
posle ponoći gasi zato su tih dana svi koji se kreću ulicom mokri. cionalne poklone, igračke
Često ista sudbina čeka i strance. Sudeći koje se zovu Baltazar, Gaspar i
po drevnom kalendaru, Kinezi ulaze Melčor. A odrasli 31. decembra
u 48. vek. Po njemu, sada počinje uveče pune posude vodom
4703. godina. Na gregorijanski i malo pre ponoći počinju
kalendar, Kina je prešla 1912. da je prosipaju kroz pro-
godine. Datum kineske Nove zore. Simbolično žele da
godine varira ali je uvek u periodu sve bude čisto i svetlo
između 21. januara i 20. februara. kao voda. A dok sat ot-
kucava ponoć, običaj
je da se pojede 12 crna
grožđa, za svaki mesec
po jedno da bi ih cele
decembar 2018. Svet na dlanu 11
godine pratio mir.
U Panami je malo drugačije. Tačno u ponoć
počinju da zvone zvona svih crkava, da zavi-
jaju sirene, da trube vozači automobila i da
svi, koji se tog trenutka zadese na ulici, viču
koliko ih grlo nosi. Deca udaraju u sve u šta
stignu. I to sve da bi se „odobrovoljila“ go-
dina koja dolazi.
Mađari, da bi oterali zle duhove, u prvoj
„sudbonosnoj“ sekundi Nove godine zvižde
pri čemu koriste palčeve, dečje sviraljke i
pištaljke. Grci 31. decembra uveče ostaju kod
kuće i odmah iza ponoći počinju da igraju
karte „za sreću“. I tako do ranih jutarnjih sati.
Tek prvog januara uveče izlaze i odlaze u pro-
vod. Deca ostavljaju crvenu čizmu u prozoru
sa nadom da će je Sveti Vasilije (Deda Mraz)
napuniti poklonima.
U Bugarskoj se prijatelji i rodbina skupljaju
oko novogodišnjeg stola. Tačno u ponoć se
gase svetla na tri minuta. To je vreme za polj-
upce i tajne koje će ostati sačuvane u tami.
Holandski Deda Mraz dolazi brodom. Deca
ga radosno čekaju u pristaništu. On voli
vesele proslave, pa deci poklanja voće od
marcipana, igračke i ušećereno cveće.
Na Labradoru (Kanada) se čuva repa
od prošlogodišnje berbe. Izdublju-
je se i u taj prostor se stavljaju
upaljene sveće i daju se deci. U
provinciji Nova Škotska, koju
su osnovali planinari iz
Škotske, pevaju se svako
Nova
jutro božićne pesme godina kod
donete iz Britanije
još pre tri stoleća. nas

Praznik
Japanska

tek od 1955.
U našoj zemlji Deda Mraz je imao
svoje prethodnike - duha Zimnika kao
i zlo božanstvo Kračuna, slovenskog boga
oluja i lošeg vremena. Njih su se, po pravilu, ljudi
plašili. Oni su sobom nosili grad, gromove, nepogode i
uništenja.
Drevni Kelti su slavili Samajn u noći 31. oktobra. Taj dan
se smatrao mističnim. Ljudi su verovali da se tada
granica između sveta živih i sveta mrtvih briše. Na
zemlju su se spuštali bezbožnici i aveti. Na Sama-
jn su se palile vatre, pevalo se, igralo i zabavljalo
jer je postojalo verovanje da su ih se zle snage plašile.
Kasnije je ovaj praznik prerastao u Noć veštica.
Nekada se Nova godina kod nas nazivala Mali Božić.
Fenomen ovog praznika se ustaljuje u socijalističkoj Jugoslaviji
kao potreba. Bio je neophodan neki praznik zajednički za sve narode
bivše države. Nova godina je u bivšoj Jugoslaviji proglašena za praznik
1955. godine.

12 Svet na dlanu decembar 2018.

 deca čekaju Novu godinu u novoj japanske gradove. Sto osam
odeći. Smatra se da ona donosi otkucaja zvona označava
zdravlje i sreću. U novogodišnjoj noći, dolazak Nove godine. Po
deca sakrivaju ispod jastuka kutiju starom predanju svaki
sa slikom jedrilice na kojoj plo- otkucaj zvona „ubija“
vi sedam čarobnjaka iz ba- jedan porok. Japanci
jki - sedam pokrovitelja takođe veruju da ih
sreće. Ledeni dvorci i svaki čovek ima šest:
zamkovi, ogromne pohlepu, zlobu, glu-
snežne skulpture post, lakomislenost,
heroja iz priča, neodlučnost i zavist. A
Tamo gde ukrašavaju još svaki od ovih šest poroka
31. decembar pre Nove go- ima još po 18 nijansi. Otu-
dine severne da japanska zvona zvone 108
nije poslednji dan puta. Hrana na stolu je isto tako
stare godine simbolična: dugačke makarone simbolišu
- dugovečnost, pirinač - prosperitet, šaran -

Nova godina
snagu i pasulj - zdravlje. Rano ujutru 1. janu-
ara, Japanci izlaze na ulicu i čekaju izlazak
sunca. S prvim zracima čestitaju jedan

stiže ukazom drugome praznik i daruju poklone.

U afričkim zemljama se, u nedostatku
jelki, kite palme. Žitelji Kenije i Tanzanije

Ministarstva odlaze bliže vodi jer u Novu godinu treba

ući, po verovanju, čistih misli. U Etiopiji se
organizuju turniri u jahanju konja a baš

kulture 31. decembra održavaju se takmičenja

u preskakanju vatre. Sudanskoj deci se
poklanjaju mandarine. U to vreme zeleni
Iranci Novu godinu čekaju u orasi padaju sa stabala. U novogodišnjoj noći
ponoć 22. marta. Tog trenut- po njihovim gradovima vlada prava pomama
ka se čuju pucnji iz različitog za otpalim orasima. Oni simbolišu početak
oružja. Svi odrasli drže u života.
ruci srebrnu monetu u znak Doček Nove godine u raznim zemljama
odlučnog ostanka u rodnom sveta je povezan sa tradicijama sačuvanim
mestu, bar te godine. još iz drevnih vremena. Tada se pojavilo
Takođe, prvog dana Nove godine, i verovanje da „kako dočekaš Novu
običaj je da se u kući polomi neka stara glin- godinu, tako ćeš je i proživeti“.
ena posuda i da se zameni novom.
Avganistanska Nova godina se zove Navruz i dolazi 21. marta. To je ujedno i početak polj-
oprivrednih radova. Starešina sela simbolično pravi prvu brazdu. Istog dana se ot-
varaju veseli bazari na kojima nastupaju mađioničari, hodači po žici ili muzikanti.
U Burmi Nova godina nastupa izmedju 12. i 17. aprila. Tačan datum određuje se svake
godine ukazom Ministarstva kulture i traje tri dana. Po drevnim poveljama, bogovi kiše
žive na zvezdama. Ponekad se svi bogovi sastaju na kraju neba da se malo poigraju. Tada
na zemlji pada kiša koja obećava dobar rod. Da bi zadobili naklonost zvezdanih duhova,
Burmanci su izmislili takmičenje u nadvlačenju konopca. U njima učestvuju muškarci iz dva
sela a u gradu iz dve ulice. A žene i deca tapšu i viču da bi naterali lenje duhove na rad.
U Izraelu Novu godinu (Roš a Šanu) dočekuju u prva dva dana meseca Tišreja (septem-
bra). Ti dani su predviđeni za molitve. Po običaju, uoči praznika se jede posebna hrana: ja-
buke sa medom, nar i riba kao simbol nade za uspešniju narednu godinu. Svaka vrsta jela
je propraćena molitvom. U osnovi se jede slatka hrana i uzdržava se od ljutog. Prvog
dana se ide do vode, obale reke ili mora i tamo se ponovo izgovaraju reći molitve.
Novu godinu u Indiji proslavljaju u različito vreme godine. Početkom leta
je praznik Lori. Deca već ranije, počinju da sakupljaju i donose u kuću suvo
granje, slamu i stare stvari. Uveče pale u dvorištu veliku vatru oko koje
igraju i pevaju. A tokom jeseni slave
Divali - praznik vatre. Na krovovi-
ma kuća ili oko prozora, postavljaju
na desetine svetiljki i pale ih tokom
praznične noći. Devojke puštaju po
vodi male čamce na kojima takođe
gore sveće.
decembar 2018. Svet na dlanu 13
NOVOGODIŠNJI VODIČ KROZ PRESTONICU RUSIJE

Nešto sasvim
posebno - sauna i
čaša šampanjca

14 Svet na dlanu decembar 2018.

N
ajduže očekivana noć u godini, magičan kim toplim napitkom. Uko-
praznik, iskrene želje, vatromet, naj- liko nemate ili ne želite da
masovnije ulične šetnje, sve je to, u nosite klizaljke, možete
jednoj rečenici, doček Nove godine ih na licu mesta izna-
u Moskvi. Da bi praznik ostavio lepe us- jmiti. A na klizalištu
pomene, ovu noć treba provesti sa bliskim na Poklonoj gori,
i dragim osobama, s njima podeliti radost koje će takođe
i lepo raspoloženje i zaboraviti sve, pa i raditi, može se
neodložne poslove i brige. iznajmiti istorijski
Misao kako dočekati Novu godinu u kostim s početka
Moskvi kruži po glavama miliona ljudi. prošlog veka i
Ili još preciznije, gde je dočekati? Jedna klizati u njemu.
od varijanti je Nova godina na Crvenom A da! Ne znate da
trgu. Tamo se već tradicionalno organi- klizate, više volite
zuje najlepši vatromet u celoj Rusiji koji samo da gledate.
svakoga ostavlja bez daha. Osim toga, Ni to nije problem.
pod zidinama Kremlja je vrlo romantično Svratite do GUM-a u
a atmosfera tog događaja kao da nudi nešto centru grada. Tamo već
sasvim posebno što, utisak je, najviše prija lju- tradicionalno, godinama,
biteljima romantike. U ponoć trgom odzvanja u ponoć nastupaju poznati
neverovatan zvuk zvona kremaljskih crkava, ruski klizači. Cena ulaznice je
nastupaju popularni pevači i muzičari i izgov- simbolična, 2019 rubalja.
araju se novogodišnje želje. Uzbuđena lica hil- Nova godina u kafiću! Odlična je vari-
jada ljudi, šetnja po trgu, pevanje i igranje uz prat- janta za posle ponoći. Do ponoći ostanite u
nju harmonike… Zaista je čarobno naći se usred hotelu a posle nekuda krenite. Tako ćete izbeći rezervacije, menije,
te magije. svečanu odeću. Cene tada jesu više ali je to svuda već ustaljena prak-
Ako ste se opredelili za mirniju varijantu, sa. Možda ćete naići i na neki program tipa karaoke ili žive muzike sa
bez mnogo gužve i galame, idealno mesto plesom.
je Poklonaja gora. Ovo brdo vam nimalo Skoro sva novogodišnja dešavanja obično počinju 2-3 sata pre
neće umanjiti atmosferu očekivanja. Ve- ponoći i traju do sitnih jutarnjih sati. Ukoliko ste prvi put u Moskvi a
lika jelka, veličanstven pogled na sne- nekuda želite da odete, ne razmišljajte kako ćete se vratiti u hotel i ne
gom pokrivenu i jarko osvetljenu Moskvu plaćajte skupi taksi. Metro radi do 02.00 sata a ostali javni prevoz do
i obavezan zvučan pozdrav u ponoć. A 03.00, pa zatim, posle pauze od sat i po, već počinje normalan jutarnji
posle, vožnja trojkama koje vuku jeleni i saobraćaj.
čašica votke za zagrevanje... Dočekati 31. decembar u prestonici Rusije je aktuelno i moderno.
Možda želite i neki klub? Svaki poznatiji ima Za praznik ceo grad postaje jedna od najvećih svetskih novogodišnjih
svoju tematiku, opredeljenja i novogodišnji scena. Divno ukrašena Moskva je fantastična mogućnost za veselje,
program. Kao po pravilu, to je maskenbal ili radost, okupljanje prijatelja i učešće u raznim prazničnim događajima.
praznični koncert sa živom muzikom. Postoje
i takva mesta u ruskoj prestonici gde se organi-
zuje „vampirska“, „huliganska“ ili „piratska“ Nova
godina.
Ukoliko vas više privlači pretpraznična kupovina,
višednevna euforija i običan, neformalan doček u nekoj
dobroj kafani uz poznato društvo, važno je da rezervaciju
izvršite dan-dva ranije. U cenu obično ulazi svečani meni i program.
Postoje i restorani gde ništa nije drugačije nego svakog običnog dana
u godini. Tada atmosfera neće biti baš novogodišnja, zato predlog;
posle dobre večere izađite u ponoć na otvoren prostor i posmatra-
jte grad i vatromet. Neki od takvih restorana su: „Karlson“, „Zimska
bašta“, „Bono“ ili „Oblak“...
Čak i ako vas je društvo izdalo pa ste ostali sami, nemojte
očajavati. U Moskvi nema vremena za dosadu. U nekom uličnom
kafeu uvek ćete naći mesto za sebe. Ili rezervišite ponoćnu
saunu, pa nazdravite sa čašom šampanjca ostalim prisutnim
gostima. Možda će vam se učiniti interesantnim predlog odlas-
ka u „TC Nautilus“. Sa poslednjeg sprata je divan pogled na grad.
Ako vam sve do sada navedeno ne odgovara, evo još predlo-
ga. Pre odlaska put Moskve, spakujte klizaljke pa 31. decembra
uveče svratite do VDNH. Možda će vam prijati novogodišnje kliza-
nje na otvorenom prostoru sa muzikom, velikim video bimom i ne-

decembar 2018. Svet na dlanu 15

JEDAN NOVEMBARSKI DAN U FASCINANTNOM ISTANBULU

Megapolis
osuđen na
večnost

Džamije su ukras Istanbula. Jedna

od njih je i džamija sultanije Esmahan,
smeštena na ‘istorijskom poluostrvu’.
Podigao ju je, u mladosti Bajica,
a mnogo kasnije veliki vezir Mehmed-paša
Sokolović. Uživao je veliko poverenje slavnog
Sulejmana Veličanstvenog, čiju je unuku
Esmahan učinio ženom najslavnijeg
poturčenog Srbina
16 Svet na dlanu decembar 2018.
S
totine pecaroša zamahivali su svojim
štapovima motreći na prolaznike koji
su užurbano prelazili preko Galata mo-
sta. Kraj njihovih nogu, u malenim ko-
fama praćakale su se ribe a u plastičnim kuti-
jicama bila je pripremljena smesa za mamce.
Zaglušujuća saobraćajna buka i sirene bro-
dova usidrenih u Eminonu nije remetila njihov
ribolovački mir. Kao u nekakvom ritualnom
transu, ruke su im ritmičkim pokretima za-
tezale najlon na štapovima koji su se micali u
svim pravcima. Dole, u pasažu ispod mosta i
na obalama Zlatnog roga, među tezgicama
sa đevrecima, pečenim kestenjem i kuvanim
kukuruzom tiskao se svet. Vazduhom je, tu i
tamo, kovitlao dim praćen mirisom pečenih
fileta palamide, servirane jednostavno među
dva parčeta hleba za one koje nemaju vremena
da posede i pojedu svoj ‘balik ekmek’. Probija se
što je brže moguće neko ka poslu, svojoj kući,
školi ili fakultetu, a neko ka Sultanahmetu, u
obilazak čudesnih spomenika civilizacije: Sve-
toj Sofiji, Topkapi palati ili Plavoj džamiji.
Ima nečeg magičnog, melanholičnog i
uzvišenog nad ovim gradom. Ta bezimena, ne-
merljiva i neuništiva energija lebdi strujeći niz
Bosfor kao u večnost, noseći sa sobom sve one
koji su u njemu živeli, o njemu sanjali, ka njemu
išli, iz njega, ne osvrćući se, bežali...
Zagledan tako u prošlost, u odrazu vode blis- ske ima dovoljno neba za sve. Isto tako, ako se
ta njegova večnost na koju je osuđen. Pritisnut kroz azijski deo grada krene dalje, ka Ankari,
teškim bremenom odgovornosti, mladoliki sta- Anadoliji ili ko zna gde već, opraštanje sa Is-
rac ispija zašećereni čaj i čeka... tanbulom i njegovim stambenim i trgovačkim
Istanbul (najverovatnije od grčkog izraza četvrtima traje i traje.
„στην Πόλη“ (čita se: „stin poli“, što znači: Po zagonetnom proročanstvu, osnovan je na
,,u gradu“) četiri je veka bio najveći grad na mestu smeštenom “prekoputa slepih”. Nomad-
planeti, a danas je među deset najvećih. Broj ska plemena koja su obitavala na brdima sa azi-
stanovnika se od 1950. godine udesetostručio jske strane, sredinom sedmog veka pre Hrista,
na današnjih 17 miliona pa, ako se u nekadašnji delovala su novodošlim kolonistima iz Megare
Vizantion, Novi Rim, Carigrad ili Konstanti- sa Atike, koji su se nastanili prekoputa njih na
nopolj dolazi kopnom, drumom ili šinama, iz evropskoj strani Bosfora, kao slepi pored očiju.
pravca Jedrena, ulaz u grad traje satima, ali ne Kako je moguće da nisu prešli na ovu stranu
zbog gužvi. Čini se da u najvećem gradu Tur- moreuza, pitali su se oni. Pitali su se, nastanili
i nisu mogli ni da sanjaju, da će njihov maleni
Vizantion kumovati jednom od najvećih i na-
juticajnijih carstava civilizacije. Sa jednog od
brda na kome su živeli “oni koji nisu mogli da
vide” koliko je bolje živeti prekoputa, pogled na
grad je veličanstven. To brdo i vidikovac zove se
Čamlidža (Çamlica), vredi do njega doći, osim
ako je grad svojim neprozirnim ručerdama
zagrlila magla. Bez nje, beskraj Istanbula kao
fatamorgana omamljuje posmatrače u svojoj
lepoti, prostranosti i bogatstvu.
Gradski autobus prošao je kroz jedan od lu-
kova Valensovog akvadukta, tek tako kao ispod
nekog običnog podvožnjaka kakvih u Istan-
bulu ima na hiljade. Naviknuti na njegovu gran-
dioznu pojavu i svakodnevnu prisutnost, put-
nici u njemu žurili su ka Taksimu, centralnom
gradskom trgu. Za one koji ovaj akvadukt vide

decembar 2018. Svet na dlanu 17

 prvi put, uz saznanje da je podignut u 4. veku, glad utoljuju kebabima i midijama (školjke
ostaće zatečeni njegovom inkomporiranošću u punjene rižotom) pre nego što potraže zabavu,
moderan gradski ambijent. Iako je star gotovo na jednom ili drugom kontinentu.
17 vekova, u upotrebi i deo je veoma složenog Nije teško steći utisak da su Turci izuzet-
sistema kanala i akvadukta koji su drevni Kon- no vredan narod. Naročito je to primetno u
stantinopolj snabdevali vodom. Zazvučaće sas- ugostiteljskim objektima. Ako nemaju goste,
vim neverovatno, ali on se i dalje koristi. osoblje stalno nešto čisti, briše ili glanca. Čak i
Deseti je novembar, 9 časova i 5 minuta. na mestima gde svakodnevno prođe desetine
Glasni zvuk sirene jednoličnog tona zaustav- hiljada ljudi, otpadaka po pločnicima nema.
lja saobraćaj a većina prolaznika zastaje. U zonama gde su prodavnice tekstila i odeće
Simbolično, širom Turske, tog dana i u taj čas, gusto načičkane jedna do druge, kao na primer
građani odaju počast osnivaču moderne Turske u delu Laleli, vlasnici i zaposleni brinu o parčetu
- Mustafi Kemal-paši Ataturku. U novoj palati
turskih sultana, Dolmabahče, ‘Otac Turaka’, tog
novembarskog jutra 1938. godine odlazi u
večnost. “Bolesnika sa Bosfora”, kako su
Osmanskoj imperiji “tepali” u ostatku
Evrope početkom dvadesetog
veka, najpre spasava od potpune
propasti, modernizuje je, i na
ruševinama istorije, postavlja
temelje nove države. Bilo je to
doba dramatičnih odluka i ve-
likih promena, teško razum-
ljivih i prihvatljivih za onaj
tvrdokorni, konzervativni
deo društva. Na taj dan, oko
Dolmabahče palate u redovi-
ma je hiljade onih koji čekaju
da je posete. A u njoj ih čekaju
raskošni saloni, sobe za prijem,
lusteri, stepeništa, ogledala i soba u
kojoj je Ataturk preminuo. Uz sav raskoš
i sjaj, bili su to poslednji trzaji sultana da
barem fasada umiruće imperije izgleda evrop-
ski i glamurozno.
Nedaleko od Taksima, nulte tačke metro-
pole, u dužini od dva kilometra, proteže se
najpoznatija ulica i pešačka zona - elegantni
Istiklal. Besprekorno čista, moderna, otme-
na, krcata prodavnicama, buticima i robnim
kućama, obasjana neonskom svetlošću i led
trakama. Sveprisutan dah Orijenta u gradu
ovde iščezava pod batom hiljada šetača sa
ozbiljnim planovima za kupovinu. U pauzama
neumornog traganja za najlepšom krpicom, u
restoranima, tik uz butike, čekaju dobro pozna-
ta jela.
Spuštajući se ka jednom od simbola grada
tornju Galata podignutom još u 14. veku, ode-
veno u boemski kaput veče pada na kaldrmis-
ane ulice. Onima koji ne sede u kafićima, koji se
po stilu i konceptu ne razlikuju od onih u dru-
gim evropskim prestonicama, na raspolaganju
su ceđeni sokovi od nara, šargarepe i đumbira
ili pomorandže. Tezgica na kojima se cedi voće
ima na svakom koraku kao i suvenirnica, galeri-
ja, ali i stambenih zgrada, iza čijih žaluzina, čini
se, kao da je vreme ostalo zarobljeno u romanu
Orhana Pamuka.
Onako usput, mladi sedeći na stepeništu,

18 Svet na dlanu decembar 2018.

trotoara ispred njihove radnje. Nije im teško noj luci, brod čeka kako bi se putnici ukrcali i
da se s vremena na vreme late metle, prospu započeli krstarenje, prvo zalivom a potom i
poneku kantu vode i operu izloge. moreuzom. Plovidba među obalama najvećeg
Kao u košnici, na Kapali čaršiji (Velikom ba- turskog grada, za maštovite, vožnja je kroz
zaru) sve vri od cenkanja, preslagivanja robe, vreme. U tom vremeplovu na talasima, misli
čuvenog i glasnog uzvikivanja ‘bujrum!’ (Izvo- lutaju zidinama Rumeli hisar tvrđave kao sved-
lite!), ponekog džeparoša i najrazličitije robe. oci kovanja završnih planova sultana Mehm-
Pravcati grad u malom, sa nekoliko hiljada pro- eda za osvajanje Carigrada u proleće 1453.
davnica, osobenom atmosferom i pravilima... godine, zatim hrabar i očajnički juriš u smrt
U jednom od poslednjih nastavaka serijala o poslednjeg vizantijskog cara, Konstantina XI
Džejms Bondu, krov bazara je poslužio Paleologa Dragaša, kralj Akeksandar
kao pista u jurnjavi motor- Karađorđević se 1933. iskrca-
ciklima i poteri za tajnim va sa broda ‘Dubrovnik’
agentom. Sve miriše na pristaništu kod
na neotpakovanu Dolmabahče pal-
robu, kožne jakne, ate… Nizvodno,
nekoliko puta tu uz hipodrom,
veće cene koje među hiljadama
se veštim cenk- radnika, eno
anjem tope do Isidora i An-
onih razumnih. timija kako
U svitanje nadgledaju
novog dana, sa gradnju najveće
minareta neke i najlepše crkve,
od hiljade istan- posvećene Svetoj
bulskih džamija, Mudrosti... U rajs-
preko razglasa, čuje koj Topkapi palati,
se ezan, poziv na mo- sultan se sprema da
litvu. Mujezinov glas, obeduje poslednji put u
koji ječi ulicama, parkovima i svom životu. Krišom dodate
trgovima, na arapskom ponavlja da kapi otrova učiniće svoje...
je Alah najveći, da nema drugog Boga do Alaha Moglo bi tako dugo da se plovi kroz vreme
ali i da je molitva spas i da je je ona bolja od ovim gradom, možda danima, godinama... Vre-
spavanja. Od onih velelepnih i grandioznih kao menska mašina zvana Istanbul poziva sve put-
što su Sulejmanija ili Fatih, čiji minareti skoro nike da se ukrcaju i uživaju u njenim spektaku-
pa dotiču samo nebo, do onih manjih, skrom- larnim slikama, mirisima, bojama i zvucima.
nijih dimenzija i izgleda. Bujrum!
Džamije su ukras Istanbula. Jedna od njih Aleksandar MIKIĆ
je i džamija sultanije Esmahan, smeštena na
‘istorijskom poluostrvu’. Dao ju je sagraditi, u
mladosti Bajica, a mnogo kasnije veliki vezir
Mehmed-paša Sokolović, jedan od najuticajni-
jih visokodostojnika u doba vladavine tri sul-
tana. Uživao je veliko poverenje slavnog Sule-
jmana Veličanstvenog, čiju je unuku Esmahan
učinio ženom najslavnijeg poturčenog Srbina.
Visok, bogat, vešt u vladanju i ratovanju,
večno počiva u Ejup džamiji.
Sledeći tragove negdašnje lučonoše i bede-
ma pravoslavlja, put će voditi ka Carigradskoj
ili Vaseljenskoj patrijaršiji. Smeštena je u delu
grada koji se zove Fener, gotovo na samoj obali
Halića (Haliç), što je turski naziv za Zlatni rog.
Pod treperavim sjajem voštanica i kandila, iko-
nostas crkve Svetog Đorđa blista u zenicama
vernika okupljenih na svetoj liturgiji. Nedelja
je, vernici prolaze pored stuba, za koji se veruje
da je za njega bio vezan Isus Hrist pre raspeća
na Golgoti, pričešćuju se i s mirom i anaforom
kreću ka dvorištu punom hodočasnika.
Nedaleko od Vaseljenske patrijaršije, u male-

decembar 2018. Svet na dlanu 19

IZ DNEVNIKA SVETSKIH PUTNIKA
Nezaboravna oaza
krunisanih glava
A
tlantik je izazov iz brojnih razloga.
Ponajviše za moreplovce ali i sve dru-
ge avanturiste. Jednako je magičan i
kad su u pitanju oni koji uživaju u do-
brom odmoru i drže do sebe
i svog porekla. Uostalom,
na njegovim obalama, do-
kaza je bezbroj, hedonizam
se neguje od davnina. Da li
je onda slučajno što se na
najlepšem delu južne obale
Atlantika ugnezdio Bijaric,
čuveno francusko mondensko
letovalište. Pošto je od Pariza
ili Azurne obale prilično
daleko, došli smo u Bijaric
savršenim putem iz španskog
dela Baskije, iz Bilbaoa. Želeli
smo da posetimo grad u kome
se vodi elegantan život u stilu
19. veka.
Talasi Atlantika, strme litice,
blistavo bele krečnjačke stene
i peščane plaže između njih. Sa ovom slikom
stopljena su snena ribarska sela, preglasni
zvuci luke i istorija koja seže nekoliko hiljada
godina u prošlost. Dvorci i plemićki posedi,
opatije i katedrale i stare drvene kuće svedoče
o vremenima moći i blagostanja. A među njima
20 Svet na dlanu decembar 2018.
- Bijaric. Mesto okupljanja lovaca na kitove
na baskijskoj obali, sa još uvek veoma popu-
larnim plažama i promenadama. Bio je i ostao
duša ovog dela Francuske.
Istorija Bijarica svojim
korenima ulazi u dubinu ve-
kova. Ali današnja slava sti-
gla je tek u 19. stoleću posle
posete kraljice Evgenije i
njenog supruga Napoleona
III, koji su ovde proveli od-
mor sa svojom dvorskom
svitom. Engleska kraljica
Viktorija je tu boravila 1889.
godine a od 1906. je postao
i mesto odmora britanskog
kralja Edvarda VII. Volele
su tu da letuju i krunisane
glave Španije a posebno
kralj Alfonso XIII. Ruski bo-
emi su ga otkrili tek krajem
19. i početkom 20. veka i u
njemu sazidali pravoslavni
hram Aleksandra Nevskog. U raznim periodi-
ma Bijaric su posećivali i tako poznati ljudi kao
što su Fjodor Šaljapin, Vladimir Nabokov, Irina
Odoevceva... U tom gradu su se venčali Dmitrij
Pavlovič i Odri Emeri.
Posle razvoda kralja Milana i Natalije
Obrenović 1888.
godine, kraljica je kupila
u Bijaricu dvorac „Sašino“. Na
put je pozvala i Dragu Mašin da joj bude
pratnja i dvorska dama. Mladi kralj Aleksandar
Obrenović je uskoro stigao i vlada verovanje
da se tu rodila tragična ljubav između njega i
Drage.
Poznata je i činjenica da je veliki poljski pisac
Henrik Sjenkijevič svoj roman „Qvo Vadis“ na-
pisao za svega godinu dana u Bijaricu.
Velelepne vile i spokojan način života uve-
liko zasenjuju Monte Karlo i Azurnu obalu.
Jedno od najinteresantnijih zdanja koje smo
posetili je svakako svetionik, visok 74 meta-
ra, uzdignut iznad grada odakle se otkriva
zadivljujuća panorama. Pri čistom, vedrom i
jasnom danu mogu se videti i obale susedne
Španije.
Centar Bijarica je Gradski kazino, smešten
gotovo na obali velike plaže koja je kompletno
sređena još davne 1930. godine. Tada je dobila
i svoj sadašnji oblik i izgled. Glavne gradske
znamenitosti su crkva Sent Ežen, Imperator-
ska kapela, muzej Aziatika, statua Device
Marije i stara luka Port Peše prepuna
restorana, butika, mnogobrojnih vila...
Posebno mesto zaslužuje “Hotel du Palais”
(bivša vila “Ežen”) koji je izgradio Napoleon
III sredinom 19. stoleća za svoju ženu kraljicu
Evgeniju, koju je upoznao baš u tom gradu.
Ali najveća znamenitost je ipak okean. Bija-
ric ne može da se pohvali beskonačnim, lepim
plažama. Kamenite padine Pirineja ponegde
se spuštaju do samog mora i obrazuju visoke
rtove i strme obale. Na pojedinim mestima
obalu je zasuo pesak stvorivši uvale idealne
za kupanje. Najpoznatije zone su: Miledi, Mar-
belja, Kot dez Bask, Grand plaza i Miramar.
Plaže su skoro uvek pune ali veliki talasi često
onemogućavaju ulaz u vodu.
Od Španije prema Bijaricu vodi dobar put
koji se plaća. A da bi se vozilom ušlo i izašlo iz
grada opet
treba platiti. U blizini je
izgrađen novi Muzej mora.
Posetioce čeka 50 akvarijuma
sa životinjskim svetom iz Baskijskog
zaliva, Tihog okeana i Karipskog mora.
Ovo popularno i mondensko letovalište, po
tradiciji, najčešće posećuju Francuzi. Od stra-
naca već decenijama ima najviše Rusa. Naših
turista gotovo da i nema.
Napuštamo Bijaric, centar baskijske kul-
ture u Francuskoj. Odlazeći, na jednoj zgradi
smo primetili, osim francuske, i crveno-zele-
no-belu baskijsku zastavu.
decembar 2018. Svet na dlanu 21
LEPOTA VENECIJE JE NEPROLAZNA

Italijanska
diva na vodi
Venecije
širom sveta
Mnogi svetski gradovi
izgrađeni na kanalima nose
epitet Venecije. Amsterdam
je “Zapadna Venecija”, Sankt
Peterburg “Severna Venecija”
a Nju Orleans “Američka
Venecija”…

22 Svet na dlanu decembar 2018.

V
enecija ili italijanska diva na vodi, je-
dan je od najlepših gradova sveta.
Prelepe palate i crkve, preko 350 mo-
stova, grad misterija skrivenih pod
karnevalskim maskama… Romantika na sva-
kom koraku ne samo da prija već i vraća u vre-
mena duždeva, mletačkih trgovaca, raskošnih
haljina…
U Veneciji je saobraćaj zabranjen. Ipak,
postoje tri dobra načina da obiđete ovu lepoti-
cu. Prvi i možda najbolji je šetnja, iz prostog
razloga što možete zastati gde vam odgovara
i fotografisati svaki zanimljiv istorijski spo-
menik, praviti pauze gde želite, biti gospodar
svog vremena.
Drugi način, ujedno i najromantičniji, jeste
obilazak Venecije gondolama. Međutim, ako
se zadesite u Veneciji u jeku turističke sezone,
na vožnju gondolom morate čekati prilično
dugo. A i cena ove avanture je malo (ne)pri-
hvatljiva - od 100 do 300 evra. Treći način su
plovidbe turističkim brodovima ili uživanje
u lepotama Venecije sa mora. Definitivno,
najveći broj turista se odlučuje za prvi način
u kombinaciji sa vožnjom turističkim brodom.
Venecija je krcata lepotom. Otuda je i prvo
pitanje onog ko u nju pristigne odakle početi?
S obzirom na to da je Venecija neka vrsta
muzeja pod otvorenim nebom, možda i nije
važno odakle krenuti. Najvažije je napraviti
prvi korak, sve ostalo stiže samo po sebi.
Venecija je u srednjem veku bila naveći
trgovački centar Evrope, znana i kao pres-
tonica čuvene Mletačke republike. Grad je
izgrađen na stotinak malih ostrva, prvenstve-
no da bi se zaštitio od divljih plemena, zatim i
drugih brojnih neprijatelja, kao i onih koji nisu
krili želju da je osvoje i pokore.
Venecija je grad spomeničke kulture. Svako
zdanje je priča za sebe. Neke građevine su iz-
rasle u ikone grada…
Duždeva palata je bila sedište mletačke
vlasti koja je odražavala moć i bogatstvo. Bilo
je to vreme u kome je Venecija bila na vrhuncu
moći i verovatno najbogatiji grad sveta, ali i
centar svetske trgovine. Posle pada Mletačke
republike 1797. godine, izgubila je privilegiju
centra moći, ali nije izgubila na lepoti.
Prema odluci italijanske vlade, Duždeva
palata 1923. godine postaje muzej otvoren za
javnost, kao što je to i danas.
Trg Svetog Marka se smatra jednim od
najlepših trgova sveta. Na raskošnu baziliku
Svetog Marka naslanja se istorijski centar
političke moći u Veneciji - Duždeva palata. Na
ulazu je toranj sa satom, zatim figura Svetog
decembar 2018. Svet na dlanu 23

Inspiracija umetnika
Venecija je grad o kome se najviše pisalo.
Mnogi svetski književnici su je ovekovečili.
Evo i nekoliko citata koji iskazuju divljenje…
Frančesko Petrarka: “Venecija bogata zlatom,
ali još bogatija slavom”; Tomas Man: “Naj-
neverovatniji od svih gradova”; Čarls Dikens:
“Stvarnost Venecije nadmašuje maštu svak-
og zanesenjaka”… Naš Milan Rakić takođe je
Veneciji posvetio pesmu.
24 Svet na dlanu decembar 2018.
Teodora, a najpoznatiji spomenik na ovom
trgu je krilati lav Svetog Marka, zaštitnika
grada.
Ovaj trg je najniži plato u gradu i često je
izložen poplavama, naročito u martu i okto-
bru. A podatak da Venecija svake godine tone
za dva centimetra je zabrinjavajući.
Svakako simbol Venecije je crkva Svetog
Marka u kojoj se nalaze mnoga remek-dela i
predmeti od značaja - freske i slike najpoznati-
jih umetnika, figure od zlata i stakla, skulp-
ture, rezbarije… Najviše umetničkih dela dela
doneto je nakon pljačke Carigrada i Aje Sofije
u četvrtom krstaškom ratu 1204. godine.
Istinske atrakcije Venecije su njeni mosto-
vi. Najpoznatiji je Most Rialto, a zanimljiva
priča je i kako je nastao. Arhitekte i umetnici,
Mikelanđelo, Sansavina i Paladija, nadmetali
su se u 16. veku za najbolji projekat mosta koji
je trebalo da bude izgrađen na poziciji starog
drvenog mosta preko velikog kanala.
Pobednik je bio “Antonio od mosta”. Most Ri-
alto je sam po sebi centar Venecije, poznat je
po pijaci suvenira, venecijanskih maski i voća.
Most uzdaha takođe je jedna od atrakcija gra-
da. Povezan je sa gradskim zatvorom. Postoje
dve priče kako je ovaj most dobio ime.
Onima koji su zaljubljeni više će odgovarati
verzija da je dobio ime po uzdasima zalju-
bljenih parova koji bi se upravo na tom mestu
poljubili tokom zalaska sunca.
Međutim, oni koji mogu da podnesu suroviju
priču čuće da je most izgrađen u 17. veku kako
bi povezao stari i novi zatvor odmah preko reke.
Prelazak tog mosta bio je zapravo posljednji
pogled za mnoge robijaše koji su išli na pogu-
bljenje ili u ćelije. Legenda kaže da su uzdisali
gledajući bližnje koji su plakali za njima…
Govori se da je jedan od retkih zatvorenika koji
je uspeo da pobegne iz strogo čuvanog zatvora
bio slavni ljubavnik Kazanova.
Jedna od najpoznatijih zgrada u veneciji je
Santa Marija della salute, crkva izgrađena od
kamena prekrivenog mermernim peskom. Po-
dignuta je kao znak zahvalnosti za oporavak
posle kuge koja je zadesila grad. Ogromne
bazilike koje su riznice remek-dela Ticijana i
Đovana Belinija, zatim statua Donatela…
Pored vrednih i lepih spomenika, odnosno
neobičnih ahitektonski inspirativnih zdanja,
Venecija obiluje muzejima.
Neizbežan i veoma važan događaj za grad je
zvanični Venecijanski karneval, koji je prvi put
održan 1268. godine. Tada je bila uobičajna
pojava da se po gradu mogu videti ljudi koji
šetaju s maskama na licu. Zaštitni znak kar-
nevala, venecijanska maska, ostala je sinonim
zavera, preljuba i spletki, ali takođe i način koji
svakom omogućava da se zabavlja na način
koji mu odgovara i da se ”ruše mnoge granice
dozvoljenog”.
Maske, kojima su se nekad prikrivale klasne
razlike, a danas su samo maske, tokom kar-
nevala se mogu kupiti na svakom koraku. Od
onih najskromnije izrade pa do originalnih
nastalih u rukama vrhunskim umetnika… Od
vas zavisi samo jedno: koliko ste novca sprem-
ni da date za prikrivanje svog lica.
Venecija je turistički bastion. S turističkim
cenovnikom. Cene espreso kafe na Trgu Sve-
tog Marka dostiže cenu i do 30 evra. Ako se
odlučite da kafu ispijate u “Florianu“, koji je
bio omiljeno mesto čuvenog zavodnika Ka-
zanove, možete uživati i u predivnoj muzici
orkestra. To je možda i najstariji kafić u Ev-
ropi. I danas je omiljeno mesto svetske elite
koja posećuje Veneciju. Za susednim stolom
možete često prepoznati neka slavna lica,
jer je Venecija jedna od omiljenih destinacija
svetskog džet seta….
decembar 2018. Svet na dlanu 25
KIPROM UZDUŽ I POPREKO

26 Svet na dlanu decembar 2018.

S
a čim se može uporediti putovanje na
Kipar? Možda jedino sa malim put-
ovanjem oko sveta. Toliko je ostataka
iz kamenog doba, prekrasnih grčkih
hramova, rimskih pozorišta, veličanstvenih
vizantijskih manastira, venecijanskih tvrđava
i gotskih crkava. Na Kipru i kroz vazduh lete
tajne i zagonetke proteklih epoha.
Po grčkoj mitologiji, na planini Olimp su živeli
Zevs, Diona i njihova kći Afrodita. Po drugoj,
mnogo zastupljenijoj verziji, Afrodita je rođena
iz morske pene u blizini obala Kipra. Pored
grada Kuklia do dana današnjeg čuvaju se os-
taci hrama boginje ljubavi i plodnosti, a pored
Pafosa je divna plaža Akamas za koju se veruje
da je bila mesto Afroditinog rođenja iz morske
pene i njenih kasnijih ljubavnih sastanaka. Da-
nas je to najpopularnija i najčešće posećivana
plaža Kipra. Takođe, prema legendi, kupanje
na mestu pojavljivanja božanstvene Afrodite
svakoj dami daje doživotnu lepotu. Poluostrvo
Akamas je možda najlepše na tom čudesnom
mediteranskom ostrvu i jedno od poslednjih
koje je Unesko uvrstio u svoj spisak.
Kipar je treće po veličini ostrvo Mediterana.
Iako pripada Evropi, okružen je azijskim zemlj-
ama. Najbliži susedi su mu Turska, Sirija, Izrael i
nešto dalje Egipat.
Nikozija je jedini grad u svetu koji je istovre-
meno glavni grad dve države, Republike Kipar
i Turske Republike Severni Kipar. Kroz centar
grada prolazi demarkaciona ili zelena linija,
koja deli prestonicu na dva, gotovo jednaka
dela, grčki i turski. U starom delu grada, opa-
sanom venecijanskim zidinama, treba posetiti
katedralu Svetog Jovana, crkvu Tripiotica sa
čuvenim ikonostasom, Dvorac arhiepiskopa
u kom je nekada živeo i Makarios III i najveći
ulaz u stari grad - vrata Famagusta. Za mnoge
je najlepši deo Nikozije „Laiki Gitonja“, jedan
od kvartova istorijskog centra, gde se još uvek
oseća atmosfera početka prošlog veka. U nje-
mu su stare kuće, kaldrmisane ulice, neke to-
liko uske da se kroz njih može proći isključivo
pešice, restorani u retro stilu u kojima se jela
spremaju po skoro zaboravljenim receptima i
bezbroj barova.
Limasol je kosmopolitsko letovalište pogod-
no za sve, za porodice ali i za bučne družine.
Za najaktivnije, Limasol je dobro lociran za
obilaske celog ostrva. Ima bezbroj atraktivnih
mesta zabave, dobre plaže i mogućnost ne-
zaboravnog noćnog provoda. A za ljubitelje
starina, antičke hramove i riterske tvrđave.
U blizini Limasola su ostaci drevnih gradova
Amatusa i Kuriuma. Na svega 50 km dalje, u
unutrašnjosti kopna, nalazi se nacionalni park
Trodos. Prirodne, planinske, prohladne šume
su idealne za beg od letnje žege a zimi su u
potpunoj vlasti skijaša. Obilazak sela Trodosa
je posebna stranica u dnevniku svakog tur-
iste. Selo Pedulas se specijalizovalo za gajenje
trešanja i višanja, u Mulutasu flaširaju min-
eralnu vodu iz lokalnog izvora, u Kalopana-
jotisu prerađuju ribu a u Prodromosu trguju
jabukama. Posebno je živopisno selo Omodos
sa snežnobelim kućama, stepenastim vino-
gradima i šarenim cvetnim baštama. U njemu
se prerađuje drvo i čuva ključ napuštenog
manastira Svetog krsta. Olimpos je najviši vrh
Kipra. Na njegovim obroncima je znamenito
selo Kakopetrija sa mnogobrojnim vizantijskim
crkvama i manastirima. Najpoznatiji je Kikos.
Jedinstvenost ovog zdanja je što se u njemu
čuva čudotvorna ikona Bogorodice. Par metara
dalje, na mestu odakle se vidi celo ostrvo je, po
sopstvenoj želji, sahranjen arhiepiskop Makari-
os III, prvi predsednik Republike Kipar (1950-
1977) i arhiepiskop kiparske pravoslavne crkve.
U Turskoj Republici Severni Kipar, u gradu
Gazimaguza (Famagusta), nalazi se luzinjan-
ska tvrđava iz 14. veka, koja je poslužila kao
inspiracija Šekspiru za pisanje tragedije “Otelo”.
U njenoj kuli je predstavljeno ubistvo Dezde-
mone. Na sceni tvrđave su se često, tokom leta,
igrale brojne adaptacije ovog dela. Zbog res-
tauracije sada je zatvorena i biće otvorena za
posete tek sledeće godine.
Pored Larnake, blizu puta ka internaciona-
lnom aerodromu, na obali slanog jezera je
džamija Hala Sultan Teke, peta po važnosti u
islamskom svetu, posle Meke, Medine, jerusa-
limske Al Akse i keruanske Velike džamije. Ono
što je potpuno atipično, izgrađena je u čast
jedne žene, Um Haram. Po jednima, ona je bila
tetka proroka Muhameda, po drugima supruga
jedne od njemu bliskih osoba. No, bez obzira
šta je tačno, njeno ime je vezano za osnivača
islama.
Od jednog do drugog kraja ostrva stiže se za
nekoliko sati. Tako se najbolje može videti sve.
Žitelji ostrva, kako Grci tako i Turci, vrlo su gos-
toljubivi i ne žale vreme da turistima pokažu
njihovu zemlju. Neko od grčkih velikana je
rekao: „Kipar je lep kao bilo koje lepo ostrvo“.
Današnji Grci kažu: „Kipar je Grčka - de lux“!
decembar 2018. Svet na dlanu 27
ONO ŠTO NISTE ZNALI O NEMAČKOJ

Zemlja
pesnika i
mislilaca
O
vo je samo za one koji žele da znaju pokrajina. Na čelu države je savezni predsednik/
sve o Nemačkoj. O njenom državnom predsednica, a na čelu vlade savezni kancelar/
uređenju, površini, predelima, kancelarka.
stanovništvu, životnom stilu i kulturnoj Nemačka ima površinu od 357.022 kvadratna
sceni. kilometra. Najduže rastojanje od severa ka jugu
Savezna Republika Nemačka je od 1949. godine iznosi vazdušnom linijom 876 kilometara, a u prav-
demokratska, parlamentarna savezna država. Od cu zapad-istok 640 kilometara.
ponovnog ujedinjenja 1990. čini je 16 saveznih Najveći grad u Nemačkoj je istovremeno i njen
glavni grad: Berlin sa 3,4 miliona stanovnika. Os-
tali milionski gradovi su: Hamburg (1,8 miliona) i
Minhen (1,3 miliona), dok je Keln tek nešto ispod
te granice. Frankfurt na Majni (662.000 stanovnika)
međunarodni je finansijski centar.
Predeli širom Nemačke su raznovrsni. Na
severu se protežu obale Severnog i Baltičkog
mora, a na jugu se uzdižu vrhovi Alpa. Između
njih pronaći ćete različite oblasti: ravnice sa raz-
vijenom poljoprivredom, široke reke i jezera,
šumovite regione, gradske centre i brežuljkaste
predele srednjenemačkih planina. Najviši vrh u
Nemačkoj je Cugšpice sa visinom od 2.963 meta-
ra. Najduža reka je Rajna, koja kroz Nemačku
protiče dužinom od 865 kilometara. Nemačka
broji 16 nacionalnih parkova, 104 parka prirode
i 15 rezervata biosfere.
Nemačka je zemlja sa najvećim brojem stanovni-

28 Svet na dlanu decembar 2018.

ka u Evropi. Oko 82 miliona ljudi živi u Nemačkoj,
a gustina naseljenosti odgovara proseku od 230
stanovnika po kvadratnom kilometru.
Život u Nemačkoj je pod uticajem raznovrsnih
kulturnih programa i može se opisati kao moderan
i kosmopolitski. Mnogobrojni tradicionalni festi-
vali poput karnevala, festivala vina i Oktoberfesta,
muzičkih festivala, od klasične muzike do roka, kao
i dobra kuhinja dopunjena vinima iz 13 vinogradar-
skih regiona pozivaju da vreme provedete u veselju
i zajedništvu.
Nemačka je domovina velikih pesnika i zna-
menitih muzičara. Imena velikana kao što su
Gete i Ginter Gras, Bah i Betoven svedoče o dugoj
tradiciji visoko razvijenog kulturnog života. Da-
nas se Nemačka prezentuje svojom zadivljujućom
širinom od moderne do antike. U Nemačkoj
postoji više od 300 pozorišta i 130 profesionalnih
orkestara, 630 umetničkih muzeja sa zbirkama
od međunarodnog značaja. Književnost i film su
oblasti u koje nemački umetnici iz godine u godinu
unose mnogo kreativnosti.
Takođe i nauka, uključujući obrazovanje i
istraživanje, čvrsto je utemeljena u Nemačkoj:
skoro 370 visokoškolskih institucija uživa visok re-
nome među studentima širom sveta.
ZAPIS IZ SRCA SA JEDNOG NEZABORAVNOG PUTOVANJA

Noć(i) u
Solunu koji
nikada ne
spava

30 Svet na dlanu decembar 2018.

P
rvi utisak čim kročite u Solun je da se osećate
kao kod kuće. Možda tome treba pripisati
topao odnos Grka prema Srbima, kao i isto-
riju koja je zbližila ova dva naroda.
Na prvi pogled primećujete da u Solunu nema
nebodera i visokih zgrada, ali samo jedan pogled
sa visine je dovoljan da se uverite da ste gost jed-
nog velikog grada. Aristotelov trg uvek je prepun
ljudi, što stranaca, što Grka koji i tokom leta i tokom
zime, po suncu i po kiši, pod obavezno ispijaju kafu
na ovom čarobnom mestu. Na samoj obali, sve do
Bele kule načičkani su kafići jedan uz drugi, tako
da traženje slobodnog mesta može potrajati i do
pola sata. U čuvenim uzerijama, koje su poput naših
kafana, ispija se grčka kafa i jede feta sir, masline,
paradajz i krastavci, gustira tzatziki…
U podnožju Bele kule su, gotovo celog dana,
raznovrsna događanja. Tu su razni ulični svirači,
klovnovi i meštani koji uživaju u šetnji obalom,
ali i dva broda-restorana koji krstare zalivom. Ulaz
je besplatan, mada je piće na brodu obavezno i
košta najmanje 5,5 evra. Vredi krstariti, posebno u
predvečerje. Tek odatle, sa pučine, Solun dobija svoj
sjaj i lepotu. Dok sunce lagano hita na počinak, dok
se oglašavaju brodske sirene i galebovi, na obali i u
kafićima vri od ljudi. Počinje još jedna prelepa noć u
Solunu, gradu koji nikada ne spava, koji voli da mu
se dođe u goste, da mu se radujete i da mu se što
češće vraćate.
U užem centru Soluna mnoštvo radnji nude
svakojaku robu. Ima kvalitetne i skupe, ali ima
i one jeftinije koja je solidnog kvaliteta. Tu su i
nezaobilazni ulični prodavci koji znaju da budu
izuzetno navalentni kada je prodaja u pitanju, a
spremni su da spuste cenu i više od 100 odsto.
Ukoliko imate vremena da odete do outlet centra
Mega, nećete pogrešiti jer su cene više nego po-
voljne, primera radi “nike” patike su od 19 do 50
evra, “levis” farmerke su 40, “riplej” 70, tako da se
možete obući za celu sezonu. U Solunu ima dosta
radnji koje prodaju kožne jakne i bunde, cene jak-
ni se kreću od 50 do 70 evra, popularni montoni
su 120, a bunde od 200 do 400 evra. Grk Jorgos,
koji odlično priča srpski spreman je da se cenka i
da za Srbe spusti cenu i do 20 odsto.
Na svakom koraku ovde je ispisana istorija, pa se
često dešava da čim graditelji zakopaju malo dublje
naiđu na ostatke zidina Rimskog carstva. Solun je
kulturni, prosvetni, industrijski, finansijski i adminis-
trativni centar ovog dela zemlje. Svi, naravno, znaju
za ovdašnju najdužu ulicu Egnatia, koja je vekovima
povezivala istok i zapad. Tu je i prestižna ulica Cimis-
ki, pa i ulice oko nje, jer je roba u radnjama odličnog
kvaliteta ali su i cene visoke. Postoje, zapravo, dve
velike oblasti grada: Ano Poli - viši deo grada na
strmom području i Kato Poli - niži deo grada koji se
prostire ka istoku, sve do luke.
Poseban deo grada je Epano Poli, prepun uskih
ulica, sa malim kućama i lepim baštama, uređenim
u istočnjačkom stilu koje vode do tvrđave Kastra.
Tamo takođe ima ostataka rimskih zidina. Ipak,
prava preporuka za pravi doživljaj Soluna je po-
seta nekoj od mnogobrojnih taverni, ili boravak u
kafićima i restoranima duž obale, obojenim sun-
cem Mediterana i mirisom mora i ribe koji dolaze iz
obližnje luke.
Naši, ali i mnogi strani turisti rado posećuju Ze-
jtinlik, srpsko vojničko groblje u Solunu. Hroničari
su zabeležili da je 1916. godine tu bila glavna vojna
poljska bolnica srpske vojske. Kompleks se prostire
na oko 7.000 kvadratnih metara. U sklopu groblja
nastao je svojevrstan muzej predmeta, relikvija i
knjiga koje su, decenijama unazad, tu donosili po-
setioci.
Devedesetogodišnji Đorđe Mihailović je čuvar
srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu.
Prkoseći godinama, predano nastavlja da dočekuje
i ispraća goste i potomke srpskih ratnika strada-
lih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu.
Rođen 1928. kao unuk i sin čuvara Zejtinlika, Đorđe
Mihailović je za današnje generacije poslednja iko-
na Velikog rata. Više od pola veka brine o uređenju
grobnica, dočekuje i ispraća goste i potomke
srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u
Prvom svetskom ratu, uz obavezno kazivanje sti-
hova Vojislava Ilića. Đorđe je u penziji, ali odlukom
nadležnog ministarstva, nastavlja da obavlja svoju
svetu dužnost. Marija NIKOLIĆ
decembar 2018. Svet na dlanu 31
SIROS JE OSTRVO LEPOTE

Mala magija
Kiklada u
plavetnilu
Egeja
32 Svet na dlanu decembar 2018.
K
ikladi su grupa ostrva u Egejskom moru,
južno od Atine. Decenijama unazad su
vrlo popularna turistička destinacija
koju rado posećuju turisti iz celog sveta.
Čini ih veliki broj ostrva, od kojih su najpoznatiji
Mikonos, Santorini, Milos, Naksos i Paros. Siros
je najrazvijenije i najnaprednije ostrvo Kiklada
i administrativni je centar. Odlično je povezano
trajektnim linijama sa okolnim ostrvima, a iz luke
Pirej se linijom Blue Star Ferries do Sirosa stiže za
manje od četiri sata.
Dolazak na ostrvo trajektom je pravi doživljaj.
Zvona na crkvi Agios Dimitras izgrađenoj na litici
iznad grada oglašavaju se svaki put pri uplovlja-
vanju broda. Dok brod prilazi luci, možete videti
najlepše delove grada Ermoupolisa koji kaskad-
no nestaju u brdu. Impresivna arhitektura osli-
kava bogatu prošlost grada i celog ostrva. Siros
je kroz istoriju prošao vladavinu starog Rima,
Vizantije, a najduže je bio pod vlašću Mlečana,
što je uticalo na to da i danas na ostrvu živi ve-
liki broj Grka katolika. Pravoslavno stanovništvo
je uglavnom doseljeno sa okolnih ostrva u pro- U okviru zgrade parlamenta je biblioteka sa odmičemo dalje od crkve, pred nama se otkriva
tekla dva veka. Zbog toga, ostrvo je puno i pra- preko 35.000 knjiga i Arheološki muzej, jedan bajkovita četvrt grada sa kućama građenim u
voslavnih i katoličkih crkvi. od najstarijih u Grčkoj, koji su otvoreni za tur- neoklasičnom stilu, čiji balkoni i prozori puni
Luka u Ermopolisu je danas jedna od većih u iste. Sva važna dešavanja i događaji organizuju cveća gledaju na Egejsko more. Jedna od velikih
Egejskom moru, što nije slučajno jer je bila ko- se na velikom trgu ispred skupštine. Na mestu dragocenosti ostrva je ikona koju je naslikao
mercijalni centar skoro čitav vek. Zgrade koje nekadašnje gimnazije danas je sedište Univer- čuveni slikar Domienikos Teotokopulos, poznatiji
su nekada korišćene za skladištenje robe, danas ziteta Egeja. Bogata prošlost i dalje živi na uli- kao El Greko. Ona se vekovima čuva u crkvi Pres-
su preuređene u restorane, hotele i klubove, što cama ovog magičnog grada. Iznad trga Miaoli vete Bogorodice.
čini luku najposećenijim delom ostrva. Nedaleko je pozorište Apolo kao simbol kulturnog razvoja Malo srednjovekovno naselje, ujedno i prvo
od luke nalazi se Industrijski muzej u kome su Hermopolisa, osnovano 1864. godine po ugledu na ostrvu zove se Gornji Siros. Nalazi se na brdu
sačuvane uspomene industrijskog rasta, brodo- na čuvenu Milansku skalu. Pozorište je ugostilo iznad grada i liči na zamak. Kamene bele kuće
gradnje, a izložen je i prvi električni automobil u velike i svetski poznate pozorišne trupe i cenjeno sabijene jedna uz drugu, građene pre mnogo
Grčkoj. je od strane velikih umetnika. vekova, kao i uske kaldrmisane ulice daju ovom
Od sredine mola počinje ulica Hermou, Šetajući od pozorišta uzbrdo, nailazimo na mestu izgled utvrđenja. Dvorišta se spajaju sa
koja vodi do velikog trga Miaouli popločanog veličanstvenu crkvu Svetog Nikole, sagrađenu ulicama bez ograda, šireći prijatan miris gera-
mermerom, sa obiljem palminog drveća. Trgom 1848, sa upečatljivom plavom kupolom i visokim nijuma i jasmina. Da bi se ušlo u grad prolazi se
dominira jedno od najlepših zdanja na ostrvu belim zvonikom. Ona je simbol grada i jedna je kroz kapiju Kamara, koja je danas glavni ulaz ili
- Gradska skupština, sagrađena 1898. godine. od dva pravoslavna hrama sa orguljama. Kako sa gornje strane brda uz crkvu Svetog Đorđa.

decembar 2018. Svet na dlanu 33

 Šetajući od pozorišta
uzbrdo, nailazimo na
veličanstvenu crkvu
Svetog Nikole,
sagrađenu 1848, sa
upečatljivom plavom
kupolom i visokim
belim zvonikom. Simbol
je grada i jedan od dva
pravoslavna hrama
sa orguljama
Sve je kao mali lavirint, ali ne možete zalutati. Iza hoteli, koji su nastali renoviranjem starih kuća koje se nalaze na južnoj strani ostrva, dok su na
svakog ugla pruža se panorama zaliva i grada Er- na dobrim lokacijama. Cene su pristupačne što severnoj skrivene uvale i manje posećena za-
moupolisa. se tiče smeštaja, ali i vanpansionske potrošnje. nimljiva mesta. Jedna od boljih gradskih plaža
Ovo živopisno mesto oslikava pravi duh stare Dosta je jeftinije u odnosu na komšijska os- je Galisas, sa prirodnim hladom, suncobranima
Grčke na Kikladskim ostrvima. Gde god stanete trva, gde je masovni turizam uzeo maha. Tako i ležaljkama. Pogodna je za decu jer je plićak
pogled je impresivan, pred vama je grad, luka, možete opušteno sedeti u nekoj od tradicional- dugačak, a odmah uz plažu su taverne i pro-
svetlost koja treperi nad Egejskim morem... Sred- nih taverni u gradu i prepustiti se gastronomskim davnice. Dosta posećene plaže su još Finikas,
njovekovna istorija Ani Sirosa nije samo bitna specijalitetima. Savet je da poslušate preporuke Posidonia i Azolimnos. Manja mesta Kini ili Vari
zbog arhitekture. Crkva Svetog Đorđa je paljena i domaćina oko izbora jela ili pića, nećete pogrešiti. idealna su za porodično letovanje. Posejdonija
građena tri puta pre nego što je postala katolička Sve je jako ukusno i ne libite se da probate jagnj- je naselje gde su mnogi bogati Grci napravili vile
katedrala. Istorijska arhiva u katedrali je jedinst- etinu sa sosom od meda, pasticio, domaći sir ili šezdesetih godina prošlog veka. Gde god ste
vena na Kikladima i ima veliku vrednost doku- nešto od lokalnih jela. smešteni, obilazak okolnih plaža i mesta je jed-
mentovanu datumima koji potiču čak iz prvih S obzirom na dobar položaj ostrva ali i tra- nostavan, jer je ostrvo malo ali dobro povezano
godina hrišćanstva. jektne veze, možete otići na izlete na Mikonos, autobuskim linijima. Za prevoz se najviše koriste
Velika pjaca je centralna ulica Ani Sirosa, sa Tinos, Naksos, Paros ili Santorini. Tinos je najbliže mopedi koje možete iznajmiti kao i automobile.
tradicionalnim kafićima i tavernama, koja u ostrvo, udaljeno samo pola sata vožnje brodom. More je toplo čak i u oktobru zbog sredozemne
večernjim časovima dobija svoj pravi sjaj. U Ani Poznato je po crkvi Device Marije i čuvenom klime sa dugim letima i blagim zimama, sa malo
Sirosu ćete naići na muzej poznatog muzičara hodočašću pravoslavnih vernika. Mikonos je vrlo padavina. Siros je ostrvo koje je živo tokom cele
Markosa Vamvakarisa, koji je negovao folklorni popularno ostrvo na kome letuje svetski džet- godine, ne samo u letnjoj sezoni. Naročito je
pravac u grčkoj muzici zvani rebetiko. set. Znaju ga po dobroj zabavi, a do njega se sa popularno za vreme praznika, kada se organizuju
Na Sirosu, kao i na ostalim ostrvima Kiklada Sirosa takođe brzo stiže. razni muzički festivali i koncerti.
najviše se gaje masline, vinova loza i voće. A šta Siros ima veliki broj prelepih peščanih plaža Jasmina MOŠIĆ
je najbolje poneti kao suvenir sa ovog magičnog
ostrva? Ratluk! Šetajući gradom, videćete da se
na svakom ćošku prodaje ova poslastica, lepo
upakovana i sa motivima Sirosa. Ako vas zanima
kako se pravi ratluk, možete posetiti i direktno
fabriku „Kanakaris”. U njoj se dnevno spremi po
2.000 kg ratluka, koji se prodaje širom zemlje. Od
puno različitih ukusa, izdvojila bih onaj sa me-
dom i orasima.
- Pre nego što se Pirej razvio, Siros je bio
najvažnija luka u ovom delu Evrope. Zbog raz-
vijenih trgovinskih veza, brodovlasnici su dola-
zili ovde da posluju. Prva brodska kompanija se
nalazila upravo na ovom mestu, prva bolnica u
Grčkoj, prva pošta, Nacionalna banka Grčke...
Upravo zbog toga što je oduvek bio trgovinski i
administrativni centar, Siros nije imao potrebu za
turizmom - objasnio nam je Adonis Marangos iz
lokalne turističke agencije.
Danas je turizam razvijen, ali ne onaj maso-
vni. Ovde nećete videti velike hotele i udaljene
rizorte. Uglavnom preovlađuju moderni butik

34 Svet na dlanu decembar 2018.

TURISTIČKI DRAGULJI

Amalfi, grad po kojem je

cela obala dobila ime, biser
je srednjovekovne arhitek-
ture sa čudesnom katedra-
lom Svetog Andreje do koje
se sa glavnog gradskog trga
stiže dugim usponom od 57
stepenika.
Obala Amalfi je i spe-
ktakularna rivijera sa
zmijolikim putevima,
predivnom vegetacijom,
malim ribarskim selima i pi-
toresknim gradićima. Jedan
od najčudesnijih je Pozitano
prepoznatljiv po letnji-
kovcima uklesanim u brdo i
sa kaskadama do mora...

decembar 2018. Svet na dlanu 35

MINI-RAZGLEDNICA GIBRALTARA

Pogled iz države
sa visoke stene

36 Svet na dlanu decembar 2018.

 D
ržava-grad Gibraltar je
visoka stena oblika po-
luostrva povezanog sa
Španijom uskim sprudom.
Na
Na tom suženom delu nema nikakvih
kapitalnih građevina. Danas je Gi-
braltar prekomorska teritorija Velike
Britanije, još uvek članica Evropske
unije a svih 30.000 njegovih stanovnika
su državljani Ujedinjenog Kraljevstva.
Španija ne priznaje britanski suvereni-
tet i smatra da Englezima pripada samo
utvrđena stena i ništa više. Zvanični Madrid
čak piše da je taj deo bio nezakonito okupi-
ran 1815. godine kada su Englezi tu počeli
da grade zatvor a 1938. godine, za vreme
Španskog građanskog rata, na spornoj terito-
riji izgrađen je aerodrom. I danas se u Španiji
ne koristi termin „granica“ već „baraž“ (rampa
ili greda). Međutim, taj spor ne smeta dobrim
međususedskim odnosima. Svakodnevno grani-
cu prelaze hiljade Španaca koji rade u Gibralta-
ru. Osim službenog engleskog jezika, u gradu se
koristi i lokalni dijalekt - andalužanski.
Ukoliko se nađete na jugu Španije, ne bi treba-
lo nikako da propustite posetu jednom važnom
geografskom i istorijskom mestu - Gibraltaru.
Jedino što može da spreči našeg sunarodnika
da ode tamo je vađenje vize. Stoga, ukoliko
planirate putovanje u tom pravcu, pribavite
blagovremeno u konzulatu Velike Britanije u
Beogradu vizu za ulazak u Gibraltar.
Pre nego što sam počela da se spuštam
kolima prema granici, stala sam kod vi-
dikovca. Odatle se pružala nestvarna
panorama moreuza, pogled na grad Gi-
braltar i špansku luku Alhesiras (Algeci-
ras) u daljini. Kako to obično i biva, na
granici me Španci nisu ni pogledali.
Potom sam stigla do Engleza.
Detaljno su mi
pregledali pasoš, proverili vizu, prelistali sva do-
kumenta koja su se odnosila na automobil izna-
jmljen u Španiji i dali mi da popunim formular.
Sve to je potrajalo oko pola sata. Za boravak u
Gibraltaru sam imala samo jedan dan pa sam od-
mah na parkingu kod graničnog prelaza ostavila
auto i krenula u istraživanje grada pešice.
Prvo sam krenula prema južnom delu po-
luostrva da pogledam sam moreuz. Mesto na
koje sam stigla zove se „Europa Point“ i prava je
turistička atrakcija. Odatle se lepo vidi minaret
džamije i obalska artiljerijska baterija (O’Harra’s
Battery) na brdu. Tu je i spomenik posvećen
Vladislavu Sikorskom, generalu poljske armije,
koji je poginuo baš na ovom mestu kada je 1943.
godine nad Gibraltarom srušen njegov avion
B-24.
Prvo što mi je palo u oči dok sam šetala gra-
dom je da su svi saobraćajni znaci i natpisi na
engleskom a vozi se desnom stranom. Registar-
ske tablice na automobilima su iste kao u Velikoj
Britaniji, jedino umesto oznake zemlje GB stoji
GBZ. Uradila sam pravu stvar što sam auto os-
tavila na granici. U gradu su ulice uske, mnoge
su jednosmerne i prosto je nemoguće naći slo-
bodan parking.
Odlučila sam da se prvo popnem na stenu.
Do gore je moguće otići kolima, pešice, mikro
autobusom ili žičarom, kojom se stiže najbrže.
Gibraltarska stena je nacionalni park i ulaz
se plaća. Poznat je, osim po lepom pogledu,
po majmunima koji tu žive na slobodi. U
parku postoji ovlašćeni čuvar koji ih hrani.
Na tabli, napisanoj na nekoliko jezika, stoji
upozorenje da turisti ne smeju da ih hrane
i da se u protivnom plaća kazna i to ne
mala. Na istoj tabli je takođe napisano
da se stvari ne ostavljaju bez nadzora
jer - majmuni kradu. U gradu Englezi
starosedeoci veruju da dok na steni
bude majmuna dotle će i Gibraltar biti
engleski. Broj majmuna se smanjuje...
Vratila sam se u grad, videla dva
utvrđenja, jednu pećinu i grad-
ski park koji je više ličio na omanji
skver. U centru parka je spo-
menik američkom generalu Nelsonu a u ulici
pored crvena telefonska govornica koja me je
podsetila na London. Zatim sam otišla u centar
grada koji liči na solidno opremljen „duty free“.
Cene su niže nego u Španiji, osim hrane. Prob-
lem nastaje obično kod plaćanja jer se primaju
sve valute: lokalne funte, engleske funte i evro.
Vlasnici suvenirnica, prodavnica alkohola ili ma-
lih marketa su uglavnom Indusi koji, po pravilu,
računaju lošiji kurs od zvaničnog. Zapanjila sam
se kada sam u tako maloj zemlji videla ogroman
supermarket „Morrisons“ sa prilično povoljnim
cenama. Kupila sam neke sitnice kao i gorivo,
koje je znatno jeftinije nego u Španiji i krenula
prema graničnom prelazu. Dan se bližio kraju,
sunce je već bilo u smiraju a pogled na grad i
okolinu očaravajući.
Na afričkoj strani moreuza jasno su se videle
španska poluenklava Seuta i marokanski Tanžer.
Na obali Gibraltara su smeštene strme, kameni-
te formacije koje su se u davnini zvale Herkulovi
stubovi, gibraltarska stena ispod koje je grad
i na jugu afrička planina Džebel Musa. Grupa
američkih i britanskih arhitekata razmatra
mogućnost izgradnje mosta preko moreuza. Ta-
kav most bi morao biti najviši (više od 900 meta-
ra) i najduži na svetu (oko 15 km). Pisac naučne
fantastike Artur Klark opisao je već sličan most
u svom romanu „Fontane raja“.
decembar 2018. Svet na dlanu 37
SICILIJA UZDUŽ I POPREKO

Od grada legendi do s
S
tari grad Sirakuza nalazi se na ostrvu su od njih gradili crkve, manastire, spomenike, aze ovamo. I da u ovom istom grčkom pozorištu,
Ortiđija. Osvojili su ga Korinćani u sed- grobnice… Izuzetno akustičan teatar je mogao pod vedrim nebom i uz miris mora i četinara, oni
mom veku. Tokom 5. i 4. veka pre nove ere da primi 12 hiljada ljudi. Uglavnom su se igrale bez daha i danas prate antičke drame.
grad je imao preko 300.000 stanovnika, da tragedije. Glumci su bili isključivo muškarci, pa Na drugoj strani svoj trag su ostavili Rimljani
bi danas imao duplo manje. Jedan od njih je bio i kad bi igrali ženski lik morali su na lice da stavlj- na isti način. Rimski amfiteatar nije tako dobro
čuveni Arhimed (287-212. pre n. e.). Najveći grčki aju teške glinene maske koje su im menjale glas i očuvan ali traje, kao i večita priča o borbi gladi-
fizičar i matematičar starog veka značajno je do- smetale pri disanju. jatora sa divljim zverima… Baš u tom času,
prineo i pomagao prilikom odbrane rodne Sir- Dan je vreo, prolazimo pored drevnih kamenih između hrapavih stubova, začu se predivna
akuze tako što je pronašao razne sprave, mašine sedišta. Saznajemo da Sirakužani čitavog leta dol- melodija sa harmonike. Malo dalje, iza borovog
i načine koje je primenio protiv neprijatelja.
Izmislio je katapult i koristeći sunčevu svetlost
i ogromna sočiva uspevao je da sa velike raz-
daljine zapali brodove rimske flote. U času nepri-
jateljskog napada Arhimed je crtao geometrijske
slike. Dočekao ih je rečima: Noli turbare circulos
meos! (Nemojte dirati moje krugove!)
Još sa brda odakle sam ugledala Sirakuzu
očarala me je položajem. Uskim ulicama, ljupkim
i prostranim trgovima sa baroknim srednjove-
kovnim palatama podseća na otmenu damu sa
patinom minulog. Dočekuje nas sinjor Vito sa
nadimkom don, jasno septembarsko jutro i boro-
va šuma na ulasku u lokalitet.
Ispred nas je ogromni grčki teatar. Specifičan
je po tome što je dobro očuvan, a očuvan je jer
je isklesan u jednom komadu u krečnjačkoj steni.
Kamenje sa ostalih lokaliteta je razneto, ljudi

38 Svet na dlanu decembar 2018.

o sela na vrhu vrhova
stabla, crnpurast mladić sa osmehom zadovoljst-
va razvlači svoj instrument. Bosim stopalom
povremeno zatrese daire nameštene na nožni
palac - namah nestadoše gladijatori i zveri i sve
dobi drugu, prijatniju viziju.
Kroz tunel od ucvetalih lijandera dolazimo do
ogromnog brda-stene sa izduženim uzanim ot-
vorom koji podseća na uvo. Pre na đavolsko nego
na ljudsko…
Dionizijevo uvo
Dionizije Stariji, sin Hermokratov, tiranin
sirakuški (430-367. pre n. e.) dvaput je ratovao
protiv Kartaginjana i branio helenstvo na Si-
ciliji… Dakle, taj grčki vladar je naredio da se
ispod teatra pa sve do pećina iskopa podzemni
tunel dugačak 45 metara. Kada je završen u Omraženog vladara Dionizija, koji nikad nije ubiješ?!
njega je smestio zatvorenike. Pošto je tunel bio spavao i nikome nije verovao, neprestano je -A ja sam želeo da ti vidiš kako je biti moćan i
akustičan, vladar je kroz pukotine osluškivao šta čuvalo 300 vojnika. biti vladar… Eto kako ja mogu da spavam…
oni pričaju. Zbog paranoičnog straha da će ga Legenda kaže da je ipak imao jednog prijatelja. Trg Duomo je centralni i najstariji u Sirakuzi.
neko od njegovih podanika ubiti i da mu opas- Taj ga je neprestano molio da mu vladar dozvoli Okružen je palatama napravljenim u različitim
nost preti danonoćno, Dionizije je naredio da se da prespava na njegovom krevetu. Konačno, Di- stilovima. Na sredini je velelepna katedrala.
na spoljašnjem zidu pećine napravi uzani otvor. onizije je pristao. Međutim, čim je njegov prijatelj Zvonik sa njenog vrha oglasio se samo jedanput.
Kada je primetio da se iz njega čuje svaki trep- legao na jastuk sa vrha pećine počelo se spuštati Ugledah tri čoveka u kafeu preko puta i nekoliko
taj preselio se i - osluškivao. U pećini se smestio oštro sečivo vezano za konjsku dlaku. Čovek je turista na stepeništu crkve. Šaloni na ružičastoj
uz široki otvor koji se završavao upravo tako da skočio sa kreveta i ljutito se obratio Dioniziju: kući su spušteni, a na onoj do nje, na bokaste bal-
je mogao da čuje šta se dešavalo na hodnicima. -Pa ja sam ti prijatelj, zašto mene hoćeš da kone poređali su se samo golubovi.
decembar 2018. Svet na dlanu 39
 -Sve su to vladine zgrade sa kancelarijama,
objašnjava nam don Vito dok prelazimo aveti­
njski prazan trg.
-A službenici, gde su oni...?
-Siesta, siesta prego. A i mi se moramo osvežiti
i napuniti stomake sicilijanskom hranom, siguran
sam da vam se sviđa naša kuhinja, neprestano
govori naš don i žurno prolazi lavirintom uzanih
prolaza.
Izbijamo na obalu i šetalište sa drvoredom i
malim podijumima sa nekoliko redova stolica.
Između stabala plavi se more sa jahtama, u
plićaku se kupaju labudovi, mirišu alge i tek sku-
vana kafa…
Restoran je prijatno rashlađen. Stolovi su post-
avljeni, jela izložena, ispred svakog je naziv.
40 Svet na dlanu decembar 2018.
-Ukoliko tražite samo piće, račun će odgovarati
cenovniku. Ukoliko ručate, na Siciliji se pored
cene jela uračunava i - escajg! Kako ne razu-
mete… pastu ćete platiti posebno a viljušku, nož
ili kašiku, posebno!
Pasta, nezaobilazna, uvek prisutna nikad je nije
dosta kao glavno jelo ili predjelo. Pasta su rezanci
plus mašta! I šta god od toga ispadne ne može
biti loše. Dakle, pljosnata, okrugla, dugačka ili
kratka, tvrda ili meka, tanka kao vlas ili kao prst
debela prelivena paradajzom, slatkom pavla-
kom, bosiljkom ili uz “parmeđano” - božanskog je
ukusa. Uz nju možete uzeti i veliku šniclu od sa-
bljarke (sicilijanski delikates), mušule sa belim lu-
kom, pohovanu sipu, zubatac ili bilo šta od med-
iteranskih plodova. Ako ništa od toga nećete, a
vi naručite gaspaćo, gusti mleveni paradajz sa
raznim biljkama koji osvežava i prija na vrućini.
A, možda samo mocarelu, paradajz sa čuvenim
sicilijanskim sirom. Ako ništa od toga ne naručite,
nikako nemojte propustiti jedan od tri sicilijan-
ska specijaliteta: liker od badema i mandarine,
kao inje smrznuti granati i čuveni italijanski slad-
oled na sicilijanski način!
Prolazimo pored Male i Velike luke sa mostovi-
ma koji spajaju staro sa novijim jezgrom grada.
Izlazimo na neveliki trg sa iskopinama Apolono-
vog hrama za koji don Vito reče da se zapravo
i ne zna kako je izgledao, a da je baš Apolonov
potvrđuju reči uklesane na jednom od stepeni-
ka. Iza prvog ugla je Pjaca Arhimede. U njenom
centralnom delu žubori prelepa barokna fontana
Diana.
Legenda kaže da se bog reka Orfeus zaljubio
u bajnu boginju. Zaplašena žestinom njegovih
osećanja ona nije znala kako da mu pobegne, pa
reši da se pretvori u izvor slatke vode. Kad nisu
mogli da budu “bogovski” zajedno, narod ih je
spojio kamenom sklupturom koja krasi središte
fontane.
Opraštamo se od don Vita. Upućuje nam ljuba-
zne reči i izvinjava se što je sve vreme pričao o
svojoj Siciliji, a eto, o našoj zemlji ne zna baš
puno… Na primer; da li Beograd leži na nekom
moru, je li i kod nas merna jedinica metar i kako
izgledaju - Srbi?
Ostrvo u oblacima
Salvatore je vozač našeg autobusa. Onizak,
crnpurast i brkat bio bi potpuno običan da nema
neobičan hobi. Obožava operu! Pre nego što
ćemo krenuti nazad iz Sirakuze, sinjor Salvatore
mi pokazuje bogatu kolekciju - tenora! Brižljivo
poređane kasete su ispred mene i galantno mi
nudi da odaberem. Opredeljujem se za Andreu
Bočelija (Salvatore “navija” za Alesandra Safina)
i uz prijatan glas naočitog Italijana odlazimo iz
usnule Sirakuze. Pri kraju puta vozač Salvatore
se ponovo oglašava i šalje nam osveženje u vidu
pune kese “toronćina”. Dugačke sicilijanske bom-
bone - big sajz!
Put ide obalom, boja mora se stapa sa nebom,
smenjuju se doline sa kamenom, tu je i Etna koja
nas sve vreme prati i muzika…
- Stigli smo u Đardini Naksos - kaže sinjor Sal-
vatore i nastavlja. - Nemojte propusti da posetite
Taorminu! U maju mesecu su u grčkom pozorištu
koje se nalazi na njenom vrhu pevali Pavaroti i
Plasido Domingo! Mmmammma miiaa!!!
Ostrvo u nebu
Za Taorminu kažu da je jedno od
najromantičnijih mesta. Leži na padini brda Tau-
rus oko 300 metara nad površinom mora. Na
zaravnjenom vrhu je i već pomenuti grčki teatar
iz 3. veka pre n. e. Taorminu nazivaju “Ostrvo u
nebu”, ekskluzivno je odmaralište svetskog džet-
seta (običan turista će je videti ako obilazi Etnu).
Na svakom koraku se oseća diskretan šarm
uzanih uličica, prolaza koji gledaju na more,
starih crkvi od kamena i ljupkih cvetnih terasa.
Taormina je poznato stecište umetnika, naučnika,
a iznad svega bogatog sveta. Za njih su građene
vile na litici, bazeni sa terasom na krovu, luksu-
zni apartmani, privatne i javne žičare koje ih
odvode na peskovite i beskrajno duge plaže. Za
prosečnog turistu Tormina je beskrajno lep la-
virint koji se danima može istraživati. Taormina
ne počinje iza kamenog arkusa od ogromne ter-
ase nadvijene nad Mediteranom i drevnim trgom
“Deveti april” niti glavnom ulicom Umberto koja
vodi do drugog, isto tako drevnog trga Duomo…
Taormina ide dole i gore, levo i desno, koso kroz
kapije i uzane prolaze, stepenicama uz stene i ka-
menje. Spaja se sa oblacima, a odatle vijugavim
putem penje još dalje do Kastelmola, seoceta na
vrhu vrhova, 550 metara iznad mora.
Obišli smo i njega popeli se na najvišu tačku -
tvrđavu-restoran sa staklenim oknima unaokolo - i
doživeli nezaboravan pogled… Preko zadimljenih
kratera zloslutne Etne, zaliva Jonskog mora, pa do
beskraja u čijoj magličastoj ivici nestaje plodna do-
lina zelene Katanije.
Sedeli smo i kad je sat sa crkve otkucao tri puta.
Čekali smo da otkuca pet, a posle pojedenog smrz-
nutog granata, popijenog kapućina i izvanrednog
sicilijanskog piva “Mesina”, naoružani strpljenjem
krenuli smo nazad. Pešačkom stazom polako, ali
zbog izuzetne strmine ponegde noge su “trčale”
ispred nas.
Staza je vodila ivicom stena, pored raskošnih
vila, ispod smokvi sa raspuklim plodovima, belog i
crnog grožđa, kraj razgranatih bodljikavih kaktusa
sa narandžastim plodovima… Put, mestimično
posut bademima, zavijao je pored belo okrečenih
seoskih kuća, uz kukurikanje nevidljivih petlića.
Duž puta nije bilo nikog izuzev nas dvoje i ponekog
usamljenog psa…
Kroz jednu od kamenih kapija sa mlečnim fenj­
erom konačno ulazimo u Taorminu, pa u autobus
za naš hotel u Đardini Naksosu udaljenom oko 15
minuta. Započinju serpentine, bus stremi ka am-
bisu, elegantno mili, ispravlja se i lakat-krivina je
iza nas. Nailazi druga, peta, pa stajalište. Već smo
gotovo sišli - i tu započinje…
- Đardini - zvonkim glasom kaže vozač.
Istog časa u autobus pokuljaju sićušni Kinezi, vi-
soki tamnoputi Senegalci, za njima mesnati Indusi,
Pakistanci, tu je čak i Sinhalez iz Šri Lanke. Svi nose
velike torbe manje-više prazne izuzev Kineza koji
nose samo zaradu u nabubrelom notesu oko stru-
ka. Nije čudo što se međusobno poznaju, dovikuju,
ćaskaju, kad ih gotovo i mi znamo, viđamo ih na
plažama od Đardinija do Rekanati, od Naksosa pa
do… Kinezi prodaju “masaz sinola”, crnci ogrlice i
“džidža-bidže”, Indusi šlic-haljine za plažu, Paki-
stanci i Sinhalez iz Sigirije rade po kućama, mladi
par Maltežana noćnu smenu u “Restorante”!
- A šta je onda preostalo za vas Sicilijance?
- Pjaano, pjaano - kažu smireno.
Četvrt Đardini je sva u vrtovima, bujno rascveta-
na izlazi na obalu. Hotel do hotela, vile i viletine, pa
raskošni drvored od ogromnog fikus-drveća sa raz-
granatom krošnjom, smenjuje ga šetalište palmi,
vazduh je zasićen opojnim mirisom retkih cvetova.
Plaže od Đardinija pa do podnožja Taormine su
peskovite, uređene su, nikad se ne naplaćaju i na
njima uvek ima dovoljno mesta za sve sportove.
Dani su dugi, sunce prži čak i u sedam uveče, od ju-
tra pa do večeri sa pučine pirka sveži vetar. Kiša na
Siciliji gotovo da nikad ne pada izuzev u januaru,
a avgust je neprikosnoveni mesec za odmor svih
Italijana. Bez obzira koje su “mešavine”, Sicilijanci
su Italijani. Latini sa šarmom i manirima kavaljera,
nasmejani su i prijatni. Bilo gde da se nađete
obratiće vam se sa:
- Bonđorno, sinjora... Prego, sinjore... Bona se-
rata, sinjora…
Sve to stvara utisak da im je izuzetno drago što
ste došli da razgledate njihovo ostrvo i da se
nadaju ponovnim susretima.
decembar 2018. Svet na dlanu 41
ZAPIS IZ IRANA
Zasneženi vrhovi
iznad Teherana
U
koliko krenete put Irana, a preporuka
je da to svakako učinite ako vas krasi ra-
doznalost i avanturistički duh, morate
znati, bar za početak, da je u ovoj nest-
varno zanimljivoj zemlji javni dres-kod propisan
zakonom. Za domaće stanovništvo je daleko rigo­
rozniji nego za turiste. Konkretno, muškarcima
nije dozvoljeno da nose košulje ili majice bez
rukava i kratke pantalone. Ženama, opet, moraju
biti pokrivene ruke do zglobova i noge do članaka.
Marama na glavi je obavezna. U javnosti se žene
ne mogu pojavljivati u providnoj odeći ili onoj koja
ocrtava siluetu. Alkohol je u Iranu zabranjen, kao i
pušenje na javnom mestu. Lokalno stanovništvo se
može fotografisati samo uz njihovu dozvolu.
Islamska Republika Iran (do 1935. zvanično
Persija) najveća je država jugozapadne Azije. Na
severu zemlju zapljuskuju je vode Kaspijskog a na
42 Svet na dlanu decembar 2018.
jugu Arabijskog mora (Persijski i Omanski zaliv). Na
istoku i zapadu Iran se graniči sa mnogim azijskim
zemljama.
Istorija Irana po pisanim dokumentima obuh-
vata period od oko 5.000 godina. Zlatni pe-
riod je bio između 553. godine pre n. e. i 651.
godine naše ere kada su Persijom vladale dve
velike dinastije, Ahemenidi i Sasanidi. Islam
šiitskog pravca je prihvaćen kao državna religije
za vreme šaha Ismaila I iz dinastije Sefevida
1501. godine. Do svrgavanja monarhije zemlj­
om su vladale još četiri dinastije: Afšaridi, Zendi,
Kadžari i Pahlavi. Godine 1979. u Iranu se dogo-
dila revolucija. Svrgnut je šah a zemlja je postala
islamska republika čijim se osnivačem smatra
ajatolah Homeini.
Persija je tokom duge istorije puno toga
preživela. Upamćene su dve značajne faze raz-
voja: predislamski i drugi muslimanski. Islamizacija
drevnog Irana je izazvala krucijalne promene u
političkoj, društvenoj i kulturnoj sferi ali ne i nes-
tanak bivših duhovnih vrednosti. Ne samo da nisu
izgubljene već su u velikoj meri uticale i na novu
kulturu koja je nastala u prelomna dva istorijska
perioda. Uostalom, mnogi predislamski rituali i
tradicije su očuvani do danas.
Prestonica ove zemlje je veličanstveni Teheran.
Rasprostire se u prostranoj ravnici u podnožju
ugašenog vulkana Elbrusa i predstavlja kulturni,
industrijski i transportni centar zemlje. Putnici ga
opisuju kao srce Irana i grad koji nikada ne spava.
Sa 14 miliona stanovnika jedan je od najvećih
megapolisa Azije. Može da se poseti tokom čitave
godine jer leti zasneženi vrhovi okolnih planina do-
nose svežinu a zimi štite od hladnih vetrova. Grad
je prepun parkova, vrtova, irigacionih kanala kao
i bučnih istočnjačkih bazara u kojima život vri od
jutra do zalaska sunca.
Došljak može lako da se izgubi u brojnim oda-
jama najbogatijeg muzeja drevne Persije - Palate
Golestan ili da ga zaslepi sjaj carskog nakita u tim
istim prostorima. Ipak najveći utisak ostavljaju
tirkizni, izrezbareni plafoni pomenute palate.
Iranska kuhinja je jedna od najbogatijih i na-
jkvalitetnijih na svetu. Glavni sastojci su pirinač,
hleb, sveže povrće i lekovito bilje. Svakog ljubitelja
mesa zadiviće više od 20 vrsta kebaba. Obavezno
treba probati specijalitet „fesendžan“, piletinu u
sosu od mlevenih oraha i nara i to zaliti dougom,
vrstom retkog jogurta.
Drevna persijska zemlja je bogata i uzbudlji-
va tako da su u njoj čak i suveniri prava mala
umetnička dela. Sve što čovek obrađuje, bilo to
drvo, tkanine ili metal, svedeno je pod kategoriju
remek-dela. Prvo mesto zauzimaju persijski tepisi.
Napraviti izbor nije lako pošto ponuda iznenađuje
čak i najbogatiju maštu. Suprotno ustaljenom
verovanju, oni ne vrede svoju težinu u zlatu. Uvek
se može naći pristupačnija opcija. Obavezno treba
obratiti pažnju na metalne predmete sa gravura-
ma “kalamzani”, intarzije na drvetu i kosti “hatam”,
te čarobnu keramiku i glineno posuđe “sofalgari”.
Žene će se garantovano zaljubiti u štampane
tkanine, ćebad sa obiljem šara u jarkim bojama…
U Iranu je moguće kupiti kvalitetan zlatan nakit i
ukrase od nišaputskog tirkiza (kamen).
Na teritoriji Irana je masa arheoloških prostora.
Od najznačajnijih to su Persepolis, prestonica im-
perije Ahemenida, Pasargada, Hegma i Suza. U Ira-
nu je greh nepoštovanje uspomena na velike ljude:
poznatog matematičara i lekara Ibn Sinu (Avicenu)
sahranjenog u Hamedanu, Kira Velikog u Pasargadi
ili Omara Hajama u Nišapuru i njegovu sabraću po
peru Hafiza i Saada u Širazu.
decembar 2018. Svet na dlanu 43
IZAZOV ZA TURISTE: Suza (Iran)
Dom biblijskog
proroka Danila
Š
uš ili Suza jedva da se pominje u savre-
menim vodičima po Iranu, ali u Bib-
liji se ovo ime može naći 23 puta. I nije
iznenađujuće, drevni grad je video gran-
diozne bitke, propasti celih država, bio je pres-
tonica ne samo jedne imperije i dom biblijskog
proroka Danila.
Nekada veličanstvena prestonica Elamićana
danas je jedva primetna tačka na turističkoj
mapi Irana, negde između Ahvaza i Teherana.
Veoma dugo su mnogi turisti zaobilazili ovo
maleno naselje na putu između dva velegrada
sve dok istraživači nisu privukli njihovu pažnju.
Arheolozima je u 19. veku pošlo za rukom da
uspostave vezu između malenog Šuša i leg-
endarne antičke Suze. Prema jednoj od verzija,
naziv grada je preveden sa izgubljenog elam-
skog jezika kao „ljiljan“. Međutim, grad nikada
nije bio poznat po cveću. U njemu se nekada
uzdizala stela sa čuvenim Hamurabijevim za-
44 Svet na dlanu decembar 2018.
ATRAKCIJE S
konima (najstarijim pravnim spomenikom na
svetu), a bio je i jedan od glavnih gradova per-
sijskih careva. Prema Bibliji (Knjiga o Esteri), tu
su se venčali Artakserks i jevrejka Estera, čime
je sprečeno ugnjetavanje jevrejskog naroda.
Uzgred, nešto i ovdašnjim arheološkim os-
tacima... Najstarije su ruševine u Iranu i među
najstarijim na svetu i nalaze se 50 km od Šuše.
Ovaj zikurat (Zikurat Čoga-Zanbil) nazvan po
istoimenom mestu, podigao je kralj Elama
Untaš-Napirša 1250. godine pre n. e. Sastojao Suzi i Samarkandu, mošti proroka počivaju u
se iz pet nivoa. Na poslednjem su stajale figure još dva grada, Aleksandriji i Kirkuku (Irak).
božanstava a na svakoj cigli je bilo brižljivo ispi- Ipak, Suza je ostala upamćena po raskošnoj
sano ime boga ili cara. palati kralja Darija, čija je vladavina završena
Hram je izgrađen u čast vrhovnog boga oko 500. godine pre n. e. Prema legendi, dvorac
elamskog panteona Išušinaka a služio je i kao je postao prepoznatljiv po neverovatnom bo-
religiozni centar grada Dur-Untaša, znatno gatstvu. Nije ni čudo da se jedno od centralnih
manje poznatog od Suze i smeštenog dva kilo- dvorišta nazivalo Trg riznice. Kako ističe grčki
metra ispred nje. Da bi ga zaštitili, kraljevi Ela- istoričar Strabon, Aleksandar Veliki je odande
ma su izgradili tri reda zidina; prvi je direktno poslao u Grčku 49.000 talanta zlata iz Suze.
branio zikurat, drugi kraljevsku rezidenciju a Danas su nam dostupni ostaci pet palata raz-
treći stambene zgrade i posebno rezervoar koji bacanih po površini od 250 hektara u provin-
je grad napajao vodom. Godine 647. pre n. e. ciji Huzestan, deo carskog puta i raznobnojni
vojska asirskog kralja Ašurbanipala je do nogu bareljefi skoro netaknuti za vreme proteklih
potukla Elamite. Grad je potpuno uništen i više vekova.
nikada nije obnovljen. U njemu je sakrivena
i grobnica proroka Danila koju posećuju
prestavnici svih konfesija. I svi prate isti ori-
jentir - beli kameni konus koji je nemoguće ne
primetiti. Prema predanju, upravo je grobnica
sačuvala Suzu za vreme Tamerlanovog pohoda.
Veliki vojskovođa je odbio da zauzme grad ne
želeći da uznemirava pepeo pokojnika. Uzgred,
uzeo je deo relikvija i preneo ih u mauzolej
Hodža Donier u Samarkandu. Danas, osim u

E SVETA
Zanzibarska tužna
i neverovatna priča
Ukoliko se slučajno ili sasvim namerno za-
desite u ovom delu sveta, nije zgoreg da znate i
sledeće. Priča počinje ovako…
Najkraći rat u istoriji vodio se između Engleske
i Zanzibara. Trajao je, verovali ili ne, samo 38
minuta. Ovaj događaj je upisan i u Ginisovu
knjigu rekorda.
Vojne operacije nastale su kao rezultat sukoba
britanskih vojnika i sultanata Zanzibar.
Do sukoba je došlo 1896. godine kada je u
državi egzotičnog imena Zanzibar umro sul-
tan. U to doba ovaj sultanat je bio pod uticajem
Engleza, koji su kao kolonizatori kontrolisali
istočnu obalu Afrike. Nemačka, koja je takođe
želela da preuzme kontrolu nad ovom teritori-
jom, kupila je deo imovine države Zanzibar un-
utar kontinenta.
Baš u to vreme Zanzibar je uveliko
učestvovao u trgovini začinima i drugoj vred-
noj robi pa je na neki način sasvim razum-
ljivo što su mnogi u Evropi želeli kontrolu
nad nad istom teritorijom. Preminuli sultan
NAJKRAĆI RAT U ISTORIJI
je sarađivao sa Englezima a njegov brat od stavu. Ubrzo su se i Englezi iskrcali na čelu sa ad-
strica Halid ibn Bargaš je podržavao nemačku miralom Roulingom na čelu i zauzeli dvor.
administraciju. Posle smrti sultana, Halid je Rat se završio kapitulacijom Zanzibara u 09.38
preuzeo vlast.
Britanci su tražili da se novi sultan odrekne
moći. Pošto je on to odbio, zaprećeno mu je ra-
tom. Dok se Halid pripremao za odbranu, britan-
ske vlasti su koncentrisale svoje oružane snage
u luci, ispred palate. Postavili su pet ratnih bro-
dova nasuprot jedne zanzibarske jahte. Suvišno
je komentarisati da je britanska ratna flota bila
dobro naoružana za razliku od jahte za koju se
jedva može reći da je imala oružje.
Prema uslovima ultimatuma, 26. avgusta u
devet sati ujutru Britanci su otvorili vatru. Su-
protstavio im se jedan bronzani i dva manja topa
i nekoliko mitraljeza.
Englezi su lako razbili improvizovanu armiju
sultana, u potpunosti uništili oružje i srušili sati. Sa zanzibarske strane je poginulo 570 vo-
palatu. Odmah na početku paljbe, dvorjani jnika a kod Engleza je jedan oficir lako ranjen.
predvođeni sultanom su pobegli iz palate pa u Konflikt je ušao u istoriju kao najkraća borba u
njoj nije ostao niko da odmah istakne belu za- istoriji.
decembar 2018. Svet na dlanu 45
GRUZIJA I NJENI OBIČAJI

Zemlja cveća i
nasmejanih ljudi
Tbilisi je prestonica Gruzije. Šetnja kroz stari
deo grada nosi u sebi niz uzbuđenja. Crkva
Meteki sagrađena je u XIII veku, tvrđava Narikala
potiče iz IV veka, a velika džamija iz XVIII veka

46 Svet na dlanu decembar 2018.

G
ruzija je zemlja juga Kavkaza. Na severu
se graniči sa Rusijom, na jugoistoku sa
Jermenijom, Turskom i Azerbejdžanom. U
sastav Gruzije, poštujući Ustav ove zemlje,
ulaze i delimično priznate države, Abhazija i Južna
Osetija. Zvanično, Gruzija je stekla nezavisnost 9.
aprila 1991. godine. Od tada prolazi kroz
tranzicioni proces koji ni nama nije stran...
U istoriji se ime Gruzije prvi put po-
minje u 12. veku pre naše ere. Zbog po-
voljnog položaja od pamtiveka je bila na
udaru brojnih osvajača. Kroz spomeničku
riznicu oslikana su vremena svih onih koji
su vladali ovim prostorom... insku autokefalnu pravoslavnu crkvu koja je na
Tbilisi je prestonica Gruzije. Šetnja kroz šestom mestu u nomenklaturi slovenskih crkava.
stari deo grada nosi u sebi niz uzbuđenja. Hrišćanstvo je u ovu zemlju stiglo u prvom veku, a
Crkva Meteki sagrađena je u XIII veku, kao zvanična religija ustanovljeno je od IV veka. Za-
tvrđava Narikala potiče iz IV veka, a velika nimljiv je i podatak da se venčanja danas obavezno
džamija iz XVIII veka. Ulice Šarden i Erekle obavljaju u crkvama, uz poštovanje svih običaja za
obiluju prodavnicama suvenira. takve prilike. Mlade nemaju bidermajer, ali zato
U neposrednoj blizini grada Gori na- svaka svatovska povorka sa cvećem u rukama iz
lazi se srednjovekovni grad Uplisi. Grad crkve ide pravo u centar grada, i uz neskriveni iz-
je uklesan u stene. Kutaisi je nekadašnja raz poštovanja cvećem zasipa neki od spomenika
prestonica zapadne Gruzije. Katedrala nacionalnih junaka... A onda je na redu obavezno
Bagrati, iz XI veka, nalazi se na listi svetske zajedničko slikanje.
kulturne baštine. Oštetili su je Turci i da- Zahvaljajući činjenici da ima plodnu zemlju, a
nas je bez krova. U provinciji Kaheti nalazi stoga i različit biljni i životinjski svet, Gruziju još
se veliki manastirski kompleks: manastir nazivaju i „zemljom cveća“. Razumljivo, kad se zna
Šuamti iz V veka, katedrala Alvaredi iz XI veka i da se ovde uzgaja više od 4.500 različitih vrsta bilj-
kraljevski grad Signagi opasan odbrambenim zid- aka. U kartu faune, opet, ubeleženo je čak 11.000
inama sa 23 kule. Ovo su samo inserti s bajkovite različitih životinja...
razglednice Guzije, zemlje čije lepote i znameni-
tosti turisti sve više otkrivaju.
Gruzijci su poznati po tome što su izuzetno ve-
dri i dobro raspoloženi. Imaju brojne porodice.
Ova činjenica je najvidljivija u kafanama. Poro-
dice često izlaze na zajedničke ručkove, pa je u
restoranima uobičajena slika niz stolova sa mnogo
stolica. Vodite računa kad naručujete kiselu vodu
po imenu „Borjomi“. Slankastog je ukusa... Glavno
jelo je čuveni šašlik, ali je preporuka da probate
jagnjetinu. Uz dobro domaće vino, koje se pije i u
Gruziji, preporučuje se i čuveni konjak.
Gruzini su pravoslavci. Država priznaje Gruz-
decembar 2018. Svet na dlanu 47
IZLET I KRSTARENJE VODAMA MEKONGA
A za ručak
meso od
krokodila...
P
ostoje zemlje koje su ma koliko blizu ipak
daleke. I mistične, što je više nego često ra-
zlog zašto tamo putujemo s predrasudom
a ne ubeđenjem da je ceo svet isti. Zapra-
vo, razlikuju ga samo nijanse iskazane kroz kolore
uokvirene u lepote pejzaža i magiju ljudske duše.
Ovo je priča iz Vijetnama i sa obala jedne reke...
Mekong je velika reka jugoistočne Azije i glavna
arterija Vijetnama. Ako se zadesite u Ho Ši Minu,
ne propustite mogućnost da odete do njenih
obala, da plovite čamcem po sporim žutozelenim
vodama i da pogledate kako, baš tu u Vijetnamu,
ljudi žive uz reku i na rečnim ostrvima.
Ako nemate vremena da Mekongom krstarite
nekoliko dana, opredelite se za jednodnevni izlet.
U ulici Fan Go Lao, u Ho Ši Minu, mnogo je agen-
48 Svet na dlanu decembar 2018.
cija koje garantuju maksimalno uživanje u plo-
vidbi ovom čudesnom rekom.
Izlet počinje 40-minutnom vožnjom autobu-
som od hotela do fabrike u kojoj Vijetnamci prave
neverovatno lepe tradicionalne stvari, šoljice, slike,
sitan komadni nameštaj i ukrase. Radnici ih prave
tamo gde ih i prodaju. Sve brojniji turisti koji ovde
dođu, po nepisanom pravilu, kupuju suvenire.
Ima i onih koji samo piju kafu ili se zapravo odma-
raju u tišini. Posle pola sata vožnja do pristaništa
na reci Mekong se nastavlja. Iz autobusa se prvo
prelazi u „vodene tramvaje“ koji voze kanalom
da bi posle toga konačno usledilo ukrcavanje na
brodiće, tačnije dugačke uske čamce prekrivene
ciradom koji ne izgledaju baš stabilno. I sama
vožnja je prilično neobična. Čamci dok plove
malo škripe, malo se ljuljaju što u celu priču unosi
gram strepnje s obzirom na to da po mutnoj vodi
plivaju razne letve, grane i čudno rastinje. Onim
maštovitim se ponekad činilo da će iz te i takve
vode svakog trenutka da iskoči krokodil.
Izvor Mekonga je na Tibetu. Moćna reka za-
tim protiče kroz Kinu, Mjanmar, Laos, Tajland,
Kambodžu i uliva se u more deltom na terito-
riji Vijetnama. Dužina toka je oko 4.500 km. Boja
vode je takva da ne izaziva želju za kupanjem.
Uglavnom je prljavo žuta ili boje nalik na mutni
kakao. U stvari, voda i nije prljava jer je njena boja
samo odraz rečnog dna.
Ovaj izlet vodama Mekonga obogaćen je i utis-
kom iz fabrike kokosa. Izgovoriti fabrika je uprkos
svemu malo pretenciozno. U peći staroj najmanje
200 godina su kokosove strugotine i kotao u
kome nešto vri i lepo miriše. Ljubazne devojke
koje dočekuju goste posetioce časte bombonama
od kokosa i istovremeno predlažu da se kupe
domaći sapuni. Treba znati da je kokos nezamen-
ljiv u životu običnog Vijetnamca. Sok od kokosa,
kokosovo ulje i bombone, odnosno suvenir deo
su svakodnevice. Postoje i napici na bazi kokosa.
U sok stavljaju zmiju i kažu da ona muškarcima
daje neviđenu snagu. Šta mislite ko je probao?
Niko, čak ni oni kojima je možda potrebno. Bom-
bone su ukusne a sapun aromatičan...
Posle fabrike kokosa put se nastavlja do sela u
kome se meštani bave pčelarstvom. Po dolasku,
odnosno pristajanju sledi koncert dobrodošlice.
Vijetnamski nacionalni ansambl u tradicionalnoj
odeći i u pratnji muzike koja se izvodi na za većinu
prisutnih nepoznatim instrumentima peva neko-
liko, kažu, starih pesama. Zvuci instrumenata i
glasovi muških pevača su veoma neobični za ev-
ropske uši. Za vreme koncerta gosti su posluženi
čajem, voćnim sokom, svežim voćem i medom.
Jedan od specijaliteta je poslastica od ananasa i
manga posuta biberom i prelivena medom. Po-
sle koncerta gosti se upoznaju sa proizvodnjim i
načinom kako vijetnamske pčele sakupljaju med.
Na jednom većem ostrvu je iskrcavanje i ručak
u lokalnom restoranu. Poslužen je tanjir (manji)
s pirinčem, ribom i salatom, plus šoljica čaja. Uz
dodatno plaćanje mogu da se naruče nacionalna
jela iz menija i pivo. U ponudi je bilo meso kro-
kodila i zmije. Hrabri su probali. Velika porcija sa
mesom krokodila na tanjiru je izgledala lepo, ali
je meso ipak bilo (ne)ukusno. Bilo je i onih koji
su uživali u porciji s mesom zmije prelivenim
nekakvim sosom.
Ponuđene su i spring rolne. Reč je o lepi-
njama od pirinča koje se zajedno sa filetima ribe
i povrćem uvijaju u rolnu. Sve prosto. Oni koji su
plaćali dodatno zadovoljstvo i probali sve što je
pobrojano morali su za to da izdvoje 1.780.000
donga (23 evra). To je za sve prisutne bio i najveći
račun tokom boravka u Vijetnamu.
Posle ručka usledila je plovidba džomkama
ili malim čamcima. Kanalima i kroz džunglu.
Egzotični pejzaži i tamnožuta boja u kojoj je
vodeni svet jednostavno nevidljiv. Divljina ali i
doživljaj koji se ne zaboravlja.
decembar 2018. Svet na dlanu 49
 AUTOR: BIVŠA GRAD NAŠ LIRSKO KUPANJE
NAŠ MUZIČKI
MILENKO ŠVEDSKA SA SLIKE BOTANIČAR, RASPOLO- U PESKU
MENADŽER
MIJATOVIĆ MINISTARKA GORE LUJO ŽENJE (MED.)

GRAD
U IZRAELU

MAPUTO GRAD
I REKA
U SIBIRU

AVANS,
PREDUJAM
(MN.)

STARI
NAZIV ALU-
MINIJUMA

DEOBA JEZ-
FRANCUSKI
STILSKI MUZA GRA ĆELIJE
FILMSKI SILOVITI TURSKI
PRAVAC ZAŠTITNICA KARAT (GRČ.)
SNIMATELJ, NAPADI VELIKAŠ
IZ 16. VEKA MUZIKE ZEMLJO-
ANRI
RADNIK

STARO IME
BRANISLAV KRALJEVA
OD MILJA
PISAR (LAT.)

STAV INST, ZA ME-

U BOKSU DIC. ISTRA-
STIPSA (LAT.) AMERIČKI ŽIV. (SKR.)
KANTAUTOR. PRAŽITELJ
BILI POTISJA
1. I 23. SLO-
JUG
VO AZBUKE
PRŽITI UBICE -
STAR ČO-
NA MASTI ATENTATORI
VEK, STA-
(ARAP.)
RAC (TUR.)

NAŠ REŽISER, AD AKTA

KRUŽNI JOVAN (SKR.)
POKRETI, VIKATI SIMBOLI NA
OBRTI TERAJUĆI SRPSKOM
GOVEDA GRBU

NERED,
ZBRKA (GRČ.) IME
ONAJ KOJI
DOSTOJNIČ- GLUMCA
PEČE KATRAN
KA ODEŽDA JEZDIĆA
(MN.)
DEO OSOVI- ISKRZAN,
NE ZAPREŽ. POHABAN
KOLA (MN.) ČETA
POKVASITI VOJNIKA
KAPIMA (TUR.)
JAGODINA
NAKADITI
ONAJ KOJI
SE NEČIM
FOSFOR SE BAVI LIN-
ALBANAC
GVISTIKOM
(TUR.)
(GRČ.)

STALAK ZA ENGLESKI
CRKVENE REŽISER,
OGNJEN
OD MILJA KNJIGE DEJVID
GITARISTA,
KARLOS PIROT

SREDNJI
STRKA,
ROD (SKR.)
PLURAL METEŽ (TUR.)
GRAD
(SKR.) STRIC OD
SA SLIKE
MILOŠTE
DOLE

INDUSTRIJA
ROMANOPISCI DUVANA
(SKR.)

SO KALAJNE
KISELINE

SKELET

MASERU
OBLASTI,
POKRAJINE
(ARAP.)

NAJVIŠI
VRH
ZLATIBORA

TROPSKI
GMIZAVAC

ID, STANAT, KOSTUR, ALEATI, TORNIK, IGUANA

REŠENJE: RAMALA, ANADIR, KAPARE, ALUMIN, MITOZA, BANE, KARANOVAC, ALAUN, GARD, IMI, RESTOVATI, AĆ, J, OKRETI, AĆIN, AA, KATRANAR, HAOS, NAPRTE, OTRCAN, P, JA, OKADITISE, OGI, ANALOJ, LIN, PL, SR, TARAPANA, ROMANSIJERI,

50 Svet na dlanu decembar 2018.

^itajte na odmoru
BG PRIČE Zoran Lj. Nikolić
Zbirka kolumni o istoriji i znamenitostima Beograda koje su objavljivane tri godine u „Večernjim novostima“.
Retka zbirka izuzetnih tekstova o Beogradu. Izuzetni tekstovi o lokalitetima i ljudima koji su obeležili istoriju Beograda. Knjiga
sadrži brojne fotografije i ilustracije i beleške na marginama koje upotpunjuju sadržaj. Slobodno možemo reći da je ovo najluksu-
znija istorija Beograda po opremi i svom sadržaju.
Za sve ljubitelje istorije, istraživače, studente, školarce, idealna za poklon. Za novinare, blogere, za ljubitelje kurioziteta i trivije.
Pretežno za stariju publiku, ali i za mlađu. Zaista idealan poklon.
Knjiga simboličnog naslova BG priče mnogo je više od reporterskog zapisa. Pred nama je autentični trag u vremenu, između korica
su neobični ljudi, zanimljiva istorija, preplet prošlosti i sadašnjosti; tu su priče koje odolevaju košavi, zanimanja kojih više nema,
večiti beogradski pečati, ali i svi oni simboli koji ovoj prestonici daju neodoljiv šarm.

DŽENTLMEN U MOSKVI Ejmor Touls

„Džentlmen u Moskvi“ govori o ruskom aristokrati koji živi u pritvoru u luksuznom hotelu više od trideset godina (počev od 1922. godine).
Roman je pun humora i šarma, daje nam priliku da se vratimo u izgubljeni svet aristokratije. Podsetnik da moralna disciplina nikad ne
izlazi iz mode. Ovo nije roman uzbudljivih konflikata koliko šarmantnih susreta. Hotel Metropol je zapanjujući i prepun živopisnih likova: ug-
lavnom fiktivnih, a neki su i istorijski. Uskoro televizijska serija sa Kenetom Branom u glavnoj ulozi, Tom Harper (Peaky Blinders) će režirati.
Čitaoci koji uživaju u književnim delima, bogatim slikama, idejama i likovima. Čitaoci romana Sva svetlost koju ne vidimo Entonija Dora,
Bel kanto En Pračet, Život posle života Kejt Atkinson, Biblija otrovne masline, Bog malih stvari, Ostaci dana, Mandolina kapetana Korelija,
Kradljivica knjiga, Engleski pacijent – sve te divno napisane knjige koje oslikavaju jedan svet u nestajanju, sa fascinantnim likovima, koje
govore o dostojanstvu ili otmenosti, koje ostaju uz vas dugo nakon čitanja. Godine 1922. boljševički sud proglašava grofa Aleksandra
Rostova za nepopravljivog aristokratu i osuđuje ga na kućni pritvor u velelepnom hotelu s, tačno preko puta Kremlja.

GORI MORAVA Dragoslav Mihailović

Roman iz 1994. Priča o piščevom detinjstvu u malom mestu u Srbiji 30-ih godina.
Mihailović je najveći živi srpski pisac i velikan srpske književnosti druge polovine XX veka. Nagrada Vukove zadužbine Sabrana književna
dela Dragoslava Mihailovića biće prvi put objavljena u Laguni! Ovo je roman koji stoji rame uz rame sa knjigama Kad su cvetale tikve i
Petrijin venac. Nigde tako, kao u ovom romanu, Mihailović nije združio snažne emocije i tragične sudbine svojih junaka sa humorom i
groteskom.
Priča o detinjstvu junaka Stevana u srpskoj varošici na Moravi tridesetih godina XX veka zapravo je piščeva gorka ispovest o svojoj
mladosti. Likovi meštana, rođaka i prijatelja oživljeni su nezaboravnim dijalozima i osenčeni strpljivim podnošenjem svoje teške i mu-
kotrpne sudbine u nemirnim vremenima, a opisi odnosa sa svojom rodbinom i opraštanje od oca na samrti spadaju u najbolje stranice
novije srpske proze.

KRADLJIVAC KAFE Tom Hilenbrand

Avanturistički roman čiji je glavni junak možda najomiljenija namirnica na svetu: kafa.
Zasnovan na detaljnom istraživanju, autor vodi čitaoce na putovanje u 17-vekovnu Evropu i majstorski kombinuje fikciju i istoriju.
Sadržaj
Godina je 1683. Evropa je preplavljena novom drogom. Ta droga zove se kafa. Svuda je tražena – iako je izuzetno skupa jer je
monopol na nju u rukama Osmanlijskog carstva. Međutim, jedan mlad Englez osmislio je plan kako da od Turaka izmami ta drago-
ceno zrna...
Dugo su Evropljani imali prezriv odnos prema tom neznabožačkom bućkurišu i radije su pili pivo. Tek krajem 17. veka Evropa je
otkrila kafu. Londonski filozofi, amsterdamski trgovci začinima i pariski pesnici; svi oni okupljaju se u kafedžinicama kako bi uživali
u ovom prosvetiteljskom napitku.

NEZNANAC U KUĆI Šari Lapena

Novi psihološki triler Šari Lapene. Isporučujući nam još jednu napetu i uznemirujuću porodičnu priču, Lapena nastavlja sa temom
bračnih tajni, sumnjive prošlosti i sumnjivih suseda, dok naizgled uobičajena domaćica postaje glavna osumnjičena za ubistvo.
Prethodni psihološki triler Šari Lapene „Par iz susedstva“ postao je bestseler odmah nakon izlaska prošle godine. Na slučaju radi
policija, pa tako dobijamo priliku da pratimo detektivski proces: kako sklapaju slagalicu, eliminišu osumnjičene i pronalaze nove.
Sve to doprinosi napetosti radnje. Prava umetnost leži u njenom lukavom pripovedanju i postepenom otkrivanju tragova. Kada sve
konačno bude otkriveno, ostajemo šokirani.
Tom Krup, dobrostojeći računovođa, stiže kasno s posla kući i ne zatiče suprugu ni njen automobil. Još više ga začudi što vidi da
je večera napola spremljena, što je Karen ostavila tašnu i mobilni telefon, a ulazna vrata nije ni zaključala.
Karen Krup je spremala večeru i čekala supruga da se vrati s posla. To je poslednje čega se seća kad se probudi u bolnici.

decembar 2018. Svet na dlanu 51