савез пчеларских организација црне горе

ПЧЕЛАРСТВО
2016.
матица
бијела

број 186

година XVI * подгорица, август 2016. * цијена 1Є * за чланове удружења бесплатан

Интервју:
Никола Драгомановић,
предсједник Скупштине СПОЦГ
ТРЕБА ВИШЕ МЕДА, АЛИ И ЗНАЊА

Комесар ЕУ за безбједност
хране у Кући меда
ЧЕСТИТИКЕ ЗА
ПОСТИГНУТЕ РЕЗУЛТАТЕ

Пчеларска сезона добро

почела па подбацила
ЈЕДНА ЛАСТА НЕ ЧИНИ
ПРОЉЕЋЕ - ПЧЕЛАРИ ТРАЖЕ
И ОЧЕКУЈУ ПОМОЋ

Традиционална пчеларска
манифестација на Цетињу
Стручна трибина
НОСЕМА ЦЕРАНА –
КАКО ЈЕ ПРЕВЛАДАТИ?

Хемикалије и пчеларство
НЕОНИКОТИНОИДИ МИРИС ЛИПА И МЕДА –
ШТЕТНИ ЗА ПЧЕЛЕ ЈУБИЛАРНИХ 20 ГОДИНА
 LINIJA ZA STERILIZACIJU I PRERADU VOSKA
OPREMA PROIZVOĐAČA: BERNARD RIETCHE-NJEMAČKA
CIJENA STERILIZACIJE I PRERADE ZA ČLANOVE SPOCG: 0.50€/KG, ZA OSTALE 1,00€/KG
KONTAKT: 069 015 864; 068 370 011
E mail: spocg@t-com.me

Obavještenje za podgoričke pčelare

IN MEMORIAM
o organizovanju slave Spasovdan MALI
MALIOGLASI
OGLASI
Prodajem šestoramne nukleuse LR. Telefon 069/560-766
Prodajem pčelinja društva, * nukleuse, opremu, eko
Udruženje pčelara Podgorice ove godine ove godine ramove,
Prodajem povoljno, moguće
LR nukleuse na šestkompenzacije. Telefon
ramova sa mladim
organizuje svoju slavu Spasovdan 9. juna na području 067/364-225
maticama. i 069/933-945.
Telefon 069/066-573
Lješanske nahije. *
Slavski ručak i pčelarsko druženje planirano je u 12 Prodajem
ProdajemsatneDBosnove LR iz
društva, Crnogorske
telefon kuće meda.
067/569-625.
časova u mjestu Brežine na pčelinjaku porodice Kovačević Telefon 069/030-311
*
koja je i domaćin slave. Prodajem LR košnice sa *pčelama, nukleuse do 10
Vršim ramova,
prevoz pčela na teritoriji
povoljno. TelefonCrne067/020-311
Gore, 068/370-011
Udruženje pčelara Podgorice **
Prodajem DB 10 šestoramne
Prodajem i DB 12 košnice u dobrom stanju.
nukleuse LR.
IN MEMORIAM Telefon 067/260-041,
Telefon 069/560-766. Danilovgrad
**
Spasoje-Pajo Nikčević Prodajem organske satne osnove za DB košnice,
Prodajem LR nukleuse na šest ramova sa mladim
uvoz iz Austrije. Telefon 067-232-873
maticama. Telefon * 069/066-573.
Spasoje-Pajo Nikčević, ugledan *
pčelar i član Upravnog odbora Društva Prodajem 40 pčelinjih društava u DB košnicama.
Vršim prevoz
Telefon pčela na069/606-809,
067/444-484, teritoriji Crne Gore,
Cetinje
pčelara Grbalj, dugogodišnji član i 068/370-011.
*
predsjednik Društva pčelara Kotor, a *
Đuro Drašković
jedno vrijeme i član najužeg rukovodstva
Prodajem Dadan-Blatove košnice,
Prodajem DB 32
debljine 10 mm,
i DBbez12 košnice
antivarozne podnjače
u dobrom
ramova, cijena 60 €.stanju.
Saveza pčelara Crne (1925-2016)
Gore, napustio Telefon 067/260-041,
Telefon 069/446-977, Danilovgrad.
Cetinje
nas je 3. maja ove godine. *
Prodajem
Prodajem organske satne osnove
LR i DB društva. Telefonza DB košnice,
069/270-940
Svojim radomdruštva
Član našeg doprinosio
ĐurojeDrašković
jačanju iznenada nas je uvoz iz Austrije. Telefon* 067-232-873
ugleda Društva,
napustio širenju
11. maja pčelarske
u 92. kulturena svom pčelinjaku
godini života, Prodajem dvije mobilne platforme * za košnice – staje po 21
i nakon
popularizaciji
hvatanjadomaće proizvodnje, zalagao
roja. Dugogodišnji pčelar se za podršku
i aktivni član LR ili 18
Prodajem 40 DB košnica.
pčelinjih Telefon u069/012-208
društava DB košnicama.
mladim pčelarima,
našeg društva kako bi i sami
nenametljivo stekli znanje
je gradio korektani iskustvo
odnos Telefon 067/444-484, *069/606-809, Cetinje.
i kako
postali uspješni
prema u ovom
društvu poslu.
i članovima, tako i prema mladim Prodajem 15 pčelinih društava * u LR košnicama. Velestovo
Njegovom
pčelarima od smrću
koga suDruštvo je izgubilo
mogli mnogo aktivnog člana,
da nauče. Prodajem –Dadan-Blatove
Čevo, telefon 069/694-888
košnice, antivarozne
prijatelja
Uvaženi udruga, a pčelarska
pčelarskoj zajednici iorganizacija
sredini u kojojdobrog
je živio podnjače debljine 32 mm,* bez ramova, cijena 60 €.
Prodajem 20 pčelinih
Telefon društava
069/446-977,u LR košnicama
Cetinje u odličnom
poznavaoca pčelarske
ostavio je sve praksečemo
ono po čemu koji jegasvoje znanje
se uvjek nesebično
rado sjećati. stanju. Telefon 069/694-888,
* Velestovo (Čevo)
dijelio sa mu
Neka drugima. Za slava
je vječna sobomi hvala.
je ostavio mnogo razloga Prodajem LR i DB društva. * Telefon 069/270-940
da ga po dobru pamtimo. Prodajem troramnu centrifugu, dvaput upotrebljena.
Telefon 030/353-132
Društvo
Pčelarskopčelara
društvoGrbalj
Kotor
 ПЧЕЛАРСТВО

SADRŽAJ VARLJIVO PČELARSKO LJETO 2016

Elementarna nepogoda
Pčelinjak u avgustu na pčelinjacima
PRVI POSAO DETALJAN PREGLED.................. 2-4 Prošlu pčelarsku godinu obilježilo je otvaranje Kuće meda, uz
uglavnom zadovoljavajuće prinose meda, a ovu će, po svemu sudeći,
Komesar EU za bezbjednost obilježiti prava elementarna nepogoda koja je mnoge pčelare širom
hrane u Kući meda Crne Gore ne samo ostavila bez prinosa meda, nego umjesto da
ČESTITIKE ZA POSTIGNUTE REZULTATE.............. 5 se bave ubiranjem plodova rada i vaganjem meda, prinudila da se
bore da spasu svoje pčele. I prihranjivanjem „kad mu vrijeme nije“ i
zaštitom od bolesti, pažljivije i više nego „normalnih“ godina.
Pčelarska sezona dobro počela pa podbacila A na početku ova godina je ulivala optimizam. Nažalost, ubrzo
JEDNA LASTA NE ČINI PROLJEĆE.................. 6-7 je pčelare, kako u ovom broju podsjeti Mirko Matković, stigla stara
izreka, ali i kletva „Ako klen zamedi dobro, neće godina biti dobra“.
Intervju: Nikola Dragomanović, Klen je vrsta javora, ali sigurno ga ne treba kriviti za mnoge prazne,
ili praznije košnice. Jer, kako reče Jovo Jovanović, na jubilarnoj
predsjednik Skupštine SPOCG smotri „Miris lipa i meda“, pčelarima priroda ove godine nije išla
TREBA VIŠE MEDA, ALI I ZNANJA.................. 8-9 u susret, ali prirodu moramo voljeti i vjerovati da će nam ona to
kasnije vratiti.
Stručna tribina Znači, pčelarima preostaje jedino da – idu dalje. I naprijed. Da
NOSEMA CERANA – vjeruju da će se do kraja pčelarske godine, ipak, nešto popraviti,
KAKO JE PREVLADATI?............................. 10-13 da će biti više meda, da pčelari, kako na Cetinju reče ministar
poljoprivrede i ruralnog razvoja Budmir Mugoša, ne kažu da meda
„ima samo za priganice“.
Hemikalije i pčelarstvo Na krajnje nepovoljnu pčelarsku godinu prvi su organizovano
NEONIKOTINOIDI ŠTETNI ZA PČELE............ 14-19 ukazali pčelari iz udruženja iz deset opština sa sjevera Crne Gore
tražeći hitnu pomoć od Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja,
Pčelarska praksa upoznavajući s tim i predsjednika Vlade Crne Gore, a, kako je
pčelarima dobro poznato, stanje nije mnogo povoljnije ni u našim
PODNJAČA SA POKRETNIM PATOSOM........ 20-21 ostalim krajevima.
Pčelari, dakle, očekuju pomoć. Njihova udruženja, kako nam reče
Tradicionalna pčelarska Mirko Šćepanović, mora da dignu glas, da traže pomoć, da im se
manifestacija na Cetinju ublaže posljedice prave elementarne nepogode, jer pčelari ama baš
MIRIS LIPA I MEDA – ništa nisu mogli uraditi da spriječe to što ih je zadesilo ove godine.
JUBILARNIH 20 GODINA........................... 22-23
OBAVJEŠTENJE
Petar Radović pčelari i ZA PREDSJEDNIKE PČELARSKIH ORGANIZACIJA
na početku desete decenije: Potrebno je da Savezu dostavite spiskove sa imenima
PČELE SU ME ODRŽALE.............................. 24-25 korisnika regresa po osnovu nabavke matica i lijekova. Spisak
treba da sadrži podatke o količini uzetih lijekova i broju matica
Zapisi o pčelarima i vijesti iz udruženja za svakog pčelara za tekuću godinu.Podatke je potrebno
MOJKOVAC, NIKŠIĆ, PODGORICA, ZETA...... 26-28 dostaviti najkasnije do kraja septembra 2016 godine.
SPOCG

PČELARSTVO Redakcijski odbor „Pčelarstva“:

IMPRESUM
STRUČNO-INFORMATIVNI MJESEČNIK Prof. dr Srđa Popović, predsjednik,
Žarko Dragašević, Ratko Bataković,
IZDAVAČ: SAVEZ PČELARSKIH Sehad Ljuljanaj, Marijan Plantak i
ORGANIZACIJA CRNE GORE Milan Isidorović Rješnjem Republičkog sekretarijata
e-mail: spocg@t-com.me za informacije br. 285 od 11. 01. 2001.
SPONZOR:
sajt: www.pcelarstvo.me godine “PČELARSTVO” je upisano u
MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
ZA IZADAVAČA: evidenciju javnih glasila Crne Gore.
I RURALNOG RAZVOJA
Radule Miljanić Aktom Republičkog sekretarijata za
CRNE GORE
informacije 04/01-355/2001. godine
V.D. GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Adresa Redakcije: časopis je oslobođen obaveza plaćanja
Vaso Stanišić Grbe bb, Danilovgrad porez na promet.
e-mail: vmstanisic@gmail.com ŽR 550-1347-19
TEHNIČKI UREDNIK: Podgorička banka, Podgorica ŠTAMPA:
Dragan Lučić Sa naznakom: Za SPOCG HKS SPEKTAR, PODGORICA

АВГУСТ 2016. 1
ПЧЕЛАРСТВО

RADOVI U PČELINAJKU - AVGUST

Prvi posao detaljan pregled

D
o sada smo ubirali plodove pčelarenja, ali sada radnji koju bismo trebali da izvršimo u ovom mjesecu.
moramo da se više posvetimo pčeli kako bismo je Matica u avgustu i septembru položi ukupno 15.000-20.000
pripremili za zimovanje. Od nas zavisi kakve će jaja, iz kojih će se izvesti isto toliko pčela, a taj broj pčela
nam zajednice ući u zimu. dovoljan je da društvo prezimi.
Počeću redosljedom radova u pčelinjaku, ako je uopšte Pošto je u avgustu slab unos nektara, ili ga uopšte
moguće početi nešto nekim redom u takvoj situaciji. nema, a mi moramo spremiti pčele, od 15. avgusta do 15.
Prije početka bilo kakvog rada oko košnica provjerite septembra moramo vršiti prihranjivanje pčelinjih društava
pojilice. Svježa, čista voda je preduslov da imamo zdrave i izvođenje što većeg broja mladih pčela, jer je to praktično
pčele. Unošenjem čiste vode i lepezanjem krilima pčela najvažniji posao na pčelinjaku u ovom periodu. Samo
rashlađuje košnicu. zdrava i jaka pčelinja društva sa oko 15.000 do 20.000
Sljedeća je borba protiv varoe. Tretman treba početi pčela mogu uspješno da prezime i dočekaju prvu pčelinju
odmah nakon vrcanja, a to je kraj jula. Čime? Nekim pašu. Nukleusi mogu da prezime minimalno sa 5000
djelotvornim sredstvom. Na vama je da ga odaberete, jedinki. Prihranjivanje treba vršiti sve dok se ne obezbijedi
ali vodeći računa da su temperature visoke tako da se ne dovoljna količina rezervne hrane.
odabere sredstvo koje će još više naškoditi pčelama. Varoa P r i h r a n u m o ž e m o v r š i t i n a d v a n a č i n a : 
je uzročnik svih bolesti, pa je treba što prije odstraniti. 1 . s t a v l j a n j e m p u n i h r a m o v a m e d a u z b j e g ; 
Prvi posao na pčelinjaku biće obavljanje detaljnog 2. prihranom šećernim sirupom.
pregleda svih pčelinjih zajednica radi utvrđivanja njihovog Prihrana medom je bolja za pčelu, ali ako nema meda
zdravstvenog stanja, kvaliteta matice na osnovu legla i prihrana se može vršiti i šećernim sirupom.
količine hrane. Prihranom matice mogu povećati polaganje jajašca i do
Ako su ti parametri zadovoljeni onda su nam zajednice 30% što je dobro za pripremu zajednica za zimu. Prihranu
jake. Kod pregleda odmah sve ramove iz centralnog dijela treba raditi obazrivo. Ako ima dovoljno meda u košnici
iz kojih nije izašlo dvije-tri generacije legla premještamo treba paziti da ne dođe do blokade matice (vađenjem rama
na bočne strane, jer u nove ramove teže matica polaže sa medom iz košnice i stavljanjem istog u zbjeg ne možemo
jajašca, a i hladniji izazvati blokadu jer će isti
su za zimovanje, a med pčele vratiti u košnicu
ramove sa pergom i i time pospješiti maticu
medom približavamo da više polaže jajašca).
centralnom dijelu. Treba obratiti pažnju kod
Kada se naiđe davanja šećernog sirupa i
na zajednicu sa prihranu obaviti u većim
lošom maticom količinama i to kada ima
ista se menja, ili se unosa polena.
spaja sa nekim od
nukleusa koji u sebi MEDLJIKA
imaju mladu maticu
i to preko novinskog Posebnu pažnju treba
papira. da obrate pčelari koji
Spajanje slabih imaju pčelinjake na većim
društava, odnosno nadmorskim visinama
društava sa gdje može biti unosa
nedovoljnim brojem medljike. Šta uraditi kada
pčela radilica, takođe je ima?
je jedna od bitnih Poslije livadske i

2 АВГУСТ 2016.

suncokretove paše izvrcati med isključivo iz medišta,
plodišta ne dirati (ako krene medljika plodišta moraju biti
puna meda od livade ili suncokreta). Medišna tijela vratiti
na plodište i čekati medljiku. Početak medljike juli-avgust
treba sačekati sa medištima na plodište, pratiti redovno
situaciju da ne dođe do toga da se medišta napune i počne
lagerovanje u plodište. U zavisnosti od unosa treba vršiti
proširivanja.
Kada se završi unos medljike treba izvrcati sav med iz
medišta, ista vratiti na plodišta i prihraniti sirupom 1:1 u
većim količinama i to što prije. Tada će se šećerni sirup
pomiješati sa onom medljikom u medištu koja je ostala
u ćelijama ramova. Unosom polena dobićemo umjesto
energetske šećerne hrane proteinsku, šećer-medljika-polen.
Prihranu radimo dva, tri dana.
Tada dolazimo do prve velike spasonosne radnje. Tijela
medišna podbacujemo ispod plodišta na podnjaču, a plodište
podižemo na vrh konfiguracije.
Ako imate medljiku u plodištu LR košnice? Staviti
matičnu rešetku na plodište, zatim podići svo mlado leglo
sa maticom u gornje tijelo. Dolje ostaviti zatvoreno leglo
i ramove sa medljikom, donje tijelo dopuniti ramovima,
isto i gornje. Tada početi sa prihranom šećernim sirupom.
Pčele će unositi sirup i medljiku, odozdo polen iz prirode
i od toga stvarati jednu lijepu pčelinju hranu koja će biti
odlična za prezimljavanje. Ujedno će matica polagati jajašca
u gornje tijelo koje će već biti u konfiguraciji koja se stavlja
za prezimljavanje. Na vrijeme početi odstranjivanje varoe.
Kako ćemo pakovati tijela zavisi od tipa košnice i
sistema kojim se radi, tako da tu pravila nema. Najbitnije
je da se med nalazi iznad klubeta koje će se stvoriti u
zimu. Ovo se odnosi na nastavljače gdje pčele idu u
visinu. Za pološku bitno je zajednicu zazimiti sa visokim
mednim kapama koje trebaju biti visoke minimalno 15 cm. 
Čak se praktikuje da se polumedište sa medom
stavi ispod plodišta kod nastavljača određenog tipa DB
LR, gde bi pčela podizala med u plodište tokom avgusta
i do polovine septembra. To bi imalo za cilj stimulativne
prihrane i povećanje medne kape kod izlaska pčela iz ćelija
plodišta, vršila bi se dopuna i pravilan razmještaj meda u
pčelinjoj zajednici.
Podizanje meda u plodište pčela će odrediti prema
potrebi, čak može ostati i ispod med koji će čekati proljeće.
Tu smo stvorili još jednu pogodnost, podigli smo plodište
da bude više od podnjače, tako da smo stvorili bolje uslove
za prezimljavanje.
Zaključićemo sljedećim komentarom. Naš rezultat u
vezi količine hrane za pčele možemo vidijeti „odokativno“
(koja ne smije biti manja od 20 kilograma). Ali nema ispravke
ako želimo kvalitetno izležene pčele. Da li smo i koliko
skinuli varou  znaćemo kada budemo tretirali oksalnom
kisjelinom tokom zime. Ukoliko tada budemo imali manje
opalih varoa to je naš uspjeh veći, a naša posvećenost
smanjenju varoe tokom jula se isplatila jer smo u zimu ušli
sa zdravim pčelama.
Slobodan Jevtić
(www.poljosfera.rs)
АВГУСТ 2016.
ПЧЕЛАРСТВО
Mravlja kisjelina
Metode primjene  - Mravlja kiselina se može
primjenjivati u kontroli varoe u prisustvu pčelinjeg
legla. Prirodni je sastojak meda i vrlo efikasno se može
upotrebljavati u borbi protiv varroe jer efekat ostvaruje
u otvorenom i u poklopljenom leglu. Rezistentnost
varoe na mravlju kiselinu za sada nije registrovana i
u Evropskoj Uniji je jedino kemijsko sredstvo čija je
primjena, uz timol, dozvoljena u ekološkom pčelarenju.
Mravlja kiselina djeluje stvaranjem pare koja prodire
u košnicu. Para mravlje kiseline je teža od vazduha
i zato aplikaciju kisjeline treba obaviti sa satonoše
plodišnih nastavaka LR košnice. Para mravlje kisjeline
se ravnomjerno raspoređuje po cijeloj košnici prodirući
i u zatvorene ćelije saća. Efikasnost u primjeni mravlje
kiseline, kao i ostalih organskih kisjelina, može se
postići samo u kombinaciji sa biotehničkim mjerama
borbe (Imdorf & Bogdanov, 1999; Imdorf et al., 1999;
Mladenović i sar., 2003, Stanimirović i Dobrić, 2002;
Stanimirović i sar, 2003). Mravlju kisjelinu treba
primjenjivati van perioda pčelinje paše i medobranja u
vidu kratkoročnih i dugoročnih tretmana. Kratkoročni
tretman podrazumijeva zadržavanje mravlje kisjeline
u košnici najduže do 4,5 dana, dok dugoročni tretman
podrazumijeva prisustvo mravlje kiseline u košnici u
dužem vremenskom periodu (više od 21 dana). Analize
efekata dugoročnih i kratkoročnih tretmana mravljom
kisjelinom (Imdorf, 1995) ukazuju na činjenicu da
mravlja kisjelina svoj efekat postiže za 24 časa, što
primjenu dugoročnog tretmana u ovom kontekstu čini
nepotrebnim.
Priprema odgovarajuće koncentracije
Mravlju kisjelinu u prodaji možemo naći različite
koncentracije, ali često mnogo veće koncentracije nego
što je potrebno u kontroli varoze. Željenu koncentaciju
možemo dobiti primjenom sljedeće formule:
(85 g FA) : (100 g rastvora) = (60 g : X )
X = (100X60) / 85 = 70,59
Naime, ako raspolažemo sa komercijalnim pakovanjem
85% mravlje kisjeline, to znači da se u 100 grama 85%
rastvora nalazi 85 grama iste mravlje kisjeline. 60% mravlju
kisjelinu ćemo dobiti po već navedenoj proporciji iz koje
izlazi da za dobijanje 100 ml. 60% mravlje kisjeline, po
formuli treba uzeti 70.59 ml 85% kisjeline, međutim,
kisjelina ima nešto veću gustinu od jedan, pa je neophodno
dobijenu vrednost (70.59) podijeliti sa 1.198 što predstavlja
specifinu gustinu mravlje kisjeline. Konačna vrijednost je
58.92. Znači, za dobijanje 1000 ml. (1 l.) 60% rastvora
mravlje kisjeline, treba u posudu od 1 litre najpre uliti 100
ml. destilovane vode, a zatim dodati u vodu 589,20 ml. 85%
mravlje kisjeline i ostatak do 1000 ml. dopuniti destilisanom
vodom. Tako smo dobili 1 litar 60% mravlje kisjeline.
Pri pravljenju rastvora neophodno je uvijek  dodavati
kisjelinu u vodu, nikako obrnuto (nikada VUK - voda
3
ПЧЕЛАРСТВО
u kisjelinu) jer to može dovesti do oslobađanja značajne -Osiguratii dovoljnu količinu vode i krpa za slučaj da
količine toplote, pucanja staklene posude sa kisjelinom dođe do incidenta ili prosipanja kisjeline. 
i povrijeđivanja. - Izbjegavati korišćenje tople mravlje kisjeline po
toplom vremenu. Manje štetne pare će se osloboditi kada
Predostrožnosti - Pročitati etiketu na pakovanju mravlje je kisjelina hladna. Preporučujemo rashlađivanje mravlje
kisjeline prije korišćenja i preduzeti sve preporučene kisjeline do +4° C. 
predostrožnosti. Mravlja kisjelina je jako korozivna. - Napraviti plan za raspoređivanje (postavljanje) posuda
u košnici. 
Izbjegavati:  - Sve posude treba obilježiti i poslije upotrebe oprati. 
- Kontakt sa kožom – mravlja kisjelina može izazvati
opekotine na koži.       Izbjegavanje rezidua  - tokom pčelinje paše i
- Kontakt sa očima - mravlja kisjelina može izazvati medobranja ne treba primjenjivati mravlju kiselinu.
slijepilo. 
- Ingestiju - mravlja kisjelina može izazvati oštećenja      Aplikacija 60% mravljom kisjelinom se može obaviti
gastrointestinalnog trakta i bubrega.  tako što se trulex krpa dimenzija 20 x 20 x 0,5 cm natopi
- Udisanje - mravlja kisjelina može izazvati štetne kisjelinom i stavi u košnicu što bliže pčelama odozgo ili
posljedice (opstruktivni bronhitis). odozdo . Tretman se obavlja 3-4 puta u razmaku 4-7 dana.
Ako se krpa stavlja odozgo, onda se ravno postavlja na
Zaštita pčelara  satonoši. Ako se krpa postavlja od dolje, treba je staviti
- Moraju se nositi naočare i rukavice otporne na djejstvo ispod mrežaste podnjače. Aplikacija se može obaviti i tako
kisjeline.  što se u određenu posudu postavi kartonski umetak ili
- Treba koristiti kecelju otpornu na djejstvo kisjeline, trulex krpa koja se natopi otprilike sa 25 ml. 60% mravlje
duge rukave i čizme.  kisjeline. Po pravilu se koristi 2 ml. mravlje kisjeline na
- Pri radu sa mravljom kisjelinom u zatvorenim jednu ulicu pčela. Tretman se može ponoviti i 3 do 4 puta u
prostorijama preporučuje se respirator za prečišćavanje razmaku 5 - 6 dana. Postoji mogućnost aplikacije i pomoću
vazduha, odnosno dobro provjetravanje prostorija.  specijalnih daščica natopljenih mravljom kisjelinom, ali se u
posljednje vrijeme koriste
i smolasti granulati kao
nosioci mravlje kisjeline.
Efikasnost mravlje
kisjeline primenjene na
opisane načine je od 61%
do 98% na temperaturama
od 12°C (14 ili 16° C) –
do 25° C. Ako je dnevna
temperatura preko 25° C,
tretman se obavlja uveče.
Mravlju kisjelinu prije
upotrebe treba rashladiti
na +4° C. Tokom tretmana
neophodno je obavljati
prihranjivanje pčela
šećernim sirupom u odnosu
1:1 ili 2:1 (šećer:voda).
Prihranjivanje je
neophodno da bi se
osigurala dovoljna
količina energetske hrane
potrebne za eliminaciju
štetnih efekata mravlje
kisjeline. Naime, mravlja
kisjelina tokom primjene
omekšava hitin kod
pčela, utiče na smanjenje
zalijeganja jaja matice i
usporava rast legla.
    
(www.limed.ba)

4 АВГУСТ 2016.

KOMESAR EU ZA BEZBJEDNOST HRANE VYTENIS ANDRIUKAITIS
RAZGOVARAO SA CRNOGORSKIM PČELARIMA
Čestitke za postignute rezultate
C
rna Gora otvorila je Poglavlje 12 – Bezbijednost
hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, jedno
od najzahtjevnijih poglavlja u procesu pristupanja
Evropskoj Uniji. Otvaranje poglavlja je kruna
velikog zalaganja nadležnih institucija.Tek predstoji glavni
posao u usaglašavanju zahtjeva za standardizaciju kvaliteta
koje moraju ispuniti državne institucije kao i svi subjekti
u poslovanju sa hranom.
U zvaničnoj posjeti Crnoj Gori boravio je Komesar
EU za bezbjednost hrane Vytenis Andriukaitis. U okviru
programa posjete delegacije u kojoj su bili i Mitja Drobnič,
šef delegacije EU u Crnoj Gori, i Vesna Daković, direktorica
Agencije za bezbijednost hrane, posjetili su Kuću meda.
Tom prilikom obišli su proizvodne pogone u Kući meda
i razgovarali sa predstavnicima pčelarskih udruženja koja
su članice Saveza.
Nakon obilaska proizvodnih pogona u Kući meda,
predsjednik Saveza Radule Miljanić je u ime domaćina
pozdravio goste i zahvalio se na ukazanoj časti posjetom
uvaženih zvaničnika. Predsjednik je istakao da je težnja
Saveza dalje unapređenje partnerstva sa Ministarstvom
poljoprivrede i ruralnog razvoja i Vladom Crne Gore
kao i novoosnovanom Agencijom za bezbjednost hrane.
Sve ovo u cilju unapređenja usluga i podrške Saveza
svim pčelarima u Crnoj Gori, unapređenja saradnje među
pčelarima, edukaciju pčelara kao i unapređenje kvaliteta
i promocije pčelinjih proizvoda. Uz podršku Vlade Crne
Gore pčelari u Crnoj Gori ostvarili su veoma veliki napredak
u organizacionom smislu. Takođe, uz podršku Saveza,
pčelari su veoma uspješno koristili raspoložive fondove za
unapređenje proizvodnih kapaciteta (Mjere Agrobudžeta,
MIDAS, IPARD) i tim doprinijeli razvoju ovog sektora.
Komesar Andriukaitis je čestitao na postignutim
АВГУСТ 2016.
ПЧЕЛАРСТВО
rezultatima i izrazio zadovoljstvo činjenicom da su pčelari
u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede ostvarili
veoma veliki napredak posebno u organizacionom smislu.
Sastanku u Kući meda prisustvovali su i pčelari -
predstavnici pčelarskih organizacija i tom prilikom su sa
Komesarom podijelili mišljenja o aktuelnoj situaciji u našem
pčelarstvu. Vojin Đukanović i Nikola Dragomanović su
podijelili utiske sa studijskih putovanja pčelara u Njemačkoj
i Italiji i osvrnuli se na nivo znanja i stručnosti naših pčelara
u odnosu na pčelare iz ove dvije zemlje. Mišljenja su da u
odnosu na veličinu zemlje, raspoloživost opreme, kao i način
pčelarenja ni malo ne zaostajemo, naprotiv, imamo prednosti
u kvalitetu meda. Marijan Plantak je skrenuo pažnju na
značaj edukacije pčelara. Upoznao je prisutne sa procesom
izrade kataloga zanimanja pčelar i uvođenja neformalnog
obrazovanja što je veoma pozitivno pozdravljeno od strane
Komesara. Dodatno, Plantak istakao je značaj međunarodne
saradnje i razmjenu iskustava našeg sa zemljama članicama
EU. Posebno u odnosima sa Slovenijom i Hrvatskom.
Potpredsjednik Vlade dr Petar Ivanović pohvalio je
napore koje ulaže Savez u cilju afirmacije pčelarstva. Pri
tom napominjući da nas u narednom periodu sve očekuju
novi izazovi i zadaci koje trebamo rešavati kako bi postigli
standarde ako želimo da budemo dio globalnog tržišta.
Ova posjeta je veoma značajna za naš Savez kao i za
sve pčelare u Crnoj Gori. Prije svega to je uvažavanje i
priznanje za aktivnosti koje naš Savez sprovodi u cilju
razvoja crnogorskog pčelarstva. Sektora koji zahvaljujući
kontinuiranom napretku zauzima sve veću pažnju šire
javnosti. Međutim, to je i podstrek ali i obaveza da se nastavi
sa započetim aktivnostima kako bi sektor pčelarstva doveli
do potpunog dostizanja standarda EU.
V. Radulović
5
ПЧЕЛАРСТВО
PČELARSKA GODINA DOBRO POČELA PA PODBACILA
Jedna lasta ne čini proljeće
P čelare je obradovao početak proljeća, mi smo na
tom talasu zadovoljstva objavili i vijest da je Boško
Petrović u Krašićima kod Tivta vrcao med 30. aprila,
ali prekomjerne padavine, vjetrovi i suše, u maju i junu, satrle
su pčelarske snove širom Crne Gore - od Hercegnovog
do Rožaja, od Ulcinja do Pljevalja. Umjesto o plasmanu
meda, pčelari će, po svemu sudeći, više razmišljati kako
PČELARI IZ UDRUŽENJA SA SJEVERA OBRATILI SE
MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVA
Traže hitnu pomoć za jesenju prihranu pčela
- Zahtjev proslijeđen i predsjedniku Vlade Crne Gore
P
redsjednici dvanaest pčelarskih udruženja iz deset opština
sa sjevera(Berana, Bijelog Polja, Rožaja, Pljevalja,
Žabljaka, Andrijevice, Plava, Petnjice, Mojkovca i
Kolašina) na sastanku održanom u Beranama dana 20. jula,
razmatrali su stanje pčelinjih zajednica u ovoj pčelarskoj
sezoni, i zaključili da je neopohodno da se obrate Ministarstvu
poljoprivrede i ruralnog razvoja zahtjevom za hitnu pomoć
radi nabavke šećera za jesenju prihranu pčelinjih društava.
Sastanak je iniciran na osnovu saznanja u međusobnoj
komunikaciji predsjednika udruženja, a na osnovu podataka
dobijenih sa terena o izuzetno lošoj pčelarskoj sezoni.
- Usljed veoma dugog kišnog i hladnog vremena stanje
sa medom u košnicama je alarmantno. Kao posljedicu
takvog stanja imamo podatke da su pojedinim iskusnim i
dugogodišnjim pčelarima usred pašne sezone, u junu i julu
mjesecu, zbog gladi počela da uginjavaju proizvodna pčelinja
društva. Medišni nastavci su prazni kao i plodišni, pa pčelinja
društva održavamo u životu stalnom prihranom. Ovo stanje
je istovjetno u svim navedenim opštinama. Zbog ovako
katastrofalne i nezapamćeno loše pčelarske sezone, koja se
ne pamti u proteklih pedeset godina, potrebna je hitna pomoć
Vlade, Ministarstva i SPO Crne Gore. Naša je procjena da
u toku mjeseca jula i avgusta moramo u prosjeku dati 15 kg
šećera po pčelinjem društvu kako bi popravili stanje sa leglom
koje je svedeno na minimum pa je time ugrožena i priprema
za zazimljavanje jer nećemo imati dovoljan i kvalitetan broj
zimskih pčela. Pčelari svakodnevno traže da se obratimo Vama
za vanrednu i hitnu pomoć. U protivnom bićemo suočeni sa
situacijom da je ugrožen postojeći pčelinji fond i biološki
opstanak pčela na ovom području – navedeno je u zahtjevu
upućenom ministru poljoprivrede i ruralnog razvoja Budmiru
Mugoši, uz apel da se ovom zahtjevu hitno udovolji polazeći
od činjenica i realnog stanja materijalnih mogućnosti pčelara iz
ovih udruženja u kojima je učlanjen 671 pčelar, a svi zajedno
6 АВГУСТ 2016.
da spasu i očuvaju pčele, da dočekaju sljedeću pčelarsku
godinu, uvjerivši se još jednom u varljivost i nepridvidljivost
vremenskih uslova i onu staru - jedna lasta ne čini proljeće.
U ovom broju objavljujemo zahtjev pčelara sa sjevera
za hitnu pomoć i ocjene nekih pčelara iz naših ostalih
krajeva, a priču o (ne)medonosnoj godini nastavićemo i u
idućem broju.
raspolažu sa 18117 pčelinjih društava.
Zahtjev za pomoć pčelarima sjevera Crne Gore, koji
je upućen Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja,
proslijeđen je i predsjedniku Vlade Crne Gore Milu Đukanoviću.
- Imajući u vidu veličinu i značaj problema opstanka pčelinjih
zajednica na sjeveru Crne Gore, kao i važnost pčelarstva za
ukupnu poljoprivrednu proizvodnju molimo Vas da se lično
angažujete u iznalaženju sredstava tražene pomoći – navdeno
je u zahtjevu predsjednika pčelarskih udruženja premijeru.
Uz zahtjev, premijeru je dostavljen i zapisnik sa sastanka
održanog 20. jula u Beranama.
Na jugu i u Podgorici –
slična priča
MILAN ISIDOROVIĆ,
PREDSJEDNIK NVU „PČELA“ BAR
Očekuje se pomoć
Pčelari ovog udruženja imaju pčelinjake od Ostrosa preko
Mrkojevića, Starog Bara do Sutomora i Čanja, ali svi se slažu
da ove godine meda nema. Dio njih je pokušao da vrca, a dio
nije jer je očito bilo da će se ubrzo morati prihranjivati. „Kao
da mi je neko ispraznio košnicu“, najčešći je komentar, ili
„sprat prazan a pčela se povukla u plodište“. Ovako loše nije
bilo bar posljednjih 15 godina. Na sastanku Udruženja pčelari
su zaključili da se hitno moramo obratiti Savezu pčelarskih
organizacija Crne Gore i Ministarstvu poljoprivrede radi nekog
vida pomoći u šećeru, jer je stanje alarmantno i prijavljeni su
i gubici pčelinjih društava. Čak i regresiran bi dobrodošao,
jer je šećer poskupio.
 ПЧЕЛАРСТВО
VESELIN MARKOVIĆ, ACO JOVIĆEVIĆ, SEKRETAR
SEKRETAR UDRUŽENJA PČELARA BUDVA UDRUŽENJA PČELARA PODGORICA
Mnogi neće vrcati, niti imaju što vrcati Med ove godine – kao dobitak na lutriji
Iako je rano za konačnu ocjenu, sigurno je da će ova Većina podgoričkih pčelara je jednodušna u ocjeni da je ova
pčelarska godina i na području opštine Budva biti neuporedivo pčelarska sezona jedna od najgorih u posljednjih 20 godina, i da
lošija od prethodnih. Izuzetak su pčelari s područja Pobora, se slobodno može porediti sa elementarnom nepogodom. Rijetko
koji su zadovoljni prinosom meda, najvjerovatnije zato što je u ko je vrcao med, a i to što je izvrcao će jedva pokriti troškove, dok
tom sjevernom dijelu naše opštine vegetacija krenula kasnije. o prihodu nema ni govora. Sezona je krenula izuzetno dobro, sa
Mnoge je prosto „pokosio“ vjetar i kiša u vrijeme najintenzivnije usklađenim razvojem pčela i ranom pašom, sa velikim unosima
paše, tako da mnogi neće ni vrcati med, niti imaju što vrcati. nektara u martu i aprilu, tako da se očekivala rekordna godina.
Možda će drugi dio paše nešto popraviti, ali je izvjesno da će Onda je počela kiša koja je trajala gotovo sve vrijeme glavne
većina pčelara na kraju pčelarske sezone biti nezadovoljna. paše, tako da su društva u punom razvoju potrošila sve što su
pokupila. Kod nekih pčelara bilo je i rojevog nagona, što je još
MIRKO MATKOVIĆ, PREDSJEDNIK više otežalo situaciju, jer ni rojevi ni izrojena društva nijesu
UDRUŽENJA PČELARA HERCEGNOVI imala šansu da se stabilizuju bez prihrane. U okolini Podgorice
Nezapamćena godina u pčelarstvu sredinom juna je bilo neke paše, i pčele koje se nijesu izrojile
podsjetile su pčelare na dobre godine, ali samo podsjetile, da nam
Poslije prvih aprilskih dana i obilne paše na klenu malo ko ne ubiju volju za rad. Pčelari iz Kuča koji su pčele preselili na
je obraćao pažnju na iskustvo starijih pcelara koji se sa pčelama planine imali su nešto više sreće i mogu očekivati neko vrcanje.
druže pedeset godina i više a oni su upozoravali na staru Kako je i ljeto počelo sa kišom, i vegetacija još „buja”, ostaje
izreku „Ako klen zamedi dobro, neće godina biti dobra“. Sad nam da se nadamo da će pčele pokupiti bar zimnicu, a ako nešto
kada pčelarska godina završava pčelari hercegnovskog ostane i za nas, to će biti kao dobitak na lutriji. Ovakav splet
primorja i zaleđa tvrde da lošiju godinu nisu doživjeli.  okolnosti mora zabrinuti svakog pčelara. Vrijeme je bilo pogodno
Malo je onih koji će uopšte da vrcaju med za kućne potrebe, za razvoj varoe, pojedina društva su bila na ivici gladi, a brzo će
a mnogo više onih koji još i sad prihranjuju društva da ne bi početi i priprema društava za zimu. Otvoreno je pitanje kakav će
uginula od gladi. Opšti je zaključak da je slično i u okruženju biti kvalitet zimskih pčela ako se nastavi dosadašnji tok sezone.
i da je pomoć države pčelarstvu potrebnija nego ikad do sada. Pripremio: V. Stanišić

PČELARSKA 2016. OČIMA NIKŠIĆKIH PČELARA

Daleko od očekivanja, ali još ima nade

U trećoj dekadi jula, kada se već mogu svoditi ocjene o
prinosima meda u tekućoj godini, raspoloženje među članovima
pčelarske organizacije Nikšić (najmasovnije u Crnoj Gori) nije
nimalo sjajno. Naprotiv, daleko od očekivanja i optimističkog
početka u aprilu i prvoj polovini maja, što potvrđuju i njihovi
odgovori.
Mirko Džaković ima nešto preko dvadeset društava, od
toga pet novih. Zimi su stacionirane u prigradskom nikšićkom
naselju Glibavac, a od sredine juna su preseljene u Šarance, na
1.600 m nadmorske visine: Posljednji pregled mi je pokazao
da su popunile prosječno oko 70 odsto mogućeg. Sa tog
stanovišta sam zadovoljan, ali ništa nije zatvoreno što mi se
tako dešava po prvi put. Vjerujem da će u ostatku jula i prvoj
polovini avgusta pčele ipak završiti svoj posao kako treba.
Vojin Đukanović ima oko stotinu košnica, koje zimu
provode na Frutku, sada su na Krnovu, a malim brojem
u Lukovu. Na pitanje da su vrcane prve količine meda,
Đukanović je bio kratak: Nije još vrijeme za vrcanje. Vremenski
uslovi su učinili da godina za naše pčelare, a mislim i sve u
Crnoj Gori, pa i u regionu bude ispod svih očekivanja. Krenulo
je dobro, pa naišao kišni period kada su stalno bile u minusu,
da bi opet bilo dobro nedelju dana, kada su tropske vrućine
oslabile pašu. Poslije ove kiše ako vjetar stane trebalo bi
očeki-vati više meda, ali sve opet zavisi od vremena
Dragan Butorović ima oko petnaest društava, koja su
stalno stacionirana u naselju Crnodoli, 7-8 km udaljenom od
Nikšića. Tu je i blizina Krupačkog jezera pa u tom priobalju
uvijek bude zelenila, tako da se Butorović i ne žali na slabu
godinu, po onoj narodnoj: „nijesam đavo da mi je malo“,
pa je sa osmjehom prokomentarisao: Solidno su pokupile,
u početku je klen „završio posao“, kasnije su kiša i suša, pa
i rojevi nagon uticali da se prinos smanji. Ali, biće meda
dovoljno i vrcaću već krajem ovog mjeseca.
Slobodan Savićević ima dvanaest društava, sve sem
jedne su prezimile. Ni on ne seli svoj uljanik, vec je stacioniran
kod kuće u Gornjem Polju, desetak kilometara od Nikšića.
U razgovoru nam je rekao da je poslednji pregled pokazao
da još nije vrijeme za vrcanje, jer su okviri u nastavcima
polovično „zapečaćeni“: Ne kažem da je dobro, ali nije ni
loše. Polovina od društava je za pohvalu, a ostatak je lošiji.
Sve zavisi od jačine društva. Jako društvo uvijek skupi meda,
tako da računam da će poslije ove jake julske kiše biti još
dosta medonosnih biljaka, a time će nadam se i prinos biti bar
na nivou prošlogodišnjeg, kada sam bio potpuno zadovoljan.
B. Đukanović

АВГУСТ 2016. 7
ПЧЕЛАРСТВО

INTERVJU: NIKOLA DRAGOMANOVIĆ, PREDSJEDNIK SKUPŠTINE

SAVEZA PČELARSKIH ORGANIZACIJA CRNE GORE

K Treba više meda,

uća meda, okosnica razvoja
crnogorskog pčelarstva,
se uhodava, pčelarska
organizacija ima sve više

ali i znanja
članova i nema razloga da se svi
pčelari ne uključe u njen rad s
obzirom na brojne beneficije,
zadovoljavajući su rezultati rada
o rg a n a S P O C G i p č e l a r s k i h
udruženja, treba proizvoditi veće
količine meda, ali i više ulagati u
edukaciju – akcenti su iz razgovora
sa Nikolom Dragomanovićem, dovoljne količine prerađenog voska, izlaska sa pojedinim proizvodima na
predsjednikom Skupštine Saveza pogača i invertnog sirupa za prihranu tržišta susjednih država, s obzirom
pčelarskih organizacija Crne Gore. pčela, kao i sve potrebne opreme da to kapaciteti instalirane opreme
i repromaterijala za pčelarstvo. omogućavaju.
PČELARSTVO: Ovo je treća Cijene koje sada imamo, kada su u PČELARSTVO: Nedavno
godina ovog saziva Skupštine, kako pitanju prerada voska i cijena pogača je održana sjednica Skupštine
ocjenjujete njen rad i SPOCG, na kojoj je
rad organa SPOCG u bilo prisutno više od
cjelini? vije trećine članova,
- Mislim da rad sasvim dovoljno za rad
ove skupštine treba i odlučivanje, mada
ocijeniti kao veoma ne i iz svih udruženja
k v a l i t e t a n . To j e po opštinama. Kako
normalna ocjena ako ocjenjujete to nedovoljnu
se zna da je to proizvod zanteresovanost
stalnog rada Upravnog predstavnika udruženja
odbora SPOCG i rada da prisustvuju sjednici
pčelarskih organizacija Skupštine koja se
u opštinama sa održava jednom
odličnom saradnjom godišnje? U Crnoj
sa Ministarstvom Gori postoji, prema
poljoprivrede i najnovijim podacima, 32
ruralnog razvoja. udruženja u 23 opštine, s
Takvu ocjenu verifikuje tim što u opštini Gusinje
i skoro jednoglasno ne postoji pčelarsko
prihvaćeni izvještaj o udruženje. U nekim
radu za prošlu godinu opštinama postoji više
u kom su obrađene udruženja (Podgorica
sve aktivnosti koje četiri, Bar i Rožaje po tri,
su se odvijale u Kotor, Tivat i Mojkovac
toku prošle godine. po dva, u preostalih 16
Ukratko rečeno, opština po jedno). Iako
Kuća meda, okosnica je slobodno formiranje i
razvoja crnogorskog registrovanje pčelarskih
pčelarstva, uhodava društava i udurženja i
se i očekujemo da njihovo učlanjivanje
će ona u narednom u SPOCG, smatrate li
periodu u potpunosti zadovoljiti sve i invertnog sirupa za prihranu, da bi bilo svrsishodnije njihovo
interese pčelara, počev od otkupa i veoma su konkurentne. Očekujem povezivanje ili objedinjavanje na
plasmana crnogorskog meda i ostalih da će se u budućnosti proizvodnja nivou opština, da bi to doprinijelo
pčelinjih proizvoda, obezbjeđenja u Kući meda povećavati, sa ciljem boljoj saradnji sa lokalnom

8 АВГУСТ 2016.

samoupravom i ostvarivanju
zajedničkih ciljeva?
- Skupštini je prisustvovalo 40
delegata, što je sasvim dovoljno, a
pored toga prisustvovao je i jedan
broj predstavnika novoformiranih
društava iz opština kao posmatrači.
Ocjenu da li je moglo biti više
delegata teško je dati, s obzirom
da je period održavanja Skupštine
period najvećih radova u pčelarstvu,
a pogotovo u ovoj godini, kada
nam prirodne okolnosti nisu bile
naklonjene. Od održavanja izborne
skupštine je prošlo tri godine, u
kom periodu su se formirala nova
društva u opštinama, koja shodno
Statutu nisu imali pravo odlučivanja.
Zbog navedenog dogovorili smo
da su neophodne izmjene Statuta
za sljedeću izbornu skupštinu, koji
će omogućiti da i novoformirana
društva imaju legalno izabrane
delegate. Takođe, neophodno je
bolje precizirati uslove formiranja
novih organizacija, kako se ne bi
desilo da imamo veliki broj malih i
usitnjenih organizacija, koje ne mogu
da koordiniraju interese pčelara. Na
navedenoj skupštini skoro svi prisutni
delegati učestvovali su u radu, što je
znak da su sva pitanja raspravljana,
upotpunio izvještaj i dale preporuke
za budući rad.
PČELARSTVO: Omasovljenje
članstva pčelarske organizacije,
posebno podmlađivanje, iz godinu
u godinu daje sve bolje rezultate.
Ipak, iako nema zvaničnih podataka,
procjenjuje se da je znatan broj
pčelara van pčelarske organizacije.
Kako i njih uključiti, kako, uopšte,
više motivisati postojeće pčelare da
se uključe u pčelarsku organizaciju
i kako još više motivisati mlade da
se bave pčelarstvom?
- Danas imamo oko 2.100 članova
i iz godine u godinu ovaj broj raste.
Ima i onih koji nisu učlanjeni, mada
mislim da većina neučlanjenih pčelara
u neku od opštinskih organizacija, su
pčelari sa malim brojem košnica,
pretežno hobisti. Nema razloga da
se svi pčelari ne uključe u pčelarske
organizacije, obzirom na simboličnu
članarinu i velike beneficije koje se
dobijaju kroz regresirane lijekove,
matice, besplatan časopis Pčelarstvo,
АВГУСТ 2016.
minimalne cijene prerade voska,
pogača i inverta. Vjerujem da će
se postepeno i oni uključiti, i ako
je mnogo bitnije povećanje broja,
a posebno mladih pčelara, kada se
ima u vidu da je od Ministarstva
poljoprivrede, kao podsticajna mjera,
finansirana nabavka po tri košnice,
odnosno oformljena društva za
mlade pčelare. Ta akcija je dala
određene rezultate, ali ove godine
pokazala i određene nedostatke
u raspodjeli, s obzirom da nije
rađena u koordinaciji sa pčelarskim
organizacijama na terenu, tako da ima
opština koje tu povoljnost nisu mogle
iskoristiti. Na prethodnoj Skupštini i
o ovom pitanju se dosta raspravljalo,
gdje su učestvovali i predstavnici
Ministarstva poljoprivrede i
dogovoreno je da se ova akcija u
buduće vodi zajednički.
PČELARSTVO: Kako u tom
smislu ocjenjujete postojeće
podsticajne mjere Ministarstva
poljoprivrede i ruralnog razvoja
i SPOCG. I, takođe, lokalnih
samouprava prema podacima
kojima raspolažete. Smatrate li
da bi tu trebalo nešto poboljšati,
promijeniti?
- O podsticajnim mjerama
sam već rekao i mislim da su one
dobre. U svakom slučaju njima
treba dodati i mogućnost dobijanja
povoljnih kredita za poljoprivredu
na koje mogu konkurisati i pčelari
za određene namjene. Međutim,
kod podsticajnih mjera ne može se
zanemariti izgrađena Kuća meda, sa
njenim sadržajima i mogućnostima
koje ona pruža, a u koje je Vlada Crne
Gore uložila više od 600.000 eura.
To i dalje podrazumijeva da imamo
dobru saradnju sa Ministarstvom
poljoprivrede i ruralnog razvoja i da
težimo da sektor pčelarstva ima što
veće učešće u budžetu, za regresiranje
ljekova, nabavku matica, moguće
opreme, naučnih ekskurzija i drugih
vidova edukacije. Pri tome pčelarske
organizacije, odnosno pčelari, treba
da za uzvrat proizvedu veće količine
meda i pčelinjih proizvoda za domaće
i ino tržište, kao i da se poveća
zaposlenost u ovom sektoru, posebno
mladih uz paralelan rast broja košnica
i velepčelara koji se profesionalno
ПЧЕЛАРСТВО
bave ovim poslom. Takođe, u dijelu
opština imamo dobru saradnju koja
se ogleda kroz određenu finansijsku
pomoć, kao i pomoć u organizaciji
pčelarskih manifestacija. Upoređujući
podsticajne mjere u našem okruženju
sa ovim koje mi imamo, trebamo biti
u potpunosti zadovoljni.
PČELARSTVO: Pčelarska
udruženja po opštinama su samostalna
u radu, ali ipak Savezu pčelarskih
organizacija je značajno kako ona
rade, posebno kad je u pitanju
omasovljenje članstva, edukacija,
zaštita pčela... Kako ocjenjujete rad
lokalnih udruženja, čemu bi trebalo
da posvete više pažnje u budućem
radu?
- Sa radom udurženja smo u
potpunosti zadovoljni, tim prije što
se godišnje aktivnosti svih pčelarskih
organizacija praktično koordiniraju
kroz rad Upravnog odbora, koje je
veoma efikasno, a na šta ukazuju
postignuti rezultati. Normalno, da u
budućem periodu očekujemo još bolji
rad, dalje omasovljenje organizacija
na terenu i sve veći broj pčelara a
posebno mladih.
PČELARSTVO: Šta bi ste još
dodali kao predsjednik Skupštine
SPOCG, što je bitno za rad pčelarske
organizacije?
- U svakom slučaju i ako Crna
Gora ima dosta edukovanih pčelara,
smatram da u budućem periodu
treba još više ulagati u edukaciju,
a pogotovo kada smo svjesni da
imamo sve uslove za navedeno.
Moramo se prisjetiti koliko su
nam vrijedila putovanja koja
smo imali u Njemačkoj i Italiji,
kao i predavanja više profesora
i pčelarskih stručnjaka koja su
održana u prethodnom periodu. Toj
edukaciji će dosta doprinijeti kritična
masa broja pčelara, koju mi već
imamo, odnosno veliki broj veoma
odukovanih pčelara. Približavanje
Evropskoj uniji, poštovanje zakonske
regulative, primjena iste, a posebno
standarda, će još više tražiti od nas
edukovanost, razvoj tehnologije
pčelarenja, primjenu eko standarda
i slično, kako bi naši proizvodi bili
konkurentni.
V. Stanišić
9
ПЧЕЛАРСТВО

STRUČNA TRIBINA

Nosema cerana – kako je prevladati?!

- Varoa nije glavni neprijatelj naših pčela - većina analiziranih mrtvih pčela,
posljednjih godina, pokazala je da je uz varou i ogromna prisutnost
nozeme cerane

- Šta se u pčelarstvu postiže primjenom EM proizvoda –

rastvorom efektivnih mikroorganizama?

N
eki ugledni veterinari, pa i oni čija je doktorska sezone. Pribjegavamo opakim otrovima trujući sebe i kupce
disertacija rađena na temu nozeme, još uvijek tvrde svojih proizvoda, a obnovljeni pčelinjaci i dalje slabe i
da na osnovu vizuelnog pregleda pčelinjih društava propadaju, uprkos tome što su u košnicama pobijene sve
i pčela ne mogu dati niti ozbiljnu sumnju a kamo li varoe. Znači da ipak varoa nije glavni neprijatelj naših pčela.
ozbiljnu tvrdnju da li je u pitanju nozema cerana. Po njima Velika većina analiziranih mrtvih pčela, posljednjih
to još manje možemo mi pčelari praktičari i činjenica je godina, pokazala je da je uz varou i ogromna prisutnost
da se nozema cerana može pouzdano utvrditi isključivo nozeme cerane. Taj opaki i podmukli ubica uvukao se u
laboratorijskim pregledom  pod jakim elektronskim nebrojne pčelinjake širom Evrope, a njegov pogubni uticaj
mikroskopom, ali... okusili smo mnogi. Naravno da samo jedan pogled na
pčelinje društvo ne može otkriti gotovo ništa, ali iskusnom
pčelarevom oku, koji živi sa svojim pčelama kroz godine,
svakako nije promaklo određeno karakteristično ponašanje
njegovih pčelinjih zajednica u slučajevima znatnih gubitaka
ili čak i višekratnih potpunih gubitaka pčela.
Razgovarajući početkom decembra prošle godine s
jednim od naših najuglednijih pčelara iznio sam svoja
zapažanja koja sam uočio u sezoni u kojoj sam izgubio
pčele sumnjajući da mi ih je odnijela nozema cerana - što
je kasnija laboratorijska analiza i potvrdila. Opisao sam
mu da sam tokom glavne paše primijetio izuzetno velik
broj mladih pčela na orijentacijskim izletima, imao sam
izuzetno puno legla, Zagorci bi rekli „od ve do ve”, primjetio
Nosema c. ciklusi života
sam nesklad između veličine legla i broja pčela. Leglo,
koje je pokrivalo veliku površinu saća i izgledalo zdravo,
Sve veći broj zabrinutih kolega se javlja jer im se broj zaposjedao je samo mali broj pčela, a uprkos promjenjivim
pčela, krajem vegetacije, znatno smanjio. Neki su pribjegli vremenskim prilikama u košnici je bilo izuzetno malo meda.
spajanju takvih zajednica, ali i broj pčela u tim spojenim Dolaskom jeseni zajednice su počele rapidno slabiti, a od
zajednicama se i dalje nastavio smanjivati, da bi na kraju četrdesetak zajednica uspio sam sačuvati samo dvije i to
košnice ostale bez pčela s nešto meda. s po šakom pčela. Uvjeren sam da su te dvije zajednice
I što tad? preživjele jer sam ih počeo intenzivno tretirati rastvorom
Oni uglednici
s početka priče
sliježu ramenima jer
oni ne znaju kako
nam pomoći, a mi
pčelari praktičari
smo prepušteni sami
sebi. Mnogi od nas za
gubitak pčela krive
neadekvatno sredstvo
protiv varoe koje
Orijentacijski izlet
smo koristili tokom

10 АВГУСТ 2016.
 ПЧЕЛАРСТВО
efektivnih mikroorganizama (EM probiotik). Vrlo zanimljiv bitno smanjivanje broja varoa u košnici, dobro je zimi
je i podatak da su se obije preživjele zajednice više nego kad nema legla, a zajednice su dovoljno jake, provesti
dobro razvile do jedan tretman Beevitalom ili oksalnom kisjelinom -
kraja bagremove nakapavnjem ili sublimacijom. Od tada me je nazvalo
paše, a poslije petnaestak drugih kolega sa sličnim problemima i
kestena sam kojima sam proslijedio isti savjet, a vrijedi za sve
vrcao po dvadeset kojima su zajednice spale na po šaku pčela – svakako
kilograma iz svake, pčele treba što prije podvrći ovom postupku. U cijeloj
a uz to da sam im toj priči Nozevit je dobro došao saveznik ali u koliko
ostavio barem još se ne može nabaviti dobri rezultati neće izostati i bez
toliko za zimu i njegovog dodavanja u rastvor.
nisam ih uopšte Da smo na
prihranjivao. dobrom putu
Dva-tri dana svjedoči i razgovor
nakon tog našeg koji sam s
razgovora došao uglednim kolegom
mi je kolega sa pčelarem, s
svojom pričom početka priče,
- kaže da je ponovno imao
dobro promislio sredinom januara
o sadržaju našeg ove godine
prethodnog razgovora i da je došao do zaključka da i (2016.). Do sada
on ima sličnu situaciju na svom pčelinjaku. Četrdesetak je svojih dvadeset
zajednica mu je jako oslabilo i sve ih je spojio po dvije. zajednica tretirao,
No i tih dvadesetak su mu ponovno oslabile na po šaku na predloženi
pčela i izrazio je svoju bojazan da će do kraja zime ostati način, tri puta. Sve
bez svih pčela! zajednice su žive i
Situacija u kojoj smo trebali reagovati odmah i kako ne opada im dalje
se kaže „iz svog oružja”. Nazvali smo direktora tvrtke broj pčela.
EM tehnologija Rijeka gospodina Nedjeljka Jovanovića i Na našoj
zamolili ga da mu hitno pošalje bocu od 3 l EM probiotika, stranici objavili
a kolegi sam savjetovao slijedeće: smo više članaka o efektivnim mikroorganizmima:
Zimi nakapavati rastvor EM probiotika u odnosu http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Bolesti-
1:50 kod temperatura oko 10°C, a jača gustoća (do prevencija-i-suzbijanje/nozema-cerana-moje-iskustvo.html
1:20) kod nižih temperatura, uz dodatak od 5-6 kašika http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Vijesti-i-
šećera na 1 litru rastvora i 5-6 kapi nozevita na istu obavijesti/pele-medarice-i-em-efektivni-mikroorganizmi.
količinu. Rastvor zamlačiti do 30-tak °C. Taj preparat html
se nakapava uzduž ulica s pčelama svakih 8-10 dana do http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Vijesti-i-
prvog pregleda i otvaranja košnica. Nakapavati se može obavijesti/efektivni-mikroorganizmi-u-standardnoj-opremi-
iz bilo koje plastične boce gdje se na čepu napravi mala zagrebakih-pelara-i-u-prodavaonicama-pip-a.html
rupica i tankim mlazom se unosi preparat duž ulica. http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Vijesti-i-
Nakon tog zimskog perioda, kod pojave prvih
proljetnih paša, prelazi se na standardno prskanje
zajednica s EM rastvorom u odnosu 1:100 do 1:200.
Prska se po pčelama, kod otvaranja košnica za
smirivanje, prska se po cijeloj unutrašnjosti košnice i
saću - ne škodi niti leglu. Prska se obavezno po letu i
ispod košnica, a barem jednom u mjesecu i oko košnica
u smjeru koridora barem desetak metara. Tretman se
ponavlja svakih 8-10 dana jer su dobre bakterije živi
organizmi koji „daju svoj život” u sukobu s patogenima
i njihov broj u košnici i okolo košnice treba stalno
obnavljati.
Na taj način se bitno smanjuje pritisak varoe, te
uklanjaju uzročnici američke gnjiloće legla, krečnog
legla i nozeme cerane. Pčele izvrsno napreduju i
bitno im se povećava otpornost na sve druge bolesti
virusnog i gljivičnog porijekla. Iako EM djeluju i na

АВГУСТ 2016. 11
ПЧЕЛАРСТВО
obavijesti/efektivni-mikrooraginizmi-em-uspjeni-za-pele. imati prekrasan vrt, zdrave kokoši, krave, konje, sve ostale
html domaće životinje i naravno pčele.
http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Nove- Sinergijski učinak ove tri grupe mikroorganizama
tehnologije/prijateljski-mikroorganizimi-i-u-pelarstvu.html
JANUAR omogućava primjenu preparata
http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Vijesti-i- u gotovo svim aspektima ljudske djelatnosti. Bakterije
obavijesti/ostali-smo-bez-meda-hoemo-li-i-bez-pela.html mliječne kisjeline razgrađuju organske materije vrijenjem i
http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Nove- sprječavaju razvoj štetnih mikroorganizama; fotosintetske
tehnologije/uzgoj-pela-uz-primjenu-em-tehnologije.html bakterije razgrađuju štetne gasove, kao što su amonijak i
ili smo upozorili na tuđa iskustva: sumporovodonik i mijenjaju ih u gasove ugodnog mirisa što
http://emtehnologija.com/index.php/10-pocetna/15-em- posebno dolazi do izražaja na prikupljalištima komunalnog
tehnologija-u-pcelarstvu#.Vpe-JPkrK71 otpada, stočnim i živinarskim farmama, septičkim jamama
no nismo u dovoljnoj mjeri i drugim sanitarnim objektima,
objasnili što je to EM tehnologija, kvasci razgrađuju organske
od kuda potiče i gdje se sve materije vrijenjem i proizvode
koristi. bioaktivne materije kao što
Pa da krenemo redom: su hormoni i enzimi. Drugi
EM tehnologiju osmislio korisni mikroorganizmi, koji i
je i razvio prof. dr Teruo Higa inače žive oko nas, sinergijski
sa Univerziteta u Ryukyusu na djeluju s prethodne tri grupe,
Okinawi u Japanu početkom dajući specifične učinke za
1980-tih godina. Tehnologija pojedine primjene i proizvode
je razvijana s prvenstvenom neponovljivi EM učinak.
namjenom ubrzanja pretvaranja Koncept učinka EM
biološkog otpada u hranljive tehnologije dr Hige zasniva se
materije. No vremenom se na prirodnoj ravnoteži bakterija
pokazala izuzetno djelotvorna u prirodi. Oko nas živi ogromna
u čišćenju prirode od brojnih količina oportunističkih mikroba
zagađivača, kako tla tako i koji ni na koji način ne  utiču
vode i vodotoka. Proširila se na zdravu okolinu. Uz njih
u više od 140 država svijeta. žive i štetni i nama prijateljski
Važno je znati da je u cjelosti ili blagotvorni mikrobi, no
neinvazivna i da sadrži ako dođe do poremećaja i
sigurne i ljudima prijateljske poveća se broj štetnih mikroba
mikroorganizme, od kojih su velika većina oportunističkih
glavne tri grupe i to bakterije mikroorganizama će prevagnuti
mliječne kiseline (Lactobacillus Prof. dr Teruo Higa na stranu štetnih i tad dolazi do
casei), fotosintetske bakterije (Rhodopseudomonas palustris) poremećaja prirodne ravnoteže koja vodi k razvoju raznih
i kvasac (Saccharomyces ceravisiae). Uz njih dolaze i drugi bolesti i bolesnih stanja. Unosom dobrih bakterija uspostavlja
korisni mikroorganizmi koji i inače žive u prirodi oko nas. se prirodna ravnoteža, a povećanjem broja „prijateljskih”
Ovu jedinstvenu tehnologiju dr Higa je učinio, svojom bakterija dolazi do zdravog okruženja podsticajnog za zdrav
cijenom, dostupnom i najsiromašnijim zemljama svijeta. i bujan rast flore i faune kako na suvu - na kopnu, tako i u
I upravo radi tako niske cijene mnogi su se dohvatili da ga vodi, potocima, jezerima, rezervoarima, moru...
kopiraju. Na žalost bezuspješno. Surogati i kopije su slabo Osnovni EM proizvod je EM-1 koji se dodaje melasi
djelotvorni ili gotovo bez učinka što čini neprocjenjivu i vodi u kojem rastvoru se aktiviraju mikroorganizmi, a 
štetu samoj ideji i još široj primjeni. Stoga svakako treba mogu se dodati i druge bakterije ili prirodni sokovi drugog
paziti koji se EM proizvodi kupuju i od koga, ako se želi bilja kako bi se dobili neki posebni učinci i zadovoljili neki

Pozitivni balans Ravnoteža

12 АВГУСТ 2016.
 ПЧЕЛАРСТВО
godine, kad sam počeo primjenjivati EM u svom vrtu, znatno
izdašnija i rastresitija, a sve što smo u vrtu sijali i sadili bilo
je izuzetnog kvalitea i u dosad nedobivenim količinama.
U Hrvatskoj se već duže vrijeme koriste EM proizvodi
u saniranju odlagališta komunalnog otpada gdje je dobar
primjer riječkog odlagališta na Marišćini ili pak u saniranju
mulja na uvalama ostrva Paga. Ove proizvode koriste i brojni
hoteli te veći ugostiteljski objekti u tretiranju „mastolova” u
svojim kuhinjama,
a koriste ga i
veliki proizvođači
komposta koji su
svoje kompostane
locirali usred
gradske sredine i
na koje se više ne
žale građani zbog
posebni zahtjevi u zaštiti ili podsticanju rasta. EM-1 se neugodnih mirisa
može i miješati s organskim materijalima kako bi se dobilo koji su se širili iz
bio-fermentirano gnojivo tzv. EM Bokashi. takvih objekata
Primjena EM proizvoda je zaista raznolika i koriste prije primjene EM
se u uzgoju riba i svih domaćih životinja, a posebno u proizvoda.
intenzivnom uzgoju živine, pri tretiranju kuhinjskog otpada N a ž a l o s t
i u domaćinstvu, u graditeljstvu, u saniranju zagađenja u hrvatskom
vodotoka i stajaćih voda, komunalnim smetlištima, pčelarstvu još mnogi
proizvodnji komposta, čišćenju i revitalizaciji sjetvenih nisu prepoznali
i vrtnih zemljišta, voćarstvu, intenzivnoj poljoprivredi i nevjerovatni
raznim segmentima biljne proizvodnje... potencijal koji nam nude EM proizvodi u opstanku naših
U stočarstvu se EM preparati dodaju u vodu i u pčela i očuvanju njihova zdravlja, u proizvodnji vrhunskih
hranu, a EM rastvorom se prskaju staništa kao što su plodova pčelinje košnice - izvrsnih i prepoznatljivih
staje i obori, košnice, volijere i pašnjaci. Redovnom bioloških proizvoda u rukama sretnog potrošača.
primjenom uklanjaju se neugodni mirisi, smanjuje broj
muva, poboljšava imunološko stanje blaga, poboljšava
kvalitet proizvoda (jaja, mlijeka, mesa, meda...), smanjuju
troškovi otpada kroz kompostiranje i poboljšanje kvalitete
otpadnih voda.
U pčelarstvu EM proizvodima postižemo zdravu
mikrobnu floru probavnog trakta pčele, jačamo imunološki
sistem pčele, a EM ima i dezinfekcijsko djelovanje, u
košnici i u okolini pčelinjaka, smanjivanjem svih patogena
i dovođenje njihova broja u količinu s kojem se pčele mogu
nesmetano nositi. Korištenjem EM-a pčele su produktivnije,
mirnije i u svakom pogledu zdravije. EM probiotik se
dodaje u vodu u higijenskim pojilicama u šećerne i medne
pogače, a rastvorom se prskaju pčele, okviri sa saćem
i leglom, košnice iznutra i izvana, ispred košnica i duž
koridora barem desetak metara svakih 8-10 dana tokom
sezone. Za kondicioniranje vode za pčele dodaje se oko 20
ml EM Probiotika u 10 litara vode tokom cijele godine, a Moja molba svima koji ste pročitali ovaj tekst
kod prihrane u šećernu pogaču ili šećerni sirup dodaje se - proslijedite ga svojim kolegama - možda će ih
oko 2,5% EM Probiotika. podstaknuti da prestanu koristi opake otrove kao što
EM tehnologija povećava prinose i poboljšava su kumafos, amitraz, rotenon, klorfenvinfos i druge
kvalitet poljoprivrednih proizvoda bez ikakvih štetnih opasne insekticide i akaricide i okrenu su prirodi u
rezidua ili nuspojava. Organski otpad pretvara u gnojivo korist vlastitog zdravlja, zdravlja svoje djece i kupaca
i poboljšava tlo. EM može revitalizirati samočisteću svojih proizvoda.
funkciju prirode, vraćajući joj onemoćalu vitalnost
(oranice, vodotoci) Damir Rogulja
Moje lično iskustvo govori da mi je vrtna zemlja prošle (www.pcelarstvo.hr)

АВГУСТ 2016. 13
ПЧЕЛАРСТВО
HEMIKALIJE I PČELARSTVO
NeonikotinoidiPiše: Vlado Auguštin, savjetnik specijalista za tehnologiju
pčelarenja u Pčelarskom savezu Slovenije
Što su hemikalije
Hemikalije, što je zajedničko ime za hemijske
materije, elemente, spojeve i smjese, predstavljaju
jedno od najkontroverznijih segmenata ljudskog života
i njegove okoline. U proteklih stotinak godina su brzi
razvoj hemijske industrije i široka dostupnost raznim
hemikalijama čovječanstvu donijeli brojne prednosti i u
mnogim pogledima omogućili napredak drugih područja
i grana privrede, posredno i cijele savremene civilizacije.
Hemikalije, danas u savremenom svijetu, potrebne su
nam više nego ikad prije, no o njima znamo vrlo malo.
Nažalost, za veliku većinu svih danas korištenih sredstava
nemamo dovoljno informacija o njihovom učinku na
živa bića. Brojne bolesti, kao što su alergije, astma,
pojedine vrsta raka i reproduktivne smetnje i anomalije, u
Evropi rađa ozbiljnu sumnju da tome doprinose otrovne
hemikalije, među kojima u najvećoj mjeri ubrajamo
fitofarmaceutska sredstva, odnosno pesticide kako ih
mi nazivamo.
Uticaj hemikalija na pčele
Čovjek u svom razvoju stalno teži novom i boljem.
Pri tom gubi iz vida svoju okolinu koju nepotrebno
uništava. Naučna istraživanja u Americi i Evropi u
proteklih tridesetak godina su pokazala da su upravo
pčele najbolji prirodni indikatori zagađenja rastinja
i vode. Istraživanja su potvrdila da se i u pčelinjim
proizvodima pojavljuju ostaci pesticida i drugih otrovnih
materija koji se pretežno koriste u poljoprivredi. Učinci
tih otrova se odražavaju na pčelinje zajednice tako da
su pčele osjetljivije na razne bolesti, slabije se razvijaju,
prikupe znatno manje meda i polena. Više je primjera
tzv. kolapsa pčelinje zajednice za koju smo optuživali
invaziju varoe ili pomanjkanje polena, a u stvarnosti se
radilo o otrovanju pčela pesticidima.
Neonikotinoidi
U posljednje vrijeme pčelama najveću opasnost
predstavljaju insekticidi iz razreda neonikotinoida. To su
14
najnovije generacije pesticida, a za pčelinje zajednice su
izuzetno otrovni. Spadaju među sistematske insekticide,
što znači da korijenje rastinja upija tu materiju koja se
potom biljnim sokom prenese po cijeloj biljci i tako
ostvari potpunu zaštitu protiv štetočina tokom cijele
vegetacije (Placke and Weber 1993).
Neonikotinoidi su hemijski slični nikotinu –
toksinu kojeg sadrži duvan. Slično kao i nikotin i
neonikotinoid djeluje na živčani sistem na kojeg se vežu
nikotinski acetilholinski receptori te ga irevezibilno
(nepovratno) blokiraju. Uzrokuju nadražaj živaca,
potom paralizovanost subjekta i kao krajnju posljedicu
smrt. Kod insektata je to povezivanje s nikotinskim
acetilholinskim receptorima znatno izraženije nego
kod sisara (Okazawa i sar. 1998).
U Sloveniji je od neonikotinoida najpoznatiji preparat
Gaucho s aktivnom supstancom imidakloprid. Bayer
Crop Science ga proizvodi od 1991. godine i jedan je
od najprodavanijih insekticida na svijetu. Preparati,
koji sadrže kao aktivnu materiju imidakloprid, dobili
su dozvolu za promet u približno 120 zemalja svijeta
i koriste se za više od 140 poljoprivrednih proizvoda.
Imidakloprid ima vrlo širok spektar upotrebe, od
korištenja pri obradi tla protiv termita, tretiranju sjemena
uljane repice, pamuka, kukuruza, suncokreta, šećerne
repe i pri folijarnom prskanju duvana, kafe, voća i
povrća, te drugih poljoprivrednih proizvoda. (Nauen
i sar. 1998).
Pošto su autorska prava u većini država za
imidakloprid već istekla, Bayer Crop Science je 2003.
na tržište poslao nasljednika sa sličnim djelovanjem -
klotianidin. U Sloveniji znamo za preparat s takvom
aktivnom supstancom po imenu Poncho. Početak prodaje
imidakloprida i klotianidina podudara se s pojavom
masovnog nestajanja pčela u brojnim evropskim i
američkim državama. U svijetu postoje brojne naučne
studije koje dokazuju porazne učinke neonikotinoida
na pčele. Kako su neonikotinoidi opasni govori nam
podatak da je njihova akutna oralna (prehrambena)
toksičnost LD50 utvrđena u području između 3,7 i
102 ng/pčelu. (Schmuck, R. 2001, Suchail i sar. 2001)
, kontaktna (dodirna) toksičnost je u području od oko
АВГУСТ 2016.

24 ng/pčelu (Suchail i sar. 2001). S LD50 vrijednošću
iskazujemo letalno, tj. smrtnu dozu pesticida, koji u 48
sati usmrti 50 % pčela .
Zabrana neonikotinoida
Iako proizvođač neonikotinoida Bayer Crop Science
tvrdi da pčele u normalnim uslovima ne mogu doći
u dodir s tom materijom na takvom nivou otrovnosti
(Schmuck, i sar. 2001), događaji prošlih godina, kad
su nam pčele masovno umirale na širem području
Domžala, demantiraju tu tvrdnju. Na osnovu tih događaja
Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i prehranu
(MKGP) je 23. 5. 2008. zabranilo prodaju sjemena
tretiranog s neonikotinoidima, koju zabranu je 2. 2. 2009.
povuklo. MKGP je potom uvelo mjere za smanjivanje
prašenja insekticidnog praha s obzirom na rizik za
pčele. Te mjere vrijede za cijeli lanac od proizvođača
pesticida i prodavača sjemena do neposrednih korisnika –
zemljoradnika. Pčelarski savez Slovenije je dao podršku
navedenim mjerama koje su imale svrhu sprječavanja
akutnih trovanja pčela zbog tretiranog sjemena kukuruza,
istovremeno je prihvatio odluku, citiram: Upravni odbor
Pčelarskog saveza Slovenije te Savjet priznate uzgajivačke
organizacije zahtjevaju od MKGP da povodom dugoročnih
upliva neonikotinoida na pčele uvaži aktuelne rezultate
domaćih i stranih istraživanja i u skladu s tim preduzme
mjere za sprječavanje rizika u vezi pomora i nestajanja
pčelinjih zajednica.
Posljedice neonikotinoida
Studije francuskog poljoprivrednog instituta i ostalih
nezavisnih istraživača, naime, dokazuju da na ponašanje
pčela utiču vrijednosti koje su i do 100 puta manje od prije
navedenih. Tako da su već i vrijednosti oko 1 ng/pčela
odnosno 1μg/kg imale negativne učinke na pčelu (J. M.
Bonmatin, 2003). Te vrijednosti su približno jednake kao
kad bismo 1 čajnu kašičicu otrova umiješali u 1000 m³
vode, kolika je približno zapremina olimpijskog bazena.
U suštini tako niska prisutnost neonikotinoida ne
uzrokuje smrt pčele, ali uzrokuje promjenu ponašanja
kao što su smanjene izletne aktivnosti (Cure i sar., 2001;
Decourtye i sar., 2001), smanjene sposobnosti pamćenja i
osjećaja mirisa (Decourtye i sar., 2004) i dezorijentiranost
(Kirchner, 1998). Projektna grupa Mid-Atlantic Apiculture
je utvrdila da ako pčele pojedu te male količine otrova
to ih ne ubije odmah ali im uništi imuni sistem zbog
čega su osjetljivije na štetočine i brojne druge bolesti.
Posljedice tih učinaka su prazne košnice uz pune okvire
medene zalihe.
Istovremeno, dok glavni proizvođač neonikotinoida
Bayer Crop Science takve posljedice na pčelinje zajednice
pripisuje slaboj pčelarskoj praksi, pomanjkanju kvalitetne
hrane i negativnom učinku varoze, u SAD oglašava
АВГУСТ 2016.
ПЧЕЛАРСТВО
izuzetno djelotvoran preparat na bazi neonikotinoida za
uništavanje termita s imenom Premise. U oglasu piše
da termit, kad dođe u dodir s tom hemikalijom, izgubi
orijentaciju, postane asocijalan, prestane se hraniti i umre.
A i najmanja količina, koja ga ne ubije odmah, uništi mu
imunii sistem radi čega je izloženiji brojnim parazitima
i drugim bolestima. Slična klinička slika primjećuje se i
kod pčela. Neonikotinoidi, kao živčani otrov, djeluju na
probavni i živčani sistem insekata. U većoj koncentraciji
djeluju neposredno – pčele izgube orijentaciju i nakon
izlaska više ne pronalaze svoju košnicu, a u manjim,
posredno, promjenom ponašanja koje je presudno za
preživljavanje zajednice. Pčele ne unose više hranu, a
zbog promijenjenog ponašanja i raspada imunog sistema
učestalije ih napadaju paraziti i razne bolesti. Štetni učinci
neonikotinoida u pčelinjoj zajednici najčešće se pokazuju
pri prikupljanju kukuruznog cvijetnog praha kojim se
pčele hrane naknadno, pri kraju zime.
Postojanost neonikotinoida
Takođe, veliki problem predstavlja i postojanost
neonikotinoida u zemlji gdje razgradnja traje bar tri
godine (Mulye 1996, Chauzat i sar. 2006), iako EU
direktiva 91/414 propisuje da polu razgradnja (DT)
nijednog pesticida ne smije prelaziti 90 dana! Što znači
da ukoliko sljedeću sezonu na njivu, gdje je prethodne
godine korišten neonikotinoid, posijemo „ekološku“
uljanu repicu, faceliju ili bilo koju drugu medonosnu
biljku, postoji velika vjerovatnoća da će iz te zemlje
biljke povući neonikotinoide koji će predstavljati veliku
opasnost za pčele.
Sljedeća opasnost od neonikotinoida predstavlja
sinergija s ostalim pesticidima. To su dokazala
laboratorijska istraživanja koja su sprovedena na
univerzitetu u Sjevernoj Karolini. Pokazala su da
kombinacija nekih neonikotinoida s pojedinim fungicidima,
čija je upotreba vrlo raširena, povećava otrovnost
neonikotinoida za pčele i do 1000 puta (Iwasa i sar., 2004)!
Da ti rezultati istraživanja nisu za podcjenjivanje govore
i podaci dobijeni analizom 108 uzoraka cvijetnog praha
na pesticide, koja je bila učinjena na univerzitetu Penn
State u SAD. Samo tri uzorka analiziranog cvijetnog praha
su bila bez ostataka pesticida, kod ostalih su pronašli u
cvjetnom prahu prosječno po pet različitih pesticida.
Rekorder je bio uzorak koji je u cvijetnom prahu sadržavao
17 različitih pesticida (Fraizer M. i sar., 2007)!
Transpiracija bilja
Takođe, ne smijemo zanemariti mogućnost prenosa
pesticida sa sjemena na pčele i preko kapljica koje biljke
izlučuju pri transpiraciji. Ukoliko je u prirodi suša, pčele
na njima prikupljaju vodu što za njih predstavlja smrtnu
opasnost. Profesor Andrea Tapiro s odjeljenja za hemiju
15
ПЧЕЛАРСТВО
univerziteta u Padovi je analizirao inkriminisane kapljice.
(Rezultate istraživanja koncentracije neonikotinoida
u transpiriranim kapljicama mladice kukuruza su
detaljnije objašnjene u članku Novosti iz svijeta Franca
Šivica na 80. stranici). (pogledati prilog iz Padove).
Pouke iz prošlosti za budućnost
Brojni, ako ne i većina, poljoprivrednih stručnjaka
smatraju da su neonikotinoidi obećavajući i sasvim
sigurni pesticidi za korisnika, potrošača poljoprivrednih
proizvoda te za okolinu. Istog mišljenja je bila i struka
1948. godine kada su švajcarskom hemičaru Paulu
Hermannu Mülleru, izumitelju DDT-a, dodijelili
Nobelovu nagradu za taj izum, a naknadno se pokazalo
da je DDT visoko toksična i kancerogena tvar.
Pandorina kutija, koju je skidanjem zabrane upotrebe
neonikotinoida otvorilo Ministarstvo za poljoprivredu,
šumarstvo i prehranu je prazna. U njoj je ostala samo
nada da se neće ponoviti scenario DDT-a. Nemoguće je
očekivati da bi pčelari u potpunosti spriječili upotrebu
pesticida. S neprekidnim upozoravanjem na značaj i
korist pri oprašivanju možda postignemo da se i široka
javnost osvijesti. Da bi na travnjacima i dalje bilo mnogo
POMOR PČELA – ISKUSTVA I PORUKE IZ SVIJETA
Najzad i zvanično - neonikotinoidi su štetni!
Sve su češća uginuća pčela, kako kod nas, tako i svuda u svijetu. Iako se odavno
sumnjalo da je upotreba pesticida na bazi neonikotinoida jedan od uzroka velikih
pomora pčela, sada je stigla potvrda tih sumnji.
Neonikotinoidi su najrašireniji insekticidi na svijetu,
a borba protiv insekticida na bazi neonikotinoida traje
više od decenije. Naime, ove insekticide su odavno
pčelari i biolozi okarakterisali kao jedan od glavnih
uzroka masovnih pomora pčela, a te tvrdnje su dokazane
i u brojnim naučnim istraživanjima.
Jedno od najnovijih i najkompletnijih istraživanja su
sproveli Budge i saradnici. U istraživanju objavljenom
2015. godine dokazano je da je uljana repica, čije je sjeme
tretirano neonikotinoidom, toksična za pčele čak i kada
procvjeta, jer se opasne količine pesticida prenose na polen
i nektar. Uginuće pčela je registrovano čak i pri veoma
malim koncentracijama neonikotinoida. To ukazuje da su
neonikotinoidi veoma stabilni i veoma štetni preparati.
Ovi insekticidi su veoma štetni kako za pčele, tako i za
druge oprašivače i pri veoma malim koncentracijama.
Na osnovu različitih istraživanja, dokazano je da pored
štetnog uticaja na pčele, neonikotinoidi mogu škoditi i
pticama, leptirima i vodenim beskičmenjacima.
16
cvjetnica i brujanja pčelica, ta da bi i dalje cvjetovi drveća
bili oprašivani biće potrebno mnogo misaonih pomaka
u glavama velikih i malih trgovaca pesticidima te svih
ostalih koji odlučuju o našoj budućnosti i budućnosti
naših unuka.
Izvori:
Bonmatin, M., et al. (2003): ALC/APCI-MS
Method for Analysis of Imidacloprid in Soils,
in Plants and in Pollens. Anal. Chem., 2003.
75. 2027-2033.
Doucel-Personeni, C., et al., (n.p.):
Imidaclopride utilisé en enrobage de semences
(Gaucho®) et troubles des abeilles. Rapport final.
F r a i z e r, M . , e t a l . , ( 2 0 0 8 ) : W h a t h a v e
pesticides got to with it. American bee jurnal, June
2008.
Zeisstof, E., (2003): Is Imidacloprid Harmful
to Bees? Schweizeirische Bienen Zeitung,
Decembar 2003, pp 21-22.
Izvor: www.pcelinjak.hr
Prevod: Damir Rogulja
EPA u novom izveštaju priznala
štetnost neonikotinoida
Zbog svega ovoga, vršen je veliki pritisak u SAD na
Agenciju za zaštitu životne okoline (EPA) da povuče
dozvolu za korišćenje ovih insekticida. EPA je 2009.
godine počela sa dugačkim i veoma sporim procesom
ponovne procjene rizika ovih preparata, ali ne kao
klase, već jedan po jedan preparat. U okviru klase
neonikotinoida postoji pet hemijskih preparata, čime je
procjena rizika dodatno usporena. Za to vrijeme su se
ovi preparati nesmetano koristili, a populacija pčela se
drastično smanjivala.
U izvještaju koji je izašao 6. januara 2016. godine,
EPA je priznala štetnost ovih preparata. Ova je institucija
u svom izveštaju objavila da je insekticid „imidacloprid“,
iz porodice neonikotinoida, „potencijalno štetan za pčele
kada se koristi na usjevima koji privlače oprašivače“. Zato
se u izvještaju preporučuje da se ograniči upotreba ovog
АВГУСТ 2016.

hemijskog preparata do kraja ove godine. Revizijom
velikog broja nezavisnih i industrijski sponzorisanih
istraživanja, EPA je došla do zaključka da pčelama
šteti kada dođu u kontakt sa imidaclopridom pri nivou
koncentracije koji je standardan na njivama (25 djelova
u milijardi). U EPA-inom izveštaju se kaže: Ovi štetni
efekti uključuju smanjenje oprašivača, kao i smanjenu
proizvodnju meda, a takođe se navodi i da su usjevi
koji sadrže štetne nivoe imidacloprida pamuk i citrusi,
dok kukuruz i lisnato povrće sadrže zanemarljivo niske
vrednosti rezidua.
Iako zvuči utješno što kukuruzna polja ne utiču štetno
na pčele, treba napomenuti jednu veoma bitnu stvar -
kukuruz se u SAD malim dijelom tretira imidaclopridom,
dok se najvećim dijelom tretira drugim preparatom iz
klase neonikotinoida, klotianidinom (clothianidin), čiju
procenu rizika EPA još uvek nije objavila.
Da se vratimo na imidacloprid. Najveće količine
FRANCUSKA
Zabranjuju pesticide štetne za pčele?
Francuski poslanici počeli su drugo čitanje Zakona o
biološkoj raznovrsnosti, za koji se mnogi nadaju da će nadmašiti
evropske standarde i zabraniti upotrebu onih pesticida koji
djeluju smrtonosno na pčele, prenosi portal EurActiv.
Neonikotinoidi, kontroverzna grupa insekticida koji utiču na
pčelinji nervni sistem, u centru su pažnje još od decembra prošle
godine, kada je u jednom delu Evrope istekao moratorijum na
njihovu upotrebu. U naučnoj literaturi naveliko „optuženi“ za
prijetnje nestankom najvažnijih oprašivača, neonikotinoidi su
još u upotrebi u Francuskoj i nekim zemljama EU.
Evropski moratorijum zabranjuje
samo određene materije
Evropska komisija je 2013. godine stavila dvogodišnji
moratorijum na tri vrste neonikotinoida - klotianidin,
imidakloprid i tiametoksam - koji se trenutno ispituje na
evropskom nivou.
- Evropski moratorijum se odnosi na zabranu tek određenih
materija, ali šta je sa drugima? To jednostavno nije dovoljno
- istakao je bivši ministar ekologije Delfin Bato.
Francuska je u prvom čitanju propustila priliku da donese
potpunu zabranu takvih hemikalija, ali ima priliku da to ispravi
na drugom čitanju Zakona o biološkoj raznolikosti. Poražavajuće
je to da se insekti oprašivači danas suočavaju sa najvećim
prijetnjama ikada, a naša potreba za njima nikada nije bila veća.
Traži se potpuna zabrana
- Mi smo u Narodnoj skupštini, tokom rasprave o Zakonu
o bioraznovrsnosti, usvojili potpunu zabranu neonikotinoida.
АВГУСТ 2016.
ПЧЕЛАРСТВО
imidacloprida se koriste pri tretiranju soje. Soja je, po
EPA, privlačna pčelama zbog polena i nektara, ali podaci
koja je koncentracija pesticida u polenu i nektaru je
„nedostupna“, odnosno ne može se naći podatak čak ni
u nezavisnim istraživanjima.
Šta dalje?
Što se tiče objavljenog izvještaja, EPA tek treba da
razmotri komentare javnosti, ali je evidentno da ga mora
i upotpuniti procjenom rizika na druge vrste životinja.
Kada se upotpuni procjena rizika imidacloprida, moraju
se obaviti i procjene rizika ostala četiri pesticida. Tek nakon
toga se može pričati o bezbjednoj upotrebi preparata na
bazi neonikotinoida. Svakako da naši zvaničnici treba
da prate svjetska saznanja i brzo reaguju.
(Izvor: www.agroklub.rs)
Međutim, on kao takav nije prošao. Senat je već tamo
takoreći „oslabljen“ jer su senatori umjesto potpune zabrane
izabrali stroža ograničenja u upotrebi insekticida, a prema
preporuci francuske Agencije za hranu, zaštitu životne sredine,
zdravlja i bezbijednosti - istakao je Bato i dodao da se nadaju
da će ovo drugo čitanje ipak donijeti bolje rezultate jer su sada
predali novu izmjenu koju su potpisala 52 člana vladajuće
stranke.
Populacija divljih oprašivača je pod velikim pritiskom, u
čitavoj Evropi, a zabrinjava i podatak da je broj insekata sada
čak 37% niži od prirodnog nivoa.
Mišljenja političara i pčelara
bi trebalo da se poklapaju
- Dodatak, koji je podržala većina političara, zapravo
predlaže da se upotreba proizvoda koji sadrže aktivne materije,
iz porodice neonikotinoida, uključujući i sjemena tretirana tim
proizvodima, zabrani od 1. januara 2017. godine - istakao je
Bato i dodao da bi se interesi poljoprivrednika i pčelara na ovoj
temi trebala poklapati, jer čak 84% poljoprivredne proizvodnje u
EU zavisi upravo od pčelara i divljih oprašivača.
Međutim, uprkos tome, razni agrarni lobiji, ali i mnoga
udruženja farmera, koja se po tom pitanju podržavaju i dalje
pružaju jak otpor eventualnoj potpunoj zabrani neonikotinoida.
Ukoliko amandman o neonikotinoidima bude prihvaćen u
francuskom parlamentu, njihovo zakonodavstvo će to staviti
daleko ispred evropskog standarda.
(Izvor: www.agroklub.rs)
17
ПЧЕЛАРСТВО
EVROPSKA AGENCIJA ZA BEZBIJEDNOST HRANE (EFSA)
Pesticidi neonikotinoidi
su štetni za pčele
P
esticidi iz grupe neonikotinoida škodljivi su
za pčele i pri prskanju lišća biljaka, zaključila
je Evropska agencija za bezbijednost hrane
(EFSA). Time su potvrđeni raniji nalazi o
štetnom uticaju tih pesticida na pčele zbog čega je upotreba
neonikotinoida ograničena, odnosno zabranjena u EU
2013. Proizvođači pesticida su, međutim, kritikovali
pristup EFSA u istraživanju i ocijenili da neonikotinoidi
nisu štetni ako se pravilno koriste.
EFSA, savjetodavno tijelo u EU u domenu hrane,
objavila je 26. avgusta prošle godine najnovije procjene
o uticaju klotianidina (clothianidin), imidakloprida
(imidacloprid) i tiametoksama (thiamethoxam) na pčele
u svim vidovima tretiranja biljaka osim pri tretiranja
sjemena i u formi granula.
- U slučajevima u kojima su procjene završene,
utvrđeno je da je rizik veliki ili da se ne može isključiti
- navela je EFSA na svom sajtu.
Ovi zaključci se podrudaraju sa nalazima EFSA od
prije dvije godine, kada je ta agencija procijenila da je
upotreba te tri supstance u tretiranju sjemena i u granulama
štetna za pčele. Na osnovu tih nalaza Evropska komisija
je 1. decembra 2013. uvela ograničenja na upotrebu
neonikotinoida i zatražila da se ispita njihov uticaj i u
drugim vidovima tretiranja biljaka.  organizaciji Prijatelji Zemlje (Friend of the Earth).
- Ovim je potvrđeno da je Evropska komisija ispravno
postupila kada je 2013. preduzela mere predostrožnosti
- saopštila je Komisija.
Većinu cvjetnica, 80%, oprašuju insekti, poput pčela.
Pčela u prosjeku živi ljeti 27 dana i 27 nedelja zimi, a
matica jednu do pet godina. Broj pčela se znatno smanjuje
u proteklih 15-ak godina i od 2007. stopa smrtnosti pčela
iznosi oko 30% godišnje.
Program UN za životnu sredinu je 2011. izdvojio
12 faktora koji bi mogli da objasne veću smrtnost
pčela, posebno na sjevernoj hemisferi koja je više
industrijalizovana. Kao faktori se, između ostalog,
navode zagađenje vazduha, smanjenje broja cvjetnica i
parazitska grinja varoa.
Drugi stručnjaci smatraju da je problem u širenju
određenih kultura jer to umanjuje raznolikost biljnog
svijeta a ta raznovrsnost biljnog svijeta važna je za
otpornost pčela.
Upotreba tri sporne supstance u tretiranju sjemena i
tla je zabranjena u EU kod kultura koje privlače pčele
i žitarica koje nisu ozime, osim ako se biljke ne gaje u
18
staklenicima. Takođe, upotreba je zabranjena i u tretiranju
lišća biljaka koje privlače pčele i žitarica, osim ako se
gaje u stkalenicima ili poslije cvjetanja.
Evropska komisija je poslije uvođenja ograničenja
zatražila da se nakon dvije godine urade nove procjene, pa
je EFSA zatražila od nacionalnih vlasti, instituta, industrije
i drugih zainteresovanih strana da dostave informacije
do kraja septembra 2015. Komisija bi, zavisno od tih
rezultata, mogla da izmijeni propise.
Jedan od proizvođača pesticida iz grupe
neonikotinoida,  Bajer Kropsajens(Bayer Crop
Science), saopštio je da naučnici provjeravaju
nove nalaze EFSA i istakao da je „uvjeren da su
neonikotinoidi bezbjedni ako se pravilno i odgovorno
upotrebaljaju“, piše Rojters.
Evropsko udruženje za zaštitu usjeva, koje zastupa
industriju pesticida, saopštilo je da je pristup EFSA u
istraživanju manjkav, odnosno da bi se na taj način do
zaključaka o štetnosti moglo doći i u slučaju upotrebe
drugih insekticida, uključujući organske preparate.
Aktivisti za zaštitu životne sredine inače smatraju
da nije trebalo dozvoliti upotrebu pesticida uopšte.
- Treba se zapitati kako su ovi proizvodi uopšte
odobreni za upotrebu - kaže Pol de Zilva, aktivista u
Jedna nevladina organizacije je u avgustu
pravno osporila odluku britanskih vlasti da nekim
poljoprivrednicima odobre upotrebu neonikotinoida,
pošto je London izdjejstvovao izuzeće od propisa
kojim se u EU ograničava njihova upotreba. Pristalice
upotrebe neonikotinoida kažu da oni donose velike
koristi pošto uništavaju štetočine i time doprinose
visokima prinosima, imajući u vidu da broj stanovnika
A
u svijetu stalno raste.
ktivisti za zaštitu pčela, s druge strane,
ukazuju na važnu ulogu pčela u poljoprivredi,
odnosno ekonomske koristi. Za oko 75%
usjeva kojim se trguje na svjetskom tržištu, bitna je
uloga oprašivača.
Prema podacima Evropske komisije, procjenjuje se
da insekti oprašivači doprinose evropskoj poljoprivredi
sa najmanje 22 milijardi evra godišnje i da su neophodni
za oprašivanje više od 80% poljoprivrednih kultura i
divljih biljaka u Evropi.
(Izvor: www.agroinfotel.net; EurActiv.com)
АВГУСТ 2016.

Neonikotinoidi uzrokuju da pčele
sakupljaju 57% manje polena
P
čele koje su izložene uobičajenim dozama insekticida
skupljaju manje od polovine polena od onih koje
žive u prirodnim uslovima, osuđujući svoje mlade
na izgladnjivanje, potvrđuju britanska istraživanja.
Dok su neki naučnici pozdravili ova istraživanja, proizvođači
pesticida se nisu mnogo potresli zbog toga.
U nastavku ranijih istraživanja, tim britanskih naučnika otkrio
je kako neurotoksične hemikalije sadržane u poljoprivrednim
neonikotinoidima utiču na osnovnu funkciju pčele – skupljanje
polena, ili cvijetnog nektara.
- Polen je jedini izvor proteina koji pčele imaju i od vitalnog
je značaja za odgoj larvi. Skupljanje polena je osetljiv, spor
posao, a otrovane pčele ga rade još lošije. Bez dovoljno polena,
leglo će neumitno gladovati - objašnjava vodeći profesor ove
studije Dejv Goulson sa univerziteta u Suseksu.
Njegovi komentari su objavljeni u saopštenju uz istraživanja.
Goulsovo posljednje istraživanje, pod nazivom „Realne
doze pesticida imidakloprida smanjuju efikasnost potrage za
polenom kod pčela“ objavljeno je krajem januara 2014. godine
u stručnom časopisu Ecotoxicology.
Naučnici su izložili pčelinju zajednicu malim dozama
imidakloprida i pratili su njihovo kretanje uz pomoć elektronskih
tagova. Neizložene pčele su takođe praćene, a mjerena je težina
svakog insekta u izletu i povratku u košnicu, da bi se dobila
količina polena koja je prikupljena.
Ispostavilo se da su pčele izložene neonikotinoidima donosile
polen sa samo 40% izleta, u odnosu na 63% kod „zdravih“
jedinki. Otrovane pčele su smanjile i količinu donijetog polena
za skoro trećinu. Rezultat je 57% manje polena u košnici u
odnosu na pčele koje su imale pristup nezagađenom polenu.
- Čak su i najmanje doze ovih neurotoksina izgleda dovoljne
Neonikotinoidi nisu štetni samo za pčele?
Pritisak koji pčelari vrše na političare posljednih
godina, a koji ima za posljedicu pooštravanje mjera
upotrebe insekticida iz grupe neonikotinoida, imao je za
cilj zaštitu prevashodno pčela od ove grupe pesticida.
Nova istraživanja koja tretiraju efekte na druge korisne
organizme, a koje uvažava evropsku akademija naučnog
vijeća EASAC, otkrivaju niz štetnih efekata ove grupe
insekticida na korisne insekte i ptice.
Tretiranje sjemena pomoću insekticida iz grupe
neonikotinoida, dovodi do otpuštanja pesticida u
zemljište. Na osnovu 100 obavljenih studija, EASAC
zaključuje da je sistemska upotreba insekticida iz grupe
neonikotinoida značajno uticala na smanjenje populacije
brojnih insekata kao što su: solitarne pčele, muve, leptiri,
tvrdokrilci i ptice koje se hrane zemljišnim insektima.
(www.dobarvocar.com, prema www.easac.eu)
АВГУСТ 2016.
ПЧЕЛАРСТВО
da utiču na sposobnost pčela da prikupljaju hranu. Imajući u
vidu značaj ovih insekata kao oprašivača, to je sigurno razlog
za zabrinutost - izjavila je Hana Feltham sa univerziteta u
Stirlingu, takođe član istraživačkog tima. Za same pčele to
izgleda da predstavlja oštar pad količine hrane koju unese
pčelinja zajednica.
Feltham vjeruje da je ovo „još jedan djelić slagalice“ na
temu nestajanja pčelinjih zajednica u posljednje vrijeme.
Tri vrste spornih neonikotinoida su privremeno zabranjene
u Evropskoj Uniji nakon što je Organ za bezbijednost hrane
Evropske unije sproveo uporedni pregled nekoliko studija koje
su pokazale da pesticidi koji su u širokoj upotrebi mogu škoditi
populaciji pčela.
- Nejasno je šta će se desiti kada zabrana EU istekne, jer
su agrohemijske korporacije u pravnom sporu sa EU oko ove
odluke. Naša nova studija dodaje težinu dokazima da ova
zabrana treba da bude stalna - rekla je Goulson.
Ali rasprava oko uloge pestida u izumiranju pčelinjih
zajednica (CCD) je još daleko od kraja, pokazala je reakcija
na studiju.
- Ovo je veoma važna studija, jer pruža više detalja o
smanjenoj efikasnosti pčelinje potrage za hranom usled
izloženosti imidaklopridu na ovim nivoima - rekla je Lin Diks,
ekolog na univerzitetu Kembridž.
Međutim, ona je postavila pitanje „realnih količina“ doze
hemikalija koje su britanski naučnici koristili u svom istraživanju.
- Nivoi u ovoj studiji, posebno nivo polena su na višem
nivou od onih koje smo nalazili na terenu, a vjerovatno su viši
od onih kojima su pčele stvarno izložene, jer one se ne hrane
isključivo na uljanoj repici - tvrdi Diks.
Proizvođači pesticida čini se da još više odbacuju rezultate
ove studije, poredeći je sa praksom nasilnog hranjenja u
laboratorijskim uslovima.
- Čini se da su insekti u suštini na silu hranjeni šećernim
rastvorima sa visokim nivoima pesticida, radije nego što im je
omogućavano da se hrane biljkama koje su nikle iz tretiranog
sjemena. Stvarne terenske studije, poput onih koje su inicirane
jesenas u Velikoj Britaniji daće realnije podatke o ovoj temi -
rekao je Džulian Little, portparol glavnog njemačkog proizvođača
imidakloprida Bayer AG.
Drugo pitanje koje je predmet sporenja naučnika je – da
li takvi testovi na otvorenim poljima mogu da obezbijede
uravnoteženije podatke. Neki kažu da je teško voditi kontrolisane
oglede na poljima, jer su neonikotinoidi u širokoj upotrebi, a
pčele pretražuju velike oblasti u potrazi za polenom.
Priredio: Aleksandar Lazović
Izvor: www.rt.com/news/bees-pesticides-pollen-study-553
19
ПЧЕЛАРСТВО
ПЧЕЛАРСКА ПРАКСА
Подњача са покретним патосом
- и добра и јефтина
П
одњача сигурно није најважнији дио кошнице,
али је дио који носи сав њен терет. Ниједан
дио кошнице није претрпио толико измјена,
а да је при томе и основна, најједноставнија,
варијанта подњаче и даље у великој употреби. Измјена
ће сигурно бити још, и питање је да ли ће подњача
некада добити коначну, општеприхваћену варијанту.
Уз поклопац, подњача је дио кошнице који дозвољава
велику могућност импровизација у случајевима кад их
немамо довољно, а требају нам. Ни на једном другом
дијелу кошнице није толико исказана маштовитост
пчелара. Познато је да у сваком пчелару дријема
прикривени иноватор....
Већина старијих аутора у својим књигама подњачи
не придаје велики простор, већ наводи њен значај и
Подњача у функцији
основне карактеристике, а у новијим књигама се наводи
по неколико врста подњача. Уважени Верољуб Умељић у
свеобухватној књизи „Пчеларство“ детаљно је обрадио
17 типова подњача. Сви они имају своје предности
и мане, а на пчеларима је да оцијене и изаберу тип
подњаче зависно од својих (не пчелињих) потреба и
технике пчеларења.
Потребе пчела што се тиче подњаче нијесу велике.
Могу и без ње, али им је живот лакши са њом. Потреба
им је само једна: да кошницу затвори одоздо. То јој
можемо једноставно пружити. Дрвени оквир од четири
летвице и неки патос, од било чега отпорног на влагу:
најбоље дрво, а може и лим, пластика, утегнути најлон,
керамика, шперплоча, иверица, осб плоча, стиропор.
Кад је Кина почела да извози енормне количине
меда и изазвала пад цијена на свјетском тржишту, у
Аустралији су први цех платиле – подњаче. Велики
20
аустралијски комерцијални пчелари, да би одржали
конкурентност, смањили су дио трошкова увођењем
једноставне подњаче: шперплоча уоквирена са четири
летвице. Оваква, најједноставнија подњача, може
послужити и као поклопна даска. Ово не наводим
као препоруку, већ као могућност самопомоћи кад је
потреба. Пчеле обично не питамо за њихове потребе, већ
се трудимо да их прилагодимо нашим потребама. Зато
су у савременом пчеларству актуелне вишенамјенске
подњаче. У посљедње вријеме и произвођачи пластичне
галантерије видјели су своју шансу у пчеларству, па су
понудили пластичне подњаче и збјег-кров.
Једноставност и квалитет су карактеристика сваке
добре ствари, па и опреме за пчеларство. Што више
дјелова и спојева, то више могућности за проблеме.
Компликоване модерне
подњаче су скупе за израду,
и споро улазе у масовну
употребу. Лично са њима
немам искуства и нијесам
позван да их оцјењујем.
Ј ед н а од п од њ ач а и з
п ом е н у т е Ум е љ и ћ е в е
књиге има 17 саставних
дјелова.
П од њ ач а с е д у го
правила, и још се прави
Конструкција подњаче
од меког дрвета, као и
остали дјелови кошнице. Како је највише изложена
киши и сунцу споља, и влази изнутра, а уз то и терету
цијеле кошнице, то јој је одређено да од свих дјелова
кошнице најмање траје. Зато подњаче треба правити од
тврдог дрвета, као што је храст, багрем, јасен, мурва,
бор. Произвођачи кошница у Црној Гори их праве од
борове даске, дебљине 2,5 цм.
Цијена тврдог дрвета, поготово храста и јасена је
вишеструко већа од цијене меког, па се, уз трошкове
израде поставља питање економске оправданости
употребе подњача од таквог материјала. Ипак, треба
напоменути да овакве подњаче, уз уобичајено одржавање
трају вишеструко дуже.
Подњача коју представљам израђена је од храстовог
дрвета, и није скупа. Умјесто сирове даске, од које је
при обради велики отпадак, користио сам – храстов
паркет дужине 50 цм. На стовариштима грађевинског
АВГУСТ 2016.
 ПЧЕЛАРСТВО
кошницу мед кроз мрежу преносе другим пчелама.
Други пчелари сматрају да није у питању грабеж,
већ облик социјалног понашања пчела које називају
„просјачење“, кад пчеле из своје кошнице удјељују
мед кроз мрежу. Што год било, није корисно, и дупла
мрежа ће то спријечити.
Због чврстине саме подњаче, даска и мрежа се
извлаче напријед. Задња и предња страна подњаче су
најоптерећенији дио кошнице, због чега је задња страна
из једног комада (као и бочне), потпуно затворена, и
нема могућности за улаз воде која изазива труљење
дрвета. При извлачењу подне даске ради контроле
положаја и величине зимског клубета, ради чишћења или
замјене, прво се мора извадити регулатор лета. Патос
Конструкција подњаче са подном
даском и антиварозном мрежом или замрежени уложак мора се помјерити пчеларским
ножем, као када се скида наставак, јер пчеле прополишу
материјала често се могу купити рестлови од неколико спојеве. Извлачење подне даске или подне мреже са
квадратних метара, по цијени много нижој од тржишне. предње стране кошнице не представља никакав проблем
Сваки пчелар који је вјешт раду са циркуларом, може при раду, јер траје неколико секунди.
направити ову подњачу. Отпада скоро да нема, сав Лично не користим полетаљке на подњачама, али
материјал се искористи, чак и уске лајсне које отпадну ова подњача има полетаљку по жељи, сталну или
при скидању нутова и жљебова са летвица паркета, повремену. Ко жели сталну, мора направити мало дужи
које служе као вођице при стављању и скидању патоса. патос. Ко жели полетаљку по потреби, само извуче патос
Цијена израде овакве подњаче код столара мора бити за неколико центиметара. За колико се извуче толико
много нижа од класичне израде, због мањег броја се отвори вентилација кроз подњачу, са доње задње
операција (нема абрихтовања и дихтовања даске). стране. Вентилација се може регулисати од неколико
Покретни патос сам направио од блажујке (испала милиметара, до практично уклањања цијелог патоса.
је врло повољно), којој сам на предњој страни На тај начин не морамо уклањати регулаторе лета за
додао храстову летвицу (од
паркета) и тако је заштитио
од кише и сунца. Патос
ј е , н а р а в н о , п оже љ н о
н ап р а в и т и од д р ве т а ,
небитно тврдог или меког.
Ако се користи меко дрво,
предња страна треба да има
летвицу од тврдог дрвета
(које је отпорно на кишу
и сунце) ширине бар три Извучени дио подне Конструкција са фиксном
центиметра. даске као полетаљка мрежом на дну
Ова подњача има и други
покретни дио - уоквирену мрежу са лименим улошком, вријеме љетњих врућина, чиме значајно смањујемо
тако да по потреби исту подњачу можемо имати у могућност појаве грабежи. Ипак, када је у питању
затвореној и замреженој варијанти. затворена варијанта патоса треба бити опрезан и
Са доње стране подњаче пожељно је ставити мрежу контролисати има ли тихе грабежи, јер та варијанта
(али није неопходно). Предност варијенте са мрежом нема двоструку мрежу.
на дну је у томе што се у случају за потребом појачане Подњача са покретним патосом има готово све
вентилације (велики унос, врућина) подна даска може могућности као и већина компликованијих конструкција,
мало извући напријед и омогућити вентилација одоздо. осим унутрашњег скупљача полена и третмана мрављом
За вријеме интензивног уноса то убрзава испаравање кисјелином одоздо. Предности дубоке подњаче зими
воде из нектара. При томе извучени дио подне даске постижу се подметањем полунаставка или наставка (са
служи као привремена полетаљка, која је корисна у рамовима или без) испод тијела у којем пчеле зимују.
вријеме интензивне паше. Ако се користи замрежени Може се подметнути и прстен висине око 10 цм,
уложак током цијеле године, мрежа са доње стране који по потреби служи и као збјег.
подњаче мора се ставити обавезно, због спречавања Увођење подњаче овакве конструкције и од оваквог
тихе грабежи. Неки пчелари појаву изношења меда материјала је сигурно, практично и дугорочно
из кошнице кроз једноструку мрежу на подњачи рјешење.
сматрају за тиху грабеж. Пчеле туђице које уђу у Ацо Јовићевић

АВГУСТ 2016. 21
ПЧЕЛАРСТВО

TRADICIONALNA PČELARSKA MANIFESTACIJA NA CETINJU

U Miris lipa i meda –

organizaciji Pčelarskog društva Cetinje i u
saradnji sa Prijestonicom Cetinje, Turističkom
organizacijom Cetinje, Ministarstvom poljoprivrede

jubilarnih 20 godina
i ruralnog razvoja i Savezom pčelarskih organizacija
Crne Gore, na Cetinju je na Petrovdan 12. jula održana
tradicionalna pčelarska manifestacija „Miris lipa i meda“.
Ove godine, na jubilarnoj pčelarskoj smotri, na Balšića
pazaru okupilo se blizu 40 izlagača iz Cetinja, više gradova
Crne Gore i iz Republike Srpske i Srbije, a na manifestaciji
su bili i pčelari iz više udruženja u Crnoj Gori. Osim meda
i pčelinjih proizvoda izloženi su i kozmetika i medikamenti pozdravio je učesnike i goste, navodeći da Pčelarsko društvo
na bazi meda i pčelarska oprema. Cetinje s ponosom organizuje jubilarnu 20. manifestaciju
Učesnike i posjetioce 20. jubilarne pčelarske manifestacije sa 104 učlanjena pčelara, od kojih je veliki broj mladih
„Miris lipa i meda“ u ime grada domaćina pozdravio je pčelara što raduje i što obećava budući razvoj i prosperitet
Aleksandar Bogdanović, predsjednik Prijestonice Cetinje. Društva.
Svojim trajanjem i kvalitetom ova manifestacija
zavrijeđuje posebnu pažnju, što, po njegovim
riječima, potvrđuje i činjenica da je iz godine u
godinu sve veći broj izlagača.
- Kvalitet je sinonim za „Miris lipa i meda“,
nezaobilazan događaj po kome je naš grad postao
prepoznatljiv. Zato ovom prilikom posebno želim
uputiti čestitke cetinjskom udruženju pčelara na
još jednoj uspješno organizovanoj smotri koja nam
svima služi na ponos. Jer vaša posvećenost, rad
i predanost, za sve naše sugrađane predstavljaju
motiv u pravcu ostvarivanja progresa oličenog u
proizvodnji sopstvenih domaćih proizvoda, što
doprinosi kako ličnom, tako i razvoju cjelokupne
zajednice. Upravo to nas obavezuje da nastavimo
da pružamo podršku proizvodnji meda, djelatnosti
koja posljednjih godina doživljava sve snažniju
afirmaciju. Na taj način, njegujući koncept domaće
proizvodnje i prehrambene sigurnosti, sopstvenom
snagom i resursima postavljamo čvrste temelje
kvalitetne i održive agrarne politike na području našeg - Po dvadeseti put se okupljamo na ovom trgu sa
grada – kazao je Bogdanović dodajući da će zato, kako je to porukom i željom da nam pčelarstvo sve češće bude
bilo i tokom minulog vremena, Prijestonica Cetinje davati zanimanje, broj pčelara i košnica sve veći, a da udruženje
puni doprinos realizaciji kvalitetnih i zdravih inicijativa dobije konačno bolje uslove za rad i tako stvori uslove
kakva je manifestacija „Miris lipa i meda“. da svoj rad uzdigne na viši nivo. Zahvalnost dugujemo
Bogdanović je izrazio uvjeravanje da će predstojeća generaciji pčelara koja je u tom vremenu stvorila ideju o
saradnja lokalne uprave i cetinjskih pčelara biti uspješna, ovoj manifestaciji, dali joj ovako lijepo ime i odabrali ovo
pri čemu posebno cijeni podršku partnera, Ministarstva atraktivno mjesto za njeno održavanje, što će nadamo se
poljoprivrede i ruralnog dostojanstveno ispratiti sve
razvoja, kao i drugih institucija sljedeće generacije - kazao
koje su do sada pokazale je Jovanović zahvaljujući
poseban senzibilitet prema izlagačima što su i ovoga
pčelarskoj djelatnosti, koja je puta brojno posjetili smotru
na cetinjskom području imala „Miris lipa i meda“ iako
prošlost, a sa sigurnošću se pčelarima priroda ove godine
može reći i svijetlu budućnost. nije išla u susret. Ali, istakao
U ime organizatora, je, prirodu moramo voljeti i
Pčelarskog društva Cetinje, vjerovati da će nam ona to
predsjednik Jovan Jovanović kasnije vratiti.

22 АВГУСТ 2016.
 ПЧЕЛАРСТВО
svojim kolegama pčelarima, proteklih deset godina kao
pčelar a sada u ulozi ministra.
- Pčelarsko udruženje je jedno od najorganizovanijih
udruženja poljoprivrednih proizvođača. Moram reći
da su to ljudi koji su po prirodi obrazovaniji od ostalih
poljoprivrednika, i oni su to pokazali svojim radom.
Ministarstvo poljoprivrede je posljednjih godina u pčelarstvo
uložilo mnogo, napravljena je Kuća meda, organizovano
nekoliko manifestacija, pčelari su išli na studijska putovanja
u Njemačku i Italiju gdje su mnogo vidijeli i mnogo naučili.
Naravno, imamo mi i naše pameti koju treba koristiti.
Pčelarstvo je svakim danom pred novim izazovima, klimatske
promjene utiču na pčelarstvo. Molim pčelare da prate
savremene tokove i slušaju preporuke stručnjaka i naučnika
– apelovao je ministar Mugoša poručujući pčelarima da ne
rade kao što su radili njihovi preci jer tako neće daleko stići.

Jovanović je posebno pozdravio izlagače iz Republike

Srpske i Srbije koji redovno posjećuju smotru na Cetinju
sa željom da im, kao i svima ostalima, učešće na njoj bude
uspješno. On je zahvalimo svima koji su pomogli da se
ovogodišnja smotra pčelarstva uspješno realizuje - posebno
Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja, Prijestonici
Cetinje sa lokalnom turističkom organizacijom i Savezu
pčelarskih organizacija Crne Gore
Jubilarnu 20. pčelarsku smotru na Cetinju otvorio je
ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Budimir Mugoša,
izražavajući zadovoljstvo i posebno oduševljenje i čast što
je u gradu Cetinju, simbolu crnogorske istorije i državnosti.
Posebno zadovoljstvo izrazio je zašto je kao pčelar među

Priznanja Ministar je pčelarima uputio jednu posebnu molbu.

Povodom jubilarne 20. manifestacije „Miris lipa - Nemojte da uvozite pčele drugih rasa, jer ako nam je išta
i meda“ u skladu sa Pravilnikom o dodjeli priznanja Bog dao, a da nam je bolje od onoga što je dao drugima u
diplomu zaslužni pčelar dobili su: Spasoje Pravilović, Evropi, to je pčela. Znači, naša matica apis melifera carnica
Dragan Banović, Vukašin Đurović, Ilija Jovović, Petar je najbolja pčela u Evropi i vi sa jednim nesmotrenim
Martinović, Dragoljub Vujović i Vasko Dajković. potezom donošenjem jedne matice u jednoj kutiji od šibica
Najveće priznanje, Zlatnu plaketu, za posebne pravite vekiki problem – kazao je ministar Mugoša, ističući
zasluge povodom jubilarne manifestacije Izvršni odbor da je to jedan njegov apel sa aspekta čovjeka koji se bavi
PDC odlučio je da dodijeli naukom u oblasti pčelarstvu.
pčelaru Radu Popoviću, koji
Proglašavajući Manifestaciju otvorenom ministar
je za 30 godina proizveo tone
meda.
Mugoša je kazao da „Miris lipa i meda“ ima 20 godina
Predsjednik Jovanović tradicije, da je to veliko i da to treba njegovati i svakim
je čestitao svim dobitnicima danom se truditi da ona bude što bolja i što uspješnija.
priznanja zaslužni pčelar, kao Svim pčelarima i učesnicima Manifestacije poželio je ličnu
i dobitniku najvećeg priznanja i porodičnu sreću, i da pčelari ove godine imaju malo više
Radu Popoviću. meda, da ne kažu da „ima samo za priganice“ kao što je
Za dugogodišnju u nekim krajevima.
saradnju Savezu pčelarskih „Miris lipa i meda“ pratio je bogat muzičko-zabavni
organizacija Crne Gore program u kojemu su nastupili Branka Šćepanović, narodni
dodijeljena je Povelja. guslari Savo Vujačić i Mileta Pantović, folklorno društvo
Priznanje je uručio Rade
„Njegoš“ i djeca iz vrtića „Zagorka Ivanović“ sa Cetinja.
Radović, predsjednik
Skupštine PDC i jedan od
Po završetku Manifestacije pčelari su nastavili druženje u
osnivača ove manifestacije, a restoranu u sportskom centru. U ime gostiju domaćinima
primio Vojin Đukanović, član je na gostoprimstvu zahvalio Vojin Đukanović.
Upravnog odbora SPOCG.
V. Stanišić

АВГУСТ 2016. 23
ПЧЕЛАРСТВО

ПЕТАР РАДОВИЋ ПЧЕЛАРИ И НА ПОЧЕТКУ ДЕСЕТЕ ДЕЦЕНИЈЕ:

Пчеле су ме одржале
С
редином јула Петар Радовић је у кругу породице до сто пчелињих друштава, а 1990. године произвео
прославио 90. рођендан и пола вијека бављења је двје тоне меда и са једним пчеларем из Пљеваља
пчеларством. Лијепа, и ријетка, прилика за проглашен за рекордера у Црној Гори.
питања како је пчеларити на почетку десете Имао је, каже, свој систем пчеларења. Пчеларио
деценије и како гледа на пчеларство протеклих година је у родним Косијерима, код Цетиња, а зими је један
и деценија, али Петар прво даје мали увод. дио пчела, „поготово оне које нијесу биле са храном
- Ми смо пчеларска породица преко 150 година. Ја добро“, пресесељавао у Сутоморе, код зета. У приморју
сам, као дијете у Косијерима, гледао је, истиче, повољније, пчеле могу дуже
како се пчелари. Дошао је рат у којему да раде и могу дуже да се прихрањују, и
сам учествовао од 1941. године са раније, тако да приморје за рани развој
својих 15 година, послије сам радио пчела има изузетну предност у односу
у Служби државне безбиједности, и на континентални дио.
веома млад отишао у пензију, имао - Ја сам из Сутомора половином маја
сам 40 година, а 33 године стажа због у моје Орашане, засеок Косијера, селио
учешћа у рату и бенефицираног стажа. пчеле са три спрата „пуна војска“ чак су
Ја сам човјек који не воли кафану, неке биле и почеле купити меда.Ту сам
коцку и сличне ствари, а како је и их, дакле, развијао и кад буду способне
тада било још пчела које су држали за пашу ја их онда селим горе, гдје је
мој отац и стричеви, неки су били моја старевина, традиција, нема хемије,
умрли, ја сам те пчеле наслиједио нема прскања, паше има разноврсне,
и наставио да пчеларим. Горе, у а вријес је изузетно богат ујесен, и ту
Косијерима, смо обновили кућу и се производио мед чистији од сваког
развио сам пчеларство.Читао, учио другог јер нико не загађује средину –
из литературе и настојао да учим од објашњава предности сељења пчела на
људи који знају више о пчеларству. линији Косијери – Сутоморе.
Укључила се и моја супруга Сенка Петар је на гласу међу пчеларима
тако да смо заједно радили. То ми Са синовцем Радом и унуком и по знању, али и по спремности да
је много олакшало јер један човјек Јованом за 90. рођендан помогне, посебно млађима и свима који
сам то тешко може да ради – почиње почињу да пчеларе.
причу Петар истичући да му сада, у овим годинама, - Ја сам био предсједник барског удружења пчелара
помаже унука Јована Вуказић, која је „брзо савладала када је по броју кошница било на другом мјесту у
филозофију пчеларења“. Црној Гори, иза Подгорице. Не желим да се хвалим,
Петар је марљиво и радио, и учио, доспијевао и али сигурно сам поклонио преко 50 друштава и то
ми је било задовољство. Ја им помогнем да почну,
Није „ловачка“ обилазим им пчеле, уче од мене... Настојао сам да
доведем стручне људе, тако је Гвозден Стевановић,
из Ужица, био више пута овдје, одржао је предавања
Прије двадесетак година (1994) Петар је у Бару, Вирпазару, у Крајини, у Цетињу, па у мојем
имао рекродан принос у једној кошници - 120 селу, и објашњавао како треба пресађивати ларве и
килограма меда. производити матице. И ја сам од њега много научио
- У јулу кад се врцало, а ја сам врцао увијек о пчеларству, јер сам тада, ипак, мало знао у односу
послије липе које тамо има доста, та пчела на оно што сада знам. Тако да бих ја предложио
имала је имала пет спратова, плодиште и четири младим пчеларима да поред литературе, које данас
медишта. Видио сам да има изузетно доста меда има у изобиљу, да уче од искусних пчелара. Пракса
и ја сам, да ми се не би то „просуло“ као ловачка је пракса, али све се не може написати у књигама –
прича замолио синовца Рада и моју супругу да савјетује Петар и поручује младим пчеларима да жива
је они изврцају. Тада је дала 96 килограма а у ријеч значи много и да од старих, искусних пчелара,
јесен са вријеса још 25 килограма - присјећа могу много да науче.
се Петар те изузетне пчеле. На питање шта би посебно препоручио млађима,

24 АВГУСТ 2016.

Петар почиње са – матицом.
- Матица је мајка пчеле, од њеног квалитета зависи
и развој пчеле и допринос пчеле у меду и свему. Ја
сам никад нијесам куповао матице, али сам једне
године из Србије донио двије-три матице и капи меда
нијесам изврцао из тих кошница. Касније, кад сам
био као кошаркашки радник у Београду, тражио сам
пријем код једног истакнутог професора и пчеларског
стручњака, не само оне Југославије него и шире. Казао
сам да сам дошао да нешто од њега научим, и он се
стварно трудио да ми помогне. Дуго смо разговарали
да би ми он у једном тренутку рекао „Шта ће вама
матице из Србије? Ваша сјеничка сорта матице
је најбоље за ваше прилике, њу производите и не
узимајте друге“. Зато сам ја послије на свим нашим
скуповима причао то што ми је рекао тај професор
из Београда за матице, јер треба много водити рачуна
о квалитету матице – истиче Петар, додајући и да
је врло важно водити рачуна о томе колико је пчела
способна да преживи зиму о својој храни. Ако је
нема мора се прихрањивати.
Дугачка би била листа Петрових савјета про-
истеклих из петодеценијског пчеларења.
- Ја настојим да врцам меда кад пчеле затворе
ћелије медне око 80 одсто, да има што мање влаге у
меду. И кад га изврцам онда га покријем у кантама
мрежом, оставим га 48 сати да испарава и тада
га затворим. То је сигурно да онда нема ниједан
промил влаге у њему. Педесет година пчеларим, и
ја гарантујем стопроцентно да је мој мед чист. Чим
почне паша престаје прихрана, чак и много раније,
мада прихрана доприноси леглу матице. Зими пчеле
утоплим са стиропором са све четири стране, а испод
поклопца ставим новине, тако да их утоплим да оне
не осјећају зиму. То је неопходно и у хладнијим и у
топлијим крајевима. Матица је посебно важна и ја
сам својевремено био довео свој уљаник у ситуацију
да нема ниједна која се роји јер ројидбене пчеле не
треба његовати. Моја пракса је да послије пет дана,
АВГУСТ 2016.
ПЧЕЛАРСТВО
кад разројим пчелу, уништим све затворене
матичњаке, или који су пред затварање, а
оне најмлађе матичњаке који су потпуно
отворени, у њих је најмлађа ларва, њих
по два-три оставим и ништа више. Одатле
излази најбоља матица зато што је најмлађа
ларва, што радилице највише млијеча унесу
у ту ћелију. Вароу треба редовно сузбијати,
то је такође велика опасност за пчеле. Ја
од варое нијесам губио јер сам редовно
примјењивао лијекове, али зато сам једне
године, из незнања, изгубио 40 друштава
од ноземе. Нозема настаје кад пчеле покупе
медљику, зато медљику треба дићи и никако
дозволити да остане у кошници као храна
пчелама зими. Пчеле треба добро заштити
од вјетра, не само зими него и љети треба
пазити када дувају јачи вјетрови – наводи,
између осталог, Петар.
Петар несебично преноси своје пчеларско
искуство, и знање. У овом тексту није било простора
за све, али за сљедеће се, ипак, морало наћи мјеста.
- Пчела је највећи пријатељ човјеку, она даје
четири производа који му много помажу за комплетно
Завидна помоћ државе
- Није тако било раније, није Бога ми, није
држава толико помагала пчеларство, схватила
је држава, ваљда и преко руководства нашег
савеза, изборили су се за такав однос –
одговара Петар на питање о односу према
пчеларству данас и прије.
Додаје да је, тако, недавно састанку барских
пчелара присуствовао и министар Петар
Ивановић.
- Мени се свидијела његова прича и његово
гледање на развој пчеларства. Просто, на
прави начин је тај човјек схватио и разумио и
жели да помогне пчеларству. Ево, рецимо, моја
унука је бесплатно добила три кошнице, и не
само она него и многи други који су почели да
пчеларе. Друштво је, коначно, схватило да је
то врло корисна грана пољопривреде за све, и
зато данас завидно помажу – истиче и наводи
да се својевремено изборио код предсједника
барске општине да Општина купује лијекове
за пчеле, што је велика помоћ.
здравље. Мед, полен, млијеч и прополис. Ја и мој
син свако јутро потрошимо десет капи прополиса
са кашиком меда, свако јутро. То је толико здраво и
добро за здравље човјека. Вјероватно је то и помогло
мени да напуним деведесет година – порука је и поука
Петра за крај разговора.
В. Станишић
25
ПЧЕЛАРСТВО

МЛАДИ ПЧЕЛАР ИЛИЈА СТАНИЋ, ИЗ СЛАТИНЕ КОД МОЈКОВЦА

Завршава пољопривредни
факултет окружен кошницама
И
лија Станић (24), из Слатине, првим корацима у пчеларству. завршим факултет, зависити од
села удаљеног де сетак У почетку је то радио из чисте посла, од мјеста гдје будем радио.
километара од Мојковца, љубави. У сваком случају, трудићу се да
у долини ријеке Таре, - Био сам врло поносан када пчеларим све док будем могао -
студира пољопривредни факултет сам добио прву кошницу. Стално обећава млади пчелар из Слатине,
у Подгорици. При крају је, остала су сам био поред ње, гледао
му још три испита. Тај студентски пчеле, како се крећу, шта
живот, и захтјеван али и привлачан раде, бринуо о томе да ли
као мало које животно доба, није им нешто треба, као да су
нимало сметао Илији да се посвети ми били кућни љубимци.
пчеларењу. Заправо, прије је постао Наравно, у почетку нијесам
пчелар него бруцош, и истрајао је у много тога знао о пчелама,
оба посла. али сам учио, од старијих
- Почео сам да пчеларим прије пчелара, из књига, а кад
седам година, када ми је тетак Ратко сам отишао на факултет
Смоловић поклонио једну кошницу. многа нова знања била су
Ја сам се често, прије тога, „мувао“ ми доступна, што ми данас
око његовог пчелињака, стално сам много значи, каже Илија.
нешто ту радио, помагао колико сам Тренутно има петнаестак
знао. Њему се то моје интересовање пчелињих друштава. Било
за пчеле много допало и одлучио је би их и више, али факултетске додајући да је прошле године,
да и мене уведе у тај посао, којим се, обавезе су ограничавале вријеме преко Удружења „Потарје“, добио
иначе, бавио и мој дјед Илија, али ја потребно за велико пчеларење, па је и конкретну подршку, као млади
то вријеме баш и не памтим нешто пчелињак барем за трећину смањен. пчелар, од Савеза пчеларских
посебно. Био сам превише мали да - Наравно да планирам да у организација Црне Горе.
бих имао неко мишљење о томе што наредном периоду проширим Добио је три кошнице и средства
је дједа радио - прича Илија о својим пчелињак, али то ће, сјутра кад за три роја. Та подршка му је пуно
значила, и она је, каже, потврда
Због пчела јагоде боље рађају да организација пчелара брине о
развоју пчеларства, првенствено кроз
Илија Станић, на свом имању у Слатини, питомом, травнатом, подршку младим људима.
цвијетном, осим пчела гаји и јагоде. - То је добро и препоручујем
-На око 600 квадрата имам засад јагода, око три хиљаде садница. свим младим, ако имају услова
Принос је прошле године био изузетан, а исто је и овог љета. Заслуге за постављање кошница, да уђу у
за то припадају пчелама. Оне, опрашивањем, вишеструко повећавају овај посао. Хтио бих да нагласим
род јагода, што није никаква новост. Знао сам за то, учио сам о томе да се при томе не могу очекивати
и на факултету, и одлучио да то знање примијеним. Исплатило се. зараде одмах. За то треба времена.
Поред тога, имам и воћњак, додуше за сада само за моје потребе, Човјек треба да се бави пчеларењем
али оно што желим да кажем је да су те јабуке и шљиве и остале ако то воли, а не због некакве брзе
воћке изузетно родне, и то захваљујући баш пчелама које имам. зараде. Паре ће стићи касније. Ово
Познато је да би, ако би пчеле нестале, то био и крај људског рода, је исплатив посао, али нема добитка
прво биљног свијета а онда и нас самих. Зато се, поред осталог, преко ноћи, и то би требало да знају
посебно бринем о мојим пчелама. Стално сам уз њих, баш као и у сви млади људи који се одлуче за
вријеме кад сам их гледао као кућне љубимце – задовољно каже тај посао. Награда ће стићи, кад
Илија закључујући да има утисак да колико год уради за пчеле, тад, али не одмах. Значи, љубав
никад им се не може одужити за оно што чине, и за њега и за свијет
према пчелама је кључ за све оне
у којем живимо.
који се желе бавити овим послом.

26 АВГУСТ 2016.

Прошле године, рецимо, добро се
зарадило. Просјек по кошници је
био 20 килограма меда, а било је и
пчелињих друштава која су дала и
дупло више. Свима се исплатило,
али није увијек тако - каже Станић,
наводећи да ова година то потврђује,
сасвим је другачија од претходне и
вријеме није наклоњено пчелама.
Прво су били сњегови, па кише,
паше није било, тако да, по његовим
ријечима, ове године не треба
очекивати ништа осим нешто мало
меда за личне потребе, али и то је
под знаком питања.
Без сеобе пчела
нема већих
приноса
- Ја пчеларим на свом имању,
у Слатини, али ако желим
више, а желим, мораћу да
селим пчеле. На Сињајевини,
на катуну Планиница, гдје
и ја имам простор, идеални
су ислови за пчеле. Ту су
ливаде и четинари у околини
Забојског језера. Ишао бих са
пчелама горе, али има ту један
крупан проблем –до катуна на
Планиници нема пута. Може се
тамо стићи пјешице или коњем,
а то није начин за сељење
кошница. Има, колико чујем,
најава да ће Општина урадити
пут до тог краја планине, што би
било сјајно. Ако се то догоди,
ето мене са мојим пчелама
наредног љета на Сињајевини.
Овако, не знам гдје да их селим
– каже Илија истичући да не би
желио да му пчеле скупљају
мед негдје у равницама, гдје
се воћњаци и њиве третирају
разним хемикалијама.
- Има пчелињих друштава која су
угинула од глади, и то у вријеме кад
се очекује највећи унос у кошнице.То
се не памти. Ми смо у неочекиваној
ситуацији да прихрањујемо пчелиња
друштва, како би им помогли да
преживе, и то у вријеме кад се, по
календару, очекује највећи унос
у кошнице. Ја тај проблем немам,
друштва су добро, једино меда
готово нема - казао је Станић.
Р. Ћетковић
АВГУСТ 2016.
ЗАНИМЉИВОСТИ – ОД НЕВОЉЕ
Спас за пчеле
у - торини
Н
евоља је натјерала
педесетогодишњег Божидара
Перовића, релативно младог
пчелара, да свој уљаник
чува на посебан начин - његова
друштва вјеровали или не налазе
се у торини. Трагом приче у Клубу
пчелара у Никшићу упутили смо
се у село Брестице, удаљено 23 км
од Никшића, путем који има чак
4 км лошег макадама, да на лицу
мјеста разговарамо са власником
и усликамо тај
необичан пчелињи
амбијент.
- Почетком маја
ове године, када
нијесам био код куће
јавили су ми да је
медвјед „посјетио“
моје пчеле. Дошао
сам и затекао да
с у т р и ко ш н и ц е
изврнуте, од једне,
најбоље, био је
разбацан наставак
и три оквира са којих је мед био
поједен. У први мах и нијесам
помислио да се ради о медвједу,
али када сам видио његове трагове
на узораној њиви испод куће све
дилеме су отклоњене. Размишљао
сам шта да чиним, јер сам иначе
ту једини пчелар и одлучио да их
премјестим у некадашњу торину за
овце и козе, која је испред штале,
а око десетак метара далеко од
куће. Тако су се моје пчеле нашле у
торини, опасане дрвеном оградом
(љесама) висине око 130 цм, а
дијелом заштићене и бодљикавом
жицом. Ово је слабија локација од
претходне, нијесу ни ту сигурне
али је приступ медвједу много
ризичнији. Од када су пребачене у
ПЧЕЛАРСТВО
торину, нико их није узнемиравао и
врло сам задовољан како су радиле
и какав су донос имале -причао нам
је Божидар Перовић
Ово је нашем саговорнику четврта
година од када другује са пчелама.
Почео је као млади пчелар са три
кошнице и три роја добијена од
Министарства пољопривреде и
сада већ има више од 15 друштава,
од чега су пет нових, на која су већ
постављени наставци.
- Нећу ићи преко двадесет пет
друштава, јер не могу бити стално уз
њих због мојих радних обавеза. Сваке
године, ја сам задовољан колико
сакупе меда. Послије катастрофалног
маја, кренуле су веома добро и
недавни преглед ми је показао да има
и меда и да су легла јака. Потпуно
сам опуштен. Послије ове последње
кише (15. јул), има новог доноса и
планирам да врцам за први викенд у
августу. Тако сам то радио и прошле
године када сам имао у просјеку
по 20 килограма меда по кошници.
Процјењујем да ни ове године неће
бити слабије - казао је на крају
разговора Перовић.
Б. Ђукановић
27
ПЧЕЛАРСТВО

УДРУЖЕЊЕ ПЧЕЛАРА ПОДГОРИЦЕ

Кошнице и ројеви за пчеларе из кањона Мораче
Фондација „Петровић–Његош“ другу годину за редом
донирала је кошнице и ројеве за шест младих пчелара, чланова
Удружења пчелара Подгорице, који се пчеларством баве у
кањону Мораче. Посредством НВО „Центар за заштиту и
проучавање птица“, која је организовала ову донацију, по
четири кошнице и два пчелиња роја добили су млади пчелари:
Данијел Булатовић, Милош Ракочевић, Илија Радојевић,
Дражен Вуликић, Ђурађ Војводић и Александар Перовић.
Примопредаја кошница и потписивање уговора обављено
је у канцеларији Удружења у Подгорици.
Млади пчелари који су добили кошнице и ројеве, и
предсједник Мирко Шћепановић у име Удружења, захваљују
се Фондацији „Петровић – Његош“ и ЦЗИП на вриједној
донацији.
А.Ј.

СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ПЧЕЛАРА ЗЕТА

Нови управни одбор

На редовној сједници скупштине Удружења пчелара Зета,
одржаној 1. јула, разматрани су и усвојени финансијски извјештај
за прошлу и план рада за ову годину.
У расправи је оцијењено да је било оправдано одвајање
од Удружења пчелара Подгорице и оснивање самосталног
удружења пчелара Зете 2013. године, да је зато повећан број чланови Управног одбора, предсједник Скупштине и секретар
чланова на 40 са тенденцијом раста. У наредном периоду
посебну пажњу посветиће расту броја чланова, посебно младих.
Ове године један њихов пчелар добио је подстицај као млади
пчелар, па ће, оцијенили су, и то допринијети да све више
младих почне да се бави пчеларством.
Удружење пчелара Зете, како је казао предсједник Данило
Ајковић, добро сарађује са Градском општином Голубовци
и планирају да ту сарадњу унаприједе у наредном периоду.
Успјешно сарађују и са новоформираним удружењем пчелара
„Црногорска пчела“.
На предлог Управног одбора разријешени су досадашњи
Удружења. За новог предсједника Скупштине изабран је Владета
Радовић, за секретара Удружења Милош Пеличић, а за чланове
Управног одбора, уз предсједника Удружења Данила Ајковића
и секретара Удружења, изабрани су Коча Ђуришић, Милош
Пејковић и Станко Добровић.
Р.П.

У ГРАДУ НА ТАРИ 8. АВГУСТА ТРАДИЦИОНАЛНА ПЧЕЛАРСКА МАНИФЕСТАЦИЈА

„V Дани меда Мојковац 2016“
Пчеларско удружење „Мојковац“ обавјештава
цијењене излагаче, све пчеларске организације као и све
заинтересоване, да организују пчеларску манифестацију
“V Дани меда Мојковац 2016” која ће се одржати 8.
августа на Градском тргу.
Сходно пчеларској пракси и врло успјешним
манифестацијама одржаваним у градовима Црне Горе,
на манифестацији ће бити представљени пчеларски
производи и пчеларска опрема. На тај начин удружење
из Мојковца жели промовисати пчеларство и производе
од пчела, како из Мојковца тако и са других подручја
Црне Горе.
Изложбени производи су: производи од пчела (мед,
восак, полен, прополис), производи од меда (храна,
пиће, козметика и лијекови), љековито и медоносно
биље, чајеви и прерађевине на бази биља и пчелињих
производа, опрема за пчеларство (кошница, рамови,
врцалице, остали прибор и материјал), здрава храна и
сувенири.
Свечано отварање манифестације планирано је
у 10 часова, уручење диплома младим пчеларима,
захвалница за унапрјеђење и развој манифестације и
забавни програм, забавни програм, разгледање изложбе
и дегустација медаа, едукативно предавање у сали
Општине Мојковац у 12 часова, а заједнички ручак у
ресторану „Козак“ у 14 часова. Планирано је.
Организатори манифестације су Пчеларско удружење
Мојковац, Савез пчеларских организација Црне Горе,
Општина Мојковац и Туристичка организација Мојковац,
а ближе информације могу се добити на бројеве телефоне
069/681-796, и 069/376-419, или на e-mail: duskoj@t-
com.me.

28 АВГУСТ 2016.