Цена 210 динара,

YU ISSN 0351-1707
за иностранство 4 евра
www.dobrojutro.co.rs

ГОДИНА LII
јул 2023.
Број 615
dobrojutro.co.rs

ISBN Парадајз
њак
Мој поврт

20 џепних књига
из серијала
„Мој воћњак“,
„Мој повртњак“,
„Моје цвеће“,
„Мој виноград“
 www.dobrojutro.co.rs
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ
Поштовани читаоци,
уколико се још нисте претплатили на
ревију „Добро јутро”, позивамо вас да
нам се прикључите и постанете део
наше породице. Позовите нас на број
069/11 54 004
или нам пишите на мејл
dobrojutro.redakcija@gmail.com
СРБИЈА:
Полугодишња 1.260, годишња 2.520
примерак 210 динара.
ИНОСТРАНСТВО: Примерак 4 евра
Електронско издање:
1.260 динара годишње
Ревија за мале произвођаче,
хобисте и љубитеље природе
Излази месечно
Адреса редакције:
“Добро јутро”, Бул. ослобођења 81,
21000 Нови Сад, тел: 069/115 4004
www.dobrojutro.co.rs
fb: @magazin.dobrojutro
dobrojutro.redakcija@gmail.com
Текући рачун:
325950060001842371
Издавач: "Дневник" АД, Нови Сад
Главна и одговорна уредница:
Гордана Живковић
Помоћник главног и одговорног
уредника: Светозар Карановић
Стални новинари:
Зорица Милосављевић,
Биљана Ненковић, Жељко Дулановић,
Зорица Драгојевић, Светлана
Мујановић, Јелена Лукић
Лекторка и новинар: Ивана Радоичић
Ликовно-графички уредник:
Раде Гардиновачки
radegardinovacki@gmail.com
Секретар редакције:
Снежана Мушикић, тел: 021/528-171
musikicsnezana@gmail.com
Штампа: "Комазец" д.о.о. - Инђија
Рукописи и фотографије се не враћају
Редакција не сноси одговорност за
истинитост информација објављених
у огласима
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
ИССН 0351-1707
ЦОБИСС.СР-ИД 15950850
YU ISSN 0351-1707
У складу с члановима 4 и 4б Закона
о јавном информисању, ревија “Добро
јутро” уписана је у регистар јавних
гласила под регистарским
бројем НВ000289
Извор фотографија: PIXABAY,
Shutterstock.com, Adobe.stock.com,
Unsplash, Flickr, Freepik
бр. 615 јул 2023.
4. БЕРБА И ЧУВАЊЕ КРУШКЕ
7. ЦРНА РИБИЗЛА
8. СТУДЕНТИ ПОЉОПРИВРЕДЕ
У месецу повртара миришу малине, брескве, лубенице... НА ПРАКТИЧНОЈ НАСТАВИ
10. ДВОРОДНЕ МАЛИНЕ
ЗА МАЛЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ
Јули је, многи кажу, најлепши летњи месец. Дани су дуги, подношљиво топли, веге- 12. КАКО МАЛИНЕ ОДРЖАТИ ДО ЗИМЕ
ПОВРТЊАК yy Прва половина овог месеца идеална је за расађивање касних
тација буја на све стране, а пијаце и маркети пуни су сочних, здравих плодова воћа купусњача, као што су кељ, карфиол, келераба и купус. 16. У АРИЉУ ПРЕСТОНИЦИ МАЛИНЕ
и поврћа. Посла има и за савесне биљаре и гљиваре, ваља сакупити све дарове yy Баштовани који то могу, а то су углавном они који поврће гаје на
пропланака и шума, и ставити их на сушење. 18. НАШЕ ВОЋАРСТВО
окућници или у мањој башти, требало би да у њу, а што ближе
НА СВЕТСКОЈ ВЕТРОМЕТИНИ
краставцима, ставе веће пластично буре и напуне га водом, тако
20. РАНКОВИЋИ У ГРОЦКОЈ
ПЧЕЛИЊАК yy Успешно узгојене и проверене матице сада треба увести у друштва да у време заливања температура воде буде приближно иста као
ПОСВЕТИЛИ СЕ КАЈСИЈАМА
и припремити их за наступајућу главну количинску пашу - сун- земљишта и биљака.
цокрет. yy С парцела које су намењене за другу, пострну сетву, уклоњени су 22. КАЛЕМ НА БЕЛОШЉИВИ
yy У јулу су температуре изузетно високе, па би ваљало пчелињак претходни усеви, па би, пре садње односно сетве, требало поорати ЗА СИГУРАН РОД КАЈСИЈЕ
земљиште, до 20 центиметара дубине, и по потреби унети мине-
редовно обилазити, и без обзира на то ако има и хлада од дрве- 24. ЗЕЛЕНА РЕЗИДБА ПОСЕБНО ЗНАЧАЈНА
ћа, у кошницама треба обезбедити добру вентилацију. рално ђубриво.
yy Беру се први плодови паприке. У овом периоду највећу пажњу ЗА БУЈНЕ СОРТЕ ВОЋАКА
yy Не сме се заборавити на грабеж и потребан је велики опрез.
Такође, ни вароа не мирује па се заштита од овог крпеља интен- ваља поклонити заливању. Уврежена норма заливања је 25 до 30 26. ЗАШТИТА ЛЕСКЕ ОД ПЕПЕЛНИЦЕ
зивира. мм воде по метру квадратном.
yy Ово је идеално време за закидање заперака парадајза. Сортама 28. ЛЕТО У ВИНОГРАДУ
које се гаје уз “тачке” стално је потребно причвршћивање, вези- 30. ЕНОЛОГ ТАТЈАНА ЂУРИЧИЋ:
ЛЕКОВИТО yy Најбољи квалитет у јулу имају храстов лишај, бели слез, црни вање, ради несметаног раста. Током овог месеца потребна је КАКО СЕ ДОСПЕВА НА ВРХ
И ЗАЧИНСКО слез, троскот, камилица, смиље, милодух, орах, лист бршљана, превентивна хемијска заштита против пламењаче, али и од лисних
34. УСПОН И ПАД ВЕЛИКИХ ВИНАРИЈА
БИЉЕ тимијан, раставић, па их ваља полако прикупљати. ваши, мољца парадајза и смрдибуба.
yy Време је за бербу цветова арнике, невена, вађење корена бљушта, yy У јулу се сеју и краставци корнишони, намењени припреми зим- 36. ВИНОГРАДИ И ВИНА
одсецање горње две трећине жбунића босиљка и госпине траве,
нице. ПРОФЕСОРА ФИЗИЧКОГ
изопа, мајкине душице, мајорана, кима... yy Боранија, као пострни усев, сеје се најкасније до половине јула.
yy Прикупљају се врхови коприве, беру плодови купине, шишарке 38. ПРАЗИЛУК СЕ ЛАКО ГАЈИ
Обично је то на парцелама на којима су били рани купус, грашак,
хмеља пре сазревања, кантарион, гавез, буника, хајдучка трава... И ДОНОСИ ЛЕПУ ЗАРАДУ
лук сребрњак или салате.
yy Непосредно после припрема земљишта иза стрних жита, грашка, 41. МОЉАЦ НАПАДА ПАРАДАЈЗ
ВОЋЊАК yy У зависности од сорте и надморске висине, бербе вишања, тре- бораније, салате или лука, сеје се цвекла. 42. ФЕФЕРОНА ОДАВНО НИЈЕ
шања и малина приводе се крају. Чим се оберу, ваља започети yy У јулу се вади црни лук. Двадесетак дана пред вађење прекида НАШ СИМБОЛ ЉУТИНЕ
припрему воћака за наредну годину. Малињаке треба очистити се заливање. Ако нису полегле, биљке се поваљају, да се храни-
ва из листова брже спусте у главице. 44. АРТИЧОКА НИЈЕ САМО
од изрођених ластара који се исеку и изнесу из засада и тако
"ГОСПОДСКО" ПОВРЋЕ
створе услови за несметан развој изданака који ће следеће го-
дине дати род. ВИНОГРАД yy Време је да се уради зелена резидба. Уклони се сав вишак који 47. КЕЛЕРАБА КАКВУ НЕ ПОЗНАЈЕМО
yy Високе температуре и убрзано вегетирање воћака брзо ће сма- није неопходан лози да „исхрани“ будући род, а који само троши 48. ЈОД ЧУДОТВОРАН ЗА БИЉКЕ
њити залихе влаге у земљишту па, где год је то могуће, воћке воду и храну из земље.
треба заливати. yy У међуредном простору плитком обрадом треба уклањати коров 49. КЛОПКА ЗА ВАРОУ УМЕСТО ХЕМИЈЕ
yy Чим температуре мало „попусте”, треба започети калемљење на и разбијати покорицу. 50. ЛАВЉИ ПАС
спавајући пупољак. yy У свим виноградима све до шарка ваља наставити заштиту од
yy Обрада земљишта у јагодњацима треба да је плитка (5 до 6 цм), болести и штеточина. 53. АЛЕРГИЈЕ НЕ МОРАЈУ БИТИ БАУК
због плитког корена биљака и обично се комбинује с уклањањем yy Подрумари полако почињу да припремају простор за ново вино. 54. ОРГАНСКА ШАРГАРЕПА
столона. Флаширана вина складиште се на хладно и мрачно место, кон- У ШИНКИНИМ ТЕГЛИЦАМА
yy Све воћке које су у пуној вегетацији и које су понеле добар род, тролишу вина у бурадима да им се квалитет не би покварио.
треба редовно штитити од паразита проузроковача болести и 56. ВЕРТИКАЛНИ ВРТ
штетних инсеката. ВЕОМА КОРИСТАН УКРАС
ГЉИВЕ yy Храстове и грабове шуме су у јулу неисцрпни рудник јестивих
58. ДРАГОЉУБ ПОПУЛАРНО ЈЕСТИВО
гљива. Они срећнији могу да пронађу и мање познате и распро-
ЗЕЛЕНИЛО yy Да би леје и рунделе и даље биле украс сваког врта, требало би И ЛЕКОВИТО ЦВЕЋЕ
страњене, какве су грмаче, медењаче, пузе... Лако се проналазе
маказама одсећи све прецветале и клонуле цветове, покупити их зеке, али и шампињони. 60. ЛЕК СРПСКИХ ХАЈДУКА
у канту и однети на компостарник.
62. ЉУБИЧАСТИ ТЕПИСИ БУКОВЦА
62. УЗГОЈ ЛАВАНДЕ У СТАРЧЕВУ
Позивамо вас да нам постављате питања, ту смо да вам
помогнемо и пронађемо најбољи одговор струке и праксе dobrojutro.redakcija@gmail.com 66. ИСТИНА О ЈОВАНУ ШАЉИЋУ (4)
 ВОЋЊАК БЕРБА И ЧУВАЊЕ Плодови крушке дефицитарни су и на домаћем, и на европском ВОЋЊАК
КРУШКЕ тржишту, те се дужим чувањем постиже знатно боља цена

Дозревањем до врхунског квалитета дова, могуће је пратити степен њихове

Плодови крушке који су намењени преради се често беру у стадијуму зрелости праћењем садржаја скроба у
пуне зрелости, а то се некада ради и с крушком за стону потрошњу. Ово је њима. Скроб се у присуству јода боји
погрешно, јер таква крушка нема добро развијену арому и укус, и није у плаво па је довољно потопити попреч-
уједначено сазрела. Плодови крушке захтевају излагање ниским темпера- но пресечене плодове крушке у при-
турама, да бисмо добили уједначено сазревање, а то се постиже чувањем премљен раствор јода у калијум јодиду
у хладњачи на -1 до 0 °Ц. (обично 1 % Ј и 4 % КЈ). После 5 до 10

П
роизводња крушке у Србији је
оријентисана, како на тржиште
за прераду, тако и на тржиште
свежих плодова. Водећа сорта
је вилијамовка, чији се плодо-
ви користе као сировина за врхунске
дестилате, али може бити и врхунска
стона крушка. Поред вилијамовке, га-
је се и друге сорте које покривају се-
зону сазревања, односно бербе, од јуна
до октобра.
Крушка је климактерична воћка, те
је примена инхибитора етилена на
плодовима ове воћне врсте пожељан
Пише: проф. др
третман, како би се дуже очувао
Ненад Магазин квалитет плодова
Након чувања потребно је обавити дозревање на 20 °Ц, 4 до 7 дана. Тако минута чекања, део плода који је обо-
се најбоље развију пуна сортна арома и укус, неопходни за врхунску стону јен у плаво има скроба, а онај који
крушку, али и врхунску крушку за прераду у ракију. Чување крушке на -1 није обојен је без скроба. Што је плод
°Ц стимулише синтезу прекурсора етилена, једињења од којих ће настати мање обојен, а то се практично изра-
етилен, хормон сазревања плодова. Када се крушка изнесе на собну тем- жава у процентима или у оценама од
пературу, продукција етилена се нагло увећава, а крушка брзо сазрева. 1 до 10 (слика 3), то значи да је зрели-
Оптимална дужина чувања, потребна да би крушка накнадно дозрела, ји. За сваку сорту се зна која је то вред-
зависи од температуре и сорте. Код вилијамовке је довољно 2 до 4 седми- ност јодноскробног теста, при којој се
це, а код неких зимских сорти и 7 до 8 седмица. Убрзано сазревање крушке плодови могу брати за дуго чување (та-
може се постићи и третманом етиленом при температури од 20 °Ц, 2 до 3 бела 1). Код већине сорти крушке оп-
дана пре слања на тржиште. тималан моменат бербе је када је 25

Добра хладњача за већи профит

Део производње крушке се извози,
углавном у Русију, с тим што вредност
извоза и количине извезене крушке у
ову државу опадају, а расте извоз у
земље ЕУ. Крушка је дефицитарна, како
на домаћем тако и на европском тр-
жишту, те се дужим чувањем постиже
знатно боља цена при каснијој прода-
ји. Крушка спада у ретке воћне врсте,
чији свежи плодови могу да се чувају и
дуже од 6 месеци. Да би се ово оствари-
ло, плодове је потребно чувати у хлад-
њачи, где се контролишу температура
и, ако је могуће, састав гасова, а веома
битно је и извршити бербу плодова у
оптималном моменту.
Одређивање времена за бербу
Моменат бербе плодова крушке одре-
ђује се уз помоћ различитих метода.
Напомињемо да се наведене методе
примењују када имамо намеру да кру-
шку чувамо у хладњачи, а ако је про-
дајемо одмах након бербе, односно,
ако ће одмах ићи на тржиште, бербу
прилагођавамо себи и захтевима купца.
Код раних сорти крушке (слика 1),
које нису погодне за дуже чување, нај-
погоднија метода је праћење промене
основне боје покожице. Основна боја
покожице код већине сорти је тамно-
зелена и кад почне да прелази у све-
Слика 1. Рана сорта крушке јунска лепотица, у конзумној зрелости
тлозелену или зеленожуту, плодови могу
да се беру.
Код јесењих и зимских сорти (слика
2) намењених дужем чувању, поред већ
споменутог праћења промене основне
боје покожице, користе се и друге ме-
тоде. За сваку од метода потребно је
правилно узети узорак плодова. Један
узорак од 20 или више плодова узима
се из једног воћњака, једне сорте, исте
или приближне старости и нивоа агро-
технике.
Јодноскробни тест,
рефрактометар, пенетрометар
Незрели плодови крушке у себи садр-
же скроб као резервну хранљиву мате-
рију. Како плодови сазревају, скроб се
све више разграђује и прелази у просте
шећере. Захваљујући овој особини пло-
до 40 % површине плода необојено.
Једна од промена која се дешава у
плодовима током сазревања јесте и
повећање садржаја простих шећера.
Они чине највећи део растворљиве суве
материје која се налази у соку плода
па се практично одређује садржај рас-
творљиве суве материје уз помоћ ре-
фрактометра. Што су плодови зрелији,
то је садржај растворљиве суве мате-
рије већи, а за сваку сорту је одређен
минимум растворљиве суве материје у
плодовима, намењеним дугом чувању
(табела 1).
Са сазревањем, чврстина плодова
опада. Ова метода је од највећег прак-
тичног значаја јер се највише користи,
а њоме се може пратити и стање пло-
дова током и након чувања. Чврстина
плодова мери се уређајима пенетро-
метрима, код којих се за крушку кори-
Слика 2. Зимска сорта боскова бочица, пред бербу за чување у хладњачи сти убодна игла пречника 8 мм. На сваком
плоду направе се два мерења на су-
Табела 1. Оптималне вредности појединих особина плодова крушке протним странама, а пре тога се с тог
за дуго чување дела плода ножићем скине покожица
на површини од 1 до 1,5 цм2. Измере-
Чврстина плода Садржај раст. Јодно-скробни не вредности изражавају се у кг/0,5
Сорта
(кг/0,5 цм2) суве мат. (%) тест (1-10)
цм2, а затим се упореде са датим вред-
Друштвенка 4,5-5,5 13,5-14,5 7-8 ностима за сорту (табела 1).
Конферанс 5,5 13,0-14,0 4-6
Оптимални услови чувања
Фетелова 5,0 13,0-14,0 4-6 Интензитет дисања плодова крушке
Боскова бочица 5,5-6,0 14,0-15,5 5-6 је и до 5 пута већи од интензитета ди-
Вилијамовка 6,5-8,5 10,0-12,0 6-7
сања јабуке. Зато се крушка мора чува-
ти на нижим темепературама од темпе-
Красанка 6,0-6,5 13,0-15,5 ратура на којим се чува јабука, да би
Пакхамс тријумф 5,5-6,0 11,0-12,5 се процес дисања смањио на најмању
могућу меру. Уколико плодове чува-
Санта Марија 5,0 11,0-13,0 5 мо у условима нормалне атмосфере, 

4  јул 2023. јул 2023.  5

 ВОЋЊАК
оптимална температура чувања је од
-1 до 0°Ц (табела 2.). Колико је важно
чувати плодове крушке на температу-
рама тик испод 0°Ц, говори и чињени-
ца да вилијамовка чувана на 0 °Ц има
за 35 до 40 % краћи век чувања од оне
чуване на -1°Ц.
Уколико плодове чувамо у условима
контролисане атмосфере (слика 4), он-
да је оптимална температура чувања у
распону од 0,0 до 0,5°Ц. За већину сор-
ти су препоручљиви услови, односно
састав гасова од 2 до 2,5 % О2 и 0,8 до
1,0 % CO2. Овде је важно напоменути да
се крушка не чува у ULO режиму, одно-
сно, у условима у којима је веома низак
садржај кисеоника. Наравно, ULO хлад-
њаче, односно коморе, могу да служе за
чување крушке, али се онда задају на-
пред наведене концентрације гасова.
Крушка је веома осетљива на губитак
воде, јер има танку покожицу која не
развија јаку воштану превлаку као неке
друге воћне врсте. Оптимална рела-
тивна влажност ваздуха износи 91 до
93 %. Уколико се испоштују сви напред
наведени услови и параметри, дужина
чувања плодова крушке може да буде
и преко 6 месеци (табела 3), зависно
од сорте и услова чувања.
Крушка је климактерична воћка те је
примена инхибитора етилена на плодо-
вима ове воћне врсте пожељан третман,
како би се дуже очувао квалитет плодо-
ва. Да би ефекат примене 1-MCP био у
потпуности задовољавајући, морају се
стриктно пратити смернице дате од про-
извођача препарата, а тичу се пре свега
момента бербе, момента третмана, тем-
пературе плодова итд. Такође, врло је
важно знати поступак како након искла-
диштења крушке покренути зрење тре-
тираних плодова, што код неких сорти
може бити врло проблематично. Прои-
звођачи препарата, као што је SmartFresh,
Табела 3. Дужина чувања (месеци) плодова појединих сорти крушке
Сорта Нормална атмосфера
Конферанс 5 8
Друштвенка 6 6
Пакамс тријумф 5 6
Вилијамовка 4 7
Фетелова 3 5
6  јул 2023.
ЦРНА РИБИЗЛА РАЂА
НАЈХРАНЉИВИЈЕ БОБИЦЕ
Пише: Светлана Мујановић
Табела 2. Оптималне
Биљне капи против алергија још један су
температуре за
чување у условима лек који се може припремити од листова
нормалне атмосфере црне рибизле. Потребно је 50 г корена лопу-
ха (Petasites hybridus), у нашим крајевима
Виљамовка -0,5°Ц познатијег као репух, и 50 г листа црне ри-
бизле. Биљке помешати, па прелити с пола
Конферанс -0,5°Ц
литра јаке ракије од шљиве. Све добро за-
Фетелова 0,0°Ц творити, промућкати и оставити да стоји на
топлом и тамном месту две недеље. Затим
Красанка 0,0°Ц се процеди кроз стерилну газу и чува у добро
Воћка која лечи
затвореној флашици. Пити три пута на дан
тако што се по једна кашичица улије у шољу
чаја од боквице.
Ц
рна рибизла (Ribes nigrum) од Сматра се једном од најхранљивијих
Слика 3. давнина је позната као самони- бобица, јаким антиоксидансом, чиста-
кла лековита биљка, а ни њене чем организма од отрова и превенти-
данашње култивисане сорте нису вом од рака, такође, чува здравље ко-
Крушка спада у ретке воћне врсте чији плодови могу изгубиле лековита својства. Зна стију и успорава старење. Истраживања,
да се чувају и дуже од 6 месеци, али их ваља држати се да су бобице црне рибизле веома спроведена у Британији, показала су Ако на окућници или у воћњаку већ гајите
богате витамином Ц и да се с 50 грама да је ова лековита бобица један од нај- црну рибизлу, можете од зрелих бобица да
у хладњачи, где се контролишу температура и, бобица задовоље дневне потребе људ- јачих антиоксиданаса и најхранљиви- припремите лековиту тинктуру: 600 г црних
ако је могуће, састав гасова, а веома битна је ског организма за овим витамином. Од- ја од 20 најпопуларнијих јестивих бо- рибизли, опраних и очишћених од петељки,
и берба у оптималном моменту личан су извор и витамина Б1, Б2, Б6 бица на свету. Такође има моћ уклањања
ставите у теглу од 3 л и залијте с 5 дл вотке
и витамина А, Е, К и П, минерала кал- тешких метала и неутралисања ради-
или јаке домаће ракије. Добро затворите и
цијума, калијума, селена, цинка и фос- октивности из организма, што је потвр-
фора. ђено истраживањима после чернобил- чувајте на тамном месту 20 дана, уз повре-
ске катастрофе мено протресање. После тих 20 дана тинк-
тура је спремна за употребу. Процедите је у
Чајем против аутоимуних болести и... мање флаше и пијте по једну кашику тинк-
туре пре сваког оброка. Тинктура се не пре-
Можда нисте знали да су, је... Познато је да уље семена припрема лековити чај. Он се поручује особама са чиром на желуцу, циро-
зом јетре и хепатитисом.
осим бобица, лековити и ли- црне рибизле благотворно може купити и у биљним апо-
стови ове жбунасте воћке. делује на псоријазу и аутоиму- текама и продавницама здра-
Посебно се у лековите сврхе не болести, такође и на реуму ве хране, а припрема се врло
користи чај од листа црне ри- и артритис, јер садржи омега-6 једноставно. Две кашичице
бизле, који благотворно делује масне киселине које делују сувог листа прелију се са 2 дл
на многе бољке, па се препо- противупално. вреле воде и све остави покло-
ручује и у лечењу аутоимуних Лековити листови црне ри- пљено 15 минута. Затим се
Слика 4. Сорта конферанс у комори хладњаче са контролисаном болести. За сада није још пот- бизле беру се у време цветања, процеди и пије два до три пута
атмосфером (фото: проф. др З. Кесеровић) пуно истражена лековитост а то је обично пред крај априла на дан. Од бобица може се припремати и сируп.
уља из семенки црне рибизле. и током маја, што зависи од Постоје и други приправци Један килограм бобица црне рибизле стави-
имају јасне смернице које предвиђају Познато је да је црна рибизла поднебља. Са сваког жбунића од рибизле, а у нашем народу те на ватру са 4 дл воде и једном кесицом
излагање плодова различитим темпера- лековита својства показала у ваља откинути по који листић је најпознатији по рецепту оца
Контролисана атмосфера лимунтуса и кувајте док бобице не почну да
турама након искладиштења, а у циљу чишћењу крвних судова, спу- и осушити га у прошараној Тадеја. Двадесет листова црне
покретања сазревања, јер ће у супротном
пуцају. Затим склоните с ватре и пропасирај-
штању високог крвног прити- хладовини, између два слоја рибизле ставити у 5 дл воде да те, додајте 500 г шећера и вратите на лагану
плодови остати несазрели и у малопро-
даји. Највидљивији ефекат 1-MCP је на
ска, лечењу симптома грипа, кухињског папира. Битно је да проври. Затим скинути с ватре ватру да се шећер отопи, а да сок не проври.
боју и чврстину плода. Третирани пло- кашља и упале плућа, ублажа- остану чисти и да их не посећу- и, кад се прохлади, процедити. Склоните с ватре, вруће сипајте у флаше и
вању проблема с алергијама, ју инсекти, као и да задрже Пити у две дозе ујутру и увече
дови дуже остају зелени и знатно су затворите. Чувајте на тамном и хладном
чвршћи од нетретираних плодова те је гастритиса и чира на желуцу, а боју. Суви се упакују у стаклене незаслађено, а исцељује тело месту, а када отворите флашу, држите је у
њихов век трајања доста дужи, поготово помаже и у лечењу реуме, тегле или се чувају у затвореној од реуме, проширених вена и фрижидеру.
након искладиштења артритиса, дијабетеса, анеми- папирној врећици, и од њих се гастритиса.
јул 2023.  7
 Хана-Ингрид Фаркаш,
IV година:
- У току студирања прошла
сам кроз активно учење,
дружење, а као посебно
задовољство бих издвојила
могућност да стичем знања
кроз практични рад. Про-
фесори су несебично дели-
ли знање, како у учионица-
ма, тако и на терену.
Захваљујући огледним по-
љима у оквиру факултета, сусрела сам се с
операцијама у воћњаку и упијала практич-
на знања која ће ми бити неопходна у буду-
ћем послу инжењера воћарства. Департман
за воћарство, виноградарство, хортикултуру
и пејзажну архитектуру је добар почетак за
напредак и усавршавање у воћарству.
Кристина Пфајфер,
III година:
- Као неко ко се пре факул-
тета никада није бавио по-
љопривредом, могу да ка-
жем да сам доста научила
за ове три године студира-
ња. Мом знању, у највећој
мери, допринела је прак-
тична настава, која је на
добар и квалитетан начин
организована од стране
наших професора воћарства, од којих смо
научили све о резидби, као и о другим
операцијама које се обављају у воћњаку.
Захвална сам свим професорима са Де-
партмана за воћарство и виноградарство.
Тамара Симић,
IV година:
-У воћарству, као важној
грани пољопривреде, и
воћу као битном састав-
ном делу наше трпезе,
крију се велики изазови
пред нашом струком. То-
ком четири године студи-
ја и три године практичне
наставе, радили смо ре-
зидбу готово свих воћних
врста. Као студенткиња која жели да на-
учи, а и да се у будућности бави овим
послом, сматрам да смо добили и да још
увек добијамо све потребне информаци-
је, како у теоријском, тако и у практичном
погледу. Практична настава коју обавља-
мо на пољима нашег факултета омогућа-
ва нам стицање радних навика, као и
упознавање с проблемима с којима се
можемо сусретати као будући инжењери
пољопривреде. Професори се труде да
нам несебично пренесу знање и тако од
нас направе људе који ће будућност по-
љопривреде подићи на виши ниво.
Ива Симић, III година:
СТУДЕНТИ ПОЉОПРИВРЕДЕ НА ПРАКТИЧНОЈ НАСТАВИ - Студент сам треће годи-
не Воћарства и виногра-
дарства, и сматрам да је
значај праксе немерљив.
Осим тога што пружа мо-
гућност примене знања
која стичемо на предава-
њима и вежбама, омогу-
ћава нам да се упознамо
са свим изазовима и по-
тешкоћама које срећемо у пољопривред-
ној производњи. Искористила бих при-
лику да се захвалим свим професорима
на несебичном преношењу знања и
максималној посвећености, организаци-
ји и солидарности при одржавању праксе.
Д
епартман за воћарство, ви- ћарске производње, складиштења и Снежана Басараба, Михајло Драган Вулетић,
ноградарство, хортикултуру прераде. III година: Петровић, IV година:
и пејзажну архитектуру По- Важан део воћарске призводње је III година: - На праксу на огледним
- Одрасла сам у по-
љопривредног факултета у зимска резидба, па јој се и у настави
родици на селу, у којој - С осталим студен-
пољима за воћарство и
Новом Саду, у окви- посвећује велика пажња. виноградарство може се
ру студијског програма Во- Студенти друге, треће и се родитељи много тима и професори- гледати као на најбољу
ма, учествовао сам
ћарство и виноградарство, четврте године учествовали година баве воћар- животну инвестицију. За
на практичној наста-
организује практичну наста- су у резидби јабуке, шљиве, ством. Уз тату сам се три године рада добијете
ви у засаду вишње.
ву студената. Основа за обра- кајсије, трешње и вишње. полако упознавала с знање, технике и пријате-
На мене је највећи
зовни и научно-истраживач- Реч је о резидби ради фор- воћкама, али ми је ље који трају цео живот.
утисак оставило об-
ки рад јесу огледна поља мирања узгојног облика у много времена треба-
јашњење професора
ло да све савладам и
Департмана. Огледно добро младим засадима, али и
попамтим. На факул- Ненада Магазина о Лука Јурлина,
за воћарство и виноградар- код стабала у пуном роду,
тету сам много научила и практично орезивању вишње за бербу комбај- IV годинa:
ство данас се простире на уважавајући специфично-
и теоријски и веома сам захвална на ном. Поред тога, објашњено нам је - Као студент четврте го-
80 хектара, на три локације. сти воћне врсте, сорте и
томе. У односу на остале смерове, има- како се вишња орезује за бербу тре- дине могу да кажем да
На Римским шанчевима система гајења. Учествова-
мо доста праксе. Можда нам то по- сачима, као и за ручну бербу. Ова три сам велики део тога нау-
(30 ха) одвија се расаднич- ли су у формирању узгојног
Пише: др некад тешко пада, али сада смо свесни начина резидбе међусобно се разли- чио баш из практичне
ка производња, научни рад Бисерка Милић, облика стабала вишње за
колико је нама то потребно. Знам кују, а све их повезује заједничка осно- наставе. Професори са
и практична обука студена- ручну бербу, за бербу тре-
ванр. проф. да ћу на свако питање добити одго- ва, а то су принципи резидбе. Поред воћарства су нам посвети-
та из области воћарства, у сачем и комбајном. Кине-
вор и да су сви професори увек спрем- тога што смо научили о орезивању, ли сву своју пажњу, с њима
Сремским Карловцима (30 ха) науч- ска изрека каже “оно што чујете забо-
ни рад и практична обука студената равите, оно што видите памтите, а ни да помогну, јер виде колико же- уживали смо у природи, сунчању и смо прошли и научили
добром дружењу. Атмосфера је током рездбу свих воћних култура.
из области виноградарства, док се оно што урадите знате”. Задовољство лимо да научимо. Најбитније од свега
на Гладношу (20 ха) производе обла- се видело на лицима младих људи, је то да сам још више заволела во- праксе била одлична, тако да нам рад
ћарство и виноградарство и на томе није био тежак. Ово је било занимљи-
чинске вишње (на 12 ха) и ратарске али и на лицима њихових професо- Александра Прлић,
им велико хвала. во и поучно искуство.
културе. Поред тога се, као вид те- ра, док су на огледним плантажама III година:
ренске наставе, организују посете утврђивали знање. Овим путем пре- - Као студент треће године
индивидуалним произвођачима воћа носимо утиске студената о овој прак- могу да кажем да сам
и компанијама на чијим се поседима тичној настави и њихове изјаве највише лекција из воћар-
обављају најсавременији видови во- ства и виноградарства
Школа резидбе за инжењере воћарства
савладала на практичној
настави, где имамо при-
лику да упознамо скоро
сваку воћну врсту. Профе-
сори су нам максимално
посвећени и труде се да
нам на што бољи начин приближе и об-
јасне све радне операције у воћњаку.
Најмање два дана у недељи смо на тере-
ну, у воћњаку или винограду, и то нам је
омогућава да лакше савладамо теоријску
наставу. Пракса је добро испланирана,
што је посебно важно колегама који ра-
није нису имали прилику да обављају
радове у воћњаку. Хтела бих да се захва-
лим свим професорима са Департмана
за воћарство и виноградарство на великој
посвећености и доброј организацији!
 ВОЋЊАК
И
поред тешких дана за малину и малинаре, ми се и
даље налазимо међу три највећа произвођача „цр-
веног злата“ у свету. То се углавном односи на ве-
лике произвођаче и на једнородне сорте малине. А
шта је с малим произвођачима који ово воће гаје за
пијацу, за своју породицу и пријатеље? Развојем нових
технологија и појавом двородних, стручно названо ремон-
тантних сорти, они се све чешће одлучују за ову новину, јер
све вишкове рода лако могу пласирати на пијацама.
Ремонтантне сорте у српском малиногорју не могу заме-
нити једнородне. Оне су само допуна која може да продужи
бербу, да помогне да се одређене парцеле боље искористе
и да имамо свежу малину и кад једнородних нема на тржи-
шту. Њихова производња је због тога исплатива, продајна
цена је висока, захтевају мања почетна улагања, по хектару
им је потребан мањи број садница, брзо се размножавају и
није им потребан наслон. На појединим парцелама чак и у
години садње дају солидан род.
Двородне малине постају све популарније и захваљујући
шароликом сортименту. До пре коју вегетацију на нашем
тржишту биле су познате само полка, полана, херитиџ и
аутумн блис. Данас је та листа значајно богатија. Упознаће-
мо вас само с оним које су испитане у нашим земљишним
и климатским условима, а све су високородне и имају укусан
плод изузетног квалитета
Делнива одушевила малинаре
Једна од новоселекционисаних ремонтантних сорти малине,
делнива, укоренила се на побрђу око Новог Пазара. По речи-
ма дипломиране инжењерке Силвие Хоџић из овдашње ПСС
службе, реч је о раној сорти малине. Берба почиње средином
јула, и половина плодова се обере до средине августа, а оста-
ли сукцесивно сазревају до првих мразева. У години садње
берба почиње већ 80 дана после укорењивања. Тежина првих
плодова је до 7, а просечна око 5 грама. Добро подносе транс-
порт, и у одговарајућим условима могу се чувати десетак дана.
- Плодови су одличног укуса, тако да се купци увек враћају код
малинара код којег су их први пут купили -каже инжењерка
Хоџић.- Делнива је сорта за свежу употребу, али и за замрзавање
и током тог процеса задржава облик и укус. Има висок садржај
воћног екстракта, а после одмрзавања није воденаста. Плодови
су јаркоцрвене боје и не потамне током чувања у хладњачи.
Mогла би да се бере и механизовано, гране су средње дужине и
није им неопходан жичани наслон. Када се поштују све стручне
препоруке, принос на отвореном пољу је око 15, а у у саксијама
и професионалном супстрату за малину и до 25 т/ха.
НАШИ МАЛИНАРИ ПРАТЕ ВОЋЊАК
СВЕТСКЕ ТРЕНДОВЕ
Пише: Светлана Мујановић
Двородне малине за мале произвођаче
Кванза
У односу на претходне три сорте, даје мањи принос, али су њени
плодови изузетног квалитета и укуса, што је препоручује и за најизбир-
љивија тржишта. Берба почиње око 10 дана после полке и незнатно пре
сорте квели. Изданци имају компактан, усправан положај с крупним
листовима и неколико базалних трнова. Плодови су врло крупни (про-
сечно око 6 до 7 грама), добро уочљиви, лако се беру и имају врло
светлу, атрактивну црвену боју која не тамни после бербе. Укус је изван-
редан и не мења се током читаве бербе. Сврстава се у сорте с плодови-
ма врхунског квалитета, a погодна je и за две бербе током године.
Ограничени број изданака по дужном метру ствара један отворени шпалир, у коме су крупни плодови који се
брзо и лако беру. Због специфичне оранж-црвене нијансе, плодови су нарочито уочљиви касније током дана,
и после бербе задржавају ту боју и квалитет. Сорта захтева нешто више калцијума, а мање калијума у периоду
пред бербу. У топлијим крајевима осетљива је на високе температуре, па се препоручује гајење под мрежом.
Енросадира
Италијанска је сорта раног времена зрења, у Северној Италији на
зрелим изданцима доноси род крајем маја, а на младим, једногодишњим
крајем јула. Из снажног корена избија обиље бујних изданака с ретким
трњем и с многобројним краћим, несавитљивим родним гранчицама,
што олакшава бербу. Биљке су толерантне на напад већине важних
болести малине. Плодове карактерише посебан квалитет, арома, пре-
лепа светлоцрвена боја и чврстина која се дуго задржава. Мане које
често прате двородне сорте - сувише крупан плод, лошији укус, тешко
откидање с петељке - код ове сорте се не испољавају.
Имара
Ово је сорта с најдужом сезоном бербе: од краја пролећа па све
до краја јула, а лепих лета и до краја септембра, даје висок род на
младим изданцима. Формира бујне и чврсте изданке с малим трњем.
Плодови су крупни и уједначени по изгледу, чврсти, лако и брзо се
беру, атрактивне су боје, која мање тамни од полке, и одличног су
периода складиштења. На високим летњим температурама они ипак
могу да потамне, што им умањује квалитет. До сада није показала
већу осетљивост на напад болести и штеточина које прате ово воће.
Квели
Ова новија холандска сорта за бербу пристиже око три недеље
после имаре, 50 посто бербе се обавља крајем септембра, али оства-
рује сличан принос и учешће плодова прве класе као и имара. Реч је
о бујној сорти с пуно родних гранчица на изданцима, који до сада
нису показали већу осетљивост на неке од главних болести малине.
Квели се показала нарочито добром у огледима под ПВЦ фолијом,
у стакленику и пластенику, где је константно образовала висококва-
литетне плодове. Они су крупни (просечно по 5 г), атрактивне оранж-
-црвенкасте боје, која не тамни после бербе, доброг су укуса и лако
се беру. Имају изванредан период складиштења и највећу чврстоћу када су у питању ове три сорте. Она
може дати и две квалитетне бербе, и изгледа да је способна да донесе и значајан род на зрелим двогоди-
шњим изданцима. Добро подноси високе летње температуре.
 Здраве плодове „црвеног злата“ најбоље је јести КАКО МАЛИНЕ Ако плодови малине садрже остатке хемикалија, ВОЋЊАК
свеже, али има сијасет могућности да се они кон- исперите их пре конзервације раствором јабуковг сирћета
ОДРЖАТИ ДО ЗИМЕ
зервирају, а замрзавањем најбоље ћемо сачувати
све њихове драгоцене састојке и квалитет
су и најукусније. Домаћицама саве-
Пише: Светлана Мујановић
Ликер од малина тујемо да купују „дебеле“ малине
јарких боја, да избегавају тезге на
којима се ово воће држи у влажној и
Ликер од малина припрема се слично као сви воћни ликери и налива запрљаној амбалажи, што може да
ракијом или коњаком. За једну меру потребно је по један килограм зрелих буде упозорење на то да је давно
малина и шећера и један литар домаће ракије или коњака. убрано или да је презрело. Купљене
Малине се очисте, оперу и просуше на уобичајен начин. У већу теглу малине прво треба пажљиво пребра-
ређа се ред малина, па ред шећера, све док се не утроше све намирнице ти, уклонити плесниво или кашасто
и залије ракијом или коњаком. Затим се тегла затвори и остави да воће, како се буђ не би проширила
одстоји 21 дан. Требало би да се одложи на топло место, али никако на на друге бобице. Ако их берете сами,

Замрзивач најбољи
сунце. Свакога дана ваља да се протресе у неколико наврата. Када бирајте оне које се лако одвајају од
приметите да се шећер потпуно истопио, оцедите воће преко цедиљке стабљика, јер малине после брања не
или газе. Малине можете оставити у замрзивач и користити их за дозревају накнадно и не постају сла-
припрему неког „алкохолног слаткиша“, а оцеђен ликер сипајте у стери- ђе.
Саветујемо вам да једну количину

чувар витамина
лисане флаше и одложите на хладно и мрачно место.
плодова „црвеног злата“ осушите.
Биће вам то здрава грицкалица у
суморним зимским данима и „фенси“
дезерт на свечаној трпези. Суве ма-
лине су савршене и као додатак
житарицама, али и главним јелима и

У
јулу је милина чак и шетати по
пијаци, без намере да се нешто
купи. Тезге као да се надмећу
која ће бити мириснија и лепша,
и чини се да најдаље миришу
малине. Сада је њихово време. Свака
домаћица може да купи који килограм
и да их, најједноставније, упакује у
кесице и за зиму их сачува у замрзи-
вачу. А пред домаћицама које су нави-
кле да од плодова препуних витамина и
минерала припремају праву зимницу,
сада је велики изазов.
За њих смо пронашли сијасет реце-
пата за прераду овог воћа, не залуд
названог „црвено злато“. Малине је,
свакако, најбоље употребити као свеже
воће, али ове укусне, здраве летње бо-
бице спадају у намирнице које се нај-
брже кваре. Ако се правилно чувају, а
за то је најприкладнији фрижидер, за-
државају свежину и здравствену исправ-
сосовима. У зависности од потребе,
ност неколико дана. Само их пре уноше- могу да се самељу у прах или оставе
ња у фрижидер треба детаљно опрати у у комадима.
више вода, не под млазом, јер ће он Како их осушити?
разбити плодове.
Дехидратор или рерна
Бирајте „дебеле“ за зимске посластице
јаркоцрвене бобице Најпре их добро исперите и, пошто
Иако малина у продавницама има малине имају отвор који омогућава
током целе године, ипак су ове бобице да се вода у њему задржава, лагано
код нас сезонско воће и боље их је и их протресите у цедиљки или их по-
јефтиније купити у време бербе, а тада ређајте на папирне убрусе да се вода
исцеди, а плодови осуше. Тако при-
премљене можете да их сушите у

Џем од малина
рерни или дехидратору. Без обзира на
то који дехидратор користите, мали-
не се на решетке стављају у једном
слоју и током сушења не додирују
У нашим крајевима најчешће се припрема густи џем који без проблема може да се нити мешају. Суше се на 50 Целзију-
чува две године. За један килограм свежих малина обично је потребно од пола до сових степени 18 до 20 сати. Није
једног килограма шећера, у зависности колико слатко волите, и једна кесица ванил препоручљиво да температура буде
шећера или екстракт ваниле. После уобичајеног прања, цеђења и сушења малине већа. Ако су плодови крупни и дебели
се убаце у посуду у којој ће се кувати, дода шећер и ванил шећер, прекрије кухињ- или сте преоптеретили послужавнике,
ском крпом и остави преко ноћи на хладном да воће пусти сок и шећер се дели- можда ће требати и више времена.
мично истопи. Џем се постепено меша док не прокључа, а тада кува још десетак Непотпуно суви плодови морају се
минута, искључи се шпорет и остави да се добро охлади. У међувреме- чувати у замрзивачу, у ПВЦ кесицама
ну се припреме тегле, најбоље оне мање, оперу се и стерилишу. или малим пластичним кутијама. Ни-
Охлађен џем ваља вратити на шпорет, прокувати још једном и како на решеткастим подлогама.
врео сипати у загрејане тегле. Уколико се плашите да ће вам се После сушења потребно је да ма-
џем уплеснивити, одгоре поспите мало конзеванса, заврните по- лине кондиционирате око недељу
клопац и одложите у оставу. Ако волите зачине попут ваниле, дана. Ставите их у затворену пластич-
каранфилића, коре поморанџе или цимета слободно, док се џем кува, ну посуду или стаклену теглу и про-
убаците и њих. У случају да вам се више допада џем који има кисе- тресајте једном или два пута дневно.
лију ноту, тада пред сипање у тегле додајте на килограм малина Кондиционирање је процес који
две кашичице лимуновог сока и добро измешајте. омогућава да се ниво влаге, а пожељно 

12  јул 2023. јул 2023.  13

 ВОЋЊАК
је да она буде испод 20 процената,
изједначи између свих плодова у тегли.
Ако видите кондензацију - маглу на
унутрашњој страни тегле - вратите пло-
дове у дехидратор и још сушите. Уко-
лико се пара не види, плодове упакуј-
те за дуготрајно чување.
Ако немате дехидратор, вишкове ма-
лине можете осушити у рерни. Плодо-
ве оперите и осушите као за дехидра-
тор, ставите их у једном слоју на тепсију
обложену папиром за печење без доди-
ривања. Подесите температуру рерне
на најнижу, обично је то 60 степени и
сушите око 8 сати. Повремено прове-
равајте и протресајте тепсије. После
шест сати малине ће бити савитљиве,
ако желите потпуно осушене плодове,
сушите их још најмање два сата. Имај-
те на уму да ће плодови после сушења
добити тамнију боју.
Малиново вино
За малиново вино потребно је 4 кг зре-
лих малина које се очисте, али не перу,
4 л воде и 1,2 кг шећера. Изгњечите воће
и ставите га у одговарајућу стаклену
посуду запремине око 10 л. Сипајте воду
у шерпу и прокувајте је, додајте шећер
и оставите да се кува док не добијете
добар шећерни сируп који се хлади до
собне температуре и помеша с изгњече-
ним малинама. Посуду добро затворите
како бисте добили вино, а не сирће. Фер-
14  јул 2023.
Ако желите да осушене малине чу-
вате као прах, самељите их у блендеру
Зреле малине можете
или млину за кафу и чувајте у стери- сами и да осушите,
лисаној теглици која може херметички
да се затвори.
биће вам то здрава
Замрзнуте шест месеци
Ово воће се за зиму најчешће чува
грицкалица
у суморним зимским
замрзнуто, али то су мале количине, за данима и „фенси“
припрему воћних салата, кремова, фи-
ла за торте... За замрзавање није по-
дезерт на свечаној
требна посебна припрема. Довољно је трпези
да се добро оперу, оцеде, убаце и ПВЦ
кесице или пластичне кутије и одложе
у замрзивач. Ако желите да плодови кесе или посуде, јер се бобице могу
задрже природан облик, замрзните их мало проширити током процеса пот-
на послужавнику који може да стане у пуног замрзавања.Смрзнуте малине
замрзивач и замрзните (отприлике 6 можете да чувате у замрзивачу до 6
сати). Преместите затим смрзнуте бо- месеци
бице у кесе или посуде за замрзавање,
али оставите мало простора на врху
ментација ће трајати између 3 и 5 дана,
а после тога течност оцедите и укло-
ните талог. Оставите вино на топлом
месту још два-три дана. Тада се ста-
клена посуда одлаже на хладно место и,
када падне сав талог, када се вино изби-
стри, сипа се у флаше које се херметич-
ки затварају и чувају на хладном месту
или у фрижидеру до употребе. Укус му је
најбољи у периоду од неколико месеци до
годину дана од производње.
Сируй на безброј начина
Сирупи од малина могу бити јако гу-
сти, нешто ређи или сасвим ретки, што
је у ствари - сок. За гушћи сируп, који је
пикантан прелив за палачинке или неке
друге посластице, потребно је дуже ку-
вање. Уз стално мешање, сами можете
да одредите жељену густину. За здрави-
ју верзију домаћег сирупа, можете да
користите смеђи шећер или мед.
Када планирате број флаша за сируп
од малина, ваља да знате да је за пола
ВОЋЊАК
додајте шећер и кувајте на тихој ватри.
Када проври, улијте лимунов сок и ку-
вајте уз стално мешање још петнаестак
минута. Флаше се стерилишу, у њих
сипа прохлађен сируп и затворе се новим
затварачем.
Малине имају природно сладак укус,
па особе које не воле слатко припремају
сок без шећера. За литар сирупа потреб-
но је 3 кг малине, 3 лимуна и 1,5 до два
литра воде. Малине се припреме као за
литра сирупа потребно 2 кг малина. кување сирупа с шећером, и када се оце-
Количину шећера можете да прилагоди- де од семенки и сок улије у шерпу, лиму-
те свом укусу. Дакле, за 2 кг малина нови се огуле, исеку на колутове и кувају
утроши се око 750 г шећера и 70 мл заједно са соком од малина и водом.
лимуновог сока. Детаљно опране и оце- Кувати на средњој ватри до кључања.
ђене малине исецкајте у соковнику или Мало охлађен сируп се процеди и сипа у
блендеру и оставите преко ноћи у фри- стерилисане флаше које се ставе у дубљи
жидеру. Следећег дана одвојите сок од лонац, сипа вода до врха флаша, стави
семенки и покожице. Најлакши начин је се лонац на шпорет да проври и, када
да користите газу, али може и филтер вода „баци кључ“, кува се још десетак
папир. Процеђен сок сипајте у шерпу, минута.
Поштовани читаоци,
уколико се још нисте претплатили на ревију
„Добро јутро” позивамо Вас да нам се прикључите
и постанете део наше породице.
Позовите нас на број 069/11 54 004
или нам пишите на мејл
dobrojutro.redakcija@gmail.com
СРБИЈА: Полугодишња 1.260,
годишња 2.520,
примерак 210 динара.
ИНОСТРАНСТВО: Примерак 4 евра.
Електронско издање
630 динара полугодишње
1.260 динара годишње
Позивамо Вас да нам постављате питања, ту смо да Вам
помогнемо и пронађемо најбољи одговор струке и праксе.
Тел: 069/11 54 004
JЕДНОМ ГОДИШЊЕ БЕСПЛАТНИ МАЛИ ОГЛАС
Пошаљите текст огласа до 20 речи,
а уместо уплатнице - претплатнички број.
Мале огласе примамо до 3. у месецу
за наредни месец.
јул 2023.  15
 У АРИЉУ, У Ариљу има највише малинара ВОЋЊАК
ПРЕСТОНИЦИ МАЛИНЕ на једном месту у свету

Текст и фото: Зорица Драгојевић

Прошле године имали су 230 кг по ару, што је

Лоша година није

- Виламет је прајм производ, најква-
литетнији смо у свету, али уз велики
23 до 24 тоне по хектару виламета, а ове
успех у производњи, имамо и неуспех у године неће бити ни приближно толико, жали се

их обесхрабрила
Овдашња задруга, осим својих плантажа
и производње преко сто коопераната, има
и погоне за прераду воћа које дехидрирају
и од којег праве здраве матичне сокове
и компоте одличног укуса и квалитета
осталим фазама, почев од садног ма-
теријала, преко пласмана. Зарад олак-
Божо Jоковић, директор Задруге „Агро еко воће“,
шања посла смо 2012. године кренули али истиче да малинари и хладњачари верују
с удруживањем. Основали смо задругу,
уз помоћ субвенција државе и нашег
у свој производ и не одустају од њега
града, и сопственог залагања и великог
одрицања. Достигли смо завидан ниво не, али до пада извозне цене замрзну- Показује се да у таквим односима
који се у 2022. години урушио, а сада те малине и све се то пренело у ову малинари остају кратких рукава, а како
се боримо да га повратимо. годину. се то може и мора поправити, показу-
Малинари су ове године лоше стар- је пример „Агро еко воћа“. Ова задру-
Нада да ће држава помоћи товали, а очигледно је да их очекује и га, осим својих плантажа и производње
Како ће тећи опоравак ариљских ма- слабија берба. Захваљујући хладњача- преко сто коопераната, има и погоне
линара и српског малинарства уопште, ма, ипак имају шансу, јер их од лошег за прераду воћа које дехидрирају и од
не зависи само од њих и од њиховог рода могу спасити залихе замрзнутих којег праве здраве матичне сокове и

А
риље је престоница малине, и
српске и светске. Од 1950. годи-
не, када су прве саднице стигле
у ову варошицу, до данашњих
дана, малина је њихов и наш
најбољи извозни артикал, хранитељка
породица, сада већ и производ са за-
штићеним пореклом. У Ариљу има нај-
више малинара на једном месту у свету,
а међу њима је и Божо Јоковић, заступ-
ник Замљорадничке задруге „Агро еко
воће“.
Задруга је на самом уласку у Мили-
ћево село, у удолини, закриљена брди-
ма, таман да се у њој саберу плодови
с околних, тек засађених и младих ма-
лињака. А малињаци, иако је прошла
година била тешка и неизвесна, ничу.
Добра земља
и лоше саднице
- Земља не треба да буде мно-
го збијена и да не буде велика
киселост. Морамо радити и хе-
мијско-механичке анализе, па
додавати разне супстанце, да је
прилагодимо и побољшамо њен
састав. Малињаци су у 90 посто
случајева засађени садницама
из родних засада, што не би тре-
бало да буде. Нема напретка без
сертификованих садница и ра-
садника, а ми то у Србији нема-
мо - пожалио се Божо Јоковић
из Ариља.
рада. Све очи су сада упрте у државу и малина из прошле године. компоте одличног укуса и квалитета.
Ничу јер малинари и хладњачари ве- Уредни редови под засадом пођубре- њен утицај на нову сезону и нове откуп- - Имамо преко сто коопераната и шест
рују у свој производ и не одустају од ни су, оплевљени, с опремом за ферти- не цене. Спас у преради хектара сопствене производње малине,
њега. гацију и наводњавање. Одмах до пла- - Имали смо добру годину 2021. где - Сви се томе надамо - истиче Јоковић. али и хладњачу, капацитета 200 тона.
стеника, на отвореном, у нешто мало су сви, од произвођача до задњег из- Мале хладњаче су најздравији сектор Развијамо и одвојене секторе прераде
Стари вилемет трпи последице лошијем издању, одомаћена сорта ви- возника, били задовољни - подсећа производње, то су задружне и поро- замрзнутог програма и пакерицу за
лањске суше ламета бори се за свој род под ариљ- Божо Јоковић. - Следећа 2022. година дичне хладњаче које имају сопствену свежу малину. Имамо једним делом и
- Ово је засад јесење малине енроса- ским сунцем. била је најскупља по производњи. По- производњу малина, а уједно имају и прераду у Задрузи, производимо ком-
дира, која стиже у бербу од десетог - Плантажа виламета је на отвореном. чела је великим поскупљењима репро- кооперанте, а дошли су до ивице кра- поте, матичне сокове, дехидрирано
августа па надаље до позних дана но- У трећој је години родности и није у материјала, дневница, свега што је наш ха, јер нису непосредно повезани с тр- воће
вембра у пластенику, и до почетка но- најбољој кондицији, може се рећи, сред- трошак и доживели смо крах. Дошли жиштем. Између њих и тржишта су по-
вембра на отвореном. Пођубрена је њој. Прошле године била је незапам- смо до максимума откупне цене мали- средници - крајњи извозници.
НПК ђубривом и извршена је прва се- ћена суша и то се пренело и на ову
лекција садница које ће бити у роду. годину. Нема прираста биљака какав
Ове саднице су двогодишње, расту до треба да буде. Има ту и појаве болести
два метра. То је ремонтантна сорта, и улази се у проблематичну производ-
италијанска, која се пребацује у јесењу њу ове године. Прошле године смо на
бербу - прича нам Божо, док показује овом засаду имали 230 кг по ару, што
малину испод пластеника. је 23 до 24 тоне по хектару, а ове го-
дине неће бити ни приближно толико,
биће смањен род по јединици површи-
не - жали се Божо.
Предности нове енросадире
Објашњава нам да овде, једна до дру-
ге, расту две сорте које рађају у два
различита доба:
- Једна је летња, а друга јесења. Ви-
ламет је наша стара летња сорта, ми
смо највећи произвођачи у свету те
малине за замрзавање. Што се тиче
конзумне енросадире, још смо пиони-
ри у производњи. Исплативија је, јер
се пласира у конзумном стању, за свеж
пласман. Има бољу цену, касније се
бере, боља је понуда радне снаге, про-
беру се берачи, јер је рад у њој захтев-
нији.
Јоковић додаје да је виламет нашa
главна и најраспрострањенија малина:

16  јул 2023. јул 2023.  17

 а
ВОЋЊАК НАШЕ ВОЋАРСТВО цеонмаду
по к
НА СВЕТСКОЈ ВЕТРОМЕТИНИ
9 9 рспдтт
2 шковиам
о
+ тр стиже вдресу
и шу а
а
на в

КАКО ДА ФОРМИРАТЕ
УЗГОЈНИ ОБЛИК

Губимо ли корак
Пише:
др Александар
Лепосавић КАКО ДА ПРИПРЕМИТЕ

с развијенијим привредама?
ЗЕМЉИШТЕ
ISBN 97
8-86-79
66-091
-6

ГДЕ И КАКО
Боровн ДА ПОСАДИТЕ

М ица
есеци за нама прошли су у
неизвесности за већину во-
ћара у нашој земљи и окру-
жењу. Не постоји произво-
ђач јабуке, трешње, вишње
који се од краја прошле сезоне па
током читаве зиме и раног пролећа
није преиспитивао шта и како даље.
Засади последњих година доносе све
мању добит, а у претходној сезони су
многима направили и значајне губит-
ке. Ништа боља ситуација није ни када
су у питању произвођачи јагодастог
воћа.
Усмереност на тржиште Русије и до-
бро познати проблеми с пласманом
у ту земљу утицали су на то да се
интересовање за подизање нових
засада јагоде у великој мери смањи.
Такође, добар део произвођача овог
воћа знатно је редуковао улагања у
постојеће засаде. То је све довело до
знатно скромнијег стања јагодњака у
главним производним регионима код
нас.
Крупноћа плода важнија
од квалитета?
Када је у питању малина, ова про-
изводња дуже време трпи последице
нерегулисаних односа између прои-
звођача и откупљивача. Претходна
година је обиловала нелогичностима,
због којих су малинари, никада нео-
длучнији и неспремнији, дочекали
старт сезоне.
Ако се томе дода и чињеница да
велики број произвођача још увек
Аронија или иронија
није наплатио предату малину, и не
треба да чуди што су многи свели
улагања на минимум, а због проблема
у проналажењу радне снаге и цене
рада, велики број је производњу ор-
ганизовао без додатног ангажовања
људи са стране, само у оквиру свог
домаћинства. Слична ситуација је и
код купине.
Код високожбунасте боровнице,
која је у претходним годинама имала
велику експанзију и када је наша зе-
мља постала значајан произвођач нај-
квалитетнијих плодова у европским
оквирима, претходне године је до
изражаја дошао, по многима нереалан
и скоро једини критеријум који от-
купљивачи примењују приликом от-
купа овог воћа - а то је крупноћа.
Наиме, инсистирање на раније при-
сутном 12+, сада је порасло на 14+, а
за ову сезону чак и 16+ дијаметру пло-
да боровнице, довело је до тога да су
произвођачи на откупним местима за
своје плодове добијали лошије цене.
Инвестиције на низбрдици
Зато су многи боровничари одуста-
јали од таквих откупљивача и решење
тражили у пласману на пијацама, у ми-
нимаркетима или директном продајом
„од врата до врата”. Поједини су цеди-
ли сокове, или род прерађивали у џе-
мове и на тај начин постизали боље
цене. Због поменутог инсистирања на
крупноћи плодова, велики број боров-
Мој воћ
њак
изводњу у нашој земљи и може се стећи
утисак да полако одустајемо од лидер-
ске позиције у примени савремених
технолошких решења у засадима у овом
делу Европе. То је логична последица
све несигурнијег пласмана, пре свега
на руско тржиште. У том погледу, нај-
тежу ситуацију имамо у производњи
јабуке и вишње, а код јагодастог воћа
код малине, код које је у претходној
години дошло до великог застоја у пла-
сману на европску тржницу.
Све ово условљава да произвођачи,
иако прате светске токове, немају фи-
нансијских могућности за примену
савременијих технолошких решења у
својим воћњацима. Мора се рећи да
КАКО
ДА ОДАБЕРЕТЕ СОРТЕ
Пред вама је свих 20 џепних књи-
га из серијала „Мој воћњак“, „Мој
повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје
цвеће“. Књиге у формату 16x12цм у
пуном колору на 64 стране, лаке за
коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како
да кренете и почнете да формирате
свој засад, припремите земљиште,
одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња,
Крушка, Боровница, Јагода, Малина,
Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Пара-
дајз, Паприка, Кромпир, Краставац,
Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.

Изузев ароније, коју сврставају у групу јагодастог воћа, Србија није препо- ничара је током зиме и раног пролећа Србија по овом питању није изузетак Можете поручити путем телефона
зната ни као произвођач рибизле, огрозда и јоште и ове воћне врсте се нај- засаде веома оштро орезао и на тај и да тренд опадања улагања у воћар-
чешће гаје само за сопствене потребе, у оквиру домаћинства. Сама аронија, начин смањио родни потенцијал, да би ство постоји и у другим земљама Евро-
или „иронија”, како је већ дуже време у нашој земљи многи називају, дожи- тако добили крупније бобице. То су пе и света. Не треба губити из вида да
вела је судбину какву су јој предвиђали упућенији у дешавања у светским правдали и чињеницом да ће на тај произвођачи у развијенијим економи-
оквирима и која су непромењена више од 50 година. А то је да ово воће нема
перспективу код нас, иако су многи поверовали агресивној кампањи о лако-
начин имати и мање трошкове бербе.
Уопштено посматрајући, постоји тренд
јама имају далеко веће подстицаје и
већу сигурност за пласман својих про- 0691154004
ћи гајења, лековитим карактеристикама какве не поседује ниједна друга опадања инвестиција у воћарску про- извода у односу на наше воћаре dobrojutro.redakcija@gmail.com
воћка и сигурној и великој заради, и кренули у њен узгој. Међутим, за кратко
време суочили су се са чињеницом да аронију нико не откупљује и да не
знају шта ће са својом производњом.
Ова и сличне кампање, а кренуло је с пужевима, нојевима, чинчилама,
леском с тартуфима, којима смо били изложени, а што се у другим земљама
није дешавало, указују нам на то да стручњаци код нас морају имати већи
степен интегритета и одлучније и гласније бранити ставове струке и да не
треба да се повлаче пред квазистручњацима и маркетиншким кампањама. Да

Парадајз Лук Краставац

нам се овакве ствари у будућности не би понављале. ISBN ISBN ISBN

Мој повртњак Мој повртњак Мој повртњак

18  јул 2023.
 ВОЋЊАК
Г
роцка је општина у Србији с нај-
већим засадима воћа. Куда год
да кренете, све је под кајсијом,
бресквом, трешњом, вишњом, ја-
годама. И одавде се цео Београд,
све веће пијаце и маркети, снабдевају
најслађим плодовима лета. У Бегаљици,
једној од месних заједница Гроцке, жи-
ви и породица Ранковић, чије газдин-
ство већ деценијама узгаја кајсије. Од
деде, оца, па до најмлађег Игора који
је преузео посао, од пијаца, хладњача,
па до маркета, како су се времена ме-
њала, тако се и начин пласмана мењао.
Наравно, са све већим успехом и све
бољим пласманом.
- Имамо регистровано газдинство и
већ генерацијама се бавимо кајсијом.
У узгој је укључена цела породица: отац,
мајка, сестра, супруга и ја. Под кајси-
јом имамо осам хектара, и то је око
4,4 хиљада стабала. Просек је 15 годи-
Прва класа за
београдске маркете
20  јул 2023.
РАНКОВИЋИ У ГРОЦКОЈ
ПОСВЕТИЛИ СЕ КАЈСИЈАМА
на старости стабла. Калемљене су на
подлози од џенарика, и сами произво-
димо калем јер има доста превараната.
Више од четрдесет година калемимо,
деда, отац и сад ја. Не купујемо сад- да се убаци у велике продајне центре.
нице - прича Игор, који је од малена у
овом послу.
Не дозвољавају уцене
хладњачара
Никада није хтео да одустане и по- род, ма колики тај род био:
носан је на то што је успео да научи
како се калеми и да унапреди прои-
зводњу. У њиховим засадима највише
су заступљене конзумне сорте и нешто
мало за прераду. За конзум су наме-
њене кечкеметска ружа, новосадска
крупна рана, њу џерзи 39 и ружа. А за
прераду, џемове и ракију, ту је мађар-
ска најбоља.
- Кад је нормална година, да не буде
као прошле године што је преродила,
Пише: Зорица Драгојевић
уберемо између четрдесет и педесет
килограма по дрвету, прве класе - ис-
тиче Игор. - Све иде у конзум за мар-
кете, ја сам један од оних који је успео
Каже да је успео у тренутку кад је
схватио да не жели да га хладњачари
уцењују. Сам је одрадио маркетинг, ку-
пио хладњачу, сам се спојио с марке-
тима и сада већ у марту има откупљен
- Имамо све своје, не
зависимо од других -
каже Игор Ранковић.
Сам је одрадио
маркетинг, купио
хладњачу, сам се
спојио с маркетима и
сада већ у марту има
откупљен род,
ма колики тај
род био
- Имамо све своје, не зависимо од
других. Био сам мањи када је деда
био жив и гледао сам како се он и
отац пате с прекупцима и хладњача-
рима. Ја сам се потрудио да, пре него
што озбиљно уђем у производњу, на-
бавим хладњачу. Пре десет година пре-
узео сам вођење газдинства и успео да
остварим сарадњу с маркетима и да не
зависим ни од кога. Сваке године још
у марту и априлу обезбедим продају и
на мени је само да то приведем крају
како треба. Цена је у односу на хлад-
њачаре већа, откупе цео род и увек
траже још. Ја сам задовољан.
Једино што му је било теже у почет-
ку јесте шездесет дана одложено пла-
ћање, законски. Док није стао на ноге
и почео да добија први новац за уло-
жено, било је тешко. Сада је све како
треба да буде и заиста је Игор пример
за младе људе, како треба да се ради
и да се вреднује своје.
Слух за струку и науку
Од оца и деде научио је и где да по- пролеће хладно, а после снег, задово-
сади кајсију, како је мраз и град не би љан сам родом. Ни пуно ни мало, то је
ВОЋЊАК
На њихових осам
хектара кајсије највише Репер за младе воћаре
су заступљене конзумне - Јесам репер за младе пољопривред-
сорте кечкеметска ружа, нике, воћаре. Прво треба да покушају
да обезбеде хладњаче, да не зависе ни
новосадска крупна рана, од кога, јер 90 посто произвођача јури
њу џерзи 39 и ружа, а за да обере ту робу и да је што пре прода.
прераду у џемове и ракију Немају где да је чувају, она можда
мађарска је најбоља може један дан да издржи у приколици,
а већ сутрадан мора да се распрода,
па макар отишла и у ракију. Млађи сам,
али сам гледао како су се отац и деда
патили због тога - сећа се Игор
Ранковић.
сад оно што кажем. Било је доста
монилије ове године, прскано је
три пута против монилије и једном
кад је плод већ изашао из чашице
и почео лист, ишла је заштита за
лист и за плод. Обавили смо и дру-
гу заштиту листа и плода. Било је
и једно прскање пред брање, само
за монилију фруктигену, зато што
кајсија иде у хладњачу, не за извоз и
прераду. После се доставља маркетима,
а монилија фруктигена штити од пле-
уништили. Због тога ова година њему сни и трулежи у хладњачи.
није штетила, род је сачуван, а сачува- Као и његови преци, и Игор сарађу-
ла га је сама природа. је са стручњацима, верује у њихову реч
- Нисам осигуран, јер је таква пози- и ради онако како му саветују:
ција њиве да нема града, ни мраза - - Обавезно радимо анализу земље,
наводи Игор. - Кајсија мора да буде на без тога ништа. Сарађујемо са ПСС
двеста метара надморске висине, или Младеновац, нарочито када је у пита-
више и онда нема проблема са градом њу заштита воћа. Знамо и ми доста, али
и мразом. Све испод тога је ризик. Ни- не све. Појављују се нове болести, ин-
сам имао штете од зимских мразева. С секти су отпорнији, морају препарати
обзиром на то да је прошла година била да се мењају - како Игор Ранковић
веома родна, то може да се одрази на каже - потребно је стално пратити си-
плод ове године, зима је била топла, туацију, али и волети своје засаде и
бити упоран
Најбитнија је љубав
- Ретко ко се одлучује за воћарство јер је прилично несигурно. Прво морате
све то да волите, љубав је најбитнија. Растао сам уз јагоде, јер су се моји прво
њима бавили, имамо их и сад, али мање. На жалост, доста младих почне, буду
пуни елана кад дође род и берба, а онда се сусретну с хладњачарима и разо-
чарају се. Једна година, друга, дигне се сидро, напусте оно што су радили и
оду у државне или приватне фирме да раде за плату. Тога ће бити све више. Ја
немам никог изнад себе, прва сам рука, што ми причињава велико задовољство
и сигурност у свој останак у воћарству - закључује млади воћар из Бегаљице.
јул 2023.  21
 ВОЋЊАК ИСКУСТВА СТАРОГ ВОЋЊАК
ВОЋАРА ИЗ ПРИЈЕВОРА
Пише: Зорица Драгојевић

М
ирослав Робајац, из села При-
јевора код Чачка, стари је
кајсијар. На његовом газдин-
ству расту старе сорте кајси-
ја, оне најлепше, најслађе,
остале из давних времена на која ми-
рисом подсећају, калемљене на бело-
шљиву и родне таман толико да има
довољно за продају дестилеријама. Од
деде и оца сад остаје његовим наслед-
ницима, за живот и уживање.
- Моје домаћинство, које броји десет
чланова, има око пет хектара кајсија
отац, калемио их на белошљиву и по-
ставио добар темељ за будуће генера-
На пет хектара
ције. Мирослава Робајца
Удружили се мраз и монилија
у селу Пријевору код
- Док је отац био жив, калемио је ста- Чачка расту старе
ре сорте на подлогу белошљиву и углав-
ном смо већ засадили одређене количи-
сорте кајсија, оне
не, тако да врло мало има нових засада. најлепше, најслађе,
Што се тиче отпорности на болест и
мразеве све се, углавном, исто пона-
остале из давних
шају. Нема разлике. Некада, на жалост, времена на која
прерано изађу, чим су први топлији мирисом подсећају,
калемљене на бело-

Калем на белошљиви
- Кајсија је цветала и заметнула пло- Надамо се да ће род који стиже сад, Када се све заврши како треба и плод
шљиву и родне таман дове у априлу и мају, али је лоше, хлад- у јулу, бити добар, без обзира на то дође у гајбице, ту су дестилерије које
но време прилично успорило тај процес које су кајсије у питању. Оне све, без га откупљују. Том сарадњом задовољни
толико да има

за сигуран род кајсије

- каже. - Кајсије су углавном домаће,
има нешто мало новосадских сорти.
Старе, домаће кајсије, које су најбо-
ље и које се користе једино за ракију,
сокове, џемове, засадио је још његов
Мирослав у свом засаду има кајсије
старе и шездесет година
пролећни дани и самим тим је већа
могућност да их оштети мраз или град
нешто касније - објашњава Робајац.
И баш то се ове године и догодило.
Пријевор и села око њега, која имају
довољно за продају
дестилеријама
веће засаде, добрано су пострадала.
Мраз и монилија нису поштедели кај-
сију, штете је било, али је било и рода,
таман толико да се исплати уложено и
нешто заради.
- наставља наш саговорник. - Штете је
било доста, на целом подручју, и ту
спадају четири села која су са горње
стране Мораве. Пријевор, Горевница,
Миоковци, Милићевци, то су села која
највише имају кајсија и све су нас она
два-три мраза у априлу оштетила. Ви-
ше су страдала села на већим висинама,
Миоковци и Горња Горевница. Нестабил-
но и кишно време донело је и монилију,
болест која долази преко цвета.
обзира на то када цветају, стижу по-
четком овог месеца, а род им зависи
од старости стабла. Мирослав у свом
засаду има кајсије старе и шездесет
година, у чијим крошњама може ро-
дити по 200 кг плода, о чему каже:
Стара стабла роде
и до 200 килограма
- У зависности од старости кајсије мо-
же бити од десетак, двадесет килогра-
ма по стаблу, па до двеста килограма,
и то код кајсија које су преко шездесет
година старости.
Да би кајсије боље родиле и да би
све ишло како треба, породично газдин-
ство Робајац користи савете стручњака
из ПСС Чачак.
- Наравно да се консултујемо са струч-
њацима - потврђује у разговору за „До-
бро јутро“. - Како да не. Ми смо ту
годинама, свако од нас међу њима има
пријатеље, школске другове, тако да је
то нормално. И као комшије и прија-
тељи размењујемо мишљења и с про-
давцима препарата, једни друге слу-
шамо, јер смо сви у истом кругу.
су и једни и други: Робајци јер имају
сигурно тржиште, а ракијаши јер има-
ју одличну кајсију.
- Нашу кајсију највише продајемо де-
стилеријама за ракију, тако да је и цена
мало сигурнија - искрен је Робајац.
- Имам шездесет година и цео живот
је исто: кад роди, они у откупу смање
цену, кад не роди, онда сам сносиш
своју штету, јер су улагања поприлична.
Зато су ти ракијаши добри, свако од нас
има по пар њих који купују и плаћају
добру цену, коректни су.
Када се сагледају трошкови и при-
ходи, може да се преживи. Притом
Робајци своју механизацију, свој зној
и муку не рачунају, то је код сељака
немерљиво.
- Пошто сви имамо механизацију, то
се нешто и не прерачунава. Углавном
се највише даје за ђубриво, вештачко
и за препарате, нафту. Велики су рас-
ходи, али некако излазимо на крај -
задовољан је и поред тешке сезоне Ми-
рослав Робајац из Пријевора

Пропустио да осигура од мраза

Мирослав Робајац је један од оних који осигурава своје воћњаке, свестан
на каквом тлу су засађени и да је штета од мразева више него могућа.
- Десет година осигуравам засаде. Ове године, први пут, нисам осигурао од
мраза, а од града јесам. Проблем је у томе што учествује само Дунав осигу-
рање, које је поставило неке нове услове, па је и држава хтела да смањи
учешће са 70 на 40 посто, што није повољно. Мислим да је одлучено да ипак
буде 70 посто у осигурању и град Чачак годинама даје по 10 посто - објаснио
нам је Мирослав.

22  јул 2023. јул 2023.  23

 ВОЋЊАК ЗЕЛЕНА РЕЗИДБА ПОСЕБНО ЗНАЧАЈНА ВОЋЊАК
ЗА БУЈНЕ СОРТЕ ВОЋАКА
Одстрањивањем сувишних младара елиминишу се

З
елена резидба је допунска мера
која је посебно значајна за бујне
сорте воћака и у савременим за-
садима у густом склопу. Зеленом
резидбом потенцира се пораст
младара који имају повољан распоред у
круни и не засењују унутрашњост, а огра-
ничава се пораст сувишних, који би ина-
че зимском резидбом морали да се уклоне.
Ова резидба превасходно има задатак
да обезбеди услове за образовање род-
них пупољака за наредну годину. Од-
страњивањем сувишних младара од-
страњују се сувишни потрошачи воде и
хране, а светлост и ваздух лакше проди-
ру у унутрашњост круне.
Превише касна зелена резидба не
даје жељене резултате, као ни одстра-
њивање веће масе лишћа.
Вишак су младари непосредно уз
вршне младаре примарних и секун-
дарних грана, сви који су бујни, а
нису потребни воћки, а препознају
се по томе што избијају сa гор-
њих страна грана и бујнији су од
Пише: Проф. осталих, или избијају под оштрим
др Зоран
Кесеровић углом на водилици
Зелена резидба посебно се препору- Имајући у виду високе темпертатуре
чује за бујне сорте јабука, попут гло- у тређој декади јула, треба бити опре-
стера, фуџија, елстара, грени смита, зан са зеленом резидбом и померити
декосте, ред јонапринса и сличних. Ова је за другу декаду августа, када прође
резидба долази до изражаја само ако период високих температура, јер би
се изведе правовремено. резидба у то време утицала додатно на
бескорисни потрошачи воде и хране, светлост и ваздух
но дужи, тако да се ризик од измрза-
вања свих цветова смањује. лакше продиру у унутрашњост круне, чиме се стварају
Младари који су нескраћени, разви- услови за образовање родних пупољака за наредну годину
јају се у дужину. На њима се формира
знатно мањи број цветних пупољака, гранама. Ране које се стварају приликом Зеленом резидбом одстрањују се мла-
нешто већи број на другој зони мешо- резидбе у периоду вегетације лакше дари који се развијају непосредно уз
вите родне гранчице. зарастају и мање су подложне напади-
ма разних патогена, него кад се та ре-
вршне младаре примарних и секундар-
них грана и сви они који који су бујни,
Подстицај ранијем ступању зидба обавља у току зиме. Након извр- а нису потребни воћки.
у род трешања шене летње резидбе мања је потреба за Зелена резидба обавља се одмах по-
И у интензивној производњи трешње, зимском те је летња резидба корисна са сле бербе плодова. Што су сорте рани-
зелена резидба је обавезна и неизостав- становишта рационалнијег коришћења је епохе сазревања, код њих се оста-
на мера, посебно значајна за бујне сор- радне снаге. Код младих засада, пред- вљају дужи патрљи изнад скраћених
те и у савременим засадима у густом ност треба дати повијању грана. младара. Оваквом зеленом резидбом
склопу. Утиче на развој стабла, смањује Летња резидба може успешно послу- и ломљењем бујних младара депрестив-
бујност и потенцира раније ступање на жити за поправљање грешака које су но се делује на вегетативни пораст и
род. У савременим засадима трешње направљене зимском резидбом, а да тиме се директно смањује бујност
резидбом треба потенцирати појаву пу- се при томе не изазове реакција воћки воћака
пољака и рађање на витим родним на резидбу.

Мање сувишних младара, више родних пупољака

Зеленом резидбом одстрањују се мла- Препорука је да се младари орезују по појаву ожеготина на плодовима, пого-
дари који се развијају непосредно уз завршетку активног вегетативног раста, тову у засадима која немају против-
Оптималан број плодова по стаблу на подлози М9
вршне младаре примарних и секундар- обично у другој половини јуна и почетком градну мрежу.
них грана и сви они који су бујни, а јула. Према нашим истраживањима, то Табела десно служи као оријентација Старост Бребурн, златни Гала, pink lady, грени Црвени Црвени делишес
Фуџи
нису потребни воћки. Такви младари је боље урадити у другој или трећој де- колико се стабла, старости између две година делишес, пинова смит, канзи, jazz делишес спур
препознају се по томе што избијају са кади августа, јер тада изведена резидба и пет година, могу оптеретити. Притом 2 30-40 25-30 20-25 15 25-30
горњих страна грана и бујнији су од депресивно делује на пораст, а диферен- се претпоставља да је коришћен квали-
3 50-60 45-50 40-45 25 45-50
осталих, или избијају под оштрим углом цирање цветних зачетака је боље за на- тетан сертификован садни материјал са
на водилици. редну годину. Орезане воћке вишкове 7 до 9 превремених гранчица, као и 4 70-80 60-70 50-60 30-35 60-65
За формирање узгојних облика зе- хранива користе за даљи развитак пло- добро развијеним стаблима. 5 100-110 90-100 70-80 40-50 70-75
леном резидбом потенцира се пораст дова и образовање родних пупољака за Прво треба отклонити лоше оплође-
жељених младара, од којих ће се фор- наредну годину. Због смањене влаге у не и једнострано развијене плодове, Оријентационе вредности броја плодова за производњу која је оријентисана ка квалитету
мирати основне и секундарне гране, земљишту и високе температуре ваздуха као и плодове са смеђим флекама. Пре-
као и сама продужница. Обавља се у току лета, воћке интензивно дишу. Зато поручујемо следећи редослед проре- Размак између стабала (м): 3,2x1 3,2x0,9 3x0,8
Сорта
када младари достигну 5 до 10 цм, а то је потребно да се одстрани и један део ђивања: фуџи, црвени делишес спур, т/ха плодова/кг Број плодова по стаблу
је обично у првој декади маја. Овом лишћа. Тако се преостало лишће нормал- гала, елстар, pink lady, бребурн, црве-
Грени смит 70 5,5 137 123 103
резидбом одстрањују се или закидају но снабдева водом и храном. ни делишес стандард и друге сорте.
врхови младара који се развијају не- Јонаголд 70 4,4 110 99 82
посредно уз вршне младаре основних Утицај зелене резидбе Летња резидба кајсије Голден 70 5 124 112 93
грана и водилице, а и бујни младари на потенцијалну родност Летња резидба кајсије изводи се кра-
пупољака јабуке Бребурн 70 5,5 137 123 103
који нису потребни за формирање ске- јем јуна или у јулу, што зависи од кре-
лета. тања вегетације у тој години, климат- Гала 50-60 6 107-128 96-115 80-96
Број пупољака са
ских прилика, сорте и подлоге. Овом Црвени делишес 50-60 5 89-107 80-96 67-80
Обавезна мера у интензивној Сорта
цветним зачецима (%) резидбом се прекраћују избили мла- Фуџи 50-60 4,5 80-96 72-86
производњи јабуке Зелена
Контрола дари за 1/3 или 1/2. На тако прекраће-
резидба Pink lady 70 5,5 137 123 103
У интензивној производњи јабуке зе- ним младарима са стране избије неко-
лена резидба је обавезна и неизоставна Ајдаред 50,8 39,1 лико мешовитих превремених младара. Пинова 70 5 - 112 93
мера. Утиче на развој стабла и смањује Елстар 50,0 39,2 Тако се добија већи број цветних пу- Канзи 60 5 107 96 80
бујност, омогућава бољу осветљеност, пољака у круни, њихова већа отпорност
те самим тим и бољу обојеност. Након Глостер 10,2 7,6 на ниске температуре у току зиме и Размак између стабала (м): 3x0,7 3x0,6 2,8x0,6
обављене летње резидбе мања је по- Јонаголд 59,8 43,8 одлагање фенофазе цветања за 3 до 7 Сорта
т/ха плодова/кг Број плодова по стаблу
треба за зимском. Код младих засада *Зелена резидба је урађена крајем дана. На стаблима где је урађена ова-
предност треба дати повијању грана. јула и почетком августа месеца ква резидба интервал цветања је знат- Црвени дел. Спур 50-60 5 58-70 50-60 47-56

24  јул 2023. јул 2023.  25

 ВОЋЊАК
Заражени листови
морају се уништити
А
ко није у великом засаду, леска
се код нас гаји по стабло-два
на окућници или у мешовитом
воћњаку, где често неопажено
прође напад паразитне гљиве,
проузроковача пепелнице, када јој тре-
ба помоћи. Пепелница леске коју про-
узрокује гљива Phyllactinia guttata је
најчешћа болест ове воћне врсте.
Истраживања дипломиране инжењер-
ке Марије Ивановић из ПССС - а у
Крагујевцу показала су да се ова бо-
лест, у мањем или већем интензитету,
јавља у свим регионима гaјења и свим
засадима леске. Гљива презимљава на
наличју опалог лишћа. У пролеће за-
ражава младе, зелене биљне органе.
Први симптоми болести уочавају се на
наличју листова као мале, брашнасте
пеге које се временом увећавају, по-
26  јул 2023.
стају дебље, захватају већу регију, а на
површини се формирају конидије, ор-
гани за размножавање гљиве, које су
јасно уочљиве и којима се зараза шири
током вегетације. Имају облик лоптице,
а њихова боја се мења од жуте до мр-
ке и црне.
Ако се зараза оствари у фази фор-
мирања лисних пупољака, симптоми
се уочавају касније у лето, обично то-
ком јула и августа, када штете и нису
тако велике, јер у то време листови се
већ и природно припремају да заврше
вегетацију. Ако такви листови опадну
и остану испод воћака, штете ће бити
велике већ следеће вегетације.
- Воћари који открију пепелницу на
својим стаблима леске не би требало
да је занемаре - упозорава инж. Ива-
новић. - Сво опало лишће би ваљало
ЗАШТИТА ЛЕСКЕ
ОД ПЕПЕЛНИЦЕ
Пише: Светлана Мујановић
Први симптоми
болести уочавају се
на наличју листова
као мале, брашнасте
пеге које се временом
увећавају...
сакупити, изнети из засада и спалити,
простор око воћака узорати или иза-
шовити, да се униште или у земљиште
закопају сви делови преосталих зара-
жених листова.
У регионима у којима се леска гаји
на већим површинама, регионалне про-
гнозно-извештајне службе прате развој
пепелнице на овој воћној врсти и бла-
говремено обавештавају воћаре о вре-
мену заштите хемијским препаратима.
Препоручују се углавном фунгициди
на бази а.м. penkonazol и а.м. sumpor,
а најповољнији тренутак за заштиту је
чим се открију први знаци заразе. Ако
зараза није јака, лишће се не мора из-
носити напоље и спаљивати, довољно
је да се у засаду растури urea, 40 кг по
хектару, и дубоко заоре
 ВИНОГРАД ЛЕТО Важно је решити се непотребних ластара ВИНОГРАД
У ВИНОГРАДУ који троше хранљиве материје и воду

Пише: Биљана Ненковић

Р
азвој винове лозе и добар род
винограда највише зависе од
радова током лета. То је време
када грожђе почиње да расте
и сазрева. Виноградаре чека
много посла: од управљања крошњама,
проређивања гроздова, контроле ште-
точина и влаге. Стога је јул месец у го-
дини који је најпрометнији у винограду.
Управљање крошњом један је од нај-
важнијиха задатака током летњег пе-
риода. Ова мера укључује обликовање
лишћа и винове лозе да би излагање
сунчевој светлости, као и проток вазду-
ха били равномерни. Такође, помаже
у спречавању болести, али и да грожђе
равномерно сазрева. Када се спомиње
крошња, мисли се на лишће винове
лозе, изданке и ластаре. Они играју
кључну улогу у фотосинтези и сазрева-
њу плодова.
Зона грожђа мора бити
чиста и слободна
- Уклањањем листова виноградар упра-
вља величином и обликом крошње. У
овом периоду године важна је зелена
резидба, која се обавља од краја маја
до краја јула. Подсећања и поређења
ради, зимском резидбом регулишемо
принос грожђа у текућој години, а лет-
ња је корекција зимске резидбе на зрело.
У овој резидби важно је решити се не-
потребних ластара који троше хранљи-
ве материје и воду. Следећа мера је
скраћивање родних ластара на 20 до
30 центиметара од висине горње жице.
Треба водити рачуна о томе да то скра-
ћивање радимо у правом тренутку. Ако
то обавимо прерано, доћи ће до интен-
зивног пораста заперака. Ако обавимо
превише касно, неће бити заперака. То
може да штети, јер младо лишће запе-
рака има добру фотосинтетску актив-
ност - објашњава Данко Петровић, са-
ветодавац за виноградарство из Тополе.
Следећа мера је закидање заперака
у зони грожђа. Простор у тој зони мо-
ра да буде слободан, како би прове-
треност била добра, чиме се лоза и
грожђе штите од обољења.
- Правило је да се заперци закидају
одстранити све гроздове који су зао- давине стварају и непогоде попут града,
кад дођу у фазу 5 до 7 листова и заки-
стали у порасту или су механички оште- могу да створе услове за јаче нападе
дају се на 2 до 4 листа. Затим следи
ћени. Ова мера осигурава да се прео- болести. У том случају, на листовима је
дефолијација или уклањање лишћа. Као
стали гроздови развијају равномерно могућа појава пламењаче, а на гроздо-
и код заперака, зона грожђа мора би-
и у потпуности. вима пепелнице.
ти чиста и слободна, због проветрено-
- Редукција приноса је изузетно важна, - Виноградари морају брзо да реагу-
сти и осунчаности. Уколико је јужнајер тиме обезбеђујемо здравим гроздо- ју у случају појаве болести. Треба во-
или западна страна, које су под директ-
вима оптималну величину зрна и ква- дити рачуна, ако је кишно лето, да ли
ним утицајем сунца, треба водити ра-
литет. Помаже да род који остављамо долази до пуцања бобица због велике
чуна о томе да се гроздови не оголеу винограду има бољи укус и арому. количине падавина. Тада пуцају опне
превише, како их сунце не би спржило
Такође, смањује се и ризик од појаве бобица, и на тим пукотинама је могућа
- додаје Петровић. штеточина и болести - напомиње Дан- појава трулежи. Ако су високе темпе-
ко Петровић. ратуре, онда у јулу и августу земљиште
Проређивање гроздова Виноград се у овом месецу налази у у винограду треба да је растресито. За-
Виноградаре у овом периоду очеку- фенофази интезивног пораста и разво- штита од болести ради се после зелене
је и проређивање грожђа. Треба прво ја бобица и грозда. Могуће обилне па- резидбе - наводи Петровић

Управљање крошњом увод у родну јесен

Закидање заперака Прашење винограда Наводњавање

Заперци су потребни и корисни за винову лозу, али виноградар само правил- Летњи пљускови стварају покорицу на површини земље. Зато је Наводњавање је још један задатак током
ним уклањањем и контролом раста може стећи корист. Заперак је у суштини у току лета потребно неколико прашења, односно, плитке обра- лета, посебно зато што смо сведоци да су
резервни потенцијал новога раста из пазуха листа. Уклањање заперака треба де до дубине од десетак сантиметара. У фази зелених бобица последњих година велике суше. Виногра-
обавити правилно, јер се ипак ради о задирању у живо ткиво. потребно је наводњавање, тамо где је то могуће. Последњи рок дари треба да прате нивое влаге у земљи-
Закидање заперака треба урадити оштрим, дезинфикованим сечивом. Пре- могућег наводњавања је шарак, јер у фази зрења велика влажност шту и да по потреби прилагођавају распо-
касним уклањањем заперака, посебно када се повуче сам на доле, може доћи земљишта може да омете сазревање и повећа садржај киселина ред наводњавања, како би лоза добила
до повлачења флоемског ткива биљке и оштећења младога пупа. у бобици. потребну количину воде.

28  јул 2023. јул 2023.  29

 ВИНОГРАД
Платинасти шардоне - омнибус лектор
Винарија „Ердевик“ у којој сада
Тања Ђуричић ради, поседује 42
хектара винограда у Крчедину и
16 у Ердевику. Има врло широку
палету сорти - од каберне сови-
њона, мерлоа, шираза, преко
совињон блана и шардонеа у
Крчедину до белог и сивог пи-
ноа, грашца и тамјанике у Ер-
девику. Тања каже у контексту
приче о климатским проме-
нама, да се „Ердевик“ може
поносити са четири етикете
црвених вина, екстрактних,
одличне танинске структу-
ре, пуних и с релативно
високим процентом алко-
хола, што Фрушка гора пре
није могла себи да приу-
шти.
- Највећа награда коју је
добио „Ердевик“, а и ја са
њим, јесте платинаста ме-
даља на Декантеру за шар-
доне. Први шардоне који смо
направили у „Ердевику“ барикира-
ни је шардоне - омнибус лектор, од
бербе из 2015. и он је у Лондону
2020. године добио платинасту
30  јул 2023.
ЕНОЛОГ ТАТЈАНА ЂУРИЧИЋ:
КАКО СЕ ДОСПЕВА НА ВРХ
Ништа не може
бити случајно
К
медаљу. Врло сам поносна
на ту награду и то вино које
је еволуирало у времену и
заслужило 97 поена на Де-
кантеру - не скривајући за-
довољсто својим постигну-
ћем истиче Ђуричићева.
Њен фаворит међу црве-
ним винима је шираз. При-
знаје да је била скептична
када би чула да га је
неко посадио на Фру-
шкој гори. Међутим...
- Испоставило се да
је то најбоље црвено
вино у винарији „Ер-
девик“. Грожђе ши-
раза има танку по-
кожицу и веома је
склоно ботритису.
Када су хладне и
кишне јесени, може
лако да се зарази бо-
тритисом и да немамо
грожђе за производњу вина.
Ако се пак то не догоди, шираз
успева да сазри врло лепо у Крче-
дину и подари изузетно екстрактно,
ароматично, концентрисано вино.
„Навипу“ и у том тадашњем гиганту од-
Пише: Зорица Милосављевић
ада је уписала Технолошки фа-
култет у Новом Саду, смер за ми-
кробиолошке процесе, Татјана
Ђуричић, сада успешан и цењен
енолог чија вина носе прести-
жне награде са светских оцењивања,
по сопственом признању, није тачно
знала шта је уписала и куда ће је то
одвести. Каже да њен улазак у свет ви-
на можда делује као низ случајности.
Mеђутим, она мисли да ништа нe може
бити случајно и верује да све има вишу
сврху.
-Тек када смо на трећој години доби-
ли технологију пива, вина, квасца и
алкохола, и после тога почели у окви-
ру праксе да обилазимо фабрике, схва-
тила сам да сам начинила добар избор
и да ми се то свиђа. Моја прва жеља
била је да радим у пиварству, али жи-
вот ме је одвео на другу страну, у ви-
нарство - каже Татјана Тања Ђуричић,
за коју кажу да се налази на врху ле-
ствице наших енолога.
Од “Навипа“ до „Винума“
Каријеру је почела у „Навипу“ у Пе-
троварадину. Како каже, у то време
није било лако наћи посао у струци, јер
мале, приватне винарије готово да нису
постојале. Пошто није било избора, по-
кушала је и имала среће да је приме у
Тек на трећој години студија технологије је схватила
да је начинила добар избор и да јој се то свиђа
ради приправнички стаж. Стицај окол-
ности је хтео да након стеченог при-
правничког стажа остане у „Навипу“ и
тако је почела њена каријера, која је
надаље ишла само узлазном линијом.
- У „Навипу“ сам научила прве кора-
ке, најважније и основно о производњи
вина, а касније сам се само усаврша-
вала. Седам година сам провела у „На-
випу“. Када смо колега виноградар и
ја напустили „Навип“, основали смо
фирму која се бавила продајом опреме
и енолошких средстава и пружали кон-
султантске услуге. Мало по мало, поче-
ла сам да радим за приватне винарије,
које су двехиљадитих година отваране
у већем броју. У сезони 2009/2010. пре-
стала сам да се бавим продајом опре-
ме и посветила се искључиво производ-
њи вина - каже Тања.
Прва винарија у коју је после ушла
био је „Винум“ у Сремским Карловци-
ма. Тамо ју је дочекала потпуно друга-
чија ситуација од оне на коју је навикла
у „Навипу“. Реч је о савремено опре-
мљеној винарији, технички оспособље-
ној за производњу квалитетних вина.
Притом, количина вина с којом је ра-
дила у тој приватној винарији била је
неупоредиво мања односу на ону у „На-
випу“. У време када је почела да ради,
индустријска постројења за производ-
њу вина нису била опремљена модер-
ном опремом, неопходном да се ква-
литет вина подигне на виши ниво. То
је био и највећи проблем тадашњег
винарства.
- Прво вино које сам произвела у „Ви-
нуму“, и које је добило сребрну меда-
љу у Паризу, јесте совињон блан из 2009.
године. То је била и прва берба сови-
њона из „Винумовог“ винограда. То
сребро је тада било изузетно велика и
ретка награда, јер се приватни сектор
тек почео развијати у Србији и вина
таквог типа, која су доста различита од
индустријских, није било пуно. Стога
није било ни много награда с великих
такмичења где се оцењују вина из целог
света. Пуно ми је значило признање с
таквог оцењивања, јер је оно потврда
да имамо производ који може да стане
на црту с винима из Француске и дру-
гих земаља које су најпознатији прои-
звођач квалитетних вина у то време -
прича Тања.
Улога консултанта у винарству
Радом у карловачком „Винуму“ Тања
је себи отворила врата приватних про-
извођача вина и убрзо је уследио ан-
гажман и у другим винаријама у Кар-
ловцима и околини. По њеним речима,
тиме је отпочео њен консултантски посао 
ВИНОГРАД
Прави моменат
за моментум
По оценама многих добрих по-
знавалаца и љубитеља вина, кабер-
не совињон по имену Моментум,
винарије „Веритас“ из Сремских
Карловаца, најбоље је фрушкогор-
ско вино, а можда и на ширем по-
дручју. Колико је добар, потврђују
и одличја којим се окитио на Де-
кантеру. Његов творац је Тања Ђу-
ричић.
- Моментум се производи од гро-
жђа из „Веритасовог“ винограда.
С пуном пажњом и брижљивошћу
се ради у том винограду. Међутим,
климатски услови нам не дају сва-
ки пут прилику да произведемо вино
врхунског квалитета какво је - мо-
ментум. Он је први пут произведен
од бербе 2012. године и добио сре-
бро на Декантеру. Међутим, тек
после пет година, 2017. опет су се
стекли услови да се поново прои-
зведе. Други пут је на истом оце-
њивању освојио злато. Сада ишче-
кујемо нови, пратимо га, надајући
се најбољем - каже Тања Ђуричић.
јулјул2023.
2023. 31
 ВИНОГРАД
у винарству. По закону о вину, код нас
веће винарије, које су регистроване
као д.о.о, морају да имају запосленог
технолога, уколико им је производња
већа од 30.000 литара. Винарије мањег
капацитета морају да имају запосленог
с најмање завршеном средњом школом,
који има шест месеци искуства у раду
у винарству, док предузетници могу да
ангажују консултантску кућу - фирму
која има технолога.
Сада ради за неколико винарија, а
каква вина у њима ствара, зависи од
више фактора. Наглашава да је то вр-
ло комплексно питање. На то каква ће
се вина произвести у првом реду утиче
сировина, односно, квалитет грожђа -
да ли потиче из откупа или винарија
има сопствене винограде. Велику уло-
гу у крајњем производу игра и жеља
власника винарије. Важно је какво вино
он жели да се добије у погледу стила,
која му је циљна група потрошача, којој
ће ценовној категорији припадати, и
на крају, много зависи од тога како је
сама винарија опремљена.
- Ако желимо вина високог квалитета,
морамо имати изузетно добро грожђе
и добро опремљену винарију, да би се
постигао циљ. Имам одрешене руке у
том стваралачком процесу, могу да
креирам како желим, али се морам
држати задатих оквира - напомиње
наша саговорница.
Са совињоном нема компромиса
На питање каква вина воли да прои-
зводи, са смешком одговара - добра
вина.
- Волим да радим са совињоном бе-
лим. То је моја омиљена сорта. Врло је
захтевна, али мени најдража.Тежак је
и у винограду и у винарији и тешко је
изаћи на крај с њим. Могло би се рећи
да са совињоном нема компромиса,
док је са шардонеом и другим сортама
рад лаганији. За квалитет вина од со-
вињона врло је битно каква је година
у смислу температуре и падавина. Када
су температуре јако високе, лако се
изгубе ароме, a уколико је влажна го-
дина, лако се зарази ботритисом. Поврх
тога, уколико опрема у преради грожђа
и производњи вина није адекватна, со-
вињон, који је осетљив на кисеоник,
врло брзо остаће без арома - објашња-
ва Тања.
32 јул 2023.

Волим да радим са совињоном белим. То је моја омиљена
сорта. Врло је захтевна, али мени најдража
За вина наших винарија каже да су
добра. Истиче да је задовољна чиње-
ницом колико смо у том погледу на-
предовали последњих двадесетак го-
дина. Почетком 2000-их година, каже,
стасало је много нових винарија који-
ма је било најбитније да се добије ква-
литетно вино. Њена оцена је да се пуно
ради у виноградима, на сортименту и
у винаријама, и да су резултати тога
видљиви, а један од показатеља су мно-
гобројне награде на великим оцењи-
вањањима у свету. Додаје да су оне
важне због тога што је Србија мала,
непозната земља у винском свету и врло
често се догађа да странци питају да
ли ми уопште и производимо вина. За
произвођаче је битно да имају награде
на светским оцењивањима, уколико
желе да извозе вина, јер су оне доказ
квалитета. Помаци су, по њеном мишље-
њу учињени и у односу државе према
произвођачима. Држава сад ради на
маркетингу и промоцији наших вина у
свету, што је значајан корак на путу
изласка Србије на светско тржиште.
- Углавном се саде интернационалне
сорте, али и неке аутохтоне и новоство-
рене. На Фрушкој гори све беле сорте
дају одличан резултат. С обзиром на
промену климе и глобално отопљење,
сада почињемо бербу и месец дана
раније него што је то било пре дваде-
сетак година. То нам даје могућност да
гајимо и црне сорте грожђа и да доби-
јемо изванредан квалитет црних вина.
Чак и каберне совињин сада може да
сазри. Раније, када смо у бербу крета-
ли половином септембра или касније,
каберне није имао никакву шансу да
сазри. У последњих десетак година ка-
берне совињон беремо у октобру и до-
бијамо и фенолну зрелост, али и врло
висок проценат алкохола, који понекад
достиже вредност од 16,5 процената.
Посао енолога не подразумева само
рад у подруму или винарији, него укљу-
чује одређене задатке и у винограду.
Тања каже да се производња грожђа
мора прилагодити стилу вина који се
жели добити. Зато су неопходне кон-
султације и саветовања с виноградари-
ма и власницима винарија. У договору
с њима, одређује како ће се радити у
винограду, узима узорке на терену, про-
ба грожђе, како би одредила прави
моменат бербе за вино оног квалитета
који жели да се постигне.
- Ово је врло леп посао, а тежак је само
месец или два у време бербе, када се
ради 24 сата дневно сваког дана. Тада
нема радног времена и тада је можда
најнапорније радити га. Али, и то има
Где Дунав љуби небо
своје чари. Лепота је и у осећају да
стварате нешто ново, с великом жељом
и ишчекивањем шта ће бити на крају.
Колико је енолог добар, зависи од самог
човека, његове личности и посвећено-
сти послу, али и од сензибилитета. У
овом послу битна су чула. Чуло мириса
и укуса су веома важни у производњи
вина. И у њему пол не игра никакву www.restoranbatapezo.rs
улогу - каже Тања Ђуричић +38162555311
21000 НОВИ САД
јул 2023.  33
Камењар 5, број 21
 ВИНОГРАД
(Наставак из прошлог броја)
П
ериод после Другог светског
рата у Југославији, па и у Ср-
бији, када је виноградарско-
-винска продукција у питању,
остаће упамћен као време када
је, зарад стварања великих социјали-
стичких винарија, угушена индивиду-
ална виноградарска производња. По
речима Петра Самарџије, идеја је била
да се у великим индустријским подру-
мима који су грађени, прерада и нега
грожђа обавља савременом опремом,
уз стручно вођење сложених микроби-
олошких и хемијских процеса. Седам-
десетих година донета је чак и законска
уредба којом је приватни виноградар
Успон и пад великих винарија
По званичним подацима, активних винограда у
Србији има непуних 7.000 хектара. Годишње се сади
знатно мање од пројектованих 400 до 500 хектара
упућен да производи грожђе, а вино
искључиво за своје потребе. То је ствар-
но довело до значајног побољшања
квалитета вина. Вина, произведена у
великим винаријама, нашла су купце
у Европи, највише Немачкој, Чехосло-
вачкој, као и у Јапану и САД, али је тај
тренд имао и другу страну медаље.
- Нажалост, у целој земљи приватни-
ци нису имали утицај на формирање
откупних цена грожђа - присећа се
Петар тог погибељног периода нашег
виноградарства и производње вина. -
Винарије су постале монополисти, дик-
тирале су откупне цене грожђа, пљач-
ком сељака секле су грану на којој су
седеле. Приватни виногради се масовно
крче. Велики подруми постају „воденице
без реке“. Производња вина се смањује.
Престаје осавремењавање винарија и
деведесетих година почиње велика кри-
за у овој грани. Почиње пропадање
винарија. Крчење винограда је у току
и трајаће још дуго. Нови век дочекали
смо са чашама увозних вина, а стари
век завршили годином у којој је увоз
вина и јаких пића двоструко надмашио
наш извоз. Од великог извозника по-
стали смо увозник свих производа од
лозе. На нашим столовима су све чешће
34  јул 2023.
ПЕТAР САМАРЏИЈA, НОВИНАР,
ЕНОЛОГ, АГРОНОМ (2)
Фото: Бранко Лучић
боце направљене у хрватској стаклари
и напуњене вином купљеним у ринфу-
зи у Македонији. Чеп је био из неке
медитеранске земље, етикете штампане
ко зна где, залепљене туткалом из Ита-
лије. На њој се кочоперило само наше
звучно име. Па вели: немој се напити!
Влада помаже, али се чокотима
споро враћамо
Наговештај промена догодио се по-
четком новог миленијума. Први знак
била је одлука Владе Србије, децембра
2001. године, о подстицајним мерама
за подизање нових винограда и шљи-
вика на поседима земљорадника.
- Та новост примљена је и протума-
чена различито - објашњава Петар Са-
марџија. - Бројни су они који на њу
имају примедбе и резерве. То су они
неуспешни, антипротивни, којима је за
све крива држава, од које очекују и
траже да решава и разрешава њихове
тешкоће и нерад. Наредних година по-
моћ државе је све већа. Средином прве
деценије овог века, она напросто моли
виноградаре да се врате лози. Непо-
вратно им нуди и до 12.000 евра за
сваки хектар засађеног винограда. Но-
ве, модерне плантаже 2007. зазелене-
Пише: Зорица Милосављевић
ле су се на 500 хектара. Држава је жури-
ла с обновом потонулог виноградарства,
како би Србија спремно дочекала учла-
њење у Европску унију. У њој је тада
било забрањено подизање нових план-
тажа због великих вишкова вина, и ва-
жила је за све њене чланице. Процене
наших планера биле су да Србија у њу
уђе барем са 50.000 хектара под лозом.
Та очекивања се, нажалост, нису испу-
нила, као ни наша очекивања о учлање-
њу. Променило се само то да је ЕУ ски-
нула ембарго о забрани садње нових
винограда.
Влада Србије, каже он, и даље пома-
же садњу, као и градњу нових подрума,
и набавку опреме за производњу гро-
жђа и вина, али је повратак чокоту мно-
го, много спорији него што се верова-
ло и очекивало.
- По званичним подацима, активних
винограда у Србији има непуних 7.000
хектара. Годишње се сади знатно мање
од пројектованих 400 до 500 хектара.
Није ми јасно зашто се то крије од јав-
ности. Слушајући, гледајући и читајући
приче увек истих наших винара, стиче
се утисак да смо ми винарска сила у
свету. „Земља вина“ се звала и емиси-
ја која се до недавно вртела на теле-
визији. Боже, шта се ту све није чуло.
Само што нисмо кренули у освајање
светског тржишта, с нашим јединстве-
ним укусима и мирисима божанске
капљице. Свет је сит француских, ита-
лијанских, шпанских и чилеанских вина
и само чека на нас. А ми једва да има-
мо трећину вина потребног за себе. И
углавном га добијамо у пластичним
флашама, у ринфузи. Пред винограда-
рима и подрумарима је велики посао.
Али, они не могу остати без помоћи.
Напуштањем лозе деценијама крајем
прошлог века, уништено је и запоста-
вљено много тога. Садња винограда је
само један сегмент обнове. Најтеже ће
ићи са знањем, а о њему се још увек
премало размишља. Знање је управо
оно у чему највише заостајемо у одно-
су на земље ЕУ, у којој се производи 60
одсто вина на свету. Парадоксално је,
али је, на жалост, велика истина да смо у
Слушајући, гледајући и читајући приче увек истих, наших ВИНОГРАД
винара, стиче се утисак да смо ми винарска сила у свету
годинама одмах после Другог светског плантаже, грађени су велики индустриј-
рата имали више знања, искуства и стру- ски подруми, оснивани први виногра-
ке у обнови виноградарства него данас. дарски факултети и институти, ствара-
не прве југословенске сорте винове
Имена и дела за памћење лозе... Један од њих био је и проф. др
и спомињање Драгослав Милисављевић.
Петар Самарџија завршио је Пољо- - Радо га се сећам и спомињем. Сви-
привредни факултет у Новом Саду не- ма нама, његовим студентима, улио је
колико година након његовог оснивања, љубав према лози и вину. Предавао
и врло добро памти какав је професор- нам је на новосадском Пољопривред-
ско-научни потенцијал тада имала та ном факултету и Виноградарство и Ви-
високошколска установа. За обнову нарство. Водио нас је по виноградима
послератног виноградарства и подру- и подрумима у Вршцу, Суботици, Но-
марства били су задужени велики ек- вом Саду, Смедереву, Ердевику... Учио
сперти којих се и данас с носталгијом Ти младићи су, из виноградарских нас је о садњи, резидби, сортама, де-
сећа. Како каже, они су пре рата, као крајева, по завршетку студија распо- густацији... Враћајући се с практичних
стипендисти „труле краљевине“ шко- ређивани на послове у Вршцу, Жупи, вежби факултетским аутобусом, орила
ловани у најпознатијим виноградар- Неготину, Крушевцу - тамо где су били се песма, задовољство, смех. Та путо-
ским центрима у Француској, Немачкој велики виногради. Под њиховим вођ- вања и данас памтим, као да су била
и Аустрији. ством подизане су наше прве модерне јуче. Из моје генерације с професором
је, као млади асистент наставио да ра-
Период после
ди Влада Ковач, будући велики еноло-
Велики домети
шки стручњак, познатији у свету него
Другог светског код нас. Докторат је радио у Паризу и
малих винарија
пре више од тридесет година примљен
рата остаће је, као први странац, у француску По-
Петар Самарџија каже да је наша винска упамћен као љопривредну академију. Више од два-
продукција сада мала, али добра. Пре десет година био је представник Југо-
четврт века, како каже, у Фрушкој гори
време када је, славије у Светској организацији за лозу
добро вино је било права реткост. зарад стварања и вино, чије је седиште у Паризу - каже,
- Данас је обрнуто, готово немогуће је између осталог, Самарџија.
наћи лоше вино - истиче Самарџија. - Но-
великих Износи и мишљење да се треба поно-
ви концепт развоја виноградарства и ви- социјалистичких во окренути и обратити и онима који су
нарства, заснован на малим породичним отишли у заслужену пензију, а чија реч
винаријама, потврђује се као право реше-
винарија, се уважавала и на најважнијим светским
ње. Уместо некадашњих шест-седам вина- угушена стручним скуповима, онима који су дали
рија у Војводини, које су прерађивале сав огроман допринос не тако давном изво-
род грожђа, данас их је, према мојим ин-
индивидуална зу наших вина широм света
формацијама, више од 160, углавном малих виноградарска
породичних винарија. Њихов број се стал-
но повећава. Простора за ширење има у
производња
изобиљу. Према рејонизацији виноградар-
ских терена, на основу енолошких крите-
ријума, на Фрушкој гори виноградарство
има на располагању више од 50.000 хек-
тара земљишта. Седамдесетих година бли-
зу седам хиљада хектара било је под виновом
лозом. Данас их нема ни хиљаду! Сврставање
појединих фрушкогорских терена у вино-
градарске обављено је углавном на основу
екоклиме, типа земљишта и његовог богат-
ства, односно сиромаштва за ратарску про-
изводњу, експозиције, нагиба итд. Нисам чуо
да је икада у некој фрушкогорској општини
о коришћењу овог земљишног богатства било
речи.
јул2023.
јул 2023. 35
 ВИНОГРАД
З
оран Поповић (63) из Власотин-
ца професор је физичког и ради
у основној школи, а виноградар-
ством и винарством бави се из
хобија више од 30 година. Вла-
сотиначко виногорје је надалеко по-
знато, а одлично поднебље даје врхун-
ска вина, али се професор није само
зато посветио веома захтевном и по-
мало уносном хобију.
Од оца Божидара и деде Светозара
Поповића наследио је виноград стар
око 100 година, као и љубав према ви-
новој лози и вину. С виноградарством
Марселан и силу воли, прокупцом се дичи
Прокупац
Прокупац је српска аутохтона сор-
та која има корене из средњег века.
Врло је приносна сорта, од 15 до
20 тона по хектару. Чокот је врло
бујан. Грозд је средње крупан, ку-
паст, средње збијен, масе од 150
до 300 грама. Бобица је средње
крупна, округла, тамноплаве поко-
жице, с мноштвом тачкица. Реже
се кратко и гаји на ниским обли-
цима чокота. Сазрева у четвртој
епохи, врло је позна сорта. Добре
је отпорности на ботритис, односно
сиву плесан, а слабе на ниске тем-
пературе. Вина су квалитетна, питка,
хармонична. Редовно имају мање
боје па је погодна за вина типа розе.
Однедавно је прокупац најбоље
оцењено српско вино на интерна-
ционалној сцени. Прокупац све више
привлачи пажњу домаћих, али и
светских љубитеља вина.
36  јул 2023.
ВИНОГРАДИ И ВИНА
ПРОФЕСОРА ФИЗИЧКОГ
Пише: Јелена Лукић
Професор физичког у основној школи у Власотинцу
Зоран Поповић љубав и виноград са старим сортама
лозе наследио је од оца Божидара и деде Светозара
је најпре кренуо деда на неколико де- магао деди, ишао у бербу, гледао како
сетина ари, да би данас Зоран имао се орезује. После студија у Београду,
винограде на око један хектар. вратио сам се у Власотинце и наставио
с виноградарством, јер је љубав према
Стари чокоти лепо рађају винограду била велика. Доста сам на-
- Некада је била традиција да свако учио од деде и оца, али сам и читао
домаћинство у власотиначком крају литературу и почео да примењујем са-
има свој виноград. Као мали сам по- временију технологију. Без ње нема
Пловдина Племенка
Племенка бела, шасла бела или ран-
Пловдина или црвена сланкаменка
ка је пореклом из Француске, а гаји
је стара балканска сорта грожђа.
се у свим виноградарским земља-
Врло је приносна сорта и даје од
ма. Чокот је средње бујан. Даје ре-
15 до 20 тона по хектару. Чокот је
довно добре приносе, од 12 до 15
врло бујан, цвет хермафродитан,,
тона по хектару. Грозд је средње
а оплодња је редовна. Грозд је ве-
крупан, ваљкасто-купаст, често кри-
лик, ваљкасто-купаст, доста збијен,
ласт, средње збијен. Просечна маса
масе од 120 до 200 грама. Бобица грозда је од 150 до 200 грама. Бо-
је средња, округла, црвенкасте по- бица је средње крупна, округла,
кожице. Резидба је мешовита. Са-
зеленожуте покожице. Сок је неу-
зрева средње позно у другој епохи.
тралног укуса. Сорта у нашим усло-
Осетљива је на болести и ниске
вима сазрева током августа. Под-
температуре. Од ње се производе
носи кратку и мешовиту резидбу.
лака, питка, стона вина. У појединим
Средње је отпорности на болести
подручјима користи се и за потро-
и ниске зимске температуре. Гро-
шњу у свежем стању.
жђани сок садржи 16 до 20 проце-
ната шећера и 5 до 7г/л укупних
киселина. Сорта је комбинованих
својстава. Може дати и квалитетно
бело вино пријатног укуса.
добрих приноса и доброг вина - каже
Поповић.
Истиче да је најпоносији на свој про-
купац из старог винограда.
- Прокупац је наша аутохтона сорта,
још деда и отац су га засадили. Није
клон. Иако је доста стар, лепо рађа јер
га одржавам и примењујем све агро-
техничке мере. Осим резидбе и окопа-
вања, битно је и ђубрење, па тако стај-
ско стављам на три године, а вештачко
сваке године. То је класичан виноград,
а не плантажни. Задовољан сам при-
носима и квалитетом, јер је виноград
лепо позициониран и осунчан је преко
целог дана. Осим прокупца, у старом
винограду имам и племенку и пловди-
ну - наглашава наш саговорник.
Зоран је пре четири године одлучио да
се опроба и у узгоју нових сорти, па је
тако подигао нов виноград, где има мар-
селан, каберне фран, силу и тамјанику.
- Пошто већ имам аутохтоне сорте,
желео сам да правим вина и од нових
сорти и оних које постају све тражени-
је на нашем тржишту. Једна од њих је
марселан. То је црвена француска сор-
та, која је настала укрштањем каберне
совињона и гренаша. Даје велике при-
носе као каберне, а отпоран је као гре-
наш. Отпоран је и на неке болести па
има мање улагања. Ипак захтева сву
потребну негу. Ја волим марселан, a
свиђа се свима који су пробали вино.
Има суптилне танине и укус зрелог цр-
веног воћа. Вино је питко и баршунасто
- каже Зоран.
Тамјанику је, истиче Зоран, посадио
јер је све траженија последњих година
код љубитеља вина, а сила се њему ве-
ома свидела када ју је пробао.
- Сила је створена у Сремским Кар-
ловцима, укрштањем шардонеа и ке-
вединке. Добила је име по првим сло-
говима њеног творца др Симе Лазића.
Даје високе приносе и отпорна је на
сиву плесан, као и на ниске темпера-
туре. Вино је лако, хармоничног укуса,
са дискретном пријатном аромом шар-
донеа - истиче овај зналац божанске
капљице.
Зоран Поповић са ћеркама Емилијом и Зораном
Када упореди стари и нови виноград,
Зоран каже да су старе сорте прилич-
но издржљиве и на болести и на ниске
температуре, али да је приликом избо-
ра нових сорти такође водио рачуна о
отпорности и приносима.
- У стари виноград не могу да уђем
трактором и механизацијом, већ мора
да се ради ручно. Зато треба више вре-
мена и теже је одржавати га. Планта-
жни виноград се лакше одржава. Три
метра је између редова, па механиза-
ција може да прође - објашњава Зоран.
Сам ради све,
цела породица бере
Вински подрум се налази у породич-
ној кући и веома је стар.
- Подрум је добро укопан, има кон-
стантну температуру, што је идеално
за одржавање вина. Сва вина прво иду
у храстову бурад, па се после преба-
цују у посуде од прохрома или поли-
пропилена. Капацитет подрума је око
3.000 литара, али ја углавном произво-
дим мање количине, од 1.000 до 1.500
литара - напомиње овај винар.
Каже још да виноград тражи доста
улагања, рада и труда.
- Све радим сам, научио сам да оре-
зујем, обављам заштиту, прихрану, све
што треба. Једино ми треба помоћ када
је берба. Тада је цела породица укљу-
чена. Моје ћерке Зорана и Емилија
помажу колико могу, али су оне више
задужене за продају вина и рекламу.
Скоро целе године има посла. Виноград
захтева ангажовање целог човека. Иа-
ко је мени то хоби, увек нађем време-
на, јер волим виноградарство.
Зоран Поповић често иде на сајмове
и винске балове, где се такмичи с ви-
нима. Каже да је задовољан одличним
оценама, које углавном добија његов
прокупац.
Зоран Поповић производи бела, цр-
вена и розе вина. Прави и купаже па
тако препоручује вино под називом
,,Власотиначко црвено у три корака“ од
марселана, прокупца и каберне франа.
Његов фаворит је и "Власотиначко бе-
ло вино“ од племенке.
Иако је Власотинце винарски рај, ту
се производи и добра ракија. Поповић
прави шљивовицу од ранке и пожегаче
и, наравно, пече и лозу. Најстарија ње-
гова ракија има 18 година
јулјул2023.
2023. 37
 ПОВРТЊАК
П
разилук је некада важио за си-
ротињску храну, а његово име
се често користило у негативном,
пежоративном смислу, како би
се омаловажили људи „без пе-
дигреа“, који долазе са села. Послед-
њих година, међутим, празилук је по-
стао јако популаран и тражен, па га и
поред мириса специфичног за сваки
лук, сви радо конзумирају. Осим што
је здрав и хранљив, празилук је и рела-
тивно лак за гајење. Има га готово сва-
ка башта, а све више се сеје и на велико.
„Сиротињска храна“ која се
Од свих врста лука, празилук је, ме-
ђутим, најблажи по укусу, није љут, нема
ни тако јак мирис, а не изазива ни су-
зење очију док се сече. Како није осе-
тљив на ниске температуре, може се
брати током целе зиме, када је избор
свежег поврћа сиромашан, што му је
још једна предност у односу на своје
сроднике, бели и црни лук.
У башти или у трапу до пролећа
Празилук или праса, како га у поје-
диним крајевима зову, може да се гаји
на два начина, директном сетвом се-
мена или производњом из расада. Ма-
ли произвођачи празилук најчешће саде
као већ формирану биљку која се, када
38  јул 2023.
ПРАЗИЛУК СЕ ЛАКО ГАЈИ ПОВРТЊАК
И ДОНОСИ ЛЕПУ ЗАРАДУ
Пише: Жељко Дулановић
„пресаде“ у канте или џакове, напуње- зилук тражи доста воде, јер уколико је
Пун витамина и минерала не земљом, и тако затрапљену чувају
током зиме у подруму, шупи или некој
жедан, неће да једра - саветују агро-
номи.
Поред тога што је хранљив и као такав саставни део многих јела, прази- другој просторији. Праса се овде гаји Празилук има вретенасто стабло, ко-
лук се доста користи и у народној медицини. Ово поврће садржи велику углавном за сопствене потребе - каже је настаје од израслих лисних рукава-
количину минерала и витамнина Ц, као и етерична уља са сумпором која Видомир Гвоздовић с обронака Златара. ца увучених једне у друге, а у људској
благотворно делују на дисајне органе, пробаву... Сирови празилук je добар Расађивање се обавља када расад исхрани се користе сви делови биљке.
извор мангана и витамина Б6. Помаже код болова у бубрезима, подстиче има три до четири листа и достигне Обично расте у висину до 80 центиме-
излучивање мокраће, смањује повећану количину мокраћне киселине, висину од 15 до 20 центиметара. Пре тара, a често и више, док је просечна
холестерола и масноће у крви. Празилук помаже и код искашљавања, пресађивања, расаду се поткрешу вр- дебљина белог дела стабла 5 до 7 цен-
смирује кашаљ и благотоворно делује на упалу плућа и астму, побољшава хови лишћа, а све како би се код биљ- тиметара. Пре него што се изнесе на
и циркулацију крви. ке касније развио што дебљи бели под- тржиште, празилук се очисти, а лишће
земни део, односно, лажна луковица. се скрати на 20 до 25 центиметара.
- Тежина очишћених стабљика пра-
све више тражи
зилука које износим на тржиште је од
200 до 250 грама, што купци највише
траже, мада произведем и знатно веће
комаде, али њих је теже продати. А
потражња за празилуком је све већа.
Када сам почињао пре петнаестак го-
Производња је и јефтина, и исплатива, само - Празилук се пресађује у редове раз- дубини од 10 до 15 центиметара. Током
мака до 30 центиметара, док је размак раста потребно је земљу неколико пу- дина, једва сам успевао да током зиме
ко хоће да ради, каже Мирослав Милојевић, између биљака у реду око 15 центиме- та нагрнути око биљке, да би се добило на чачанској пијаци продам 300 кило-
грама. Задњих година произведем од
повртар из Горње Горевнице код Чачка, који је тара, ради лакше обраде. Сади се на што дуже и што дебље бело стабло. Пра-
пет до шест тона по сезони, и готово
на око осам ари површине прошле године имао све продам на велико још у децембру,
купцима из Пожеге и Ариља. Највише
18.000 струкова празилука. Пресаду сам се тражи око Никољдана, јер је прази-
производи, а гаји две бугарске сорте „камуш“ лук постао готово незаобилазни део
посне славске трпезе - прича за „Добро
и „варну“, које су се најбоље показале јутро“ повртар Мирослав Милојевић
(65) из Горње Горевнице код Чачка,
дође време за садњу, може купити од зведена праса чупа од средине октобра један од највећих произвођача прази-
произвођача расада на готово свакој па све до краја априла наредне године. лука у западној Србији.
зеленој пијаци. Расађивање се, у зави- - Код нас у планинским крајевима, На око осам ари површине Милоје-
сности од поднебља, обавља од краја где су већи мразеви и снегови, повр- вић је и ове године засадио 18.000 стру-
јуна до почетка августа, док се прои- тари чупају прасу у јесен. Одмах је кова празилука. Пресаду сам произво-
ди, а гаји две бугарске сорте, камуш и
варну, које су се најбоље показале.
- Производња је и јефтина и исплати-
ва, само ко хоће да ради. Рачуница је
јасна, и ту нема ништа скривено. Ки-
лограм семена, које набављам из Бу-
гарске, кошта 20.000 динара, а мени
Вађење на мобу, уз печено прасе
треба око 150 грама, јер у само 10 грама
има чак 2.800 семенки. То је сасвим
Празилук је и протекле јесени, средином новембра, на имању Миросла- довољно за моје потребе, јер сам, по-
ва Милојевића у чачанком селу Горња Горевница, вађен ручно, на мобу. ред 18.000 струкова за даљу производ-
Помагале су му комшије и пријатељи. Радило се и дружило уз незаобилазно њу, из те количине семена произвео и
печено прасе на трпези, како је и ред у овом крају. Мирослав каже да је око 15.000 комада расада који ми није
читава породица укључена у производњу празилука и другог поврћа. Када требао, па сам га поклањао. Празилук
заврше с наставом у школи и с тренизнима, рукаве засучу и најмлађи, да сам ове године на велико продавао 80
помогну баби и деди. до 90 динара за килограм, у зависности
- Скупило се нас 12, па смо успели да сву прасу с осам ари почупамо и од количине, а већину послова обавља-
сложимо у магацин за свега три сата. Мада је то у Србији реткост, још увек мо сами. Раднике које повремено ан-
поштујемо стари обичај и мобом помажемо једни другима током пољопри- гажујем плаћам по сатници коју дају и
вредних и других радова - каже Милојевић. малинари, али је све мање квалитетне
радне снаге - каже Милојевић. 
јул 2023.  39
 ПОВРТЊАК Када је почињао пре петнаестак година, МОЉАЦ НАПАДА ПОВРТЊАК
Милојевић је успевао да прода једва 300 килограма на пијаци ПАРАДАЈЗ
Пише: Светлана Мујановић

Шишање расада тримером Пите мрсне и посне

Семе празилука Милојевићи у земљу
бацају средином априла. Сеју га сеја-
лицом за ситно семе, у леје као за лук,
на око један ар укупне површине. Раз-
мак између редова је 8, а између леја
Пите од празилука постале су готово обавезни део посних (славских)
Ларве мољца парадајза оштећују
трпеза, а могу се спремати и у мрсној варијанти. За посну питу су потреб- све надземне делове биљке: праве
ни пола килограма кора, три струка празилука, уље, со, бибер.
Начин спремања: Исецкани празилук испржите на уљу, уз додатак соли
ходнике између лица и наличја
и бибера по укусу. У подмазан плех ставите кору и поковасите је мешави- листова и убушују се и у стабло

20 центиметара.
- Док ниче, расад мора да се плеви
бар четири пута, да га трава не би угу-
шила. Пресађујемо га обично око 10.
јула. Када дође време за то, најпре се
ошишају пера, па се расад чупа и пре-
сађује у већ припремљену парцелу. Ми
га шишамо тримером, јер је тако мно-
го брже и једноставније него када се
ради ручно - каже Милојевић.
Када је почињао с празилуком, Ми-
ливојевић каже да није пуно знао о
његовој производњи, па је било „лута-
ња“. А онда је у помоћ позвао стуку, а
П
ном воде и уља. Преко тога, ставите другу кору, на њу мало надева од
празилука, па је затим поквасите водом и уљем. Пожељно је да гужвате оследњих година повртарима ну, механичке мере које подразумева- којем се налазе предаторске стенице.
коре, да буде све ваздушасто. Последња кора се стави преко пите, па се који гаје парадајз, посебно у ју постављање инсектицидних мрежа Уколико се у пластенику налазе при-
потом прелије само остатком воде и уља и убаци у хладну рерну која се пластеницима где су и улагања на све отворе за вентилацију и улазе, родни непријатељи, посебно се мора
укључи на 200 степени. Пита је готова кад лепо порумени. већа него у производњи на отво- уништавање заражених биљних делова водити рачуна о избору инсектицида,
Ко воли, празилук може да помеша са пиринчем. Ако више волите мрсну реном пољу, сићушни инсект - листова и плодова с минама и ларва- како се не би уништила њихова попу-
питу, за надев вам, поред исецканог празилука, требају још и јаја и сир. познат као мољац парадајза, стручно ма, сузбијање корова у пластенику и лација.
Tuta absoluta, постао је права мора. око њега. - Тек уколико све ове мере не дају
Овај лептирић сам по себи није штетан, Ефикасна допуна су и биолошке ме- задовољавајуће резултате, у програм
ни доброг рода. Ми то радимо у пери- Каже да, с обзиром на све неповољ- али има халаво потомство - ларве, ко- ре заштите, које подразумевају праће- заштите морају се уврстити и хемијски
оду између 15. септембра и 15. октобра.
није временске прилике, озбиљна по- је за кратко време могу да униште ком- ње штеточине помоћу феромонских инсектициди - указује овај стручњак. -
Последње прскање је на око 30 дана љопривредна производња није више плетну производњу парадајза и обез- клопки, како би се открили први леп- То су инсектициди на бази хлорантра-
пре почетка чупања празилука, а пре-могућа без система за наводњавање. вреде сва улагања. тирићи, пратила њихова бројност и ис- нилипрол у количини 0,175 - 0,2 л/ха
парати за сузбијање ових штеточина се
Милојевићима је то помогло да, и по-

Велике штете од сићушних ларви

много је научио из сопственог искуства.
Ово узорно домаћинство, поред пра-
зилука производи и друго поврће, ве-
ћином у затвореном, под 14 пластеника.
- Тржиште обично тражи дужу и дебљу
белу стабљику празилука, а она се до-
бија начином садње. Расад садимо у
редове размака 20 центиметара, коли-
ко је и размак између стабљика у реду.
У почетку смо то радили на 10 центи-
метара, али се показало као лоше, јер
је при толиком размаку стабљика доста
танка. Обавезна су и четири прскања
против лукове мушице, без којих нема
могу наћи у свакој биљној апотеци - ред високих температура протекле се-
објашњаваМилојевић. зоне, имају добар и квалитетан род.
- Интезивно заливање је неопходно
Ништа без наводњавања одмах након расађивања, да би се расад
и стајњака примио, док се у каснијој фази раста
Мада временске прилике протекле празилук може заливати на пет, шест
године нису ишле на руку повртари- дана, али је пожељно да се при сваком
ма, Милојевићи су имали више него заливању добро натопи земља. Важно
добар принос. Празилук тражи доста је знати и да нема доброг приноса пра-
воде, а како није било кише када је зилука без стајског ђубрива, које се
требало, користили су систем за на- растури пре фрезирања парцеле одре-
водњавање. Захваљујући њему, успе- ђене за садњу - каже Мирослав Мило-
ли су да сачувају и расад и род од јевић, произвођач празилука из око-
суше и врелине. лине Чачка
Чорба лагана и укусна
Чорба од празилука је лагана, уку-
сна и пуна витамина. Ми вам овде
предлажемо чорбу за коју су потреб-
ни три струка празилука, три шарга-
репе, 50 грама путера, један децилитар
павлаке, пола везе першуна, супена
кашика гриза, со, бибер и мешавина
зачина.
Начин спремања: Добро опрати
празилук и исећи на колутове
заједно с перима. Очистити
шаргарепу и исећи је на колу-
тове. Ставити путер на дно
лонца и динстати шаргарепу и
празилук десетак минута, по-
том додати воду да поврће
огрезне и динстати још десетак
минута додајући мешавину за-
чина, со и бибер према укусу.
Овај „прождрљивац“ се изузетно до- товремено изловљавали. Корисне су и чија је каренца један дан, затим ком-
бро прилагодио нашим климатским водене клопке за масовно изловљава- бинација а.м. хлорантранилипрол +
условима и успева да презими као јаје, ње одраслих мољаца и коришћење при- абамектин у концентрацији 0,08 - 0,1%
лутка или имаго - одрасли лептирић. родних непријатеља, познатих као па- (каренца три дана), а.м. хлорантрани-
Може имати и до 12 генерација годи- разитоиди јаја. Хемијске препарате липрол + ламбда цихалотрин у коли-
шње. Штету праве ларве на свим над- могли би да замене инсектициди био- чини 0,4 л/ха(каренца три дана), а.м.
земним деловима биљке. На листовима, лошког порекла, у којима је „активна индоксикарб у количини 0,17 - 0,25 л/
између лица и наличја прави ходнике, материја“ неки предатор. На нашем ха (каренца три дана), а приликом спро-
а може се убушивати и у стабло. Нај- тржишту постоји комерцијални биоло- вођења хемијских мера заштите ваља
веће штете ипак прави на плодовима шки препарат под називом Mirical, у поштовати каренцу
парадајза, на којима буши ходнике, и
такви немају тржишну вредност. Једна Највеће штете наносе плодовима парадајза,
женка може да положи 40 до 250 јаја,
а осим парадајза, штете прави и на на којима буше ходнике и такви немају
кромпиру, паприци и плавом патлиџану. тржишну вредност
Тута задаје муке и повртарима у око-
лини Новог Пазара који парадајз гаје
у пластеницима. Дипломирана инже-
њерка Светлана Сучевић из овдашњег
ПСС-а већ годинама, заједно с повр-
тарима, бије битке против овог напа-
сника.
Искуство је показало да су у овом
случају инсектициди, ако се користе
сами, без комбинације са другим ме-
рама заштите, због скривеног начина
живота инсекта - неефикасни. Зато ин-
жењерка Сучевић препоручује да се у
заштити од ове штеточине комбинују
све расположиве мере. Уз инсектициде,
важна је превентива: агротехничке мере
које на прво место стављају плодосме-

40  јул 2023. јулјул2023.

2023. 41
 ПОВРТЊАК Има милион сковила и спада
у групу екстремно љутих.
Користи се за прављење пра-
ФЕФЕРОНА ОДАВНО НИЈЕ НАШ СИМБОЛ ЉУТИНЕ ха и сосова. Паприка је на-

К
ада неко каже - једем љуто, то
данас у Србији има потпуно
другачије значење него пре
стала укрштањем две сорте
ка научника је била да су љуте папри- Пише: Биљана Ненковић у Америци. Укрстио их је
ке вековима навођене као храна дуго- узгајивач Трој Примо. Зрели
вечних, а што више капсацина садржи, плодови су квргави, тамно-

Биг блек мама

неколико деценија. Последња
декада изнедрила је на десе-
тине малих произвођача и познава-
лаца љутих папричица, о којима се
раније мало знало. Нове папрене сорте
жаре и пале и наша непца, па је до-
маћа феферона или везенка, која је
некада била симбол љутине, сада на
дну листе.
За љуте папричице (Capsicum an-
nuum) кажу да су дар природе. Је-
динствене су по укусу и лековитим
својствима, а потичу из Јужне Амери-
ке. Историја говори да су људи у Перуу
познавали и користили љуте паприке
још 6.000 година пре нове ере.
Храна дуговечних
богата антиоксидансима
Почетком 20. века амерички хеми-
чар Вилбур Сковил саставио је скалу
по којој се данас мери љутина папри-
ка, а по његовом презимену названа
је и мерна јединица за љутину.
Према Сковиловој скали, насталој
1912. године, најљућа паприка на све-
ту је Каролина рипер са 2,2 милиона
сковила и ово мерење ушло је у Ги-
нисову књигу рекорда. Биг блек мама
је нешто блажа са милион сковила.
Поређења ради, халапењо папричи-
це садрже од 2.500 до 8.000 једини-
ца на истој скали, а домаће феферо-
не имају највише 7.000 сковила.
Сковилова скала је у почетку имала
сасвим другу намену. Служила је ме-
дицинском истраживању о утицају
капсацина, главног састојка папри-
чица, као аналгетика и у борби против
артритиса и дијабетеса. Полазна тач-
она је богатија антиоксидансима. смеђе боје, прилично је ста-
билна сорта, а плодови су
Лековите, ако не претерујемо дужине око 6 центиметара.
Поред моћних антиоксидансних свој-
става, љуте папричице садрже и вита-
мине Ц и А, помажу у лучењу ендорфи-
на- хормона среће. Имају антиупално
дејство и могу да помогну у мрша-
вљењу, јер сагоревају око 15 калори-
ја из сваког оброка. Помажу против
високог нивоа инсулина и прочишћа- Само име ове папричице
вају запушен нос и плућа. Олакшава- говори о њеној љутини и
ју болове код остеопорозе, а ликопен вероватноћи да изазове
и капсаицин имају антиканцерогено озбиљне здравстене про-
дејство и средство су за борбу против блеме, па и да угрози жи-
старења. вот. Незванично је на пр-
Ма колико се наводе позитивне стра- вом месту са 2,48 милиона
не, треба водити рачуна и о томе да
папричице, које су на врху листе по
сковила, али још увек чека
и административну потвр-
Змајев дах
љутини, нису погодне за особе са чи- ду. Стручњаци из ове обла-
ром на желуцу. Наводи се и податак сти кажу да, илустрације ради, само једна кап уља ове
да је један Њујорчанин завршио у папричице би се осетила у 2,5 милиона капи воде.
ургентном центру због акутног суже- Произвео ју је укрштањем Мајк Смит из Велса, у намери
ња крвних судова у мозгу, након што да добије атрактивну папричицу с којом ће учествовати
се такмичио у једењу Каролине рипер. на изложби цвећа. Биљку је развио у сарадњи с Универзи-
Дијагностиковано му је стезање крв- тетом Трент у Нотингему, где научници испитују примену
них судова који снабдевају мозак кр- капсаицина у медицинске сврхе. И сам аутор папричице
вљу. То нас учи умерености у свему, не препоручује ником да је проба, јер може да изазове
па и у конзумирању здравих залогаја анафилактички шок.
папреног укуса

Аја чапарита најскупља на свету Каролина рипер
Најмања и најскупља паприка на свету је аја чапарита. Зову је мамом чилија. Потиче Каролина рипер је најљућа паприка на све-
из Јужне Америке, у питању је дивља сорта, а њена карактеристика је да споро ниче ту. Када се пресече, љутина се шири вазду-
и расте. Пун род достиже само на високим температурама. Плод јој је величине тек хом. Неопходно је користити рукавице, као
око 5 до 6 милиметара, а тежина једне папричице је око 0,2 грама. На једном струку и маску за лице када се прерађује у сос.
може да роди и до 200 папричица, које зреле имају наранџастожуту боју. Мали произвођачи у Србији, који су се одлу-
Најскупља је на светском тржишту. Килограм суве аја чапарите продаје се за око чили за производњу љутих паприка, скоро
20.000 евра. Једна је од најукуснијух чили паприка на свету. Специфична је по воћном редовно је узгајају у пластеницима. Сорта
укусу, средње је љутине, тако да је погодна за употребу у разноврсним јелима. је родна и плодове углавном суше или пре-
рађују у изузетно љуте сосеве.
Чили пурпурна
папричица
Једна од ретких сорти малог чили-
ја, с љубичастим цветовима и пло-
довима од око 2 центиметра.
Преко зиме може да се чува у кући
као вишегодишња биљка. Може да
изнесе род од 200 плодова. Није
на врху листе по љутини, али је
веоам декоративна и углавном се
гаји као додатак цвећу у двори-
штима и на терасама.

42 
јул 2023.
јул 2023. јул2023.
јул 2023. 43
 ПОВРТЊАК АРТИЧОКА НИЈЕ САМО Успева у нашем поднебљу и већ прве године након садње ПОВРТЊАК
„ГОСПОДСКО“ ПОВРЋЕ можемо да беремо њене хранљиве, лековите и сласне пупољке

Пише: Светлана Мујановић

Артичока у салса верде

О
д свог поврћа, артичока (Cyna-
ria scolymus или Supaga sco-
lymus) најинтригантнија је због
своје спољашњости која под-
сећа на оклоп. Са прелепим
спољним оквиром и укусно сланим ср-
цем, ова биљка технички уопште није
поврће, већ је сјајан цвет из породице
главочика. А, у старогрчкој митологи-
ји артичока је заправо била жена која
је напустила врховног бога Зевса, па
ју је он из освете претворио у чичак.
Јестиви део биљке је пупољак цвета
љубичастог чичка, култивисаног зарад
исхране, који је сачињен од мноштва
ситних цветова и листова, а може да
порасте и до једног метра у висину.
Артичоке су јестиве искључиво као пу-
пољци, будући да, чим почну да цве-
тају, мењају структуру, одрвене и по-
стају потпуно неупотребљиве. Од једне
стабљике у току године може да се до-
бије двадесетак плодова, односно цве-
това, а цветају најчешће два пута годи-
шње, једном у пролеће и поново на јесен.
Успева на отвореном
ако се заштити од зиме
Иако су у нашим крајевима прилич-
но непознате, артичоке спадају у нај-
старију људску храну. Потичу с Меди-
терана и у његовом афричком делу још
увек се могу наћи у свом дивљем ста-
ништу. Дивље артичоке расту и на Ка-
нарским острвима. Данас је она „господ-
ско“ поврће, на менијима је најскупљих,
елитних ресторана, али краљевску трпе-
зу за себе и своје укућане може приу-
штити сваки баштован који је гаји на
својој окућници. Тако ће дотаћи и дашак
славе Норме Џин, познатије као Мери-
лин Монро, која је својевремено била
проглашена за прву краљицу артичока.
Код нас је нема на великим парце-
лама, јер је осетљива на зиму и тражи
да се добро ушушка. Размножава се
семеном које се током фебруара сеје
у чашице, негује као расад раног по-
врћа и током маја износи на отворено
поље. Лакше се умножава пресађиви-
њем изданака. Сваки старији струк ар-
тичоке с пролећа из корена развије
десетак младих изданака који замењу-
ју прошлогодишња, изумрла стабла. Од
њих се оставља неколико најснажнијих,
а остали се уклањају почетком априла,
кад истерају лист дужине тридесетак
центиметара. Од изданака који се од-
бацују бирају се најјачи за умножавање.
За пресађивање изданке треба опре-
зно одсецати с малим комадићем др-
вета из старог корена, стварајући што
мању рану која би могла да изазове
трулеж на старом струку. Одсечени из-
данак за расад треба да се „дотера“,
листови скрате на половину, а доњи
крај очисти од сувишног дрвета и по-
равна оштрим ножем. Најбољи је расад
средње дебљине, кад има 4 до 5 листо-
ва, а ситнији се може посадити у сак-
сијице за касније расађивање.
Саде се одмах, чим се од изданака
спреми расад, и то на растојање од 80
x 100 цм или 100 x 100 цм, према ве-
личини сорте. Не ваља дубоко да се
сади, јер се тешко прима и хоће да
иструне. Тек посађен расад ваља засе-
нити и заштитити од јаког сунца.
Прија им плодно земљиште које мо-
же да се залива. Траже обилно ђубрење
стајњаком, а може се „појачати“ чилском
шалитром, минералним ђубривом бо-
гатим фосфором и калијумом. Воле
воду и заливање треба да је јаче после
расађивања. Примљен и ожиљен расад
хоће преко лета привидно да се умртви,
да изгледа потпуно сув. Без обзира на
то, треба га неговати исто као да је
бујан, јер ће биљке по престанку жеге,
а под утицајем влаге, поново да оживе.
Прве године, први плодови могу да
се уберу у октобру — новембру, а иду-
ће године, стари струкови дају прву
бербу већ у јуну-јулу. Берба почиње
кад спољашње љуспе на главици почну
да се одвајају од средњих, а средина
једва помоли. Сећи треба тако да на
свакој главици остане за 10 до 15 цм
дугачка дршка. Убране главице вену и
поцрне на топлоти те их треба одмах
унети у хладовину, мало попрскати чи-
стом водом, упаковати у ПВЦ кесе и
одложити у фрижидер, где могу да се
чувају до недељу дана. 
Потребно је:
yy 7 главица артичоке
yy четири супене кашике маслиновог уља
yy четири супене кашике исецканог свежег першуна
yy три чена белог лука, две супене кашике брашна
yy со по укусу, две-три супене кашике сока од лимуна.
Ољуштите артичоку од спољашњих тврдих листова, скра-
тите врх, а дршку оставите да можете да је окрећете док
се кува. Сваку артичоку преполовите и ставите одмах у
шерпу с водом, у којој сте претходно растворили сок од
лимуна, кувајте 15 до 20 минута и по потреби окрећите
главице. У авану изгњечите два чена белог лука и першун,
можете и ситно исецкати ако немате аван, и пребаците у
мању посуду. Сипајте мало охлађеног бујона од артичоке
(воде у којој се кувала) убаците брашно и мало соли и
мешајте док не добијете кашу. Угрејте маслиново уље на
умереној ватри, у њему кратко пропржите трећи чен белог
лука, исечен на танке листиће. Чим лук пусти мирис, ус-
пите кашу и мешајте уз постепено додавање остатка бујо-
на. Густину соса регулишите по жељи. Додајте срца куваних
артичока, посолите по укусу и оставите јело да се крчка
на ватри 10 до 15 минута, уз непрестано мешање. Сервира
се топло, а одличан је додатак сваком месу.
С розе сосом
Потребно је:
yy пет артичока
yy један лимун
yy три кашике маслиновог уља
yy једна главица црног лука
yy један млади бели лук
yy једна кашика мајонеза
yy три кашике парадајз соса
yy једна печена паприка
yy 200 мл павлаке за кување
yy два прстохвата бибера
yy 5 до 6 струкова першуна
Артичоке очистите од сувих спољних листова све до
срца главице, дршку одсеците скоро до језгра и одсе-

Царска посластица из наше баште

чено место одмах премажите соком од лимуна, како не
би потамнело. За то време прокувајте воду, додајте
мало соли и сок од лимуна, у њу спустите артичоке и
кувајте их 40 до 50 минута на умереној ватри, док добро
не омекшају. Извадите их пажљиво јер се лако распа-
дају, оцедите и поређајте у тањир за послуживање.
За сос, у тигањ улијте три кашике маслиновог уља, у
њему на кратко пропржите ситно исечену главицу црног
С плавим сиром Очистите артичоку од листова, пресеците на пола и ставите у шерпу с лука и, када постане стакласт, убаците ситно исечен
и белим луком кипућом посољеном водом. Кувајте 10 минута и брзо оцедите од воде. За- бели лук. Додајте мајонез, сос од парадајза, као и ситно
насецкану печену паприку. Промешајте да постане глат-
грејте рерну до 160 степени. У одговарајућу посуду за печење поређајте
Потребно је: артичоку, поспите исеченим ченовима белог лука, ставите по парченце ко и још мало све заједно динстајте. Прелијте сос са 200
yy једна главица артичоке плавог сира и лимун. Помешајте маслиново уље, вино и сирће и улијте ту мл павлаке за кување, зачините с мало бибера и остави-
yy 100 г плавог сира течност у посуду за печење. Покријте фолијом и пеците око сат на 160 те да се кува око четири минута. Артичоке прелијте
yy две кашике маслиновог уља степени. Печено поспите першуном. припремљеним сосом и поспите ситно насецканим пер-
yy 200 мл белог квалитетног вина Ставите у тигањ артичоку, прелијте белим вином и водом, поклопите по- шуном. Веома атрактиван додатак сваком печеном месу.
yy две кашике винског сирћета суду и динстајте док артичока не омекша и покријте парчићима моцареле.
44yy пет
 ченова
јул 2023.белог лука Затим пеците поврће у рерни на 200 степени, све док не добије лепу боју. јулјул2023.
2023. 45
yy со по укусу, лимун, першун Пре сервирања поспите артичоку моцарелом са ситно исецканим першуном.
 ПОВРТЊАК
Артичока, као јако осетљива на хлад-
ноћу, треба да се штити од северног
ветра, а пред зиму да се посебно зази-
ми. После бербе стабло се одсече до
корена, да би се развијала млада биљ-
ка која ће дати нове главице. Пред зиму,
младе, накнадно израсле струкове, за-
једно с листовима, скратити на 25 до
30 цм, затим по сувом времену загрну-
ти земљом, или сламастим ђубривом
све до висине скраћених листова, али
тако да у средину струка, међу листове,
не западне земља или ђубре, јер ће
срце почети да трули. Површину нагр-
нуте земље треба утабати ашовом или
мотиком. За време јаких мразева може
још и да се покрије сламом или агри-
лом, које ваља скидати чим време мало
попусти, да би средина добила ваздуха,
јер артичока највише страда од труле-
жи, када је „гуши“ покривач. С проле-
ћа струкови треба да се одгрну и ра-
зреде изданци, и да се око грма дубоко
окопа и уситни земља. Између редова
артичоке може да се гаји и разно сит-
но поврће - лук, салата, келераба, рот-
кве, купус итд.
Ваља знати коју изабрати
Једна средња, односно велика арти-
чока, има исту нутритивну вредност као
50 грама меса. Богате су антиоксидан-
сима и витаминима Ц и К, а такође су
добар извор магнезијума, калијума и
46 
јул 2023.
јул 2023.
Једна осредња артичока има исту
нутритивну вредност као 50 грама меса
влакана. Штавише, сматра се да је то
биљка најбогатија антиоксидансима.
Једна велика артичока садржи до чак
шест грама влакана, а стандардна има
више влакана него 200 грама сувих
шљива. Према истраживању спроведе-
ном 2006. године, артичоке су заузеле
четврто место по количини антиокси-
даната, што значи да једна порција овог
поврћа садржи више антиоксиданата
од једне порције купина, спанаћа, бро-
колија, вишања. Било да су спремљене
на пари, гриловане или сотиране, ар-
тичоке представљају једну од најлеп-
ших и најскупљих посластица.
Од око 40 врста артичока које се гаје
у комерцијалне сврхе, најпопуларније
су такозване француске или зелене ар-
тичоке. Ко не гаји ово поврће на својој
окућници, треба да зна како да одабе-
ре оне најквалитетније. Приликом купо-
вине јако је важно да обратите пажњу
на њихов изглед, тежину и звук који
производе када их притиснете. Артичо-
ке које цветају у јулу и августу имају
зелено-љубичасте пупољке, заштићене
“крљуштима”, односно листићима. Ако
је главица коју сте одабрали тешка када
је узмете у руку, и ако зашкрипи када
је притиснете, знајте да сте одабрали
свежу артичоку. Не заборавите да ар-
тичоке имају ситно трње које, иако није
налик ружином, може да убоде.
Увек бирајте главице које су тамно-
зелене боје, с уско „напакованим“ ли-
стовима. Осим што мора да буде тешка
у руци, главица коју сте одабрали треба
и да изгледа чврсто. Уколико примети-
те да су врхови листова почели да по-
примају тамнију, браонкасту боју, то
може да буде знак да су презреле, или
су оштећене залеђивањем.
Што се тиче чувања, свеже артичоке
попрскајте с мало воде и ставите их у
фрижидер у вакуумираним кесама. Јако
је важно да запамтите да их пре одла-
гања не треба потпуно опрати, већ само
благо попрскати водом. На тај начин
могу да стоје у фрижидеру и до недељу
дана.
Афродизијак с укусом земље
Постоје два начина за припрему ар-
тичока за кување - целе или само срце.
Ако артичоку припремите целу, неоп-
ходно је да је добро исперете, одсече-
те горњу четвртину и стабљику, а ма-
казама смањите крајеве латица, како
бисте уклонили трње. Припремљена на
овај начин, она је је савршена за гри-
ловање, печење, и најчешћи метод -
кување на пари. За припрему на пари
поставите корпу за пару у велики лонац,
напуњен водом све до ивице корпе,
убаците у њу припремљене артичоке и
покријте. Пустите да вода проври и
кувајте још тридесетак минута, док се
поврће не скува, а тај моменат се утвр-
ђује извлачењем латица. Оне нису је-
стиве, али њихова база држи чудесни
део “меса” артичоке. Ако желите да за
кување припремите само срце артичо-
ке, уклоните све латице, извадите срце
кашиком, ољуштите стабљике љушти-
лицом за поврће до светлозелене боје,
и протрљајте их с мало лимуновог сока,
да бисте спречили потамњивање. Срце
које сте извадили најбољи је део ар-
тичоке који можете јести у целости.
Артичоке су идеалне за припре-
му ексклузивних салата, умака,
намаза и чорби. Свако хладно
предјело постаће софистици-
раније и још укусније с овим
поврћем. Укус артичока савр-
шено се допуњује са босиљком,
спанаћем, маслиновим уљем,
паприком, луком и печуркама
К
елерабу, с необичном стабљи-
ком и плодом у виду јабуке из
које расту лиснате петељке, на
први поглед препознају и клин-
ци у вртићу. Знају да је то здра-
ва купусњача и да може да се једе и
као нарендана у салати, и као додатак
чорбама и варивима, али не радују јој
Подземна „грудва“
укуса и здравља
се када је виде на тањиру. За стручња-
ке то је Brassica oleracea, а за потро-
шаче - поврће које дуго држи осећај
ситости, а с минималном количином
калорија јача имунитет, регулише ме-
таболизам, неутралише дејство слобод-
них радикала, смањује лош холестерол.
Воли плодну и влажну земљу,
као и хладнију климу
Ово су углавном познате ствари, Али,
да ли знате да постоји келераба чији
плод расте у земљи, а зове се бросква,
за стручњаке Brassica oleracea var. Ra-
pifera, у народу позната и као подзем-
на келераба, репа купусара, бруква.
Гаји се ради грудвастог корена под
земљом, који се употребљава за јело, а
који је у ствари задебљало стабло у
облику округле репе. Из те подземне
грудве прве године избија лист, а дру-
ге цветоносно стабло. Користи се као
укусно поврће за исхрану људи, а при-
према се исто као келераба. Према
некима, она је и укуснија и хранљиви-
ја, јер расте под земљом, може да се
риба на резанце и кисели као купус.
Како да је гајите?
Бросква воли плодну и влажну земљу,
као и влажнију и хладнију климу. Ве-
лике врућине и суше јој не пријају. Пре-
поручује се да се у нашим климатским
условима гаји као пострно поврће. Пар-
целу, намењену за ово поврће, ваља
дубоко и квалитетно обрадити плугом
или ашовом, и унети 4 до 5 кг по једном
квадратном метру, односно 400 до 500
кг по ару стајњака.
Често окопавање, повремено
заливање
Најчешће се сеје на стално место, а
за вађење приспева за три-четири ме-
сеца. Ако се гаји преко расада, треба
обезбедити по 5 грама семена за сваки
квадратни метар, а са два ара може да
КЕЛЕРАБА КАКВУ
НЕ ПОЗНАЈЕМО
Пише: Светлана Мујановић
Трап јој није потребан
Пошто бросква добро издржава зиму,
треба је оставити у земљи и вадити
по потреби преко целе зиме. Да би
се могла вадити и у случају када се
земљиште благо смрзне, ваљало би
пред зиму парцелу или леју покрити
сламом. Када се чува на пољу, у зе-
мљи, укуснија је од оне која је утра-
пљена. За људску исхрану бросква се
користи када је млада, а када остари,
не односи се у компост, већ се њоме
храни стока. Преко зиме мора да се
потроши, јер с пролећа креће у семе.
се произведе расад за хектар производ-
не површине. Изникао расад треба ра-
зредити на 5 цм растојања. Кад дорасте
до дебљине гушчијег пера, или највише
танке оловке, може да се пресади на
стално место. На извађеном расаду
треба одстранити врхове листова и врх
од корена. Током садње мора се пази-
ти, да се корен не искриви завлачењем
у земљу. Сади се на растојање 35 x 30
цм, што чини 9 струкова на један ква-
дратни метар. Семе дуго задржава кли-
јавост, чак и десетак година, а ниче за
5 до 6 дана.
Ово поврће тражи чисто земљиште
па се мора често плевити и окопавати,
по потреби и заливати. Осим тога, мо-
ра се штитити од бувача и других ин-
секата, којима је укусна посластица
пре зиме.
Пошто ово поврће у нашим условима
није толико раширено, нашим башто-
ванима познато је само неколико сор-
ти које се, осим по укусу, крупноћи и
облику, разликују по боји, па су тако и
добиле имена: бела крупна - конусног
облика, бела с примесом зеленкасте
боје на темену; бела црвенкаста- доле
бела, на темену црвена или љубичаста;
бела глатка - сa ситним листовима, ра-
ностасна, мало заравњена испод ли-
стова, беле боје; затим бела рана - ра-
ностасна с равним листовима, ситнија
од осталих, с мањим приносом, али
сочнија и укуснија за јело, спљоштеног
облика, доле бела, горе зелена; жута
пљосната- лепог пљоснатог облика, до-
ле жута, горе зелена, раностасна и врло
отпорна на зиму
јул 2023.  47
 ПОВРТЊАК
Ј од је познати антисептик широког
спектра, који разоружава војску
бактерија, гљива и других „напа-
сника“ који доводе до инфектив-
них и упалних процеса код људи.
Мање се зна да њему здравље не дугу-
ју само људи, већ и биљке. Јод може
да се користи да би се спасило поврће
од многих болести. Он успешно заме-
њује фунгициде, њиме се лече биљке
и смањују отровни остаци у њима, ко-
ји су неминовност после заштите дру-
гим хемијским препаратима.
Од којих паразита јод штити поврће?
На првом месту је гљива проузроко-
вач пламењаче парадајза. Да би се пла-
Јод чудотворан за биљке
мењача спречила да зарази парадајз,
потребно је да се поврће штити рас-
твором који се припрема од 9 литара
воде, једног литра сурутке и 2мл апо-
текарског јода (5-постотна концентра-
ција). После 12 до 14 дана од расађи-
вања, парадајз се први пут опрска овим
раствором, а каснија прскања се по-
нављају сваких 10 до 12 дана. Ако за-
касните с првим прскањем и открије-
те већ формиране пеге, одстраните
ластар са симптомима, остатак пара-
дајза опрскајте у више наврата у раз-
маку од пет дана, и пламењача ће не-
стати.
48  јул 2023.
Раствор на бази јода одлично сузби-
ја пепелницу, која зна да „изједа“ биљ-
ку спорије, али зато не и безопасније.
Од пепелнице најчешће оболевају кра-
ставци, тиквице и бундеве. Ако приме-
тите прве знаке ове болести, почните
да третирате усеве раствором: 9 лита-
ра воде, 1 л сурутке и 1мл јода, пона-
вљајући прскања сваких 5 до 7 дана.
Уколико будете упорни, можете у пот-
пуности да избаците фунгициде из про-
изводње овог поврћа.
Искусни баштовани тврде да биљке,
прскане раствором јода, дуже рађају.
Чак и ако нема знакова пепелнице, пр-
скајте краставце овим раствором сва-
ких 10 до 12 дана. Ако откријете да је
корен краставца свенуо заједно са де-
лом биљке близу земље, постоји веро-
ватноћа да га је заразила гљива која
проузрокује трулеж корена. Поврће се
може спасити ако се залива раствором
јода, а припрема се тако што се у кан-
ту од 10 л воде дода 1 мл јода. Сваки
краставац ваља залити с 1 л овог рас-
твора.
Ако је од пепелнице „страдало“ неко
друго поврће, или саднице, украсно
дрвеће... и они могу да се штите рас-
твором јода, само, за њих је потребна
нешто јача концентрација: у 5 л воде
КАКО ДА ПРОТЕРАТЕ
ОТРОВЕ ИЗ БАШТЕ
Пише: Светлана Мујановић
се раствори 5 мл јода. Раствором јода
штите се и тиквице од пепелнице, а он
се прави од 10 л воде и 5 мл јода.
Купус воли јод. Да би био здрав, за-
ливајте га раствором од 10 л воде у
коју сте додали 2 мл јода. Сваку биљку
залијте 1 л овог раствора. Јодом могу
да се заштите и јагоде од гљиве која
изазива трулеж корена. Сва мудрост је
да се земљиште око бокора недељу дана
пре цветања, а потом и који дан касни-
је, залије раствором јода који се при-
према од 10 л воде и 1 мл јода.
Јод је ефикасан и у заштити јабука
од гљива које изазивају трулеж у скла-
дишту. Најкасније десетак дана пред
бербу, крошње посебно циљајући пло-
дове, опрскају се раствором од 10 л
воде и 10 мл јода. Такође, и 15 до 10
дана пред бербу и гроздови се могу
заштитити од трулежи раствором од 10
л воде и 8 мл јода.
Да би се дезинфиковало било које
семе, потребна је само једна кап фар-
мацеутског јода, разблажена у 1 л де-
стиловане воде. У тај раствор натопите
газу или памучну крпу па је добро ис-
цедите, те у њу умотајте семе и оста-
вите га да одстоји 6 до 8 сати. После
тога семе осушите на собној темпера-
тури и посејте
МАЛА ШКОЛА ПЧЕЛАРСТВА
“ДОБРОГ ЈУТРА” (57)
Пише: проф. Дејан Крецуљ
П
очетком прошлог века немачки
трговац и истраживач Едвард
Јакобсон с пута по свету донео
је и поклонио зоолошком му-
зеју, а велики природњак Оу-
демас описао и систематизовао до тада
непознату грињу која је паразитирала
на индијским пчелама. Гриња је доби-
ла научни назив Varroa jacobsoni Ou-
demans и од тада је постала синоним
за пчеларске невоље, ширећи се неза-
устављиво светом.
Клопка за вароу уместо хемије
Време је интензивне пчелиње паше.
Зато је непрестана борба с вароом мо-
гућа једино биотехничким мерама, без
икаквих уноса хемикалија у кошницу.
Коришћење рамова грађевњака је нај-
једноставнији и веома популаран начин
за то. Ефикасан је, пошто је вароа пет
до 10 пута заступљенија у трутовском
леглу у односу на радиличко. Истражи-
вања указују на то да је њено умножава-
ње зачуђујуће велико, па јединка током
летњег периода може дати и 70 потомака.
Грађевњаци у кошници читаве сезоне
Рамови грађевњаци могу се користити током читаве сезоне, све док је у
кошници трутовског легла. То је обично већ од априла па све до јула, чиме се
може преполовити популација варое. Такође, у пракси је запажено да се
применом грађевњака постиже смањење ројидбеног нагона пчелињег друштва.
Најједноставнији начин је примена
рама грађевњака. То је плодишни рам
стандардних димензија кошнице које
користимо. Код настављача, практично
је да се он на сатоноши на неки начин
означи, да би се лакше пронашао. Ако
се користи прави рам, може се по са-
тоноши залепити комад изолир-траке
за електричне инсталације неке пастел-
не боје, али је штета заробљавати испра-
ван рам за ову сврху.
Како ће у грађевњаку бити само ле-
гло, а не и мед, не очекује се да носи
велику масу, нити ће икада доспети у
центрифугу, те се може начинити од
тањих отпадних летвица и трајно по
сатоноши обележити. Стари пчелари
су у ту сврху користили само прутић,
на којем су пчеле изграђивале заперак.
На оваквом неужиченом раму пчеле
ће саме, под утицајем било какве тихе
паше, изградити цео сат. Пошто су ће-
лије искључиво трутовске, у њима ће
матица да залеже неоплођена јаја. Не-
колико дана касније оне постају мамац
и клопка за колонију вароа. Пред по-
клапање легла, недељу дана по залега-
њу, женка варое улази у трутовску ће-
лију да положи јаја и остаје заробљена
у њој. То је тренутак који треба иско-
ристити и сво поклопљено легло од-
странити из кошнице, а с њим и велики
број вароа.
Како је време развоја трутова 24 да-
на, то се најбољи резултати постижу
вертикалном поделом рамова грађев-
њака летвицама на три секције. У сва-
ком од делова рама наћи ће се покло-
пљено легло које треба изрезати. Ако
се користи само један грађевњак, тада
се исецање обавља седмично. Трутов-
ско саће из једног поља исеца се након
седам дана, након следећих седам из
другог поља, а након последњих седам
и из трећег. Препоручљиво је да се по
уклањању саћа из првог поља, при по-
вратку у кошницу, рам ротира за 180
степени. Рамови се при слабом уносу
ПЧЕЛАРСТВО
или код слабијих друштава улажу из-
међу оквира с леглом. Коришћење два
рама омогућује далеко ефикасније од-
страњивање паразита, с обзиром на то
да се свака четири дана у једној од шест
секција налази зрело легло. Изрезани
комад саћа треба одмах претопити. Јед-
нократном употребом ове методе може
се елиминисати и до 80% вароа из пче-
лиње заједнице.
За топљење се у овим врелим летњим
данима може успешно употребити сун-
чани топионик, јер у комадима саћа
нема кокона. Истопљени восак добро
ће доћи као замена за сатне основе
које су потребне за градњу. Примеће-
но је да вишекратно коришћење истог
трутовског саћа, отклапањем, чишће-
њем и прањем, може да подстакне поја-
ву кречног легла, па то треба избегавати.
Не треба заборавити ни узгредну ко-
рист коју пчелару и пчелињој заједни-
ци пружа коришћење рама грађевњака.
То је изградња идеалних радиличких
рамова. Наиме, пчелиње друштво има
потребе за одређеним бројем трутова
и оно ће ту своју потребу задовољити.
Ако се у кошници налази само ради-
личко саће, пчеле ће неке ћелије про-
ширити и претворити их у трутовске, а
тиме и нарушити квалитет читавог сата.
У проширене ћелије матица ће увек
полагати неоплођена јаја и она ће зау-
век остати само за трутове, па и када
није потребно. Стога ваља друштву дати
место где ће ту своју потребу задовоља-
вати, да би сво остало саће било изгра-
ђено искључиво од радиличких ћелија
јул 2023.  49
 ЖИВОТ У БЕЧЕЈСКОМ GLADIATOR MAXIMUSU ГАЈЕ Тежина се код мужјака креће ЖИВОТ
РЕТКЕ ПРИМЕРКЕ РОДЕЗИЈСКОГ РИЏБЕКА од 36 до 41 кг, а код женке од 29 до 34 кг

Пише: Зорана Љубојев

З
а време живота и боравка у
Америци, Лазар Дринић из Бе-
Афрички гонич на лавове је пас јаког карактера и Легло шампиона
чеја заљубио се у специфичну изузетне снаге, потребно му је много истрчава- Велику помоћ и подршку Лазар
има од супруге Марије и своје мај-
расу паса. Реч је о родезиј-
ском риџбеку, који је позна-
ња и физичке активности и изванредан је по- ке, које за време његовог одсуства
тији и као афрички гонич на лавове или родични пас, одличан са децом, као и са другим и боравка у Америци, воде бригу о
псима. За њих је ово хоби и љубав
афрички лављи пас. Намена му, запра-
во, никада није била да напада лавове,
животињама, али на њих мора да се навикне још коју негују према родезијским риџ-
него да по мирису открива дивљач. као штене - каже власник одгајивачнице Лазар бецима.
Када имају времена, радо посе-
Љубав према природи и животињама
овај Бечејац гаји још из детињства, које
Дринић ћују изложбе, и домаће, и иностра-
не. Задовољни су резултатима које
је провео у Милошеву, окружен псима,
- После тридесет година у Њујорку кућног љубимца, то ће бити ова раса. су постигли.
мачкама, кравама, козама и другим
сам први пут видео ову расу, која ме је Тако се и десило. Пре шест година купио - Наш Максимус је 2019. године
животињама. Летње распусте проводио
подсетила на моје детињство и одра- сам Максимуса - сећа се Лазар Дринић, освојио треће место на изложби „Eu-
је у Босни, где је имао првог жутог пса
стање. Тада сам рекао себи, први пут власник одгајивачнице „Gladiator Ma- ro dog show“ у Аустрији. Више пута
Жућу, с којим је, заједно са дедом, ишао
када ми се укаже прилика да имам ximus“, која броји пет паса ове расе.  је освајао прва места у Сједињеним
у лов.
Америчким Државама, био је јуни-
ор БИС у Сенти 2018, млади шам-
пион Румуније, Србије, Црне Горе
- поносан је Лазар Дринић.
Пси из легла њихове одгајивачнице,
које су удомили у Норвешкој, Данској,
Босни, Црној Гори, Македонији, та-
кође су забележили успехе. Неки од
њих су шампиони и квалификовали
су се за велика међународна такми-
чења.
- Себи сам оставио три женке и
све су у стандарду, од максималног
до минималног. Висина мужјака се
креће између 63 и 69 цм, а женки
између 61 и 66 цм. Тежина се код

Лављи пас није за неискусне власнике

мужјака креће од 36 до 41 кг, а код
женке од 29 до 34 кг. Крзно им је
кратко, густо и сјајно - каже наш
домаћин и додаје да су белине до-
звољене на грудима и на шапицама,
али не треба да прелазе чланак. „Риџ“
треба да је дужине од сапи па до
Укрштени афрички кукова.
Ова раса је и даље недовољно по-
с ловачким псима зната на нашим просторима. Међу-
Родезијски риџбек води порекло из Родезије, која тим, изузетно је цењена у Европи и
припада данашњем Зимбабвеу. Раса је настала када су Америци. Иако важи правило да су
досељеници колонија Кејп укрстили полуприпитомљене родезијски риџбеци тешки за тре-
афричке псе са “шаром” на леђима, са својим ловачким нирање, наш саговорник каже да је
псима. Настали су укрштањем с јединкама које су ку- најважнија воља, стрпљење и до-
пљене у Европи, а то су између осталих биле велике следност власника.
данске доге, мастифи, хртови, пси Светог Хуберта са - Понављате команде као у војсци,
домородачким псима које су чували Кхоикхои - пасти- мора да се зна ред и дисциплина.
ри. Оригинална сврха ове расе била је за лов, тачније Када пас уради оно што сте од њега
за гоњење дивљачи. Међутим, преци риџбека били су тражили, важно је да га наградите
толико јаки и брзи, да су успевали да задрже лава док и дате му посластицу. Пуно времена
не би наишао ловац. Ловац Корнелиус вон Рујен сматра сам проводио са својим псима и то
се оснивачем ове расе, а стандард за узгој установљен даје резултате - истиче он.
је 1922. и од тада се скоро уопште није мењао. У Сједи-
њене Америчке Државе раса је стигла 1911. године, а
АКЦ ју је званично признао 1955. године.
50  јул 2023. јулјул2023.
2023. 51

ЖИВОТ
Одличан ловац и чувар,
и веран кућни љубимац
Родезијски риџбек је одличан ловац
и чувар, привржен и веран кућни љу-
бимац. Препознатљив је по карактери-
стичној шари на леђима, по длаци која
расте у обрнутом смеру, односно, ка
глави. Шара је широка око пет центи-
метара, почиње од плећки и наставља
се ка куковима. Дозвољене су макси-
мално две овакве шаре на телу. Боја
длаке је код ове расе уједначена и може
варирати од светлоцрвене до црвено-
-пшеничне боје.
- Ова раса се не препоручује почет-
ницима, односно, власницима који не-
мају претходног искуства у одгоју паса.
Родезијски риџбек је пас јаког карак-
тера и изузетне снаге. Потребно му је
много истрчавања и физичке активно-
сти. Иначе је изванредан породичан
пас, одличан са децом, као и са другим
животињама, али на њих мора да се
навикне још као штене - каже Лазар.
Власници би требало да поведу ра-
чуна о томе да простор у којем борави
лављи пас буде довољно високо огра-
ђен, јер ови пси могу скочити попри-
лично високо, у жељи да одлутају ако им
нешто привуче пажњу. Овај пас тражи
доста пажње и времена, никако није
за неискусне власнике и са дресуром
52  јул 2023.
Лети може да поднесе веома високе температуре
и може без престанка да трчи четрдесетак километара
Дресуру је неопходно почети од што ранијег
доба и, уколико се добро социјализује, имаћете
приврженог, лојалног чувара који воли децу и који
је изузетно веран својој људској породици
и социјализацијом је неопходно поче-
ти од што ранијег доба. Уколико се добро
социјализује, имаћете приврженог, ло-
јалног чувара који воли децу и који је
изузетно веран својој људској породици.
Није захтеван за одржавање
Просечан животни век ове велике
расе је између 10 и 12 година. Родезиј-
ски риџбек није захтеван за одржавање.
Осим редовне вакцинације и заштите од
бува, крпеља и других паразита, потреб-
но је једном месечно очеткати длаку
псу, каже наш саговорник. Важе за ге-
нерално здраву расу, али могу бити
склони дисплазији кукова и лактова,
хипотиреодизму и дермоидним сину-
сима у ретким случајевима. Препорука
је да се ураде генетски тестови, како
би се утврдило да ли пас има неку на-
следну болест.
- Пас нема карактеристичан мирис.
Лети може да поднесе веома високе
температуре и може без престанка да
трчи четрдесетак километара. Једино
- праве превенције нема.
му, због кратке длаке, не прија зима.
Када причамо о нашем поднебљу, пре-
порука је да се пас зими не држи на-
пољу, већ да има склониште. Они с нама
живе у кући - појашњава Дринић и до-
даје да миљеник Максимус обожава
да се лети купа у Тиси, док остатак дру-
жине није расположен за такве аван-
туре.
Да бисте их одржали чистим, може-
те их брисати и влажном памучном
крпом. Нокти код ове расе доста брзо
расту, па им је потребно редовно скра-
ћивање, као и периодично чишћење
ушију како би се избегле могуће ин-
фекције. Он није пас за стан, неопходно
му је обезбедити приступ већем ограђе-
ном дворишту.
- Када је реч о исхрани, псе храним
сировим месом, гранулама и куваним
пиринчом. Отприлике по псу треба ки-
лограм меса дневно. Режим исхране
прилагођавамо томе да ли идемо на
неко такмичење и усклађујемо с њи-
ховим активностима - каже он
Календар
АЛЕРГИЈЕ НЕ МОРАЈУ
БИТИ БАУК
у нотесу и лек у џепу
Пише: Зорица Драгојевић
Л
ето и летњи радови који предстоје пољопривредницима
доносе и неке скривене „опасности“, невидљиве на око,
а ипак свеприсутне. Алергије, повећана могућност од
астматичних гушења, уједи пчела и других инсеката оно
су на шта је потребно обратити пажњу током радова у
пољу, приликом брања малина, рецимо, окопавања повртарских
култура или прскања.
На који начин се заштитити и шта је потребно
имати од терапије одговор је дала прим. др
сци. мед. Татјана Радосављевић, из ТАРА МД.
- Пролеће и лето доба су године ну заштиту од алергије, па је терапи-
када је природа пуна тзв. спољашњих ја једини излаз. Наравно, и превен- - Проблем пред-
алергена. То су, пре свега, полени, и тива: по завршетку посла, треба се стављају и инсекти,
то полени трава, корова и дрвећа. Од пресвући, опрати косу, да би се по- на које алергија може
корова најагресивнија је алергија на лени физички уклонили из најближе бити јако изражена, а
амброзију, која се јавља од краја ав- околине. понекад може и да угрози
густа до почетка октобра. Кошење Они који су склони алергијама нај- живот пацијената. Посебно су
траве такође ослобађа доста алер- боље је да прате календар полинаци- опасне алергије на ујед пчеле, а још
гена, а - по речима др Радосављевић је, што је један од видова превенције. опасније на ујед стршљена. Особе које
- Полен се разноси ветром и доспе- су алергичне у најкраћем року морају
да добију медицинску помоћ. Многи
Пошто природу не можемо да из- ва и у удаљена места. Количне зави-
који знају за алергију на ујед пчеле или
бегавамо, једино што преостаје јесте се и од времена цветања, и зато по-
да се припремимо узимањем лекова стоји тзв. календар полинације, који осе, носе са собом епипен-пенкала која
садрже адреналин и сами га могу дати
против алергије, и то по упутствима
стручњака. Што се тиче амброзије
показује када има највише полена
одређених биљних врста - подсећа себи, уколико се деси ујед.
која је присутна и на селу и у граду, др Радосављевић.
за то је потребна шира друштвена Тако се може донекле олакшати
акција на њеном сузбијању. рад у пољу јер, уколико имате алер-
Свакако докторка препоручује опрез гију на неку врсту полена, можете се
и одлазак у најближу амбуланту, али припремити за рад узимањем про-
и обавезно прање косе и пресвлаче- тивалергијске терапије. И нису угро-
ње одмах након доласка кући, како жени током лета само пољопривред-
би се полени физички уклонили. ници, него и сви остали који имају
- На жалост, маске које су ношене неку врсту алергије и којима смета-
у време ковида не пружају адекват- ју пестициди, пиљевина, прашина
- Пестициди су материје које, осим тога што су респи- вља се терапија пумпицама, или се ја-
раторни иританси, могу бити и врло опасни, поготово за вљају лекару. Требало би такође да
плућа. У дужем периоду могу да буду и узрок неких тешких напусте вршидбу или косидбу и да по-
тровања, како код здравих, тако и код осба с астмом. траже помоћ у нјаближој здравства-
Потребно је да астматичари редовно користе прописану ној установи - саветује прим. др сци.
терапију и да током вршидбе ипак носе маске, које би мед. Татјана Радосављевић.
задржале крупне честице. Уколико се гушење појача, пона-
јулјул
2023.
2023.
53
53
 ПРОИЗВОДЊА ЗДРАВЕ ХРАНЕ
Органска шаргарепа у
Шинкиним теглицама
Креатори специфичних посластица од
љубичица, јоргована, цвета багрема и мајских
ружа, лансирали слатко од домаћих сорти
природно гајене шаргарепе која се ничим не
прска, не ђубри, нити је изложена било каквим
хемијским средствима
J
oш једно слатко изненађење дола-
зи из породице Шинка из Књажев-
ца. Овога пута у питању је шарга-
репа и једноставно и укусно слатко
од шаргарепе, које је било право
изненађење. Шинке су показале да се
за слатко не користи само воће, већ и
цветови биљака, па и поврће, чиме су
освојили избирљиво тржиште, навикло
на неке устаљене укусе. А постали су
познати по специфичним производима,
као што су слатко од љубичица, јорго-
вана, цвета багрема, мајских ружа. Како
су дошли до шаргарепе прича Немања
Шинка, најмлађи члан породице:
- Почело је 2021, убрзо након нашег
настајања као Шинкине теглице. Слат-
ко од шаргарепе је плод тежња наше
породице да својим сладокусцима по-
нуди нови производ. На идеју је дошла
Винетина мајка Драгица, која се сети-
ла да је некада у младости јела слатко
од шаргарепе и да то може бити добра
54  јул 2023.
јун
СЛАТКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ
ИЗ КЊАЖЕВЦА
Пише: Зорица Драгојевић
основа за наш нови производ. Идеја је - Не постоји нека специјална врста
прихваћена и кренули смо са реали- шаргарепе за ово слатко. Ми, рецимо,
зацијом. у дворишту имамо неке старе сорте
као што су “данверс” и “валери”. Оно
Ослонац на сопствено искуство што је за шаргарепу најбитније је да
и на природу буде потпуно природна и домаћа. То
Иако јој слатко од шаргарепе није подразумева да се ничим не прска, не
било сасвим непознато, породица ни- ђубри, нити се бацају било каква хе-
је имала рецепт, већ га је правила осла- мијска средства.
њајући се на сопствено искуство и знање. A како би добили здраву шаргарепу
- Бака Драгица се само сећала да је Шинке је саде na отворенoм, не у пла-
слатко било од ренданих шаргарепа, стенику.
што смо ми у старту променили, па га - Шаргарепу не треба да садите у
правимо од колутића шаргарепе. Taко- пластенику, већ под отвореним небом,
ђе памти додатак розетле, што смо из- па како јој буде и биће зрела кад јој је
бацили, јер желимо да буде што при- за то време. Таква шаргарепа јесте
родније - каже наш саговорник. кључ и суштина овог слатка - истиче
То - природније значи да је од дома- Немања Шинка. - Без такве шаргарепе
ћих сорти шаргарепе, непрскане, пот- слатко неће и не може да буде добро.
пуно здравог узгоја, наставља: Ми шаргарепу посадимо у дворишту и,
када буде зрела, правимо слатко.
Једноставно,
здраво и укусно
Једноставно, али здраво и уку-
сно - а од каквих је шаргарепа
такав специјалитет, открива
Немања за Добро јутро:
- За слатко се бирају шарга-
репе средње величине. Прво
их оперемо и очистимо, а
затим се сецкају на колутиће.
Сматрамо да је тако најбоље,
мада ко жели може да проба
Познати су по производима, као што су слатко од
љубичица, јоргована, цвета багрема, мајских ружа
949
и с ренданом, или коцкицama. Шарга-
рсд
репу заједно с водом и малом количи-
ном шећера кувамо, а када буде готово,
стављамо у теглице.
Ако урачунамо и љубав, то је све што
је потребно. За разлику од овог газдин-
ства, неки у своје слатко од шаргарепе
стављају и лимун или поморанџу.
- Стављају и каранфилић или цимет,
али ми то не радимо - додаје Немања.
- Прво желимо да све буде што природ-
није и по старим рецептима, а лимуна
и наранџе у нашим селима дефинитив-
но није било. Друго, лимуном ублажу-
100 ЈЕЛА СРБИЈЕ
ју слаткоћу шаргарепе, али то је зато
што шаргарепа није природна. При-
родна шаргарепа нема толику слатко-
ћу, плус стављамо мало шећера, тако
да нема ни потребе да додајемо лимун.
Ми желимо да наше слатко од шарга- Позовите нас и поручите на телефон
репе има укус шаргарепе и новотари- 069 11 54 004, или нам пишите на мејл
је не користимо. dobrojutro.redakcija@gmail.com
Слатког од шаргарепе увек има, це-
ле године је доступно, док се шумски
плодови брзо распродају и мање их Књига „100 јела Србије“ - кувар за све генерације,
произведу. како за почетнике, тако и за врсне куваре и куварице.
Зова и дуд у новим теглицама? Жеља нам је да вас подсетимо и да сачувамо од забо-
- Имамо га преко целе године - наво- рава наша традиционална, народна јела и мирисе до-
ди Немања - тако да ово слатко обично маћих кухиња.
људи поручују уз још нешто. Скоро је Пред вама је књига „100 јела Србије“ и прилика да је
била популарна комбинација слатко купите себи или поклоните драгим људима за предсто-
од љубичица и слатко од шаргарепе. јеће празнике. Цена књиге је 949 рсд и сада је можете
Пошто нам се шумски плодови брзо
распродају, јер се купују и у већим
добити директно на вашу адресу и платити поузећем. 
количинама, а и ми мање произведемо, Књига је одштампана на квалитетном папиру и има
шаргарепе скоро да увек имамо на 232 стране, димензија 210х210 мм, прошивена и са
стању. тврдим корицама да можемо да је користимо сваки дан
Има сладокусаца који наручују више и много дана.
теглица само слатког од шаргарепе. Тај
укус је за све изненађујући,
због чега је слатко врло
тражено.
- Слатко можете користи-
ти за колаче и кифлице, а
можете и само њега изне-
ти пред госте да се послу-
же. Биће одушевљени - за-
кључује Немања Шинка и
обећава да ће се породица
трудити да сваке године
лансира неки нови прои-
звод и нове врсте слатка и
воћних намаза. Ове године
нови производи могли би
да буду слатко од зове и од
дуда
јул 2023.  55
 ЗЕЛЕНИЛО ВЕРТИКАЛНИ ВРТ ВЕОМА ЗЕЛЕНИЛО
КОРИСТАН УКРАС Пише: Тања Пролић

Најбоље решење за мала дворишта

У
колико имате мало двориште, а
не желите да се одрекнете узго-
ја поврћа, зачинског или укра-
сног биља, најбоље решење је
вертикалан врт. Он се најједно-
ставније може дефинисати као класи-
чан, хоризонтални врт, постављен ус-
правно. Тражили смо за вас одговор
на питање како да брзо и лако сами
направите вертикалан врт.
Више од три деценије Патрик Бланк,
француски ботаничар, бави се истра-
живањем понашања биљака и њихове
адаптабилности на различите услове
средине. Током посете Тајланду и бо-
гатој флори ове азијске државе, уочио
је да бројне биљне врсте расту на сте-
новитим литицама, протежу се по кори
дрвећа, као и по другим вертикалним
површинама. Једини услови који су по-
требни за раст ових биљака јесу днев-
на светлост, вода и чврста подлога. Тада
долази на идеју да формира вертикал-
не вртове, стварајући потпуно нови
концепт озелењавања градова.
Метални рам, ПВЦ фолија
и дупли слој полиамида
За конструкцију једног његовог вер-
тикалног врта потребни су вам метални
рам, ПВЦ фолија и дупли слој полиа-
мида. Метални рам је подлога и при-
чвршћује се на жељени зид. На њега се
поставља ПВЦ фолија, дебљине 1 цм,
која представља непромочиви слој, а
преко ње дупли слој полиамида, де-
бљине по 3 мм. У слој полиамида се
постављају биљке (као семе или садни-
ца), јер његова капиларност обезбеђује
равномеран проток воде и пропушта
корење. Густина садње обично износи 30
биљака по метру квадратном зида.
Наводњавање овог вертикалног врта
је аутоматско и спроводи се мрежом
капилара, преко којих засађене биљке
добијају неопходну воду, обогаћену
минералним материјама. Вишак воде
прикупља се преко уграђеног олука и
изнова враћа у систем цеви.
Када је реч о избору биљака за вер-
тикални врт, важно је да захтевају исте
услове узгоја, односно, да врсте за које
сте се определили имају једнаке по-
требе за светлошћу, водом, нутријен-
тима, температуром ваздуха. Такође,
важно је да биљке које комбинујете
изгледају компатибилно. У саксије се
могу садити и једногодишње и више- месту буде довољно сунчеве светлости и користи. Зато постају све популарнији у
годишње биљке, а пејзажисти се најче- добра циркулација ваздуха. градским срединама, у којима зелених
шће опредељују за спорорастуће биљке Можете га конструисати од истовет- површина увек мањка. Поред тога што
мање величине. них саксија или оних потпуно разли- уносе дашак природе у стамбене блоко-
У вертикалном врту можете гајити за- читих боја, величина и дизајна, те тако ве, биљке засађене у вертикалном врту,
чинско биље - босиљак, жалфију, рузма- створити својеврстан мозаик на верти- пречишћавају градски ваздух. Осим
рин, мајчину душицу, нану, али и бројне калној површини. Оне могу бити на тога, оваква конструкција поседује од-
повртарске културе - купус, зелену сала-носачима или убачене у макраме пле- лична изолациона својства.
ту, кељ, блитву, спанаћ, пасуљ, роткице…тене држаче за саксије, окачене на зид Такође, све већа популарност урбаног
или ограду. На чврстој огради или зиду баштованства довела је до повећаног
Уштеда простора и новца можете поставити дрвене палете које броја вертикалних вртова у градским
Ограничени сте простором, а желели ће вам служити као полице за саксије, срединама, јер људи све више желе да
бисте да посадите омиљене биљке? Не а у ту сврху можете користити и дрве- узгајају властито поврће. Њима се ште-
брините, једноставно можете да констру- не мердевине или гајбице. ди простор, пошто биљке нису распо-
ишете свој вертикални врт. Постоји више Поред тога што су практично решење ређене хоризонтално, већ на вертикал-
начина за то, а сваки захтева минимална за мала дворишта и балконе, спас за све ној површини. Из овог произилази можда
улагања. Вертикалан врт може предста- заљубљенике у баштованство који нема- и главна предност вертикалних вртова
вљати било који празан зид, ограда или ју довољно простора на својој парцели, - они повећавају расположиве пољо-
стара врата. Важно је само да на том вертиклани вртови имају и бројне друге привредне површине

56  јул 2023. јул 2023.  57

 ЗЕЛЕНИЛО
Н
ико поуздано не зна како је дра-
гољуб (Tropaeolum majus) до-
био име на нашим просторима,
али тај спектакуларни цвет де-
ценијама улепшава дворишта
својим жутонаранџастим латицама и
овалним листовима. Цветна летња ба-
шта не може се замислити без његових
нежних грмова. Лак је за одржавање
и, осим што је украс вртова, драгољуб
је једна од најпопуларнијих врста је-
стивог цвећа. Зову га још и драгомиље,
лазибубе, латинче, млатифа, љубидраг,
пењалица или слак.
Раније се није могло замислити дво-
риште без драгољуба. Сејао се због лаког
одржавања и дугог цветања, које по-
чиње у јулу, а завршава се у октобру. У
овој деценији доживљава ренесансу
јер је, осим декоративног изгледа, по-
стао популаран као јестиво и лековито
цвеће.
Народна медицина сведочи о томе
да је драгољуб један од најјачих при-
родних антибиотика, да делује и анти-
фунгицидно, антисептички, антибакте-
ријски, као и да је добар диуретик и
лаксатив. Последњих година тврди се
да сви делови биљке имају антибиотско
својство и да повећавају отпорност ор-
ганизма. Користи се као тинктура и
свеже цеђен сок од биљке, а због ве-
лике количине Ц витамина, цветови и
млади листови ове биљке завршавају у
салатама. У драгољубу има и смоле,
пектина, гуме, танина.
Све више се користи као додатак ви-
таминским салатама, које треба јести
свакодневно, или чак свеже цеђени сок
од лишћа. Али, не узима се више од 10
до 15 грама. Користи се и за лечење
болести респираторног система, као
што су астма, бронхитис, тврдокорне
слузи, упална стања, кашаљ, прехладе
и грип. Због сличних лековитих свој-
става одавно је раме уз раме с реном
и ротквом.
Тако је драгољуб разбио предрасуде
да је биљка помодарства и да служи
само као декорација на тањиру због
интензивно жуте боје, наранџасте и
црвене боје цветова. Док не стигне до
стола, украшава дворишта, стварајући
грмолику структуру. Листови су му го-
тово округли, цветови крупни, а плод
је сув, дели се на три дела и у сваком
има по једну семенку.
58  јул 2023.
ДРАГОЉУБ ПОПУЛАРНО ЈЕСТИВО
И ЛЕКОВИТО ЦВЕЋЕ
Драгољуба краси једноставност у одр-
жавању, и то је једна од његових ва-
жнијих предности. Осим сунчаног места
у дворишту, ова биљка не тражи скоро
ништа више. Прихрана му није потреб-
на, ни пожељна, јер у превише плодном
тлу слабо ће цветати. Драгољуб је по-
Украс вртова
и лек за
љуте ране
Користи се тинктура
и свеже цеђен сок од биљке,
а због велике концентрације
Ц витамина, цветови и млади листови
драгољуба завршавају у салатама
Пише: Биљана Ненковић
знат и по томе што несебично дели сво-
је моћи са другима и заштитнички је
настројен. Сеје се међу воћем и повр-
ћем, јер их штити. Он ствара материје
које уништавају многе штетне микро-
организме, одбија штеточине и изази-
ваче болести.
Драгољуб је једна од најпопуларнијих ЗЕЛЕНИЛО
врста јестивог цвећа
Драгољуб је непријатељ биљних ваши, тљив на хладноћу и с првим мразом ће до 2 центиметра. Може се прво прои-
беле мушице и лептира купусара. Због нестати. Реч је о једногодишњој зеља- звести расад, али не воли превише пре-
тога га често можете видети у баштама стој биљци, која може да нарасте од 15 сађивање.
с купусом или у воћњацима. Може се центиметара до чак два метра у виси- У подножје драгољуба, ако је пења-
наћи и у природи, најчешће у буковим ну. Овој биљци одговара и суво и пе- чица, могу се посадити ниске цветнице,
шумама. Специфичан је по томе да се сковито, дакле, добро пропусно земљи- попут лобелија, агератума или водени-
простире и пуже по тлу. Веома је осе- ште. Сеје се директно у земљу на дубину ка. Код грмоликих врста драгољуба,
треба их пустити да расту по земљи где
ће формирати покривач. Зато их треба
садити на размаку од око пола метра.
Народна медицина сведочи о томе да Уколико их желите као пењачице, тре-
је драгољуб један од најјачих ба им обезбедити добар ослонац и мало
им помоћи у пењању, јер немају витице.
природних антибиотика, Драгољуб, посађен у земљиште бо-
да делује и антифунгицидно, гато кисеоником, развиће богату лисну
масу, али ће слабо цветати, па осим
антисептички, антибактеријски, непожељног ђубрења, није препоруч-
као и да је добар диуретик љиво ни да се смести поред биљака
које у земљи вежу кисеоник, попут ма-
и лаксатив хунарки или детелине. Одлично под-
носи сушна лета и не треба га превише
заливати. Једини посао око драгољуба
је отклањање прецветалих цветова, ка-
ко би цваст била што бујнија и ужива-
ње у његовој лепоти и лековитости
потпуније
Семенке уместо бибера, цветови у намазу
Драгољуб се употребљава у свежем или сушеном облику. Листови
се могу убрати било кад, а цветови у летњим месецима, у јулу и
августу. Најбоље их је брати у раним јутарњим сатима. Семе се
скупља у јесен, кад сазри. Не треба чекати предуго, јер презрели
плод може бити горког укуса. Самлевене семенке имају љуто-пи-
кантан укус и користе се као замена за бибер.
Ситно исецкани цветови могу се помешати с младим сиром. Тако
се добија квалитетан и здрав намаз. Многи користе драгољуб као
зачин у омлету или кајгани или уз пиринач, макароне, салату од
кромпира.
јулјул2023.
2023. 59
 ХАЈДУЧКА ТРАВА ОД ДРЕВНИХ
ВРЕМЕНА ДО САВРЕМЕНЕ МЕДИЦИНЕ
За хронични гастритис
Помешати по 20 грама ли-
ста и цвета хајдучке траве,
подубице, траве иве, мајчи-
не душице и камилице, или
по другом рецепту помеша-
ти по 30 г хајдучке траве и
траве иве, и по 10 г кима,
камилице, подубице и пе-
тровца. Обе мешавине се
припремају тако што се једна
кашика мешавине прелије
са 100 мл кипуће воде, по-
клопи, остави да се прохла-
ди и млако пије пола сата
пре јела, три пута дневно.
ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ
Пише: Светлана Мујановић
сматра да је такође њоме видао ране.
Савремени начин живота и све већа
потреба за поновним откривањем древ-
них метода природног лечења и неге
овој биљци су вратили славу народног
лека широког дејства. Данас се зна да
биљке с различитих простора нису под-
једнако лековите. За лековитост је ва-
жан и квалитет земљишта, клима и окру-
жење.
Данас се хајдучка трава најчешће
употребљава за лечење желудачно-црев-
них обољења, грознице, повишеног крв-
ног притиска, за чишћење крви, као
антитромбичко средство код мождане
и срчане тромбозе. Нарочито је кори-

Лек српских хајдука

сна у лечењу јетре, слезине, панкреаса,
грчева, лупања срца, жутице, болова у
За унутрашњу Хајдучица се суши везана у букетиће који се
леђима, нередовних или обилних мен-
струација, несанице, чирева и хеморо-
и спољну примену обесе наопачке и стоје на сувом, промајном

Д
анас се, не само у народној,
него и у званичној медицини,
лековито биље све чешће ко-
ристи у лечењу многих болести,
или превентивно, за очување
здравља. Хајдучка трава једна је од
најпознатијих и највише коришћених
таквих биљака. Наши преци су позна-
вали само ону са белим цветовима, а
данас имамо и селекционисане врсте
с цветовима у жутој, розе, разним ни-
јансама црвене и љубичасте. Ове врсте
у природи расту на преко 1000 м над-
морске висине, а гаје се и као ивичња-
ци око цветних леја, у парковима, поврт-
Чај против астме
Помешати по 20 грама листова хај-
дучке траве, подбела, милодуха
(изопа), матичњака и цвета црног
слеза и од те мешавине свако јутро
припремити чај од три кашике које
се прелију с пола литра кипуће во-
де. Све се поклопи и остави да се
хлади два сата, а пије се читав дан
уместо воде.
њацима на окућницама, где улепшавају
простор и подижу имунитет околних
биљака.
Хајдучка трава (Achillea millefolium),
или хајдучица, столисник, ромоника,
куница, спориш, романтика, јалови ме-
сечњак... имена су, позната још старим
народима.
Повратак Ахиловим
и мелемима српских хајдука
Српски назив хајдучка трава је доби-
ла по томе што су хајдуци њоме преви-
јали ране. Њен латински назив је везу-
је за Ахила, грчког јунака, за кога се
Против камена у бубрегу
За омекшавање и избацивање каме-
на у бубрегу: помешати по 20 г
листа хајдучке траве, брезе, медве-
ђег грожђа (медветке), кукурузне
свиле и петељки од вишања. Три
кашике ове мешавине прелити с
пола литра кипуће воде, поклопити,
оставити да одстоји целу ноћ, идућег
дана процедити и пити уместо воде.
Неки стручњаци хајдучицу пореде
ида. Може се користити и као купка
с камилицом, јер ублажава болове у
јер уклања болове у рукама и ногама.
Ова „чаробна биљка“ лечи и мигрене,
желуцу. Горким укусом делује на слу-
зокожу желуца и подстиче излучива-
крварење из носа и несвестицу.
ње желудачног сока, а самим тим
Поред употребе у лечењу људи, бла-
побољшава апетит. Има антиспазмо-
готворна је и за биљке које расту у њеној
дична и антиинфламаторна својства,
околини. Наиме, због одређених суп-
а помаже и у лечењу шећерне болести.
станци које се налазе у корену ове биљ-
Надземни део биљке садржи етар-
ке, а међу њима и салицилна киселина,
ско уље, у којем су растворени пинен,
биљке које расту у њеном окружењу
цинеол, лимонен, камфор (као код
отпорније су на разне болести. Стога
босиљка), борнеол, тујон, флавоно-
је своје место нашла у баштама и на
иди, витамин К, а има и витамина Ц,
њивама, на којима се биљке гаје по
калијума, натријума, смоле, стереола,
принципима органске пољопривреде.
горке материје ахилеина, танина, гли-
Од ње се припремају разни препарати
козида и органских киселина. Погод-
за заштиту, али и органско ђубриво.
на је за унутрашњу и спољашњу при-
мену. Чај од хајдучке траве спада међу
горке чајеве и има ефекат чишћења
организма, регулише лучење жучи,
умирује и нормализује метаболизам.
Не треба га заслађивати, јер тада губи
нека лековита својства. Поред чајева,
Против камена у жучи
За здравље стомака Камен у жучи може да се омекша
Против гасова, болова у стомаку, и избаци чајем припремљен од
надимања, отежалог варења поме- по 25 грама листа и цвета хајдуч-
шати по 25 г цвета и листа хајдуч- ке траве, русе (росопаса), пели-
ке траве, кичице (горчице), линцу- на, аниса, нане, плода сене и
ре, нане и коморача. Једну кашику смиља. Кашику мешавине пре-
ове мешавине прелити са 100 мл лити са 200 мл кипуће воде, по-
кипуће воде, поклопити, и млако клопити, оставити два-три сата,
пити пола сата пре јела, три пута процедити и попити после јела.
дневно. Пити три пута на дан.
месту, а због дивног, изузетно ароматичног
мириса, може се сушити и у просторијама у
којима се борави
изузетно је благотворан и свежи сок
од столисника који је врло моћан са-
везник имунолошког система.
Користи се за зацељивање рана, јер
убрзава згрушавање крви и ублажава
бол, чајем се могу испирати ране и
уста, могу се припремати облози или
купке које ублажавају неуролошке
болове. Као облога је одлична за ис-
пуцале руке, кожне осипе (псоријазу),
или осетљиве брадавице код дојиља.
Есенцијално уље хајдучке траве убла-
жава реуматске болове и неуралгије.
Хајдучка трава је вишегодишња
биљка која цвета од јуна до октобра,
а бере се током јуна, јула и до поло-
вине августа, када је сунце најјаче и
Против затвора
Помешати по 20 грама цвета
хајдучке траве, коре крковине,
плода сене, камилице, и од те
мешавине одвојити три кашике
које се прелију с пола литра ки-
пуће воде. То се поклопи, остави
да одстоји целу ноћ, идућег дана
процеди и пије тек увече.
тада има највише етарског уља, па је
и њена лековитост најјача. На истом
месту може да расте до пет година.
Листови се могу брати све до јесени.
Уколико је сакупљате због сушења,
онда је почетак јесени идеалан пери-
од за њено брање. Доњи део стабљи-
ке нема нека нарочита лековита свој-
ства, па је најбоље брати само цваст
са стабљиком дужине до два центи-
метра, или цвет са стабљиком дужине
до 15 цм, ако су потребни и листови
Нежељена дејства
Ваља нагласити да не би требало
пити више од две шоље чаја
дневно јер, ако се то прекорачи,
може изазвати блага нежељена
дејства, најчешће осетљивост
желуца. Чај од хајдучице такође
не би требало пити током труд-
ноће и дојења, као ни ако се
користе антикоагуланси (лекови
који спречавају згрушавање кр-
ви), јер ова биљка има коагулант-
но дејство. У неким случајевима
хајдучка трава може изазвати
алергијске реакције, осип или
пролив.

60 
јул 2023.
јул 2023. јул2023.
јул 2023. 61
 ДИПЛОМИРАНИ ЕКОНОМИСТА ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ
ПОСВЕТИО СЕ ЛЕКОВИТОЈ ЛАВАНДИ
Пише: Срећко Миловановић

Љубичасти теписи Буковца

трпи велику воду, ни сенку. С обзиром
на то да је посађена на брду, нема про-
блема са задржавањем сувишне воде
на парцели - истиче наш саговорник.

П
ролеће је право време за садњу
лаванде, а идеално време је кра-
јем маја. Кад је о земљишту реч,
лаванда није пробирљива. Расте
и на плитком, сиромашном зе-
мљишту, па чак и на кршу. Хибридна ла-
ванда је захтевнија и најбоље успева на
дубоким и плодним, а не подноси кисела,
влажна и непропусна земљишта.
Са сваким крајем пролећа и почет-
ком лета поља у Буковцу на северним
обронцима Фрушке горе добијају ка-
рактеристичну љубичасту боју јер ту
лаванду узгаја Бранко Швоња, дипло-
мирани економиста из Новог Сада, коме
је ова лековита биљка и посао и хоби,
а надасве љубав.
- Још док сам студирао, имао сам ве-
лику жељу да отпочнем производњу
лаванде. Ту љубав пренела ми је мајка,
пореклом из Далмације, препознатљи-
вој по лаванди и смиљу. Истражујући
лековито биље, одлучио сам да се њоме
и бавим - каже Бранко и додаје како
лаванду тренутно узгаја на 12 хектара
фрушкогорских поља.
Фрушка гора се показала као одли-
чан терен за узгој ове биљке. Како се
мењала клима, тако су и медитеранске
биљке, између осталог и лаванда, по-
челе да се гаје и на овим просторима.
- Биљка добро успева и задовољан
сам како приносом, тако и квалитетом
цвета. У принципу, лаванди је добро
тамо где је добро и воћу. Пожељно је
да терен буде оцедан, јер лаванда не
Бранко Швоња се одлучио за то да
узгаја три сорте ове прелепе биљке. Каже
да узгајање лаванде није лако, како би
се то у први мах можда могло помислити,
као и да тражи основна предзнања.
- На више парцела имам три сорте:
Lavandula x intermedia, Grosso’ и Будров-
ка које су хибридне сорте, а узгајам и
природну сорту Lavandula Angustifolia.
Велику борбу водим против корова. Од
почетка пролећа до краја јесени неоп-
ходно је да се њива чисти. Пратим и ра-
звој жбунова, орезујем. Ове послове 

УЗГОЈ ЛАВАНДЕ У СТАРЧЕВУ КОД ПАНЧЕВА

Суви цвет исплативији Машина

од медоносне паше замењује

бераче
Колико је могућа упо-
Пише: Тања Пролић У време цветања лаванда је препуна пчела, али треба механизације у
производњи лаванде?
је чашица цвета хибридних сорти које гајимо

Л
аванда, медитеранска биљка
упечатљиве љубичасте боје и
снажног мириса, последњих
година је све популарнији „ста-
новник” у нашим баштама. Она
је веома цењена у козметичкој инду-
стрији. Њена етерична уља користе се
за мирисно оплемењавање простора,
а сматра се и изванредном медоносном
биљком.
Њени цветови пребогати су нектаром
- има принос од преко 500 килограма
меда по 1 хектару. Управо је ова ка-
рактеристика лаванде била „окидач”
Наш саговорник истиче
превише дубока и пчела не може да продре до- да је пре свега потребно
нешто класично, са чиме
вољно дубоко да би покупила нектар - каже вла- ће моћи да се обради зе-
сник засада и пчелар Александар Јанковић мља око лаванде, како је
коров не би угушио. За
одлуке нашег саговорника Александра ванде ушли као ентузијасти. Желели су бербу постоји машина
Јанковића да почне да се бави њеним да помогну пчелама, али од тога, на- коју вуче трактор, док се
узгојем. жалост, нема ништа. мање површине могу и
- У време цветања лаванде она је пре- ручно обрати. Међутим,
Увозна лаванда лошија, пуна пчела, али сорте које ми садимо то захтева доста радне
али и јефтинија су Angustifolia и Grosso. Grosso је хи- снаге, а радну снагу је
Овај дугогодишњи пчелар из Старче- бридна лаванда, а мој закључак је да све теже наћи, па су осло-
ва, код Панчева, на почетку нашег раз- је чашица цвета превише дубока и пче- њени једни на друге.
говора открива да су у производњу ла- ла не може да продре довољно дубоко 

62  јул 2023. јул 2023.  63

 Етерично уље лаванде
ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ користи се за инхалације,
за опуштајуће купке,
мирисне сапуне, шампоне,
масаже или наношење
обављам сам. Сматрам да је за узгој локално, као и за прои-
лаванде потребно обратити пажњу зводњу разних козметич-
на којим парцелама садити, како је
заштитити од корова, препознати
ких препарата, парфема
право време за бербу и како је пра-
вилно орезати - испричао нам је за ствара водена пара, која пролази кроз
„Добро јутро“. биљни материјал у котлу. Док пара
Најпознатији производи на бази пролази кроз лаванду под притиском,
лаванде су етерично уље, затим цвет биљни материјал испушта етерично
лаванде и хидролат, каже Швоња и уље.
додаје: Питамо Бранка Швоњу и о улози
- Етерично уље користи се на разли- лаванде у гастрономији и људској
чите начине: за инхалације, за опу- исхрани. Он наглашава да није свака
штајуће купке, мирисне сапуне, шам- сорта лаванде безбедна за јело:
поне, масаже или наношење локално. - Сорта Lavandula Angustifolia је бе-
Користи се и за производњу разних збедна и има мање уља од осталих ШКОЛА О ЛЕКОВИТОМ БИЉУ У СОКОБАЊИ
козметичких препарата, парфема. Од- ароматичних сорти. Користи се као
лично је у арома лампама, лечи анк- додатак у разним посластицама и до-
УПИСУЈЕ ЂАКЕ
Сматрам да је за узгој лаванде потребно

Знање које лечи

сиозност, депресију, ране, гљивице,
инфекције, алергије, несаницу, а и
многе друге тегобе. Освежава ваздух
у просторијама и делује као репелент
против комараца и других инсеката.
Уље се добија дестилацијом. Сушти-
на процеса јесте да се кључањем воде
даје се у колаче, сладоледе, сирупе,
обратити пажњу на избор парцела за садњу, знати коктеле, ледене чајеве, ликере... Од-
како је заштитити од корова, препознати право личан је зачин и иде и уз слана јела.
време за бербу и умети правилно је орезати - истиче Чај од лаванде је такође занимљив и
користан код нервне исцрпљености,
Бранко Швоња, који мирисну лепотицу узгаја поремећаја сна и стомачних пробле-
на 12 хектара фрушкогорских поља ма услед нервозе
Ако волите природу и њене чудесне
дарове - лековите травке, и ако сте
посвећени свом здрављу и свом знању,
имате још времена да се придружите
једној сасвим јединственој групи људи
која гаји исту љубав и која ће вам у
два позната имена, др Славољуба Та-
сића, фармаколога са Института за леко-
вито биље „Др Јосиф Панчић“ из Београ-
да и др Бојана Златковића, биолога са
Природно-математичког факултета из
Ниша. - И ово више није само школа

Зашто усеве
да би покупила нектар. Пчелињак се у узгоју лаванде је свакако тржиште - Проблем у производњи ове медите- томе помоћи. Школа за сакупљаче ле- за сакупљаче, популарне биљобере
налази на засадима лаванде, али унос које је преплављено увозном робом. ранске биљке је коров током првих ковитог биља у Сокобањи, која се, по који треба да знају како да травку пре-

нектара нисам приметио - изјавио је
Јанковић за “Добро јутро”.
Засади лаванде им се налазе у Стар-
чеву, на више мањих парцела. Тренут-
но су на површини нешто већој од једног
хектара, јер су, како каже, неке старе
засаде извадили, да би их ове године
обновили. Ту се налази око 7.000 би-
љака, с тим што ће број ове године по-
дићи на око 10.000.
- Узгојем лаванде почели смо да се
бавимо пре десетак година, тако да су
ти први засади сада извађени, а оста-
вили смо млађе засаде. Највећи изазов
64  јул 2023.
Увозна лаванда је квалитетом испод
наше, али јој је такође и цена нижа -
истакао је Јанковић.
Добро подноси топла лета
и хладне зиме
Како каже овај 35-годишњак, лаван-
да није компликована за узгој, односно,
није захтевна, јер је у Војводини ква-
литет за њу заиста добар. Начин на
који је они производе јесте тај да су
свуда развучени системи за наводња-
вање и прихрану, а биљке саде на фо-
лији.
година. Што се тиче температурних
услова, лаванда без проблема подноси
зиму и температуру преко -20, а топло
лето јој даје лепшу боју и мирис. На-
рочито јој је потребно заливање у го-
динама као шо је била претходна, чије
је пролеће било изузетно сушно, како
би могла да налије цвет и оформи што
већи жбун - нагласио је овај пчелар из
Старчева.
На који начин продаје лаванду, пи-
тали смо саговорника из Старчева, и
да ли је задовољан пласманом?
- Добро смо се распитали и истражи-
ли тржиште. Доста смо се осамостали-
ли у време почетка короне, када смо
путем Интернета на више места поста-
вили огласе и тако дошли до садашњих
сталних купаца. То су углавном људи
из Србије и региона, који од лаванде
даље праве разне производе. Тренутно
радимо искључиво са сувим цветом,
јер производња уља није исплатива за
домаће тржиште које је, као што сам
рекао, пуно робе из иностранства, чи-
ја је цена релативно повољна - одго-
ворио је Александар Јанковић
ваља осигурати
Бранко Швоња је прошле го-
дине имао велики пех, када су
му поља лаванде у Буковцу из-
горела. Штета је била велика,
али није ни помишљао да оду-
стане и храбро је наставио даље
да се бави оним што воли и што
га чини срећним.
-Што народ каже, било, прошло
и не поновило се никад и ником.
А, оно што те не убије, само те
ојача. То је била једна велика шко-
ла, где сам научио да је паметно
осигурати парцеле и поља, па ако
се и деси нешто такво попут по-
жара, опет нешто можеш повра-
тити новца да олакшаш наставак
даље, а што ја, на жалост, нисам
урадио. А опет, кад радиш оно што
волиш, не постоје препреке које
не можеш прећи - у оптимистич-
ном тону завршава сећање на не-
миле дане Бранко Швоња.
традицији, одржава од 3. до 7. јула, познају, како да је уберу и чему служи.
још прима пријаве полазника своје 29. Програм смо мењали у духу времена
генерације. Носи и епитет Адонисова, и уврстили и основна знања о гајењу
по имену надалеко познате сокобањ- и о преради лековитог биља.
ске фабрике лековитих чајева, која је Нећемо претерати ако кажемо да
организује свих ових година. А, овда- полазници школе о лековитом биљу у
шњи свет је зна и као - Небојшину би- Сокобањи, усвајају знање које лечи.
љоберску школу, и то по имену њеног Међутим, овде између планина Крста-
идејног и стварног творца Небојше Ста- тац, Девица, Озрен, Ртањ и на њиховим
нојевића, власника Адониса и дугогоди- падинама, лековит је и сам боравак.
шњег председника српског Удружења Треба доћи да бисте разумели зашто
за лековито биље „Др Јован Туцаков“ Сокобању, ту расркрсницу здравих стру-
које је суорганизатор. јања чистог ваздуха, сматрају вазду-
- Додајте да ми у Сокобањи органи- шним лечилиштем и зашто је названа
зујемо едукацију у чистој природи која Зелено срце Србије. Најзад, и од самог
је овде пребогата самониклим леко- биљоберског посла у овом окружењу
витим биљем и да су предавачи наши тешко је замислити здравију рекреа-
искусни травари и истакнути професо- цију. Не треба ни замишљати, ваља то
ри - каже Небојша. Помиње посебно доживети.
Пријаве и резервације
Док смо писали ове редове, детаљан програм едукације берача, одгајивача
и прерађивача лековитог биља у Сокобањи још није био готов. Потражите
га од Небојше Станојевића на телефон:
063/ 101 36 60, или 018/ 83 00 76 и пријавите се.
Тако ћете сазнати и износ котизације за семинар (покрива трошкове
едукације и едукатора, сертификат, три оброка, превоз до терена, херба-
јул 2023.  65
ријум, мајице) и добити помоћ око резервације смештаја.
 ЖИВОТ
(Наставак из претходног броја)
С Јовом умрла и истина
Н Конкурс за дугорочне кредите
акон изненадне смрти иванград-
ског травара и исцелитеља Јо-
вана Шаљића, наруџбине су се
нагомилавале, а од Шаљићеве
масти су остале само спремне
кутијице. Менаџерски тим падејске „Мен-
те“није се предавао ни након 40 дана
од Шаљићеве смрти.
- Код нас је дошао Шаљићев син који
данас живи у Сплиту - каже наш извор
из „Менте“ - који се, мислим, зове Бра-
нислав. Он је рекао да има оригиналан
рецепт за татину маст и да можемо без
проблема да наставимо производњу,
како је по уговору предвиђено. И заи-
ста, у следећи понедељак се појавио
Бранислав и донео смесу коју смо уба-
цили у базу од маслиновог уља.
Чим се смеса згуснула, приметили су
да то више није нити та боја, нити ми-
рис који је имала оригинална Шаљи-
ћева маст. Одмах су то пријавили дирек-
тору, а он је рекао да морају да сачекају
да виде како ће реаговати тржиште.
- И док смо још чекали резултате од
апотекара који су узимали нове наруџ-
бине за „Шаљићеву маст“ - наставља
наш извор - појавио се, на наше вели-
ко изненађење, други Јовин брат који
се, ако се добро сећам, зове Драгиша,
живи у Београду и приближава се 100-
ој години живота. Он нам је сложио
причу да је његовог брата Бранислава,
који је купио велику вилу у Сплиту, пот-
купила највећа фармацеутска кућа из
Хрватске, која је блиско сарађивала с
66 
јул 2023.
јул 2023.
ИСТИНИТА ПРИЧА О ЈОВАНУ ШАЉИЋУ И
ЊЕГОВОМ МЕЛЕМУ ПРОТИВ ОПЕКОТИНА (4)
немачким „Бајером“, највећим прои-
звођачем масти против опекотина, а
који је то и данас.
Пошто је и малом детету било јасно да
серија која је направљена два месеца
након смрти Јове Шаљића није ориги-
нална Шаљићева маст, директор Олушки
је одмах отказао сарадњу са Бранисла-
вом и прихватио сарадњу са братом
Драгишом, који је у Падеј донео и списе
писане руком, који су неоспорно били
Јовини. Наиме, његов рукопис су овде
познавали. Међутим, он није желео да
„Менти“ преда читаву рецептуру, али је
очигледно био погодио боју, тако да је
мелем по његовом рецепту био исте
боје, али је мирис у старту био сумњив.
- Ипак смо одлучили да направимо
још две серије и пласирали смо их по
апотекама бивше Југославије. Међутим,
већ после неколико дана смо имали
пријаву из Скопља да препарат не де-
лује, јер су се неки људи који су ради-
ли баш у „Алкалоиду“ били испечени
неком хемикалијом и да им маст коју
смо им испоручили апсолутно ништа
није помогла. Тада нас је напала и штам-
па из Скопља. „Нова Македонија“ је
писала да се у скопским апотекама
појавио лажни лек за опекотине, а текст
су, наравно, пренеле и новине у Србији.
У „Менти“ нису имали куд, већ да
обуставе производњу Шаљићеве масти,
иако су имали ексклузивни уговор с
Јовом Шаљићем. Одмах, као по дирек-
тиви, сва српска штампа почела је да
РАЗВОЈНИ ФОНД АУТОНОМНЕ
ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ
Пише: Александар Павловић Булевар цара Лазара 7а, 21000 Нови Сад
тел: 021/454-334; email: office@rfapv.rs web: www.rfapv.rs
Kонкурси за регистрована пољопривредна газдинства за 2023. годину:
напада једина два српска лекара који
су бранили Јову Шаљића: др Алексан-
дра Фернандина, хирурга из болнице
у Земуну који се и сâм од опекотина
излечио Шаљићевом машћу, као и про-
за инвестиције у оквиру ИПАРД програма:
фесора дерматолога Бранислава Лало-
шевића који је иначе важио за најстрожег
критичара нових фармацеутских пре- yyНамена кредита: Кредити су намењени за подршку инвестицијама у складу са одговарајућим
парата. Када је чак и њих српска штам- правилником о ИПАРД подстицајима за инвестиције и јавним позивом надлежног органа
па прогласила надрилекарима, сви су
yyИзнос кредита: у складу са кредитном способношћу подносиоца захтева и у складу са прихва-
се од страха ућутали јер су се уплаши-
ли за егзистенцију. тљивим инвестицијама и трошковима садржаним у Решењу о одобравању пројекта, а највише:
Најтужније је то што су чак и докто- -- до 150.000,00 EUR у динарској противвредности по средњем курсу НБС за EUR на дан реали-
ри, страдали од опекотина у то време, зације кредита - за одобрене пројекте за набавку погонске пољопривредне механизације и
или чланови њихових породица, који пољопривредних машина, у складу са Листом прихватљивих инвестиција и трошкова, и распи-
су се без размишљања обраћали Ша- саним Јавним позивом надлежног органа;
љићу, потпуно занемели. И иванградски
-- до 800.000,00 EUR у динарској противвредности по средњем курсу НБС за EUR на дан реали-
лекар Милош Лалић, који је своју ћер-
ку Сању и сестричину Милицу одмах зације кредита - за одобрене пројекте за инвестиције у објекте и опрему, у складу са Листом
одвео Јови кад су се опекле врелом прихватљивих инвестиција и трошкова, и расписаним Јавним позивом надлежног органа;
водом која се грејала на шпорету и yyумањење главнице кредита - након остварења права на исплату подстицаја и извршене испла-
коју су случајно у игри пролиле по себи, те од стране Управе за аграрна плаћања у дефинисаном износу, врши се умањење главнице,
сада је о томе заћутао.
На директну прозивку доктора Алек-
односно корисник кредита је у обавези враћања дела кредита у износу оствареног подстицаја;
сандра Фернандина на састанку Југо- yyрок враћања кредита: до 7 година у оквиру којег је обухваћен грејс период до 24 месеци
словенског лекарског друштва да по- yyбез сопственог учешћа:
сведочи о ефикасности Шаљићеве масти,
др Лалић је без размишљања рекао да yyКаматна стопа:
никада ту маст није пробао, нити је чуо yyкредит са валутном клаузулом: променљива, шестомесечни Eурибор + 2 %.
за њу. Како је био родом из Иванграда, yyдинарски кредит: променљива, референтна каматна стопа НБС + 0,80 %.
на аудио снимку те седнице, коју смо
имали прилике да преслушамо, зачуо
се смех присутних лекара.
 (Наставак у идућем броју:
Легенда живи међу „малим“ људима)
Све додатне информације можете сазнати на интернет страници www.rfapv.rs
јул 2023.  67
или позивом на број 021/454334
 91š X 64v

91š X 131v

44š X 31v

44š X 64v

44š X 31v

185š X 131v

68  јул 2023. јул 2023.  69