Miljko Sljivic O izimljavanju u Avgustu

јул 25, 2017 by medpcelarskimagazin, posted in pcelarenje, radovi po mesecima

         

Foto
grafija D.Radanovic
Radovi na pcelinjaku u Avgustu
Pravo vreme za diskusiju o  izimljavanju pčela je avgustmesec ( a ne mart). Ova tvrdnja je
u  suštini povezana sapoznatom izrekom “Kako si zazimio tako ćeš i izimiti”.
Pise Miljko Sljivic
Jednostavno možemo reći: “ Ako pripremimo zimske pčele sa dobrim zalihama kvalitetne hrane,
odnegovane u uslovima obilja hrane i sačuvamo njihovu sposobnost za negovanjem novog legla do
proleća,mi možemo da očekujemo dobar prolećni razvoj”.Ako pak želimo bliže da objasnimo termin
“izimljavanje” možemo ga definisati kao“period prvih aktivnosti pčela koji se poklapa sa periodom
posle zimskog mirovanja pčela”.Znači možemo slobodnije reći da je izimljavanje period koji se
poklapa sa prvim unosom iz prirode i njihovim dejstvom na razvoj novog legla sa ciljem jačanja
pčelinje zajednice za predstojeću aktivnu sezonu. Upravo pravilan razvoj u tom periodu koji nazivamo
izimljavanje u mnogome zavisi od samog peioda zazimljavanja. Što se nauke tiče citiraću
knjigu „Tehnologija proizvodnje pčelinjih proizvoda“ Dr. N.I. Krivcov i Dr. V.I.Lebedev    i tu stoji
„Stepen razvitka masnog tkiva kao i hipofaringalnih žlezda u jesen, definiše fiziološko stanje
pčela.Prema njihovom stanju možemo suditi o pripremljenosti pčela za zimu i prognozirati kako će
proći“. Da bi pravilno zaključili važnost pravilnog zazimljavanja pčela i uticaj na prolećni razvoj
počećemo od pitanja: „Šta utiče na prolećni razvoj pčela“? Odgovor možemo grubo definisati:

„Prolećni razvoj pčela zavisi od hrane i od pčela“. Da bi bilo

jasno moramo objasniti jednu i drugu činjenicu odnosno „Kako od hrane a kako od pčela?“ Hrana je
najvažniji faktor razvitka pčelinjeg društva. Bez obzira što govorimo o prolećnom razvoju pčelinjih
društava, uticaj hrane i njeno delovanje na prolećni razvoj moramo razjasniti kroz dva perioda: period
pripreme pčela za zimu i period samog prolećnog razvoja. Što se tiče prvog perioda u kome se pčele
kao jedinke i cela zajednica kao celina pripremaju za zimu veoma je važno da pčele u tom periodu
imaju obilje kvalitetne hrane,kako meda,tako i dovoljno raznovrsnog cvetnog praha. Dovoljna količina
hrane omogućava pčelama dobru pripremu zimskih zaliha tako da ne ugrožava njihov zimski
opstanak. Dovoljne zimske zalihe eliminišu potrebu za bilo kakvim kasnijim dohranjivanjem što vodi
iscrpljivanju pčela. Priroda je opredelila pčeli da tokom zime ne prerađuju hranu i time opterećuju
organizam već da jede med koji je unapred pripremljen i sadrži sve što je pčeli potrebno da ga lako
asimilira bez opterećenja organizma i skraćenja života. Druga važna činjenica vezana za važnost
dobrih zaliha hrane u pripremi pčela za zimu stoji u činjenici da kvalitetna hrana utiče na kvalitet
izleženih pčela koje će dočekati proleće, koje će u organizmu imati više masnog tkiva i razvijeniju
žlezdu koja treba u proleće da luči prvu matičnu mleč. Negovanje zimskih pčela u izobilju hrane daće
kvalitetnije pčele koje će sigurnije prezimiti i u proleće dati bolje rezultate. U pčelarskoj nauci su
opšte poznata istraživanja N.G.BILAŠA “Pri postojanju u gnezdu veće količine meda pčele
su snabdevale larve znatno većom količinom hrane i larve su imale ubedljivo veću
masu”. A.M. Rjamova “ Postojanje većih zaliha hrane refleksno deluju na pčele: one su više
odnegovale legla, bolje hranile svoje larve i odnegovale kvalitetnije pčele” Institut u Ribnom( Rusija )
je na primeru u Baškirskoj republici pokazao “direktnu zavisnost dobijenih prinosa od količine
hrane ostavljene u jesen” Što se tiče drugog odnosno prolećnog perioda, hrana ili bolje rečeno paša
utiče na bolji ili lošiji razvoj pčelinjeg društva.  Sve se to odražava kako
kroz broj položenih jaja od strane matice tako i na količinu obroka koje lerve dobijaju, odnosno na
kvalitet pčela. Znači pored zaliha hrane, kvaliteta matice i dobrog utopljavanja na polaganje jaja utiče
i unos nektara i cvetnog praha. Najbolji razvoj legla potiče od dobre paše. Ako nema paše, često
zbog lošeg vremena, mora se preduzeti razvojna mera prihranjivanje. Ako u periodu priprema pčela
za glavnu prolećnu pašu ima podsticajne paše tj. ima unosa, pčele će dobro hraniti maticu i ona će
dobro polagati jaja. Međutim kada u ovom periodu zahladni pa nema unosa, pčele slabije hrane
maticu, pa ona slabije polaže jaja. Kako je cilj u ovom periodu što više položenih jaja, to je potrebno
pčelinjake postavljati u područja sa bogatsvom medonosnog bilja, voditi računa o prenaseljenosti i u
nedostatku paše unos nadoknaditi prihranjivanjem. Da bi odgovorili kako same pčele utiču na
prolećni razvoj poći ćemo od perioda života kroz koji prolezi pčelinja zajednica. Po Dr. N.I.
Krivcovu i Dr. V.I.Lebedevu pčelinja zajednica prolazi kroz pet perioda: 1. Smene prezimljenih
pčela prolećnim pčelama, 2.Intenzivnog rasta i razvitka,3. Sakupljanja, 4.Priprema za
zimu 5. Zimovanje. Nama pčelarima glavni cilj je sakupiti što je moguće veće količine meda ( to se
dešava u 3.periodu ). Za ostvarenje tog cilja moramo razmotriti razvoj prvog i drugog perioda ali
počećemo od drugog. Drugi period(vreme intenzivnog rasta i razvitka) zavisi od broja pčele koji je
izašao iz prvog perioda, odnosno od broja pčela koje su izvršile smenu prezimljenih pčela u prvom
periodu. Sada se postavlja pitanje: Od čega zavisi broj pčela koji će izaći iz prvog perioda odnosno
smeniti prezimljene pčele? Odgovor na tako definisano pitanje glasi „Od kvaliteta pčela“.
Znači prvi period (Smene prezimljenih pčela prolećnimpčelama) počinje sa početkom polaganja
jaja od strane matice i traje oko 35 dana u kome kod jakih i zdravih društava dolazi do povećanja
broja smenjenih pčela novim mladim prolećnim ali to isključivo zavisi od „kvaliteta pčela“. Kvalitet
pčela pak zavisi od kvaliteta odnegovanih zimskih pčela u periodu njihovog odgoja ( stadijum larve ),
kao i od njegove sačuvanosti ( sačuvanosti kvaliteta ). Obilje kvalitetne hrane u periodu pripreme
pčela za zimu, kao i negovanje pčela u jakom društvu daće dobar kvalitet zimskih pčela( masno tkivo
i razvijenu mlečnu žlezdu ). Kvalitet zimskih pčela treba sačuvati, tako što ćemo ih sačuvati od bilo
kakvih aktivnosti kao što su prerada hrane i negovanja legla sve do smene prezimljenih pčela. Takav
rad ima za rezultat „smenu“ koja daje veliki broj pčela koje će doprineti intezivnom rastu i razvitku
društva i spremiti ih za medobranje.

Ako bi želeli da izvučemo neki zaključak možemo ga navesti kao: U periodu priprema pčela za zimu
( za nas je to avgust i prva polovina septembra ) pčelama treba obezbediti dobru pašu a ako je nema,
potrebnu količinu hrane treba obezbediti dohranjivanjem. Obezbeđivanjem dovoljne količine hrane za
zimu ,eliminišemo rizik od zimskih uginuća, utičemo na kvalitetan odgoj zimskih pčela, ekonomski
postižemo najbolji efekat jer je svako kasnije dohranjivanje mnogo skuplje, olakšavamo ( smanjujemo
) sebi posao jer se priprema hrane za zimu daje u velikim obrocima i u proleće ćemo imati bolji razvoj
društava. Uvek ima i onih koji na nekom svom primeru imaju drugačije mišljenje opovrgavajući takve
tvrdnje, njihovim velikim zadovoljstvom o uspešnosti njihovog pčelarenja, velikim brojem društava i
tonama meda. Po mom mišljenju uvek se treba truditi da se kod pčela uradi ono što je najbolje. To
znači da bi moglo biti i više društava i više tona meda kao i većeg zadovoljstva ako se bolje
odradi. Jednostavno, treba se truditi da uradimo najbolje za pčele, najjednostavnije za nas pčelare
a najjevtinije u ekonomskom smislu kako bi cena koštanja bila što je moguće niža.