Fernan Brodel

MEDITERAN
 Fernan Brodel

MEDITERAN
Prostor i istorija

Preveo s francuskog

Svetomir Jakov!Jevic

fi
: 01118
0
_L_ N u 1 166 06
_

)'8

Centar za geopoetiku
 Naslovi izvornika

LA MEDITERRANEE
L:espace et L'histotre
Sous la direction de
F'ernand Braudel
Flammarion, 1985.
Edicija Geopoetika

LA EDIERRANEE
Les hommes et l'herllage
Sous la direction de
Fernand Braudel
FLammarlon. 1985.

Za sprski jezik
Centar za geopoetiku. 1995.
(za sve tekstove Fernana Brodela
u k:njige).

-- -------
 Cenlar za geopoelilcu
Beograd, Avalska
14
Te]/faks: ( + 38111
) 438-0
68

Direktor
Vladtslav

Glavni urednik
Branfco Masirevtc

Lektor i korektor
Katarina Oklobdzya
- Milosavljeuic

Naslovna stana
Jovan Cektc

Stampa
6tgoJa stampa
Studentski tg 15
Beograd

Beograd. 1995.
 Medileran 9

Sadriaj Mediteran

Mediteran .. . . . . . . . . . . ....... . ..
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . ............ 9 U ovoj knjizi plove brodovi; njihovu pesmu
ponavljaju morsld talasi; vinogradari silaze niz
KOPNO ...... .. . . ............. . .... . ... . . . . . . . . . . . . . . ...... ..... 13 brezuljke Cinque terre, na denovljanskoj Rivijeri;
MORE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 motkama mlate masline Provansi 1 Grckoj; riari
tzvlace mreze tihoj laguni Veneciji. ili na kanalima
OSVIT ..... .. ..... .. .. 61
Derbe; drvodelje grade camce koji danas nalice na
. . . . . . . . . ........ . . . . . . . . . . . . . ....... . .....

ISTORIJA . . . .... . . .. .. . ........... ... .. .. ... . .. . .. . . . .. . ..... 91

.
camce od . I opet. dok ih posmatramo, izvan
..

VENECIJA . . .. ..... .. .... . .. . .............. ... . . .. .. . ....... 113

.
smo vremena.
Ono sto smo hteli da prizovemo. to stalno
susretanje proslosti i sada8njosti, taj prelaz koji se v
ponavlja iz jcdnog drugo t resitala sto ga vode
dva cista glasa. Ako taj dijalog. sa svojim prolemima
koji odzivu ishode jedni iz drugih vodi ovu knjigu
znaci da smo speli na8em ks. Ili u na8oj
nameri. Istorija nije niSta drugo do stalno ispvanje
minulih vremena u ime proiema i radoznaiosU-
Cai< zarmiOsti i strepnji sactasjegvremena
kome zivimo i koje nas opsed.a. Vise no ijedan svet
ljdi, Mediteran to sta1no dokazje pricom sebl
neprestano se ozivljavajci. Svakako iz zadovoljstva.
no nista manje 1z nZosti. Ono sto jednom bilo
ispun java slov da bude.
[_taje Mediteran? Hiljad stvari istl mah. Nije
Lo jedan pejzai. vec bezbroj pejzaia. nije jedno
more. vec sled mora. Ne jedna civilizacija. vec

10 Fernan Brodel
civilizacije koje se sla.Z jedna na d.rgu. PutovaU
Mediteran znaci pronaci svet Rima Liban,
praistorij na Sardtnlji. grcke gradove na Siciliji.
arapsko prisstvo Spaniji, trski tslam Jgo
slaviji. znact uranjati do najdalje vekove, do
megalitskih gradevina na MalU ili do piramida
Egipt. ssret sa drevnim stvarima koje sjos
zive, kojedodlrj ultramoderno ili su u saglasjus.a
ultramodernim: pokraj Venecije, prividno mirne,
brnda indstrtjsko naselje Mestre; pokraj ribar
skog camca, koji jos vek Odisejcv camac. brod
sa mrezama na povlacenje sto pstosi morsko dno
i]
ili ogromni tanker U isti mah to znaci uranjanje
arbaiZam ostrvskih svetova i zacdenost prcd neve
rovatnom mladosc drevnih gradova koji su otvoreni
za sve vetrove klturc i profita 1 vekovima vec po
smatraj more 1 hrane se njime. Sve to stoga sto
je editeran jedna izzetno stara raskrsnica. Veko
vima vec sve se njega sliva, me.Sa se i g
tstoriju: ljdi, tovarne zivolinje, zaprezna vozila,
roba, lade, tdeje, religije, nacin1 zivljenja. cak i
ilje. Mislite daje mediteransko. Elem. sa izzetkom
maslinovog drveta, vtnove loze i psenice- koji s t
od davnina- skoro sve bilje poniklo daleko od
mora. Kada i Herodot. rodonacelnik istorije koji
ztveo 5. veku pre nae ere ponovo dosao, pomesan
sa danasnjim turistima, njegovom Iznenadenj ne i
bilo kraja. Zamisljam ga. pise Lisjen Fevr ..kako opet
danas krece na svoje dgo krzno ptovanje
tstocnom Mediteranu. Ala se zacdio! Ti zlacani
plodovi sto provtrju lz siljika zagastto zelene ,
narandZinog, limnovog ili mandarininog drveta.
nesto se ne seca da ih video za zivota. Ne bog:me!
Sve s to daleki istocnjaci koje s doneli Arapi.
te cudne biljke neoicnih sileta bodljikave, t
motki rascvetanih, s cdnim imenima kaktusa,
Mediteran 11
agava. aloje. indijske smokve- nikako da se seU da
li ih za zivota video. Ne bogme! s Amerikanci.
visoko drvece edozelenog lisca koje pak nosi
grcko ime. ekalipts: nikada nesto slicno nije
gledao. Tako bog:me! s Astralijanci. ni
kiparise, jer s to Persijanci. Toliko dekoru. No kad
pitanju i najmanji obed. tu su tek iznenadenja
bilo da rec paradajzu- tom Peruanc; plavom
pallidzanu, lom Inds; paprici, toj Gvajanki;
kukuruzu, Meksikancu: pirincu, dobrocinstvu
Arapa, da i ne govorimo pasulju, krompiru,
breskvinom drvetu, tom kineskom planincu koji
postao Iranac, niti duvanu." Medutim. sve to
postalo istinski pejza.Z Mediterana: .. Rivijera bez
narandZinog drveta, Toskana bez cempresa, plitke
kosare bez paprika ... Moze li bili danas za nas
necega sto ismo naJ!ll<wJe mogli zamisliti?" (Lisjen
Fevr, Annales, XII, 2
Kada ismo kataloski popisali ljude Medite
rana, one koji su roden1 na njegovim obalama ili
poUcu od ljudi koji s u dalekim vremenima plovili
njegovim vodama ili obradivali njegovu zemlju i
njegove terasaste njive. potom sve one pridosle koji
su ga redom osvajali, zar ne blsmo slekli isti onaj
utisak kao kada smo sastavljali spisak njegovog l
i njegovih vocnih plodova? Svojim fizickim kao i
ljudskim pejza.Zom, taj sareni Mediteran, Mediteran
raskrsce, iskrsava u naem pamcenju kao skladna
slika, poput&istemagde se sve me.Sa 1 iznova nastaje
kao izvorno jedinstvo. Kako objasn to ocigledno
jedinstvo, to duboko i Mediterana? Na tome valja
nastojati u vise navrata. Objasnjenje se ne nalazi
samo u prlrodi koja je t svrhu dobrano poradila;
nije t samo ni covek koji je uporno sve povezivao
celin; tu su u isti mah lagodeU prirode ili njena
prokletstva - i jedno i drgo u velikom r - i
12
mnostveni nap i ljdski, kako tako 1 danas.
Ukratko, rec eskonacnom zlr slcajnosti,
ho
desa, srecnih is da kojJ s se ponavlJ al'Q
O v a knjtga ima za cilj d a pokaie d a se ta
iskstva i srecni ishodi mogu shvat samo kada s
sagledani kao celina; toliko vise sto 1h valja i jedne
i druge poredo sagledavati, sto i m vrlo ceslo pogo
duje sveUost dan.Snjice. 1 Sto se polazecl od onoga
sto vidirno danas sudi proslosti, sto se razumeva
proslost 1 obrnuto. Mediteran pruza l prilik
-
da se izlozt jedan .,drgi" pristup istoriji. Jer more
onako kako ga mozcmo videtl t voleti proslosti
Mediterana najneoblcnije i najjasnije svedocenje.
Fernan Brodel
Mediteran 13
1
.
KOPNO f\q
Na geografskoj mapl sveta, Mediteran oicari
usek zemljtnoj korl, usko vreteno izduieno od
Gibraltara do Secke prevlake i Crvenog mora.
Pukotine, raseline. rsavanja i nalranja iz vre
mena tercijara stvorili s veoma dboke dbine
pod vodom i, spram tih amsa. za uzvrat. nepre
gledne vence mlad1h planina koje s vrlo visoke _i
imaj iZraZajne oblike. Bliz rta Matapan nalazt se
udbina od 4.600 metara k 1 se komotno
mogao topiti najvisi vrh Grcke. svih 2.985m planine
Olimp.
Planine se s more do te mere da ga
ponekad svedu na oblCa.n koridor slce vode: tako
Gibraltaru. kao 1 zalivu Bonifacio Mesln
skom moreuz sa uskovitlanim vrtlozima Haride i
Scile, ili dui Dardanela i Bosfora. Nlje to vise more
vec reke. reklo i se cak oblcne morske dveri.
Tim dverima. moreuzima i planinama progo
vara vodena povrsina. Onl moru .kroje nove samo
stalne delove: Crno more. Egejsko more, Jadransko
more koje za duga vremena bilo vlasniStvo leta
ka, potom. mnogo prostranije. Tirensko more.
Ovako skrojenom moru vidu niZa basena odgovara,
kao da njegova obrnta slika. skrojeno kopno
 14 Feman Brodel 16 Fernan Brodel

vid posebnih kontinenata: Balkansko polostrvo, besmisleno kada istoricari veruj da mogu broj
Mala Azija, Italija, Ierijska celina, Severna Afrika. zlodela eksplozije na Santorin da is i brtalan
Ipak, iz ovog nacrta celine, tzdvaja se glavna nestanak tako sjajne Kritske civllizaclje. smrtno
linija, itna za razmev anje proslost i mora od pogodene skoro isto doba? Naime, ova Terina
vrernena grcklh i fenicanskih kolontzacija do novog erupcija pokopala je rit ispod Zarenog pepela koga
doba. acesnistvo rafi i iso_rije stvorUo iskopine pronaci i dokazati cime bila zastav
sre

d priobalja 1 ostrvlja koja, od ljena njegova kultura. Da li su ti kuzni olaci doprli
severa do g, deli more dva protivnicka sveta. do Sirije i Egipta? njiga ..Izlasku" govori stra8noj
Povucite tu grantc od rfa i Otrantskog kanala koji noCi dugoj tri dana k s Jevreji, tada sznjl
napola zatvara Jadransko rnore do Sicllije i obala faraonovi, iskoristili da pobegli iz Egipta. r
dana8njeg Thnisa: desno imate Istok, levo se nalazi li ovaj dogadaj dovesti vezu sa vulkanom na Teri?
Zapad pnom i klasicnom znacenj re i. U svakom sl, kao sto vulkan na nekada8njem
se z acdifi predlnjentcorn da taj sarnu:kome ostrvu rakatajos vck aktivan, premda potopljen.
n prernca glavna linlja kojom s tekla minula krater Santorina nastavio da radi. Od prvog veka
vojevanja: Akcijurn. Preveza. Lepant, Malta, Zama, pre rista do na8ih dana ( 1928) zastopne eru pcij
Derba? Linija to nepornlrljivih mrznji 1 ratova; izbaclle su nlz vulkanskih ostrva i ostrvaca iz vode
tvrdenih gradova 1 ostrva koji s vrebali jedni druge vseg kratera i dan danji more kljca na pcinl
s vr a svojih bedema 1 kla smotrilja. Santorina, ostrva neoicnih . Dakle oganj jos
- tome Italija vidt znacenje svoje predodr e vek potpaljen ispod davolovog lonca.
: ona srediSnja mo.ra.J mnogo Uostalom zar nis od pocetka svoje istorlje do
sto se t in kaie, vek se time delilo na konacnih dana ljudi Mediterana neprestano ziveli
Italij koja okrenta ka Zapadnom svet i na pod pretnjom vulkanskih erupcija i zemljotresa? U
Italij koja gleda na Levan!]Nis 11 . tome zadgo MalojAZiji, u vrlodfevnomgraduCatiiRijk, zidno
pocivali razlozi njenih bogatstava? Njoj pr.!Pala slikarstvo svetilista koje potice iz 6200. godine pre
.-1rodna moost._prirodan san cnrz-agop s odan rista. pozadint kuea na sprat prikazuje vulkan
celim morem. erupciji. Bez sumnje to Hasan Dag. U toj istoj Maloj
,."".-- -:,.....
Aziji, iskop1ne danas kazju na tragove spomenika
Geologya kojajos uvek kljuca oigledno unistenih usled zemljotresa cak, toj
zoni koja najvise izlozena potrestma, prvi napor
U Mediteran, pokretac naprslina. nairanja t za koji se zna. nekih hlljad godina pre rista, radi
jkstaponlranja morsk.ih dn i planinsklh vrhova gradnje k od lakog materljala, verovatno zamls
jeste geologija koja jos vek kljca. clje delo vreme ljenih tako da mog da odole kataklizmama.
jos nije tzbrisalo i koja nastavlja da besni t dan danji.
geologija objasnjava zasto more posejano
ostrvima i polostrvima, kao ostacima komadima
kontinenata, gde s jedni potopljenl drgi raspar-
 17
Mediteran Mc>dlleran
15

cani; gcologtja objaSnjava za.sto rascepkani reljef jos

[Planine skoro suud oko
uvek nije suvlse zahvaa erozija; ona je obja5njenje
Geologija obja8njava mnostvo planina u cvrs
tom prostoru Mediterana. su _!!!la de
za zemljotresc i oganj vulkana koji cesto zatutnje, planine,:)(
uspavaju se da se isto tako dramaucno iznova t ke no
vtsok e. razno likih olik a. kojc popu
probudili.
skeleta proijaju kozu mediteranskog kraJa
: U pl.

Evo ..tJ.
omboli njegovih olaka dima poput
penini. Balkan. Taurus, Liban, Atlas. plan
si
stra.Ze usred mora, na severu Liparskih ostrva. Svake
venci Spanije, Pirincji- kakv a povo rl<j. Strm i
oVl.
noci izbacuje usljane komade 1 osveUjava nebo i mese ci. uzdii: u s
sa sneznim pokrlvacem za dugih
more. Th i Vezuy, jo.S uvek pretecl, premda vec cveta ju rZe 1
iznad mora 1 toplih ravnica u kojima
nckoliko godina prestao da lstice svoju vatrenu 1 s
nara ndzln o drvo ; njlhovi strmi obro nci cesto
d!mna pcrjanicu u zalect Naplja. Ali, nekoliko pejzavz
survavaju neposredno u vodu - Lakvi klascni
vckova posle slicnog t on ipal{ naprosto a koj1
mogu se videti s jednog na drugi kraj Mediteran
smrtio Herkwanum i Pompeju. godinc 79. posle drug l. i se moa o
skoro da naltce jedan na
Hrista. evo i kralja ognjenih postrojenja. I'E ln'C"' obal u Dalm ac1je ,
pohvaliti da iz prve prepoznati
(3.313 m), koja jos vek radi iz na d cudesnolepe leko od
obalu Sardinije obalu jZne Spanije neda
Katanske ravnice. Etna, postojna Iegendi: lu su preva rio? ipak. sve u
Gibraltara. se tu ne 1
klopi, tvornicari nebeskih mnja. Vlkanovoj udalj ene jedne od drug ih.
onc na stotine kilometara
kovacnici. pokretali njihove ogromne mehove od ava Medi teran . Na
autim. planina ne oivie
tvolje koze: nju se, kaZu ozo,Empedokle bacio. i<J t o ala
severnoj obali vec ima nekih prek
da i iz njegovog k:ratera ila izbacena samo jedna , donja obala pokr aJine
Lang doka do delte Rone
sandala ... Koliko smo pata", uzvikuje Virgilije, .,gle
dali Etnu kako kljca, izliva sc i valja zarene lopte
venecije na Jadranu.
l glavnl izuzetak od pravila
ugo
nalazl sc na Jugu gde se neuocajeno ravno.
i rastoceno stenje." Istorlja zna za stotinak Etnlnih no prost ire na hila d
prtm orje skoro nepr egled
erpcija pocev od on-e k beleze Pindar i Eshil,
kilom etara . od tunis kog Sahe la do delte 11 1
godine 475. pre nase ere.
planina u Libanu. Na tlm beskrajnim l jedno li
m
U Egejskom moru, ostrvo SantorirL(ivsa Tera} dod1r sa
obal ama . Saha ra dola zi u nepo sred an
vuTkansk i krater od koga ostala samo jos ne iz vazdu ha. dve o
unutraSnjim. morem. Gleda
polovina, more ga potopilo kada se dogodila i more - sucel javaJu
romne ravne povrsine- pustlnja
strasna eksplozija i preseklo ga nadvoje. oko 1450. tstavl jene,
se ivica z Jvic: njlbove su supro
godine pre rista. Sudeci strucnjacima. ta eksplo cmog .
jedna ide od plavog do ljutcastog cak do
zija mora da bUa cetiri t sna.Znija od one koja
druga od belog do oker i narand.ZastoP
raznela ostrvo rakatau, godine 1883, Sund
PusUnja neoican svet koja do samih obala
skom moreuzu izazvavsi fantastican talas koji .
mora dovodi nedra Afrike i nemir nomadskog zivota
e vez
Rec nacinima zivljenja koji nemaju nik
preko kuca visespratnica bacio lact i lokomoUve i
na stotine ki lo m e t ar a udaljenosti nosio k Medi-
sa zivotom planinskih zona. jedan drugi
tamnog i uzarenog pepela. Prema tome, da li
 18 Fernan Brodel Medlteran
19

Leran koji se sprotstavlja prvom i neprestano aharski Atlas kroz zlatna vrata El Kantare. Samo
zahtea svoje mesto. Priroda unapred pripremila to vas susretl ovakve vrste. kojt vas svaki t zanesu
to dVOJStvo, Cak to urodeno neprijateljstvo. Ali istorija 1 osvoje vam srce. cekaju svud naokolo kraj U
pomeala razlicite sastojke kao sto se so i voda tra.Snjcg mora. Maslinovo i palmino drvo t cuvaj
mesaj moru. poeasnu strai.
Prema tome. covek Zapada ne treba da slusa
iskljcivo koncert Mecliterana glasove koji s Sunce i ki.Sa
poznati; postoje vek i drgi glasovi, cznani,
klavijalra vek zahteva ruke. Priroda. istorija, Bltno jedinstvo Mediterana cini i klima. veoma
dusa menjaj se vec shodno tome da li se postav osobena klima. slicna s jednog drugt kraj mora
.
ljamo sever ili na jug mora, zavtsno od toga da li l<oja jednaCtiJe pejza.Ze i zivolne stilove. Ona
::;tvari, skoro nezavisna od lokalnih fizickih slov
a.
gledamo samo jednom ili drgom od ova dva
pravca. Evropi i njenim poluostrvima zdiZe se m ispar avan jem iz AGan l- "..
odredena spolja dvostrki

i 1z Saha re. ssed a

stit planina. Jugu, ako izzmete debele Severne :-.kog okeana. sseda sa Zapada,
Afrike sa retkim drvecem proteze se pustinja. oka g. Svako od ova dva cdovista redov no krece
m njeno ili peskovtto more . iza Sahare, ogromni
o
lz svog atara da osvojilo more koje ima jedin
11 )
crne blrike i, prodZetku, pstinjc Azije. pasi vn ulog u: njen a grdo sija mlake vode (
tim ogromnim prostorima, to vtse nisu Iade olakava proboj jednog. potom drugo g.
kovoji lada vec karavani sa gonicima kamila. sa [ vakog leta, sv vreo vazduh iz Sahare obavija
hiljadama tovarnih zivotinja koje nose namirnice
zi
celo pros trans tvo mora i mnogome prev azila
a on
dragocena bogatstva: zacine, iber, lekovitc trave, r1jegove granice ka Seve r. Iznad Medi teran
neba . tako sjajn a, te svetlo sne
svtl, sloovacu. zlalni prah ... tvara ona .,oreolska"
zvezd arna koje se nigde
Takode zamisljamo to sporo, vek vek, osva kugove i te noci obasjane
laci se
janje besplodog p:rostora gde ovek m da drgde ne mogu naci. letnje nebo nao
!->amo kada se. u trajanju od nekoliko dana. razb
pronade vod dubinama. da stvori oaze, da zasadi esne
sirok o.
palmino drvo dbokih korena. da prepozna pteve luzn i vetro vi puni pesk a. tzv. kamsin 1li
sto vode do pojilista uz koja se prostiru pojasevi lloracljev ..Plumbes Aust er" siv i tezak kao olov<Q
retke trave gde mogu da zive njegova stada. Sporo Toko m est mese ci, kad se pred ao Saha ri
[
to, tacno. velicanstveno osvajanje! Mediteran se Mediteran itl raj za turiste, za sportove na
m plavom vodom
vodl,
dakle proteze od prvog maslinovog drveta cto kog se prenatrpanim plaiama, i svojo

stigne ad se dolazi sa Severa do prvih gustih l<oja nepomicna ljesU na suncu. l.ili tada zivot
lnje.
plant za palmin og drveta koje se pomalj aj sa iscek ivan j kise , u
l 1 isuse na zeml ja zive
pstin a]
_ J Kada se .. silazi"
sa Scvera prvo maslinovo lceltlvanju vode koja je tako retka i koja tada posta je
ois
drvo ga ssrecc na .. bravi" Donzera. na Roni. Prva I>Ogatstvo od svih najvece. Glavni vetrovi sa sever

gusto z adena plantaZa pal.mi iskrsava (nema druge toka. od aprll a do septe mbra , Grci ih naziv aju
kvo
reci) juzo od atne Timgad a, kada prelazit e o;; lalnim godisnjim vetro vima . ne dono se nika

20 Fernan Brodel
olaksanje, nikakvu pravu vlagu spram za.Zarene
saharske peci.
Pustinjase povlaci kad se umesa Okean. Vec od
oktobra . pad priliska nad Okeano m pun vlage
zapocinje svoje litijsko puteseslvije sa Zapada na
Istok. Vetrovi iz svih pravaca kidiSu njega gurajuci
ga pred sobom ka Istoku. More potamni, doija sive
nijanse BalUka utone pod prinom bele pene kao
da se pokriva snegom. Oluje, zastrasu juce oluje
pocinju da besne. Vetrovi su to pustosileljt: mistral.
bura- uzburkaju more, na kopnu sc valja za.Stititi
J
od njihovog besa i zestin Cempresi zasaden l u
redovima u Provansi, vetrobrani od trske u itidzi,
snopovi slame kojirn se okruzuju rasadnicl povrca
na Siciliji neophodnt su za za.Slitu kultura. U isto
vreme svi pejza.Zi se gube pod zavesom od pljuska i
niskih olaka. ono potresno nebo Toleda na
(slikama El Greka. su oni vodeni vrtlozi zimi u
AlZiru koji tzbezumljuju turiste. Reke koje su tokom
meseci ile presusile nadolaze. poplave su ceste.
stiovHe, u ravnicama Rusiona ili MitldZe, u Toskant
i1i u Andaluziji Ui u selima oko Soluna. Ponekad, be
smislene kise prelazc grantcu pustinje potapaju ulice
u Meki, pretvaraju u buj!ce glia puteve saharskog
Severa. U Ain Scfri. juzno od Orana, Izabela Eber
hard, Ruskinja. izbeglica, koja je btia ocarana pusti
njom, tzgula zivot, godine 1904, tako sto ju
odnela neocekivana nadosla voda saharske reke.
Medutim, te kise su korisne. Aristofanovi seljaci
im se raduju. veselo caskaju i piju jer ionako napolju
vise nema sta da se radi dok Zevs krupnim vodnim
zamahom oploduje zemlju. Pravi posao tek
sa poslednjim prolecnim pljuskovima, tck kad niknu
zumbul i pcscani ljiljan. sa povralkom lasta. kad
laste stignu na njihovim usnama lebdi pesma. Na
Rodosu im pevaju:
21
1\tNllteran
LasLo. lastavtce. prolece nosiS
lastavice belogrla lastavice crnokrila.
Lasta tu; vrata godisnjih doba pokrenula su
: u sarkama.
Sve u svemu, cudna je to klima. proUvna zivotu
1)\lja. ise nadodu suviSe bujne u toku zime dok
a,
1\Jadnoca zaustvil::. rastenje btija. Kad naide toplot
voclc vise n. Nije li stoga samo za nas l
va
Mediterana mirisn o. dok se njegovo lisce pokri
trnjem : sve u odbra nu
voskastim ma.Skom staljike
k
l suse za toplih dana kada jos samo cvrca
:tvahan. to sto zetva psenice u Andaluziji
tako
i
1 .111, u aprilu, to stoga sto se zito pokorava sredin
1 zrno radi da mu sazru klasov i.
Zemlja za osvajanje
(Zadovoljstvo za oko. lepota stvari prikriv u
lzclajstvo geologije i klime u Mediteranu. Zog nJih
suvise olako zaboravl.fa da Mediteran
nije
je. Valjalo
vtllkodusno podaren ljudima za uzivan
rlt gde. Drveno ralo
1 , , sve izgradili, ccsto sa mnogo vise truda
nego
va da uspeva da zagreb e
11 osnu 1 plitku zemlj u. Dovoljno da kisa pa_da
obllnlJc 1 pokretna ze klizt kao voda ka podno
Zju
lslna. Planina otezava kretanje. neum ereno proz
tlll prostor. ogranicava ravnice, njive su cesto
iko
fdene na nekoliko uskih pojaseva. na nekol
njih navtse vode strme staze
111 crstl zemlje ; od
lcobne za ljude i za zivotinje.
Ravnica. kada je dobrih razmera zadugo ostaje
:.tposednuta razlivenim vodama. Valjalo osvajaU
1. olrguti od neprijateljskih mocvara. zastititi je od
ptl'jloslteljnih reka, nadoslih od nemilosrdne zime.
riv
lt.lrcnlti malariju. Osvojiti ravnicc radi poljop
Potom .
'''k zacilo najpre d stetnu vodu.
 23
22 Feman Brodel Mc(llteran

a l vcom a brzo
trebalo opel dovesti vodu, ali ovoga t zivolo polllepe. Zas tare la polj opri vred
darnu radi navodnjavanja. staje. sta joj jos drugo i osta '?(!l
lo o tesko, dugo
nizijskih krajeva
sporo, veoma sporo osvajanje zavrseno ptlpitomljavanje, sporo opremanje
doksom islorija
na8em vek, tek juce. Danas tesko pronaci neka ol>jaSnjava da nekim ociglcdnim para
nje u brdima i
da8nje pokrajine sa slajacim 1 nezdravim vodama. llttl.i u Mediteran najcesce poci
ni zivol oduvek i
Blizu Sabodije, tog novog grada podlgntog sred p\C\ninama gde poljoprivred
icen od pogbne
Ponleinskih mocvara, velika bara ovladala drve 1n i neizvestan. ;i ipak za8t
. Sloga ima toliko
cem na nekoliko hektara sred neolenog nacional 11\C\larije 1 suviSe testih posasti rata
ih gradova uz bok
nog parka. Danas posmatraj kao arheoloski vlsoko nacickanih sela, toliko mal
lako dobr o uklapaju sa
eksponal. Divlje zivotinje, narocito barske ptice. planine i cija se utvrdenja
njemu su na81e utociste izbora. Dokaz da su ulagani 'ilcnjem planinskih kosi Tak o Sahelin:a u
ani. GrckOJ.
napori se vidi i u vrlo clrevnim i1i vrlo savremen.lm Stvcrnoj Africi. na brdima Tosk
sistemima isSivanja ili navodnjavanja sa strenom 1 11ovima rimskog sela. Prov
ansi ... S poelka 16.
obradena do
redistricijom vode. Ukratko, sjajan to rad ciji vtka kijardini kazivao: ,.Italija
nije vek bila kada
su zacetnici Spaniji bili Arapl. U Herta de Valense v v svojih planina". ona to
gde se nalazi jedan lakav drevan veoma s t u pilanju njene doline l
ravnice.
objekat. cuveni sud za eksploatacij voda nastavlja
svake godine da pulem prodaje na licitaciji deli manu
kpcima. Rajska Zlatna skoljka koja okrzje
JJ):adicionalna drustva
im krajevima
@akle, na brdtma i planinskpro
Palermo kao vrt narandzi 1 vinove loze cudo od
t . alati,
slosi
l e ocuvane slike
ukrocene vode koje datira tek od 15. 1 16. veka. aogu se naci nalboj
, l!_Jovoljno vratiti se nekoliko vekova unazad, ol>laji. nare cja, naro dne nosnje. praznoverja koji
shvatltl daje svaka mediteranska ravnica prvolt ptlpadaj tradicionalnom zivo Kao i sve drevne
o ouv ale u pros tor u
no bila pod vodomJkako donji deo ravnice Gvadal )'.1 <\devine koje su se dug
nisu 8 mogle
kiv.ira tako i ravnJce oko , zalede Firence 1 1\ojcm stare poljoprivredne metode
dalekoj GrckoJ mnoge ravnice gde bacva Danaida 1\.t ustupe mesto savremenim tehnikam

a lanina je

podsecala na vecito navodnjavanje. ". s cvar pros lo sti]

, kao i sve
Da i se postigli pokornost 1 kapital tako Scve rna Afrika:posebno
sko stan ovnistvo,
potrebni za zivot ravnice blla s neophodna brojna, 1111\gc planinc kojima zivi berbet;,
Servijea (Les
disclplinovana drustva; ona je trpela tokom vekova ttli zlvi folklor na koji lepa knjiga Zana
sno zanimljiv
nepodnosljive klase krupnih posednika, plem.ica i ttcs de I'anne, 1962) podseca na ude
poce tka god ine, praz nik
gradana 1 osim toga gledala kako hvataju korene ,,,,cin. Tak o obre di s
u za cilj da za novu
veliki gradovi i jaka sela. Danas se ravnica podaje "lm1ycr" (mesec janar), imaj
okol nost ima.
proizvodnjl l najsavremenijim sredstvima bllo da 1\lt pozcle da se odvija srecnim
nih obeda. isce njem
rec uzgajanj zlta ili vinove loze. Tako se ona nalazi 1.mttu maski. obilnih 1 zrtve
1lo111 ova. Pos toj Lako de i pro1 ecni bredi. Nesto
u zoni krupnog 1 mocnog kapitalistickog cinka. i
 24 Fernan Brodel
. kasnije. tu s vatrc ..a1nsare" kojc se pale 7. jtila nc
!. samo Kailiji vec sirom ccle Severne Afrike. Oicno
se to objasn java time sto se pripov cda lcgenda
< i kojima se slovima zdravijim nego drugde covek
jevrejskoj kraljici koja poctnivsi rodoskrnjenjc
zbog grehova svojih spaljena na lomaci. No kada sc
sl mirisni stapici (od smolas tih stltarica).
snopovi oleandera. 1 mossno mirisne vucje nogc.
ti]:tje to prilika da se dimom proclsti drvecc
vocnjacima staje...madijskim ociscenjem ali kojc
islo tako prost poslupak za nistenjc parazita ... '"?
atoritarna mdrost je zapovesl. all znaci 1 oprez.
Ona je takode ohrabrenje za rad.
U svim vlsokim zonamaMcditerat1a. u ltalijl. u
Spanijl, Provansl. Grckoj jos danas se lako mozc
<:naici na niz zivih svetkvina koj sc n!\1 r), sumskih radnika. ilo ihje i placenika ili roijaSa.
( hriscan ska vera i ostac1 mnogoboza5tv a.\ll ovlm
zastarelim nacinima zivljenja pored folklo1a v
pecal ljivo svedoc i i pejza:Z! l<rki pcJza7.
potpunosti stvorila ljdska rl<a: scvi sc v;ajc n
terasaslim njivama cije podgradne zidicc valja stalo
tvrdivati kamenom koji se dovlaci na leclima magar
mazge ih potom graditi i ojacaU. zemlju
valja prenositi korpama 1 nagomilavali lza ka111C
nog bedema. Dodajmo odmah da se nikakva zaprcga.
nikakva zaprezna kola ne mogu kretaU ovim strmlm
padlnama: berba maslina, berba vinograda obavljaj
se rcno, i sve to nosi covek na ledima.
Sve to ima za posledicu danas postupno naps
tanje ovog nekada tzrazilog prostora. Jer na ncdo
voljnu zaradu valja uloz svise truda. Calt 1 cvcna
brda toskanska malo malo gube svoje suslinsko
obelezje: nestaj podgradni zidici; visevekovni
masUnjaci zamir jedan za drgirn; seje se vlse
psenica; vekovima obradivane padine zarastaju u
travu, slze za uzgoj stoke ili se pretvaraj u trine.
Medlteran
25
Pred nasim ocima nestaje starinski, tradicio
nalan. okrtan. tezak zivot. Tegoban i jos 1 ona
vremena. Planine koje s redovno bile prenaslanjene
radao snaian, oduve k su kosnice koje s se
stalno i postojano razrojavalel Stanovnici Furlanije.
FUrlanci. odlazili s Venecij da tamo obavljali
sve proste poslove. Albanci s bili svacijoj slz.
narocito sluzili rk. Zitelji Bergama, kojima se
svako podsmevao. krstar su Italijom potrazi za
poslom 1 zaradom. Pi.rinejci s nastanjivali Spanij
i gradove PortugaJiji. Korzikanci tJ postajaJI vojnic
i
Francuske Denove te omraiene Gospodarice. No
bilo i takode Alzir, svojstvu mornara
Kada je godine 1562. tda prolazio Sanpjero Korso
na hiljade njih s klicali pozdravljajci ga .,kao
svoga kralja". Ukratko sve planinske zemlje radale
s mnostvo placen lka. slugu, licni h proda vaca.
ptujucih zanalli ja. - ostrace, dimnicare, stolar
t
e,
nadnicare, zeteoce 1 berace kao dodatne radnik
e
kada bogatom selu ponestajalo rku trentku
vclikih radova. I dan danji, Korzika, Albanija. mnog
e
olastl Alpa Apenina d gradovima, bogat
oj
ravnici, i salj daleke americke zemlje radn snagu
za najgrulje poslove.
Poekad, istinu gov01eci, taj smeli poduhvat
cloije drugaciji obrt, krene nabolje, kada je p1tanj
u
l>rojna trgovacka emigracija. barem neoican.
lzrazit slcaj sa Jermenima koji s postali omilje
ni
lrgovci iranskih careva i osvajali, pocev od Ispahana,
JH"ivilegovane polozaje Indiji. rskoj. Rsiji. bill
1.1kode pristni Evropi. 17. vek. na glavn
im
lr-ovima u Veneciji, Marselj. Lajpcigu Amste
r-
1 l.n ...

26
\.
Bacijanje i nomadski zivot
Prizor koji takode nestaje pred DaSim OCima,
ali odskora, jeste zivot baCijanja kao visevekovna
realnost kojom je planina bila vezana za ravnicu i za
J gradove u nizini zbog cega su se u isti mah radali 1
sukoi i prollt.
retanje stada ovaca i koza izmedu letnjih
pasnjaka u planinskim krajevima i trave sto se
zadrzavala u ravnicama, za vreme zimskih meseci,
odvijalo se kao reka ovaca i paslira izmedu juznih
Alpa i r, izmeduAbruca i visoravni Pulje, izmedu
severne s i juznih pa8njaka Estremadure i Don
ihotove La Mance.
U dana8nje vreme ovo lcretanje jos uvek traje.
mada u veoma smanjenom omu. Transport se
obavlja kamionom, i cesto vozom. Relka je sreca da
imate priliku da pratite ovcije putovanje na starinski
nacin. Vec sutra to bez sumnje vise nece iti moguce.
Ali njihova rekonstrukcija vam nadomak ruke:
putevi bacijanja su uvek obelezeni u pejzaZima kao
uistinu neizbrisivi tragovi, ili koje barem tesko
izbrisati, 8 kao i oZiljke koji za zivot obeleze
kozu covekovu. Siroki petnaestak metara ti pu tevi
doijaju posebna imena u svakom kraju: .. Ca.ftadas"
u Kaslliji, "camis kamaders" u istocnim Pirinejima,
Drailles" u Langdoku, carra'ires" u Provansi,
" "
"
tratturi" u italiji, trazzere" u Siciliji, drumul oilor"
" "
u Rumuniji ...
Bilo gde da ga retrospektivno posmalrate,
bacijanje bilo ishod duge evolucije, verovatno kao
rezultat prve podele rada. @"edan broj ljudi, i samo
oni. sa svojim porocniclma i psima cuvali su stada,
najpre ih vodili u planine potom silazili na pa8nj ake
u niZe krajev [)Bilo tu neke prirodne, neminovne
potrebe: naporedo iskorlscavati pa8njake na razlici-
Medileran 27
Um nadmorskim visinama. Sve do nedavno, u nekim
krajevima Brazila poludivlja stada sama od sebe su
se kretala izmedu nizija i planinskih krajeva. kao
npr. oko Itatiaije, najviseg vrha u zerolji. U Italiji, u
juznoj Francuskoj. na Ierijskom poluostrvu, nalaze
se krajevi prevashodno predodredeni za bacijanje,
specijalizacija paslira u njima ostala drustveni
polozaj i znak prepoznaUjivost.!.J
Tako se uspostavila jedna kategorija posebnih
ljudi. ljudi mimo opstib pravila, skoro odmetnika.-
Vla'iJ
Stanovnici nizina, poljoprivrednici vocari gledaju
na njih sa strepnjom i neprijateljski. Za njih i za
gradske ljude su to varvari. ili poludivlji ljudi.
Vlasnici i vestl dzambasi koji ih sacekuju na lcraj-
njem odredistu njihovog putovanja slozni su u
jednom, da ih nasamare. onda dode i do skandala
kad se neka lepa devojka zaljubl u nekoga od njih.
Kcerl mila", kaie svirepa pesma nikakav taj
" "
cobanin, sav zaudara, ne ume ni da jede iz tanjira.
Kceri moja, predomisli se, bolje ti da za muza
uzmes paora, to covek za tebe." Imajte na u.mu da
se ta pesma jos uvek peva u Italiji.
Svo to uskomesano kretan l"udi i
stvari slozeni no to iz leda na rvi le _ .
atme, valja razlikovati ..normalno" bacijanje od
acijanja .,u obrnutom smeru". U prvom slucaju
vlasnici stada su u niziji; u drugom oni zive na
planin[J ovde rec situacijama proisteklim iz
istorijskih dogadaja ili kao plod dugog razvoja. Tako,
na primer, stada koja svake zime napustivsi Alpe
stizu na siromasne pasnjake Kroa vlasnistvo su
gradana iz Arla. Isto tako, zitelji Vicence su .majstori
stocarskog zivota koji. kad leto dode, priteknu u
pomoc ravnici preuzimajuci nena stada i goneci ih
u Alpe. Naravno. ima i mesovitih slucajeva izmedu
normalnog i bacijanja u obrnutom pravcu . da
28 Fernan Brodel
sve zakomplikovala. testo se to mesa i drzava.
Ona oblcno zme pod svoje sav taj promet pod
izgovorom da ga kontrolise; na ovcijem putu podizc
naplatne rampe, prtsvaja pa.Snjake u ravnici daje
ih u zakup. zakonskt regulise trgovinu vunom
stokom. Tako kasllijanska drZ.va ustanovila ovcije
carstvo jz Meste koje, pod za.Stitom privilegija. od
kojih su neke protivzakontte, popase visoravni i
planine u Kastilji pre svega korist nekoliki
veleposednika. 1 sam kralj napuljski stavio sapu
na ogroman bacijski promet koji se odvija od Abruca
ka Tavoljijeru u Pulji 1 proizvoljno nametnuo svoje
isljcivo prvenstvo na pijaci u Fodi gde se vuna
obavezno prodavaU. Barem na papir. sve uredio
u svoju korist. ali gazde i pastiri ponekad znaj 1 da
se odbrane.
Bacijanje postoj1 samo jednom delu Medite
rana. bez sumnje onom kojije najnastanjeniji. cak
i najrazvijenij1, gde se podela rada nametnula i to bez
pogovora. Medutim s logieno obja.Snjenje sva
kako nije dovoljno. Jer, istorijaje odigralasvoju ulo
gu. Barem dva navrata, izvestan deo Mediterana -
onaj drugi Mediteran- skleptale su dve mocne najez
de ljudi, od kojih su prvi pristigli iz vruCih pustinja
Araije, potonji iz hladnih pustinja Azije. Rec
arapskim 1 trskim najezdama koje su trajale
vekovima. prve pocev od 7. veka, potonje od 1 1 . veka
i za sobom ostavile one ..sirom otvorene prolaze"
kojima s pravom govori Ksavije de Planol.
1 Upravo s u silni poremecaji odrzali i razvtli
nomadski zivot na BaJkanskom polostrvu u maloj
Aziji i. logtcno, mediteranskoj Sahari i, najzad, u
celoj Severnoj Africi. navale pustinjskili ljdi uvele
s Malu Aziju, cak 1 na Balkan (gde konj 11 krajnjem g do samog Sredozemnog mor
kralj), dvogrbu kal11ilu, zivotinju koja je pogodna za
planinske uspone. dok se od Sirije do Maroka,
Medlteran 29
prtlagodila jednogrba kamila, zimogrozljiva zivoUnja
kojaje pristigla iz Araije na Mediteran vec od prvog
veka na.Se ere i koja svom elementu kada u
pesku, ali ne i na kamenitim i bladnim planinskim
kosinama.
"' zivot tuvenih nomadskih naroda valja
ponovo citati divne knjige Emila-Feliksa Gotjea.
Njegovo znanje niko nije prevazisao. Nomadski zivot
koji danas pokazuje tendencij smanjenja. ako ne 1
nestanka. kazuje se vidu perioda koji bez sumnje
prethodi bacijanju i ono samo , kao sto smo rekli,
kompromis nastao izmed nutnog pokretanja stada
1 isUnskog vezivanja za zemlj poljoprivrednih sela
i gradova. U onom drugom, istocnom Mediteranu,
gdc stanovnistvo vezano za zemlju manje gusto,
pastirski zivol koji podrazumeva velike pokrete testo
nailazi samo na beznacajne prepreke. Dakle, nts
mu tle polrebne nagodbe niti promene.
w omadski zivot treba shvaUU kao celinu: stada,
ljdi, zene 1 deca putuju zajedno. prelaze ogromne
razdaljine, noseCi sa sobom sve sto sacinjava njihov
j)
svakodnevni zivo tom pitanj iz proslosU, 1
danas. lmamo hiljade slika koje su n preneli
putopisci 1 geografi. Samo valja se uzdrzatt od
zadovoljstva da ih svise dgo navodite. U Sevemoj
Africi. gde kamilji upad zaobilazi planinske masive
sto ih nastanjuj berberski seljaci, nomadi, koji su
uglavnom Arapi. neprimetno se uvlace kroz prirodna
vrata koja otvaraju severni ptevi. narocito on1 koji
vode ka 1\m1su ili ka Oraniji. \i nomadi sa svojim
stad!ma ovaca, konjima. jednogrim kamilama,
crnim satorima koje podifu na odmoristima, kretali
su se nekada potrazi za travom od granice Sahare
01jego Suarez, vojnik letopisac iz tvrdavc u Oranu
(koju su Spanci zauzeli godine 1509) vtdl ih, krajem

16. veka, kako prolaze kroz ravnice nedaleko od
..presidio-a", stizu do mora, na kratko se tu nasta
njuju i oprobavaju u nekolikim kulturama. Cak ih
jednog dana vidi kako ludo jurtaju na streljake
redove panskih vojnika naoru.Zanih remenjacama.
Sa svakim letom oni se vraeaju, skoro u isti dan.
Godine 1270. kada se Sveti Luj ulogorio na mestu
gde se nalazi Kartagina naspram 1\misa. oni su tu i
svojim ucecem doprinose porazu svetoga kralja.
Avgusta 1574 ..g odinc, kada 'l'urciprotiv Spanaca
osvajaju luku La Gulet 1 tunisko utvrdenje. nomadi
...
sajuga koji su se tuzill poma.Zu napa protiv
hricanskih tvrda vcr,takust o-atda j
ajukorpe pun"""'e
zemlje za za8u voJnika i snopove granja iz odbram
benih sanaca; uestvuju u pobedi kojoj su osoito
doprineli. Sluajnost dogadaja tako pouava da se
u razmaku od vie vekova mogu zbiti neocna
ponavljanja. 1'u nedavno, godlne 1940, ostavsi bez
prevoznih sredstava Severna Afrika obratila se za
uslugu nomadtma. 1 evo ih opet na putevima koji su
sada zamenili negdanje staze sa kamiljim samarima
stane napunjenim ogromnim dZakovima Zita. gom. koji se hotimicno u isti mah lisava svinjskog
Cak su iznenadno preneli i epidemiju tifusa med
starosedelako i evropsko stanovniStvo Severa
-
I tako postoje dva Mediterana, kao sto to cesto
'
iva: na i onaj drugi. Bacijanje ujednom, nomadski
1 ztvot u drugom:\
Zivotne ravnoteze
Svaki zivot se uravnotezuje, mora se uravnote
ziti. nestati: to nije slucaj sa mediteranskim
zivotom koji zilav, neiskorenjiv. Bez surru1je.
preuranjeno (buduci da nlsmo progovo rlli
resursima mora) postavljaU celokupan bilans medi
o_Erivredni ipastir-
teranskog sveta. Ipak. njegov E!?..
Medlteran 31
ski zivot.razliiti tipovi njegovih regtona ukazuju na
nekoliko utvrdenih injenica u kojima uostalom
nema niceg izuzetnog ili suvise iznenadujuceg.
Pred n tegoban, cesto neizvestan zivot
cija se ravnoteza konacno postiie protiv coveka, tako
sto ga stalno osuduje na umerenost. Zbog nekoliko
sati ili nekoliko dana pirovanja (samo kad i i to bilo)
doveden u pitanje Zivotni minimum za citave godi
ne ako ne i za zivot. Ni istoricar, ni turista ne smeju
dozvoliti da ih zavedu uspesi u razvoju gradova i
t'9
carobni drevni gradovi Mediterana. radovi su
sakupljaci bogatstava i. samim tim izuzeci 1 povla
ceni slucajevi. Utoliko vie sto oko 80 do 90% ljudi
pre industijske evolucije jos uvek zivelo na sel ti)
tp rubo receno. Mediteran uravnotezuje svoj
zivot na osnovu tojstva: maslinovo drvo, vinova loza.
zito'J,,Suvise sju". ka.Ze !1 r Guru, ..nedo:
vo o mesa." Jedino rastuci uzgoj svinja uhr!Scan
.!i!!_
skom svelU, pocev od 15. veka, i sirenje prolzvodnje
mesnih konzervi, .. salata" donosc znacajna po
boljsanja barem ujednom Mediteranu ali ne i u dru
mesa i vina. Duinostiuishrani koje namece islam
pis b ile beznacajne. Osi.m toga, setite se da su u m-
slimaskQjl binjip lod oyimora sla boza s,pyeni
.- Od tri osnovne kulture, ulje i vino (koji se Izvoze
iz Mediterana) skoro neprestano su beleZlli uspehe.
Jedlno zito predstavlja prolem. Ali kakav prolem!
Posle zita. tuje bleb i nje_gova potronja. Od kakvog
brana biti zamesen? Kakve ?
tezlne, jer svuda se pdaje stalnim cenama,
njcgova tezina varira? to i bleb to su veite brige
Mediterana, odlucujuce licnosti u njegovoj istoriji
kojima neprestano brinuti najveci mocnici ovoga
sveta. Kakva bitl zetva? pitanje koje uporno,
s pocetka do na kraj godine, postavljaju sva predstav-
 32 Feman Brodel
nitv podrazumevajuci 1 diplomatska predstavni
tva. Ako zetva rdava. selo to osetiti isto toliko,
ako ne i vie nego gradovi; sirornnl. kako to iva
gradovirna, mnogo vie nego bogati. Jer, ovi poto
nji, svi irnaju svoje line arnbare u kojima se sla.Zu
dzakovl zita. Do 16. veka, velike kuce sarne melju
svoje zHo. mese i peku svoj hleb, kako u -Denovi tako
i u Vcnccij i. Vcliki gradovi nagomilavaju takode
rezerve i u slucaju nestaice ili velikih gladi, njihovi
trgovci koje unapred placaju gradske vlastl opremaju
lade, ugovaraju poslove, i lfovlace u grad zito iz Crnog
mora, Egipta, Tesalije, Sicilije, Albanije. Pulje, Sardi
nije. Langdoka, cak i iz Aragona ili Andaluzije .:
Povlaceni regioni, il1 slabo nastanjeni krajevi
pod.J ednako. vec prema cudima zetve ucestvuju u
kretanju morima tovara od oko mon metrlckih
cenU zita svake godine koill<O da se zadovolje potrebe
potroaca u trenutku najslaije ponude u Vencctjl,
Napulju, Rimu, Firenci u Denovi; svi ovi gradovi
su redovni kupci ..pomorskog zlta".
(U zakljucku, nema lznenadenja: grad preziv
X ljava nestasicu cak 1 veliku glad. Seoski svetje taj
kojt, kada godina nerodna propada zbog nedostat-
'1.. ka . Mrsavi kao kosturi, poput prosjaka ljudi
zal ud hitaju ka gradovirna 1 dolaze da umru u
Venectji pod mostovirna na kejovima, kod .,fonda
menta" mletackih kanala. Osim toga. kada se gladna
godlna ponovi otvorenje put bolestlma, kako malarl
ji tako i kugi kojaje u Mediteranu i BoZij
Takva potka mediteranskog zivota. Nema
sumnje. gozbe i pirovanje sto ih mudraci iz 16. veka
osuduju kao sramne i koje razboriti gradovi zabra
njuju, uostalom uzalud (kao na primer u Venecijl)
preterivanja ipak postoje ali za vrlo rnali broj lj udl.
Mediteranci uzeti u celtni ne znaju za nj ih. Cak i
seoske proslave, u cuveni praznicni obedi koji, u
Mediteran 33
svirn selima sveta, odagnaju bar za trenutak svako
dnevnu bedu, ne pokazuju nista slo i se moglo
uporediti u Holandiji ili u Nemackoj na primer sa
onim sto se dogada u Italiji. lsUnaje to bez pogovora
koja vlada lokom cele autenticnc islorije Mediterana,
ponovimo to, pod znakom umerenosu. tj. hotimicnog
racioniranja hrane. Epik.r..(341 -270. pre rista)
koji propovedao da je zadovoljstvo ctlJ coveku,
porucivao jednom svom prijatclju: .,Poalji mi cup
sira kako bih mogao da se pocasum kad hocu."
Vekovtma docnije. kada E}andelo ( 1 485- 1561) piSe
svoje Novelle. jedan sirornakorne nema ravna,
na primer pccalbar iz Bergama. kada hoce da priusti
seI izuzetan obed zadovoljice sc tako to pojesU
bolonjsku safaladu. kad se zeni. ka.Ze zajedljivi
pripovcdac. to znaci da svoju tzabranicu n
med' onlm devojkama koje za d novCic daruju
ljubav iza zidina milanske kaledrale.
1 dan-danas, mozete videti u Napulju ili u Paler
mu za vrerne pauze kako izgleda radnicki rucak u
senci ispod drveta ili uza zid: i dovoljan ..compa
natico". salata od crnog luka paradajza na kriski
hleba umocenoj u ulje; sve to zalivcno sa malo vina_
Mediteransko trojstvo na okupu: maslinovo ulje,
psenlcni hleb. vino iz obliznji vinograda. Sve to. ali
i nista vie posle toga.
Zar se onda prerano i produzeno bogatstvo.
veoma drevne rasko5i mediterana ne postavljaju kao
paradoks? Zato, kako raskosi pored tolikih osku
dica. ako ne i bede? LiSa\'anjajednih ne mogu sama
sei da objasne sjaj drugih. Sudbina Mediterana
ne moze se objasniti samo upornim radom. koji uvek
iznova pocinje i populacijama koje su se zadovoljava
le malim. Ona takode dar istorijc kome Medi
teran zadugo uzivao i koji mu .konacno. istrgnut,
sto se istoricari godinama vec upinju da objasne.
Mediteran 35

MORE

More. Pok:usajmo da ga zamislimo. da ga vidi

mo pogledom nekadasnjeg coveka: kao granicu,
prepreku koja se proteze do na kraj obzorja. kao
iskusiteljni. sveprisutni, prekrasni i zagonetni
beskraj . Sve do juce, do pronalaska parobroda ciji
prvi brzinski rekordi danas deluju smesno - febru
ara 1852. godine trebalo devet dana putovanja
izmedu Marseja i Pireja- more i dalje bilo beskraj
no, staroj meri jedra i lada koje su vazda bile u
milosti 1 nemilostl cudi vetra, kojima trebalo dva
mesea da predu put od Gibraltara do Istanbula,
barem nedelja dana, cesto dve, da stignu iz Marseja

d toga doba, Mediteransko more se smanji

valo, svakim danom pomalo poput neke neobicne
sagrinske koze! U nase doba avion ga preleti sa
severa najug za manje od jednog s}} minuta mu
treba od 1\isa do Palerma: tek sto ste krenuli vec
ste ostavili iza sebe belu medu solana u rapaniju.
Poletite ka ipru evo vec Rodosa, te crne i ljuicaste
gromade, skoro odmah iza njega Egejsko more,
iklade cija negde oko podneva vuce na naran
diasto: niste ni stigli da to sve uocite kad evo Atine.
36 Feman Brodel
Isloritar se mora bilo koju cenu osloboditi
ovakve vizlje prema kojoj danasnje Mediteransko
more postajejczcro. Buduci daje rec povrsinama.
ne Zaboravlmo da Mediteransko more iz vremena
1""5 -lt
Avgusta i Anlonija. krst.aSkih ratova ili cak t Fllipa
predstavlja sto do hiljadu puta vece razmere od
Oxiih koje nam oznacavaju na8a putovanj a kroz isti
vazdusni ili morski prostor danas ovoriti Medite
ranskom moru u istoriji znati dakle - sto prva i
stalna briga - vratiti mu njegove prave razmere.
zamisliti ga u bezmernoj odori. Jer, samo za sebe
nekad ono bilo jcdan svet, jedna planeta J faune ocigledno. Videtl riolov na AUantskom
Odmereni prehrambeni izbor
rNiore daje mnogo toga resursima mediteran
skog ela ali mu ne obezbeduje izobilje za svak1 dan
Nema sumnje. od kako su se pojavlli ljudi na njego
vim obalama, zapravo od samih potetaka praistorije
kroz postojanje Starog Sveta, ribolov i poseban
doprinos svojim ..fru di mare"; ribolov, industrija
drevna koUko i svet od svoga postanka. No, u Medite
ranskom moru U plodovi nisu preobilni. Nisu to ni
bogatstva Doger Banka. na Severnom moru, ni legen
darna rilja lovista Nove Zemlje Jesoa na seveu
Japana, niU atiantskih obala Mauritanije.
stvari. Mediteransko more patl od neke vrste
oloske insficljenci . Kako suvise dboko uz
samu u, nedostaj m one plitke zaravni koje
s neophodne za razmnozavanj e i n mnozenje
podmorske faunc. onda, buduci da Mediteran
sko more veoma staro, izgleda kao da njegova
dugovetnost istrosila sve njegove vitalne principe;
samtm um kao da siromasno planktonom. tim
mikroskopskc velitine zivotinj ama i biljem koji
plutaju povrsini morskih voda i sle vrstama kao
Medlleran 37
osnovna hran Istina da Unutrasnjc more
ostatak. u razmaku od vise milenijuma, jednog og
romnog morskog prstena koji mezozoiku krecuCi
se od Antila u pravcu geografske sirine okruZivao svet
- tla i to Tetida za geologe. Dana8nje mort.: Je samo
njegov maleni deo. Moze biti dakle da olosko
siroma8tvo Mediteranskog mora otkup za n egovu t;
legendarnudugovecnost. toliko p _?z_!bral
resto kr
t:arsi moreuz onojedva da moze da_pone5to obno _yi
svoje vode mesajuci ihs vodama Okeana:.
- U svakom sltaj. siromastvo medlteranske
okeanu 1 pune mreze brodova sa mrezama na povla
cenje kad istovarju na palub ribe veUkog kalibra
znaci pr1sustvovati prizoru koji Medileransko more
nikada ne nudi, osim nekih retkih izzetaka. Prema
l) tome. brodovi sa mrezama na povlacenje iz Medite
ranskog mora vise vole da idu s onu stranu Gibral
tara, da zad Okean 1 njegove dtne koje nikada
ne izneveravaj.
edtim, il vrste u Mediteranskom mor
su !?r,9j. ali ih nemauizoilj\!J}Premdaje ulov koli
cinski nedovoljan. onpretid ais crpi more. Do te me
re,tvrdi jedan strucnjak, Nino afijero, ..da jednog
dana bitl potebno da se u mor zabrani svaki
riolov i da se pretvori u divlji zooloski vrt kako
se pokusalo sa ocuvanjem i spasavanjem vrsta''. Nts
to olako izrecene reci. niti snovi nekog svise ponese
nog ekologa. Uzmite saljarku, t divnu rlbu dugu
5 metara, cije ledno peraje podseca na jedro, sa
veoma dgim nosem koji se produzuje " ..
(..velikl mac") otud njeno ime ..phias Gladis" (riba
mac): bila lovljena nekada Mesinskom zaliv
m barpuna, sto sve bilo veoma zivoplsno.
lov se obavljao jos od antickog doba pomocu neo1c
nlh brodova snabdevenih nekom vrstom brvna
38 Fernan Brodel Mediteran 39

vidu konzole iznad morske povrsine na kojoj se zavale kome se nalazi njegovo selo. Kada podigne
nalazio vrebac. Naime. tesko otkr saljarku; ona pogled. moze da primeti sopstvenu k. Uostalom.
reU<o napusta dubine, osimjcdnom godisnje, u doba ako se dalji suvise od obale znacilo i daje napustio
mresla. Elem, ima vec nekoliko godina kako su vode koje obiluj riom. Majstor svog zanata. on lovi
Japanski ribolovci pocelt da love na velikim kao sto se vek lovilo. m mreze, vrse, paran
dinama i u tok cele godlne. Tako se ud gala, na svec . ..nekadje to ila smolasta bktinja.
saljarka moze naCi na pijaca ma bilo koje godisnjc danas acetllenska lampa elektricna lampa:
doba, ali ta velicanstvena ria brzo moze sasvim da promenio se svetlosni izvor ali princip ostao iStl.
nestane. Divlji ribolovci na grckim obalama. svakako i drug
Od kako su se mediteranske drzave ozbiljno de. korlste dinamit, uprkos nadzor sto ga obavlj aju
pozabavile za5titom Untra5njeg mora protiv zagade obalskicvari: rec nepostenom lukavstvu.
nja i unistenja kojima tako opasno grozeno, premda t ono starog datuma. Ziveti iz dana dan
projckat pomorskog ..parka" postaje manje topijski. kraj nekog od tih ribara jos vek moguca radost
Svakal, tom park nc i bilc zabranjene ni solane za onoga kojl se ne boji sunca ni talasa, niti nepresta
ni lov sU11dera na tniskim obalama. niti lov na nog lpkanja vodi sidrenog camca. kao ni
koralc priobalju Sardinijc ili Sevcrnc Afrike. Koral. iznenadenja kad se izvadi parangal na njemu besni
koji se vec vekovima vadi. jos vck se danas obiaduje iznenadno uhvacent gor.
u radionicama kao slo su pogoni u Tore del Grcku, r1 edutim, nas riar ne ztvi samo na brodu
oduvek ila priZeljkivana roba k s izvozil! med dlcama i mrezama. On takode iSkusan
nekada cak u inu i u crn Afrik. Uostalom. koral seljak koji pafljivo obraduje svoj ba5tu i njivu. Tako
i dalje svuda prisutan u svetu. Zar ne igra i danas on obavlja dvostruki zanat. Kako i inace mogao da
tako vaznu monetarnu ulogu u nekim sredisnjim zivi, on i njegova porodica? Valja isti mah iskoristiti
regtonima u Africi? i zemlj 1 more. Nasilno preseljeni gradove mnogt
li se izdavanjem posebnih dozvola jos grck! rtbarl liseni pomoci od njihovih i sela
vek odrzati zanatski riolov svim lkama Un danas nc spcvaju da sastave kraj lcraj e !!!.J POmi
tra.Snjeg mora? Da. elemenlarni, tradicionalni lov ljamo naonu desetinu bretonskih riarskih porodica
koji ne nanosi velike stele pretpostavljajedan camac. kojeje francska vlada. godine 1872. zalud pokusa
jednog. dva, tri riara, retko kada sviSe moderan vala da nastani na poluostrvu Sidi Feruk. nadomak
brod. Ribar poznaje more nadomak njegove luke kao AlZira. Svi su pobegli. Korzikanski riari koji su na
sto zemljoradnik poznajc zemlju svom sel. On slican nacin i u isto doba nastanjent nedaleko o d ../
poznaje sva mesta gde se logicno moze naci kirnja. Bona, Erionu, odrzali s se. ali s se .,preobratili
dorada. list. cak oblist. barbun, cipal. oslic. kao sto u poljoprivrednike nj ihovo vrlo napredno selo
zna vreme kada se na pcini love sardele ili incuni postalo srediste za uzgoj povrca".
(ovi potonji takode slZ kao mamac za udic u U svakom slcaju. ilo kakvom obliku da se
lovu na tunja). On more obradje kao sto tezak obavlj a, rlolov u Mediteran tesko da moze da
>
obraduje njivu. Neznatno se dl od lke snabde pijace. ma koliko one zivopisno izgledale.
40 Fernan Brodel Medlteran 41

..Orata ai Ferri" .In cartoccio" dorada na zar ili

.
..Znam dobro da se nekada u marsejskoj lci samo
zamotana papir i tako pecena koje jedete nekom zaj edan dan lova moglo uhvatiti 8.000 tunjeva."
restoran Vencciji moze biti da lovlj ena Danas, ulovljenog tunja ispred Marseja ima taman
laguni, rede Jadranskom mor. ali s list ilijastog koliko i jesetri koja se lovi uzvodno uz Ronu, kojih
skoro zasigurno doneseni sa AUanUka. Za sladokus nekada ilo tako mnogo.
ca. jos vck s t barbn ispod stene lovljen na Sto se tice tunja. naucno obja8njenje dosta
dalmaUnskoj obali, crveni racici iz AI.Zira. Ali. zitelji jasno od kako krstarenje pod nazivom ..Za8to da
Unutrasnjeg mora ih ne jedu svakog dana. Na ne?" godine 1923. pod vodstvom dr Sarkoa rasvetlilo
popularnom menij. t nema spora, prvo mesto proleme. 1\ ne dolazi kako se to ranije m.islilo,
pripada bak,al.r koji vezen sa Severa. iz Atlantika. 1\jevi zive posvuda u Mediteranu, u
poludubokim zonama. sve do trenutka mresta, pocev
od maja-juna. Tada oni za polaganje krecu u
Jpak, ima i izoilnog ulova
potragu za toplijim i slanijim vodama, tu ribari
Ima ipak povla8cenih mesta. Lovista kod Bosfo postavljaju zame. Elem. krcenje prtmorja. na
ra, ili na ulaz jezero kod BiZerte, ili laguni ld raznim mestima, pospesuj e neposredno sllvanj e
Komaclja il1 opet na lz delt kod Bera gde s slatkth voda u more, dok su savremeni gradovl,
riista (gatovi od pletera za lov i cvanje rie na ispStajuci ogromne kolicine otpadnth voda. cesto
morskoj , m kojil1 se koliko mogao unisi ta prirodna mesta - zamke usled clnjenice
velikom r ulov cipal kao 1 jegulja. ne pripada da su vode izgubile salinitet.
j na8em malopredasnjem opis punom razocara Danas, sezonsko kretanje usled cega se tunj evi
nja. Ushicjc pogled s visine mosta koji vodi Galatu ponovo okupljaju iz Crnog mora doprinosi da se ria
na rilj t Istanbul koja prepuna ribe uglavnom upucuj e ka vodama tzmedu Sardlnije,
cdesnih . No, ako se tog prizora tako zivo Sicilije i unisa. su one tako postale mesto
secamo nije li stoga sto i tako redak. ribolova. reze, tunarice ili .,tonnare" padaju do na
Jedini ribolov koji zaslZje da ga nazovemo morsko dno tako sto ih prtdriavaju dva niza eamaca.
izobilnim Mcditeranskom morujeste lov na tunja. reze sacinjavaju koridor koji tunjeve upravlja ka
mada on kratko traje, tri cetiri sedmice godisnje. vrsama mreze tunolovke koje se nazivaju komorama
i moguc samo u privilegovanim zonama koje danas smrtl. Jer valja tunjeve poiti zaredom to se sve
kz tendcncij da se prorede ili nestan. Na pretvara u pokolj. U vodama crvenim od njihove krvi
primer, 16. vek, taj lov i mnogo veci nego istakn se ogromne rie, .,nalik na volove, iste
danas portgalskoj Algarvi (premda se to mesto velicine i kao i oni obe8eni za kuke dok ih podiZu
nalazi iZvan Untrasnjeg mora), .8ndaluziji kojom pomocu dizalice".
prilikom i se prctvorio u pravu mobilizaciju seljaka Lov na tunja veoma drevna ..industrija" na
koji zive na oball kad se z zvuk duguljastog mor. Zar se ne kaze da su njeni tzumltelj i bili
n mamitelja, na obalama Prov<J.I}se. rajem Fenicani? Grci su znali za nju. Upravo slika mreze
16. veka neki Provansalac, hvaleCi svoj kraj, tvrdi: tnarice koju Eshil ima na umu kada opisuje itku
 42 Fernan Brodel
kod Salamine: "More se ne vidl od gomile okrvavlje
nih telesa i trupala, Grci mlate Persijance kao tunjeve
mreze hvacene, Iome im kicmu darajuci
njima komadima vcsala i ostacima brodskih olupi
na." Ka.Zu da su konacno Arapl savrsill sistemc za
hvatanje tnja. U svakn s1. recnik koji cvrsto drzala obale kao osoblte n vodilje i koja se
trentno u upotrebl primili smo od njih: madrague
(mreza tunolovka) izvedena od arapskog "almazra
ba". krug; pesma kojom se pozdravlja ulov ribe,
..chaloma", tj. pozdrav, ..salam". Sto se tice zapovedni
ka lova. on ..rais". imenica koja u Islam. to se zna,
oznaeava pomorske kapetanc.
,Lov na tunja i dalje vellka pstolovina kojoj
cestvuje celo lokalno stanovniStvo, ulov jos vek od Denove do Provanse, ili od Langdoka do Barcelo
1 impresivan. Ipak. izuzetak potvrduje pravilo: Medite
k\1 ransko more siroma8no; njegov ulo! prcdstav
\j\ lja jednu trecinu samo norveskog ulov
-
[Plovidom pmttonzdg9i";:"r
More ipak nesto vtse od rezervoarahrane:
ono takode. i pre svega . ..transportna povrslna",
korisna povrsina, ako ne i savrsena. Lacta, pomorski
t, rano opremljene luke. trgovacki grad s sred
stva u sluzbl gradova. drzava, mediteranskih ekono
mija - sredstva njihovih robnih razmena i, potom
njiho_yog bogacenja.
1_pcigledno, pre 1\0 sto postati veza. more
zadugo bilo prel?rekNavigaclja dostojna tog imcna
nije pocela pre druge polovine treceg milenijuma.
kada su Egipcani zapoceli plovidbu ka Bilosu ili,
jos vise 1 bolje. sa naglom pojavom. u drugom
milcnljumu, jedrenjaka sa klada. koji su imali
jedra. vesla. brodski kljun 1 narocito kobillc koja
kao da .lh je ukopavala morske vode (suprotno od
Medlteran 43
brodova sa ravnim dnom koji su plovili uz obalu
tzmed Bilosa i Egipta).
Czactugo plovlda bila obazriva. od jedne tacke
do drge bliske tacke. gde cilj kome se tezilo i
vidljiv od samog polaska. Bila to plovidba koja se
u pocetku smela obavljatl samo danju: islo se sa
jednog zala na drugi; kad padne vece, lada ila
tzvlacena na pesak. Takva obalska plovidba koja se
postepeno usavrsava razvija i uvecava svoja sredstVa
zadugo nosilac pomorskih transportnih
delatnosg) PovorCamaca odrzavaju korisne veze
jOS 18. vck. na primer od Napulja do Denove. ili
ne. ltd. Mali grcki parobrodi koji brekc izmedu
ostrva u Egejskom moru danas na svoj nacin govore
tim veoma drevnim vremenima. Sa njima pocinje
trijumf putovanja na kratke razdaljine. Kako
Mediteran niz, kompleks mora, deli se na samostal
ne povrsine ciji su hortzonti ograniceni. na pregrade
ne basene. to se on narocito dobro prilagoctava toj
kucevnoj plovidbl. Za razborite moreplovce. dakle za
vecinu njih. retko kad se postavilo pltanje izlaska iz
njihovog domaceg mora, iz znanoga im prometa. iz
tako osobltog ..Mediterana" cije su sve ktke, struje.
primorja. zaklone dobro poznavali. bas kao sto su
znali za stalnost i iznenadne promene vetra. Zar ne
kaie grka izreka: ..Onaj koji prcde rt Male napsta
svoj domovinu"? Rt Male nalazi se na jugu Pelopo
neza. na njegovim zapadnim vratima, kao poslednja
isturena tacka gde poinje bczgranicni prostor koji
vodi ka Zapad.
Kada se moreplovac zadovoljava t1m ogranice
nim svetom to svakako zbog toga to udovoljava
potrebama ograniene razmene. to takode
stoga sto more unosi strah. jer ono opasnost,
44 Feman Brodel
iznenadenje. iznenadna rizicnost cak 1 ona dobro
poznatim putevima. Rcligiozne ceremonije koje su se
do naslh dana odrzale u velikom broju mediteran
skih luka podrazumevaju vradZne koje se beskraj
no ponavljaju kao utuk protiv zlc cudi bure i oluje.
Zavetni darovi pomoraca koji su se spasli od smrtne
opasnosU kazuju taj strah srcu ljudskome koje se
nikada iz obesti ne prepusta podmuklim talasima.
Devi Mariji . .. Maris Stella''. zvezdi mora. pomorci
Zapada preporucuju svoje tovare i, mnogo vise. svoja
tela i duse.
Ono sto najbolje iskazuje taj strah u srcu
ljudskome to njlhova vcoma duga odbojnost da se
ousnu na pucinu da zaplove izravno. Na to se
navikavati sporo i izuzetno, samo na pulevima koje
su prepoznavali unapred i koje su koristill sa izves
nom stalnoscu. OUsnuu se ka nepoznatom, bila
to sasvim druga stvar.
zgleda da su se ricani rvi usudili da
otvoreno -: Kada
stiZe u Itaku 1 predstavlja se kao kritski Gg ovac.
Odisej objasnjava: ..lmao sam zelju ( ... ) da krenem
na kruino putovanje ( . . . ) u Egiptos. Opremih devet
lada 1 IJude pozvah. sest ctana su u cest lJudt
pirovali u mom domu ( ... ). Sedmog dana, uk.rcasmo
se i. od ravnica rita lepa i dobra bura povede nas
sasvim pravo. kao da smo plovili noseni recnom
strujom ( . . . ). Valjalo samo sesti i prepustiti se vetru
i kormilarima. Za pet dana stigosmo u lepu reku
Egiptos:ugleda takode da su i Fenicani, tl cudesni
moreplovci imali naviku da zaplove izravno sa rita
na Siciliju i prema Balearima. nogo kasnije. u
helenisticko doba, kada povoljan vetar. lade
ponekad stici za cetiri dana od Rodosa do Aleksan
drije u Egipt
Mediteran 45
U 16. veku, poveeao se broj putovanja na otvo-
renom moru. su seu.Zurbane lade mogle videti od -}X
Biileara do SardlJe iSicili je. igovanje sa Lcvan
tom. veze preko Giraltara izmedu Unutrasnje i><" "'
mora i Sevemog mora (godine 1297. denovljanski
galeoni sveeano su otvorili redovne veze sa BriZem)
uticali su da se plovidba vise ili manje nezavis-
ne od putanja koje su vodile duz obala i da se dovrs1
.[
osvajanje morskih voda Ali, cak i u sesnaestom
veku, ploviti pucinom, jos uvek je podvig ajedino se
ukorlSne podVIge mogloupustati. stose u to doba
ompas josru jekonstio.daleko od toga, premda su
znali za njega vec od dvanaestog veka, to jedno
stavno stoga. recimo to jos jednom, sto se najveci deo
potreba u Mediterantt opslZivao kratkim putova
njima duz obal lanina se kupovala u Thlonu. ulje
u Ijeru, iskvit u Savoni; zaustavljalo se u svakoj luci.
kao sto su to tako cesto cinili camci-pazarista 1z
Marseja, prodavalo se ovde, kupovalo tamo, se
cak ponekad 1 sam gazda video kako izvikuje.
ogla5ava svoju robu ulicama Livorna lli Denove.
Zan Zjono i Gabrijel Odizijo zamisljaju, svaki na svoj
nac1n, da se nikada nije prestalo sa prepricavanjem
Odiseje iz jedne luke u dru' iz jedne krcme u
drugu . da Odisej jos uvek zivi medu pomorcima
Mediterana 1 da u sada5njosti, u legendama koje se
mogu cuti sopstvenim Sima treba shvauu nastanak
1 vecitu mladost Odiseje. Priznajem da su mi drage
te pesnicke verodostojne hipoteze.
1].conacno, radoznalost, pustolovni duh, doit,
amiciozne 1 neumerene polke drzava dovrsice,
ametnuce osvajanje mora. Jer, sa ratobornirn
drzavama i c1vilizacijama zvamcna. drzavna istorija
uporno nastoji na tome da preplovi more. da ga
pokori. da se docepa njegovih puteva kako protivnik
mogao da ih iskoriSeava niti da lh drzi u svojoj
 46 Fernan Brodel Medlteran 47

milosti i nemilosti. Denova i Venecija krstare
celom moru u bori zahegemoniju. za njega se bore
j
1!!:!!-canski svet i islam o znati da ka.Ze kakav
i ucinak tih napora udruienih sa vojnim ekspedi
cijama, koliko ilo skupo i muno okupljanje i
opremanje galija. ,.okruglih" lada. municije. konja i
ljudi koje jednog dana otlsnu u daljine. Medutim, te
radnje su pune opasnosti, i najmanji udes moze sve
unistiti. Godine 1540, Kar1o Peti stiZe predAlZir. gde
se njegove lade medusobno sudaraju uzburka
nom moru. bolje odustati nego propasti. Godine
1565, Thrci se nasukavaju na prilazu Malti koju pak
-r-
brani sacica vitezova. Sedmogoktobra 1571. godin.
Tu.e u ici kod Lepanta, u Korintskom zalivu sukoi1o se
.:z..
oko sto hiljada dusa. rekord, fantasUCan za to
doba, koji omogucavaju sredstva (i strasli) datog
vremena.
Ploviti protiv loseg vremena
[}1editeran retko kada mirno more. spremno
da s1uii. Ono prevashodno more oluje]Leti, sve
u redu, cak i suvise dobro. U to doba, more usred pucine gde proveo petnaest dana sve dok se
:J
plavo. mirno, cakli se i blista kao ulj i tada cak i
ratne lade, uzane galije sa niskim gazom. w ebno
krhke mogu da isplove sasvim neka.Znjeno ., U doba
leta. I2..iruju rat i putovanj Ima tri sigurne luke,
govorio stari knez Dorija [r468-l560): . Kartagina,
. aleksandrijsku ladu. pod flrrnom Dioskura". koja
jun i juli." Sve ilo lako da su pre nailaska rdavog
vremena. pre jesenje ravnodnevnice, bili na vreme
prevezeni so. poslednja ostriZena vuna. mlado zito,
burad novog vina i tolike druge namirnice. Elem, ma
koliko se uiurbano radilo na gumnu ili oko presa,
taj transport morem nije sav obavljen lagovremeno.
Sa dolaskomjeseni i zi.me, otvaraju se vrata dugotraj
nom losem vremenu. Galije i jedrenjaci teretnjaci,
duge i okrugle lade sve i trebalo da su u luci, na to /
opominje mudrost i nauk iskustva. Odavno Hesiod
(s poetka sedmog veka pre hriscanske ere), u
Radovima i danima, savetovao svog brata Perseja,
seljaka kao sto i on i, ali iSto tako i mornara kad
zatreba. da .. kada naide zima i kada sve kipti od
udara svih vetrova da vise ne porine ladu svoju u
vinasto more ( vina) vec da obraduj zemlju.
Izvuci ladu na obalu. sa svih strana podupri
kamenjem ... 1 tzvadi vranj kako od kisa Zevsovih
nista ne i istrunulo. Pospremi u domu tvome
uredno svu opremu, briZ1jivo smotaj krila morske
1ade. okaci krmu iznad kamina i sam cekaj da
ponovo dode doba p1ovidbe."
Osam vekova docnije. niSta se nije promenilo.
Ladu kojom su apostola Pavla sa grupom zatvorenika
pos1a1i u Italiju zadugo su zadrzavali suprotni vetrovi
u priobalju ipra. Kako .,i1 opasno nastaviti
plovidbu jer vec i prosao i veliki Post (praznik
Ispastanja grehova oko jesenje ravnodnevice)".
kapetan vec i spreman da prezimi u nekoj
kritskoj luci. Na zalost, bura ga ponese sa obale
lada nije nasukala nadomak Malte. Posada i putnici,
srecni sto su barem spasli zivu g r da
lavu't
:
provedu tri meseca na ostrvu pre no sto ponovo budu
krenull na put. u prolece . .,ukrcavsi se u jednu
i sama tu prezimila. sasvim verovatno da nije bila
jedina.
Prezimljavanje dakle normalno pravilo. tako
dobro pravilo da su za dugo vreme gradovi i drzave
u ze1ji da zavedu red prosto naprosto zabranjivali
zimska putovanja. Jos godine 1569, u Veneciji,
ztmska putovan ila su zabranena su'1 cuorl\ \
dlrinvernata", od 15. novembra do 20. januara. t rJ
48 Feman Brodel
se Levantinaca tice. oni su plovili samo od Svelo -g'\
Dorda do Svetog Dimitrija (od 23. aprila do 26.)
oktobra starom kalendar). Da i se prebrodila
prepreka loseg godisnjeg doba valja sacekati da se
u to umesaju tehnicke izmene, koje stgurno iti
spore, kao sto cemo to videti na primer gradnje
br_odske skoljke i usavrsavanja korrnila 1 sistema za
upravljanje.
Lade dnu mora
Oduvek su lade komplikovane sprave i evoluira
ju vrlo sporo. Zapanjujuce da se i danas moze
videti nekoj ulici Mesini ili u predgrad nekog
grckog gradica. na ostrvima i. Lezbos, Samos, ili
urskoj , ill na os1Ivu Derba kako grade camce koji
s neoicno slicni grckim i rimskim ladama onako
kako nam ih rekonstrisu anticka ikonografij a i
podmorska arheologij Sve slicno: oplala lade,
rebra. pramac, kma. kobilica (kicma koja se proteze
celom du.Zinom broda), spojevi jarbola. Ako ima
razlike, kao na primer redosledu faza izgradnje,
ili pitanju oblika krme. ipak su slicnostl dominan
tne.
Uostalom, tu su grcko-rimske olupine kako i
se to sve ustanovilo bez spora: olupina Antisitera,
Grckoj (prva polovina prvog veka pre Hrista), lada
koj a prenosila mramorne statue, koje se danas
nalaze u Atinskom mzeju; olupina Mahdije
unisu. s pocetka. istoga veka, kojaje prenosila 230
tona mramornih stubova i bronzanih statua. koje se
danas nalaze u muzeju Bardo; ili ona olupina Marca
menija. na Siciliji. iz6. veka posle rista, na kojoj
su pronadeni svi elementi .. za gradnju vizantijske
crkve", izvajani u mermeru i porflli: ili. opet olpina
rimske lade koja nedavno otkrivena u Planijeu,
Mediteran 49
kod Marseja; olpine na osnovu kojih moze da se
zamisli kako izgledao rimski trgovacki brod,
duzine od 20 do 30 metara, 5 do 7 metara sirine. sa
jednorn dve katarke, kojije i u stanj da ponese
teret od 150 do 200 tona. Tako su ili pronadeni
tovari od tri hiljade do deset hiljada amfora za vino
ili ulje unakrsno rasporedeni tako da se dno svakog
reda postavlja izmedu grliea donjeg reda. 1 dan danji
na taj isti nacin se u camcima na ostrvu Derba
rasporedj pri tovaru amfore za ulje koje, nema
greske, lice na amfore iz antickog doba.
Sto se tice upravljaca. kormila na rimskoj ladi.
ono vek. kao vreme Grka i Fenicana sacinjeno
od dva bocna vesla koja se postavljaju jedno s jedne,
..
drugo s druge strane krme. sistem eflkasniji
nego sto se to moze cuti. dodaje Patris Pome, struc
njak za podmorsk arheologiju, Rimljani su ga
savrs tako sto su izgradili pravo kormilo na
zglobni spoj. koje potrei moze iti spregnuto u
parovima, i koji samim tim vise nema nikakve veze
sa veslima, osim ako ne govorimo njegovom
opstem izgledu." Naravno, ikonografija nas obave8-
tava jedrima i krstastim jedrima, kao i nacinu
manevrisanja u njihovoj upotrei. U anticko doba
koristi se samo cetvrtasto jedro. Cesto se nade jedno
malo gornje trouglasto jedro. iznad cetvrtastogjedra
(ali u tom slucaju nema drugog cetvrtastogjedra). U
lo doba nije se znalo za brodsk oprem sa trouglas
tim jedrom, nazvanim latinsko jedro tako da se moze
povesti rasprava njegovom poreklu i kasnijem
sirenju Mediterl tom pitanju, teze su dosta
sna.Zno suprotstavljene. premda arapske jedrilice
mogu da inace da istok imao izvesno prvenstvo u
vremenu. S druge strane, sve jasno kada rec
redosledu radnji pri gradenju lade. Razlikujemo tri
radnje: izgradnja kobilice. rebara, gradnja daski za
 50 Fernan Brodel
..oplat". Rebra s, ako hocete. 8 kao ljudskog
kostra s tim sto lada ima oplat umesto koze. U
'doba Rima, makoliko neohicno da izgleda, postavlja
la se najpre oplata da se potom 1znutra ugradivala
rebra: prvo se pravila koza, potom 1zntra kostur."
Tako s 1zgledale trgovacke lade Grka i Rimljana,
lade koje s na primer uplov!Javale sestougaon
luk Ostija. Pored njih, treba pomenti ratne lade
na vesla, dge, uske, kao sto s atinske trireme koje
s pobedile persijsk fiot kod Salamine, godine
480. pre Hrista. rireme ili kvadrireme. sa tri ili pet
sperponiranih redova veslaca. lice na galije iz 15.
16. veka, ratne lade Mediteranskom moru toga
doba - sa tom razlikom. normalno, sto nisu imale
artiljeriju. Samim tim mnogo lakse od galija, one s
mogle mnogo brze da se krec.
U susret linysktm brodovima
\J'ri promene obelezavaj opstl razvoj brodova
Mediteranu, pre pojave parobroda i gvozdene
skoljke: kormilo u vid krmene statve. koje se - dzinovi koji plove Unutra8njem moru. eretni
1 -vilo o kO'17. veka; skoljka sa spojem ..na preklop",
oko 14-15. veka, linijski brod pocev od 17. veka.
rmena statva posredna zona izmed kon
kavnog 1 konveksnog dela krmenom delu broda.
<;.!_
Krmena statva, k a okeanski izum. nama
t,S?
poznato kormilo: sovina kormila prolazi kroz
skoljku 1 omogucuje manevrisanje 1z unutra8njosti
brod Takvo kormilo vcc _1 6. veku doija obUk
tocka koji kormilaru omogucje da pravlja kreta
i}]em roda: n aogr omrumpo t g<
HS1h-atakama
kojc ove do Indije ponekad se driuj _cttne
ljdi da i zadrzali iliokre ilt kormilo. Narayn.a.,
ostaje otvoreno pitanje da15S tvrde:prednosti
f
novog kormila odnos na staro. ovo kormilo
Medlleran 51
izgleda d a omogucilo bolje odrzavanje pravca
plo
v nja 1 okretanja prema ve t-t:)
Drga promena tice se oplate sa spojem na
pre . svemu sdeci. poreklo iz severnih
mor f) zoru na skoljk ("kogg Q koja se
ohicno Mediteranu zvati ..galeon" {LR
ec ladi
velike nosivosti, od vise stotina tona, koja se
kasn1Je jos povecavati. Kakva njegova karakteri
stlka? Imati brodsku oplatu sa spojcm na preklop
znac1 da daske za skoljku mesto da su spojene
prekrivaj jedna drgu t crepova na krovu.
Time s lade otpornije nego tradicionalni okrgli
brodovi Mediteran sa spojenim daskama,
ga1eon1 mogu da se sukobe 1 sa veoma jakim morem
i da pobede rdavo zimsko vreme.
Tada se spostavlja redovnije kretanje. sto
prava revolucija u saobracaj. Zar neke luke ne
dozivljavaj rekorde u prometu decembru, januaru etk<
lli febrar?f!J Mediteran raste broj krupnihlloSt if
plovila. Denovltanske karake iz 15. veka dostiiu { ' v
ponekad nos1vost od hiljadu, 1500 tona. s
jedrenjacl iz aguze, 6. ve u . pr i avaju se
ponekad nosivosti od hiljad tona. Spadaju medu
brodove sa najvecom nosivosc u Untra8njem moru
1 prenose sav tezak ili glomazan teret: zitarlce, so,
bale vune, volju koz volovsk kozu, sto zapad
jako mnogo trosi sto oni prenose iz Rodosta na
Mramornom moru ili iz Varne na Crnom moru.
Osotu sdn raguiansklhjedrenjaka odre
duju u isti mah kapacitet njihovih spremista
potpalhlj i niske nadnice kojima se zadovoljava
njihova posada. Tako s se oni nametnli celom
mediteranskom prostor. plov Englesku i Flan
dr1j. bas kao Denovljani i Mleci. Vlasnistvo jednog
takvog velikog broda vek podeljeno na deonice,
 52 Feman Brodel
. v
oblcno na 24 karata koje nisu pravilu samo u
d 'rukama Ragu.Zana. Stoga Denovljanin ili Firentinac
koji poseduje jedan ili vise karata motri na plovidbu
svoje lade. d pristanc u Livotno ili Denovu, zapo
vednik broda, uglavnom Raguzanin. pozvan da
polozi racune, da plaU ono sto duguje vlasnicima
karata. koje ismo mogll nazvati akcionarima.
Prepirke ili sudenja ostavljaju dosta tragova u
luckim arhivama i daju istoricarima dovo1jno detalja
zivotu i transformacijama ovih velikili teretnih
brodova. Posto su trijumfovali u 15. i u 16. veku. oni
opadaju i skoro nestaju 17. veku ali, zar to nije
opste pravilo u Mediteranu, i drugde? Veoma tezak
zanat moreplovca s e ne moze improvizovati.
zanat koji regrutuje ljudc lz ogranicenih sektora
prlrnorja. Kada se neki od Uh sektora obogau. ako
moze tako da se ka.Ze. on uvodi sopstvene 1ade, ali
se malo malo iscrpljuje u toj teskoj igri. pravilo
va.Zi kako za provansalske uvalice. grcka ostrva.
denov1jansku rivijeru i dalmatinsku obalu. tako 1 za
se1a i vare>Sice na prekrasnoj katalanskoj obali. Ali,
dode 1 do preporoda se tgra moze nastaviti.
[pos1ednja promena sastojl se u tome sto
linijski brod zamenio galiju. Cuvena itka kod
Lepanta (7. oktobra 1571) i cudovisan susrel
500 tursk.ih ihisi cansiOgaJ!La. 250 sa svake stran
Ali, vec doba don Huana od Austriie njihova
sudina bila ugrozena. Njihov poslednji slavodo
tni ob1ik imala bez sumnje ojacana galija koja
na svako ves1o postav1ja 4 5 veslaca i time moze
da nadma5i u brzini oicne gal.ije, da ih sustigne
kada potrebno, da lh ostavi daleko iza sebe.
Galije im.!ju mnogo nedostataka. Pre svega.
imaju prolematicnu pokretacku snagu: robijase
koJ:_e Lreba kupiti, hranitl, brinuti se njima, olaciti
ihJ Bilo takode, Veneciji. do polovine 16. veka
_
Mediteran 53
gradana ves1aca, kao u Periklovoj Alini. U svim
llotama l roija5a dobrovoljaca, ..buonvoglie"
kako s 1h zvali u ltaliji, nesrecnika koji s se izdavali
na odredeno vreme kako izbcgli d' ..Mislim da
sasvim nemoguce", pise predstavni"'Luja 14. sa")
Malte (26. febrara 1664. godine), ..da Francuskoj
steknemo dobre dobrovoljce ves1ace, nitl (sic) da ih
dobavimo iz slranih zemalja, verujuct da i 1akSe bilo
da uzmemo 1\.u"ke (tako sto cemo ih napasti) ili da
ih kupimo", na pijaci na MalU gde su gusart rado i
redovno prodavali svoj plen. Ovakav sistem, ocigledo-.c
no manjkav u doba Luja 14 ne mogao da opstane
da nije bilo osudenika na gclliju. Moze ti da su ga
upravo osudenici i produzili: gde ih zatvoriti,
zapravo. na lepsi nacin? Galije su idealna rohiJa,
koncentracioni zatvor parxcellen<?, mnogo ekspe
ditivniji nego .,piombl" u Veneciji. l) alije su imale i
druge nedostatke: cena kostanja, nagomllavanje ljudi
na brodu. malo mesta za artiljeriju koja bila sve
potrebnija zahtevala sve vtse 1 vise prostora; osinJ
toga gaUJe..s lade zamisljene za mirna letnja mora.1,
Ako se upotreljavaju za vreme z1me {sto pomalo
1 deo takUke manje jakih fiota. jer ih za vreme rdave
sezone nemlrno more na taj nacin sUU protiv neprija
teljskog odgovora). moguce s kalastrofe: dotraja-
lost, iscrpljenost roijasa, mnogo vise od toga
rodalaml kada za jedan dva sata nestaj e citava
jed eska.l se dogada oktobra 1562. godine
spansldm galijama u zalivu Heradura. Ostala im
jos jedna uteha: da pokusaju. ako moguce da
lzvade topove sa dna mora! Konacno, kada velike
trgovacke lade pocinju da se opremaju protiv pirata
brojnom arllijerijom, galije pretovarene ljudima za
njih poslaj idealni ciljevi. Tako 1607. godine
..okrugle" lade Holandana zgromlle spanske galije
koje su htele da im preprece Gibraltarsld moreuz.
 54 Feman Brodel
[ proizvodnjc okruglih brodova na jedra, pravih
. \
ratnih brodova. izgleda da oslaje jos samo jedan
dc korak ali taj korak dug. Pomenula okrgla
lada nece najcdnom lrijumfovati. jer i ona imala
svoje slabe strane. Dovoljno da dobro naoruzani
galeon ostane nepokrclan na suvise mirnom moru,
zato sto vetar stao i galije se pribliZiti nepomic
noj neprijateljskoj telesini. izabrace mrtve uglove
njegove arjerijc i. kruzcci oko njega tCi ga kako
im volja da ga zapale prinude na predaj \i1.,.
'Uprkos svemu. oko 1620. godine g a su 1m drvene skoljke ile bogato oplocene zasUtntm
zauzimala drugo mesto. Nordijski odmetnici koji su
se u to vreme nastanili u Alziru usavrs su dugolinij
ski jurisni jedrcnjak. Medileran postao
njihovo lovistCl Ovi .. Berberi" plavih ociju i svetie kose
prolaze kroz 6 iraltarski moreuz. vrebaju prilaze
Kadiksu i Lisabon, plove do Islanda i gusare 1.1
Severnom moru uz saucesnistvo engleskih luka ili
holandskih trgovaca. All. jos uvek ima galija u 1\.Uonu
Veneciji. cak t u AlZiru. Godine 1798. kada fiota
koja prenosi Bonapartu ka Egiptu usput zauzima
Malru. galije crvenih vesala nalaze se u La Valeti. No,
to su samo ostaci: ni u Abukiru ( 1 . avgusta 1798),
niti kod rafalgara. blizu Giraltara. galije nece iti
uk.ljucene u itku.
.U todoba.duo jedrenjak izvojevao_
pobedu. On se jasno izdvojio u dve porodice, trgovac
ke lade s jedne st.rane (linijski brodovi s druge; ovi
potonjt su plod kompromisa izmedu okrugle i
izduiene brodske skoljke. Pretka ovog prekrasnog
linijskog broda svakako treba potraiiti med veneci
janskim galeontrna. tim ogromnirn izduzenim galija
ma kakvi linljski brodovi buducnosti, samo
sto su znatno siri u odnosu na suptilne galije. Suvise
teski i pretovarent arUljerijom da i ili lako pokret
ljivi, ti brodovi su lmali vatrenu moc poput plutajucih
Medtteran 55
lvrdav-:1 Linija galija don Huana od Aust.rtje. kod
Lepant f.' imalaje kao prelhodnicu takve mastodonte
kojl su kao gromom uniStili turske galije cim su fiole
dosle u bliski kontakt. No. taj uspeh. sam sei
senzactonalan, nije imao neposredne posledice. Jer
nista nije bilo brzopleto u razvoju brodova na Medite
ranu, kao i u ostalim morima sveta. U stvari, potreb
ni su ili bogatstvo, amicija. ludost savrementh
drzava da, krajem 18. veka. izgrade linijske brodove
iz cijih su bokova virile na stotine topovskih cevi dok
bakarnim plocama. sto svakako remek-delo
brodogradtteljstva ali i basnoslovno skupo.
Brodovi i sume
Da li su drveni brodovi postepeno doprineli
unistenju med1teranskihsuma? U svakom slucaju
sume su cesto usrupale mesto manje vrednim forma
ma, slkarama i ledinama. mnostv1.1 mirtsnih siljika
od kojih jedva da i mogle da se zapale velike vat.re
u kaminima lli da se njima zagreju blebne furune,
kao i siljikama koje u prvom slucaju (sikare) potpu
no zahvataju Uo, dok u drugom (ledine) tlo ostaje
ogoljeno na velikim prostranstvima. Sikare i ledine
su takode plod neuravnotezene eksploatacije radl
gradnje grejanja kuea, il1 odrzavanje industrija na
bazt vat.re. il1 radi uzgoja useva na nekad poswnljenoj
zemlji koji se potom neko vreme eksploatisu da i
se potom napustili buduci da zemlja nedovoljno
plodna.
Nije li brod koji i jedan od uzrocnika ovog
un!Stenja suma konacno zrtva tog procesa? Tako
dosao dan kada sume u Kalabrij f kao i hrastovt
Montc Gargana nis vise upotreljJvi za brodo
gradilista u Raguzt niti za potrebe pogona na morskoj
 56 Fernan Brodel Medlleran 57

obali nedaleko od Napulja ... Karmelo raseli. sjajan
isloricar Sicilije. smatra da s razredivanje sume i
skpoca drveta kao njegova posledica jedan od
razloga. med toliko drgih. za opadanje Mediterel?a
16. 1 jos vise 1 7 . veku. Venecija. cak 1 malteski
vitezovi to doba k '15raove uHolan (liji.
sto se necija nalazi u sredHH saobracajnog
sistema koji najveci to doba, prosiren na celo
more 1 zato sto ona prisvala na!yeci deo nabavki
f:>I'era i zacina iz Levanla. ili baremiz lndijskog
okeana ka levanlinskim zemljarna, 1 narocito zato sto

.f Venecija prevashodrio preprodavac tih dra cenih
Ovo obja.Snjenje. vise ncgo verodostojno podse namitnia odrios na zapad, osoh11o na Nlacku,
ca nas na razmiSljanja Morisa Lombara krizi drve najveci potrosac Evro . U nek rk
ta sirom islamskog Mediterana 1 1 . veku. Isla.mski Venecija zatvor nemacke trgovce velelepno
Mediteran dominirao celJm morem; kada zdanje ..Fondaco dei Ted eschi" kao sto isla.mske
<poncstalo drveta najednom se izmaklo i more. ze nii) same"Venec1 ance za ara zapa jacke
Isti zrocl proizvode iste posledtce, i hriscanski cetvrUna istok. Venecij se kao pro em postav
Mcdilcran Zapada, nekoliko vckova kasntje izgub lja da spreclNemce da i1e.l2Qsredno Cestvuj
gospodstvo nad Untrasnjim morem gde samim lim njenoJ pomOrSkoJ trgovtn J...Jerrec uomorno
pocinj da iv merodavnl Englezi i Ho1andani. Cvanom lovisl namen nom nienimpunopravnim
gr.rcti ma 1 ravo adanstva ose
{editeran, to su putevi l i spo "de intus et de extra") . Tako se sagledava
do koje s mere ptevi Mediterana prekomerno
Mediteran, to s ptevi, morski i kopnent, pove vecali prostor koji iskoriscavaju gradovi i trgovci sto
zant jedni s drugi.m kada ka.Zemo ptevi ka.Zemo pripadaj Unutra.Snjem mor. Najzad, ipak ce lie
dan
gradovi. skromni. srednji. i najveci koji se svi drze Mediteranac otkriti svojim savremenicima d ek
za rke. Ptevi, svuda ptevi, to jest saobracajni n: Marko Polo vraca se Venecij godine 1296.
sistcm. Opet jedan drugi Mediteranac, ristofor Kolumbo
Ovim sistemom tn se na.Sim ocima
razmevanje Mediterana kojijc, punoj snazi izraza,
otkriva Amerik. godine 149 Italljanski trgovci
drze nadzor nad trgovi.nskim sajmovima Sampanji,
prostor-kretanje. relanjc dodaje svoje darove 13. vek, 200 godina kasntje. kontrolis takode
onome sto bliski kopneni morski prostor pru.Za sajam Lion oko koga je za trentak cela sdna
Medlleran kao osnovu njegovog svakodnevnog Evrope napravila mudar zaokret. Nemacki gradovi
zivota. Kada se on pozri. darovi se umnozavaj i Nirnberg. Ulm, Frankfurt na Majni. AugzbUg,
. it kao vidljive posledice. Toskana zasigurno parocito ovaj potonji, cenici su, sparnici ltalije
\\ vec vekovima najlepsi seoski kraj na svetu. Nije li to BriZ, Londonu. Vec od 14. veka gospodari italijan

stoga sto se Firenca hrani sicilijanskim zitom tako ski trgovacki bankar sa njim trijumfuje daleko i
da se seoska Toskana mogla predodrediti za zgoj zahtevno more.
tf:>
[ vinovc loze ili masline ct 14. do 16. veka, Venecija
' Jedan mnogo veci Mediteran okrZje, obavija
<
.

najbogaliji grad Italiji i svakako Evropi ) on Med1teran strlcto sens 1 sluzl kao p_renosi
11! v. zastgurno celom velikom MedHeran. s toga: lac odjeka. Uostalom, ekonomski zivot Unutra.Snjeg
58
59
Fernan Brodel Mediteran

mora ne odrafava se sam na daljinu; odjeka nalaze na i kada budu prodrli u njegov sopstveni prostor.
takode njegove civilizacije. njegovl kulturni pokreti Tada se dogodio dugotrajniji lom. Da 111 definlUvan?
cije se prellvaju u nijansama. Renesansa se siri Cak dosta kasnije, posle vekovnog povlacenja Medi
iz Firence. Barok, cije ishodiste R1m i slavodoila terana u sebe. probljanje Sueckog kanala ( 1869
" ),
SaniJa_zahvata celu Evropu ukljucujuci 1 protestant kojem biti recl. nece mu u potpunostl povratiti
Ske zemlje severa. Isto tako. dZamlje iZ Istanl;>ula. prosper1tet narocito ne nadmoc. Jer, tada
narocito Sulejmanova dzamija oponasane u Engleska u potpunosti vladala nad celim svetom
.
Persijl 1 Indiji. Mediteran. koga stranac zauzeo u 16. veku nije
Na taj nacin postoji vidljivo na marginama mogao biti vracen njegovim prireznim ziteljima.
najveccg Mediterana nekavrsta registrovanja velicine
i zracenja svojstvenih moru. ime se mnogi prolem.i
iz mediteranske proslosti, na prvi pogled skoro
neresivi. resavaju sami od sebe.
sjaj u kome, u mislima i u stvarnosu. danas
ozivljavamo duz kanala Gr d

. . n arkO, ce na
;:ui.Oio.Lu..r1se sjaj moze J
samo eksploatacijo A '::'
drugog na daljinu. Naime , eksploatacija susedniiPJ
sela i delatnostl malih okolnih luka u Jadranu ne i
ila dovoljna. Za to potreban doprinos trgovine na
daljinu. antene koju posredstvom Islama Mediteran
uspostavlja Cak na Dalekom Istokuada sc svetko
vinom Sense. n _v:JanV aznesenta Gosodnjeg, Mle
tacki DZd vcncava s morem ispred crkve San Nicolo
dei MendicolJ nije to samo lep vellcanstven prizor.
simbol, vec realnost: on se morem vencava sa
najvecim Med1teranom. vecnim izborom bogatstva.
Opadanje. krtza. nevolje Mediteranajesu upra
vo kvarovi, nedostatnosti i lomovi sistema kretanja
koji ga prozima, prevazilaz1 ga i okruzuje 1 pomocu
koga tokom dugih vekova Mediteran prevazisao
sebe. Putovanje Vaska de Game, godine 1498,
prvi udarac koji sudbina namenila Meditcranu.
medutim odoletl tom iskusenju. Njegovo opadanje
se nece pokazau prc ..!.2.Q.;_ godtne, kada se Englezi\
1 Holandani budu docepali dalekih trzista Medttera-
Mediteran 61

OSVIT
:@v1 ka.Zu , svi znaju da su "prve civilizaclje'' po
nlkle istocnom Mediteranu. na Bliskom Istoku, Ali,
nije more na samom pocetku svemu tome bUo uzroc
nik: tokom milenljuma more oslalo prazno. pustije
nego same pustinje. prepreka. ne veza medu ljudi
ma kojl su veoma rano nastanjivali njegove obale. \
Medutim, takode veoma rano su se kretali
splavovi 1 primitivni cunovi, bez kojih saobrataj,
cemu tmamo dokaza. ne moguc. Primer
ipar. koji uvek i ostrvo od pojave coveka u
Maloj Aziji 1 za cije prve nastambe ne znamo tacan
datum. koji u 6. milenijumu da i napravio alate
uvozto vulkansko staklo iz Anadolijc. Primer nijc
jcdinstven: Malta. na kojoj se covek nastanjuje
prvi put oko 5000. godine pre Hr1sta na Sicillji

nabavljao kamen za koji ni e znao kod kuce. izmedu
oslalog vulkansko staklo. No, ntsta ne ukazuje na
rcdovne dodire na staln veze. Kada covek, na
kratkJm razdaljinama veoma rano prebrod1o mor
sku prepreku to jos uvek samo sporad1cno.
Morsko prostranstvo, kao tvorttelj strokih razmena
z;adugo te ostau neiskorisceno. editeranska c1v
zac1Ja svpry
e korake belezi na yJrna1 lzyaa
rubo
mor:_a]
 Fenan Brodel
62
Revolucije Bliskog Istoka
svil islorije pocinje sa pronalaskom poljopriv
rede, tom neolitickom revolcijom kojoj se tek
neaavno zna. lagodareci metodama datiranja
"
putem radioaktivnog genika. a . pocela oko
.
_!
9000-te godine pre ris i da lraJe Vlse od mileni
jma. a2an presek sloriji covecanstva nije se
daklc dogodio vrlo brzo. ' oljoprivreda se ipak razvi
jala iz vise centar a, koji s vise manje medu sobom
povezani sa svojim zitaricama - divljim biljem koj
dgo korisceno pre nego slo postepeno zidovima i izmedu njih, preko lerasa.
uzgajano - svojim domacim zivotinjama, vockama.
alatlma i navikama vezanosU za zemlj
'" obja.Snjava da poljoprivreda rodena ne
ravnicama za koje se priori misli da s lakse za
obradivanje vec na visinskoj zemlji koja se proteze
rubovima sirijske Pf.!stinje dz planinSkih zaravni
Anadolije i Iran . se zapravo nalazi prirodno
staniste ovaca, koza, goveda i svinja. ali isto tako
postojbina divljih tarica. na nadmorskim visinama
od 600 do 900 ajzad, tu vode relativno obilno
spiraj zemlju. u podnozj severnog masiva na
kosinama okrenutim ka jgu 1 zapadu. U toj zoni
k tstoricari karakteristicno nazivaju plodni
polumesec poljoprivreda pocinje svoj dugu karijeru
pocev od tri povla5cena regiona: dolina i obronaka
Zagrosa. planinSkog regiona trske Mesopotamije
i g anadolijske visoravni.
ka2e poljoprivreda kaie vezanost za zemlju.
korenjivanje u grupna stanista. Ali iznenadeni smo
sto opet otkrovenje radioakUvog gljenika. kaa
smo otkrili vec od 8. milenijuma ne samo sela 111
zascoke vec i velika naselja koja mozemo nazvaU
gradovima. premda na pocetk nemaJ u. iceg od
uredenja svojstvenog mesopotamskom 1 egtpat-
Mediteran 63
skom grad. Otd revolucionarno i bedljivo obraz
lozenje Dzejn Dzekobs (The Economy of Cities.
1969): ona smatra daje praznini. praznini praisto
rij e tog i tog dela Novog sveta posle evropskog
osvajanja, normalno i logicno da gradovi pocinju da
zive isto vreme. cak nesto ranije nego sela./Jerihon
i Catal k su dva primera tih ..neolitskih" nase"'Di-l,
na: u sedmom milenijum pre na5e ere. Jerihon
bilo najmanjc dve hiljade stanovnika. Catal ijuk
imao spojene kuce na 15 hekt.ara gde se saobraeaj
zitelja obavljao domovima kroz ovalne otvore u
Ovi ..prvoilni gradovi" vec s organizacioni
:
centri. !!!_izazivaj i o drzav aj kiet e sirk
radijusa. Jerion izvozi so i smol. pr . izmed
ostJog. anadolijski ops 1dijen, lirkiz sa Sinaja,
skoljkice za placanje iz Crvenog mora. Calal ijuk
razmenjje svoj opsidijen za sileks lz Sirije, vozi iZ
Mediterana velike kolicine skoljki i svaku vrst
kamena, belog gipsa i mermera. Njegove zanatske
delatnosU s brojne. tu su kameni nakit, sedefasti
bakrenl ukrasnl predmeU, fine lkanine, grncarija.
itd., dok isto to doba, tik uz njega jos uvek veoma
klturno zaostala ravnica Pamfilija. Na samom
pocetk. stvaralacka masta kao znak ekonomskog
izoilja vrlo mocna Catal il.
(!Vi edutim. ravnica ta. donja Mesopotamija
koja sa Egiptom postati bitno steciste civiliZaije
nastajanju. Velika civiliZacija ne moze ziveti bez
Jakog saobracaja vode reka - Eufrata. Tigra. Nila
- od samog pocetka omogucju nagli razvoj recne
plovidbe: Konacno, kad se te lade sude da zaplove
slanim vodama Persijskog zaliva. ili Indijskog oke
ana. il1 Crvenog mora, Mediteranskog mora. i
cinjen odlcjuci korak. Pocinje d. Roba, dobra,
64 Fernan Brodel
tehnika. sve malo malo krenuti putevtma mora.
Mediteran pocetl da zivi.
Prve lade, prve civilizacije
Recna plovidba Eufratom i igrom (dopunjena
splavovima koji su nacinjeni od naduvanih e.sina
vezanih jedna za drugu i koji. tesko natovarem. silaze
niz reke - posle cega se mesine izduvaju i sav mate
rijal iva vracen na rnagarecim ledima) svakako
imala prvorazrednu ulogu u rastu i prosperitetu
Mesopotamije. Recni saobracaj u istl mah omo
cio ekonomsku raspodelu razlicitih resursa plane
i nizije i povezanost u celinu nezavisnih gradova koji
su to zeleli da ostanu. Dovoljno i danas pogledati
kako se krecu carnci na Eufratu. te siroke rnirne
vodene povrsine. te niske zadugo mocvarne obale da
ismo ponovo povratili zivot onim divnim bareljefi
ma u palati u Ninivi na kojima se vide carnci od trs!<-e
kako tiho plove izmed_ vodenih konja mocvarmm
vodarna punim riba. i Mesopotamija daleko od
obala Mediterana i ako se upustila. kako tzgleda. ka
Crvenom. moru i Persijskom za1ivu, mi tome vrlo
malo znamo. Ona u pozadini prve istorije Medi-
teran . .
Nasu rot tome, egtpatske lade uplovljavaJu u
istori jeg mor . arejefi prvihpifai.nida
ju Unutra.Sn
cesto nam ih pokazuju kako su sagradeni od snopo
va papirusa rnedu sobom povezanim. pornalo nalik
na carnce iz Mesopotamije. sa izdignutlm prarncem
1 krmom, sa skoro ravnim dnom sto ne dopusta da
se nasuce na plitke pescane sprudove i da tako
bezbedno prede kroz mnoge mocvare.
Progres dosta brzo doprineti da se prvobltna
trska zameni drvenim talparna. lokovima od siko
.
mora ili duda iz gornjeg Egipta i1i libanskog kedra
Mediteran 65
S izuzetkom materijala. ova drvena plovila bez
kobillce, sa krajevima uzdignutim pomocu debelog
poprecnog uzeta svoj prilici lice na prvoitne
camce. Ima ih puno u prizorima lova ili riolova koji
su tako cesto prikazani na zidovima grobnica i sluie
da umrle prenesu ka njihovom poslednjem stanistu.
I' Recna plovidba na Nilu isto tako jaka kao i
plovi'aba na Eu.fratu, u odnosu na koju ona uostalom
ima sigurno preimucstvo: stalni rezim vetrova Q.5 . v.
omogucava u Egiptu camcimalakup lovidbu uzvod-
no pomocu jedra. U suprotnom smeru, dovoljno
prepustlti se recnoj struji. Vrlo su retko potrebni
vesla i vucenje lade. Iz ovog i drugih razloga, Nil
uslov jedinstva i bogatstva Egipta.' \!:!_
25. veku pre
rista, rekom se moze prenositi granitni karnen iz
kamenoloma gornjeg Egipta do Memfisa, i izdaleka
y
ati Nubljom elikim snabdevacem slonovace.
ebanovine, nojevogpera, dragocenih metala, pogoto-
vu zlata. lagodareci Nilu, putem od Koptosa do
Kveira. stici se do Crvenog mora odatle se ima hf 1
k_
.Wf\.t i
prlstup tamjanu, izmirni iz Ponta, bakru, tirkizu i
ostalom dragom kamenju iz Sinaja. U donjem Egip-
lu, sedistu faraonske moci, nagomilavaju se sva ta
bogatstva. Tako, za uzvrat moze da se nabavi sve ono
sto Egipl nedostaje ili sto priZeljkuje: kedar iz Lia-
na, smola iz rtvog mora, ulje kasnije i vino iz
Sirije.
k su zapocela putovanja izmedu Egipta i
h
siro- banske obale, skoro u osvit egipatske istorij
S pocetka. verovatno su to bile ekspedicije koj e su
priprema1i faraoni. Ali sredinom treceg milenijuma
prava trgovacka fiota povezuje Bilos sa lukama u
delti; Cam.ci su egipatskog tlpa 1 bez sumnje da ih
finansirao Egipat; ali mozda su ih vec gradili i sta vise
na njih se ukrcavali Hananci (to ime davalo se Siro
Libancima). Ti preci Fenicana vec su bili narod
66 Feman Brodel Mediteran 67

moreplovaca: EgipCanin . nasprot tome. vek vie na egejskim obalama i Maloj Azij1 kakvi morati
voleti da ostane kod kuce. ostalom njegovo bogat da budu i njihovi potomci.fPni su. nema sumnje, prvi
stvo m dopstalo pasivn trgovin, kao sto ccmo doprineli radanju prvog mediteranskog mora trgo-
.......
lo kasnije videtl, u pravc Mediterana. U svakom vinsklh razmenediteran koji jos uvek sveden
sluaj, hiljadu godina kasnije, nikakve sumnje ne na polovinu mora (na prostore Levanla) al1 1<oji vec
e
moze biti:U dna slika iz . tz 15. veka pre rlsta, deluje kao jedinslveDl ekonomskl prostor kojem
't
pokazjc ade na kojima su krcani Hanancl se uskoro sve razl'!!_njje , predmeti, tehnika, moda,
karakleristinim nosnjarna. i koji Egipat doturaj ksi, naravno ljudi, cak i diplomatska pred
robu iz svoj e zemlje. Pri svem tome, lade s ostale stavnlstva.
istc: to s jedrenjact egtpatskog tlpa. sa iStim skoro Stvara se dakle izuzetno nova pojava. Kosmopo
pod pravim glom zdtgntim krajevima, svoj litska kultra se rada na mestu na kom se moze
prci bez kobilice) s lade koje odgovaraj prepoznau doprinos razliitili dvilizacija izgradenih
spokojnom i rutinskom ptovanj plilkim voda rubovima usred mora. Medu tim civilizacijama,
ma i pogodne s za periodicnJ porast vodoslaja koji jedne su nastale 1z carslava: Egtpta. Mesopotamije i
stanj da potisne vodni ptl daga svede najcdn h'tutske Male Azije; druge su okrenute moru njihovi
staz, na Nil. Ali oni vrlo malo odgovaraju opasnosti su nosioct gradovi: siro- libanska obala. rit i kasnije
ma koj e predslavlj a otvoreno more. Mikena. Uuduce sve one medu sobom komunicl
Elem, od poetka drgog milenijuma, i ran1je rati. Sve, cak l Egipat. ln tako zatvoren u
bez sumnje pojavio se jedan drugi Up lade nastao iz sebe. okrcc se ka spoljasnjem svetu sa nekom
jedne druge avanture. Avanture naroda Egejskog mo strasnom radoznaloscu. doba putovanja. tL'Yf;:;
ra. Ove lake lade krec se m jedra i vesla i razmene poklona, diplomatskih predstavnistava i f<roV.
snabdeveni s zivim. podvodnim delom broda 1 koje d za supruge inostranimkiijevima
i)riiiza
kobillcom sto ne samo da Ojacava njihovu skolj k zaiogu za nove ..medunarodne" odnose. U lo
protiv udara talasa vec ih porinjje u vod djuci im doba, nafreskama eg1patskih grobova. pojavljuj se

bolju slailnost 1 vecu otpornost na vetar. gejska u izvornim nonjama, br1zlj1vo reprodkovani svi
lada, kao direktan predak fenlcanskih, grckih 1 narod1 Bliskog Istoka 1 Egeja, r1can1, Mikenjan1,
rimsklh lada, u stvari prva transportna lada zalsta Palestinc1, Nujci, Hanancl; dobaje to kome lepa
prllagodena moru. Ona brzala 1storiju Medlte krltska kerarnika osvaja Levant (praktlcno. nema
rana ") lskopina u kojima toj epohi ne govori neka vaza
nekl krltskl cepar); tu su egtpatskl plavl fajans,
Pruo trgouacko medunarodno more tstorfji svuda izvozen. beskrupulozno opona.an u Ugaritu,
1 prau mrtve u mikensklm grobovlma: obred hanan-
\P
ocelkom drgog milenljma kazuj se dakle skih bozanstava, koji su besmnje preneli trgovcl.
p
dva omorska sektora gdc sc proizvode lade 1 1r1 se delU dok krilata sfinga egtpatskl bogovi
stvaraj pomorci: libanska obala 1 ejska ostrva:. cvetaj S1rlji ili u htskoj zemlj1; na zidovima

fostolc dakle Prafenlcani 1 Pr Isto onako aktivnl v u ma.ta kr1tskog slikarslva remeu
 68 Fernan Brodel
strogu egipatsku tradiciju dok lotosov cvet barske
ptice sa dalekog Nila nadahnjuju kritske ili mikenske
keramicare koji na svoju ruku, ali sa kakvom sna
gom rasporedu i obradi formi, ponovo prikazuju
njihov dvosmisleni i morski svet, odhijajuci sta vise.
za razliku od Egipta. sva pozivanja koja se odnose
na prostor i figurativno prikazan horizont; egtpatska
moda, dotle posvecena belom lanu, lduje za sirij
skim vezovima i sarenim tkaninama rita.
U ovom cudnovatom potpuriji iz drugog mileni
juma besumnje dapo pitanj kosmopolitizmasnju.r
nose Siro-Lianci koji pozajmljuju sve od svakoga i
sve iznova me.!!i_aj u sopstvenom nahodenj.
Nasuprot tome U9'it. uprkos agilnosti svojih lrgovaca
i moreplovaca ciji se tragovf svuda pronalaze vise
dao no sto primlo. Moze ti zato sto za5Ucen spoljnoj robnoj razmeni. Jer, taj procvat, narocito
v_. L tvojom ostrvskom prirodom, ritje ostao najorig
i \
NI nalniji. najneoblcniji medu prvim antickim civilizaci-)
ama. Isto tako tajanstven dok se razvija kao pojava
za sebe kao i kada nestaje usled iznenadne i neobjaS
njene smr tQ
Od nososa do Mikene
"it\ie
samljeno ostrvo na otvorenommorn
koje dugo ilo slabo nastanjeno i nerazvijeno.
Briino za.Sticen: na ritu nema divljih autohtonih
zivotinja. nema lisice, ni vuka. ni orla, niti sove, ni
jedna stetna zivotinja, osim skorpije, zmije 1 jednog
otrovnog pauka (ostalom, sto se ovog potonjeg tice
nepoznat j e na kontinentu) . Zadugo ritjedva daje
odgovarao na clvilizatorske tokove sa iklada i
Egejskog mora. r. lizu Helisponta. vec sja dok
rit i dalje ostaje tami. Tek oko 2500. godine pre
rista nesto malo svetlosti ga obasjava. Legenda
Mediteran 69
Europi k Zevs oteo na obalama Fenikije i odveo
na rit kao da sadrZi deo istine.
i dve generacije gradova-palata. Prva od
2000-1 700. godine; druga od 1 700-i400. godine. t
sto datumi sami za sebe govore. ostrvo se razvija
naporedo sa napretkom plovidbe na Istoku
Treba li u mnostvu palala-gradova - medu
kojima nosos najlepsa, ali ne i jedina - videti
razvoj nezavisnih gradova, gradova-drzava uzoru
na grcke gradove, kako lo ustvrdio . van Efenler?
palate su dar bozanstva koliko i vladara, Minosa
iz nososa. One su mozda takode oblik ekonoroij e.
prostor gde se okuplja i raspodeljuje proizvodnju.
srediste kom zanatlije i trgovci iz obliinjeg grada
primaj nardZbe i gde se zacinje sve svesnije s
sjajan od 1700-1450. godine savremenikje opsteg
ekonomskog poleta na Bliskom Istoku . Sjaj velikih
carstava zrcali se ogledalu kritske ciVilizacije koj a,
na svoj nacin, na daljin zraci svojom svetlosc.
nosos. palai.a-grad par excellence nadaleko
zraciti lagodareci kritskim ladama koje krstare
morem.
sto smo vec rekli. sve propasti - l
su i na istocnom ritu oko 1 450.godine (najedinom'0 XV
delu ostrva sto gaje civilizacija prosvetlila). Da lije
ta propast usled vulkanske eksploz ije na Teri,
dana8njem Santorin? Ova hipoteza prihvaUjiva
1 cesto prihvacena. usled pobedonosnog naleta
Mikenjana? klasicna hipoteza. posle zestokih
socijalnih nemira? Bilo kako bilo itska civilizacija
se gasi sredinom 15. "9
vek
i samo ovla.S poznajeroo tu civilizacij. Njena
religtja ostaje n nerazumljiva. Jedva da se prepoz
naju neki simboli : drvo. stub, dvoseklasekira, rogovi
lka, marame obrednom prepletu; ponekasakral-
 70 Fernan Brodel
na zivolinja: zmija. golub, ik. Konacno. Boginja
Majka, koja izranja 1z tame praistorije i entaliteta
prvoitnih ljdi kao da gospodari . Ali kako smo
daleko od one otmene mlade boginje koja vitla zmij
u ruci kao da drzi igrack od gojaznih stala izolja
cijih stotinak primeraka l pronadeno drugde.
svud unaokolo Egejskog mora! Kakva veza postoji
izmed sakralnog plesa svesten1ca od kog se njis
sknje s karnerima na mladtm zenama vitkog tela
balerina i prizora na freskama Mari gde kralj
prtma od boginje IStar sakralne amleme sa hijera
tickim dostojanstvom Mesopotamije ?tQ no sto opcl
njava na rit, to predstava k smo, s pravom
1 ill n, stvarali jednoj ..drugacij ?j" civilizaciji. gde i
'\) sve unalo za cilj lot enja. gd kao
\)
'\ takav ne lmao mesta ( svakom
\b'li tvrden.Ja oko kritskih grg_O.ova) Na freskama
\ 1 nosos. svestenik-kralj hoda med ljiljanima, zene
svem. ztim, plavim i beltm haljinama. nagih
grudi. tgraju pred brojnom pblikom koja sedi ispod
plavih maslinovih drveta. Akrobate tananog tela
Igraju iZmed rogova ika. Gospodari jed.nostavan 1
sna.Zan naturaltz a vlat trave. kroksa. lli
perunike, beli ljiljan nabacen na oker pozadinu vaze
na porfiru zidnog stka, trstika koja se stapa
stalni motiv, skoro apstraktan. procvetalarnaslinova
grancica. povijen1 kraci hobotnice. delfmi. morske
zvezde. jedna krilata plava riba. teme znacajne same
s 1 obradene sa velikom slobodom i inventiv
nosc. Tako masta veselo irealnog sveta prikazje
plavog majmuna kako bere krokuse, tlrkizn ptic
kako slece na crveno stenje koje potom zto. plavo,
poprskano belim. i kome cvetaj divlje ru.Ze; divlja
macka kroz nezno granje brsljana vreba neduzn
pUcu koja okrenta ledima; zeleni konj vuce
kola dvej nasmejanlh boginja.
Medtteran 71
@ tvilizacija poznata kao mlkenska ( imen
grada Mikene Argolidi), koja dolazi posle krltske
civilizacije. bilaje dosta dgo skoli ove potonje. Da
li s cenici kada su postali opasni likvidirali
citeUa? g . s pak. jednostavno. zauzeli
pra.Znjeno mesto. U svakom sl, sigurno da
s mlkenski gradovi iruns. Pilos, Argos. . Atina {>osl
i Mikena nastav taj uzlet posle iznenadnognestan- 1'
: '1\i se podiZu velelepne palate na kritski
nac1n. mikenski trgovc1 . krstareci morima 5
kao sto s to cinili i ricant . zauzirnaj dl
mesto Egejskom mor. Silovito se nastanjj na
ir. Egipt. Maloj Az1jl. Siriji. Libanu i
mikenske vaze s svugde pr1stne na Srednjem
Istok, kao sto s to nekada bile 1 kritske. Ali,
:\
promenila se atmosfera: vgadzijski l ekspanztvnt
ponekad sparnicki mtkens ra ovi se s1:1 )
zidinama. Kona no. i oni doziveti trggiCns 11
d hi --
n. 1 nestati skoro syitoknekeka tastrofek ojaje
nejasni!a od s t
o z
kr ajJ:I.
o s
o sr'
-
Tesko obja.Snjiue katastroje nejasnog 12. ueka
[!2. vek najtajanstveniji med nejasnim
vekovimcr. Mog li se njegove lancane katastrofe
porediti sa padom Rima s.\ veku? se tvrdilo.
U svakom sl. pre tlh katastrofa bila svetlost
od Jonskog mora do Egtpta 1 ostalog dela Bliskog
Istoka. om nasta j e koja g rbo1 h fsk
reeno trajati 1nilenijuma. Prema tome. nema J
f.
!:::
e
t V.
prihvatlj1VOg poredenja lzmed pada Rima koji
biti t darca sekire i te visevekovne tame koja
sve obavila:-<
S
'Xi,cta n taje i tsko carstvo Maloj Aziji,
Hatl; mikenske palate s sve popaljene 1unistene (
Tiruns':'}podno gradskih zidina pod gomilom spal j
e-
 72 Fernan Brodel
nih otpadaka pronadeni s kosturl branilaca). Da li
s vinovnici oni tajanstvenl .. pomorski narodi".
koji nas navode da pomislimo na Normane iz sred
njeg veka? s bili U narodi, odakle s? i narodi
s ipak postojali, njimagovore mnogi tekstovi kako
s provalili sve do Egipta gde su ili dva navrata
potccni do nogu. 1225. i 1180. godine pre rista:
postoji jedan barcljef kao spomen na tu faraonovu
(Fl
pobed. edtim, ni Egtpat nece izbeci katastrof,
jer ovoj viestrkoj avanluri nestaje. i to za dgo
vreme meditcranski svet razmena. Razmene s se
tanjile 1 nestalc; nis mogle odoleti paljevinama,
pokoljima. rusenj zidina i gradova kao iz obesu. niti
padima i pljackamaJ
\I>
oncdavno. tc drame s obja.Snjavali dolaskom
Indo-Evropljana. Doraca. Bili s lo varvari. tacno. ali
varvari koji s tmali gvozdeno oruzje. I morali s
,.
d Mlkenjane koji s znali samo za bronzt!j
Mora da s pridoslice pred sobom na lk
nagonili izldcno stanovnistvo. Pomorski narodl
mogll te horde bez zavicaja koje s. kad se
ukazala prilika. pljackale, rsile. biJale od titskih
zcmalja sve do Egtpta. Na zalost. ovo obja8njenje
sada neodrzlvo,jer sc zna da Dorci, ti poslednji indo
evropski osvajaci anticke Grcke nece doci pre kraja
12. vcka. daklc barem 1 godina kasnlje. 1 nece
doneti gvozde. koje lz drugih krajeva. danas
tvrde arheolozi.
Time se moze rccl da nijedno obja8njenje ne
f moze merodavno. 1 ne izdrzava sud 1 zahteve
licrke . Raspola2cmo sa.rn.e_hipotezama koje trcba
prover. Bog zna kako! l!Slod . Sefer tvrdi da su
Hefunist zemljotresi ogromne snag
moguce. 1 cak lzvcsno, jer s u potresi uvek bili brojni
u ovom rcgtonu Male Azije. No. to nije dovolj no da
objasni ukpnost fenomena koj i prelazi granice
Medlteran 73
Anadolije. niti da objasnl ulog pomorskih naroda
unistenje mikenskih gradova.: )
Da li doslo. kako to misli svojoj nedavno
@
objavljenoj knjizi Rajs Karpenter. o klimatskog {. .
preokreta tako sto se mogao dogoditi poremecaj
smislu nastanka dge. katastrofalne i najzad de
strktivne sus i1J Moze biti da se prodZilo trajanje
ustaljenih vetrova koji iskljucju kis, su se
prostrani ionako suvi regionl pretvor u pstinje
koje sc vise nis mogle obradivatl. Zlokobnoj ele
mentarnoj nesreci mogli s odoleti samo visinski
krajevi. nedaleko od mora samim tim direktno
lzlozenl zapadnim vetrovima: kao na primcr Korint-
skl zaliv (na koji Uputstva za plovidbu ukazuju kao
na zonu koja moze da privuce l od maja do jula
1 od septembra do oktobra); tako 1 sa AUkom; isto
tako 1 sa Rodosom, iprom ili Tesalijom i Epirom.
{j
Drugcte. tanovnici koje visegodisnji podbacaj
zelve oterao mogli su da kren put mora da masovno
osvajaju relativno zasticene teritorije 1 Ume lzazovu
lancana nistenja za koja znamo. Sto se Uce miken
skih palata. njih kao da nls porusili osvajacl, vec
to delo lokalnih stanovnika izgladnelih seljaka.
bduci da su palate odvek slovile kao velika skladis-
ta zivotnih namirnlc
Ovakva objaSnjenja su zavodljiva i u tome sva
njihova vrednost i korist. Prolem ostau nejasan
sve dok nam d nedostajala masa tacnijih podata
l<a. Bice polrebne mnoge srecnije lskopine. n
ubedljivih cepara keramike. narocito hronoloski
tacnlje datiranih. nogo ta2imo. Cak i kad znamo
. da su nove mogucnosti datiranja koje nudi radioak
llvnl ugljenik takve da mogu mnogo sto sta da
tasveUc.
1 svakom slucaju. jedno izvesno: 'tstocni
Mcditeran 12. veku pre rista vraca seultu
.
74 Feman Brodel
tacku, skoro nultu u svojoj istor.!: Presusuju
njegove razmene sa svetom. Svako ziveti za sebc,
lo tesko. Dva carstva opstaju ali su izgubila svako
zracenje: gipat se zatvara u sebe, u svoje unutarnje
razdore i njegova istorija se rasplinjuje u neprekJd
nim manje viSe osrednjim osvajanjima kojaga satiru,
Mesopotamtja utonula u n ene dosta n
u i zar njena sudblna nije da
prirodi bude otvor na ka svetovima koji okruiuju,
svetovtma pustinje 1 planine koji su zastra.Sujuci?
Hananska obala - recimo sada fenicanska - uvek
na. raskrscu zivota ovih dveju grdosija koje su jedna
drugoj potrebne i ciji susreti, unaprcd, tvore pomor
skt zivot uske morske obale Liana. Ovde, vise nego
ilo gde., liskoistocni svet nastaviti da zivi cak i
ako se usitnjava, ako se .'
!. , ako i sc tako paralelno u dva razlicita grada. prevashodno
moglo reci. Nicu mini arzav Y,"p remda se ne zna
suvise za.Sto, potom se dezorganizuju i nestaju. Tako
jedna jevreka drzava cvetaoko950godine potom
se ras tacen adve: Juda n ajllg111Izrae! se veru.
U1stinu potrebna lupa da i se pratile te kratke
politicke putanje. Na Hananskoj obali nestaj e Ugaril,
opada Bilos, zamenjuje ga Sidon , oko 1000.
godine irposla je dominantan grad. FenikJja zapoci
ilje svoj zivot okrenuta ka morudok svuda unaokolo
rat i dalje besni.
k da se ne zacudimo sto usred te mracne
istorfje dolazi do dve mocne revolucije? Najpre to
sirenje obrade metala, gvozda. Poreklom iz Kavkaza
sa Sicilije, kaljeno gvozde. otvrdnuto uvodenjem
glj enika zadugo biti monopol Hitit Mozda
raspad njihovog carstva brzao rasejanje kovaea, tih
davolski.h licnosU u ocima ostalog sveta? Ali, raseja
nje 1 sirenje su se sporo odvijali. Tek u 1 . veku gvoz
de biti u sirokoj upotrebl, jer tada njegova cena u
Mesopotamiji pada.
Mediteran 75
q"o
J
ruga revolucija pojava azbucnog pisma U
bronzano Bliski s znao za smo:
Egiptu za htjcroglife; Maloj Aziji bilo klinasto
pismo; na rttu. pravohiiijSko 1 pravolinilsko lin'!:
(
Uedino desifrovano kojeje otkrilo jedanjezlk koji s :
dovodi u vez sa grckim) . Ova komplikovana slogov-
na pisma. sacinjena za upotrebu vladalaca. zahtevala
su ljude od zanata, pisare, rekli ismo .,mandarine".
Tek u Sirlji, lato sensu doci do revolucije pojedno
stavljivanja azbucnog pisma izmcdu 14. i 10. veka
pre rista. revolucija oseCala se u vazduhu: valjalo
pismo namen!enopisarima t vladaocima zamentti
Iaidrii: ptsmom koje posluziti uiurbanim trgovci-
ma koje istovremeno bitl u stanju da transkribu-
je razlicitejeztke. Nista cudno sto taj napor ucinjen
trgovacka: IQ.i arit izumeo azbuku od sloval
koristect klinasta lova;JBilos usavrsio pravolinij-
sku azbuku od 22...slova koji konacno prihvatiti
Fenicani. Ferucanisu predali Grcima koji su
prilagodlli svom jeziku bez sumnje, veku pre
Hristar
Azbuka se nece pronos brze od novca na
svetskim ptevtma; novcu koji nastao u 7. veku
pre rista i potreno dugo vreme da porem ett=l
trgovinsku razmen Ali. ko se usuditi da prvoj
azbuci lli prvom novcicu ne prizna njihovo svoj stvo
revolucionarnosti.
Mediteransld Dalekl zapad
Sa 8. vekom, BliskJ Istok dozivljava nov pro
t=
cva ore ponovo ozivelo lagodareci aktivnim
lukama Fenikije i grckim gradovtma. Zahvaljujucl
1tm lukama, m gradovima, njihovim ladama i
moreplovcim docl do istinskog osvajanja zapad-
 Fernan Brodel
nog Mediterana. Kada se ta kolonizacija zavrsi,
istorijski Mediteran protezace se bez prekida od
Levanta do Heraklovih stubova:J
retanje u pravcu zapada, pocev od 8. vckae
hriscanske ere uporedivana su sa evropskom koloni
zacijom americkog kontinenta posle 1492. godine. Po
redenje dost.a uputno. U slucaja, rec kolo poput mornara . . . na pucini (to mi podvlacimo) vodili
nizacijl na veliku daljinu, u susret novim zemljama
koje nisu ile nenaseljene. ,.Prcdkolumbovska" Am
erika ima svoje starosedeoce, mediteranski Oaleki
zapad ima svoja stanovnistva koja su poljoprlvredom
vec vezana za zemlju. Novi gradovi su osnovani, u miru
ne, ledima okrenutl velikim zemljama kojc su bUc
radoznale i zainteresovane. neprijateljske ili opasne.
vec prema slucaju i epohama. Ali. ako govorimo
Americi to stoga sto su u tlm udaljenim zcmljama
koloni naisli na zivotne uslove koji su bili mnogo bolji
11ego u Grckoj u FenUdji. Na zapadu sve bilo vecc,
o ! o rlibogatlje. Pogledajte taj venac grckih gradovana Siciliji,
rt
0 < u Agrigenteu, Selinontu sa njihovlm velelepnim
t
JCoiW spomenicima. Kartagina, ..novl grad" u vreme svog
sjaja i puta veca od ira, njene metropole.
t!Ji morskaputapresecaju MedlteraDsko more
s jedfiog na drugi kraj u pravcu geografske sirine.
Prvi drzeci se priobalja sever Grcke 1 nj enih
ostrva, vodido visine Kork:ire (r _.OdaUe, kad ve
_
tar povoljan. lak jedrenjak prede Otrantska vrata za
manje od jednog dana. Z ltalijanske obale put vodl
do Mestnskog moreuza, odakle se moze stici bUo u
irensko more bilo na Sicilijansko primorje.11'aJ put
put grcke plovidbe za koji se zna j<>S iz mikens'e epohe.
Juzni pul vodi duz africke obale od Egipta do
Libljei Male Afrike . Na kraj u puta nailazi se na
Giraltarski moreuz - na Heraklove stubove.
TreCiput vodikLoz . sredinu mora potpoma2uci
se lancem ostrva: !$J.p rom, ritom, Miliom. Sic-
Medileran 77
jom. Sardinijom i Balearlma. Premda taj srednji put
zahteva suceljenje sa morskom pucinom, Fcnicani
su ga korisilli isto koliko i jZni put, jer iskoptne na
pomenutim ostrvima ukazuju na tragove njihovih
naselj ar Fenicani nisu izvanredni kormilari?
..1'voji mudraci, Tire, ka2e Jezekilj, na palubl su
su te tvoji veslaci ." Ploveci cak i nocu. odredujuCi
pravac prema sazvezdu Malog medveda. Fenicani su
i11 pretece. Oni su pobedili u trci ka zapadu.
Samo Fenicanima iti reci
Donedavno . istorija starog sveta ila pod
znakom helenomanije. Uporno se odricala moguc
nost ilo kakvog prvenstva Fcnikije. Elem, izvrsni
Viktor Berar ( 1 864-193 1 ) koga su celog njegovog
zivota predstavnici zvanicne istorije optuzlvali za
fenikomaniju. i u pravu 1 to mnogo visc no sto
pretpostavljao. Tri mala podatka, sami za sebe
dovoljni Stt da se uspostavi izgleda neosporna
hronologija: najpre rec otkricu u muzeju na
ipru ( 1 939) jednog otecenog natpisa koji i
ostao neprimecen mogao 1 se smesUti u 9. vek pre
n ere. Njegovo pismo se dovodi u vezu - 1 to
druga cinjenica - sa krajnje neoblenim fenicanskim
nalpisom koji pronaden na Sardiniji i danas se
nalazi u muzeju u Kaljariju. Identicno pismo. dakle
identican datum, kaie jedan arheolog ( 1 94 1 ) ; od
tada su analogni ostaci natpisa bili pronadeni na
Sardlnij i - to treca grupa novih dokaza.
1 tako teza Sabatina MoskaUja ( 1966) dobija u
verodostojnosti. Barem tri veka, 1 1 . 10. i 9. razdvaja
ju pad ikene od prvog grckogekspanzlvnog pokreta
ka zapadu . .P. rt
rodno". istice Moskati. "da se feni
canska ekspanzija udene u tu istorijsku prazninu . ..
 78
Medtteran
Fernan Brodel

Prema tome, Fenikija

iskoristila usporenost
Njihova tr Crv
Ov:i na
79
(,grcke" plovidbe da l eksploatisala daleka mora. Levat, su.ze zavata svoj e
Tako ,
pre Grka, u doba .nejasnlh
. vekova", doslo

do
Kad
eno
Zapad
g i;; U!
a c
mreze
d
t...s.e oI ?
do prvog osvajanja zapada u prilog ..Istocnjaka". - -Jl
Uostalom, zar Fenikija nije prirodom svojom osu
trgovma se prosir
bud
Is a en, fenicansk
do Gralt tr .Z
_IJ-

dena da koristi more
svaku cenu?.
naAUan uku
. Najednom
mestu u Svet
ara, okusace se
se kako d
lada ko
opre o kral
om Pismu
ka.Ze
enula sa fenican
'( Zemya d. ka -;, .;::, skomfloto m 1. d
m.i i
' Solo
-
- - -=;.
iJ. e, do Tar
godine. Hra
tesosa d
brost i ve.Stin

ici do dale
se vrat pos
ke
Fenik.iju sacinjava venac malih luka koje su
faktorj u OVim
posade
su odluUju
le tr
1
ledima okrenute planini i nalaze se na poluostrvima
i ostrvcima kao da su zelele da budu strani od Tehnik
. ?morsk:im uspesJ
unata svog
ma.
ci

suvise cestog neprijateljskog kopna.@ koji danas ka.Ze . Cin

koristl za

kada se}?itu.m
e
udela o
n iz o: e
sebno. kako
to
nanosima povezan sa kopnom, i tzgraden na brtvljent

ost.a] m k orisce brodskih
sk
cx:nog mora

jednom uskom ostrvu. Grad
tu na5ao ono itno:
spolJni zido
n Kart . . ll
va kuca od
agI za pre
itumen


uspesnu odbranu; ima dve luke, jednu na severu ..katrafsani naboJa, Plin
mazivanj e
koja grad povezuje saQ don drugu najugu koja m krovov h govori 0
na grd
iie
mogao objas . Mozda bi se -
obezbeduje promet u pravcu Egipta; najzad, u moru, n Strah . o.uue
OVIt pozar . 1

silno vrelo pitke vode koja kaptirana usred morske
st D
t melja tako
.
1i i Riml.iaru m
og
JZ 46. godine pre
li. da uni.te
vode. Sve ostalo. zivotne namirnice, ulje, v1no. e veliki ad vatrom d
sagorlj1vost i z itu.mena,
Ciie e koji ima veli
sirovine trebalo da donose moreplovci.
nalaz u sloj ' al komade" ar k u
Gradovi te vrste mogu ziveti samo od trgovine
punski grad?
"
evtm a pepel
p od kojim
eolozi danas
i industrije. Da i u inostranstvu kupili namirnice . pociva ovaj
koje im nedoslaju, da nadoknadili stalnu neravno
lezu koja lz toga proizilazi, fenicanski gradovi Karlagina ili
nastauYena
primorani su da trguju i da izvoze proiZvode sopstve
r

ne industrije. Oni imaju zaatlije. lrov.aCe.kujundZU.e

vezi fzmedu
Ti .
Fenlkija

zad ugo J a samo t ra 1 ,;:,12_ ""

1
1 i grad.itelje rodova. l'fjihove tke od vunsu na --
rnetropole.
pos a.J
]JJ
__:_ ._
eru lJa Je zadr . ki:.

visokoj ceni, niSta manje i ii]ihove koje se poremeuo.

Medu um, u _sre zaia
dem veku
u.Iogu
doijaju iz skoljke z:vane va'rak i cijese nijanse
Fec. aru
Vise ne nauaze
')-
sistem se
L. prelivaju od narandZastog do grimiZnog i ljuieasto!(\ ran, kao na
.

u vreme P pra zninu u Mect

StaviSe, na raskrsnici na kojoj zive, Fenicani su na c !j u rvih uspeha, ae
vec na konk
pravom mestu da i opona5aU sve stilove, sve tude lz/ e
i Grka uren -
- oz na n asilju As 8ln1 toga Fenik i -
se tehnike, na primer plavi fajans ili visebojno staklo
709. godine ffi
iraca koji se i.:
nal
l.laje
iz Egipta. im ni.malo ne smeta da svuda podjed
nako prodaju i tude proiZvode.
ltt. sve
Z<-ltJZima.Ju Egt
gu o
JeLm:
n o
os,Sidon 1
kad a 67 I . !!
: vec

pat. Tada se
..
-
k:t
odinP
evi feni
--
cansl_p. J
......." ' .
 80 Fernan Brodel Mediteran 81

gradova pokoravaju. .,akimlu. kralj Aradosa koji se
nalazi usred mora (zapravo Arados se nalazi na
ostrvu), koji se nije pokorio kralj evima mojim
precima". ka.Ze se u jednom Asurbanipalovom tek-
stu, ,. podjarmljen. Njegova kcer sa bogatim
1 rnirazom rn1 itl suloznica on m1 licno doneo
m1.raz u Ninivu i ljuio rn1 noge." ..Val" 1z ira morao
takode da preda jednu od svoj1h kceri 1 necakinja
cak 1 svog sina koga Asurban1pal vratlti. Godine
574. dokje asirsko carstvo bilo srueno vec vie od
trideset godina i kada svako mogao na miru da
odahne. Vavilonac Nabuhodonosor zauzima ir.
atovi, nemiri u gradovima 1 prekidi u trgovac-
kim vezama nagnace Kartaginu da pocne sama da
<
upravlja svojim poslovima. Centar fenicanskog zivota
. od konacno prect u Kartaginu. u mesto gde se spajaju
r t.e..dva Mediterana. Fenicanska civilizacija t-u biU
nastavljea slicna 1 razlicita. kao sto to kasnije
slucaj sa evropskom civilizacijom u Americ!]
Tom razlikovanju doprineli su udaljenost. ali
1sto tako pomeani narodi u gradu. artagina. novi
grad, tzrastao ..na americki nacin" ilaje povlaceno
mesto za mesavine . ..Amerika" ila Kartagina
1\
lade su istra.Zivale atlantske obale Evrope sve do
1 brilanskih ostrva (Kasiterides). Cetvrt veka docnij e.
Hanon istra.Zivao. ovoga puta na jugu. aUantske
obale Afrike potrazi za zlatnim prahom sve do
dana8njih Gabona i Kameruna. , I(AQ7.t'11.....
?
azlika ila tome sto. suprotno fenian- v'
skii gradovima. Kartag inu nisu iz pozadine ugroza
vala zastraujuca c
arst Njeni zastanci na africkoj
obali koj c malo malo stavljala pod svoju
kontrolu Kolo. Dideli AlZir, Sersel, Guraja i enes,
najpre samo emporije, postale su varosice ili gradovi
koji odrzavaju veze sazaledem. Postoji dakle rastuca
simioza Kartagtne i ostalih pomorskih gradova sa
Severnom Afrikom. Tek sto izasla iz kamenog
doba, ova potonja skoro svc primiti od svojih
gospodara: plodonosno voce (maslina. vinova loza.
smokva. badem, nar), postupke uzgoj a. proizvodnje
vina 1 mnoge zanatske tehnike. Kartagina bila
vaspitacica njen pecat dubok. U vreme svetog
Avgustina, kada se rusi rimsko carstvo. seljaci u
Afric1 uvek govore punskim jezikom 1 nazivaju se
Hanancima: .. Unde inteogau rustici nostri quid
sint, punice respondentes Cbanan1 . . .
".

takode svojom prizemnom civilizacijom koja solidno

pretpostavlja ra:finiranom. Uostalom nj en dinamican
duh prtvukao moreplovce, zanatllje i placenike sa
sv1h strana sveta. Kartagina uJ.stinu bila kosmo-1
politska.
Ona zbog toga nije prestala da zivi na fenicanski
nacin. Najpre stoga sto nastavlja da zivi na moru i
od mora. Ona cak nastavlja tradicije pomorskih
otkrtca koju i z Tir. Ploveci Crvenim
morem. moreplovci ira su verovatno oko 600-te
godine obavili kruzno putovanje oko Afrike
{ nared faraona Nehaoa. U potrazi za kalajem. oko
\ 450-te godine, pod vodstvom Himilkona kartaginske
Izmedu trampe i nouca
Smestena izmedu dva Mediterana. zapadnog i
istocnog Kartagina izvlacila kor1st iz ogromne
privredne nejednakosti. Zapad varvarski, neraz
vijen: ar ina emu sve crpejeCUno, ukljuujuci
metle: kalaj iz t
Wa i severozapadne Spani
je; olovo, bakar 1 osoito srebro iz Andaluzije i sa
) Sardinije; zlato u prahu iz crne Afrike - ukljucujuci
robove svud gde se mogu zarobiti. cak i na morskoj
puini. Na zapad kartaginski trgovac donosi proizvo
de svoje manufakture i tude proizvode, osim toga
82 Fernan Brodel
zacine i lekove koji iz lnd1je pristiZu Crvenim morem.
Razmena se obavlja trampom. U takvim uslovima,
novac se kasno javlja, ne pre 5 . veka u punskoj
S1cillj l i tek u 4. veku u samoj artag:ini. r li se
tome previse cud? Ne, jer nije rec prostom nezna
nj u. Sidon i ir imal1 su svoj novac. Samo jedno
obja5njenje mogue: Kartagina ntje osea nikak
vu potrebu za novcem. se isto mutatis mutan
dis dogoditl u in1: ma koliko ina bila inventivna
u toj olasti (onaje vrlo rano znala za ve5tinu izrade
novca, cak 1 pap1rnih novcanica), trebae jako
dugo da pocne njime da se slu.Zi. Zar nije i ona, kao
artagina. imala oko sebe u Japanu. u lndokini. na
indonezanskim 1 malezijskim ostrvima nerazvijene
ekonomije kojima lako l gospodariti i koje su
zivele od trampe? No, to ne znaci da u susretu sa
suparnlckim ekonornljama odsustvo novca konacno
ntje slabost. Ako ve oko 5. veka oclgledna eko
nomska ..eskalaclja" Grka. cak u samoj Kartagini,
koju osvaja sitnlcarska trgovtna njenih konkurenata,
monetarna super1ornost jedno od moguih obja.S
njenja. Isto tako, neki autorl se cude sto kartagin
ska prerada nitala tako slabo razvijena dok s druge
strane grad kontrolise tollke rudnike. Kartagina,
zahvaena cudesn1m prometom i zivoscu njene
plovidbe pogre5Ie sto izabrati re5enja koja nudi
olakost njenog trgovinskog ztvota 1 Sto vrlo cesto
dopust da drugt prodaju njene .manufakturne
protzvode. Da ll to zatsta slabost? Holandani koji
su takode vellki morski prevoznlci nece drugacije
postupatl vec kupovatl ovde, prodavatl tamo.
i oni, artaginjan1 su prevoznicl, posrednici koji
kupujujednom rukom prodaju drugom. i oni,
artaginjani su umeli da brane svoje pozicije, osoito
svoj monopol nad rudnicima u Spaniji (koji su li
zabranjeni za Etrurce, Grke, potom za Rimljane),
Medileran 83
da brane svoja morska pristanista, njihovu luksuznu
industriju i mocnu trgovtnu iitom na veliko.
Svakako, n1 zivot ni umetnost vetikog grada
nisu znali da se odbrane od ogromne kulturne
kontaminacije koja helenizuje Mediteran. Nije li
u fentcanskoj tradiciji da se usvoji dominantan s
(kao nekada egipatski)? Uticaj helensk1h formi
prepoznaje se kako na obalama Fenikije tako i u
Kartagini. artagina bez oklevanja uvezla grcku
kucu sa dvori.Stem u sredini. ukra5ene vaze. hldrau
licki cement. sarkofage i bogove, naravno (Demetru
i Koru, oko godine 396), ali isto tako i ideje pitagore
jaca. Upravo uzor Aleksandra Velikog nadah
nuce zaAmilkara, Hanibalovog, kad bude kre
nuo u osvajanje Spanije. Sam Hanibal prozet
grckom kullurom. cak i koriscenje slonova koji
su prekriveni isaranim tkaninama, i bili strah i trepet
za rlmskog vojnika pozajmica Iz helenlsUckog
sveta.
Otkivanje grada
Smrt Kartagine koju su Rimljanr uniStill@
godine pre Hrista nije bila oicna smrt.i)
gradbio sravnj en do temelja. Potom nad njom
i podignut jedan rimski grad. Otuda arheologtja
nije u stanju da mnogo toga rekonstruise sto se
odnosilo na zivot kartaginskog drustva.
Jedva da cemo moci da zamislimo sam grad,
na brdu Birsa (dana5nje brdo Svetog Luja) sa njego
vim hramovima. velikim visespratnicama kao u
skoro svim fentcanskim gradovima. njegovim clster
nama I kapUranim vrelima, zvanim kod Hiljadu
Amfora. ctji lepi svodovi , uprkos grubom rlmskom
preuredenju predstavljaju jedinl ostatak autentlcne
kartaginske arhitekture.
84 F Brodel Mediteran 85

Medutim, u nedavnim iskopinaxna pronadena Pod znakom bogirye Tanit

na duini od ili 4 ispod rimskog grada jedna
Arheoloskim iskopavanjem lokacije Kartagine
cetvrt punskog grada. ime dokazano da Karta
jedino pronadeno na hiljade umrlih, kremiranih
gtna imala pravolinijske, ne suvte uske ulice, sa
pogrebcnih, 1 predmeta koji su ih pratili grobove.
stepenitima na mestu gde su se ulice spajale. i povrh
Stotlnc, cak i hiljade polustupaca i nadgrobnih
toga kanalizacioni sistem istl kao to su ga imali
stecaka monotono pobrojavaju tmcna bogova. Malo
sicilijanski gradovi.
to da l se dosegnulo do dusc religije cija
Na Salambinom zalu, dve luke - slicno kao i u
neoicnost uzasavala Rimljane (u.Zasavanje nije bilo
brojnim dvostrukim lukama antlckog sveta: nid,
samo zapovesti) i ciju mitologtju. teologiju niti
Delos. i desetina drugih - jedna pravougaona gde
..viziju sveta" nc poznajemo. Utoliko manje sto vrlo
pristaju trgovacke Iade i druga. kruZna gde su ratne
slabo poznajemo fenicansku religiju iz koje ishodi
lade cesto izvlacene na suvo pod svodove Arsenala.
vera Kartagtnjana.
Ogromne dvostruke trostruke zidine sa
Olcno u fenicanskom panteonu dominira
kopnene strane okru.Zuju utvrdenje podignuto na
trojstvo koje. pod imenima koja se menjaj u od grada
Birsi. dok su gusto naseljene cetvrti grupisane oko
do grada, okuplja kralja bogova. boginju- majku
luke. Na pola puta od luke do Birse. javni trg podseca
plodnosli, jednog mladog boga cijaje sudbina svake
na neku vrstu agore. severu. predgrade Megare
godine da se rodi, umre i iznova rada kao vegetacija
sa vrtovima, vocnjacima 1 aristokratskim vilama.
u toku godinjeg doba. religija se vraca u veoma
Stanovnistvo ogromno, mozda ima sto hiljada
drevan svct semitske imagtnacije kojoj su liskl
dusa. Pored nekolicine bogatasa koji upravlj aju ,
zemlja, gore i vode; sa njenim svirepim i jednostav
mnogobrojni plebs zanaUija. manuelnih radnika,
nim obredtma svojstvenim narodu nomada 1 koji su
robova. mornara, ako zatreba 1 vojnika placenika.
se nekada obavljali pod vedrim ncbom.
U okolini grada prostiru se prekrasna sela.
Religioznt zivot Kartagine u osnovi vise ili manje tp \ie
Octgledno. bogati ljudi svedoce ukusu za dobro
sledi tlJski uzpr. G lavnio_gje Val Hamoubogtnja-
obradenu zemlju, lepe vrtove, kalemljeno drvece,
. sestra Astartina, ili Istar iz Mesopotamije
selekciju zivotinj a. Magon, kartagtnskl agronom, ciji
,n.. cije ime skoro nepoznato drugde postavlja
su nam neki tekstoVposredno pristigli. daje sto
nercsiv prolem; m ladig, bogsuncevogkoluta ili
saveta kako da se zasadi vinograd da se za5titio
vegetacijc ili ..elkarJjrski bog, Esmul, bog
od suvtse jake suse, zatim proizvodnji vrsnih vtna.
..

iscelitelj , koga brkajusa Apolonom iAsklepijem. kao

uzgajanju bademovog drveta, ocuvanju nara tako sto
sto i Melkara potom brkaju saJ-Icakloro SuparniS-
se pospreml u glinu. svojsma za kojima treba
tvo izmedu dva kulta ne zavrsava se iskljucenjem ni
tez u odairu goveda. itd. Na adresu seoskih
jednog nl drugog. Melkar prevashodno bog
posednika dodaje savet kojl vredt pomena: ..
velike porodlce Barcida gde su cesta imena Bomilkar
kupio zemlju mora da proda kucu da ne vie
iilkar preuzeta uzoru na ime boga. Esmulov
zavoleo svoju gradsku kucu od seoske."
 86 Fernan. Brodel
hram, na akropolj Birsa, kojije najlepsi Kartaginl.
blce godine 146. poslednji bastion branUaca.
Veliku osobenost kartagtnske religtje predslav
Jja neodoljivi spon kulta boginje Tanit koji, pocev
od 5. veka. zasenak starog boga Vala Hamona.
Tada Kartagina zivi pod ..znakom boginje Tanit": to
trougao na cijem se vrhu nalazi kolt i. izrned njih
vodoravna linija. Uzev u celini lako podseca na
ljudsku sUuetu, narocito kadaje vodoravna linija na
krajevima povijena navise poput dvej podignutih
rku.
Ono sto izvesno, to opsesivno znacenje
kart:aglnske religtje koja stra5na i zapovednicka.
.Edske zrtve - sto su u optuibama svojtm cesto
ponavlj ali Latint - tsuvise s stvarne: ..tofet"
Salamnom svelilistu. pronadene s na hiljad
glinenih sdova sa s enim kostima dece. Kada
htela da odvratl od sebe akvu posast. artagina je
svojim bogovtma prinosUa zrty:u__mova...SY.Qjlh n aJ)
ednijih gadana. Bio to slcaj kadaje Agalokles,
slZ Strakuze preneo rat na samo Uo Kartagine.
Kako s slavni gradani tada pocin svetogrde
zamenivsi svoje stnove kueljenom decom, l
odlceno pokajnickom prinosenju zrtve 200 dece.
Da li krv zrtava zavila greh ime Rartagin e?
U stvari, sve prvotne religije imale s takvu praks.
tom pitanju, Kartagina sledl Hanance iz Bilosa
ili Semile iz Izraela: zar se Avram nije spremao da
zrtvuje Isaka? Ipak. zacduje to sto Kartagini
ekonomski zivot hrli ka bducnostl dok religiozni
zivol zaostaje vekovima 1 vekovima unazad i sto
njene ..revolucije" - ona koja se odnosi na obred
slavu bogtnje Tanit 5. vek - nimalo ne oslobadaj
\ od te nehumane i zastra5juce pobofuostl. Ocigledan
kontrastsagrckim otvaranjem koji coveka dovodi
sklad sa spoljnim svetom. Ovde sejedan intenzivan
87
MediLeran.
poslovni zivot. reklo se .. kapttalistickog" dha,
kaie bez oklevanj a jedan isloricar, zadovoljava
mracnjackim religtoznim mentalitetom. Sta 11
tome mislio Maks Veber?.
Posl.oje uec d1Ja Medil.erana
Izneli smo svoje razloge iz kojih objaSjavamo
fenicansku ekspanziju. dajemo istaknuto mesto
pre nego sto cemo u sledecim poglavljima vratitl
na bolje poznatu kolonizacij grckih gradova. lma
jos jedan razlog, to da fenicanska istortja takode
svedoci vise i mimo same sebe.
U stvari , ona samo jedno poglavlje u istoriji
.,drugog" Mediterana, ona koja se proteze dZ sahar
skih obala Untrasnjeg mora, od BliskogIstoka do
Heraklovih stubova. Rec istorijl koju oicno
pripovedanje ne izra.Zava vek u njenoj posebnoj
snaz1 1 jedinstvu, koja ukljcje drge neke pejza.Ze
1 drugc ljudske realosti ne samo pcjza.Ze ljudske
realosti klasicnog Mediterana. Mediterana Grka i
Rimljana. onogkoji postati Zapad. na5 Mediteran.
Kada Asircl osvajaju Egipat 67 1 . godinc pre rtsta
to prvi uspeo pokusaj ujedinjenja .. istocnog"
prostora. Drugl. sna.Zniji pokusaj. koji dze
potrajati jeste persijsko osvajanje Egtpta 525. godine
pre Hrista. Elem. ako .,ogromnom persijskom car
stvu" dodatekar taginskiproslard o a
) tetaen os vt
e
koii ti i ko!i danas tos vekjeste svet Islama,.
Fenicanski proslor pomorska postaja ekspanziji
Bliskog Istoka.
U jednom trenutku, moglo se dogoditi da udru
zene snage istoka osvoje Mediteran. Grcki grado
vi kojt s direktni suparnici Fenieana na celom
morskom prostranstvu neumorno s se borlli protiv
opasnosti takvog osvajanja. Medttm. jedino su
88 Fernan Brodel
Rimljani 146. godine pre Hrista smogli potrebn
snagu da slome laj pokusaj, da poruse artagin,
cak da se najzad pretvore osvajace protiv Bliskog
Istoka.
Medtim, Rim nije nastao nt iz cega. Jedan za
drgim, cesto izntra,Rim Je pokorio narode koji s
grcki i fenicanski kolonizatori samo posmatrali malo
iz daljine na italijanskim. galskim iberijskim
obalama. Narode koje slabo poznajemo, delom 1 zbog
toga sto ih rimska kltra brzo preplavila
de1imicno i zbog toga sto se zadugo istorija sa dosta
daljenosti zanimala za te ..varvare" koji s svakako
znali za poljoprivred ali kojt. doba Mesopotamije.
Egtpta, r, rita. Hananaca i t nis jos ili dene graruce protiv starosedelaca. S druge strane
sproveli sopstven gradsk revolcij, niti velik
revolcij pomorskih razmena na Bliskom Istoku,
niU revolcij pisma.
Odatle do stava prema kome sve izuzetno sto
s ti narodi ostavili nije drgo do pozajmica sa ..civili
zovanog Istoka" ostao sarno jedan korak, korak
koji nacinjen sasvim pogresno kako to dokazje
nova hronologija zasnovana na analizi m
radioaktivnog gljenika. tome svedocc tzvanredni
hramovi na Malti, nuragt na Sardiniji i na Balearima,
zidine i velike megalitske grobnice juznoj Spaniji
- da i ne govortmo megalitima poscjanim dZ
atlantske obale do Danske 1 Norveske - sve ono sto
se smatralo kao odraz ..mikenskog ticaja",
rezultat prve sporadicne kolonizacije od strane
Bliskog Istoka drugom milenijum, sve se to danas
pokazje mnogo starijim od ikene, ponekad cak 1
od spomenika samom Egiptu. Provokativna knj ga i
Kolina Renfra bedljivo govori toj evropskoj
pretcivilizaciji.
Konkretno prisstvo tih naroda prirnerno
ilstrj arheoloske iskopine od pre desetak godina
Mediteran 89
na Sarcliiji. ostrvu kojc 1 dan danji ostaje tako
strani i cija zacdujca umetnost iz prvog milenij
ma pre rista (posebno vcoma izra.Zajne bronzanc
statete} odvek postavlja proleme arheolozima. Na
Taros. gde s Fenlcani drzali va.Zn z, nedavno
s o1krlveni jedan tofet, svetillste kojem se vrsilo
zrtvovanje dece. i velelepni zidovi, kiklopskih razme
ra koji stite grad ne sa strane mora. odakle grad nije
tmao cega da se pla5i, vec sa strane kopna. Osim
toga. pronaden niz unutrasnjih tvrdava. sto poka
zje da s Fenicani hteli da kontrolis unutra5njost
Sardinije i njene rdnike srebra i da s to mogli da
postign samo tako sto s izgradili nck vrstu tvr
linije tvrdava ziveo zapravo narod veoma stare kl
ture koji nekada izgradio cvene nag!. tule
sa cijih se vrhova moglo nadzirati sve unaokolo.
_
Stanovnitvo Sardinije dakle rani1o svoj
materijaln i kulturn nezavisnost. Nedavna otkrtca
niza sitne fenicanske bronze na Sardiniji na bedljiv
nacin kz da cvena umetnost sardijskih
topionicara bronze poticala od nadahnca 1 mozda
od metalurskih tehnika Fentcana 1 Kartagtnjana. Ali.
oni su od toga napravili nesto svoje, stvorili umetnost
koja daleko od toga da opona5a. na svom sopstve
nom jezik izra.Zava jedn zivu 1 nezavisn kulturu.
Mediteran 91

ISTORIJA

Cela istorija Mediterana: sest do deset mileniju

ma istorije ujednom ogromnom svetu meri ljudi.
svetu u raspadu, prot1vrecnom, koga su odvise
izucavali arheolozi i istoricari, pretpostavlja gomilu
znanja koja predstavlja izazov za svaku razumnu
sintezu. Mediteranska proslost, istinu govoreci to
istorija nagomilana u slojevima koji su tako debeli
kao islorija daleke ine.

Prvenstvo inaaju civilizacije

Ako hocemo svaku cenu da damo brz celovit

pregled valja izabrati nit vodilju. Da ismo se
odlucilt, najbolje bilo na pocetku pa2ljivo ispitati
sam Mediteran, Mediteran dana.Snjice. istra2ujuci sta
to moze da predstavlja sustinu njegovog sadasnjeg
Zivota, njegove vidljive ravnoteze, i verovatno njegovih
ravnoteza u proslosti. tom pitanju odgovor iti
brz i nedvosmlslen. Min1o danasnjih polckih
podela, t'diteran to su tri kulturne zajednice tri
ogromn ilave civilizacije, tri glavna naCi
na mislje
-,
n]a.Verovanja, ishrane ipica, zivl!enja UisiliiUlrr
''
cudovista uvek spremna da pokaiu zu , tri licnosti
cija sudina beskrajna. koje su tu oduvek. ako
92 Fernan Brodel Mediteran 93

nista drugo r vec vise vekova. Njihove granJce dana5nje Balkansko poluostrvo. Rumnija. Bgar-
prelaze preko granica drzava. i za nj ih su drzave ska, skoro ccla Jgoslavi. sama Grcka puna spo
t
samo Arlekinova odeca, to laka! civilizacije su mena kojoj se bdi i kao da oztvljava Helada;
stvari jedine sdinc dgoga daha koje se mogu osim toga, neosporno, tu ogromna ravoslavna
:
bez prekida pratiti kroz peripetlje i dogadaje istoriji Rusija, aligde mje centar? nstantllol reci 1f
Mediterana. cete, tom drgom Rimu i Al it1n je src.
't civilizacije: na re Za mozda i bolje No, od 1453. godine Konstantinopolj Islanbl ,
btio reci to stara rec 1 suvise nad glavni grad 1\.lrske. urski islam sacvao svoj
vana znacenjem; mo' bi ilo bolje reci Romanstvp: komad Evrope posto vreme svoje velicine i
8 i i ostaje centar tog starog latinskog sveta zaposeo celo Balkansko polostrvo. Svak ak
e
koji potom postao katolicki i siri se do protestant jedan drgi centar odigrao svoj ulogu. to je IL
skog sveta, do Okeana i Severnog mora. do Rajne i treci Rim ... ali i ona prestala da d zraceCi
Dunava du.Z kojihje Kontrareformacija Podigla svoje stozer pravoa vlja. Da li danas pr.avoslavni svet )
barokne crkve t budne straie; 1 do svetova s one svet bez ?
strane Atlantlka, kao daje savremena sudbina Rima
da svojoj potcinjenosti zadrzi carstvo Karla
Peto nad kojim sunce nije nikada za5lo J -
VracajuCi se kroz veko!!e
U,1./ w J v / 4 <-? V ? ..
Dru svet Islam, jedna druga grdosija koja
Zaista, kako da civizacije ne d lzvrsni
pocinje Marok i te s one strane Indijskog vodici? One prolaze kroz vreme, trijumfj nad
okeana do Indonezanskih i Malezijskih ostrva koje trajanjem i dok se vrti film lstorije, one ostaj na
delimicno preobratio 13. veku hr1scanske er{] mest, nepokoleljive. Na izvestan nacin, 1 dalje
Islam odnosu na Zapad to macka spram psa. nepokoleljive. one su gospodarice svogprostorajer
Moglo i se reci Protiv-Zapad uz sve dvosmislenosti terltorija k zazimaj mozc da varira na rbo
koje pretpostavlja svako duboko sprotstavljanje vima ali srzi. sredisnoj zoni, njihovo podrucje
koje istl mah znaci sparnistvo, neprijateljstvo 1 njihovo leziste ostaj isti. Tamo gde su ile doba
pozajmicu. Zermen ilion rekla i ..koplementarni Cezarovo i1i Avgustovo, jos vek s doba Mustafe
neprijatelj i". Ali kakvi neprijatelji, kakvi suparnici! Kemala ili pkovnika Nasera, nepomicne prostor
Sto jedan cini, drgt cini. Zapadjezmislio i sproveo i vremenu skoro nepomicne.
-

]Jr
a5
e; lslam 1z i sproveo <jzih_d" nepomicnost cini da se koreni civilizacija
sveti rat. Islam vodi daleko smestaju proslost koja mnogo drevnija no slo
mek 1 grobnic Proroko , nimalo neoicno se pokazje na prvi pogled, dgo trajanje neizbezno
srediste jer Islam se proteze du.Z pstinja do srce se sjedinjje sa prirodom civilizacija. Romanstvo ne
Azije, jer on . sam za sebe ..drugi" Mediteran, Protiv pocinje sa ristom. Islam ne pocinje 7. vek sa
Mediteran koga prodzje pustinja. Muhamedom. 1 pravoslavni svel ne pocinje sa osniva
j-;Danas. treca licnost ne pokazje odmah svoje njem Konstantinqpolja godine 330. Jer civilizacJjaje
lice. grcki svct, svet .ravoslavl! a. s: cclo kontlnuitel koji kada se ona menja CakHako duboko
 94 Feman Brodel
koliko to moze zahtevau nova religija. sjedinjuje se
sa drevnim vrednostima koje prezivljavaju kroz nju
i ostaju kao nj ena supstanca. Civilizacije n1sU smrt
ne. ma sta daje tome rekao Valeri. One nadZivlja
vaju metamorfoze. katastrofe. Kad zatreba, ponovo
se radaju iz pepela. Cak i kad su unistene ili ostecene
one ponovo nicu kao trava zubaea.
Uzmimo grcku civilizaciju. Rada se. jasnij e se
ocrtava oko 8. veka pre Hrista. posle unistenja i
naj ezdi koje su grcki prostor svele na nultu tacku u
istortji. Elem, 1 danas tu. Blago receno. to su tri
milenijuma trajanja .. na tom putu kakvih sve nije
. nasleda. prema tome vekova.
bilo udesa. katastrofa t nesrecal Grcka i helenisticki
svet podlegli su kad su naisle rimske legij e. Ali
pobedeni se izd1zu iz tog dugog podanistva, iz tog
sZanjstva od ceUr1 111 pet stoleca kada Konstantin
podiZe Konstantinopolj 330. godine posle Hrista.
Tada pocinje jedno llriscansko carstvo cije pro
stranstvo isto kao 1 prostranstvo rimskog carstva.
kada se ovo potonje slama na dvoje 395. godine. na
..pars orientis" sto postaU grcko-vizantijsko Car
stvo i ..pars occidenUs". koji pasti pod udarcima
Varvara. Grcka se svemocna ponovo rada. U tom
uzletu prezivece skoroJedan milenijum sve do tur
skog osvajanja. 1453. godine koje kao dajos jednom
sve dovodi u pltanje. Medutim, u 19. veku. uz pomo
\
rusk.ih pravoslavaca i Evropejedan pravi krstaSki rat
oslobodice jcdan za drugtm sve hriscanske narode
Balkana.
Ono sto receno za pravoslavni svet moze se.
mutatis mutandis, ponovtu Z!l dve ostale licnosti:
Rim 1 Meku . U nacelu, za Rim nulta tacka oznacena
ristovim rodenjem. Za Islam nulta tacka beg
Muhamedov iz Meke u Medtnu, l. jula 622odine.
Elem. zapad samo znac1 nastavakIatlns 'ogk sveta
koji mu podar1o jczik. duh. pravo i tolike druge
Mediteran 95
stvari. Islamje u osnovi najpre pusUnjska 1 karavan
ska Arahija koja ima iza sebe dugu proslost; ali to
su narocito zemlje koje najezda arapskih konjani
ka 1 gonica kamila suvise lako preplav: Sirija.
Egipat. Iran. severna Afrika. Islam se pre svcga
potvrduje kao naslednik Bliskogl stoka. citavog niza
drevnih kultura. ekonomija i nauka. Sredisle Isl
uski prostor koji vodi od Meke do Kaira. do
DamaskaiB agd ada .:_SuviSe cesto se kaie: Islam
pustinja. i izraz lep. Treba takode reci: Islam. to
Bllski Istok. Time on stice basnoslovnu kolicinu
Tele-istorye
Nema sumnje, Unutra5nje more sazdano od
istoijsklh reka ponornica. tele-istorija. svetiostike
n1U alju svetovi koji su prividno umrli koji ipak
jos uvck zive. Volim istoricare koji celom svetu u brk
tvrde da Rim nije nestao u 5. veku pod naletom
Varvara. Zar se Rimsko Carstvo ne rada iznova sa
Karlom Velikim. sa Otonima. sa onim sto se naziva
svetska monarhija Karla Petog sto prizeljkivalo
tol1ko humantsta Zapada? zar dana5nji ljudi kojt
i zelel1 Evropu naroda i kulturJle ma5taju svesno
ili nesvesno romana"? Da Rim duboko
..
obelezio Evropu to ocigledno, alije pritom stvorio
izvesne kontlnuitete koji ipak iznenaduju. U trenutku
kada se hriscanstvo lomi nadvoje u 1 6 . veku da 11
slucajno sto se razdvajanje tabora dogada tacno s
jcdne i druge strane Rajne i Dunava, le dvostruke
_
}
granice Rimskog Carstva.
Isto tako, da li slucajno da su munjevito
osvajanje islama lako prihvat:ili u isti mal1 i Bliski
rstok i dvoguba oiast: Kartagma severna Afrika i
jcdan deo Spanije? Vec smo rekli : punski svet i
96 V., \ e!.iQ . i t\0. C. l Z Vmman Brodel
sustinski bolje pripremljen da primi islamsku
civilizaciju nego da usvoji rimski zakon, jer civiliza
cija islama nije samo trcnulni ulog. ona takode
kontinuitet. Ona u sebe upila ne samo hebrejsku
ver i Avramovo prcdanje. vec kulturu, naravi i
navike koji tu odavno postoje. Naime, civilizacija nije
samo religija. premdaje ova srzi svakogkulturnog
[ dgotrajne: jedna sredsredena na ftm i Zapad.
sistema, onajc takode umetnost zivlen , i na hiljade
stavova koji se ponav u. trebalo pozdraviti
suverena. u Hiljadu ijednoj noci. znacilo .,pred
njirn celivati Uo s glavom med njegovim rukama".
Elem. to vec uoicajeni gest na dvoru pareanskog
kralja Hosre (531-579). jos uvek 16. i 17.
veku gesl sto su zeleli da ga (srecno) izbegnu evropski
poslanJci Istanbl 1 Ispahanu Delhiju jer su
nalazi1i da ponizavajci kako za njih tako i za
vladaoca koga predslavljaju. Zar Herodot nije i
ozlojeden egipalskim oicajim ime pozdrava.
nasred lice nictce padaju jedan pred drugim;
izigravaju pse. sa rkama spstenim do kolena".
Setite se lakode tradicionalne nosnje Muslimana
koja lako sporo evolutratl. Vec se da prepoznati
u odeci drevn1h Vavilonaca kako opisuje pre 25
vekova laj isti Herodot: .Yavilonci nose najpre lanenu
tuniku koja tm pada do stopala (mi ismo rekli
ganduru, komentarlse . F. Gotje). preko nje
vunenu lniku (ml ismo rekli delab); zatim se
obavijaju kralkim belim kaptom (mogli ismo reci
kralkim belim burnsom); na glavi nose milru (mi
blsmo rekli fes tarbuk)." Mogli blsmo tako nasta
viti povodom k (koja predislamska), hrani,
praznoverju: Fatmlna rka, koja u Muslimana
ono sto s nas ..medalje 1 kolajne". vec krasi karta
ginske nadgrobne stecke. i zapadna, islamska
civillzacija. da sc poslzimo lerminologtjom Alfreda
Vebera (brata Maksa Vebera) ..izvedena civilizacija"
Mediteran 97
drgoslepena - mi ismo rekli presadena. Nije 1i
ondajedino kineska civilizacija -ervoslepenaZ.. Ukral-...
ko. svako izcavanje zivih mentalitela obavczno se
okrecc ka beskrajnoj proslosti civilizacija. k su
se tokom vekova stvorila dva riscanstva koja s.
stvari. reprize preda5njih realnosti. I jedna i drga
drga na noviP-Jm, Konstantinopolj, ali isto tako na
Orck. koja pak nije nova.
- U se razlikuju ta dva riScanstva? Suslin
ski tome sto se jedno sperponlra na grcki svet koj1
Rim pokorio ali ne i svojio. drugo na zapadn
zonu koja pravo odgovara olasti rimskih speha.
Hriscanska vera nije uspela da kine onu
prvobltn i ntren . Ne pustajuci se
njavanje teoloskih rasprava na kojima se
zasnlva razdvajanje dveju Crkava mozemo izloz
svoje zapHanosti sadasnjem vremenu, sto ipal<
laksc. Urzo vidamo da se dve sestrinske religlje,
premda i jedna i druga prozete ljubavlj prema
Hristu, razilaze i da kljcne reci nemaj jednoj i 1li f
Rc2)
drugoj isti smisao. Na grckom, i jos tacnije nal,
slovenskom.[!iiiapznacava ono sto stalno. vecno
1 sto istinski postoji izvan stvorenog sveta onakvog
kakvog ga poima na5 razum. Rec ..pravda" oznacava
dalde isti mah istinu ipravednost. Nasprot tome.
za Latina istina uvek oznacava izvesnost. realnost za f /l3
na.S razum. Na Zapadusvetata ln:3uk1Jcje rcligtoz- 1
n hijerarhij koja jedina stanj da podari
salcralno obelezje; na Istok svela tajnaje pre svega
..tajna". sto prevazilazi na5a l i dolazi neposrcdno
od Boga. ReCi cete da su ovo nijanse. Medtim. od
jcdnog sveta do drgog i sam Hrislos ima razlicita
lica. Na zapad. Sveta nedelja pred Uskrs odvija sc
pod znakom zalosti, zbog stradanja. mka i smru
1 Irlsla-Coveka. Na tstoku. onaje pod znakom radosu
 MedHeran 99
98 Feman Brodel

redovno se dogodi nespeh premda, ponovimo to joS

i pojanja kojim se slavi vaskrsenje rista-Boga. Za
jednom, na njega treba sacekati. Naime, svaka
razlik od prvih italijanskih raspeca. iz vremena
afirmisana civilizacija samo se prividno pokorava i
Cimabea, rska raspeca predstavljaj Hrislosa
glavnom tada jos bolje poima svest samoj sebl.
spokojnog smrti, ne Spasitelja koji pati na
ogorcena i fZvija nepomirljivi kulturni nacionali-
zapad ... rebalo zadgo jos nastaviti sa nabraja
.zam. rci od..,l453 . do 1541.godlne dovrsavaj;
njem ovakvih oprecnosti koje s odavno nastale.
osvajanje Balkanskog polostrva gde Grcka
Za vreme svojih predavanja na Sorboni, Zerom
pravoslavna civllizacija potcinjenosU zazima
Karkopino zallo . oplakivao cak sto svojtm
glavnin terena. Do turskog povlacenja. sa njim i
osvajanj lma Rim nije presao Rajn i, ka tstok,
povlacenja Islama doci tck .1.9.J.&.godine. dakle sve
stigao barem do Elbe. Sdna Rima - dakle i
svem posle kpnog perioda od vise od cctiri
na8a - l promenjena. Ali, da Rimska, ne
stoleea. No, ne treba smetnti s uma daje na pocetk
Grcka crkva u hriseanstvo preobratila Rusij sdbl
turskog speha bilo sacesnistva od strane Grka
na Evrope i sveta zasigurno bUa promenjena.
zbog njihove mrznje prema Latinima. Mslimanska
Velike partije sada8njeg vremena Gesto s dakle bile
najezda potoptce Spanij ..1.l.l.. godine i ova se
tgrane, dovene tzgljene vremen proslom.
osloboditi tek 149 godine sa padom Granade.
dakle posle sedam vekova. Ovde takode treba voditi
Obnoua ciullizacija
racuna pomentom sacesnistv. Medtim
Obelezje prvo. Civillzacije s stvarnosU koje jednom i drgom sl zd da se
dgo, vrlo dgo traj. Obelezje drgo: cvrsto s civilizacija prepoznaje kao daje ona 1sta, netaknta tJf.A.
f vezane-za svoj ografski prostor. NaraVo., posle visevekovnogsutanjstva - otprllike kao da se
de.tic;,slavodotna civilizacijaesto d kod slablje, ilista nije dogodilo. pogledajte. malo dalje na
istoku, sdin islama na transkoj zemlji.
kolonizje i njoj uspostavlja svoje cetvrti. svoja
\. Ovo opet potvrditi. ako potrebno. istorija
komandna mesta. Ali. na dgi rok. cela avantura

krene stranpticom. Izuzeci potvrdj pravilo. sto grcko-rimskog Istoka k zasniva Aleksandar od
Rim s Galiji. Kartagina nenadano spela 334. do 329. godine pre rista osvajanjem Bliskog
Africi ili, Evropa spela Amerlci to s toga sto se Istoka. dga tstorija, pisao Emil Feliks Gotje.
svaki ptjednajos nedovoljno struktrirana civiliza ..trajalaje gesetak vekova (sve do arapskih osvajanja
cija rs lz. Povodom Galije. ovo nas 634, 636. ili cak 641): vremenski period u.Zasno
obavezje da kada pitanj njen predromanski dg: skoro da u njega stala svatslortta Francske_
period ne preterjemo mnogo nj enom kultrnom Posle Uh deset vekova. preko noci, sa prvim zama
ntvo. ako nista dro da ne pratimo svise zarazno hom arapske salje sve se zanavek rsi grcki jezik i
odsevljenje Kamij Zilijan. misao. zapadnjacke institucije; sve iscezava kao dim;
pravil, med odraslim strktriranim na lokalnom nivou Uh hiljadu godina istortje kao da
civilizacijama ( Mediteran prevashodno prostor nis ni postojale." Poredenja radi. sperpontranja
odraslih civilizacija. koje s plod dgih prethodnica), koja traj jedno stolece nalik su na epizode: Jerusa-
100
101
Fernan Brodel
Mediteran

lim koji krstasi osvajaju 1099. gocline prestaje da Ovakvi sukobl, jedni kratki (kod Maratona i
bude hriscanski godine 1 187; Francuska Severna Lepanta). ostali dugi (tri Punksa rata. krstaSki ratovi)
Afrika cije stvaranje zapoceto 1830. vise ne postoji
rasveUjavaju podmukle zestoke i dugotrajnc udarce
1962. godine.
Svi ti procesiedu kojima ima veoma dugih 1
t61.2 sto ih_!!!Ocne kakve su civilizacije nanose jedna
drugoj. Ovi ratovi i itke kao i drugi na cije ismo
kracih ukazuju se na8oj paZnji kao jedna porodica znacajne dogataje mog1i podsetitl (itka kod ASere
prolema. Ukratko. to dokaz eksplikativnoj sa. 7 1 1 . godme. gde Jt,. Tarlk pre:;gazio Vizigote; ili
vrednosti civilizacijskog koncepta ma kako on mogao itka kod Poatjea. 7 3'5.; zauzece Konstantinopolja.
izgledatl slozen 1 krhak. U slojevitoj pros1osti mora 1453 . . . . ) prevazilaze ucesnike kao 1 odredivanje
on otvara jecline kraljevske puteve kojima se moze prostornih ogranicenja koja se na njih odnose. Rec
zaputiti zurn1 putnlk. celom Zapadu, s jedne strane (Grci i Latini) i
' celom Istoku, s druge. Obim sukoba dramaUzujc i
statu samo sukoi civilizaclja 1
-
uvecava snagu potresa. Od Maratona. Grci spasavaju
Zapad kome preti subverzija. Rim udara na Istok
Utvrdili smo dakle dajedino sukoi civilizacija
ujajuci Kartagtnu. rsta8ki ratovi odvijaju se isto
mogu zapamceni 1 da su oni li vojni meda8i u
tako tvrdokorno. Zauzece KonstanUnopolja 1453.
svakom brzom pripovedanju. Uzmimo itku kod
godine ogroman protivudarac Islama. Le.Ea n!.
Maratona (490). S jedne strane podeljeni grcki svet
ilesto kasnijeg datuma ( 1571) stavlja na kockujos
podeljen proUv samoga sebe. ra8trkan od obala Male
Xcdnom spas Mediteranakoga na moru zlostavljaJU)
Azije do Sicilije. s druge Persijsko carstvo . ..taj bes
turske fiote.J.berberski gusari.
kraj sto se siri od Egejskog mora do lndije". Potom.
Sve ovo vise nego razumljivo: rano nastale
borba Rlma protiv Kartagine, do 146. godtne pre
civilizacije ne mogu da se ne sudare? U njihovoj
Hrista. borba ,Jednog u osnovi pomorskog i trgovac
r one nalaze svoj raz1og postojanja. Rlm. ciji se
kog naroda 1 jednog prevashodno kopnenog, ratnic
trijumf poklapa sa jedintm vekovima kada vlada
kog 1 seljakog naroda". Naro.vno. uvek cemo pokuSa
jedinstvo na moru cak nij e uspeo da ukioni ntprlja
vati da zamislimo sta se zilo s Mediteranom da
teljske zajednice koje su nastale pre njega; drzao ih
Kartagtna pobedila i sirila svoju civilizaciju
na uzdl vrednujuci i forsirajuci svoju sopstvenu
celom moru olkrivajuci svoje duboko i u kome
civilizaciju. jezik i umet:nost. Ali borbe su se nastavile
zjapi provalija. All Kartagtna nije pobedila ... lli,
pod plastom i zastitom rimskog mtra koj l ih

&
krstaSke ratove: kod Lepanta 7. oktobra 157 1 . flota
ncctovol.Jno prikrivaoSivi1 tzac ra t
a yi rznJa
Stalica. Spaiuja) od komandom
1 ogromna povrsina mr
:
:
...

ih do ola skriva. Sto

on Huana od A ustrije unisilla turs .. armad!--1"
'ii:lilazu u Korinlski zaliv. tacnije u zalivu Nao aktos
sc rzn civilizacije ih protzvode, hrane se V.,..,
t, od njih zive. Grcka mnogo vise prezire Persi- -::;
u to u najvece itke g ija za koju znala istorija;
tka gigantska ali kratka: ..pocinje u zoru i) . nego sto sam Persijanac (zna se daje(J;:peljlv)
prczire Grka. Rimljanin smrtno mrzi Kartagtnjanlna
zavrsava se u podne" (Rober Mantran).
l<oji mu to olato uzvraca. Hrlscanstvo i islam
 102 Fernan Brodel
nemaju na cemu jedno drugom da pozavideo Na sudu
Istorije. okrivljena bilt osudeni, odnosno
oslobodeni lecta u ledao Ali. zna li se uvek ko kriv
ko nevin? Tako, na primer, za Sabatlna Moskatija
Kartagtnjani bili miroljuv narod par excellence
koji se brane, svakako hrabro. ali samo da se
usprotivili napadacuo Neki istoricari smatraju takode
da Vizantija kojaje nadzivela Rimsko carstvo sve do
pada Konstantinopolja nJje bila u stanju da svojoj
meri skuje kakav sveti rat (nema krstaSkih ratova)o
Ako ova primedba tacna skoro ismo li spremni
da se radujemo zbog takvog nedostatkao Ali zar nije
jednog @og dana tija platila to odsustvo
E j.f onstruktlvne mrznje? Sto se svelo na to da
azemo da buducnost pripada samo onjma koji
znaju da mrzeo Zapravo. suvise cesto civilizactje su
nepriznavanje, prezir i mrznja prema drugomo Ali,
one nlsu samo foo Civilizacije su takode zrtvovanje.
racenje, sakupljanje kulturnih dobara i zajedn1cko
ba5tlnjenjeo Ako svojirn clvtlizacljama mor donelo
ratove ono imje lsto tako ponudilo svoje mnogostru
ke razmene (tehnika, ldeja, cak 1 verovanja) 1
sarenilo prlzora mesavlna koje n danas nudio
Mediteran mozaik sastavljen od svih Stoga. zato sto ta tka imala ogromne posledice, za
kad su minuli vekovi, mozemo bez gnusanja (daleko
od toga) da vidlmo toliko spomenika koji su
svetogrda, meda5a koji ukazuju na napredovanja ili
nazadovanja negdasnjih vremena: Aju Sofiju sa
nj enom straiom visokih minareta; svetog Jovana
\
pustinozitelja u Palermu, samostan podignut med
crventm ili skoro crvenim kubetima ivse dZamij e;
u Kordoi, usred sume lukova 1 svodova najlepse
dzamije na svetu nalazi se ljupka goticka crkvica
Casnoga rste. izgradena naredt Karla Petogo
=4
t i njega samogzahvaUU i muciU te kulture koje
Nf\u\i':lo,ir7,
Medileran 103
Civilizacya cini celu istoyu
Najzad, ma koliko da su veliki njen domen,
odjeci i trajanje Civilizacija sama za sebe nij e cela
istorija covecanstva i. u slucaju koji nas zanima, cela
istorija Unutra5njeg morao
sto politika beskonacno nalazi da ima sta da
kaie, jasnaje cinjenicao Koliko putaje ona nametala
svoju volju svodeci na sporedan plan sve ostale sile
i forme tstorije? Vekovima se to dogadalo sve dok se
odriavala prevlast Rima koj i zadugo i nasilL eu
;;l
u ipaliyk,: njegov irnperijalizam primirio se tek
kad Je..Primorao na poslusnasLceo mediter
sveto Prc toga Rim napadaU bez milosti: u to
godini prc Hrista belezi se dvostruko unistenje:
artagine1K Qr Seute se takode krvavog osva
janja Galijc za vreme od skoro 10 godina. od 59. do
53. godine pre rista. Evropljani isto to poraditi
t/yu
u Americlo Pre nego sto postati tvorac .. roma:.\
-
na" Rim nametnuo neprekidni rato
Civilizacije su morale da se pokore u isto vreme
kad l pobedeni narodio Velikom ttkom kod Akciju
ma (2 scptembra 3 1 godine pre rista). velikom
vekove zapecacena sudina ,.drugog'' Mediteranao
U toj lci koja se vodi skoro na istom mestu gde
se dogoditi i Preveza (pobeda uraka nad flotama
prve Sv_ete hrlscanske li 1538. odine) su .:.
eopatrine lade, Antonije i Egtpat su poraieni f
trijumfuje Oktavijan Avgusto Th zapravo pocinje 515-t
rimskQ. .carsl.vQ..
Medutim, namecuci svoju volj.u i politigco
jcdlnstvo celokupnom mediteranskom svetu, Rim za
zvrat ntje otklonio razllke, razrnJmoilaZenja. padoYe
1 llturne sukobeo On ih nije mogao otklon zato
 104 Feman Brodel Mediteran 105

su;:aOniranJJe od nJegove. Grcka koja iti njegova
vaspitacica (grcki se govor negovanim krugovi
ma glavnoggrada) 1 reltgije 1 kultovi naletu z
i pravca
Bliskog Istoka. zato celom Mediteran Rim ) brodovima, svojim ratnickim ekspedicijama i, u
nametno nadmocni jezik svoje polttike i svoji a/
institcija.
Polozaj ekonomye
U istorlji Mediterana ekonomijaje takode igrala
ulogu koja cesto ila dl. Drustvo ne
nlsta znacilo bez ekonomskog izraljivanja koje ga
uravnotezuje i bez ekonornlje drzave i bile inertna
tela. Sto se civilizactja tice. one traju i cvetaj samo
lagodareci ekonomiji. Procvat znaci trosenje,
rasipanje. Dovolj no da izju malo ozbiljnije
ekonomske krize 1 gradlliste Santa Marija del Flore
Firenci zastavlja radove, katedrale Bolonji
u Sijenl ostace zavek nezavrsene.
.k._ povrsin
azatrport dono si ogat-
{ s klonjene, lade Islama s potisnte. Hriscanin
osvojio morske vode, more striktnom znacenj
reci, svojim ratnim ladama. svojim gsarskim
senci takvih zastitnika svojim sve brojnijim trgovac-
kim ladama. U toj plodnoj dugotrajnoj operaci i
..!i, seyerno od.linije Fca- pos
najaktivnija. najboa zona celog Mediterana. Od
veka. moglo i se reci: najpre ekonomija
1 stalno korist gradova - dok se polozaj teritori
jalnih drzava. koje s jedno vreme bile dobro trasira
ne. pogorsavati sa dubokom krizom u 14. veku.
Medutim, ti gradovi se otimati za profit na
Mediteran. Neprekidne svade tzmedu Denove i
Venecije neverovatan su niz per!petija. Tck poslc rata al
.)( l
ko 1378- 1 3 8 1 eneci). d i do'J
2_9cetka tzv. it.ali1anskih ratova 494}-postaje sredis=<i
- t;_c-mediteranskih trgovackih razmena. rajem 15.
veka teritorijalne drzave s svakako povratile snagu
stekle novu rz sil. Thrcin stize Otranto

\
stvo od svih natce. Gospodaro.gatstv
....k9l! go.sp_Qari Q_ morem. Elem, ma kako prostran
"
a s on /' ( 1 480-1482), Karlo 8. prelazi Alpe septembra 1 494,
Aragonac uzeti . zapocetom ratu. Gra-
' bilo, kad-tad more dopustltl.amo jednogg ospo- dovi, svem sdeCi, cak i Venecija, vise
L
dara, .koji_lmora le polCkLgasp odar i tezinu ds na tako velike protivnike. Politi k Ul}
prvoitn sliku pruito R1ro) C
;JYJspodarPOn::aike vraca milo za drago.
".. ......
/\. n, nejednakostl i denivelacije trgovackog
Zivota.
t>v\C?/ ,,
Nordyci osvajaju Mediteran
Takva kraljevstva, koja nis bucna, ne grade se
samo zajedan dan. f3 !mprethodeip r at
e. U Temelje ekonomskog prvenstva na Medlteran
9. 1 10. vek, punom s svoje civilizacije. Islam nis porusill ni turske armade, ni francska vojska,
neosporno gospodario Untrasnjim morem . n spanski tersiosi, ma kakav daje i njihov ticaj
rtscanin ., njega nije mogao n1 dasku da spsti". na sdin Italije i njenih gradova. Agresivni spon
Ali. pocev od 1 1 . veka, i pod za.om neprestanog vclikih drzava poremetio unistio ravnotez na
pokreta radi krstaskih ratova sHuacija pocinje da se polostrv. Ali godine 1559, posle sporazma iz +
preokrece. Lade Halijanskth gradova postace svere- \ Kato-Kamrezisa na osnovu ko edan deo l-

ni gospodari cele morske povrsine. Vizantijske Iade ) ostrva pripa paniji, Italija ponovo miru 1 iz
 106 Fernan Brodel
toga crpi prednostio Medutlm. ona se vise nikada
nece povratiti, i to iz nekih drugih razlogao
E(gceskoJigzava Mediteran i koiig a placanjao Istoricari su cak imali i da govore
)fonacno obediti nioe nista dru do remestan \!...
sredlsta sveta iz Unutrasnjeg mora ka an s
okeanuo Na pocetku (og procesa su otl <rice
_.8J:D&t.k
je
Vl
. 492 ggdlneL putovanje oko rta Dobre nade od
;;
C4
<f'l 4970 do 1480 Ipak. ovi dogadaji ne dobljaju u
znacaju od danas do sutrao ]3ibcr zacinistiiu u
_1- j
s ho
a .odaUe se otpremaju.. uA ptverpe n o Ipak put
za Suec ili Persijski zaliv nije zarnro i moze jos uvek
da se takmtci sa__dugim kruznim oplovljavanjem
Afrikeo Cak se postavlja pitanje kanala kod Suecao
Uostalom da i iber i zacini stigli u Evropu valjalo
plaUU belim metalom\ ima novac, beli metal,
moze na daljinu da upravlja nad proizvodacima.
(
trgovcima i prevoznicima ibera i zacinao BelLmetal )
koji pocev od 1530-tih godina skoro isk lj
Civos 1iZe
iz Ametjkc posredstvom Sevilje pripada Spanijio No,
zbog ratova Karla Petog, obveznickih zajmova kasti
ljanske vlade u kojima ubrzo ucestvuju italijanski,
narocito denovljanski trgovcl 1 bankari, pocev od
15500 godine spanski beli metal pocinje da se krece
put ltalijeo(Re5J.9vno se galtjama iz Barselone' u
Denovu prevoze sanducl reala, ..novcica od 8 gram a"
,Pocev od 1 568-ih godina, kada cngleski potom
holandski gusari Spaniji presecaju direktan pul koji
vodl AUanUkom i Severnim morem do pobunjene
Holandlje. posiljke novca iz Spanije skoro iskljucivo
lci medlteranskim putem od Barsclone do Denove:
grad Svetog Dorda postaje finansijsko srediSte cele
Evrope - i to lep revans Medlterana! Ova prlvile-
gija Denove proizilazi iz nuZnosti. koja tesko pogada
vladu katolickog kralja. da redovno placa nadnice i
troskove za voj nike spanske vojske koji se bore u
Holandijto 1 ta nuZnost potrajaUo
Mediteran 107
Sa nastankom sajmova u Pjacenci, pocev od
15790 godine uspostavljen denovljanski sistem
o\.veku Dengye" koji i g<11 1557 i zavrsio
se oko 1622-1627_..
Buduci da reorganizovala snabdevanje u
belom metalu Italija povratila pocev od 1 560-tih
godina svoj slstem snabdevanja iberom i zacinima
tako sto koristila nekada8nje puteve za Levanto
Grubo uzev. promet tih puteva odgovarace prometu
kruznog puta oko Rta. kako evropska potrosnja
znatno porasla (skoro udvostrucena) Venecija
ukratko povraa strukture svoje nekada8nje trgovi
neo Svl5-ra 160 va. bilo i prerano gvoriti
opadanju Unutrasnjeg mora, Ital1jc i njenih gradovao
Treba d staro objasnjenj e prema kome
Unutrasnje more izgledalo kao da odjednom
deklastrano usled otkrica Portugalacao Uostalom, na
putu za Indljski okean, Portugalci nisu zatvorili ni
puteve za Persijski zaliv, nitl puteve u Crveno moreo
Sta se to onda dogodilo? Jer. izvesno da
doslo do usporavanja prometa 1 razmene Medlterana
u prvih 20 godina 170 vekao Nedavno jedan mladl
istoricar, Ricard Rap, dao najbolje obja5njenjeo On
smatra da su tu najpre mtsli na Engleze i_
Holandane, prve vle no ove potonje. lukavstvom,
silom i nasill ali koristeci postojece ekonomske
razlike, osvojili Unutra8nje moreo Englezi su vec
imali prvi trgovacki upad u Medlteran poslednjih
decenija 150 veka i negde do 15300 i 1 550 godine, s
tim sto se ta prva tnvazija naglo zaustavlja od 1550
do 15700 godineo Godlne 15700 nastupa drugi talas
koji bitl jaci 1 postojaniji od prvogo
Postepeno, brodovi iz protestantskih zemalja
nametnuce svoju volju u Medlteranu gde su se i Is
lam i hricanski svet utihnuli posle neverovatno
108 Feman Brodel
velikil1 ratnickih napora kod Lepanta 1 5 7 1 . godine.
Njihove lade su bolje naoruzane, sa boljom opre
mom, mogu da ponesu vise tereta. stalnije su pri
hvataju i skromnJji teret za razLiku od mediteransk.ih
jedrenjaka.:._.alo malp r najvainiji deo
prometa: holandske lade iz Spanije u Livorno prevo-
ze bale vune . koje potom, kopnenim putem. stizu u
Veneciju i snabdevaju njen ..Arte della Lana" koji
tada i u punoj ekspanzij i. Neke od tih lada idu cak
direktno iz Spanije za Veneciju. Th su i drugi zahvati
koji se odnose na trgovinu suvim grozdem, ,.uve
passe", uljem iz Derbe ili Pulje. isto tako povodom
prestizne trgovine sa Levantom . Nordijci dovoze
drvo. smolu, daskc. talpc, zito, ra.Z, burad s harin
gama. kalaj , olovo, potol i svoje manufakturne
proizvode, koji su cesto prost falskat proizvoda iz
Venecije drugih italijanskih gradova, sitnu robu
koja nosi la.Zni italijanski zaStil.rti.znak koji izgleda
da autentican. Dodajte tom e.,.dDm,davanja i
_
saveze sa Alzirom, sa Thrcinam Otud niz nasilja,
15'"
ezobzirnosU. saucesnistva (narocito u Livornu) .
Tako su se engleska 1 holandska trgovinai indstrija
napajale ostavstinama 1 bogatstvima nagomilanim
starom Mediteran. Bilo tu 1 osvajanja, pljacke i
krade. cak i presretanja na otvorenom kada s
Ho1andani na indonezanskim 1 malezijskim ostrvima
i Indijskom okeanu zamenill Portugalce. Potonji
propustati r ka Med1teran Holandan1
pa.Zljivo cuvatl stra.Z ako ne zbog svile koja uvek
stiCi do Levanta. ono barem zbog ibera i zacina.
Oko t62Q.) godine , tvrdenju Marseljaca, .zacini i
t>Ier Mediteran nis stizali starim ptevima
preko Crvenog mora, vec holandskim brodovima
preko AUanUka 1 Giraltara. S jedne strane Medite-
ran napadaj kod kuce, s druge strane ga zaobllaze
1 njegovim pr1obalskim zemljama krad najunosniji
Medlteran
trgovinski promet. Otada im more vise nikada nije
bilo vraceno.
Pre i posle otvaranja Sueckog kanala { 1869)
_t>osle 1620. ili 1 650. godine Mediteian sval<akP JGG "r'-
vise nije sredistu sveta. U ne ada tuda -
nai[ rat. U tim razmenama i ratovima Med1teran-
cima pripadaj samo male uloge. _poput <Vtonc na
sahovskoj tabli pomeraju ih volji dalekih S1Ja.
voljJ.Ho.Landije u 171rek+L.. U pocetku 18. veka jedno
1\ majstorsko delo Jljavljtprvenstvo J;;ngJeske; u
toku Rata za spansko naslede, 25. avgusta<tz.9.Zf
godine iznenadnim prepadom engleski admiral 1';f:'!
Dzordz Ruk docepao se pra!tara; zalud Francuzi
"
i Spanci pokusavatl daga povrate )7 04 1727. 1 77 9 61 .
,1 lZ82godlne. U toku poslednjegpokusa ja, napada- aUt ci
ci koriste, premda bez konacog uspeha. us1janu 1
dulad i plovece baterije, sto D'arson-ov izum
Jedna sudbinaje zapecacena. 1 dan - danji Englezi s -
Gibraltaru. Tako s oni vec vise od dva veka postali
vratari UnutraSnjeg mora koje od 18. veka cuvano
jezero na zapadu. od 17. veka bez lakih izlaza na
strani Levanta.
- Elem, prvo se na Levantlnskoj strani nalazi
D
mnogo vise nego u Gibraltaru opasna i prizeljkivana
zona UnutraSnjeg mora. U 1 7 . i 1 8 . veku, Levant
predstavlja tursko carstvo koje se siri na Balkan.
l Aziju, i u sirokom smislu na Severnu Afrik,
od Egipta do istoene granice Maroka, sve u svemu
to strano trziste sve dok carstvo ostaje vezano
za 1 i svilene tkanine koje tranzitiraju do Izmira
ko 1 tada postaje najveca "trgovinska postaja".
cak glavna zaloga trgovine sa Levantom gdanc
napola mediteranska zemlja, u 18. veku postaje
privilegovani ucesnik.
 110 Feman Brodel Mediteran 111

a
No, pore ne i levantlnskih zemalja, glavni
cilj daleka. Indi gde Eng!eska posle bltke kod
ll8 dovrsava londonsku operaciju zaplene. t
za Indiju i samim tim kontrolisan s jednog na
Plejsija.LJ7 57) zauztma prvo mesto koje vise nlko c l r gt
. kraj
. 1 ,. britannica" "no nametno , 6)
_!!_ (;(9
nece oteu. Levantje najkraci put od Evrope do Indije, Mediteran pet na moru zavladao politicki
prvorazred an put kojim id brze vesti. odlke 1 poredak. Dovoljno bil edna rec iz kabineta Sent

zapovesti . Osim toga. ,lagodareci trgovini kafom. Dzejmsa 1 lade krecu na altu
!) da ve kad zatreba
Crvenomorejep o n oyoo.Zivelo aAlek.SandtlJa ponovo bilo povraceno redovno stanje.
postaje posecena lka kao vreme zacina i ibera. Francuska se tpak balrga: ona pocinje da se
Uoci Revolucije. francuska politika zanima se cak stolicava Severnoj Africi. zazima Alzir 183{L
veoma uporno za t preko suecke prevlake i silno godlne. ali Severna Afrika jos vek nije Mediteran
zabrinjava englesku Kompanij za istocnu lndij .
Engleska se pribojava da se Medttcran ne otvori ka
koji i opasan interese Londona;.. stogalski- dt1
geyac Coprlja saharskompeslsamo-iz.aziva
Indijskom okean, ka njegovim sparnlcima i kon nodsmeh. Jedini direktan dar koji Francuska
kurentlma. od najvecth lFrJ_cuskaje na l) do naj
skromnijih (Denova Venecija), r!ajniZe plasira
nanela
zavrsen
@Ji _. g
okopav Sueckog kanala koje
odine . D\9
nih kao sto Rsija koja se takode zanima za iluzij Da i se valjano sproveo taj poduhvat bilo
i rea lnost Indije. U tom se kontekst ponovo nalazi potrebno desct godina radova 1 pozrtvovanje jednog
egtpatska ekspedicija k lZill! godine vodi Bona oveka. Ferdinanda de Lesepsa. Valjalo takode
parta. Da ta ekspedicija uspela. turska carevina tgrati na plovidbu parorodima koja upravo
i bila presecena nadvoje: na sever Anadolija i Bal donosila izmene u opste slove saobracaja morima
kan. na zapad neposlusna namesnistva u ripoliju, 1 okeanima celog sveta. U svakom slucaj. i to
1\isu 1 Alzir, dok siroko otvoren ostao put kraj mediteranskogjezera: zapocinje tr sforma cija
pravcu Indijskog okeana. Istoricari, svise zurni da nutra8njeg mora u vid utako!fiskl jucivoyo dl.k a
, prekroje istoriju, misle da ako Bonaparta zauzeo l.!.!Lskom J Jskoro plnlclzaIndUut 0
Sen-Zan-Dark mogao da pregrpise voj sku na 1\.1 kanal, uzareno Crveno more,
brdima t planlnama Libana i slomi b t iE sko carstvo lj uljanje talasima Indijskog okeana. Mediteran
koje tek u pocectma. 1. v samo kratka, prva, i koro neosetna etanajednog
Medtim, velelepna operaci e uspela
Engleskaj <i!8}
te godine osvojila kojuje dve

dgo putovanja. .
francskl uspeh i prillka za proslve
.

godtne pre ila zazela francuska Ilota na ptu
za Egtpat. rebalo vratiti ostrvo. kako to kazano
sporazumom iz Amijena ( 1801). ali eto ostrvo sve
do ostalo pod engleskom kontrolom. Premda
osrednje povrsine. ostrvo {drugt Gihraltar) obezbe
dtvalo ngsko gospodstvo sred mora. Kasntje.
stolienje Engleza na ipru ( 1878), u Egiptu
svecanom otvaranju kanala. u prisustvu syih
krunlsanih glava Evrope. i - prema svecu i tropar -
pod predsednitvom carice Ezenl. No, svetkovina ne
sme da zavara. P olitick a ne igra u i to
@
n1Je revans za e patsk ekspediciju. Zapravo nezavi
s<'ln od 1 8 1 1 . godine. i sam Egtpat samo pion na
sahovskoj tali Mediterana. Engleska vlada koja
112 / 6 - 1libetnan Brodel Mediteran 113

ila postavila.fitav niz smetnji zai zgradnju kanala

kupuje godine-117h! ljadaa kcila odprezadu
zenog ka : godine 88 2, akpjran Egipat_
Go din potpisanaje u London konvencija sa
Francskom za neutralizaciju kanala Konano,
Engleska blla vw l
tid oitni cup
l od uh'
;atuFerdl
naad ad eL ese p sa::- Sto se tie Fakodinag.k .po saja
na belom Nil gde 10. jula 1898. st:i.Ze mala kolona
majora Marsana on samo jedan dramatian inci
dent_.Qezp os l
e dic ana podel raskrsnice na Levant. VENECIJA
Francuska nije Jedinl gubltnik ovim ara.nZma
nima. Moris Emar u pravu kada kafe da : .

kanal flim Q J!
p rik azaa.p<>litikoslahyen jem edl.
te
a". Delo Francuza, koji s samo napola
Mediteranci, kanal i stavise Mediteran postali s
engleski L NastavUa se otudenje UntrSnjegroora. Od
tada nastavlja se ista pria. pria razviaStivanj. 26. jula
_l95S,gGine._Naser n aciQnalizovao kanm_, Francuska
i Engleska se d.n i za njih to neuspch rata od.,
sest dana''. Ipak, k 1 pre ovog datuma, n1 Francuska ni
EngteskaviSe ne gospodare UntraSnjim roorem niti prio
baljem . ..Vidljivo prjSustvo _?s a vion ai
sovjetskihnosaa helikopt era. ukaiU Jena suceljavanje do
minacija dve velike svctske sile." Med.iteran jedva da
njihov zaran. lli. l reeeno, njihov cirkus u kome se,
kad njima volja,_ ili kad ih._oopadne zlovolja, tuku
_glajatori , ovi se ne i tuk.li sa onom njiroa dobro
znanom svirepom Zetinom kada se velikani ovog sveta
ne zainteresovali za njihova klanja.
Naravno, Mediteran nastavlja da zivi pred
nama. da vod1 svoje sopstvene itke, da razvija svoj u
indstrijalizacij. da poboljsava zivotni standard, da
se otresa ostataka najzad srusenih kolonizacija.
Juino od mora, drugi Mediteran, koj i se proteze od
Maroka do Thrske i Iraka, upinje se da nadoknadi
izguljeno vreme koje se takode nagomilava.
Dok smo bili deca. svi sroo mastali sreci
Robinzona rusoa, ladi kojaje dozivela brodolom
nadomak ostrva, za sta bilo toliko povoda da
ostao bez tgde icega, drvetima koja saroo sto se ne
pretvore ogroronc zasiljene koceve da isroo ih
poboli ispred naSe pecine i gotova da pste grane i
da se razlistaj: svi sroo maStali neoblcnoro, doUe
neVidenom zivot nekoro nepristupacnom kraljev
stvu, ostrvu slobode koje neku ruku bilo plod
Jcdne drugaije raspodele stvari zivota.
Venecija takode ostrvo, jedan drgaiji svet
za odrasle ili dovoljno odrasle osobe, za decu koja
su moze lti suvise odrasla, ali koja bljos vek umela
da maStaj. Ostrvo to, svakako da nije nepristll
pacno. ali da U se do njega ikada sUZe? Isvise smo
zaroisljali pre nego sto temo ga upoznaU da blsmo
videli onakvim kakvo jeste. Volimo ga kroz nas
same. madij. iluziju, klopku, krivo ogledalo, sto
Vc t1CCiJa sve Jeste i sto od njc lrazimo da bude.
..Vcnecija mojoJ zelji!". klice Mise kada n sUze
ptvt l. jedne zimske noci godine 1833. Dok Zan
Pol Sartr, iz kanala kanal, sa ostrvca na ostrvce
.. traga zs za sk.rivcnom Venccijom", ,.pravom
V<'necijom" k ..vek drugde" nalazi, t ..spokojn,
114 Fernan Brodel
tajnovitu Veneciju'' koju neprestano vidi ispred sebe,
ali daleko ..na drugoj obali". nedostupnu. Svojom
nestvarnocu Venecija dovodi do ushicenja. stvara
mitove 1 ocarava. napola viden. napola snatren
svet zatvara se nad n l:ao sam od sebe. to smo a" 1 ravnih ulicica. 1 dan danj i , dovoljan iole
1 ocekivali. Svako od nas ima svoj nacin na koji voli
Veneciju. drugacij i od nacina na koji voli na
sused, i da se u nju zatvori onako kako mu odgovara,
da u njoj pronade ono to zeli, radost zivlj enja.
camotinju umiranja. mir, alii. nastranost ili ono
jednostavno nesto izmedu jednog drugacijeg zivota.
Bozanska t demonska voda
Grad u isti mah nestvaran i stvaran. Mozda zato
to izgleda da nastaje ni iz cega. izmedu vode i neba.
zato sto nije primereni spoj kopna, sveUosti, vode i
zelenila koji geogra.ja oicno nudi uSViriigradovima
irom sveta. Kopno ovde tako neupadljivo. tako po lzmedu ..pali-a''. sipova vezanih tri ili cetiri u
uzdano skriveno da se jedino vide ogledalo vode 1 og
ledalo neba. Naravno, kopno postoji. ali ono slicno
peskovitim i muljevm sprudovima koji u laguru
jedva da se pomaljaju iz slane vode. Da takvo kop
no moglo da ponese Veneciju trebalo ga iznov'
stvoriti, ojacatl ga kamenom i, vise hiljadama i
rnilionima staala drveta. uspravno pojenih hras
tova. Veneci!a se nadnosi nad potonulom sumom.
Dovoljna i najmanja klonulost, najmanja
nepainja 1 vodaje tu , nezadrziva. podmukla preti
da sve proguta, voda iz lagune, iz nedalekog Jadran
skog mora, iz velikih i malih reka koje ka gradu
valjaju otopljeni sneg sa Alpa. za zimskili dana. u
novembru, decembru.januaru i februaru tu su poto
pi usled kisa kad se nebo otvori i besni oluja koja
u stanju da porusi visoke dimnjake i da potopi na
stotlne gondola u burkane vode kanala. U stara
Medcteran 115
vrcmena. barem do kraja 17. veka. Venecij anke su
se kacile na .,calcagne". neoicne drvene potpeUce.
zapravo stule kojima su se podizale na viSe od 40 cm
od Ua kako ne i gazile latu i ustajaloj vodi "calli
ozbiljan pljusak kise voda potopi ulice i ispuni
svak.o neravno uduljenje u kamenu.
Voda. i dalje voda: supstanca, gradevinski
materijal grada. Pre svega voda iz lagune koja
kalup Venecije. Ali . ko to zna? Kanali, cak i najcuve
nljl kanali cija slika pesmom odjekujc u nasem
pamcenju samo su posledice, ne prauzrok. Prauz
rokje tecna ravnica koja opasuje grad i kojaje. u isU
mah lose otvorena i losc zatvorena u odnosu na
Jadransko more. Nista ne l moguce bez nje. 1U
Venecija pocela, tlme se objasnjava; odatle krece
Venecija. od tih prostora skoro bez hor1zonta
kojima se camac polagano krece kao da usnuo,
snopovima da oznace bezbedan put- svakako, rado
u to verujem, pravcem meandara veoma starih
renih dolina koje slana voda potopila i koji
potajno slZe kao vodicijer samo se tu nalaze dublne
kojima se mogu bezbedno kretaU motorne lade,
.,vaporetti" duge plovidbe. nedavna, kada bila
grozena, Venecija se zadovolj tla time sto i
pocupala ..pall-e": laguna opet postala divlja.
ncupotreljiva i z a tudinska plovila neka vrsta
cprohodne pustinje.
edino Venecijanci znaju za tu prevlast i kraljev
slvo lagune; opevali su ga. cak i opisali u naucnim
lj tgama. Oaran, zaveden gradom stranac ne
okolisa mnogo da prezre unutra5nje more koje se
ovde zavrsava kao sto se ziva biljka zavrava cvetom.
Or1 odija da se gui u madljama tih tako ravnih, i
rstvarnih vodnlh ravnica koje na dnevnoj sveUosU

1 16 Fernan Brodel
naizmenicno iv bele, plave, ruzicaste, sive. rede
ljucaste, jos rede zelene kao gradski kanali kako
ih naslikao Alber Marke. Daleko na horizont. r
ostrvlja pescanlh sprudova ovlas izvlaci oker linij
u dodir sa vodom.
Neki od slavnih posetilaca grada cak ka.Z,
govoreci lagunl, kako to mrtav prostor - kakvog
11 svetogrda! - i da .. turoban kao 1 Rimsko selo".
Ali, zar Rimsko selo turobno? I zar ..vecni mir
lagune monoton? Na dcsctine, mozda na stotine
ostrva presecaj ga zelenim mrljama. su pSnjaci.
drvece i k; ovde samostan; tamo bolnica
manastir; povrtnjaci i vocnjaci. Qavoljr da se
pretovare povrcem. vocem i cvecem veliki camci
konvojima koji krec t Rialta, gde sc nalazi glavna
natkrivena pijaca Venecij i. Kazanova se radovao
prizor: na stotlne ogromnih barzi klize vodi,
na njima brda dinja i lbenica. Th s vek i vredni
riari, jer plitke vode lagune il ribom. Zato su
t-u i mnogobrojne barke sa oker i crvcnirn jedrima
koje su bile prirodna strast slikara romanticara
Venecij e. U svakom sl tu. sred neke vrste
Morana. barsUne, mocvare i jedno toka vode
zive Venecija psta korene, pocinje da zivi zoni
prirodnog utocista, u vreme veoma dalekih varvar
skih najezdi, narocito doba Lombardana, 7. i 8.
veku. Usred ribarskih kollba - koje mozda nalice na
skrovista na stbovi.ma na koja se jos moze naici
setnji lagunom. - med seljacima koji k neza
hvalni pesak, med sakpljaCima i siromasnim
prodavcima soli nekoliko imcnih zemljoposednika
krenlo potragu za zaklonom . Na svakom od
donjih ostrva lagune nikla s sela i varosice cim s
bile uspostavljene veze sa morem 1 nedalekom
Italijom. Konacno. i pokusaja stanovljenj a
pravih gradova. Najpre u Malamoku, jzno od Lida,
----
Mediteran 117
na meslu gde sc u pesk otvaraju siroka vrata
pravc Jadranskog mora. Zatim u Torcelu koji se
danas vratio svojim retkim pa8njacima. vtnogradima
1 vmjagama i kji bkvalno tzguio svoje nekadS
nje bogatstvo, iz ra.zloga sto s se bldrografski slovi
lagune promenili na njegovu stetu: nSao se opasan
stetnim nanosima koji stvaraj mrtvaje i kao takav
otpisan. Danas Torcelo pustinja: njegovom
gSenom s jos samo svedoce romanski mostovi,
kru.Z na crkva Santa Foski iz 8. veka 1, na osami,
saboma crkva sa vizantijskim mozaicima iz 13. veka,
zvontkom i kubeUma u slojevilom rasporedu operva
zenim ridim crepovi.ma. Pomislimo sta i se dogodilo
sa samom Venecijom kojaje izgradena oko Rialta da
voda tzdala kao sto izdala Torcelo. da Sveti
Marko i kampanile ostan kao jedini zalosnt svedoci.
Ali, voda nije tzdala Veneciju; ljdi su se potru
dili. i danas se trude da spasu kad god ila, i
kad se nade u opasnostl. Venecija Penelopa koja
sedi za razbojem. tu n ona se veCala i razvila
;
1. kako bilo mesta za samo jedan urbant uspeh
ostala ostrva u laguni zivela s senci Veneclje, kako
su znala i umelaJ Mu.r.anQ.je postalo prenastanjeno
ostrvo staklarajer Venecija, vec od 1290. godine vise
nlje tolerisala kod svoje k tu opasnu umetnost
vatre . ..n... skromno ziveo od rada svojih
tipkarki i riara. neoicno ostrvo. oicno
peskovito sprdiste zadgo ostalo psto zalo. U
16. veku. letacka republikaje na njem obavljala
probc artiljeijJskag_oruda, tu su takode bili stacio
!raniradi oporavka posle beskrajnih ptovanja
volo
.YlJlezeni lz Madarske i Poljske, pre nego to
1>iti transportovani u klantce ..Beccarie", blizu Rialta.
Vcnecljansk:i patriciji s tu dolazili da se vezbaju
adanju samostrelo i da dresiraju Bajron
dao da se na Ltao prebace njegovi konji s na
118 Fernan Brodel
tih deset kilometara peska otvrdnutog od plime i
oseke on i Seli galopirali, opijeni prostranstvom.
samocom, vetrom i mirisima mora. Danas . ka
odurna hotelska cetvrt u stilu 1900- te Lido postalo
I{J
letovalite i, to vec bolje. filmska metropola. L grad pogadaj u narocito u oktobru. novembru i
Prema tome, da ismo pronilmuli u Veneciju da
11 dovoljno posmatrati lagunu s vrha zvonika
Svetog-Marka ili iz helikoptera, da se njom vozimo
..vaporettom" koji vas na jugozapad vodi u Kjodu?
Zar ne treba tumarati njenim vodama makar se
malo i zagubili? Na laguni su zasnovane prve dimen
zije zivota i istorije Venecije: lagunaje stiti, osvezava
vodama plime i cisti je osekom i gradi veliki svetski
put. ni sprudovi koji zatvaraju imali su
nekada pet kapija kojima bilo teko proCi. Danas
ostaju lri: San Nicolo, Malamoko 1 Kj oda. Zadugo
u Malamoku, na najvaznijoj kapiji, prolaz
obavezan, tezak i hotimicno odrzavan kao opasan
prolaz. Monteskje objnjava kako Venecijanci ..ne
smeju da prodube kanal iz straha da u njega ne udu
neprijateljske flote".
Ali, laguna kao ztita grada, ..vero propagna
colo della pulica liberta", i sama u stalnoj
opasnosti: vode Jadranskog mora, kada plima
visoka, mogu da proiju pescane kordone, ..lidi" koji
; nanosi reka prete zasipavanjem; najzad, koji su okretali konji, iz reke u lagunu prebacivali
recne poplave izazivaju visok vodostaj i plave grad.
Bilo da su slatkovodne morske, te ..acque alte,
alUssime. alte notevolissime" redovno potapaju trg
Svetog Marka.Ponekad su poplave takve da .. si naviga
per la piazza", dakle da se gradskim trgom mora
plov ( 3 1 . oktobar 1 746); tadase i sama ..Merceria"
pretvara u kanal. se ne i setio onih fotografiJa
trga Svetog Marka pod vodom 1 u magli; za vreme
onih uvek kriticnih meseci kada dode do opteg
potapanja tJa u Veneciji, to stvara dramaticne pro-
Mediteran 119
leme koji su nam dobro znani, na kojima se vide
sastavljeni drveni mosttCi i na njima usamlj eni
prolaznik koj i hoda polako i obazrivo kao da
zabasao u neku tdinsku zemlju? Katastrofe koje
decembru do juce s imale i dodatne posledice time
to s zagadivale bunar. u palatama, ali isto tako i
.. pozzi pblici" gde se narod snabdevao vodom.
Kada se voda povuce, trebalo sve povratiti u
ispravno stanje to pre moguce.
Paradoksalno sto Venecija, grad na vodi,
skoro do kraja 1 9 . veka, dakle cak u Stendalovo
vreme patiti zbog nedostatka vode za pice. Bunari na
gradskim trgovima i dvoriUma palata samo su
sakupljaci 1 precistaci kinice. Krajnje se retko
dogadalo da se (ponekad ispod kanala) otkrije vrelo
slatke. pijace vode. Donedavno. vodu za gradske
potrebe, za zanate, cak i za domacu upotrebu
donosili su ..barcarioli" koji su tu svrhu uzivali
posebnu privilegiju. Crpli su vod 1z J!rente, reke
koju su venecijanski inZenjeri zajazili 1, di da
nanosila velike tete, skrenuli ka iocli i time
prakticno onemogcili pristup laguni; punlli su
barke koj e su tako postale sudovi. Potom su,
FUzini, pomocu jednog dosta komplikovanog dolapa
ukrcane tovare s vodom.
srcu Venecye
Za v prvi susret sa Venecijom, valja vam se
potruditi da izaberete put i vreme. Mozete, kao sto
to svi rade, stici vozom..:_ti.pasJpom koji pocinje u
Mcstreu i vodi do stanice, na kraju Velikog kanala;
IJi dumom do Piazzale Roma. nedaleko od zeleznic
kc stanice, gde se automobil.i)quduci nadalje besko-
1
120 Fernan Brodel Medlteran 121

risni sla.Z na visespratnom parkingu. Ali, dolazak stigli vozom vas prvi koraci, kako i treba da d.
morem kraJjevski t. otkud da dolazitc. brod vodc ka trgu Svetog Marka. predite brzo kroz lo srce
proci kroz kapij San Nicolo i ptiU se dbokim slZbene Venecijc. laj prostor za velike ceemonije.
prolazom za brodove kroz lagun sve do Zattere . gde se okupljaju golubovi sletocine i Zrbani lurisU.
Pretpostavite da stizete dok se svanjava i, di da Nemojte uCi ni bazku n1 Duzdevu palatu.
ste spavali. niste videli iz daleka kako se grad Slupite na Piazzetta-u. 1 nemojte mnogo zagledati dva
pribliZava. Bdlte se. penj ete se na l i najed stba izmedu kojih s negda vcsali na smrt osdene
nom, bkvalno najednom evo vas src Venecije. plemlce i druge vrsne pogubljentke. Jer Veneclja
Ispred trga Svetog Marka, bolje receno ispred Pia imala svoje svireposti. Zaboravite ih! Nemojte mnogo
zzet1:a-e brod Iagano zaokrenti i uptiti se ka k misliti ni Mosl zdisaja. n lamnlcama Ptombl
za pristajanje. Lagano prolazi ispred arkada Du.Zdeve kda taj most vodi. Skrenite desno. Ceka vas kafana
palate. zvonika Svetog Marka i prolazi da njega Todaro. Ima vlo lepo ime svetitelj koji pre
ne d kraj laza Veliki Kanal. Ako blste pruzili Svetog Marka za5titnik gordoga grada. Njegova
ruk dodirnuli iste pozlacen Boginj srece koja prostrana terasa opservatorija kojoj se ma5ta.
se izdiZe iznad Dogana da mar. Odmah potom ulazite Odmah sc t zacuje orkestar tlhog talasanja vode.
u siroki morski rukavac Zattere kojim se krecu veliki More d darajCi lako drvo gondola i neumor
tankeri na ptu za Mestre. Na ulazu Veliki anal, no dara kamen na k. Ako vam se sunce
la Salute protectrice, crkva podignta slavu Deve pridruii i pomiluje vas miris mora i njegov laki
Marije kao cin lagorodnosti posle kuge koja povetarac. sklopite oci. Ako imate malo mate. sav
pogodila grad 1630- 1631. godine. jgu se vtdi sjaj Venecije iskrsava pred vas: galije na glatkoj vodi.
"'Gidecca. s sprd, sa dalekim kcama i galeoni okruglog trpa. cak i pozlacena galija
kbetom Redentore-a. Zar Venecija nije grad kupo Bukentar na cijoj se li svake godine za veme
la? BliZe k vamaje ostrvce San Giorgio Maggiore koje ..Sensa-e''. na praznik Voznesenja Gospodnjeg, DZd
takode ima svoju kupol i svoj zvonik. svecano vencava sa morem. 1 svuda, kao pravilu,
Pravo srce Venecije nije ni na njenim trgovtma maske. samo maske. Pocela radost zivljenja.
niti pod lcnim svodom mosta Rialto. vec ..bacino
dl San Marco", njenoj lci, prostranom pehar vode Izvan prolaznosti
koja se pokrece od najmanjeg vetra od cega se
zaleljaj gondole privezane za koceve dok prolazi Moze blti d, barem iznenadenje: Vene
poznatim n .,vaporetto", koji priljezno opslZuje ctjl veme ne tece kao drgde. omadijangrad je
prevoz s keja na kej, ili dgolinijski brodovt na t tzvan prolazno&,.ti. i starimo, al1 Veneci i kao da
za daleke zemlje, ponekad sasvtm beli brodovt koji scnista ne su 1. Ipak. tu s
dok tiho klize mirnoj vodi iZgledaj u kao da s od neke grke u kusu, nekih grdnih savemenosti:
papira. nestvarni. ..vaporetto". atobus koji opsluije linij s jedne na
U svakom slucaj. to mesto gde, kraj vode. clrgu l Velikog kanala; ali. on tu vec tako
natenane treba prvi t gledati Venecij. A.ko ste clavno! Ill. skoranjljeg datma. mrski motornl
122 Fernan Brodel
camci koji uzburkavaju vodu 1 dizu toliku galamu.
No, ponekad komotno da u njega stavimo svoj
prUjag. da se 1 sami ukrcamo! s samo neke
rnrlje koje lako zaboraviti. ako iole hocemo da ih
zaboravimo. Okrccemo im leda 1 za tili cas prep
stamo se povorci prepoznatljivih prolosti koje nas
k da n gode, ma kojim ptem da krenemo.
Mozete se zabaviti prepoznajuc1 ih, jednu
jedn iz ljubavi prema istoriji. umetnosti Ui sitnica
vosti. Ako volite Dovania Anton ja Kanala, nazvanog
i opsestju koja se neprestano obnavlja ponavlja.jia
Kanaleto, koji mro u Veneciji 20. aprila 1 768.
godine, mozete sa njim da se prosetate kroz Venecij
iz praznicnih dana koja ! kao pozortsni dekor.
da upoznate Veneciju setaca koji cavrljaju na
trgovima na pijacama. U najgorem slucaju mozete
krenuti u potragu za njegovom kucom u Salizzada
San Lio. kod Santa Maria Formosa-e. Necete stect
tisak da stupate muzej kao kada ste. recimo.
krenuli u Amsterdam, u hodoca5ce Rembrantovoj
kci. eciJi.proslostjeprirodno deo sada5njosti
Na vasem put isto tako lako cete naci na bogu
kuc u kojoj roden FI,:ancesko Gvardi._veliki slikar
i zaljubljemk u Venecij kome Anri de Renjie
prtznao majstorstvo u .,prikazivanju neba i voda". Ali,
zar to nije privilegijajed.nog rodenogVenecijanca? .
ako VaSOj ma5ti pogoduj takva secanja, krenite kad
otkca nocni s da pronadete. ili mislite da ste
pronasU Cimarozin dom, tog svojenog Venecijanca
( 1749-1801), i ponovo poslsajte njegovu muziku za
koju ka.Zu da laka - aU zar neko mogao imati
pravo da vaga u Veneciji? da poseute odaju kojoj
s se zile brne ljbavi izmedu Misea i Zorz
Sandove - ne. predomisUcete se. ta se prica svise
bedno zavrsila. da pronadete palatu Vendram1n
u kojoj Vagner mire od srcanog dara, u 79-
godini. 1 . februara 1883. Ali, zar nlje Vagner, kao 1
Mediteran 123
Danuncio tsao z dlaku svem sto mi volimo
Venecij i? Suvise buke. deklamacije. gordosti.
U Veneciji nije cak ni potrebno pozvati istorij
pomoc da ste zamislili proslost. Proslost
sveprisutna poput mekog. viseslojnog i gustog mulja
u koji tonemo da to Cak i ne primecujemo, kome
se sada5nj ost takode gu i dremljtvo tone. Otudenje,
lzuzetna snaga percepcija t njihova postojana mono
tonija najzad od iluzije stvaraj istinu , at:mosfcr.
koja tspunjavaju pogled 1 hrane duh: svud voda t
kamen. svud voda i ruzicasta cigla, svd voda i
gondole spravnih istih obrisa. svud voda i velike
skele krcate vocem, drvetom, ctglom i crepom dok
mornari s pobodenom motkom hode ivicom barze
koja nestaje pod njihovim stopalima i plovi napred.
kuce koje sve izgledaju kao da proviruju glavu iz
vode zaokupljene samo tim untarnjim naporom
1
koji kao daje njihov razlogpostojanja. ulicice koje
(;
1
tzgledaju kao da nikuda ne vode, koje se protezu
delom keja. da i potom opkoracile most. drzeci se
jednog smera zatim drugog zaoila.Zenju pre
preke sto ih cine kanali i zgradc. Za trenutak izgub
lj eni u toj zbrci vek cete znati da prepoznate va5e
repere. koji su nepromenjeni skoro nepromenjeni,
prema kojima cete ured hod kao kada iste plovili
moru i pravlj ali se prema oznakama na obali.
Zatim dovoljno da praute gomilu. da idete niz
struju, kal<O ka.Zu u Veneciji. Kada dolazite od Svetog
Marka krenite ka Merceria-i 1 obrccete se na Rialtu
da niste imali potrebe da mislite na njegy
Cudo se sastoj i u tome sto ti reperi koji nikada
nisu istoga doba zive zaj edno i sacinjavaj celinu,
podgrevaj spomen na minulo vreme mesajci ga
oeprestano. Nisu to razli jezici vec jedan jezik u
lme svl uestvuju; nije to jedna epoha vec prclda-
124 Feman Brodel
panje epoha. Psluajte Le Korizjea koji takodc. : nezno ruficasto sa opeka; promenljiva svctlost
u Veneciji. matao. Na onom istom trgu Svetog Marka
ciju smo sliku toliko puta videli da nam se njegovo
sazdavanje cin1 prirodnim. ipak. kakva opomena!
..Venecija. na trgu Svetog Marka. bclezi Le Korizje,
uctlvo i sjajno drufenje uzastopnih epoha; stara Plata
prokuratora. nova Palata prokuratora. romanicka
bazilika Svetog Marka sa turciz1ranim kubetima.
preradena u gotlckom maniru bez zatega; Kampa
nile, taj legendarni Kampanile ... Duzdeva palala sa
svojim stubovima. Koristeci sve tehnike, sve mate
rijale ... Venecija majstorska lekcija sk.ladu."
skladu, mesanju al1 1 vanvremenostl. lz tog razloga
i nekih drugih sve tu u isti mah 1 sadanje i minulo,
ipak zivo. Mozemo nekafnjeno videti Venec1ju
ocima nj enih negdanjih skara 1 posetilaca, smire
nim ocima Karpacia. kao i ocima Gvardia i Kanaleta
koji i neka vrsta genijalnog fotografa. Raskina
ili Zan Koktoa. SHke. , strastl mogu bitl iste.
Anahronizam je nestao hitro kao strela. Piazzetta vas
odusevljava. odusevljavala i Marsela Prusta.
Ocaravaju vas Zattere, ocaravale su
vam tzgledaju kao da su nozem usecane u kompal<t
nu masu zgrada. tim ulicicama Gete govorio
da im se sirina moze izmeriti kad se raire ruke .. i
da se u najufim zidovima mogu laktovima dodirnutl
ako sake polozimo na bokove". I nigde drugde osim
u Holandij i . sto opet nije sigurno. oko ne moze da
poistoveti u jednom istom utisku . osvetljenje,
slike platna iz 15. 16. veka sa onima na koje
naJci nekoliko minuta kasnije kada iziavsi iZ muzeja
dodete na Veliki kanal. Poznata nam. dananja
Venecija lako se prepoznaje kod Karpacia ili anale
La. kod Gvardia ili Tjepoloa i kod ostalih manje
slavnih autora fresaka u vilama venecijanskim
selima. Plovite njihovim barkama, uranjate u njihove
Medileran
': lv,....... 1
125
vode; beli kamen basamaka na mostovirna; sveUa
lzmaglica; malo i mnogo italijanskog sunca 1 malo 1
mnogo sivozelenih svetlucavih voda olujnih vihorova
Holandije. Venecija. svet za sebe okrece leda polu
ostrvu. Nalaz1 se s one strane maslinjaka, palmi.
1 vinove loze. Bura, maestral Jadrana uzburkava
more i lagunu. uskovava olake i zaleduje grad do
srzi. Visoki dimnjaci nisu pukl ukras: ima ih mnogo
iznad k, kao 1 u arpaciovo doba. Kako se bez
toplote vatre provela zima koja se svake godine vraca
teska i ostra? Dogadalo se da se laguna zaledi; tada
se rnoglo pesice lci od Zattere do Giudecca-e. cak
od Svetog Marka do Fuzine, koja na kopnu. Bilo
jutara. kazu anali, kada su od inja fasade na
lcama sijale kao ogledala, albanski konjanici t:r\
sluzi Venecije poigravali konje na ledu u Vcliko )
kanalu. ronicar pripoveda takode neugodnostima
koje su zadesile Leonarda Oonu. koji i neka
vrsta prosveutelja u malom, koji kadaje izabran
za Duzda, 1 0 . januara 1606. godine. nije hleo
okupljenom narodu da baci novclce: narod se osvetlO\.
tako sto ga zasuo grudvama snega.
Ako se sve te slike. sadanjc 1 iz davnina, tako
prirodno i snafno podudaraju. ako utisak toliko
upecatljiv d a se u Veneciji nista nije i ne moze
promeniti. nije li to delimicno zbog venectjanske
privtlegije koja se ogleda u polaganom. u divnom
kretanju pesice u doba kada sc vrli i negovani covek
toga odrice da se prepusuo tockovima? Sve te
pejzafe iz proslosu koji su slicni dannjim hodajuCi
cloticemo, zivimo uz njih, vrednujemo ih, isUcemo.
1Iteli mi to ne, valja n sagledati svaku njihovu
pojedinost. Gde to jos ima mostova kao sto su ovi,
sa tom silom kamenih basamaka uz koje sc trcba
tlspeti da ste odmah potom sisli n1z njih bczmalo
 126 Feman Brodel
na svakom ulicnom zavijutku? Hodanje i tisina tog
grada pesaka takode doprinose nasem utisku da
smo u Veneciji zaista negde drugde.
Velicina i opadanje
Zabavno videti kako pisce i istoricare
nadahnjivalo to izazovno prisustvo venecijanske
proslosti k svako dotice i udise, ali koja vam
poput peska iscuri kroz prste. Svaki pisac njoj vidi
ono sto zeli. Strasti se iskazuju prostodusno citav
pejzaZ blva prikazan koloritima
lizine ili tonovima udaljavanja. Ako se ipak odlucite,
bez ustrucavanja izaberite va.Se sopstvene .
Veneciji i protiv nje sve ilo receno.
Napokon, ne volim bas mnogo one uiurbane
putnike, ma koliko oni slavni i od ugleda bili, koji
unapred hoce da Venecija ima takav i takav odjek
ne neki drugi, da, recimo, taj pali suveren mora
obavezno da ima trulezni miris opadanja, prezx;elog
voca. Ili, obrnto, daje Venecija sacuvala samo
svoga sjaja i zlatnog izobilja jednog Vernoezea. U
Veneciji nije sve cmo. niti sve belo. Za.Sto isticati
samo velicinu ili samo opadanje? I, pre svega, koju
velicinu? Prva opipljiva i zama.Sna velicina Venecije
zasniva se na njenom lerljalnom l polckom
trijumfu. Bila kraljica Jadr agospodaric
4 . Mediterana. v 1 f>enovu 8 . godine, ona od lcoji u [eku napustaju Atinu, nece obreti u Brit-
\{() tog doba za vise odjedno stoleca iz ija u prvi plan,
nad svih ostalih adova i drzava u Evropi. Cak ni
Jo.c!t.o.IA(>neveliki kralj Francske Sarl 8 . koji, septembra
prelazi preko Alpa, zatim dospeva do
Napulja, nije preterano potresao Mletack repu
liku. Vene ja se dogovara sa italijanskim kneze
r falnog povratka Vaska de Game u Lisabon ( 1498).
vima i napa iva odlucno najuren kuCi.
. i \(\ : VQJ.\. 1 1 1 .
,
Medileran 127
Venecija dakle drzi sve zlatne niti u ruci. Ona
glavn1 grad dukata i cekina, airickog zlata i
srednjoevropskog srebra, kraljicaje r. zacina,
lekovitih proizvoda i svile, i metropola pamuka koji
k njoj dospeva iz Sirije u ogromnim balama i citavim
ladama. njoj dolaze nemacki trgovci radi sticanja
svetskog laga, ona ih vezuje za .. Fondaco dei
Tedeschi" da i ih bolje nadzirala, jer oni imaju pravo
da trguju u Veneciji ali nemaju pravo da se mesaju
u plodni trgovacki promet sa Levantom. Venecija sve
guta. sve preprodaje: slatka vina i svo grozde sa
grckih ostrva. maslinovo ulje z i Pulje, vina iz Mezzo
giorno-a koja su sadrzini maligana od lakih
tstarskib vina koja prvenstveno idu u nemacke
podrume. zito iz Napulja. sa Levanta i Sicilije, so sa
r i adranskog mora.
rf
Ovakvo izrabljivanje i pljackanje sveta trajac
samo neko vreme, onda , jednog lepog dana J
Venecija dopustifi da preotmu tu ulogu. Skiptar
zaredom prelaziti iz Yenecije un.,iz
Antverpena u Amsterdam,izAiriSterdama London
iz L . Venecija potkradala druge.
i ona doci na re da bude pokradena. Takvo () '
pravilo igre. Konji Svetog Marka pokradeni su
Carigradu. veliki mramorni lavovi koji se nalaze na
ulazu u Arsenal doneo kao trofej sa Peloponeza
admiral Morozini. Ali, zar se frizovi sa Partenona,
ish Muzeum-u? Svaki dobro osmiljen ekonomski
prostor ima svoj centar, kao sto piramida ima vrh.
Vcnecijaje bila taj jedinstveni vrh od 8 1 . do 1498.
odine, mozdajos pre pobede nad f)enovom ( 1 3 8
1 3 8 1 ) i mozda jos nekoliko godina posle trijum
rijumf Venecije podugacak istorijski dosije
11 kom sve pomesano: vrline jednog vrednog

128 Fernan Brodel
naroda, mudrosti jedne pametne vladavine, slucaj
nosti istorije. nekolike gnsne brtalnosti. Tako
Venecija stekla velicinu samo zato sto se hranila
trzistem, snishodljivosc i slabosc Vizantijskog
carstva nametnvsi svoje slge. Izntra
izjedala to ogromno zdanje kao sto termiti izntra
prozdir gredu. Onaje ta kojaje Cetvrti krstaSki rat
skrenula ka Carigrad. Pljackanje grada (1204), to
orgijanje kapitalizma" i raskomadavanje Carstva
" zaposljava 2000 do 3000 radnika tim najveca
postaj temelji velicine Venecije: njeni bogatasi
postaj jos bogatiji, u.Jena oligarhijska vlada se jos
vise zatvara sebe. Kada 138 1 . odine uklon
svoju sparnicu Denovu, Venecija zagospodarila
tr ovinskim prometom sa Levantom, tj. medunarod
nom tr ovinom
Ali, pripovedati pojedinostima predme
ta kome su cesto vodene rasprave 1 cija s akta
arhipoznata? Na pocetku, sve odluceno m
dzakova ibera i raznih zacina, tih dragocenih
namirnica prema kojima Evropagaji bolecivu strast
da pritom jos uvek ne zna za kafu, . cokolad,
. cak i alkohol koji pocetl <}. se siri tek
k. Ali . da 1 se domogla dragocene robe
Venecija mora da organizje veze sa Bliskim Istokom
1 da d uspesnija od konkrenata. Bice to. pocev
od 14. veka, jedno od postignca sistema ..galere de
mercato", velikih trgovackih galija koje gradi Repu
lika i stavlja ih na raspolaganje svojim patricijima
jrgovctma.. Isto tako treba kontrolisatl trztsta pam-
ka, svile, koze, rukovati dvama plemenitim meta
lima, zlatom i srebrom, stanoviti sistem kredita
ptem menica i banaka zvanih "scritta", dakle sistem
knji.Zenja, jer bankarskim knjigama linija knji.Zenja
i sifara omogucava prenosenje svota sa jednog
racuna na drgi. Tada velicina Venecije na trgu
Rialto, gde radi Berza. kraj male crkve San Giaco-
Mediteran 129
metto, kada se svakodnevno sataj veletrgovci,
bankari i agenti osiguranja; to s isto tako predstav
nici zanata grad, ,,Arti", koji preradj vunu. svil
\\ 1 staklo; to proletarijat nespecijalizovanih radnika
bez kojih nista ne i moglo da funkcionise. da se
iskrca ili ukrca i distriira kroz grad, taj brojni
oblcan svet koji 2rilieno potcinjen, svakako zato
sto takode cestvuje prometurobeTnovca; najzad,
tu velicin cini i Arsenal koj i, krajem 15. veka,
manufaktra Evropi. Krajem oktobra, svake
godine galije se izvlace na svo. S pro1eca iv
porinute more.
'fu Veneciju koja vrca osti rebo atu
...Lsigurn sebe omin gleda godine 149 i, zadiv-
ljen opisje neoicno tacnim recima: .. najtri
jumfalniji grad koji sam ikada video". Navika za Q\
gospodarenjem, za prvenstvom oblikovalaje, proila
-gfifd. njegov duh;'nje govu metnost, nacin ziv]Jenja
1 javne predstave. rijmf Venecije" opet tema
"
izabrana 1584. godine za kra8avanje dvornice
Senatu, k oslikati Dakopo i Domeniko into
reto. Grad do dana8njih dana sacuvao t sposob
nost da ocara i da samog sebe oc.ara, kao sto da
nasnja Engleska neizbrisivo obelezena svojom
tm erijalnom prosloscu. Oni koji su igrali prvoraz:'\ rfi
redn oguuv ponesto od toga i zadrze. , da
nje, ta neoicna i dvosmislena rec svakom sl
nije ni besc sce. ni . niti vecito jadiko an .
t
Venecija nasta\rila da zi . es . Fr ska:-\
Evropa itekako nastavljaju da zive pred n .
Romanticari s narocito zeleli da p nadu
Veneciji sliku zivljenja, eamotlnje, onulosti,
aslade kada ..osecate da umirete sa svim to umire
oko vas". Bares i mogao da prihvati Sa obrijanove
1 cct dok se ovaj u Veneciji nasladuje .. oznicavim
 130 Feman Brodel Medcteran 131

vazduhom lagunc". njene ..sete sto srce para" . ..mu janske nacije koja morala da se obre zalsta
kom i da8kom smrti", uzvisenim zalom". Za njega, omedena uzanim krugom grada.
"
Burano 1 Torcclo . ..te kaljge", te ..grobnice". ..smrti edilopolagano pomcra- .
vide svoj sjaj". Zar se nisu ..tragienom dekor" San
Francesko del Deserto, ostrvceta laguni, ptice
nje svetskihpteva sa Mediterana n_(; /.' '
nacionalne drzave. Vec od 1:-ve'ki." Veneclja se \
zavek tl otkako Sveti Franja, koji se lu skoIJavasa tim glomaznimtmama: sa spant-
j austavio na povratku iz Egipta, prekino njiho\'U R:gajetmPirVain-c-
QAe>v pesm da i se molio, potom zaboravio da .. ozivi
Jom i koje podje
leznje; sta vise. pojavljje t olos
njihovu pesm"? Stoga voda oko San Francesco edno dr doba. ali ko os se
a mrtvija ovde nef;(o na l kom drgom kutk \[<;necijajscrpsti.lfenecija speriorn!Jate
- Gf zaroljenog mora. Ovo kljcuje tem Smrti - svojim brodogradilistlma, mornarima, inzenjeri
cLijck.i Venecijt od Tomasa Managde s smrt coveka i smrt ma, arilljercima - no njene pobede (cak i kod Lepan- 1
d grada saglasj. Medutim, sva ta dsevna stanj a
nemaju niceg zajednickog sa stvarnostima koje
ta. 1 57 1 ) nema
godine,
o. 1Zgu1ce<iG
it, 66 godine i, konacno r ..:..
:;...;

'"'"'
;_;
'li ,.
Veneclja prozivela vekovima, od dalekih ltalijanskih _ -... ... .;:::;
godine. jena se firab-CS1svakako rie dovo
ratova do kraja 18. veka. p1lanje: staje mogla da uradi da i sacvala za sebe _l
Povlacenje Venecije nije bilo gradeno niti proz c.mago rog ye :z ry Barem savalaCSlohad :J
rokovano iznutra. kao ni povlacenje saa.Snje Fran <S t . pred Bongpatlinom vojskom,
::otl
cske i Engleske. Nasa carstva. n.Sa velicina bili s (:;(797) godine, no. dve godine ranije Amsterdam
slomljeni spolja. Vtnovnik tome svet K ojiSepro- pod Pisgrijevom vojskom, dok s, sceljene sa
enecija bila lsto toliko iznenadena i nije francuskom najezdom, svise male nemake drzave
odmah odmerila posledice. Da li smo mi bili pronic
pkle kao staklo.
1
. iljiviji? Jos smo slavili Galienija i Liotea, ip
v O:(.k
r.,tu 1t ling opevao sjaj Engleske lndije! Ni Venecija nije
\. n-postala svesna da malo malo zvot napstao
i Praznik ili druga slava Venecije
l. njene slavne dekore i trupe krilatih lavova njenom Nacin na koji Venecija prozivela dva posled

!
carstvu kojl s bili oznaka njenog posesivnog prisus- tlja veka svoje nezavisnosti. lagodareci kojoj se ona
tva. vil e d ptllagodila modernim vremenima. obj.Snjava da

' barem do 71 godine. do tog zakasnelog mira 011 mela da SaCVa . , Sta viSe, _9.obro
sklopljenog ozarevc. na IJ<. Naravno, .
zdrll- 1
ali ziva,.zr!raw,
L )
=D1r
sk

let' - fvrag
re! U
.- nije meladasa.C
bil<LD
u_ g odme
a. Uostalom, sve se stvari
v
ll'>pcsna olastidha jos vek .. sayna 1
.lt'rtstc Evrope. u tom ogledal ona se moze samo.do
I,Dt podudaraj je_.Eozevacki mjr. pomalo ono sto
" za Franc
. .. "" P<IIjtvo zrcaliti.
sk JJ ilo napstanje Alzira 196odine. u-v t'ak i na ekonomskom plan stvari napreduj
Svako, slovi poredenja nemaju isti znacaj. ali 1 lo <losta dobro. Veleposednistvo koje se razvija na
velika razlika izmedu nacije kao sto n.Sa i veneci- 1 IIJHI svc ulate u rastuc prodktivnosl poljoprtv-
132 Fernan Brodel
rede koja u stalnom razvoju: kukuruz se uvodl i
ustaljuje. raste broj dudovog drveta cveta svila,
.S kao 1 plr1na konoplja; stoarstvo toliko
napreduje 1 u jednom momentu stvara tako velike
dobitl da se, u 18. veku skoro moglo govorltl
zelenoj revoluciji u venecijanskoj pokrajini. Patriciji,
naslednict 1 kupc1 velikih imanja izvlae takve dotl
od zemlje da nimalo ne pomisljaju da se bore protlv
malih preduzet:nika 1 jevrejskih trgovaca oko proflta
trgovine koja oziv1java na nekada8nj1m putevima za
Levant (kafa lz Moke stlie u egtpatsku Aleksandriju
kao r u stara vremena; lagodareci rusklm
osvajanjima, iito iz Ukrajine stlie na Crno more koje
se otvara venecljanskim brodovima).
Patriciji utoliko radije napustaju pomorsku
trgovinu sto seoske kuce - prekrasne vi1e na obalama
Brente l drugde - pogoduju da se }JzivjuuZ j
vo t
na selu prldruie miline mondensko vota.
enec1ju se v vratlU tek sa dolaskom zime; to
doba Veneclja grad praznovanja 1 predstava gde
) traje <Sest mese
veliko i malo. tuino ruga11ca, siroma8ni suvis
bogati nalazt prepoznaje radost zivljenja.
Venecija n1je izmislila ni turizam, ni svetovnu
mzik, ni pozor1ste. ni r, ni karnevale ni
maske. Ali sve to zdusno pohrllio ka njoj . U !.
veku, u njoj stalno boravi mozda oko turista.
Za praznik Sensa ima ih 1 OOOOOJto znai da se
stanovnistvo grada udvos t:n.lluo, da sve radnje imaju
msterije, da vino iz Malvazlje potocima tee. da su
dve stkaQa1liedarnnaest pozorista grada
.
dpke puni, isto tako 1 kockarnice te azne
. . . Svetkuj muziar1, pevai. akrobate, gondolijeri,
slikart. glurnci. dramski ptsci, lake zene. isto tako
i gomila onogsveta koji ndl svoje sluge i od toga
zivi.
Medlteran
Porodlca ron-ovih, bogati patrlciji koji drze
zemtju i palate, vlasnici prvog pozorista - u San
Kasijan - uvodi pozoriste sa salteromza-naptati
vanje laznicn arod ulazl. gomila se parteru.
cesto stojeci, dok bogati sede u lozama. Ali, to brojno
gledaliste delje svojom masom: ona kida rafini-
ranu operu koja nastavlja Monteverdljevu tradiviju
( 1567-1 643 ); medm. na scen stupaju akroba-
te. klovnovi, pripovedai dosetki i sala se reklo
da se obnavlja stara commedla dell'arte koja lago
dareci Goldonij postaje prirodnija i sveiija, kao no
pozortsnt rod. Tako sve: pozoriste. concerti. 1
narodna slavlja, praznici slavu svetltelja za8Utnika. \}
rodendani, krslenja ili venanja, primanje znameni-
Uh stranaca, sve ovod za sv anost.
tf7 U.Najvesel vro i" ako Stendalreci
Qza Veneciju jedna stalna predstava. iu karneyal.
sest mesect ludostl gde nosenje
maske d ta sve slobode. Nekoliko nedelja i
Bozica i Uskrsnjem post maske nestaj ali th
/1 smenjj religtozna muzika, privatm koncertl l bog
osluienja uz muzik pratnj. 7. decembra 1 686.
godine, medu vestima koje s iz Venectje poslate
IJondon itamo i sledec: ovo doba godine ..kada
sc sa najvecom poboznosc duse pripremaj da
'lockaj rodenje Spasiteljevo, sred posle veere
111 smo duhovn zabavu Crkvi nelzleivih sa
<mttorijumom u izvodenju devojica pod naslovom
.. robeda ednosti", opera iz pera Dr Pikiolija uz
atzlk virtuoza sinjor Palavicinija, kojaje lagoda-
1 t('J andeoskim glasovima dece izmamiJa jedno
<lan aplauz. U crkvi, kojaje veoma velika, bilo
1 1110 plcmica i gospoda. l toliko slusalaca da
l od malo zadocnio ostao bez mesta; prcd
'IIHva se odvijala za vreme od tri sata 1 mislimo da
1< '' ponov.' Dalije praznik indus tl'ija u Vcncctjl'? )
 (': \.1 'Ov{ d Vl ( (te_ )1 v1 C{_ v-7v
134 Feman Brodel
Ekonomist i rkao:sredstvo za zivot. U svako ril)
sluaj u, za zabavl { e t groznicav. neprekidan )
traju vise od_jedne sezone: g_
Q
iscrpljuj uCi zivot. uztka 111 pozorisni komad ne
ublika uvek hoce novo.
Vivaldi komponuje u galopu; cim zatreba teksl
da ga ukomponje doni ga odmah
sastavlja. najviSe z Moze itl da se
l! lagodareci toj @ sna.Znara
t dan-danjl tskr!_ d ost
.zivljenla..:_PoslSajte Vivaldija Skarlatija i udo
tu. slikari, zar oni ne slikaju brzo kao sto m.ziari
1\ beleze note Goldoni pise komade u kojtma se
odslikava cela Venectja? Najslavn1Ji med slikarima,
Dambatista iepgJo ( 1696-1 770) uvek mije izgledao
kao da ucestvuje u trci s preponama; on pozuruje
svoj e likove, iscrtava 1h u nekoliko potZa krejonom
kiclcom koji nis bas uvek milostivi. Nije li
Francesko Gvardi, nj egov zet, u mnogome impresio-
nist ctji nanos brz i zabavan dok vreba novi
mlaz svetlosti? Pripada onom jatu slikara kojl se
svakako ne mogu porediti sa Ticijanom niti sa
intoretom, ali koji strastveno nastoje da izraze, da
fotografis (rekli ismo mi) nebo i vode, i,Y.esel
mosfesvaga=acta._Pocev od slavnog Dovanija
Antonlja Kanaleta. ( 1 697- 1 768) koga zasipaju po
rudznama Englezi, trgovci ili lekari 1 koji, jednog
lepog dana odlazi u Englesku. Ako nije izmlslto
..vedu1:,. taj tacno rekonslruisani pejza.Z. on barem
utvrduje njegovu,lllQdu. Stranac luduje za slikarima
venecijanske sko1e. preplacuje njihove slike 1 odvodi
u svoju zemlj: Antonio Beluki ziveo u EngleskgL
i u akopo Amigoni u Flandrij,Li u Madridu._
gde i umro; Pjetro Rotari je u Sankt-Pergw.
Gaspare Dicijani i Bernardo Beloto (analetov neCak.
nazvan takode Kanaleto mladi) su u Poliskj.; Rosal-
ba Kariera u.Ziva postovanje Dovani Antonio
Pelegrini Engleskoj pre nego sto otici u ;
- - ___..
Medtteran 135
Tiepolo radi u Vircbur$-Odlazi u Spanij_ svoja
dva sina i tamo umire. Jedlno Gvardi veran
J
Venecijl: grad napusta samo kada ide u rodni Tren
Un. sc odmah vraca. Zato su njegove slike raznele
Evropi. U Lvru vas cekaju nekoliko Gvardija i
jedan Kanalelo: predslavnici umetnosti koja
prividno cedna. koju jedino merilo ukusa ograntca
va. daleko od preokupacija slikarstva. ali u kojoj
zaplamti ponekad pritajena leskoba.
Izmedu due slaue
Dakle Venecija ..opadanja" dozivelajeenGmt
.E.QSL-sezonu koja se cak produiava 1 do EaSihd an a,
uprkos katastrofi iz j..Z9.:Z.- uprkos upad Bonapart e
i revo1cionarne vojske kojaje grad vrgla ropstvo.
Ali. nije li bas opadanje Venectje sacuvalo delimicno
njenea kadaje, krajem 18,veka bila zavek
istlsnta sa politicke sahovs ke1 ablesveta.? Mozda
to n J* avrsta kompenzaclje? Znamjednogveneci
janskog arhU!arazaljuljenika u svoj grad, uza to jos
7\) 1P J
S ric!Jskogsa a, koji voli da kaZe pola u zbilji pola
j
smesecl se, da ne i bilo nista lakse, pozivajuci se
na izvore ..Archivio dei Frari'' gde su pohranjene arhi
vc Mletake repulike, od ponovnog uspostavljanja
11 danasnje vreme vlade negdasnje Repulike Svetog
Marka sa njenim Duidem, Senatom, cak i njenim
Vltcm desctortce (i ono i opct bilo potrebno) i sloze-
111111 upravnim mehanizmom, prerogativima, zakoni-
11\:t, laksizmima i - za5to da ne, da i iluzija bila pot
plll\.\ perikama i crnim odorama njenih patricija.
Uzmemo li za trenutak za vrlo ozbiljno taj san,
111 tlosctl<u tada se sdina Vcnecije, i pritom
111lllm na njenu skora8nju , doncdavnu sudu,
.tot:t s projektovatl pred nama poput lepe sllkc
lz p1 11itla jarklh i istih .
 136 Fernan Brodel Medlteran 137

Naime, pretpostavite da se 1815, 1849. ili cak svojoj nepromenljivosti otvorena ka najzesCimi
1900. ili 1945. godine- na va8oj ma8tije da izabere tta_jj ednostavnm strastima na svetu - k

trentak - taj san odista ostvario. Sta mogla da Sl"C i i ma8tanj.Jer, nemojmo se zavaravati: opada
uradi vaskrsnta Mletacka replika? Postaviti lc do kogaje doslo radilo za takvu obazrivost, ail
ovakvo pitanje znaci isti mah pokrenti sve prole l s odricanje to koje namje sacvalo Venecij,
me i zagonetke jedne sdine koja se zbila onako koje ..prepariralo" poput uginule bube prekras
kako nam poznarto - ali, za8to da ne i drgacij ,e? i . jedan pomamni svet nije hteo i nec e)
u veme svoje slobode, zadgo Venecija imala da se Venecija promeni. Dovoljno i bilo da samo
jedan neoican Savet imen "Cinqe Savii alla oagovesti svoju modernizaciju, da dozvoli da se na
Mercanzia", tj . Pet mdraca (radije ih preveo kao 11jene kejove sruce atoptevi sa svojim oktopodnim
' Pet eksperata) za pitanja robe. ZamiSljam ih kako l-akovima, kao Denovi. i zaculo i se zestoko.
s se ponovo sastali, hitnom postpku, oprezni, "rromoglasno negodovanje Jer, Venecij
razboriti, cak i energicni (sto nije i uvek slucaj vlse nije svoj gospodar, ona dobro koje pripada
minlim vekovima). Mozemo pogoditi njihov vlma, na5e dobro, n grad. na8e mastanje, na8e .";
r{v
mdru odluk: ako Venecija zeU da se razvija kao tocite tlsine. Neka se ne menja, neka rniruje. neka \
doba ibera i zacina, i, samim tim dozi svoj startL 1d Uspavana lepotica koja nam toliko potrebna!
i.JDaterijab; ne svoj drgu slavu koja za nju Ncka za nju. i za nas. lagodareci njoj . vreme vise
ila pteha, razonoda,iscekivanje onda ona mora 11 lece! Vreme tako brzo proticel
ra8irenih rku da prihvati moderan zivot koji
okrZuje i koji steze; neka privuce i i ono sto
skoro iti Mestre. grad pecurka, suparnik koji
nice ispred nje, mrzovoljan i opasan, glomazan na
sam.om obodu lagune, izrastao tu lagodareci zanati
ma i tranzit nafte; isto tako da se potrdi da
prisvoji titanski napor rsta koji tako blizak,
tj. njegov promet, industriju, brodogradilista; napo
sletku, Denova i poslusala ovaj pogubni savet i
topila 1 se u bogatstvu i zagadenj napadne
industrije, koja u njenom sl t krakova
hobotnice a1i i eksplozivna usled nedostatka pro
stora.
sto Venecija izbegla slicn sudbln, taj
nakaradni postindus1rijski razvoj kako to moderno
doba zahteva, jeste konstatacija k treba predociti,
ponoviti onima koji pitaj za8to Venecija ostala Ve
necija, dakle swj ojd rgojslavi slaviprarnika,_
 -

f(

1.
Napomena izdauaca

Medileran Fernana Brodela na srpskom jeziku

nastao na osnovu dva izbora koje sacinio sam
autor (poglcdati naslovc izornika na 6. strani).
Ljubaznoscu francuskog izdavaca tekst Venecua
mogao da bude pripojen onima iz prve knjtge.
 l S 1 1\ G
01\ (!) nl\ l.
Projekat Centra za geopoetiku Beogradu odvija se
pod pokroviteljstvom Credibel banke.

CIP - n
,

930.85(4924.6)

,
Mediteran : prostor i istorija 1 Fernan Brodel ;
preveo s francuskog Svetom1r Jakovljevic. - Beograd :
Centar za geopoetiku, 1995 (Beograd : igoja stampa). -
137 str. ; 21 cm. - (Edicija Geopoetika)

Prevodi dela: la Mediterranee: 1' espace et l'histoire; la

Mediterranee: les hommes et l'heritage 1 Fernand Braudel.
ISBN 86-82347-27-

) -

10:41384460