iasopis za nauku i tehnologiju Broj 226/Februar 1991,/Cena 25 D

Propola sovjetska
|9 770 50 123001 ekspedicija na Mesec
 )

iT/itt" LSt' U B 11 tfflAMŠfl

^vp ir (1I171 Itpnniak karia vn7ovi spo|ili Veliku Brilani,u sa evn
'opskim kopnom, nedavno orobijeni lunel ispod kanala La Manš.
Na sliri ip nnkazan modei iPrtnog od Iri lipa vo70va koji e saobracali ,
nazvan ..Sall" eprevozili aulomobile. autobuse.
kamione ioslala drumska vozila kroz lunel Pored ovog voza, kroz lu erelni iekspresni pulniki vozovi. U prvom planu
slike se nalazi šall lokomoliva. konslruisana u brilansko) lirmi DCA u saradn|i sa kompanijom specijalizovanom za
proieklovanje železnikib sislema Brush Eleclncal Mashines

i
«“
irancuskih,
8 « aKode K°bslruisali model u punoi velicini koji prikazuje unulrašnjosl vagona
belgijskih kanadskih kompanija. Vagoni namenjeni kamionima autobusima
i
i
e
projeklovao konzorcijum saslavljen
bili ..obini", dok e vagoni namenieni prevo
aulomobila. molorcikala oslalih malih vozila imali dva sprala (Double deck
i
Predvieno |e da svi vozai osim motorriklista za
napravljena posebna sedišta. oslanu u svojim vozilima tokom polusalnog putovania
mlnrmariie preko eleklronskih panela inslaliranih u svakom vagonu.
kroz lunel; lokom pula. vozai e dobnatisve polreb

Oekuje se da evozovi kroz lunel putovati velikom brzinom. lako da e

ukupna dužina tunela od 49 km prela; ’iti za oko 35 minula. Svaki
voz e se sastojati od dve lokomolive (po |edna na svakom kraju) i 24 vagona. a bie dugaak ukupno 750 melara. Kompanija koja je
proiektovala voz. DCA Design Consullanls ie poznala po projeklovanju vnzova posebnih zahleva kao po vrlo kvalitetnim odeljenjima za
i
 ISSN 0350 - 123
asopis za naiiku i lelmologiju I GALAKSIJA I EAN 9770350123001
Februar 1991.

GAkAKSIJA Sadržaj Broj 226

Pauoplikum str. 4 Raunarslvo: Novi Mckintoi modcli sir. S0

Intervju: dr Vladimir Adamovi: Slres. volja, rak slr. 7 Psihijalrija: Povesi o linosti slr. 52

Društvena pilanja: Odliv mozgova slr. 10 Asironomija: Tajne Mletnog slr. 56

Ekologija: ime prcie kisele kiše? str. 14 Astronautika: Neosivareni sovjelski san slr. 60
Crne lni'ke Dimimi
Kriminologija: Zloin i kaznu str. 62
Teme amerike natlke: Fraklali i leoiija haosa str. 18
Arheologija: Oamzigrad - karika
Malematika: Svei velike konanosli str. 21
koja nedosiaje str. 65
Raunarslvo: UNIX slr. 23
Intervju: dr Ronald G. Maiiek: Izazovi krizt, slr. 67
Trendovi: Simirtik amerifkog slr. 26
Projekli: Geneliko inženjerstvo u Sarajevu slr. 70
Kuda ide domaa rohodka III? str. 28
Akcije : ka zvezdama slr. 71
Zloupolreba oveka u eksperiiiieiilima str. 29
Nagradna igra: JAT i Galaksija slr. 72
Romnika: Lepoiica 1 zver slr. 33
lslorija nauke: Ruder Boškovi slr. 73
Mikromchanika: Svei mikromaSina str. 37
NajlcpSe slrane SF lilcrature str. 75
Doslignua: Koraci kosmjfke lehnolojije slr. 40
Eureka: slr. 78
Reporlaža: Ormtiz-sirogi slraiar more uza slr. 43
Tesl inteligencije slr. 80
Visoka ichnologija u proizvodnji SF fttmava str. 46

RF.DAKCIJA PRETFLATA V ZESIUI

Mirjana lli - Za Jednu godlnu 300,00
Sanja osi, Dušan Mijalovi - Za šesl meseci 150,00
(lehniki urednik), Jelena Hadevl- Na žlro raun 60802-603-23264
-Kosanovi (sekrelar redakcije)
PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO:
USD 43,00, DEM 67,00. CHF 55,00,
nir Andeli, akademik GBP 23,00, FRF 226,00
lovi, dr. Radivoj Pe-
ll raun Beogradske ba
I Dragan Cvelkovi, Voja

, Dušica Lukl, Ivan Maslllovl, Z r<

Damir Mikulii, Dejan Predl. dr, Pe- 413-77/72-3 !siužbenog l!sla- broj
|

lar Radievi, Ljlljana Graanin, dr 26/72 ovo izdanje oslobodeno |e

Pelar Jovanovi, Oe|an Rlslanovi,
Slevan Topalovi, Gavrilo Vukovi,
Marko Klri. Vanda Adler. Desa Bo-
žin. dr Milari Boži, dr ore
Ignjalo-
vl, mr Dejan Mllojli, dr Dragan Pa-
ni, Božidar Travica - dopisnlk iz
 |GALAKSIJA| GALAKSIJA
panoptikum

Naš poziv na saradnju naišao je zaisla na širok

odaziv. To su najlepši komplimenti lisiu i re-
i
Mira Plliderer, zoolog u zoolo- pokušavaju da takve konlronla-
Pomenuemo, ovom prili-
dakciji koja ga pravi. škom vrlu u Insbruku, Austri|a, cijeizbegnu krijui se. U zoolo-
kom, samo nekoliko imena: javili su nam se kaže da divlje živolinje iz porodi- škom vrtu one esto nemaju gde
Barbara Domazet iz Zagreba, Anelka Jovi iz ce maaka u zarobljeništvu ne da se sakriju.
spavaju samo da bi se odmara- .Životinje se lu oseaju kao
Prišline, Zlaiko D. iz. Subotice, Butorac Kreši- le, ve se lakoe esto samo vezane za stub srama,’' kaže
mir Zagreba, Milutin Risti iz ešlja kod Kru-
iz prave da spavaju, kako bi izbe- ona. Da bl se povukle. zatvaraju
gle slres. Maji dremež je esto oi okreu leda posmatraima.
ševca, Boris Miloševi iz Sombora, aulin Bra- dremež u samoodbrani.
i

to je kao da kažu: ,,Ne vidim vas,

itislav iz Subotice, Radojlovi Asja iz Beograda, znai ni vi ne vidite mene.-
Pošto je tri godine posmatra-
Simi Slobodan iz Ljubljane, Anti Miroslav iz make u zarobljenišlvu,
Opušten izraz ukazuje na
la Plli-
pravi san. Kada maka zaista
Hrasnice, Dušana Milanko iz Duilova kod Spli- derer je ustanovila da, posma-
spava, ona blago zatvorl oi,
Irajui izraz lica životinja, može
Anelka eli iz
ta, Zoran Siriški iz
Novog Sada, Srart Cvijeti
Valjeva,
iz Kaknja, Hadži
da pogodi da
vaju
one stvarno spa-
ili se samo prave.
li
,
kapci joj se veoma malo pome-
ne mogu se uoiti nabori
i

oko nosa i na elu. Ušl su pre

Ljubomir iz Rijeke, Mehi Jasmin iz Velike Kla- Kada se maka samo pravi opuštene nego uspravne. Pred-
duše, Strojanovi Milan iz Niša, Goran Vojko- da spava, ona leži sa usprav- nost se daje udobnosti a ne od-

vi nom glavom napelim izrazom branl, pa se životinja ne brine o

iz Splita, Babi Rudolf iz Tomi
Živinice,
i

lica: zauzima uspravan položaj tome da olkrili neki ranjivi

li e
Marko iz Lukavca, Bijeli Željko i Tomi Mar- ilise sklupa lako da ne ostavlja deo tela.

ko iz Zagreba, Mati Bjanka iz Priboja . . ./ nezaštiene vrat, grlo ili stomak. Da li je mogue otii u zoolo-
Uši su joj uzdlgnute, ostuškujuci, ški vrt videti lava koji se pre-
mnogi drugi ija pisma uvamo, a
i

telefonske po- ili povuene nazad kao u odbra- tvara da vas vidi? Da, kaže
zivepamtimo. ni. Ukoliko se živolinja osea Plliderer. Ukollko se živolinjama
Prvi tekstovi najvrednijih saradnika ve od izuzetno optereenom, ak e da mesto gde se mogu sakriti ili

ovog broja pojavljuju se na stranicama „Galak-

se nakoslrešili, iako izgleda da
i
povui, one se rede pretvara- e
spava i prede. tida spavaju. Ukoliko u vrtu za
sije".Za sve ostale vati da su tekstovi koje poša- Životlnje zarobljene u vrlovi- to nema prostora, rešenje može

Iju njihova najbolja preporuka. Dakle, ne ekaj- ma zatvaraju oi da bi izbegle bili i specijalno staklo koje pro-
poglede posmatraa. kaže Ptli- pušla svetlost samo u jednom
te da Vas mi pozovemo ve se vi javite nama — de'rer. Mesožderi gledaju jedni u pravcu: lada biste mogli da po-
f

idejom ili tekstom, iz oblasti za koju smatrate druge kako bi uspostavili socijal- smatrate koliko god hoete, a da
ni rang, a to je prirodno vrlo stre- uopšte ne uznemiravate životi-
da ste u trendu i koju najbolje poznajete. Tako sna aktivnost. U divljini. životinje
ete i ndma olakšati posao, jer emo
biti u stanju
da na najbolji nain planiramo dalju saradnju
sa Vama.
Što se novog broja „Galaksije" tie, trudili
smo se da ga napravimo onakvim na kakav ste
navikli. Smatramo da je i ovaj broj sam sebi naj-
bolja preporuka, i dovoljan argument protiv zlo-
namernih „dušebrižnika" i „zaštitnika" XXI ve-
ka, koji vode pravu harangu protiv lista u kome
su nekada saraivali. Verujui da su nezamenji-
vi, sve ine kako bi XXI vek odbranili argumen-

tima i metodarna iz nekih prošlih vekova. Sa ta-

kvima, mišljenja smo, ne vredi ni polemisati.
lleiko opniiene: kail zaisia sparaju, dirlje make daju prednosl
udohnosli, ali kada se samo pretraraju, izgledaju uapele

Simulirano putovanje u unutrašnjost

organizma
Jedan lekar jedan strunjak za
i praksi ili specijalizaciji. i sadrži
kompjutere su napravili raunar- više matemaliklh modela koji
ski simulator endoskopa, inslru- predstavljaju pacijente sa razlii-
menta za ispitivanje šupljina tim oboljenjima. Tokom simula-
IJudskog tela bez primene hirur- cije,lekar vodi vrh endoskopa, a
gije. Re
je o instrumentu u obli- program prikazuje na ekranu ra-
ku dugog optikog tubusa u ijoj unara ono šlo bi u tom trenutku
primeni se pojavljuje jedan pro- prikazivao pravi endoskop. Kao
blem na više od hiljadu sluaje- mogul problemi prepreke su
va kod iskusnih lekara, ali de- i unete razne telesne lenosli,
set pula vei rizik kod lekara na spazmi, izbolne ulegnua, a tu i

je elaborirani sistem za poenti-

i

Mr Rade Gruji Program, koji radi obi- ranje pronadenih polipa ocenji- i

nom personalnom raunaru, je vanje preciznosti tdnosti njiho-

v.d. glavnog i odgovornog urednika zamišljen upravo kao naslavno vog uklanjanja, ukljuujul si-
i

sredstvo za studente lekare na i stem za oznaavanje grešaka.

 Jedan briianski naunik zapo Umeslo da prelposlavl' da se-
slen u SAD„osavremenio" |e iri- kundami talasi nasla|u u pojedi-
sla godina star oplikl zakon. nanlm lakama duž lalasnog
poznal kao Hajgensov prlncip Ironla, Miler pielposlavl|a da
Taj zakon, koji je lormulisao svaki sekiindnitii lalas nasia|e
olac lalasne leorije svellosli, Kri- zapravo u dve lake |edna se
nalazineznalno Ispred talasnog
svellosnog talasa. Da bi se Ironla. a dniga neznatno iza nje-
shvalilo kako od lekueg tala- ga. Ove dve take obrazuju, ka-
snog Ironta naslaje sledei, se- ko Miler kaže. „proslomo vre-
Na
ca
primer, ako se, kao posledi-
pogrešnog vodenja, gla-a
pobeli, a ako studenl vrhom ins-
Irumenla probije zid creva, na kundarni, Iteba svaku laku - menski dlpol' Prednjl pol einilii-
endoskopa nade u zidu želura ekranu se pojavljuje poruka bie mamog Ironla posmalrali kao iz |e „pozilivnf '.voinl talas. dok

ekran pocrveni, ako se vrhom is- rajbolje da pozoveš svog advo- vor novog, sekundarnog lalasa. zadnji pol emilnje ..negallvni" la-
govorio je Hajgens. las, kojlza prednjim kasni upra-
liskuje krv iz maramice ekran kalal n
Hajgens je, loimuliuci ova|
prmcip, hleo da objasni kako lo kod poziiivni laias stigne ilo
dtega
Kreiranje konvencionalne skul- na koji se dalje korisli za pravlje- i j k
plure zahleva višeasovni rad: njekalupa za Izlivanje skulplure
jedna brilanska kompanija je u bronzi drugim melalima. ubacimo ka
površini bare u koju se poklapaju sa vrhovlma dru
razvila novi melod kojim je, kori- Ovaj poslupak nije ogranien menic, puluje duž pravih linija. gog. pa se II lalasi ponišlavaju
ogiju, mogue samo na melale, ve se mogu Bez obzira na lako skromne na- U „pozilivnom" snieru. ovi lalasi
koristiti i drugi materijall, npr. mere Hajgensa, ovaj je princip se sabiraiu Poslerlnta ovoga je
drvo, keramika ili kam.en. kasnije postao ugaoni kamen
sa originalom. Po ovom melodu. Pored islo umelnike pri- teorije lalasnog krelanja
kompjulerizovana laserska ka- mene, ovaj metod može da se koji se kinf.ii naprerl

Irebljlvosti, Hajgensov prinnip Mller kaže da ie na koncept

Ima jedan oigledan nedoslatak dipola nabasao slua|no, igrajuci
- nlšla ne govori o lome šla se se algebrom lalasnog kralanja
dešava sa ..zadnjom polovinom" koju su pre više od slo godina
svakog sekundarnog slernog la- razvili Hennari lon Helrnholc i

lasa. Naime. Ij talasi bi se morall Guslav Kirhot. U fmelku, mlsllo

krelali i suprolno od srnera glav- je da je dipol isia lizika aprok-
nog talasnog lionla. all se lo u simacija. Iznenadln se kaa |e
slvarj ne dogada Zadnja polovi olkiio da jc .slvar malemaliki
na znai neslaje bila polpuno isptavna".
Dejvid Miler iz AT T labora- DejvtdMiler dipole smalra
lorije u Nju Džersiju misll da zna samo mallm proširenjem ranlje
kako se ovi talasi mogu uklonlli leorlje. .Mogao Ih |e olkrill bllo

u poslednjih slo godina," ka-
že. Ovaj novi koncepl ne rešava
nikakav oigledni problem, sa-
Dve lelekomunikacione kompa-
nije, amerika AT§T japan-
ska Kokusei Denshin Denwa,
planiraju da polože prvi (Iberop-
tiki telefonski kabl sa oplikim
pojaanjem signala. Pojaanje
signala se obavlja u samom ka-
blu, za razliku od do sada prime-
njivane tehnologije po kojoj se
optlki signal na svakih 50 do
100 kilometara konverluje u
elektrini, pojaava u elektron-
skom pojaavau zatim ponovo
i no napajanje, a rade na talasnoj
konvertuje u optiki signal. Novi
kabl bi trebalo da se proteže
dnom Paclfika dužinom od
10.000 kilometara izmeu SAD
i Japana. Nova tehnologija, raz-
vijena u laboratorijama Britamje.
Japana, SAD Francuske, treba
i na za ovaj pristup, ali uz odree-
da znaajno smanji troškove
pojednostavl održavanje.
Novi kabl, koji treba da bude
položen do 1996. godine
imali i znatno vei kapacitet od
postojeih podmorskih optikih
kablova, bie u stanju da pre-
i
nosi 2.4 10» (2.4 mllijarde) bito-
va u sekundi, naspram 300 mi-
liona bitova u sekundi, starog
TAT-8 transatlantskog kabla ili
565 miliona bitova u sekundl ko-
liko posližu novi kablovi koji
biti Installrani tokom ove slede-
e godine.
Firma AT&T je testirala op-
like pojaavae na svojoj me-
dugradskoj telefonskoj mreži u
SAD uskoro
i e
inslaliratl odre-
eni broj u komercijalne svrhe.
Testovi su pokazali da optiki
pojaavai prevazilaze klasine,
elektronske pojaavae;
osnovna prednost se ogleda u
tome šlo nisu zavisni od formata
signala, lako da se oprema na
krajevima mreže može slobodno
zamenjivati boljom novijom bezi
polrebe za zamenom samih po-
jaavaa. Pored loga, optiki
pojaavai su sposobni za poja-
avanje signala na razliitim ta-
lasnlm dužinama koji se preno-
se Islim kablom — jedini uslov
je da lalasna dužina leži u fre-
kventnom opsegu pojaavaa.
Optlki pojaavai, slino laseri-
ma, podižu snagu svetlosti koja
prolazi kroz njih, ali dok laseri
koriste spoljnu svetlost
kao pobudu za generisanje sop-
stvenog signala vee snage,
tle optiki pojaavai
snagu upadne svetlosti
je propuštaju dalje. Istražlval
6/Galakslja 226
mo daje jedno.u veoj meri se zato ove osobine savršeno tada niko oomišljao na po-
dovoljavajue objašnjenje H uklapaju u opseg predvien za stojanje novog tipa materije.
gensovog principa. tzv. grozdove kvarkova (quark Zbog toga se tek nedavno, po-
nuggets). sle ponovne analize tada snim-
Protoni neutroni se sastoje
i
Ijenog materijala došlo do ovog
od razliitih kombinacija gornjlh otkria.
trenutno rade na dva nezavisna i donjih kvarkova, a rad kojim se Kljuna osobina ovih eslica
i pristupa — prvi metod se
zasni- ovo dokazuje je upravo dobio koja se ne može objasniti termi-
va na korišenju specijalnih po- Nobelovu nagradu. Trei lan nima vezanim za protone neu- i
luprovodnikih lasera, dok je ' kvarkova,
porodice k> udni kvark, trone je visok odnos mase pre-
drugi metod baziran na osobina- ma naetektrisanju koji iznosi oko
ma optikih vlakana.
U poluprovodnikim laseri-
ma, svetlosni signal iz optikog
prethodna. Ed Viten (VVilten) sa
Prinstona je 1984. predložio mo-
del stabilne eslice koja pred-
26 protonskih jedinica (26 puta
je vei od odnosa mase
lektrisanja protona). Ova
i
vred-
-
kabla se uvodi u laser koji zatim slavlja grozd sastavljen od po- nost je veoma bllska vrednosti
emituje pojaani signal. Ovim la- djednakog broja gornjih, donjih koju su teoretiari predvideli za
—
i
serima je, kao svim elektron-
i
udnih kvarkova. Ovakvi gro- grozdove kvarkova
stabilne u
skim ureajima, potrebno struj- zdovi kvarkova su mogli nastati jednom proraunu osobina hipo-
u Big Bengu, velikoj eksploziji u tetine udne materije, islraživa-
dužinl od 1.3 mikromelra. odno- kojoj je nastao svemir, posle ili
i su došli do naelektrisanja od
sno na talasnoj duzini na kojoj toga u kollzijama ekstremno gu- 12 i mase od 316 protonskih je-
rade skoro svi postojei optikl stih neutronskih zvezda u kojima dinlca (detektovano 14/370).
telekomunikacioni sistemi. Po- je materija sabijena do te mere
lako bi estice koje su opisa-
slojea tehnologija poluprovod- da može postojatl samo u obllku liSaito kolege mogle da proi-
i
nikih lasera je bila vrlo pogod- neutrona. zvedu uoljive tragove u dru- i
gim eksperimentima sa kosmi-
i na ogranienja, medu kojima su Takešl Saito, Jošikazu Har- klm zracima, uestalost njihove
ogranieni nivo izlazne snage i
tano Jutaka Fukada sa TokiJ-
i pojave u poreenju sa „obinim"
kvalilet proizvedenog signala, skog Univerziteta Hirošl Oda
i komponentama kosmikih zraka
e sa Koba Unlverziteta su otkrili bi mogla da se kree u rasponu
pojave koje bi mogle biti prvi od 1:100.000 do 1:1,000.000.
stvarni dokaz postojanja ova- Zbog toga japanski istraživai
prenositi oplikim kablom. kvog tipa materije. Njihovi detek- sada grade novi detektor dizajni-
Pojaavai na bazi oplikih na eksperimentalnim baloni-
lori ran specijalno za otkrivanje ovih
vlakana mnogo više obeavaju, ma su zabeležll! dva neoblna estica, a Istraživai nestrpljivo
mada su još u razvoju. Poet- dogaaja još tokom eksperime- išekuju lansiranje balona sa
kom prošle godine, BT&D Tec- nata vršeniri 1981. godine, an novim detektorom.
hnologies, ogranak Bhtish Tele-
e com-a i hemijska kompanija Du
i Pont su pustili na tržište optike
pojaavae na bazi optikih vla- Puslinja Mohave (Mojave De-
kana koji su razvijeni u British sert) u Sjedinjenim Amerikim
Te/ecom-ovom istraživakom Državama je oduvek bila pozna-
centru. AT&T KDD su izabrali
i ta po udnim pojavama doga- i
vlakna obogaena erbijumom, ajima. Medulim, ono šlo se u
elementom iz grupe retkih ze- njoj dogaalo poetkom oktobra
maija koji emituje svetlost na ta- prošle godine još nije vieno.
lasnoj dužini od .55 mikrometa-
f Grupa naunika i tehniara je
njihova ra. Kad svetlosni signal Iz glav- pustila balon ispunjen heliju-
nog kabla ue u kabl ija vlakna mom, a zatim se dala u pomno
sadrže erbijum, fotoni signala praenje „“ punog instrume-
ekscituju atome erbijuma koji nata koji je balon vukao za so-
prilikom deekscitaclje emituju fo- bom. Možda zvui udno, ali
tone koji su u fazi sa ulaznim ova scena je predstavljala uvod
S9
'
u jedan od predstojeih mullina-
Optiki pojaavai na bazi cionalnih eksperimenata za is-
optlkih vlakana proizvode jai i
traživanje Sunevog sistema.
istiji signal od pojaavaa na „Rep“ balona sa Instrumenti-
bazi poluprovodniklh lasera, a ma, zmiju kako su to istraživa-
uz to im za rad nije potreban l nazvali, je izgradila jedna pri-
spoljni izvor energije.Medutim, vatna grupa iz Pasadene, na-
glavna prednost ovih pojaava- zvana Planetamo Udruženje
a je njihov veliki domel u - (Planetary Society) - Balon je preke na površini kako se misija
AT&-U su uspeli da postignu do- francuski, a u Marsovu atmosfe- ne bi završila pre isteka 10 da-
met od 10.200 kilometara, dodu- ru e ga odneti sovjetska raketa, na, koliko je planirano. Podaci
samo še u laboratorijskim uslovima, u kao deo misije Mars 94. dobijeni na ovaj naln e
dospeti
sistemu od tri 2.2 metra duga- Tokom noi, balon e leteti na Zemlju posredstvom zajed-
do- ka optika kabla obogaena er- nisko uz površinu Marsa, pri e- nikog sovjetsko-amerikog bro-
podižu bijumom razdvojeria 25 km du- mu e
se rep sa instrumentima da koji eorbitirall oko Marsa.
a zatim gim klasinim oplikim kablovi- vui po samoj F>ovršini na taj i Planetarno udruženje, koje
nain merili sastav površine i je 1980. godine osnovao poznati
slrukturu podpovršinskog sloja. astronom Karl Sagan sa ciljem
Tokom dana, kad sunevi zraci da podržava pomaže svemir-
i
zagreju i atmosleru, balon e se ska istraživanja, naroito ona sa
podii u više slojeve atmosfere i akcenlom na vanzemaljskom ži-
pojavom eslice sa 14 puta ve-
im naelektrisanjem 370 puta
lada e
na scenu stupiti kamere votu, sada ima oko 125.000 la-
i
i meteorološki instrumenti. nova, a u piojeklu Mars 94 ue-
veom masom u odnosu na pro- Osnovni zahtev koji se po- stvuje sa oko $500.000. Ovo je
ton. Nijedno atomsko jezgro, sa- ctavlja pred ovu misiju je da se prvi put da u nekom svemirskom
injeno oo protona neutrona, i
nade nain da rep tokom noi
ne zapne za stenje druge i - istraživanju uestvuje i jedna ne-
vladina organizacija.l
 7/Februar 1991.

Intervju

Dr Vladimir Adamovi - Stres, volja, rak D indira KajoSevit

hemioterapija, hormonska leenju i preventivi raka

terapija, imunolerapiju. razgovarali smo sa dr

Rak je masovna, nesavladana,
Naješe su kombinacije Vladimirom Adamoviem,
leška bolest. Svake godine
raznih tehnika. Poslednjih psihijatrom iz beogradske
svetu se javlja novih šest
decenija vršena su islraživanja bolnice ,,Dr Dragiša
miliona sluajeva. Svaki
psihikog Mišovit?". Naš sagovornik
etvrti muškarac i svaka o vezi bolesti i

iena na zapadu obole od ove stanja bolesnika. Rezultati tili istražttje odnos psihikog
bolesti. Napada zivotinje , a ni istraživanja govore o stanja i kanceroznih
biljke nisu pošteene. Ruk je nesumnjivoj, nedovoljno oboljenja. Pored mnogih
prouenoj povezanosti drugih, autor je i studije
bolest svih živih bia. Metode stresa,
leenja su razliite: hirurški volje i raka. O uešu ovog „Emocije i telesne bolesti"

zahvati, zraenje, duhovnog faktora u pojavi.

 8/Galaksija 226
na iskuslva Ireba objasnili. Po savremenim num je adhrambena spasobnosl organi-
< </'/<«» psihoaommskv onkologiji ? psihosomatskim islraživanjlma, svaka osoba
- Proucavanje' odnosa izmedu pslliiklli lak Ima lakozvanu lalenlnu spremnosl za nasla-
nak karcinoma Teza o latentnom karcinomu. — Da, izmeu odbrambenih snaga orga-
lenja sa druge objašnjava se postojanjem elija koje su nizma rada centralnog nervnog slslema po-
i

najnvenljim nmskim lakarom (130-201 spremne svakog asa iznenadno da se dele sloji uska veza. Pokazalo se da su odbram-

. ). Oh je Ivrdio da „melanholine žene do- neobuzdano se dele, ne pošlujui regulativu

i bene snage slabije ukoliko je osoba u slanju
bijaju rak znalno eSe
no druge". Od Gale- unulrašnje sile i lako nastaju lumori. Benigni depresije ili anksioznosti. Navešu vam eks-
pa sve do poelka psihosomalske medlci- gura Ikivo može da naraste, kao deja gla- perimenl iz animalne psihofizlologlje: miševi
, znai domaio
i

irldesetih godina, o lom proble- va, ali ne razara organe, a maligni prodire u •
zaraženi jednom vrstom koju izaziva vlrus,
mii se vrlo govorilo. Sve do 1960. godi- Ikivo i razara ga. To su elije koje posloje u podeljeni su u dve grupe. Jedna je živela u
islraživanja odnosa Iztnedii psihikog sta- svakom organizmu. Zavisi od okolnosti da li komlornim uslovima, skoro po prirodnim, a
nja i naslanka loka lumora imalo je uglav-
i e le elije poeli neobuzdano da se dele ili druga je slavljena u stanje stresa. Ij. u kavez
nom anegdolskl karakler. Povremena, ali ne ne! Od spoljašnjih. ambijenlalnih, onkogena oko kojeg su šetale make. Miševi. kdji su
lako brn|tia saopšlenja obino su govorila o takozvanih pak od pada unulrašnje od-
ili bili u slresnom stanju su u znatno veem

izleenjn lošem loku bolesti kod bolesnika
oboleo
koji je se izlelo od depreslje ili ne-
ili
kng diugog psihikog poremeaja. Bilo je po-
irebno objašnjenje. Prepriavane su „aneg-
dole" iž prakse onkologa psihijalara. Nedav-
no je na jednom seminaru, jedan naš kolega
pllao ,0a neko može da mi objasni zašlo
li
su dvo|ica mojlh kolega umrla od raka, a ima-
lisu nekoliko slresogenih dcogadaja u loku
poslednjlh godinu dana?" Na osnovu iskusla-
va lekara koji se bave problemima katcinoma
ulvrdeno je da bi Irebalo istraživali uzorke,
odnosno pslhika slanja pacijenala
ispitaii i
brambene sposobnosti. Poznato je za karci- procentu oboleli od lako vešlaki izazvanog
nom kod dimnjiara. Kroz panialone
teslisa, raka, nego miševi koji su živeli u komlornim
im ulazi gar, le se kod njlh naieše javljao uslovima! Karcinom, medutim nlkada ne na-
karcinom na polnim organima. Celije se nala- staje iskljuivo pslhogeno. Uvek mora posto-
I
ze pod kontrolom imunološkog sislema u or- jati predispozicija u organizmu All, jedno-
ganizmu. Limfocili kruže kao „unulrašnja poli- slavno oni koji puše osamdeset cigareta
cija", i ne dozvoljavaju da se le elije dele. dnevno, svakodnevno irillraju te elije i jed-
Meulim, kada odbrambena sposobnosl or- nog edana one poeli drugaije da se po-
ganizma padne, onda le elije ponu da bu- našaju.Da li je organizam pomou svojih vrlo
jaju. To je laj momenal uticaja depresije. kompleksnih mehanizama odbrane Ij. imuno-
loškimmehanizmom u stanju da le polenci-
— Znai. kaila u depresiji smunjena jalne elije raka držiu slanju mirovanja? Ja-

Prakllno, lo znai da se od žene kojoj je

operisana dojka Iraži da popuni upllnik zao- i

kružl sve dogadaje koji su joj se desili u po-

slednjlti godinu dana. Kad su lekari lo sabrali
I uporeriili sa konlrolnom grupom, uslanovjlo
da su bolesne žene u poslednjih godinu
dana imale veliku akumulaclju lal
dinica živolnog slresa. Koriste se
slva iz drugih medicinskih grana, posebn
neurohernije neuroendokrlnologije. Islr
i

vanja odnosa izmeu

lesli vrše se danas
sla ii svetu
para Banson

BoUjf
Kako xv irie la i.iirniiva

lazak rieiela
je lako šlo je
oficira hlela da ulvrdi koje
levaju orl infekcija, jer su im le sitne Intekcije,
blaža zapalenja plua slvarale probleme u
regrulskim cenlrima. Zakljuili su da su to
osobe koje su pre dolaska u vojsku Imali
akumulaciju slresogenih dogaaja. Napravili
su takozvanu Horbs-Rejhovu skalu. Istreživa-
l. preležno psihoanaliliko orijoritisani sma-
traju, da neke psihike osobine jednu linosl
predodreduju da pre druge poslane žriva ra-
ka. Navodi se da su osobine nesposobnosli
ispoljavanja agresije, prigušivanje emocija.
mazohizam, paslvnt žtvolntslil slino, date-
i

ko eše u oboletog od raka ttego u kontrol-

noi grupi zdravih ili oboletih od drugih bolesli.
No, i pored brojnih islraživanja o posebnoj
slrukluri linosti obolelog itd raka, još uvek
nema mislerioznog rešenja Ipak, neposred-

sno je da svaki laktor koji iz spoljnei -
šnje sredine deluje proliv odbrambenih sna-
ga organlzma u isto vreme slabi prilisak ko-
jim imunološki mehanizam drži u pokornosli
potencijalnu eliju raka. U ovim razmišljanji-
ma leži objašnjenje za delovanje imunotera-
pije. kao i jednog dosta relkog lenomena:
spontanog izleenja od raka.
- Posloji li ttaulno objaSnjenje fenome-
4 Ipak, lakav se posnipak objašnjava
.
vezi sa rakom.
je dozvolila
Ova mala
zakljuak, da
serija bolesnika
je broj sponlanih
leenja od raka Ij. bez leenja mali, skoro za-
im
iz-
9/Februar 1991
zma nervnog sistema.
-
i
li se kod nas radi na psihijalrijskim
i psihološkim leienjima obolelih od ra-
nemarujui. Jasno, uda se retko dešavaju i
ka?
ne želim da pominjanje ovog rada posluži -U Srbiji ne. Mi, u okrllju bolnlce ,,Dr Dragi-
kao loš primer za one bolesnike Kojl iz nekih ša Mišovi" radimo, povremeno sporadino i
razloga odbijaju da se lee lako propuštaju
i
sa pacijentima koji pokazuju psihopatološke
dragoceno vreme. Rezullal smanjenja tumor- fenomene. No, ne posloji sislematizovan
ske mase usledio je aklivizacijom imunolo- pristup problemu. Možda bi lo trebalo da se
škog antilumorskog laklora konano ove
i
u okviru onkološklh odelenja pacljentl spro-
osobe nisu pokazale nikakve nili anksiozne, vode kroz razne oblike psiholerapije. Osnov-
nili depreslvne reakcije. kako u doba postav-
ni problem za obolele od raka je problem
Ijanjadijagnoze, lako ni kasnije. Vodei rau- kontinuiranog leenja. Bolesnike operiše hi-
na o posebnim živolnim vrednoslima koje rurg, zrai rentgenolog. a citostalike obino
vladaju u loj dalekoj zemlji, aulori navode da daje internista. Pacijent je izgubljen. Na ža-
je posle dijagnoze jedan od uzroka le aklivi- losl, veina ih umire lutajui od jednih do dru-
zacije odbrambenih snaga bila nagla prome-
gih. Mada u našem zdravstvu postoji nepisa-
na egzistencije, novi kvalitel u doživljavanju no pravilo da koji zapone leenje, da
života, to jest pravo unutrašnje preporadanje,
ga završi. Ali lekari se tog pravlla naješe
i
živolna konverzija. Zakljuak je jasan: održa- ne pridržavaju. Jednostavno je objašnjenje
vanje normalnog raspoloženja je bilan predu- zašto lekari izbegavaju lu linu odgovornost.
slov leenja bolesnika od raka. Ovaj zaklju- Oni su obini Ijudi, morate psihološki shvatiti
ak nije donel na osnovu metafizikih razmi- lekara.
šljanja. nego na osnovu eksperimentalnog
rada — proverenih brojnih eksperimenala
psihosomalske onkologije koji su pokazali te-
snu vezu rada odbrambenih snaga organi-
- To je razumljivo. Ali, s druge sirane
lekari se svojevoijno bave leenjem bole-
snika. U naSem zdravslvu je individualan
problem svakog lekara kako e se pona-
šali ii toj s'uuaciji?
- Da. to je jasno da kod nas zavisi od lino-
stilekara. Studije medicine ne daju nikakvo
psihološko obrazovanje. Ul se sve osim psi-
hologije bolesnog. Daleko je psihološki lakše
operisali, nego sa pacijentom blti kada |e u
lerminalnoj lazi. Lekari Ireba da prihvate bo-
lesnika koji e
verovatno ubrzo da umre, a
lekari lakoe imaju svoje strahove. Pre sve-
ga strah od smrti, kao bazini. Lekari nisu su-
permeni. Mada bi na fakultetima studente od
prve godine Irebalo navikavati da razgovara-
ju sa pacijentima. Svaki lekar mora imati pro-
fesionalnl stav. To nije Ijubav, on ne treba da
voli pacijenta, ali mora postojatl empalija, ne-
ka vrsta lluida izmedu lekara pacijenla. Pro- i
blem je za lekare to što pacijenata ima mno-
i
go. Na medicinskim lakultetima se mora uiti
i psihološki pristup bolesniku a ne samo bio-
loški. Borba za bolesnikov žlvot mora se vo-
dilina dva koloseka: davanjem lekova kojl
obuzdavaju rasl tumora (citoslatici, hormom)
ili zraenjem (rentgen, kobalt) ili operativnim
odstranjivanjem kao spreavanjem razvoja i
depresivnog reagovanja. To se može postii
ili medikamentozno (antidepresivni sedalivi)
ili psiholerapijom.
- ovek je uvek u dilemi izmeu racio-
nalnog i iracionalnog. Veliki broj bole-
snika pribegava allervalivnim nainima
leenja. Mada su oni veoma razliili.
psiliološkim n
- O
mišljenje.
Sla Vi mislile o
altemativnoj medicini imam odreeno
Ona ima svojih prednosti mana.
Smatram da kada se karcinom
i
apsolutno se ptvo mora leiti medicinskim
putem, nlkako da alternativna medicina bude
i
dijagnozira,
zamena. Ono u što lino verujem je da nai-
nom može eventualno da se uspori
ishrane
rast karcinoma, ali to jedruga laza. Pacijentu
treba razložiti kakve ima šanse iz dosada-
šnjih iskustava, ali osnovno je ne oduzimati
mu nadu. Alternativci, kako itam po novina-
ma veliki je broj šarlatana uzimaju Ješku" lo-
vu, Dozvoljava se raznoraznim da rade, ali
vidile kako se nateže sa olvaranjem privatne
prakse u zdravslvu. Možda bi se tako rešio
probtem prlstupa lekara.
 1 0/Galaksija 226

Zapad filmova", krije se jednosmerna

Drustvena pitanja iz

migracija strunjaka u pravcu nerazvije-

SIM — strune internacionalne migracije ni— razvijeni. Odliv mozgova

niznaenja koje krije jednak konstrukciji
je po gusti-

ugrožavaju Jugoslaviju mozga. Zapravo, to su uzro-

ispiranja
no-posledine kategorije. jednoj dru- I i

goj zajedniki je mozak.

Šta se smatra mozgom? U strunim
krugovima koji se bave odlivom mozgo-

ZEMLJA va data je definicija populacije. U toj de-

finiciji kaže se da mozak jedne zemlje

ine: pnrodnjaci, inženjeri, matemaliari,

naunici iz podruja društvenih nauka,
medicinski strunjaci, nastavno osoblje

BEZ MOZGA
iumetnici. Zajedniko im je to da su svi
nekada bili deca, da su uili više nego
drugi, da su okrenuli kormilo u pravcu
i

savremenih seoba, odnosno odliva u

smeru povoljnih velrova, od nerazvijenih
Piše: Sanja osi ka razvijenim zemljama. Na tržišlu zna-
nja za sada su najpoželjnije prve tri na-
Meunarodne migracije inteleklualnih kadrova su pozilivna i brojane grupe. To znai da iz manje
razvijenih zemalja, tako iz Jugoslavije,
poželjna pbjava. Meutim, kada se, kao u Jugoslaviji, svode i

najviše odlaze inženjeri, matematiari

samo na odliv mozgova u pravcu razvijenih zemalja, ova
i

informatiari. Tako e
biti i u bliskoj bu-

pozitivna pojava postaje jednostrano iscrpljivanje. Jugoslavija je dunosti, s tim što je u vezi sa tržištem,
za Jugoslaviju nastupila promena. Nai-
odlaskom strunih kadrova, u ovom trenutku, ozbiljno ugrožena. me, sa rušenjem socijalizma, otvara- i

Jednoga dana, u najsrenijoj

svetu, iza sedam gora sedam mora,
Zemlji na vorom ,,Ne može i Ljuta su - njem istonih zemalja u iju senku sve
više padamo, tržišni pritisak na jugoslo-
i stala deca. „Odlazim iz najsrenije Zem- venske strunjake se smanjuje. Za sada
poela je škola, besplatna, naravno. na svetu, dok sam
Ije još dete. Idem na
Skola je bila teška, pa su srena deca,
se ne zna da je to dobro, line. ili
Zapad iz filmova!" Osamdesetih godina u medije je ušla
pod teretom desetina kilograma knjiga u Prolazilo je vreme. Jedno po jedno,
brojka od trideset hiljada strunjaka koji
školskim lorbama, naglo ojaala. Lako iz Zemlje su poodlazila sva deca. Zem-
su deca nosila tovare na svojim izdržlji-
su otišli iz Jugoslavije. Tano toliko ih
Ija svoju decu nije zvala lako se sa svi-i
jeu Jugoslaviji, još uvek. Šta se desilo
vim ramenima. Nauila su lako sva slo- ma rastajala. Vremenom je potpuno
sa našom migrantskom inteligencijom,
va inešto teže definiciju samoupravlja- opustela, postala nekako gruba bez i
to ovde niko ne zna. Kao u mnogim
nja. Pamtila su deca godine bitaka, da-
i

dara. Bez dece, iliiz nekih drugih razlo-

drugim stvarima, povodom odliva mo-
tume roenja umiranja, formule, perio- ga, Zemlja je ugasnula, više nije posto-
i

\
i

zgova patimo od oportunizma nedo-

dike, sisteme i imena, teze, hipoteze, jala.
i

antiteze, take, teorije, zareze pravila.

statka informacija. Tek ovih dana u
i

Rasla su deca. Pamtila su zaborav-

nosti se pominje potreba za stvaranjem
i
Imubl ienn pamet baze podataka o našima u svetu. Za sa-
Ijala, zaboravljala pamtila. Jednoga da-
i

na, deca su diplomirala. Došlo je 'vreme

da postoji samo opravdana pretpostav-
Pojava koja je zabeležena u pret-
ka da su naši strunjaci na stazama us-
pitanja. „Gde je budunost, Zemljo? Ne- hodnoj prii najbolje je izražena u kons-
što si obeala!" Tako su pilala diplomi-
peha u surovom kapitalistikom sistemu
trukciji: ,,Ne može nema!" Od te kons-
rana deca, nemono sedei ispred hrpe
knjiga i iza gomile prašnjavih igraaka.
trukcije
nosti,
„ može
ambicija,
i
i

,,Ti si me, Zemljo, naterala da budem di-
plomirano dete bez zaposlenja. Da si
me ti, Zemljo, zaposlila u preduzeu u
kojem niko su mnom nee da se igra?
projekata,
nema"
asopisa, volje, kompeticije, odabira,
II budunostl nade), postao je pojam koji
i
je iznaroda prešao u strunu lerminolo-
giju u kojoj je poznat kao odliv mozgo-
(para, mogu-
informacija,
oštre intelektualne konkurencije. Nave-
dimo primer instituta „Mihailo Pupin" iz
Beograda. U vreme kada je ovaj ugledni
institut nekako stao na noge, smanjila
se, na žalost, potreba, za istraživakim
projektima. baš tada je iz „Pupina" oti-
I

šlo pedeset strunjaka. Od njih pedeset

Zar za mene, odlinog studenta s jakim
ramenima, nema kompjutera, nema me-
sta, nema stana, nema para?!“ Tako su
pitala deca, nemona pred jasnim odgo-
va Pod narodnom izrekom „idem na
dvadeset pet su svetskim lakulteti-
ma, dvadeset etiri u poznatim firmama,
etrnaest u manje poznatim firmama, a
jedanaest je otišlo u nepoznatom prav-
 1 1/Februar 1991.

mozgova, kao najvei krivac opiužena

je nauna politika u Jugoslaviji. U našoj
zemlji trenulno živi i radi oko trideset i

dve hiljade naunih radnika. Šta stoji iza

ovecifre? Stoji hiperprodukcija strunja-
ka iluzija. Naime, naša zemlja bi, pre-
i

ma uslovima koje za struni rad stvara,

mogla da podnese u najboljem sluaju
sedam do osam hiljada Ijudi posveenih
istraživanjima. Logino je da su tako
ovih trideset hiljada (prekobrojnih) neza-
dovoljni s razlogom. U istraživanje i raz-
voj Jugoslavija ulaže skromnih dve hilja-
de dolara bruto drušlvenog proizvoda
po glavi slanovnika. Jugoslovenska in-
formacijska delatnost (prolok novih po-
dataka) u medunarodnoj javnosti dobila
je ocenu „nikakva". Naša zemlja zauzi-
ma Irideselo meslo meu
onima koje iz-
daju medunarodno priznate naune re-
vije. U drdštvenim naukama nalazimo
se na „odlinom" šezdeset prvom, a u
prirodno-tehnikim naukama na „viso-
kom" elrdeset osmom mestu, ispred
Albanije, Rumunije Turske (iza nema
i

više ništa). U zemlji u kojoj se deca sa-

vijaju pod teretom knjiga zapažen je
„kritino mali broj prijavljenih patenata iz
istraživakih razvojnih delatnosti u pri-
i

vredi". Jedno japansko preduzee prija-

„
vilo je28.200 patenata, a za toliki broj
ostvarenja svim jugoslovenskim predu-
zeima bi trebalo oko 158 godina. Ovaj
podatak preuzeli smo iz studije
i mjere u vezi sa odljevom mozgova iz

Jugoslavije ", projektnog zadatka koji je

pred naunike postavio Savezni zavod
za nauku razvoj.
i

U našoj zemlji odavno je reeno „-

vropa, sada!" Meulim, intemacionaliza-
cija naunog rada je vrlo slaba i neorga-
nizovana. Kao što ne pružamo mnogo
pravih informacija o tudoj pameti, tako
ni o sebi ne dajemo glasa. Ljudi nas, za-

cu. Ovo koja budi patriotski

je statistika zgova prelama se skup tema koje se od pravo ne poznaju. Cak kada nam se i

ponos, a tek je mali deo svih naših, od- naune politike proširuju na analizu ce- na evropskoj tacni nude mogunosti
nosno njihovih uspeha. lokupnog društvenog sistema
a onda
koji posta-
žrtva intelektualnog
meunarodne naune saradnje, po-
zive se odgovara bez volje, neorganizo-
„
Seate li se nedavne televizijske an- je vinovnik, i

kete u kojoj su svi klinci iz beogradske osiromašenja. vano, mediokriletski, nepoštovanjem

Matematike gimnazije bez
izjavili slandarda za prijavljivanje", obavezno i

dvoumljenja da planiraju odlazak na Za- Ko ie krlv? sa zakašnjenjem — ako se uopšte od-

pad, jer je to jedina perspektiva? Slaže- govara. Što se tie problema odliva mo-
mo se sa mišljenjem dr K. Mihailovia Na skupovima koji su poslednjih me- zgova, dovoljno je rei da Jugoslavija

ju predstavu o
Ali, ovde i sada nešto
 .

1 2/Galaksija 226
koje za svakog predstavlja izvor živolne školovanju i životu daka, tako postaju i

sigurnosti, zadovoljstva i topline. Šta je stakleni rasadnik buduih migranata.

istraživau-strunjaku neophodno da bi One koje ostaju one koje odlaze, škola
i

e u svojoj zemlji oseao kao kod kue? na silu oslobaa slobode u postavljanju
Egzistencija jednog naunika podrazu- pitanja, u iznalaženju rešenja uvidu u i
"
meva projekat, izvor informacija, doma- promenljivost stvari oblika, u relativ-
u
i

stranu periodiku, minimum životnog

i nost, a i postojanje istina.
prostora u krajnjoj liniji oseaj feed-
i

back-a, moralnog materijalnog prizna-

i

1
nja od strane sredine. Ako naunik na-
predak, karijeru i prethodno nabrojano Kažu da je dovoljno da iz jedne zem-
ne nalazi kod kue, a zna za moguno- Ije ode pedeset vrhunskih naunlh rad-

sliintelektualnog rada izvan nje, on e, nika, pa da nauka te zemlje ostane

po principu nepristojno proste verovat- obezglavljena, bez fundamentalnog kur-
npe, potražiti izlaz vrata. U zemljama
visokog standarda teško se ostaje još
i
sa. Iz Jugoslavije je otišlo
deset naunih radnika. Za-
najelitnijih
najmanje -
i

teže uspeva. Kako je da je, ovde više pravo, rauna se da je u svetu oko sto-
nema iluzija, ne važi princip nade. Sku- tinjak velianstvenih. Epitet vrhunski sa-
pilo se mnogo toga ignorisanje, po- - svim je odreen. Autoriteti u svetskim
nekad prezir od strane šire okoline, su- razmerama, naveliko citirani, nosioci du tužnih dogaaja.
i
Hiljade uglavnom
kobi na poslu, nepristojno mala plata, zvanja titula, voe elitnih projekata, po-
i
mladih Ijudi otišlo je s diplomama u dže-
neadekvatan posao, uzaludna nada da sednici sofisticirane moi koju njihova pu, u najproduktivnijem dobu, to uglav-
e iskrsnuti nekoliko
stambenih kvadra- zemlja ne ume da iskoristi. Obuhvataju- nom u Ameriku, Kanadu zemlje Zapad-
i

ta u koje e
stati radni sto. Ne, nije'po- i celu hijerarhiju — od najveih do ne Evrope. Odavde su ispraeni saža-
i

sredi polilika —
golovo sva objavljena osrednjih naunih i strunih radnika, Ijenjem samosažaljenjem (ne)naune
ili

istraživanja govore da su strunjaci iz osamdesetih godina jeu opticaj ušao politike koja postavlja pitanje —
nije li
Jugoslavije olišli svega zbog niskog podatak da se u razvijenom svetu nalazi odliv mozgova promašena investicija?
slalusa strunog rada. Poliliki molivi su oko trideset hiljada Jugosiovena koji su Ovi intelektualci prošli su besplatno ško-
na poslednjem meslu i lo u zemlji u ko- obuhvaeni pomenutom definicijom mo- lovanje i onda kada je trebalo naj-
otišli
jojse polilika pokazuje kao opsesija. zga jedne zemlje. Da je Jugoslavija uine za sebe
više da zemlju. Ova
li
i

Kakva nesrazmeral obezglavljena? konstatacija bila bi na mestu da su nji-

Sled tužnih dogaaja poeo je šez- hove sposobnosti i besplatno steeno
desetih godina, kada je zemlju napušta-
znanje bili potrebni i tako ovde iskorište-
la reka Ijudi u potrazi za egzistencijalnim
ni.
Kakve to ruže cvetaju u razvijenim minimumom. Bila je to emigracija ga- Iz nerazvijenih zemaija poslednjih
zemljama? Strunjaci kojima je Jugosla- starbajterskog tipa, opremljena uglav- godina se u Amerlku, Englesku i Kana-
vija videlaokrenula lea, u anketi ve
ili nom zanatima. Ni na ove l]ude Jugosla- du uselilo 400.000 strunjaka, a u zem-
pomenutog istraživanja o adlivu mozgo- obraala mnogo pažnje. Možda
vija nije Ije zapadne Evrope oko 100.000. Prema
va, kažu da se radi o organizaciji rada, bi neuspeh poziva na patrioti-
decenijsk! podacima UNCTAD-a (izneo ih je u
o dohotku, o kulturi stvaralaštva, nau- zam ulaganja u Yu biznis mogao da
i
SANU dr H. Hani) ukupno tri etvrtine
nog strunog rada, o dostupnosti nau-
i poslužikao loš uzor komunikacije sa us- od milion svih istraživaa u zemljama u
nih strunih dostignua nepodnošljivoj pešnim zemljacima.
i
i
razvoju danas živi u inostranstvu. Po-
lakoi svakodnevnog življenja. Krajem sedamdesetih naroito u i
slednjih godina udeo strunjaka u ukup-
Seate se polaska u školu deteta
li osamdesetim godinama neprestano se noj emigrantskoj populaciji intenzivno je
iz prie sa poetka teksta? Pria o odli- menja raste intenzitet migracija intelek-
i
rastao. lonako bogate zemlje su na taj
vu mozgova poela je tada. Obrazovni tualnog tipa. Ovaj proces traje decenija- nain živele žive sa stalnim, besplat-
i

sistem, po mišljenju strunjaka, naj- ma, a javnost se sistematski zabrinula nim prilivom najvrednijeg kapitala -
snažniji je generalor odliva. U klopci tek ovih dana. Pod brigom podrazume- sposobnih, struno obrazovanih profe-
megalomanskih zahvata i haosa, škola vamo dva skupa posveena odlivu mo- sionalaca željnih rada. obrnuto, u ovoj,
I

produkuje antiintelektualizam, neodgo- zgova. Prvi je održan u Zagrebu, imao u sušlini tržišnoj utakmici, zemlje u raz-
vornost, nedemokralinost, antikreativ- voju neprestano su gubile gube. Dr i

nost. Dole škole! One su postale egali-

Hani navodi podatak da je Jugoslavija
tarne, negujui prosenost na svim ni- „Politika mjera u vezi sa odlivom na ovaj nain izgubiia oko dvadesel mi-
voima, proizvode prinudu pamenja
umesto sposobnosli uvida, strahuju od
elitizma, pred talentovanim uenicima
namršteno sležu ramenima. Škole se iz
sve snage trude da preskoe bitno u
zgova iz
organizovala je
nja nisu bila
Jugoslavije". Beogradski skup
SANU. Izreena
podejena ^ mišlje-
se sle-
lijardi

je,recimo,
amerikih dolara, tano onoliko
koliko iznosi naš spoijni dug. Švajcarska
u ovim nepravednim transak-
cijama dobila 237 miliona švajcarskih
franaka (takoe podatak UNCTAD-a).
 -

1 3/Februar 1991

Od šezdesetih do sedamdesetih godina institulima, šesnaest hiljada na lakulteti- su pozlvi samo fonna bez obezbeiva-
ma, a dve osamsto u radnim or-
hiljade nja pravih uslova saradnje.
vrednosl dolaska slrunih imigranala u
SAD iznosioko elrdesel dve milljarde ganizacijama. U razvijenim zemljama
dolara, a to je oko tri i po milijarde islog svega pelnaest procenata istraživanja
dohotka godišnje, bez ikakvog uiaganja, obavlja se na fakultetima i isto istraži-
vakim institucijama, a sedamdeset pel SIM — slruna inlemacionalna mi-
osim dobre raunice koja se svodi na
odslo u velikim korporacijama, odnosno. gracija je veoma pozltlvna pojava, da i

dozvolu boravka onom ko je poželjan na

direklno u privredi. Naravno, ova istraži- nas veu neophodan nain naunog ra-
tržištu radne snage. U poslednje dve
vanja u korporacijama nisu samo suro- da. Ona podrazumeva prenošenje raz- i

godine sa Hemijskog fakultela u Beo-

vo pragmatina. U slstemu finansiranja menu ideja znanja, pa demoktalsKI
i
i

gradu otišlo |e u svet dvadeset diplomi-

država sa svojim princip njihove akumulacije Ona |e ne
ranih hemiara. Bili su elila, najbolji stu- u kojem uestvuje I

subvencijama jednak je rizik ulaganje minovna. Medutirn, njena trenulna jed-

denti u generaciji. ostali u Beo-
Da su i

novca bez povratnog profita. Ali, dobit noslranosl Jugoslaviju ugrožava. Granf-
gradu, štrajkovali zajedno sa svojim
bi i

kolegama, borei se za minimum uslova je velika. Velika je jasnoa cilja

i
- nov ca podnošljivosti ruši se u trenulku kada
proizvod. On se u našoj zemlji koja ima broj polencijal naunog kadra koji odla-
i

naunog rada, na drugom mestu za

i

zi ugrozi broj potencijal naunog kadra

minimum egzistencijalnih nadoknada. osamnaesl univeržitela zamaglio goto- i
i

Nauniku je neophodno da se bez
okolnih egzistencijalnih optereenja po-
sveti nauci. U razvijenom svetu itavi
gradovi usmereni su na taj cilj. Takav
grad-mozak postaje, recimo, Minhen.
Granlce izdržljivosll su
koji (pre)ostaje.
vo potpuno izgubio. Ako pogledamo mi-
izreena na pomenulim skupovi- u našoj zemljive narušene. Oluda pila-
šljenja
ma, može se zakljuiti da u odgovoru nje — šla inili? Želja za smanjenjem
na pitanje da ovo društvo može nauci emigracije strunog kadra, sudara se sa
li

da postavi prave zadatke, stoji veliko injenicom da e

se potreba za onima
koji najviše odlaze ptirodnjaci, inže-
Rešenja, od banalnih do najambiciozni- NE.
njeri,matemaliari informaliari po-
jih, su racionalna sistematska. Posledi-
i
Ko su Ijudi koji se zovu istraživai i
i

strunjaci? Brojka od Iridesel hlljada u veavali sa obe strane okeanav Poželj-

plomske studije u Jugoslaviji uglavnom
ni su svi lepi naini, ne dolaze u obzlr
Iraju osam gladnih godina. U razvijenim našim uslovima je nekako sumnjiva.
Prema mišljenju autoriteta, instilucije su samo mere represivnog karaklera.
zemljama vrednog oveka od doktorala
optereene mediokritetima negativnom Rešenja se rialaze u obrnuloj slici
tri, odnosno etiri godlne. Racional-
i
deli
selekcijom, kao u svim ostalim seg- generalora odliva. U saveznom projektu
ne komisije mogu rad poslediplomca i

odlivu mozgova naglašena su etlri

mentima jugoslovenskog društva. Treba 0
poetnika proglasili magisterijumom, ili,
govoriti o hlperprodukciji doktorata? problema isto loliko rešenja: Islraživa
i
ako je dovoljno kompeteritan doktora- li

Prema jednoj od definicija vrhunskog ko-razvojni sislem. sislem obrazovanja

tom. Prof. dr Vitorovi je u SANU govo-
rei o ovim stvarima rekao da takva or-
1 usavršavanja, inlerna organizovanosi
naunog radnika u hijerarhiji intelektual-
naunoislraživakih Inslllticija, malerl-
nog rada stoji da vrhunski nauni radnik

•
ganizacija poslediplomskih studija u Ju-
goslaviji ne bi prošla jer, budui da ne-
ma kriterijuma, ne bi bilo mogue
niti ko je kompetentan doktorant, a ko

ne, Tako bi se desilo da direktno na

- mora imati najmanje trideset objavljenih
radova u strunoj literaturi, to citiranih
radova na osnovu kojlh su ovi doktori
nauka pozivani na naune skupove u
i
/alni položaj naunoislraživakih radni
ka Etementarne uslove sigurnosi dai

se naunici i istraživai mogu u kontinui-

leiu usavršavali u lednoj odreenoj

svojstvu predavaa. Prema reima dr oblasli obezbedili bi eenlri ekselentnostl

doktorat odu svi potencijalni kandidati.
za odabrane kadrove i projekle. Dugo-
Poslediplomske sludije su prvi najvei i
Stjepana Hana, u Vojvodini živi radi i

rono linansiranje odabranili projekata l

kamen spoticanja u karijeri jugosloven- oko hiljadu doktora nauka. Dve treine
limova, ne institucija. stvaranje vrstih
skog naunika, Možemo dodati — za od hiljadu vojvoanskih doktorata ni na I

koji nain nije zapaženo, pa ni po citati-

veza sa privredom dve su sledee su
razliku od lakulteta! Zanimljivo je mišlje-
geslije Žatim, rad s talentima u škola
nje po kojem uspesi naših studenata u
svetu govore da su jugoslovenske škole Na pomenutim skupovima izneta je ma i ležnja ka individuaiizaciji s menior-
tezada jugoslovenska populacija odla- skim prislupom vrednim uenicima
dobre, Ti uspesi nisu mit. Veina naših
skom strunjaka genetski siromašl. Preoslala su pitanja organizacije, ruko
aka spada u najbolje rangirane dokto- i

vodenja i para. Nabrojana rešenja su

rante u Americi. Ovi uspesi ohrabruju Ova teza je pojednostavljivanje stvari.
Strunjaci nau jednostavna. nedosližna, doštižna i

druge tako se odliv mozgova ubrzava.

i
Ali, jedno je istina. kojl

svoje mesto u svetu nlsu u kontaktu sa

neophodna, jer u suprotnom Ankele .

Najbolji iz ove sredine ostaju najbolji

Jugoslavijom, tanije Jugoslavija nije u obavljene na najveirn jugoslovenskim
svim kontinentima. Ko ostaje i šta preo- zagre
univerzitetima, beogradskoin
kontaktu s njima. Ovi Ijudi se uglavnom
I

slaje?
U protekle dve godlne u Jugoslavlji
je tinansirano šezdeset osam hiijada
ne vraaju, to nije njihova krivica.
i ak bakom. govore da su studenti sa fakul-
teta bilnih za tehnološki i naunl razvoj
i onda kada bi svojim ugledom veza- i

Jugoslavije uveliko sprernni tta odlazak

naunih istraživanja. Iz ove mase istra- ma, a ne samo znanjem, mogli pomoi
Njihovi molivi su protesionalne kulturne i

živakih radova za patenle je ponueno svojoj sredini, ni tad ih niko ne zove, ili
prirode. Zar opel Amerlka dobija?«
samo dvadeset pet projekala (podatak
u SANU izneo dr Živanovi). Od trideset
dve hiljade visokih strunjaka u Jugosla-
vljl, etrnaest hiljada radi u islražjvakim
~
1| G S ]
' -* T*<G*a
Fkotoglja
Veliki meunarodni popis štete

Prerfeo slkr uzjrcisloi- nire poprrom

ptdoj
euj
noci.
kmaesr f>odma
Ove (tve foun&efne hatfuene
- 10-72. 1‘ ~gbdm.e -
i ,

u e]:
'm etpu*tvli

Jcoliko- fe
d

-.
i

degradadja r potaguno umtrar.te nekudo bufne Satulost

ovaj pejzai u urv.oj Saksontjt surttk jc ifigkira ha .fravrio
posrmljenoi Keai ttnišimju: prsn-a pudab.niu EeMpvke
naui&mAith

-/
sedam mtiioaa fiektam

Cak i

mehamzam dehvanja
mišljenje dr.
uznrk.
uhrttii,
tim.c V -mnogk fco-Mi v-vtU[u

&>
'Miptitomsj'-'SBk pnrrrdran.
-.mp
pd ;

pretldavifju
k&eie pudavine.

Kisela kišmca je atmosferska
Senlm sadržajem
azotne iugljenine kiseline. Ove kiseline na-
staju reakcijom izmeu sumpor diokslda
(SO; ) ili azotovih oksida (N0.) atmosferske
vlage kondenzovane u oblacima. Sumpor
dioksid dospeva u vazduh i prirodnim putem:
svake godine se vulkanskom aklivnošu u
Zemljin omota Iri miliona tona
izbaci
sumpora. dok se jedan milion tona
Irideset
prolzvede raspadom organskih materija u
biosferi (preko H_,S). Meutim, tokom prote-
kle decenije usled Ijudskih aktivnosli u at-
mosferu je u proseku ’bežalo' još ilavih še-
zdeset pet miliona tona sumpora godlšnje.
Dve petine ove kolllne oslobadaju razni
vidovi industrijske proizvodnje, dok preostaH,
va. Sumpor u uglju i u stvari sumpor
vezivan pri izgradnji
nom biljnih) organizama od kojih su naslala
ta goriva. Ipak, sadržaj sumpora u jedinici ko-
liine goriva može biti veoma razliit, pa tako
postoje kvalitetni ugljevi sa veoma niskim
sadržajem sumpora oni lošiji gde je taj sad-
i
ržaj znatno vei.
Dodatna nepovoljnost ovako velike ve-
šlake emisije sumpora je I to što se ona ne
odvija ravnomerno, poput prirodnih procesa
u biosferi, ve je skoncenlrisana u relalivno
malim industrijski monim oblastima. Ne tre-
ba gubiti iz vida ni to da razvijene zerrtlje
imaju lakode najrazvijeniji saobraaj najve-
i i
i broj automobila, kojlma se prlpisuje ak 47
procenata ukupnog aerozagadenja.
Stanovnici gusto naseljenih industrijskih
oblasti odavno su postali svesni injenice da
im je vazduh koji udišu zatrovan. Zato su još
pre više od trideset godina doneseni zakoni
kojlma se najvei 'grešnici' obavezuju da, za-
visno od lokalnih geogralskih i meteoroloških
uslova, zidaju dimnjake visoke sto, dvesta pa
i trista metara. Time je postignuto da se u
podnožje I najbližu okolinu postrojenja spušta
minimalna kolllna nepoželjnih gasova, pa se
vazduh na mnogim mestima znatno proistio.
Nažalost, sve je bllo samo puko zavaravanje:
lokalni simptomi su ublaženi da bi se nešto
kasnije opet probill na površinu. ovaj pul kao
globalni problem. Iz visokih, pogodno postav-
ijenih dirnnjaka sumpor dioksid se diže do
nekoliko hlljada metara, gde ga zahvataju
slalni vetrovi odnose veoma daleko. Na tom
i
kasnije,
putu, pre ili
kondenzovanom u oblacima
se sa njom i izgraditi
e zajedno sa kišom pasli na zemlju. Tako
hiljade kilometara udaljene
stradaju žttve
od prestupnika: na primer, kisele kiše koje
padaju Skandinaviju nastaju zbog sumpor
dioksida koji napušta dimnjake u Sarskoj
Rurskoj oblasti, u Pruskoj
Kqliko_ l.lša moie
za kiselost neke sredine je tzv. pH
faktor, kojl predstavlja logaritam koncentraci-
je jona vodonika u gramima po litru, a kojl
može imall vrednosl od nula do etrnaest.
Sedam granina vrednosl - sve tenosti
je
koje imaju pH vei od sedam su bazne, a
one koje Imaju manje vrednosti spadaju u ki-
sele. Svaki stepen na ovoj lestvlci znai de-
set puta veu, odnosno manju koncentraciju
od susednog stepena. Tako na hlorovo-
donina kiselina ima vrednost pH faktora nu-
la, llmun dva, jabuka tri, paradajz ellri, mle-
ko šest, voda mora jezera osam, amonijak
dvanaest, a soda etrnaest.
Anallzom dubinskog leda na Grenlandu
utvrdeno je da su tamo poetkom prošlog ve-
voda sa povi- ka padavine bile blago kisele (pH 6) do blago
svega sumporne, ali i bazne (pH 7,6). Isto tako, istraživanja koja je
sedamdesetih godina sprovela Evropska or-
ganizacija za privrednu
i
(OECD) pokazala su da se uoi industrijske
pH snega kretala izmedu
revolucije vrednost
5,8 Nasuprot tome, još 1974. godine
i 6,8.
utvreno je da pH padavina samo na severo-
oko zapadu Norveške prelazila vrednosl pet, a da
i u ltavom centralnom delu Evropske zajedni-
ce, preko Velike Britanije, Svedske, Beneluk-
sa, Rurske oblasti, dollne Rone do Pijemonla
godlšnji prosek pH padavina nije prelazilo
vrednosl 4.3, što znai da je kiselost padavi-
na povremeno znatno vea, kao na
bila i
20. aprila 1974. godine, kada je u Pertu u
Škotskoj pala kiša kiselija od jestivog sirela.
Danas se prilikom analiza kiselosti padavina
nafti je u hidrometeorološkoj službi smalra da nor-
pradavnih živlh (uglav- malna vrednost pH faktora padavina koje su
u ravnoteži sa almosferskim ugljen dloksi-
i
dom
iznosi 5,6.
Prve posledice dalekosežnog almosler-
skog zagaivanja u Evropi su uoene u
Skandinavlji, gde su javnosli podneseni izve-
štaji o tome da su mnoga jezera, znatno za-
kišeljena kišom snegom, izgubila sav svoj
i ista), jer u njoj
žlvl svet. U Švedskoj naime ima oko 85 hilja-
da (I) jezera, pa su se, alarmirani tim izvešla-
jima. Sveani potrudili da dobro proue šta
se do sada dešavalo sa njihovim prirodnim
biserima. Tako su olkrlli da je za vreme po-
slednjeg ledenog doba voda u jezerima blla
polpuno neutralna (pH 7), a da se u doba
otoplienia uslalila na blagoj kiselosti (pH 6).
Meutim, u poslednjih elrdeset godina si-
luacija je poela naglo da se menja: u veini
jezera vrednosl pH je opala na manje od 5,5,
a u više hiljada i ispod 4,5 - ta jezera su
umrla, jer u fakvoj sredini ni najotpornije ribe
mogu preživeti, a movarna mahovina po-
lako poliskuje jezersko bilje lone na dno.
pretvarajui se u Ireset. Procenjuje se da
uskoro oko 20 hiljada švedskih jezera, ukup-
površine oko 5000 knv', a koja se nalaze
pretežno na jugu zemlje takode umreti, ubije-
na kiselinom koju Švedska nevoljno uvozi iz
Vellke Britanije, Nemake zemalja Beneluk-
sa. Jezerima u Norveškoj preti ista sudbina:
tamo su ugrožena jezera ukupne površlne
i 1650 kmz Ista drama odvija se i u Severnoj
. vi.
Americi, u severoislonom delu SAD I u ka-
nadskoj provinclji Ontario, nekad nazvanoj
susreše se sa vodom ’zemlja hiljadu jezera', u koju sada duvaju
ili magli, vezati sumporni vetrovi iz metalurških cenlara SAD
sumpornu kisellnu koja Kanade.
i
Kako umiru jezera? Ukoliko se ne nalazi
na krenjakoj podlozi ukollko nema natpro-
i
seno veliki protok. u jezeru se neprekidno
akumulira kiselina prispela putem padavina
I tu ublja živi svet, vrstu po vrstu. Najbrže slta-
ili Poljskoj. daju ribe: najoselljivije vrste nestaju ve kad
je pH izmeu 5,5 5.2. To su na primer bo-
I tela — lankom, granuliranom, lomljivom po-
dorka (Rutilus rutilus) jezerska barjaktarica
bi.i Iti sela i
(Salvellsnu alpinus). Na pH 5,0 strada mor-
ska paslrmka (Salmo Irutta), a 4, 4-4, 9
otporni štuka (Esox lucius)
Ribe ne umlru trenutno, kao potrovane
(što se može videti kod nas), postepe-
i ve
no, usled niza superponiranih efekata. Tako,
. zbog poveanja kiselosti jezerske vode, u
njoj opada koncentracija jona kalcijuma,
9 'oga ir riba n
p de pšenina polja, Inae, prema amerlkim
i
razvijali, te raslu grbave
1 5/Februar
dalno vezuje na škrgama ribe koju poinje
da postepeno gušl, pa je prilikom islraživanja
uoeno kako jadne životinje grevito 'kijaju'
saradnju i razvoj bezuspešno pokušavajui da otvore proi- ili
ste škrge. Reproduktivni ciklus riba takode je
ugorožen na najvažnijim vorištlma: prekise-
la voda ometa razvoj polnih žlezda, ulie na
smanjenje kolilne Ikre mogunosti da poje- i
dina jajašca prežive, a takode ugrožava i
neotpornu mla.
Zajedno sa ribama, tiho i nenametljivo
umiru ostali lanovi jezerskog ekosislema:
I
raznovrsnosl planklonskih organizama koji
vodu inae ine neprozirnom koji predstav- i
pr. Ijaju polaznu kariku u lancu ishrane svih vo-
denih zajednica drastino opada sa povea-
njem kiselosli: pri pH 6 u vodi može živeti
elrdeset pa i više vrsta planktona, dok ih pri
pH 5, tj. u deset puta kiselijoj sredini može
imali najvlše petnaest. Za njima polako ne-
staju insekti. osim onih vrsla koje se nekon-
i
Irolisano množe jer ih više niko ne lovi. Po
dnu se širi barska mahovina, umeslo jezer-
skih biljki koje nepovratno venu. Pri pH 4,5
jezero je definitivno mrtvo tada njegova vo-
i
da postaje bistra kristalno prozirna (ali ne i i
nema više žlvota kojl bl je
S druge strane, mrtve šume izgledaju
mnogo tužnlje, poput f
snegom, ve
sa maglama koje su este i I
dugolrajne tamo gde ima mnogo šuma. Po-
elni napad obmšava se na liše, gde spre-
ava regullsanje transpiracije i ošteuje hlo-
sislem u kome se odvija folosinleza,
rofilni
ime se znatno smanjuje ishranjivanje biljke,
a ona postaje neolporna na hidro 'slres'. Ovo
i slabl korenski sistem, ime se dalje remell
apsorpcija hranljivih materlja iz zemljišta koje
nisamo više nije isto.
i
Poetna vldljiva manileslacija ovog pro-
e cesa je smanjeni godlšnji rast drvea koji se
i ne mora odmah uolti ukoliko se ne Izvrši,
kako šumarl kažu, 'detaljni inventar'. Osim
toga, dovoljno je da šuma bude izložena ne-
povoljnim uslovima, kao što je Intenzlvna su-
i ša, pa da simptomi degradacije kao što
preuranjeno opadanje iglica etinara III neuo-
biajena požutelost llša postanu vrlo uoljl-
Detaljnim prouavanjem šumskih bloce-
noza mogu se razaznati flni mehanizmi koji i
ugrožavaju oslale njihove slanevnike. Tako
se na primer. kao u jezeru, u zemljišlu i i
smanjuje koncentraclja jona kalcijuma. Taj se
manjak odražava na sadržaj kalcijuma u liš-
u, a potom u gusenlcama koje predstavlja-
I
ju glavni izvor hrane brojnlm ptljlm vrstama
i i to baš u prolee leto, u doba kad ptlce i
polažu jaja i podižu podmladak. Tako ptice
legu jaja sa Ijuskom veoma sumnjivog kvall-
i
roznom, u kojlma su šanse za opstanak
i
normalan razvoj embriona drastino smanje-
i ne. Sa smanjenjem broja ptica poveava se
I grge (Perca flu- broj šletoina koje napadaju drvee, koje po-
novo trpi.
Smanjenje intenziteta lolosinteze odraža-
va se na rast poljoprivrednih kullura. Veoma
i
Stetu, porazno dejstvo kiselih padavina
ali |e
ponegde toliko nepobitno, da na pr. zemljo-
radnid u Gaskonjl, severno od francusko-
— španske granlce primaju visoke nadoknade
za svoje sumporom ošteene livade, vinogra-
?o S
i
i istraživanjima, na klselu sredlnu su najosetlji-
vijiendivija, hmelj, rotkvlca, raž, paškanat,
repa slatka paprika, srednje osetljivl su ku-
i
pus, karfiol, slatka repa ribizla, dok su najot- I
 1 6/Gelnkslja 226
pomiji kukuruz, zelen i uljana repica. Naj- cenlre (zapadni u Oslu isloni u Moskvi) i i

oselljivije su mahovine ližajevi na drveu i

hemijski centar u Lilslromu u Norveškoj. Pro-
kuji se sinaliaju najpouzdanijim indikalonma gram je isplaniran u pet faza, a zapoel je
ulvrivanjem mreže slanica minimalnog i

va odavno se ne inogu videli. programa merenja saslojaka u vazduhu pa i

Prezaposleni uvek užurbani stanovnicl

i
davinama. U svakoj sledeoj fazi programa
meli.ipijla sipumo
neinaju viemena da
i pri- meienjima prelhodne faze dodavana su nova
inele kako jo in'slalo rnaliovlna sa drvea u merenja Predvla se da po Isteku poslednje
paiku i lišajeva sa kamenib ograda zdanja. laze koja je upravo u loku
i
Iraje do kraja i

Ipak, eslo su prlmoranl da obilaze radne 1991 godine kompletiraju svi programi mere-
skele.To qore nekn larbanjem pokušava da nja i obezbedi praenje globalnog stanja va-
spase od koiozije elinu konstiukciju koju zduha nad Evropom.
uagnza Kameiii spome-
kiselina neunioljivo
U realizaciji EMEP-a uestvuje 24 zema-
nici fasade, naroilo krenjaki, lakode su
i
Ija, a metenja se sprovode na 110 stanica
opasno ugroženi. Kiselina reaguje sa kre- širom Evrope. Jugoslavija je prema utvrde-
njakoni i gradl sadru koju kiša veoma lako nim kriterijumima usvojila šesl planinskih sla-
spira odnosi niz plonike. Tako je mermer
i
nica: Mašun (Slovenija), Puntijarka i Zavižan
(Hrvatska), Ivan Sedlo (BiH), Kameniki Vis
najotpoinijim ma’terijalom, poslao iznenada (Srbija) i Lozaropolje (Makedonija). Na osno-
veoma nežan osetljiv. Zato su još polovi-
i
vu podataka uzoraka sa ovih stanica odre-
i

nom prošle decenije sa atinskog Akiopolja uje se kollina sumpor dioksida u vazduhu
uklonjene karijatlde koje su dve i po hiljade i obavlja se liziko-hemijska analiza padavi-
gndmn kiasile ulaz u hram boga zemljolresca na u dnevnim uzorcima (kiselost, provodlji-
vosl jonske vrste). Rezuilali lih merenja do-
i

postavljeno ven opije od plaslike i slakle- odnose na dugorono

prolokola ko|i se I stavljaju se centru Lilstiomu, a po isleku ka-
i

ralori zapadne Evrope la- siranjePrograma za procenu praenje pre i

lendarske godine podaci sa svih 110 stamca
eoma zaposlenl pokuša- nosa zagaujuih malerlja u Evtopi (EMEP), se objavljuju u godišnjem izveštaju.
elinjene ipkasle ukiase za sman|lvanje emisije sumpora smanjiva- I
Podaci sa naših stanica za period od
h kaledrala. emisije azolnih oksida. 1982 -1987. godlne govore da je od ukupnog
nlin Ijudima? ako ak I Evropske države svake godine Izvršnom broja kiša lokom jedne godine otprilike jedna
e nikada neele dozvoliti organu Konvencije dostavljaju pregled mera treina bila kisela (sa pH manjim od 5,6), ali
ur kisele kiše mogu vas
i iakcija za smanjenje zagaenosti vazduha, da su ponekad padale veoma kisele kiše i

u raznlli nalna. madicin- koji ireba da akluelne nivoe emisija

sadrži i
sa pH laklorom manjim od 4. Broj ovih kiša
sumpornih jedlnjenja azolovih oksida. Koii-
i
nije velik, u lom perlodu se kree od 7.
i

vazduhu ine ovili malerija koje pojedine zemlje emi- 1982. na Puntijerki, do 0 što se vlše pula do-
smanjilo sinilno; lujn u almosferu se procenjuju na osnovu
gaalo na Mašunu, Zavižanu. Ivan Sedlu i
ska Islraživanjn jre kako sumporno zaga- ulroška goriva sirovina u industriji, rudarstvu
i
Lazaropolju.
denje va.’dulm iku|e kod dece oboljenja komunalnoj delatnosti. Bilans emisija sum-
i
Sledeih godina srednje godišnje vredno-
gornjili disajrnh va, a kod odraslih bolesli por dioksida i azotnih okslda u našoj zemlji pH
|
sli laktora pokazuju uglavnoni dalji Irend
pokazuje porast produkcije, to za sumpor opadan|a u odnosu na prosek
i
prelhodnog
^fflako^ i i ozbiiina oposi-osi od dioksid sa 1 300 000 tona u 1980, godinl na
petogodlšnjeg perioda.
iz

1 650 000 lona u 1989. godini, za azotne i

okside sa 350 000 tona u 1980. godini na Pr ogrn mi o efeklimo

eiHie <iek>bada|u urvise 480 oou tona u 1988. godini. Smatra se da
|e ovakav porast izmedu ostalog posledica i

neracionalne potrošnje energije, jer bruto Zemlje polpisnice Konvenclje o prekogra-

produkl zemlje nije rastao u tom periodu S ninom zagadivanju vazduha na velikim uda-
obzirom na ovakav trend, Jugoslavija nije Ijenostima sarauju na istraživakim razvoj- i

mogla polplsali prolokole o smanjivanju eml- nim projeklima usmerenim na praenje utica-
slja sumpor dioksida i azolnih oksida. |a zagaenog vazduha na žlvotnu sredlnu

Na osnovu izveštaja i podataka iz mreže oveka. Trenulno su u toku projektl izuava-

mernih stanica svake godine se izraunava nja elekata na materijale, ukljuujui istorij-

depozlclja sumpora ske kultume spomenike, na vodene ekosi-

azota medu zemljama
i
i

Evrope Sto se tie naše zemlje, 1980. godi- steme. na tlo, podzemne vode vegetaciju, i

ne u njoj je pretežno deponovan sumpoi iz: na Ijudsko zdravlje vidljivosl. Ovi projekti i

Italije - 89 000 - 63 000 I, e- Ireba da donesu kvanlitativne ocene etekata

1, Madarske
lioslovake - 35 000 t, DR Nemake - 32
000 t, Poljske 27 000 t Bugarske - 23 000 i
1 1988. godine sve su ove vrednosti smanje-
ne. naroilo emisija iz Itallje koja je svedena
’prljavog' vazduha
pojedine komponente
našeg okruženja, a pored loga, oni treba da
na nlvou zemalja uesnica olakšaju prlkuplja-
nja sveobuhvatnih upotrebljivih podataka o

golovo polovinu. U islo vreme, iz jugoslo- ,

veliskih izvora sumpor je najviše deponovan
u Rumuniju - 35 000 I, SSSR - 26 000 I,
Madarsku - 25 000 t, Bugarsku - 14 000 I
i llaliju 10 000 t, da bi se 1988. godine sve
ove vrednosll poveale, mada ne drastlno.
Prema ovim podacima, u odnosu na sve
oslale evropske zemlje. Jugoslavlja je 1980.
godine uvozila ukupno 625 000 I sumpora, a
izvoeila 364 000 t, a 1988. godine je uvozila
502 000 t izvozila 370 000 1. Smanjeni u-
i
-
prornenama slanja životne siedine. Pivi za-
dalak istraživanja je da se odrede Irenulno
stanje — stepen i geogralska rasprostranje-
nost nepovoljnih elekata, a da se zalim pred-
vide dugoroni Irendovi i promene. Prikuplje-
ni podaci Ireba da pruže detaljnije inlormacije
0 odnosu doza-etekat u raznim geografskim
1 kllmatskim oblaslima.
Na žalost, naša zemlja se do sada uklju-
u meunarodni program saradnje

voz* oigledno je posledica mera (uglavnom

uvoenje novili, islijih lehnologija) koje su ukljueni u rad programskih ekspertnih rad- i

pietežno zapadno-evropske zemlje preduze- nih giupa propuštena je Idealna prilika da se

le u cilju omisije sumpora. Porast emisije u

na brz jednostavan nain dode do vrhunskih
i

Jugoslaviji takode se nije izrazilo pokazao u saznanja lezultala, kao i prilika da se utie
i

povecanju 'izvoza', što znai da je taj višak

na opredeljenje u politicl i strategijl u ovoj
velm delom ostao kod nas, ili je izvezen u oblasli koja može i treba da ima dalekosežne
- privredni ekonomski razvoj
vanevropske oblasti, i

EMEP je integralni deo Konvencije, a

•• -
sprovogir-' Mirjaiui lli
 17/Februar 1991.
predslavlja izvrstan ekološki liller. A razlog
za lo je usporavanje proloka vode koje dovo-
di do neoekivanog laloženja velikih kollina

Sve vee zagaenje sedimenala na dnu Dunava. Poveanje tog

taloga (mulja) primeeno ja ak
i kod Bake

Dunava Palanke. Laboralorljska ispitaivanja log mulja

daje nam pravu sliku zagaenja vode Duna-
va sa leškim melalima, pesticidima, promene
u radioaklivnosli, kao i poslojanje radionu-

0TR0VNA kleida u njoj. Moram da napomenem da sa-

mo pomou biologije možemo da utvrdimo
stvarne parametre zagadenja neke vodene
mase i lo za duže razdoblje, jer oslali „doka -
VODA zi" Imaju vrlo kralak vek Irajanja, pošlo živi
svel kod svakog zagadenja
ve štelnih malerija. To je i
dugo uva
najbolji pokazalelj
Irago-

u kakvom je slvarnom stanju kvalitel vode.

PLAVE REKE Zato je I ispitivanje log vodenog živog svela

veoma znaajno za ekologiju, dok je samo
i uginue riba posledica mnogih
cvelanje algl
prošle godine, kod razllilih Irenulnih zagaenja, pre svega lok-

Zemuna, opet se pojavijla sinih".

Dakle, kao šlo smo videli, iz podataka dr
velika naftna mrlja. I opet je, Obuškovi, prema merenju hlorolila „", veli-
po ko zna koji put, zagaiva ku toksinost dunavska voda Ima na sekloru
Beograda, Golupca u erdapskoj akumula-
I

ostao nepoznatl? Najnoviji ciji. Njena ispitivanja pokazala su drastino i

rezultatmerenja koliine smanjenje hlorofila „" izmedu Balajnice i Ze-

Tefaitna t nfl<e muna, a iza Beograda. Razlog za lo je uli-

hloroflla „“ u algama i
i

Da bi ulvrdila slepen loksinosli vode Du- vanje, ekološki ve mrlve, Save u Dunav.
nava u našoj zemlji dr Ljubinka Obuškovi. planktonima koji ž.ive tt Mada su ovo podaci iz 19. godine" -
rukovodilac laboralorije za hidroekologiju
rekla nam je na kraju dr Obuškovi - „slanje
zašlilu vode Inslilula za biološka islraživanja
i

dunavskoj vodi pokazali su da kvaliela vode Dunava, utvrdeno putem hloro-

.Siniša Stankovi" u Beogradu, izvršila je is- je ona kod Beograda, lila ,,a". nije se bilno menjalo ni do dana da-
našnjeg".
pmvanje sadržaja hioroflla „" u jugosloven- Golupca erdapskoj
i
skom sekloru Dunava. Ovi rezullali su ušli u
akumulaciji veoma toksina. S. Slojctnev
sludlju Evropske ekonomske zajednlce „Sla-
nje zagadenostl voda dunavskog sliva, mere
zaštite i racionalizacija eksploalaclje vodenih
resursa". Dr Obuškovi je uzorke dunavske
vode za analize sakupila u prolenim jese- i

njim mesecima na petnaest mesta, to uglav-

I

nom iza veih naselja iza uša znaajnih

ili

priloka Dunava. Rezultati istraživanja su po-

kazali pravo slanje loksinosli ove naše reke.
keje je veoma alarmantno na pojedinim nje-
riim seklorima.
Na ulazu u našu zemlju loksinost dunav-
ske vode nije velika, jer koliina hlorofila „"
kod Bezdana (Apalina) iznosi 65 mg po jed-
nom kubnom melru vode. Na maslu iza No-
vog Sada kolilna hlorofila ,a" je 41 mg na
kubnom melru vode, da bi se kod uša Tise
(Titel) regenerisala, pa zalo koliina hlorolila
„" rasle na zadovoljavajuih 63 mg. Ali zato
na ušu Save u Dunav ona naglo opada, šlo
znai da je kod Beograda voda veoma tok
sina. Tek iza Smedereva, usled dotoka sve-
že vode iz Velike Morave, koliina hlorolila
„“ raste na 32 mg po kubnom melru vode.
A onda dolaze crne lake toksinosti. Kod
Golupca kolilna hlorofila „“ se naglo sma-
njuje na jedva 5 mg (šlo je skoro dvadeset
pula manja koncenlracija nego u vodama
gomjeg Dunava). Na akumulacijl erdapa I

izmereno je samo 10 mg hloloflla „", da bi

se znaajna regeracija vode osetila lek posle
brane (18 mg). Ovako mala koliina hlorofila
„" opel draslino opada na izlazu Dunava iz
naše zemlje, iza Prahova.

Berdop ekolothi filtcr

Evo šla kaže dr Obuškovi kada je re o

velikoj koncentraciji loksikanala u derdapskoj
akumulaciji.
„Najvee zagaenje dunavske vode. pri-
melila sam, dogada se, kao po pravilu, u lo-
ku vikenda lo nou. Žapazila sam, takoe.
i

da do naglog pogoršavanja dolazi u sekloru

erdapske akumulacije, šlo znai da brana
 1 8/Galaksija 226

Amerike tcme sistema ka krilinosli. Kritinosl naslaje s Ire-

nulkom u kojem gomila preslaje da raste. To
se dogaa kada koliina dodavanog peska
Kako pristupiti dinamikim nelinearnim poslane u proseku jednaka koliinl peska koji
sistemima? klizi niz površinu gomile. Superkritinost
znai da je sislem u lakvom stanju da izazva-
ne lavine mogu bili kalaslrolalne.
Posebno je zanimljivo da leorija SOK po-
stulira evoluciju ka kritinosti raznovrsnih si-

Kritinost, slema kao spontan, Ij. samoorganizujui pro-

ces, a kritinosl kao Irajno stanje. Nakon lavi-
ne. sislem zadržava kritinosl. U sluaju go-
miio I— nerenja pokazala
' ' ' " '
'

lavinu.

fraktali
Piše: Boiidar Travica
i haos angažuju
ca.
samo veoma malu proporciju zrna-
Drugim reima, s lavinom se ne razreša-
va kritinosl krilinog sistema. Ako do lavine
pak ne doe, palo zrno ili prouzrokuje pad
manjeg broja drugih zrna, ili doprinosi evolu-
ciji sistema ka superkritinosti.
Pražnja amerikih naunika raznih usmerenja okrenuta
je jpš jedna poslavka leorije SOK zavreu-
I

dinamikim nelinearnim sistemima (DNS). Radi se o sistemima je posebnu pažnju. U predvidanju lavina mo-
ra se uzeli u obzir celokupna islorija sislema.
u stanju kretanja i sistemima ije se ponašanje ne
moie izraziti Parcljalni prislup ne daje validan rezullat. To
linearnim algoritmom. Na primer, statiki linearni sistem je je sloga šlo je sistem neslabilan na mnogim
lokacijama. ali je krilinosl iskljuivo njegovo
cenovnik prodavnici: jedna jabuka košta dinar, za dva se globalno slanje. Teorija SOK ima holisliki
dinara dobijaju dve jabuke, za tri tri, a cene se ne menjaju prislup samoorganizujuim kompleksnim di-
namikim sislemima. Teorija SOK je nova, ali
mesecima. DNS je cenovnik na zelenoj pijaci: jedna jabuka ima nesumnjive perspektive u islraživanju
takoe košta dinar, ali se za tri dinara mogu dobiti etiri graninih slanja DNS.
jabuke, za etiri dinara šest, a cene variraju s ponudom i
potrainjom iz sata u sat. Može li se upravljati DNS, ako je Fraklal je kompleksna geomelrijska ligura
koja se doblja variranjem veliine
nepredvidljivost osnovna odlika DNS? položaja i

nekog geomelrijskog oblika. Nacrlajte kva-

dral ABCD. Pronaile središnje lake njego-
Izvor amerifikom interesovanju DNS može mada ga
za razmišljanje, tvorci SOK nisu vih stranica povežile ih linijom. Ovim sle u
i

bili u granicama do kojih su došla islraživanja imali na umu, može da pruži savremeni Ire- kvadral ABCD upisali kvadral. Pronadite sre-
u momm punklovima amerike nauke i leh- nutak istone Evrope: recimo, šla sve može
i

dišnje lake stranica upisanog kvadrala i

nologije. Može bili u stvarnosli, koja iz per-
i da izazove inlernacionalnu lavinu nacionalnih spojite ih linijom. Ild . . Figura koju sle nacr-
spektive zemlje šlo ima posla sa celim sve- konllikata? No, da bi ovl primeri bili sasvim lali je, bezmalo, fraklal.
lom izgleda sve zamršenija. No. ovo je druga jasni, valja imali u vidu celinu leorije SOK.
Svaki od novo upisanih kvadrala ima po-
lema. U ovom izvešlaju iz Amerike izložiu
In leorije koje se bave rešavanjem lajni DNS.
To su: teorija samo-organizovane krilino- jica
Tvorci leorije SOK su Danac Per Bak
(Per Bak) Kinez Kan
i

imaju dokloral iz lizike,

en
Chen). Obo-
na islim su se
(
i
vršinu upola manju od površine kvadrala u
koji je upisan. Time je zadovoljen pn/i uslov
za dobijanje Iraktala: variranje veliine islo-
sti, geomelrija fraktala i leorija haosa. izslraživakim projeklima našli na amerikom velnog geometrijskog oblika. Drugi uslov je
Svaka leorija ponaosob osvetljava neki kontinentu. Dva su naunika najavila leoriju variranje položaja geometrijskog oblika. Za-
aspekl DNS, a ima i primera kombinovanja SOK u leto 1988. Odonda. Bak en su svo- i
datak je lak. Nacrlajle, recimo, eliri kvadrala
sve tri u jednom istraživakom projeklu. ju teoriju razvijali prouavajui velike zemljo- s osnovicom jednakoj osnovici kvadrala
trese, šumske požare sline prirodne slsle-
Teor a samo-organizovane krilinosli
'i
i
ABCD, meusobno paralelnim slranicama, i

,
(SOK) predvia da zrnce peska koje padne me koji se samorazvijaju do stanja krilinostl. lako da svaki od kvadrata jednim lemenom
na gomilu peska prouzrokuje Njihova islraživanja i leorija SOK koju razvi- dodiruje po jedno leme kvadrala ABCD. Za-
oburvavanje ili

nekoliko zrna ili pravu lavinu. Ovo |e grubo jaju poivaju na lizici DNS i geor ietriji Irakla- lim sa svakim od lih kvadrala ponovile proce-
lizikalno objašnjenje leorlje, koje služi više u
la, izmeu oslalog. ABCD. Sada imale
svrhu davanja primera nego šlo ukazuje na Teorij omplelni (raklal.
li

domete leorije. Ipak, poruka leorije SOK je Poznavaoci kkompjulerskih jezika mogu
ve iz ovog primera jasna: krupni efekli mogu lale
a
grudve snega lanano rušenje (._....
ili

zapoelo padom jedne od njih. Snežna

i<mu lapisau rekurzivni algorilam pod ijim
i
e
imati uzronike u pojavama koje su, same za diklalom kompjuler crtati razne Iraklalne ligu-
sebe, minorne. adina kao i ,edna uz drugu uspravljene domi- re. Problem se, istonjski, svodi na uveni

Predstavu o revolucionamom preokrelu u

mišljenju koji leorija SOK nudi lako je stei.
Zamislile da je gomila peska leklonska masa
u stanju stabnnosli slinoj pešanoj gomili.
Na leklonsku masu, zalim, deluje neki spoljni
impuls, koji je, spram gomile, kvantilativno za-
nemarljiv. Sla se može dogoditi? Pn/a opcija:
Skoro nišla šlo bi se geoseizmikim inslru-
menlima moglo izmerili. Druga
kalaklizma, kao kalaslrolalni zemljolres. Ili,
zamislile organizam ije je slanje na granici
zdravlja. Mali spoljni uzronik i - bolesl od-
—
e u kritinom stanju.
:emima
< Teorija, zapravo, osvelljava
tema koja dovodi do krilinog
,a malemaliki aparat za kvanti-
kovane relevanlnih velilna. Nekcliko klju-
nihSOK koncepata pomaže u dobijanju celo-
Kritinost |e stanje sislema u kojem mi-
opcija: Geo- norni spoljni uzronik može izazvati lavinu.
Lavlna je lanana reakcija, kao u iluslraciji s
dominama. Krilinosl svakog sistema se mo-
že kvanlilikovali. U sluaju gomile peska, kri-
—
„Kornjaa" program, koji je još Iri deceni-
je latentna konceplualnom razvoju jezika LO-
je poslužio
GO. Programer zadaje „kornjai" (pravou-
gaonik,laka na ekranu itd.) koja je okrenula
udesno komandu da eliri pula izvrši korak
jedan: kreiali se pravolinijski neki broj jedini-
ca, i korak dva: okrenuli se za 90 stepeni u
smeru krelanja skazaljke na satu. Uz lo, dok
i se ne ispuni odredeni uslov, kornjaa mora
da u svakom olpoinjanju kretanja udesno
smanjuje dislancu na pola. Po ispunjenju us-
lova. kornjaa se okree za neki ugao
“ '
i ponavlja.
sve i

nosi prevagu. tinost se meri odnosom visine i nagiba go-

Ekonomisli mogu da pokušaju rešili enig-
iu sloma berzi primenjujui paradigmu peš-
:ane gomile na koju pada novo zmce. Da
:e lavine socijalnih problema možda zainju
i razvijaju po scenariju leorije
Inojbeskonanosli u teorlji odavno poznata,
perkritlnosl. Subkrilinosl znai
li
pa ni zdravom razumu nije tua, maštovite
ma mala verovalnoa da palo zrnce može primene dobija lek s kompjulerima. Kompju-
SOK? Zanimlji- izazvali lavinu. Elekal je, naješe, evolucija ler jeidealna alatka za repelilivne poslove.
19/Februar 1991.

I
 20/GalakslJa 226

slavljanje DNS putem (raktala je takode us- rencijalne statlstike. Ali, osim za lormalnu vanju tajni DNS. Izmeu haosa i SOK postoji
pešno. tanost, teško da Im se može dati bilo koji inapadna lilozolska slinost. Lorenc je, reci-
U prlnclpu, svaka se sllka može Izrazltl drugi kredil. Socijalni polltiki fenomeni sa-
I mo, Ivrdio da su meteorološke prilike lako
Iraktalnim algoritmima. Budui da kompjuter stoje se iz ekstremno velikog broja varijabli kompleksni nepredvidljivi sistemi da nije n<
I

Izvrsno .razume" jezlk (raktala,(raktali su do- teško ,,uhvalljive“ sadržine. Uz to, jedne vari- moguno , n krillma Izazove
brodošli gde god je kompjuler upleten u po- jable nastaju, druge nestaju, sve u celini i
- uragan. Nije c sllno argumentu o m
li

sao skopan sa sllkama. Posebna |e pogod- uzev pre na sleru u kojoj caruje sluajnosl
lil nornom uzroniku a kojem poi-
nost šlo se (raktalna digitalizovana slika mo- nego na donekle predvldlvu kauzalnost.
li va teorija SOK?
'

že prenositi diljem Zemljine kugle, putem Teorlja haosa nastoji da takvim sferama '
poslednje primera kombi-
i

kompjutersklh komunlkaclonih mreža te na pristupi sistemski pronae obrasce u odno-

I novanja ovih teorija u istovetnom Istraživa-
relaciji Zemlja— kosmos, putem satelita. Ovaj sima razvoju koji, s aspekta strogog proba-
i kom projektu. Na primer. fraktali i haos teorl-
prenos je brz potencljalno jeftiniji od bilo kog
I
bilizma, izgledaju kao polpuna sluajnost ili ja koriste se u llziološklm islraživanjima Ijud-
drugog. pošto je za prenos Iraktalne ligure Upravo takav je pristup razvlo Eduard
!. skog srca. Jedno Istražlvanje sprovedeno nr
dovoljno prenetl algorllam kojl je crla. univerziletu Harvard došlo je do rezultata koj
inslitutu tehnologlje, potvrduju teoriju haosa. Sasvim suprotno va
Sk rlveni red -Ih. On je Izumeo trodimenzionalni lazno- žeem naunom zdravorazumskom uvere-
i

-proštorni grafikon (phase-space plot); putem nju da

zdravo srce ono koje ravnomerno
je
Teorija haosa |e,po dece-
sa svoje dve I kojeg je takama predstavio tri relevantne otkucava, pronaeno je da su varijaclje u
od Iri pristupa nelinaar-
nije razvoja, najstariji karakteristlke kružnog kretanja grejanog llui- sranom ritmu u korelaciji sa zdravljem pre
nlm dlnamlklm slstemlma predstavljenim u nego invarljantni rltam. Ritam zdravog srca
ovom tekstu. Koncept haosa je u vezi s pro- Lorenc je iscrtavao tri relerentne take za može varlratl izmedu 40 180 otkucaja u mi- i

babilistikim shvatanjem univerzuma po svaki momenal postojanja sistema. Ako se nutu, a prosenih 60 otkucaja po minulu mo-
kojem se kauzalnost može utvrditi predvida- i kružno kretanje lluida dogada bez utvrdivog že se menjatl za plus/minus 20 otkucaja u
ti samo do nekog procenta. Probabilizam se reda, take bi morale biti razbacane duž osa lleksibllnim vremenskim intervalima.
razlikuje od determinlzma, preovlaujulm u gralikona u maniru sluajnostl. Meutim, Lo- Grafika predstava potvrduje da je haos
prirodnim društvenim naukama do ovoga
i rencove take bi formirale kružni lok oko ne- normalno stanje zdravog srca. Kada se broj
veka, koji kauzalnosl smalra u potpunosli vidljive take, zalim bi. se skoncenlrisale uz olkucaja u sekundl nanese duž ose s vreme-
predvidivom. Probabilizam se, jasno, razllku- drugu osu, ponovo nainile kružni tok u su- nom, onda srce koje je doživelo inlarkt poka-
je iod Indetermlnlzma koji odrie kauzal- protnom smeru, tako redom. Ovaj je metod
I zuje ravnomeran rad nekoliko sati pre inlar-
nost, koji temeljniju primenu Ima jedino u
i grallkog predstavljanja haosa docnije usa- kta. Suprotno, zdravo srce, pak, uvek izgleda
(ilozofiji, humanistikim delu savremenih dru-
i vršen. Danas se smalra da haotini sistemi kao da ima „grešku", pošto ima vee amplitu-
štvenih nauka. Teorija haosa naslavlja se na sadrže utvrdivl red, koji se graliki predslav- de nego botesno. Faza-proslor gral pokazu-
probabilizam po tome što nasloji osvetlitl (e- Ija obrasclma popul Lorencovih krugova. je, medutim, da je bolesno srce kao umrtvlje-
nomene za koje probabilizam može dati Obrasci se nazivaju „udni privlalvai'' no budui da nema nikakvog obrasca, ud-
zadovoljavajua objašnjenja/predvianja. (strange attractors). nog privlaivaa, ve se take koncentrišu
Re je o veoma kompleksnim promenljivim i Teorija haosa Inspiriše istraživanja u lizi- jedna uz drugu, poput gustog klupka. Zdravo
(enomenima. Evo dva primera. kim, biološkim, kompjuterskim, Inlormatikim, srce, medutlm, pokazuje aktivnost na ovom
Probabilistika geodezija može zakljuiti pa I društvenlm naukama u
Americi. gralu, tj. olto je prlsustvo prikrivenog obras-
da e
se u odredenom periodu Morava izliti ca u veoma varijabilnom sranom rilmu.
Iz dela svog korlta s verovatnoom od 70 Doprinos fraktala u istražlvanju srca je vl-
procenata. Ovaj zakljuak predvia stvarnost Svaka od opisanih teorija daje doprinos še nego gralika. Ima islraživaa kojima Irak-
I zadovoljava u

ovekovu
sti hoe-nee
smislu davanja putokaza za
akciju. Od kakve je, meutim, kori-
zakljuak da je 50 posto ve-
osvetljavanju DNS. Teorija haosa direktno
„napada" problem idenlilikovanja reda u
stvu sluajnosli na koje lii DNS. Fraktali slu-
- talni llkovi pružaju intuitivni uvld u lizlološke
strukture. Prelpostavlja se, recimo, da je
struktura sranih krvnih sudova objašnjiva
rovatno da e u narednih pet godlna izbiti že za graliko predstavljanje pilotska istražl- i Iraktalnim algoritmima beskonane invarijan-
” -
signifikantni broj politikih kriza u istonoj vanja DNS. Teorija SOK može da posluži u tnosti. Kompjuterski model sranih kr
Evropi? U princlpu se zakljuci ovog tlpa mo- idenlilikovanju krilinog stanja DNS. Teorije, dova izraden Iraktalnim al
gu izvoditi metodama laktorske analize i inle- dakle, mogu zajedniki da rade na objašnja- nalik originalu.
 21/Februar

Da li je matematiki dokaz zaista dokaz ako niko Problem postojanja projektivne ravni spa-
u probleme osnova geometrije, preciznije,
ne može da ga proveri? u kombinatornu geometrlju svodi se na sle-
i

Ve više decenija matematiare mui

sledei problem: ,,Da li
postoji projektivna ravan reda 10?". Ovako iskazan, laiku
svakako lii na neku od matematikih besmislica sa kojima se
dokoni Ijubitelji intelektualne gimnastike zamajavaju u
slobodno vreme. Kako ovi dokoliari naješe rade po taka se na tano n +1 pravih; svake
nalazi
dve prave se seku u tano jednoj taki, sva-
nekakvim institutima ili univerzitetima na kojima, eventualno, ke dve take leže na tano jednoj pravoj.
i

imaju jedhom ili dva puta nedeljno obavezu da isto tako Najprostija projektivna ravan, reda 1, je
trougao - ima Iri (= 1 *+l+l) take Iri pra-
dokonim studentima održe po koje predavanje, nije ni udo — ve. Dokazano je da projektivna ravan reda n
i

pomislie pošteni inžinjer ili pravnik koji svaki dan uredno uvek postoji ako je n stepen prostog broja.
Svi brojevi manji jednaki od 9 su takvi, sa
odradi svoje osmoasovno radno vreme — šio se bave ovakvim
ili

izuzetkom Godine 1938.

6. je dokazano da
stvarima kada imaju toliko slobodnog vremena. Osim toga, projektivna ravan reda 6 ne postoji. Prvi sle-
dei „sumnjiv" broj je 10. Od tada, pa evo
niko ih dovoljno ne kontrolišje pa im stalno „bui u glavi". pola veka, je stajao (ili još uvek stoji, to emo
Piše: dr Milan Boži

lek vkleti) problem postojanja projektivne
ravni reda 10. Nikakav dokaz nije bio prona-
den i problem je uporno odolevao.
.
nešto više od godinu dana (Canadian
Journal ol Mathematics, Decembar 1989)
Lam, L
Thile i.S. Swiercz sa Konkor-
dija univerziteta u Montrealu su objavili nega-
tivan rezultat - projektivna ravan reda 10 ne
postoji!
Lam i kolege su problem napali još 1980.
koristeti superkompjuter CRAV-1A
rikom institutu za odbrambene studije.
Kako je problem konanog karaktera —
treba ispitati sve mogue projektivne ravni
reda 10 tj. one koje imaju 111=(10410+1)
taaka, upotreba raunske sprave je u princi-
pu mogua. Svaka hipotetina projektivna ra-
van koja se ispituje može se predstaviti po-
mou matrice 111x111 koja se sastoji od
nula Jedinlca (ako dve take leže na istoj
i Tirres-om se kao i sa školskim vlastima nije
pravoj na preseku kolone vrste u kojima se
nalaze te dve lake se stavlja 1, inae stoji
0), Ovakva matrica se zove matrica inciden-
cije. Inspekcijom svake takve matrice se. dl-
rektno proverava da je njome predstavljena
li
projektlvna ravan reda 10 tj. proverava se
da su ispunjeni uslovi 1. — 4. Meutim,
li
matrica tipa 111x111 ima oko 1037ra što je
broj sa 3708 cifara! ak
ako pretpostavimo
i blem se sastoji u tome da se dokaže
da CRAY-1A svaku lakvu matricu testira u
milionitom delu sekunde (a ne može) njemu
bi Irebalo 103 ”0 sekundi da sve kandidate
proveri. To je oko 103® godina! Vasiona je,
15
0’° godina.
ipak, stara samo 1 razmatrao program, kompjuter je problem
Da bi, dakle, rcšili problem Lam drugovi
su morali da ga nekako redukuju, da smanje
broj. sluajeva koje treba ispitati. Eliminišui
izvesne matrice kao manje
više evidentno
neodgovarajue —
na primer one koje imaju
previše premalo nula jedinica, pri emu
ili i
su neke droge eliminisall znalno složenijim i
analizama, oni su uspeli da broj sluajeva
svedu na „razuman", tako da je CRAY-u tre-
balo „samo" 3000 sati (125 dana), rasulih to-
kom dve godine rada, da ih proveri. Kona-
no, CRAY je „zakljuio" da matrica incidenci-
je za projektivnu ravan reda 10 ne postoji
tajsu rezdltat Lam i drugovi i objavili.
Ova objava je odmah izazvala rasprave.
Interesantno je da u raspravama nisu uesto-
vali
vom
ameriki poreski obveznici koji su sa
mogli da se zapltaju: „Šta to za naše
pare radi (ili ne radi) Ameriki institut za od-
nego da hari svoj desetak miliona poreskih
dolara vredari raunar na zamajavanje doko-
Možda su se i zapitali ša-
što to nisu i Objavili bojei se da bi Lam
idrugovi njihova imena zapisali pa potom nji-
hovu decu prijavili odgovarajuim školsko-
matematikim vlastima sa kojima se, kako to
dobro znamo, nije šaliti. Konano, možda, da
ne budem preterani pesimista, matematiari
dalje imaju visok ugled pa se smatra da je
i
sve što oni rade važno i korisno.
Rasprava se, dakle, nije otvorila ria ovu,
rekao bih, takode važnu temu. Drugo jd bilo
Ame- Naime, postavilo se pitanje Iz podnaslova
ovog lanka. Priznajem da sam ga pozajmio
od The New York Times-a koji je u vreme
publikovanja rezultata Lama i drugova, obja-
vio lanak pod tim naslovom. Kada novine
koje od matematikih znanja interesuje samo
finansijska matematika, objave
nak, tosamo može da znai da je naeta
tema od javnog znaaja. Sa The New York
i Koje je lo pitanje pokrenuto ovim lan-
šaiiti.
kom kao nizom drugih koji su se pojavili u
i
kompetentnijim asopisima? Pa, upravo ono
koje stoji u naslovu. Koliko dakle možemo
i
verovati dokazu za
— za koji nemamo ni
rimo da li je taan.
U principu, matematiki dokazi su nizovi
tormula koje su ili polazne pretpostavke ili su
izvedene iz prethodnih nekim unapred zada-
tim tormalno-logikim pravilima. Da li je neki
i „rešio". Objava rezullata nije izazvala ovoliku
niz tormula dokaz ili ne matematiar provera-
va tako što utvruje da su ispunjeni pret-
hodni uslovl. Može II se, akle, ovaj, ini se
ili
najosetljiviji posao u matematici, prepustlti
kompjuteru, preciznije, programu?
ili,
Formalno gledano, dokaz je formalni po-
stupak nema nikakvog posebnog razloga
i pjutera", ime se itaocu sugeriše da imamo
zbog koga on sam ne bi mogao biti izvršavan
na raunaru koji je sprava koja dopušta for-
malni opis formalno upravtjanje putem pro-
i
gram.a. Šta više, isto Statistiki posmatrano,
i mogunost greške je dramatino manja nego
u sluaju dokaza koji sprovodi ovek. Pitanje
jemeutim, u proveri. Svi matematiki dokazi
- kojima smo do skora raspolagali bili su „-
zumnog" obima, odnosno nezavisnl matema-
tiar ih je mogao proveriti u realnom vreme-
nu, a ak i ako se potkrala ncka greška ona
je, kasnije, jer su svi ti dokazi blli javno pubii-
kovani, mogla biti
22/Galakslja 226
Naglašavam, da je provera tanosti doka-
za vanmatemaliki postupak kako se to iii,
kaže, metamatematiki postupak. Pojava
kompjuterskih dokaza koji se ne mogu prove-
u realnom vremenu (a' verovatno ni od-
riti
a
- pitanje je ii bfcelokupna masa
šlampati
vasione bila dovoljna da se napravi papir i
štamparska boja kojima bi se ono što Je
CRAY radio 150 dana odštampalo), izaziva,
blago reeno, nelagodu.
.
Zanimljivo je da sam Lam kaže: „Naglaša-
vam da je ovo samo eksperimentalan rezul-
tat. On vapi za nezavisnom verifikacijom. ili,
još bolje, za teorljskim objašnjenjem." Dužan
sam da konstatujem da je prvi deo Lamove
izjave pogrešan — ne radi se o eksperimen-
talnom rezuttatu ve o matemallkom izvoe-
nju (program koji se „vrteo" na CRAY-u je
ovakav la- standardni, deterministiki von Neumann-ov-
ski linearni algoritam) — koje prelenduje da
bude dokaz. U tome je problem. Mi zapravo
ne možemo nezavisno proveriti da je ponu- li
eni dokaz uopšte dokaz. U,tom smislu je
razumljiv drugi deo njegove izjave.
' Pre petnaestak godina je iskrsao identF
an problem. Na Univerzltetu u Urbani — koji
kojl znamo da postoji ali jeve „izašao na loš glas" jer je na— njemu
najmanju šansu da prove- projektovana pn/a alomska bomba 'je ta-
kode korišenjem (tadašnjeg) superkompju-
tera rešen uveni „Problem etiri boje". Pro-
jli
opovrgne da je svaku mogue obojiti
sa etiri boje tako da svake dve susedne
zemlje budu obojene razliilom bojom. Svo-
denjem, opet, na veliki broj sluajeva koje je
raspravu kao sada, verovatno zato što se na
li
rešenje ovog problema dugo ekalo a, da bu-
dem malo zloban, zato što su kompjuteri ta-
i
da izauivali veliko strahopoštovanje. Ipak, i
danas se u matemalikoj literaturi navodi da
je problem etiri boje '„rešen uz pomo kom-
dokaz ,,ama baš ne sajsvim pravi".
Tada je loliko.reeno o ovom problemu.
a danas je rasprava znatno žustrija. Zašto?
Ako izuzmemo prirodnu brigu o stvamoj
ispravnosti ovakvog dokaza — možda je pro-
gram sadržavao neki bug? — možda je kom-
pjuter imao doživeo tokom rada
ili ne-
primetnu hardversku neispravriost, a ko bi
nam sada ponovo dao CRAY da ga muimo
novih 3000 sati?, ini še da je nešto drugo
po sredi. ini se da je narasla svest o drama-
tinom narastanju uloge kompjulera u našem
otklonjena. To se, uosta- javnom životu koji sada poinju da zadiru u i
1
intelektualni život, pa ak u matematiku sa- i
mu kao do sada neprikosnovenu autonomnu
delatnost Ijudskog uma.
Osim nelagodnosti koju ova pojava izazl-
se izjasnimo da li emo i ovakva sredstva
smatrati za legitimnideo matematikog apa-
rata. Lino mislim da matematiari nee za
dugo, a možda nikad, ovakve dokaze
i
hvatiti kao lege artis matematike dokaze.
Medutim morae da se pomire sa injenicom
da se matematika do sada bavila samo jna-
lom" konanošu beskonanošu a da je
i
svet „velike" konanosti njoj nedostupan.
Ukoliko želi da prodre u ovu, do sada nedo-
i
stupnu, oblast morae da se pomiri sa upo-
trebom kompjutera kao legitlmnog sredstva
za takve prodore. Ko zna, možda se time e
otvoriti nova oblast matematike. U poetku
i
e ii teško, ali emo
se zatim naviknuti. Ko-
nano, možda je simbioza sa eiektronskim
mašinama neki naš novi, tek otvoreni, evolu-
tivni put?B
 GALAKSIJA
.

¥£& 23/Februar 1991.

Ubrzo je „prepisan" na B jezik porliran
Raunarstvo na PDP-11 raunar. Jedan od najznaajnijih
i

koraka u razvoju UNIX-a je njegova imple-

mentacija u C jeziku. To je doprinelo njego-
voj porlabilnosti lakšoj prenosivosti na nove
I

UNIX
arhileklure raunara. Do 1973. ceo UNIX,
shell i korisniki programi bill su prepisani na
C jezik. U ranim sedamdesetlm godtnama i

drugi istraživai unular Bell Labs prihvalili.su

UNIX kao svoj operalivni sistem inlenzivno i

ga korislili za svakodnevne polrebe. Saznav-

ši za novi operalivni sistem, saradnici Colum-

Operativni sistem stariji

bia Univerzileta Iražili su dobili UNIX u iz-
vornom kodu, „source code". Ubrzo su zahte-
vi slizali od drugih univerzilela koji su ga la-
i

koe dobili uz odgovarajui ugovor da ga ne-

od mikroraunara e
rad
dalje distribuirati.
Thompson-a
Na ovaj nain su ideje
I Ritchie-a dobile izvanred-
i

PiSe: mr Dejnn Miloii

nu povralnu spregu sa univerzlteta u SAD i

omoguile višestruko korisno slrujanje ideja

izmeu akademskih
Operativni sistem Multics, projektovan šezdesetili godina, UNIX-a je dalje bilo
Ipak, dislribuiranje
formalno.
inslilucija

Zbog antitrus! dekreta, AT&T zva-

i
i industrije.
-
objedinio je gotovo sve što su dotad sistem inienjeri smatra/i nino nije imao pravo da zaraduje prodajom
potrebnim. Ken-u Thompson-u i Denis-u Ritchie-u nije bilo raunara. Zbog toga UNIX još uvek nije bio
podržan kao proizvod. Meulim, ovaj nedo-
potrebno toliko mnogo, napravili su UNIX. Za ostalo se statak bio je ujedno velika prednost UNIX-a.
i

pobrinulo hiljade programera, hakera, UNIX gurua i Postao je otvoren sislem. Mnogobrojni korl-
snici su samoslalno proširivali menjali i

entuzijasta širom sveta. Baziran na principima fajla i procesa UNIX, izmenjivali svoje doprinose linim kon-
UNIX je još jedan dokaz da su jednostavna rešenja najefektnija laklima ili preko UUCP (,,Unix-To-UNIX-Co-
"), koji je u lo vreme ve zaživeo omogu-
i najelegantnija. Ako neko i ima nešto protiv UNIX-a, dvadeset
i

avao korisnicima da preko lelefonskih pari-

i dve godine postojanja dovoljan su protivargument. ca vrše transler podalaka programa. Kada i

bi se dovoljno Izmena sakupilo, AT&T bi iz-

dao novu verziju UNIX-a odšlampao nove i

Šezdeselih godina. projeklovar je operalivnl Sanla Clara. Ipak, UNIX je oslao postoji.
sislem Mullics. Bio je lo do tada najsofislici- Poeo je kao obian operalivni sistem, na-
ranlji projekat u ovoj oblasli. Zapoel u jesen menjen programerima, a dobio je godinama
1964, završen i zvanino ponuen kao ko- mnoge ukrase, mnoge nove elemenle, po-
mercijalan proizvod oklobra 1969., ovaje pro- stao možda i slara frajla sa gomilom bižuleri-
jskal je oko sebe okupio mnoga uvena ime- je, ali dalje nosl u sebi duh eleganciju, ge-
i i
na slruCnjake iz kompanija General Eleclric.
i nijalnost su mu darovall Thompso'n
Bell Telephone Laboralories MAC projekla
I i Dennis Ritchie pre dvadeset godina. U sla-
sa MIT (Massachusetts Institule of Technolo vu UNIX-ovog amerikog punolelslva naslao
gy). Doneo je niz novih rešenja od kojih su je ovaj lanak. A lokom ovih dvadeset i dve
i
mnoga lek decenijama kasnije našla primenu godine poslojanja napisana je gomila progra-
i prirunike. U prvo vreme UNIX se izvršavao
golovo iskljuivo na PDP-11, DEC-ovim ra-
unarima. Godilne 1975 realizovana je biblio-
teka rutina u C jeziku koja je omoguavala
ulaz/izlaz na bilo kom raunaru na kome se
izvršava C jezik. Dve godine nakon loga,
1977, UNIX je portiran na Iri raunara bilno
razliita od PDP-ll. Ista godlna je znaajna
izbog loga šlo je prvi pul jedna komercijalna
kompanija poela da preprodaje i podržava:
inslalira servisira UNIX. Bila |e lo INTERAC-
i

u druglm sistemima. Npr. principi prslenova ma za UNIX, mnošlvo knjiga, postoje dva TIVE Syslems Corporalion. Najzad, isle,
u zašliti memorije implementirani su u mikro-
procesoru 80286 i 180386 preko dvadeset
godina kasnije. Golovo ceo Multics je
tovan u višem programskom jeziku PL/I. Im-
plementacija fajl sistema, upravljanja proce-
- svetska udruženja posveena UNIX-u. USE-
NIX EurOpen. Iri asopisa UNIXWORLD,
i

UNIX Review i Unigram X. dva konzorcijuma

Um« Inlernalional OSF, mnogobrojene kom-
i

panije koje rade sa UNIX-om, na UNIX-u . . .

1977 godine, naslala
bucija,
Dislribution").
ni shell,
nazvana
Sa njom
takozvani
1 BSD
C
slala je prva verzlja UNIX-a 'za mikrorauna-
je

je
i

shell.
pn/a Berkely dislri-
(,,Berkely Sottware
ponuen allernaliv-
Godine 1981 na-

sima mnogi drugi elementi Multics-a ni da-

i sasvim dovoljno da mu Galaksija posveli
i
re —
XENIX. Razvijen od slrane Microsoft
nas nisu izgubili na svežlni savremenosti.
i malo pažnje, zar ne? kompanije, i dalje dislribuiran od slrane San-
Ipak, laj dinosaurus, sa preko 300 000 linija la Cruz Operation (SCO), Xenix je mnogo
koda, ostao je za mnoge potpuno anoniman
Samo poneki enluzijasl zna da se još uvek
Istorija, verzije, namena uinio za široku rasproslranjenost UNIX-a na
jeflinimmikroraunarima. Godine 1983 AT&T
negde na Honeywell-ovim raunarima vrli je- Posloji mnogo pria o lome kako je naslao zvanino dobija pravo da prodaje UNIX i lo
dan od najuvenijih operativnih slstema u UNIX. mnoge su ve dobile milski karakler. ini sa UNIX Syslem V verzijom. Nakon aka-
raunarske tehnike.
teorijiu Jedna od verodosfojnijih varijanli je sledea. demskog. UNIX ubrzo poslaje komercljalno i

Nakon što su se istraživai
povukli sa projekla. jedan od programera, po
imenu Ken Thompson, napisao ]e operallvni
sislem za tada raspoloživi PDP-7 raunar
Neosporno insplrisan Mullics projeklom. ali
Bell Labs-a Dvojica inženjera iz AT&T Bell Laboratories
ueslvovala su u Mullics projeklu. Želei da
sauvaju neke od kvalileta ovog operalivnog
slstema, 1968 samoslalno su poeli da razvi-
i jaju novi operalivni sistem. Ova
udo. Nudi se na raunarima od personalnih
do velikih, mainframe raunara. Od višekori-
snikih raunara do jednokorisnikih gralikih
radnih slanica, na Iransakcionim komercijal-
verzija sisle- nim sislemlma, nauno islraživakim . .

svestan svih njegovih nedoslalaka, Ken je
dao prve konlure operalivnom sistemu UNIX.
Mullics je blo glomazan, spor, višekorisniki:
Mullics. UNIX je bio mali, eleganlan, inicijal-
namenjen jednom programeru, bio je anli-
UNIX Islorija je poela. Na
teza Multics-u:
USENIX
ma ve je sadržavala cenlralne karaklerislike Pojava grafikih radnih slanica i mikro-
sadašnjeg UNIX-a: hijerarhiski fajl sistem, procesora i80386 bila su dva sledea znaaj-
specijalne fajlove za uredaje i direktorijume. na koraka na razvojnom pulu UNIX-a. Na
komandni inlerpreler nazvan Ijuštura, „Shell" grafikim radnim slanicama UNIX je usvojen
ild.Da bl ga razlikovali od imena Mullics, na- kao de facto standard. Sklonost tehnlki ori-
zvan je UNICS, ovo ime je uskoro skrae- jenlisanlh programera UNIX-a imala je za po-

„
prošlogodišnjoj konferenciji upilan no u UNIX. Proširen sa još nekoliko progra- sledicu jedinslven izbor UNIX-a za operalivni
šla misli danas o UNIX-u, Denis Rilchie, dru- ma za editovanje obradu teksta, UNIX je us-
i sislem na radnim slanicama. Koliko je lo
gi od krealora UNIX-a je odgovorio: se koro zvanino inlerno ponuen unular Bell znaajno pokazuje sve vei procenal proda-
osea olac deteta koje je napunilo 20 godi- Labs, kao slstem za obradu teksta. Prvi si- lih radnih slanica u odnosu na druge vrste
na?“. stem nije imao dokumentaclju, memorijsku raunara. Pojava mikropracesora i80386,
UNIX je nazivan evnuhom — „Eunics", ili zašlitu bio je napisan u mašinskom jeziku.
i
najavljena još njegovim prethodnikom
Multics-om bez muškosli, kako je revollirani, Ipak, prlhvaen je od strane istraživaa unu- 180286, oznalla je drugu mladosl UNIX-a.
dugogodlšnjl sislem administrator na Multics- lar Bell Labs lo je omogullo Thompsonu
i i Arhilektura ovih procesora dosligla je nivo
-u regislrovao svoja kola u Silikonskoj dalini, Ritchie-u da nastave sa njegovim razvojem. miniraunara iz vremena u kome je UNIX
 24/Galaksi|a

projeklovan, tako da je UNIX ovim mikro-

procesorima našao idealno okruženje.
Islorija UNIX-a se dalje naslavlja. Nove
i

verzije samog UNIX-a njegovih derivala ili

svakodnevno se pojavljujii. UNIX Syslem V

4.0, 1,
OSF-l dobijaju nove karaklerislike,
uvek bolje, podesnije od prelhodnih, ali ono
šlo je još znaajnije, duh osnovne ideje i

Thomposon-a Rilchie-a nikad nisu napušte-

i

ni.Jednoslavnosl i elegancija rešenja možda

su ponekad zanemareni, ali su uvek iznova
postavljani kao novi — siari cilj.

Verzije i brojevi su prilino dosadna slvar, pa

se i autor teksta nerado ptihvala ove neza-
hvalne dužnosti. Meutim, seajui se svih Rasproflranjenosi UNIX-a na razliilim
svojih dilema u vezi oinogih, ponekad nera- i

zumljivih naziva UNIX-a, kao i mnogobrojnih

pilanja znatiželjnih kolega, u što je mogue
kraem obimu bie izložena nomenklatura I
Sa pojavom UNIX-a došlo je do otvorenih
sistema. UNIX je portiran na razliite arhilek-
Kroz svoju istoriju UNIX je imao više proi- lure na sisleme razliitih proizvodaa. Sada
i

zvoaa još više verzija. Unular Bell Labs

i
se kupci više nisu morali tesno vezati samo
postojale su razliite verzije UNIX-a, numeri- za jednog proizvoaa. Ukoliko je razvijena
aplikacija za verziju UNIX-a na jednom siste-
sane arapskim brojevima, od kojih su znaaj- uspeh. Najbolje kotirane kompanlje u ovom
ne V5, V7 itd.. sve do verzije 9, koja više I
mu, relativno je lako prebaciti je na verziju
tržištu, Hewlel-Packard, Sun Microsystems, UNIX-a na drugoj vrsti sistema. Bilo je to
nije UNIX VEC Plan 9, distribuirano okruže-
Digital Equipment IBM, imaju svaka svoju
i
olakšanje za korisnike za proizvoae sof-
nje. Zvanino distribuirana verzija od strane
1.
i

verziju UNIX-a, HP-UX, SunOS, Ultrix i tvera. Velike kompanije morale su se prilago-
AT8T-a poela je verzijom pel, oznaenom
dili. jer kupci su tražili sistem sa UNIX-om.
rimskim brojem, V, dok su razliite verzije i

podverzije obeležavane arapskim brojevima, Zalo su bile prinuene da, nerado doduše,
porliraju UNIXina svoje lamilije raunara. Bi-
kao npr. najnovija verzija V 4.0.
lo je ipak bolje zaraditi manje pare nego nika-
Na univerzitetu Berkely obavljen je niz
eksperimenata i uinjen znatan doprinos raz-
voju UNIX-a, izmeu oslalog nt Pogodnosl otvorenih arhltektura na indi-
rektan nain korisli i proizvodaima hardvera.
Posedovanjem olvorenih sistema UNIX-a i

slranini lajl sislem, ekranski kao interfejsa koji detiniše porlabilno stan- i

(„screen”) editor, itd. I danas traje razvoj skim krugovima univerzitela i nauno islraži- dardno okruženje, proizvoai su rastereeni
UNIX-a na ovom univerzitetu. U loku je npr. vakih laboratorija. 2bog anlitrust ogranie- brige o kompatibilnosti operativnog sislema i

polpuno izbacivanje AT&T koda iz Berkely nja. UNIX je u izvornom kodu besplatno dis- aplikacije i mogu u polpunosli da se posvele
distribucije UNIX-a što distribuiranje ove e tribuiran Univerziletima širom SAD. Slinu
stvar uradila je kompanija sa PDP DEC
razvoju pogodnijih snažnijih hardverskih ar-
i

ovog prislupa.je
hiteklura. Najbolji pokazalelj
verzije uiniti potpuno nezavisnim od AT&T-
i i

kasnije VAX raunarima. Sludenti koji su se portabilnost UNIX-a na vertikalno kompatibil-

a, koji za sada postavlja ogranienje svim
školovali na ovom okruženju, po završetku nim arhitekturama razliilih proizvodaa. U
zvaninim dislribulerima UNIX-a baziranim
studija hteli su da imaju te isle resurse na navedenom primeru na slici mukotrpno je
na nekoj od verzija AT&T distribucije. Slian
(„
i

cilj imaju OSF Software Foundation") radnom mestu. lako iznuen, bio je to pravi ostvarena hardverska kompalibilnost u verli-
i FSF („Free Sostware Foundalion"). potez, velika reklama i kasniji komercijalni kalno prikazanim familijama procesora UNIX
Microsolt kasnije SCO implementirali su
i
uspeh kompanija AT&T DEC. i omoguava relativno dobru kompatibilnost
Xenix, verziju UNIX-a za mikroraunare. Kao Posmatrano lehniki, UNIX je idealno ne samo po vertikali ve i po horizontalnoj
okruženje za razvoj programa. Primedba da osi u ravni razliitih procesora.
što je pomenuto, ova verzija imala je izuze-
nije orijentisan ka korisniku je na mestu. Pored okruženja za razvoj programa, na-
lan znaaj za rasprostranjenosl UNIX-a. Ni-
ska cena mikroraunara omoguila je njihovu UNIX nlje operalivni sislem kao što su MS menjenog nauno-tehnikim aplikacijama,
primenu u najrazliitijim oblastima ovekove DOS slini. On je namenjen programeru, da
i UNIX sve više postaje operativni sistem širo-
što udobnije elikasnije razvija, leslira izvr- kih namena. Za UNIX se pišu nove portiraju
delatnosli. Portiranje UNIX-a na i80386 bazi-
i i i

ranim mikroraunarima izjednaila je mikro- šava svoje programe. Upravo zbog toga postojee baze podataka. Tri najpoznatija
raunare sa nižim verzijama miniraunara UNIX je neprikosnoven u oblasti nauno-teh- proizvoaa baza podalaka, Oracle, lnlormix
nikih primena. Ingres, imaju verzije za UNIX to za razliite
(,,low end") i
proširila domen primene. Danas i i

Iržište SCO Xenix-a predslavlja znaajan

Meulim, nisu samo naunici sludenli i proizvodae hardvera. Najpoznatiji proizvo-
segment celokupnog tržišta UNIX-a. SCO imali korisli od UNIX-a. U ovakvom okruženju dai soltvera za MS DOS portiraju svoje apli-
Xenix je postao deo faclo slandardni UNIX prolitlrao je sam UNIX. Brzi fajl sistem,
i kacije na UNIX. VVordperfecl, Microsoll
na mikroraunarima. upravljanje straninom memorljom, „sockel" i Word, Autodesk Autocad, ak Lotus 1 -2- i

Još od 1979 postojale su verzije UNIX-a mnoga druga dostignua potiu iz ovakvog 3 ve su portirani UNIX-u. UNIX ulazi u
za mainframe raunare Amdahl IBM su ve i
okruženja. Iransakcionu obradu podalaka i rad u real-
lada inlerno imali UNIX za svoje raunare. nom vremenu, oblasli primene za koje do-
Danas UNIX predstavlja najbolju ponudu na skora tradicionalno nije bio pogodan. Posta-
UHIJLJ
Iržištu velikih raunara. Cena mainlrame - sistem jui standardan operativni sistem, UNIX se
polako menjao dobijao karaklerislike koje
unata je izuzetno velika proizvodai ne i
i

mogu sebi da dozvole velike investlcije u sof- Nekada su se sistemi kupovali tako šlo bi se su bile polrebne korisnicima. Danas se može
tveru. Posedovanjem UNIX-a ostvaruje se odabrao „zdrav" proizvoa opreme, konligu- primeniti u skoro svakoj oblasti.
kompatibilnosl, korišenje postojee baze racija hardvera uz njega soltver. Svaka od
i

razvijenih programa. Dakle inveslicije se vi- poznatih kompanija imala je svoje sopslvene Rasprostranjenost
šeslruko smanjuju. verzije zatvorenih sistema, Veliki prihodi
Gralike radne stanlce obeležile su kraj ostvarivani su upravo uz pomo te zatvore- UNIX je jedan od najrasproslranjenijih opera-
devete decenije ovoga veka na velika vrala i uvek bio vezan za
nosti, jer je krajnji korisnik livnihsislema. To je višekorisniki operalivni
ulaze u novu deceniju. UNIX je golovo isklju- proizvodaa, bez obzira da je u pitanju har- li sistem opšte namene, portiran na raunari-
ivi operativni sistem na radnim stanicama i dver, sottver ili neki korisniki programi, kao ma razliitlh snaga. arhitektura i proizvodaa.
ima dobar deo zasluga za njihov komercijalni na primer baze podataka. Koristi se za aplikacije razllltih namena, po-
 25/Februar 1991.

do $12,000 $350,000 i vise 0 svega misll na multlpro-

. 40%
DOS
53
Automatizacija poslovanJaZZr.r.'.'.'.'.’. 38%
Transakciono poslovannje (OLTP) 43%
Prodaja marketing
i
45%
84% od 129 anketiranih radilo je sa UNIX-

Rasprostranjenost UNIX-a po apllkacljama

fl^^^H^HI to nabrojati još neko-
liko karakterislika koje se mogu dodati UNIX-
u, možda napravitl idealan operativni sistem.
Meutim, ne Ireba opet težltl ka Multicsu. Is-
torijske greške ne Ireba zaboravljati. UNIX
jedna dlvna stvar. Zamišljen je kao Igra dvo-
jlce zanesenjaka, kao zaraza koja se prenela
na hilje''"
Rasprostranjenost na jejtnum ratmarlmt. Rasproslranjenosl na vellklm raunarimn pravljei
ruje d

Ireba i proizvoaa. Ipak, UNIX nlje sve I ne Levi graflkon prikazuja rasprostranjenost Povodom dobljanja Turing-oi
može da rešl sve probleme. Zato | najbolje UNIX-a jettlno
'-‘tinoj klasi raunara, u porede- nagrade, Ritchle je u asoplsu Communlca-
opet sevratiti citrama, jer ma koliko one bile nju sa druglm operativnim
op sistemima. Pošto tions of the ACM, Izjavlo da je do tehnikog
dosadne nedruželjubive ipak nedvosmisle-
I
je poredenje izvršeno
. .
izvrš .
po broju instaliranih si- nesporazuma izmedu njih dvojlce došlo sa-
no nemllosrdno pokazuju statistiku.
I slema, gralikon treba uzeti sa rezervom. mo jednom, obojlca su greškom napisali jed-
Na prvoj sllci prikazana je rasprostranjenosl UNIX je višekorisnikl sistem, tako da u pore- nu istu rutinu, Kada su uporedili dva lislinga
UNIX-a raunarima razliilim po vellini. Vidl denju sa MS DOS-om bro| installranih siste- asemblerskog koda, zajedno sa komenlari-
se da je najrasprostranjenijl na mlkrorauna- ma nije pravo merilo. Takoe, prosena cena ma, oni su bili potpuno identlnl. Za njlh dvo-
i to je trend koji Iraje. Anallza industrije UNIX sistema obino nadmašuje cilru od jlcu je Brian Kerninghan na UKUUG konfe-
rendji, ovoga leta u Londonu, Izjavlo slede-
100 000 $ inill su 58% ukupnog broja siste- bližim korisniku, e: „Dobri programeri su desatak pula boljl
ma; 1988 godine sistemi preko 100 000 $ i- DOS-u. A korisnika ne interesuje mnogo da od obinih. Thompson i Ritohie su desetak
nlli su 42%, a 1992 godine sisteml preko II se operativni sislem na njegovom sistemu puta bolji od dobrih programera". Priu o
1D0 000 $ inie 33%. zove UNIX, MS DOS nešto tree, ve daIII UNIX-u zapoela su dvojlca Izuzelnih progra-
Na radnim stanicama, UNIX se po ras- liaplikacija koia se izvršava na njemu odgo- mera, ali vaspltalo ga je hiljade drugih gurua,
proslranjenostl nalazl na drugom mestu. vara njegovim potrebama ne. ili noobdlja, samozvanih priznatih programe-i

UNIX radne stanlce predstavljaju ponavlja-

i
Grafikon rasprostranjenosti UNIX-a ra-
nje Istorije PC raunara PC su u poetku ku- unarima srednje cene ($12000 - $35000)
povall samo oni kojima |e blo potreban, a sa- pokazuje nedvosmislenu domlnaciju UNIX-a. ja ide nezadrživo napred, leško je oc
„
da toini veina. U trenulku kada cena rad- To upravo domen Jaklh personalnih rau- automobila, ma kako elegantan blo, napravili
nlh stanica bude dovoljno niska ova predvi- nara, radnih stanlca mlnlraunara gde UNIX
i sportski aulo. Ko je doslojni naslednlk UNIX-
danja a
se ostvaritl. Ve
danas cena jeflinl- neprikosnoveno vlada. a? Mach — savremeno jezgro sa Carnegle
Jlh radnlh stanica konkurentna je sa cenom lako je procent rasproslranjenosti UNIX-a Mellon Unlverziteta, Plan 9 - novi operativnl
PC raunara. na velikim raunarima na prvi pogled mall, sistem iz Bel Labs, nešto tree.lli lome, O
udeo UNIX-a u ovom domenu je izuzetno malo vlše, u jednom od
narednih brojeva.
znaajan, pogotoVu što Irend ide u njegovu
korlst. Sem toga, ne treba zaboravili da je
$12, 000-5350,000
ovo oblast gde je inerclja znaajna. Korisnik
relallvno retko pravi velike promene bilo u
hardveru ill u soflveru postojeih sistema.
Ankela UNIX-a u funkclji njegove primene

-
pokazuje da su gotovo ravnomerno raspode-

Budunost • 11 MFKfl V * ^
Poslednjlh nekoliko godina ve je ostvaren i L?l '0 K N I «
dobar deo budunosti UNIX-a. Pri tome se
misli na orijentisanost ka korisniku („user
friendl/') na neke
i oblasli primene, kao što
su transakciona obrada, rad u realnom vre-
menu slino. Ipak, u ovim domenlma neop-
I i

hodna je dalja dorada poboljšanja. i

WITH N0 BALLS
obino konlca daljeg razvoja, all standardi
su neophodni induslriji. Trenutni procesi
standardizacije su u toku. Organizaclje kon- i

Ostall zorcijumi kao što su X/OPEN, OSF, Ul,

46.8 IEEE, DARPA, itd., aklivno ueslvuju u deli-
nisanju standardnog operativnog sistema.
Rasprostra njen ost na raunarinta srednje c Trea oblast daljeg razvoja UNIX-a je u
prilagoavanju savremenim arhiteklurama
 GALAKSIJA Trendovi
26/GalaKsl|a 226

Humanistike nauke Piše: Vesna osi

ALAN BLUM: ,,Na

univerzitetima dugo
postojala zavera poricanja
problema superiorne jedinke
u demokratskom društvu,
narotito one sdarom strašu
i

za vladanje. Univeaiteti su se
odjednom našli suošeni sa
potencijalnim vladarima koji
su ih optuiivali za
saužesništvo u zloinu
gospodarenja."
 .

27/Februar 1991.

„Može se Imali razumevanja, ak saosea-

nja, za osujeene sklonosti, Ijubav prema
slavi koja ne može javno se iskaže, za a
zahtev za priznavanjem sopstvene Izvrsnosli,
što je sve sadržala polltika kampusa šezde-
selih. Medutim, licemernost svega toga i

neupuenost u ono što ovek mora da zna i

da rizikuje da bi blo politian ulnlle su spek-

takl više odbojnim nego dirljlvlm. Oespotski
Impuls maskiran je kao demokratska sami-
lost, traganje za razllkom kao Ijubav prema
jednakostl. Uz polpun nedostalak samopo-
znavanja pobeda je bila laka. Elita treba da
bude zaista ellta, a ovl su elitisti došll do
ugleda za kojlm su žudell a da ga nisu zaslu-

Kada Je daleke 1814. godine uvaženi lord

Bajron napisao jednom prijatelju da se „Šek-
splrovo ime, u to možete bitl sigurni, nalazi
na apsurdno visokom mestu spustie se“. i

nljemogao ni da sanja da otac Romea e i

ulijete, ne samo postatl dragulj u krunl sva-

ke katedre za engleski jezik I knjlževnost, ve
da e
„kanonizacija" književnostl postati vru-
e pitanje novog doba. Te kao što je svoje-
vremeno predavatl Sekspira umesto klaslka
predstavljalo radlkalnu novlnu, lako je i kra-
jem devedesetih ulazak „ženskih, manjinsklh
I obojenlh" plsaca u panteon „obaveznlh", od
mnoglh (i ne samo uvara tradicionalnih za-
padnih vrednosll) doživljen kao svojevrsm I

pu, loš ukus povladlvanje novlm autorltetl-

I

ma iji se senzibllltet lormirao u krllu Intelek-

tualnih trendova roenih 60-ih godlna.
otvara novo preispitivanje kriterijuma vred- Sol Belou Bluma vidi kao uenjaka kojl je
Konceptualna lavlna novih jeretlara, kojl- i

nosti; naime, da je sposobnost pak rasa, naumlo da prosvetli, a s druge strane je kao
ma se hijerarhizovana književnost popela na
II ili

boja kože, pol, nacionalno poreklo, religija, pisac od Aristofana drugih uzora nauio da
i

vrh glave, olvoren Pandorin koveg za svoj

legalitet na slrogo konlrollsanim policama re-
seksualna orljentacija -
ono što daje dovo- prosveenje Ireba da bude zabavno. zai- i I

Ijanuslov za prouavanje humanlstlklh nau- sta, govorei o mestu humanistiklh nauka

zervlsanlm za intelektualne kraljeve - osvo :
ka, te ulaznicu u klub besmrlnih? A da dlle- na univerzltetima, naziva Ih „potopljenom sta-
jlla je na Stenford unlverzitetu. Palo Alto, kull
ma nije naduvana ni ishltrena, ve zblljska i rom Atlantldom", kojoj se ponovo vraamo
grad raunarske tehnologije, pao je na ispitu
stvarna, vidl se po promenama koje se odl-
i da pokušamo „nai sebe sada kada |e svako
iz knjlževnostl. dok su jednl Izjavljivali sau-
I

eše, poput amerlkog sekretara za obrazo- gravaju. Uostalom, ni u domaem okruženju drugl od toga oduslao". „Humanlstlka je nallk
slinš pitanja ne spavaju zimsklm snom, iako parisku Buvlju pljacu, gde
vanje, drugl su se samokrltlkl, poput Mar-
možda nlsu prezentovana na animatorski na- , Ijudi o.
džorl Garber, upravnlce za poslediplomske
studije na odseku za engleskl jezik na Har-
in amerlklh polemlara, nltl im javost prida-
je adekvalnu pažnju, u svakom sluaju bitl
vardu, poslpali pepelom tipa „nismo zanema-
ne bitl na splsku llterature na YU scenl je
rivall samo žene, ve
itav trel svel". Po- I
III

vrlo sporno, polemlno, glavobolno sve zao-

I

I posla iz zavlaja'. Za Sola Beloua

i

smatrano Iz ugla legendarnog kursa humani-

štrenije. Elniki kriterijuml se istiu u prvl Alan Blum je „borac Iz prve linije fronla u
stlklh nauka Kolumbljskog univerziteta, gde
plan, pa tako dotazimo do svojevrsnog para- menlalnlm ratovlma našeg vremena, kao ta-
se obavezna literatura nije promenlla od 37.
i

doksa. Dok, sa jedne strane sa stanovišta kav mi je duhovno osobito bllzak ... Srž
godine, razbijanje tvrdog jezgra remek dela
Zapadne kulture ovdašnje knjlževnosti sva-
zapadne civilizacije Dante, (Homer, Platon,
kako spadaju u „male", manjinske, etnike i u društvu kojlm upravlja javno
|e univerzilet,
Milton, šeksir . .
)
poklanjanjem pažnje pi-
.

sllno, dotle unutar njlh samlh važe c mnenje, imao da bude ostrvo inlelektualne
tanjima „rase, roda i klase”, te raznovrsnosti
slobode, gde se sva gledlšta istražuju bez
savremene kulture,mnogl su doživell kao i
mike or Ikakvih ograda. Llberalna demokratlja je to
prilog tezl o propadanju Zapada Sa druge
strane, procenat manjina na koledžlma Sjedi-
omogulla u svojoj vellkodušnosti, ali je uni-
SING OF THE AMERICAN MIND", ikaškog verzitet, prlstajul da igra aktlvnu „pozitiv-
njenih Država rasle, pa nlšta onda što udno profesora Alana Bluma na srpskohrvatskom
III

su i sociološki mllje, te elnlkl prolll doživeli

nu", sauesnlku ulogu u društvu, postao po-
jeziku (Prosveta, 1990. godlne, slr. 422) u plavljen zasien povratnim talasom drušlve-
dramatian preobražaj. Analltiarl tvrde, reci-
i

mo, da e
na kraju ovog veka studentl hispa-
prevodu Aleksandra Spasia, Ivane Spasi i
Mlroslave Smiljani Spasl, dogadaj više ne-
nih „problema". Preobuzeti pltanjima Zdravlja,
Pola, Rase, Rata, unlverzltetski radnld su Iz-
no-amerikog, azljsko-amerikog crnakog i

gradlllsvoje karljere bogatslva, a univerzitet

i
porekla nadmašitl bele studente na Stenfor-
du. Ovaj demografski fenomen, plus novi
je za društvo postao pojmovno skladište e-
predaval od kojih su mnogi bill buntovna de-
prilaza i i novim velikanlma domae li- sto štetnlh uticaja Njegova obrazloženja
. . .
1

terature. Blumov „Sumrak amerlkog uma" užasno ozblljnim lnl precizna Istorljska po-
ca iz 68. godine, otvorlll su vrata novoj epl-
stemologiji, gde plsanje o vlktorljanskoj knji-
I

ve po prijamu kod publike u Sjedinjenim

I zadlna koja Ide s njim. Sjajno vladajul poll-
Državama zaslužuje svaku pažnju. Iz prostog tlkom teorijom, Blum objašnjava kako je do
ževnosti podrazumeva plsanje o represlji, a
razloga što se profesorova studija iz mesta svega došlo, kako ie moderna demokratija
kursivi tlpa „Šekspir feminlzam" ne ude baš I

problla na llstu bestselera, što je u ameri- nestala, šta su Makijaveli, Lok, Ruso drugi i
nikoga.
kom kulturnom prostoru zazvualo zaista ne- filozofi prosveenosti Imali na umu kako su i

verovatno, jer filozofsko-politlka esejistika n|lhove namere ostvarene ili iznevereno . .

uglavnom nema osobit odziv kod najšlre lta- Složill se mi III ne sa njenim zakljuclma, ona !

Pilanje edukaclonlh programa doblja na
oštrlni zbog esto ponavljane teze da ,,Za-
I
padna kulura Istie vrednostl belog muškarea
i omalovažava doprinose žena manjlnsklh
grupa razvoju zapadne Iradiclje". Što opet
" e publike. Nobelovac Sol Belou naplsao
N MIND". Provokativnl konlradik-
I tornl „Sumrak amerlkog uma" proglašen je
za knjlgu decenlje u USA.
nam daje upravo nezamisllve smernlce za
raspravu, puko površno prlkazivanje tradl-
i clje, ve potpuno artlkullsan, istorljski precl-
zan saželak, poverenja dostojan rezime raz-
voja višeg mentalnog u demokratijl SAD. 'B
 I
GALAKSIJAl
metode projektovanja Inlormacionlh slstema
Savet za tehnološkl razvo] Srblje zadužlo je

pofietkom jesenl svoje llmove eksperata da

Islraživanjc u državnoj upravl Srblje. Krajnjl ellj stan-
dardizaclja operatlvnog slstema u |avnoj
utvrde tehnološke prloritete u Srbljl za sred-
upravi. Prlmenu koncentrlsatl na: (a) zaštltu
njerofini perlod kojl Je pred nama. U okvlru
ovog posla eksparli za intormaclone tehnolo-
Šta se kuva u životne okoline, (b) geodetski slstem, (c) po-

gije Imall su težak zadatak da dellnlšu prlorl- ekspertnom loncu III

tetne pravce razvoja za, bez sumnje, najpro-
pulzivnije tehnologlje današnjlce. Cinjenica je
prlmenu
da razvljenl svet vezuje svoju društvenu
ekonomsku perspektivu baš za Informaclone
tehnologlje. Inlormaclja |e postala vitalan re-
i

TEHNOLOŠKI nauke I tehnologlje. Osvojili i raširitl

surs. Bez nje ne može lunkcionlsati moderno

društvo. To je polazna teza ne samo ekspe-
rata entuzljasta kojl neposredno rade
I
PRIORITETI
razvoju prlmeni inlormacionlh nauka teh-
I
I

ve
nologije svlh onlh kojl pretenduju da
I

objektlvno misle na osnovu fiinjenlca evr- I

SRBIJE saobraaj, (5) nauna
(6)
lehnološka polltika,
i

društvene nauke, (7) Informaclone tehno-

denclja.
toglje. U svih 8 podrufija prlmenlti jedinstveni
Postavljaju se teška pltanja. Da II zemlja
u razvoju, bolje rel teškoj ekonomskoj knzi,
ima neku svoju šansu u Inlormaclonim tehno-
U INFORMATICI prlstup projektovanja, zasnovan
orijentlsanoj metodologljl.
Program 4: Razvltl
na objeklno

programsko okruže-
logijama? Je ta šansa jasna
II je treba tra- ill

njeza upravljanje dislribulranlm slstemlma u

žiti otkrivatl? Da
I smo spremni da razmi-
li Ekspertni tim je rekao svoje. realnom vremenu. Rad koncentrisatl na pri-
šljamo o priorltetlma, smo još uvek sklonl
da sve proglaslmo podjednako važnim? Uža
III
Ostaje da se vidi da li e
saobraajem U
strufina pltanja došla su tek posle rašfiiša- upravljake strukture imati gradovlma.
vanja ovih princlpijelnih dilema.
Tlm eksperata je predložio listu prlorltet-
svoje vienje. Eksperti su Program 5: Osvojiti sistem luzzy-uprav-
Ijanja u nedovoljno odredenim sistemlma.
nih pravaca rada u Srbiji u oblasti informacio- spremni na dijalog.
Osvojiti metode mašlnskog ufienja pomofiu
plh sistema. Ona sadrži naslove:
neuralnih mreža. Osvojiti tehnologlju projek-
Razvoj primena soltverske tehnologije za
Prof dr Radivoi Petrovi
i

Piše: tovanja upravljanja raspodeljenog na lokalne

gradnju okspartnih sistema druge generaclje;

1 W '

>

Eksperlmenialnl ustutnl ilslem iz Islrailvanja SCI

Standardizacija prlmene tnlormacione tehno- algoritme povezane komunikacljsklm protoko-
logije u državnoj upravl Srblje; Razvoj, pro- lom. Rad koncentrisatl na prlmenu ovlh teh-
jektovanje puštanje u rad specijalizovanih
I
nologija na integralno upravljanje automobl-
sistema naufinotehnoloških inlormacl|a za lom moderne koncepcije.
oblasti: (1) biotehnika blotehnologija, (2) I
Program 6: Ostvarlti medunarodnu sa-
energija, (3) vodoprivreda, (4) prlrodne nau-
radnju sa najvažnljlm svetsklm host-ovima
ke, (5) saobrafiaj, (6) naufina tehnološka I
baza podalaka. Osvojiti ponudlli usluge ko-
I

politika, (7) društvene nauke, (8) inlormacio- Program 1: Cilj je osvojltl s e iz-
DIALOG, DATA-STAR, ESA,
municiranja sa:
ne tehnologije; Razvoj primena sottvera za i
PERGAMON, INFOLINE, ECHO, OUESTEL,
upravljanje distribuiranim sistemima u real- __ sp’ecillka'cije zahteva do testiranja gotovih STN, ORBIT, DASNT, OECD, EEZ-Luxem-
nom vremenu; Razvoj I prlmena softvera za eksperlnih sistema. Glavnl Istraživafiki zada- tehnologiju
burg. Obezbedlti inlrastrukturu I

projektovanje slstema intellgenlnog upravlja- tak je razvlti I primenltl metode treliranja nei-
za pristup ovim bazama podalaka. Realizo-
komuniglranja: paralelizam, (uzzy-pravi- zvesnosti. Glavnl tehnološkl zadatak je osvo-
nja i
vati obuku korisnika baza podataka iz privre-
tehnologije Interfejsovanja output-inga.
la neuralne mreže; Pormlranje modernog In-
i
jlti i

de i naufinoistraživakih organlzacija.
formacionog servisa za naufino-tehnotoške Sadržaj rada je: razvili prlmenltl tehnologije
i

ekspertnih slstema sa algorltmima heuristi- Eksperti su rekli svoje mlšljenje o priorite-

e
I
Inlormaclje.
Ova llsta prloriteta utvrena je na osnovu kom. Primenu koncentrisatl na: (a) loglstlfike tima u inlormatici. Ostaje da se vidl da li
slsteme, (b) procesiranje signala vremen- upravljafike strukture u Srbljl poštovatr ovo lli

ocene eksperata „da bi rad na predloženlm i

programlma doprlneo tehnološkom prosperi- skih serija, (c) Intellgentno pretražlvanje baza e imati neke svoje poglede na pnontete u in-
u inlormacionim tehnologljama podataka, (b) elektroenergetske slsteme. tormaticl. Ekspertl su spremni na struni dija-
tetu Srblje I

potencijali drugl predu- Program 2: Razvltl I primeniti moderne

da postoie kadrovski I
 29/Februar 1991.

Medicina i etika
Piše: Voja olanovi

Gde su granice u eksperimentisanju na Ijudima? Oslušnile pažljivo šta prlaju oni šlo tvrde da
su bili kidnapovani od posetilaca iz drugih
svetova, kaže Martin Kenon (Cannon). A on-
da proanallzirajte strahobna kazivanja onlh

NAUKA VAN što tvrde da su žrtve vladinih tajnih programa

za kontrolu svesli. Otkriete veoma iznena-
ujue slinosti. Svoja otkria, Kenon (inae,
komercijalni ilustrator u Los Andelesu) iznosi
na pedesetak stranica rukopisa („Kontrolori"),
koji je nezvanino kolao meu lanovima
ulološke zajenice. Kenon je ubeden da su

KONTROIE
Eksperimenti na Ijudima danas su u nauci neophodni,
mnogim sluajevima ovek je nezamenljiv pokusni kuni.
i u
CIA druge vladine agencije „upeatljivo" uz-

je
i

napreovale u manipullsanju mislima, iaVo

su to poricale pred Kongresom, da tajna is-
traživanja u ovoj oblasti nisu
što se tvrdilo) 1963. godine.
Evo Kenonove „radne
mogue
i
i

okonana (kao

hipoteze": sasvim
da je „pojava nasilnog odvoenja
Meutim, rizinost eksperimenata sve je vea. Zloupotreba u NLO samo nastavak tajnih operacija kon-
trole mišljenja". Prema njemu, izgleda da po-
oveka u laboratoriji takoe. Kako su etike granice zamagljene stoji i kojom se to da uspešno iz-
tehnologija
prqfesionalnim moima naunika, suoeni smo sa potrebom vesti. Na snimclma mozga nekih od kidnapo-
vanih osoba, kaže ufolog Bad Hopkins (Budd
javnog nadzora naunog rada. Hopkins), mogu se videll implanti veoma -
 ' ,

30/Galaksija 226

lik

radili
na naprave , kojima su naši naunici
poev od šezdeselih godlna”. Neurotozi
veoma malom broju ispitanika, to pod naj-
Strožim nadzorom. Prethodnim proverama na
I

su, naime, ve
odavno u slanju da, preko mi- životinjama predvida se verovatno dejstvo le-
nijaturizovanih eleklroda usadenih u mozak, ka, a svrha ranih prouavdnja je da se vidi
pobuuju emocije i odredene oblike ponaša- deluje li taj lek na isti nain na oveka, all
i i

nja u životinja i Ijudl. Takve naprave su na- da se utvrdi kako se apsorbuje, da se vezu-
li

vodno izazivaleoseaj lebdenja, seksualno je za protein u ktvi, kako se metaboliki po-

uzbuenje i izmenjen dožMjaj vremena. naša, a kako’ izluuje. Mnoga od ovih ispitiva-
Sve u svemu. Kenon stavlja glavu na nja najbolje se vrše zdravim dobrovoljci-
panj za tvrdnju da su nasilna odvodenja ma, mada se u nekim studijama ne rnogu mi-
stvarna, baš kao što je stvaran i strah od njih; moii ni bolesnici. Obino siede dalja proua-
nestvarni su jedino mali sivi Ijudi. Oni su vanja kako bi se novi tretmaii uporedio sa
konstrukti, obrazine smišljene da prikriju pra- ve postojeim.
va kontrotota Usaujui (pod hipnozom) Kad su prvi put uvedeni, mnogi postupci
svojim žrtvama memoriju-pokrivalicu 'sa van- poput biopsije jetre iglom, kateterizadje srca,
zemaljcima svefttirskim brodovima, da bi ti-
i vakcinadje presaivanja bubrega, smatrani
i

me zatrli vlastite tragove, kontrolori uspešno su neopravdanim. To je manje-više sudbina

rešavaju problem kako da se otarase svih
i
svakog novouvedenog postupka, bar dok se
žrtava elektrošoka, hipnoze i ekspenmentisa- ne prikupi dovoljno dokaza da njegove dobre
narkoticima. strane imaju prevagu nad onim štetnim ili
Veina strunjaka za CIA-u, medutim, opasnim. Takve procedure se po pravilu uvo-
jednodušno odbacuje tu ideju. de oprezno, to najpre tamo gde ima nade
I

da e
koristiti pacijentu kao pojedincu; do nji-

hove široke primene dolazi tek onda kad is-

Sva klinika ispilivanja gredstavljaju eks-

perimente na Ijudima. Opiti od neposrednog
dijagnoslikog ili lerapeutskog znaaja za
ovog ili onog bolesnika, retko da proizvode
ozbiljne elike probleme; u stvari, moglo bi
se rei da je lekar zanemapo svoj dug prema
pacijentu ukoliko nije preduzeo takva ispitiva-
nja. Kliniko ispitivanje lji je prvenstveni cilj
unapredenje znanja, a iz kojeg isp'itanik (pa-
cijent ill dobrovoljac) možda nee izvui nika-

kvu linu korist, ukljuuje: (a) studlje fiziolo-

šklh funkclja kod zdravih ili botesnih oso-
tia; (b) ispitivanje novlh lekova; i(c) koriš-
enje novih, a neisprobanih postupaka.
Veliki deo onoga što se za minula dva stole-
a saznalo o humanoj tiziologiji, proizišao je
iz ispitivanja prve vrste. Što se tle novlh le-
kova, oni se po pravilu testiraju najpre na

tuna. pa ''kik n, c lome kotiko projekata ukf/u-
ispilanike Uvesno ncot'm. oa io
txo: Ijvdskih sobickata voo nogo Sto OiO.
/ todna ma'a. ofc stnhsi-iki rnanjna ma
njina lih ispitanika, angažovana u opitima
skopanim sa rizikom. Ako se sve više Ijudi
izlaže opasnosti, na razumu je zasnovana
briga da se uspostavi zadovoljavajua ravno-
teža izmeu rizika i koristi,
adekvatno zaštiti od nepotrebnog rizika, da
se neke skupine ne izlažu veem riziku od
drugih skupina.
Iznad i praktine osnove društvene
iza te
zainteresovanosti za medicinske eksperi-
mente, sloji vrednosni inllac, onaj što su ga
iznedrile posleratne socijalne promene. Si-
rom sveta pojedirici traže više jednakosti u
tretmanu, kao i pravo na obaveštenost i
ueše u donošenju odluka koje ih pogadaju,
dok, s druge strane, osporavaju pravo stru-
njacima da te odluke donose sami. Ljudi koji
sebe opisuju kao nejednake, manje povlaš-
ene eksploatisane, traže bolje postupanje
ili
ibolju zaštitu, nezavisno od toga da li se radi
o nedovoljno razvijenim zemljama u odnosu
one razvijene, o crncima belcima, mladi-
ma slarima, bolesnicima i lekarima . . Ili is-
i .
pitaniclma istraživaima. Ta moralna revolu-
i
dja rastuih vrednosrilh Išekivanja stopila
se sa revolucijom u medicini kako bi suzila
lokus oko etike eksperimenlisanja na Ijudi-
31/Februar 1991,
ma, Univerzitet se obratio rimokatolikom
nadbiskupu Los Andelesa, Rodžeru Mahoni-
/ ju(Roger Mahony), koji je (i s3m ubeden da
kao ispilanici bili oni šlo su se
bi najpoželjniji
obavezali na celibat) zamolio pismom mona-
hinje sveštenike u nadbiskupiji da pristanu
i
na Salkovu injekciju. Kad je u Njujorku vest
o tome izbila u javnost, spremnost za ueše
da se ispitanik u eksperimentima izrazio je lamošnjl kardi-i
i nal Džon O’Konor (John O'Connor), ali Juž-
nokalifomijski univerzitet Imao je u tom asu
ve više nego dovoljno dobrovoljaca (Salk je
tražio desetoro) —
njih šezdeset pet. od e-
ga je polovina otpadala na monahinje i sve-
štenlke.
„Topla braa" dakako, reže na crkvu zbog
kondomima, ije ko-
njertog suprotstavljanja
rišenje navodno podstie homoseksualne
Jedan losandelski predstavnik ho-
aktivnosti.
moseksualne raloborne skupine ACT UP
osuio je Mahonijev gest kao in puke želje
za publiclletom. Ali, broj dobrovoljaca iz re-
dova monahinja sveštenika morao je podse-
i
liti na injenicu da je takav humanitarizam —
davnašnje hrišansko predanje. Godine
i
1758, na primer, vodei ameriki duhovnik
Džonatan Evards (Jonathan Edvvards) do-
brovoljno se podvrgnuo isprobavanju ekspe-
rimentalne vakcine u vreme kad je besnela
epldemlja velikih boginja. Umro je - od veli-
kih boginja — u pedeset etvrloj godini, sa-
i
mo mesec dana nakon što je bio postavljen
za predsednika Prinstonskog univerziteta.
No. da se vratimo Salkovom poduhvatu:
proslavljeni mikrobiolog, naime, i sšm name-
rava da ueshruje kao ispitanlk u vlastitim
eksperimentima . baš kao što je to inio
. . i
onda kad je ispitivao delotvomost svoje vak-
cine protiv deje oduzetosti. Prema njegovoj
teoriji, imuni sistem dobrovoljaca koji nisu bo-
lesni od side trebalo bi da razvije antitela po-
dcsna za injekcije namenjene žrtvama te bo-
lesti, što bl na kraju dovelo do stvaranja vak-
cine za spreavanje side.
 32/Galakslja 226

porodaja) saznalo da su bile ispilanice u tom itaoevu pažnju: ,,U isto naunoj primeni
istraživanju. klinikih istraživanja Ijudskom biu,
Meu onima koje su to znale, veina nije
razumela bar jedan aspekt eksperlmenta: da ta zdravlja te osobe"
I „Istraživa mora i

se mogu izložili opasnosti, da je re o tzv. poštovati pravo svake Individue na ou-

dvostruko slepom eksperimentu, da se e vanje linog Integriteta, naroito ako je is-
podvri posebnim postupcima nadgledanja I pitanik u odnosu zavisnosti prema istraži-
testiranja etiri žene su izjavile da bi od-
.
. . vau". Put tek treba utrti, mada, još od Ser-
bile ueše u eksperimentu da im je bilo re- vantesa Don-Kihota, znamo da jiema tako
i

eno da postoji ikakav drugaiji izbor. Mnoge utrvenog puta na kojem se bi našla bar
ispitanice su na ueše
u eksperimentu upu- džomba iN rupaga".
tili njihovi privatni lekari, ali, umesto da im ka-
žu da e
ini biti dat eksperimentalni lek, rekll
su im da je posredi „novi" lek; one su povero-
vale svojim lekarima, mislei da „novi" znai
1|-. Posloje dve jasno izdvojene vrste ekspe-
S druge strane, šta znai „pristanak sa rimentalne intervendje, od kojih svaka proi-
punim uvidom u sve važne injenice posle- i
zvodi sopstvene moralne probleme: eksperi-
dice"ako se eksperiment vrši sa korišenjem
placeba (tobožnjeg leka: potpuno nedelotvor-
ment na ispitaniku za koji se oekuje da e
korisdd tom pacljentu; eksperiment na ispi- i

ne supstance) dvostruko slepo (što znal da

i

ni lekar nl pacijent ne znaju ko od ispitanika

Valja odmah kazati da je manje-više svu-
da prihvaen uslov da pacijenli dobrovoljci
budu u potpunosti obavešteni o eksperlmen-
taniku za koji se ne oekuje da mu bid od e
korisli.
dobjja pravi, a ko lažni A takav sluaj 1)? Dve moralne vrednosd mogu doi u su-
upravo predstavlja kontrolisano kliniko ispiti- kob, pri emu
prirodu sukoba odreuje pita-
vanje antivirusnog leka AZT u SAD na su- nje da II je eksperimenl prve ili druge vrste.
bjektima koji su zaraženi virusom side, ali ko- S jedne strane, zdravlje se ini osnovnlm
jl još nisu oboleli. Naješi prfgovor ovom dobrom, nezavlsrto od moralnog pogleda, iz
eksperimentu, koji se sada izvodi u trideset prostog razloga što je ono pretpostavka za
dva amerika medidnska centra, jeste da shcanje bilo kog dmgog dobra. Elem, ako je
placebo dobija treina od ukupnog broja ispi- medteinski eksperiment delotvorno sredstvo
ili
tanika. Pošto se zna da je AZT, u prvobitnom za unapredenje zdravlja, razumrto stvorenje
opitu od pre etiri godine, produžio život bo-
lesnicima od side, smatra se neetikim do-
e ga odobrid . jer je nerazumno želed cllj
.
.

tu u kojem uestvuju. Ako je to nemogue, ili (dobro zdravlje) a ne želed sredstvo za nje- i

ako bi upropastilo valjanost ispitivanja, od zvolili da bilo ko dospe u fazu klinike side, govo posdzanje.
najvee važnosti je da ispiliva zaštiti intere- a da mu bude uskraen AZT, Reklo bl se, u isd mah, da eksperiment
se svojih pacijenata time što e
zatražiti kri- ugrožava Ijudsko dostojanstvo nepovredi- i

tiku ocenu i sud odbora za etiku istraživanja vosl koju to dostojanstvo, kako izgleda, izi-
— razume se, ukoliko takav odbor postojl. skuje. Vierto iz tog ugia, Ijudsko dostojan-
Ono šlo se od pacijenata Naroiti oprez poželjari je kad se na
dobrovoljacaili stvo izvire iz oveka gleda
potrebe da se na
oekuje jeste, dakle, „adekvatno intormisani ueše u eksperimentima pozivaju studenti, kao na sebi, a ne kao rta sredstvo koje
po
prislanak", šlo bi, pretpostavljamo, bilo naj- vojnici, nameštenid ili zatvorenid. Onl e e poslužiti
cllj

tudim ciljevima. Medicinski eks-

uputnije pretoiti u sintagmu „pristanak sa gdekad dati pristanak iz straha da ne ispa- perimenti navodno ugrožavaju tu vrednost,
punim uvidom u sve važne injenice i posle- štaju ukoliko to uine. Doduše, ono što u
pogotovo kad se vrše bez pristanka ispitani-
dice". Nevolja je u tome što je posredi teško jednoj zajednid smatraju neprihvatljivim, u
ka, kad jedlnka nema koristi od istraživanja.
i

nekoj drugoj može delovati kao normalna

odredljiv i kontliktan pojam. U tom pogledu, najjasniji najekstremnijl pri- i

Izvoda eksperimenta, naime, stvar. U SAD, zatvorenid su godinama sara-

želi da mer bili bl naclstiki eksperimenti na nearijcl-
obezbedi dovoljan broj ispitanika, strepi da ivall u medidnskim istraživanjima (pri emu ma. Ali, ak
i u daleko manje ekstremnim slu-

ih ne zastraši i ne odbije. Pacijenli

i

e vero- nije bilo mnogo strepnji da doi do zloupo- e ajevlma, Ijudi znaju da sebe prikažu kao
vatno bitl zabrinuti za vlastito zdtavlje, i mo-
trebe), ali je takva praksa u Britaniji, na pri-
„zamorad".
žda e se oseati bespomonim u odnosu na Vrednosli prirodene medidnskim istraii-
lekara ili bolnicu, a esto e
imali I teškoa u Ako tu gdekad i ima nedoumica,
iskljuene u pogledu eksperimentisanja na
su
vanjima, i naelo nepovredivosli, doduše, ne
pbimanju mediclnskog jezika ili medidnskih moraju da dodu u sukob. Tamo gde se oe-
koncepcija. ak uvedeni medidnski postup- samrtnidma. Ne samo iz etikih razloga. Za-
i
kuje korist za padjenta, i tamo gde je ovaj (u
ci mogu imati donekle nepredvidljive posledi- celo, nema svrhe ispitivatl neki lek na takvim
potpunosti svesfan situadje rizika) pristao
ce, pa se lekarima lni da pacijent ne može pacijenlima jer e
njegovo delovanje zama-
na eksperiment, vrednosli se dopunjuju, i tu
i

skirati bolest, a kad nastupi smrt, lako se mo-

baš u potpunosti biti o svemu jnformisan". ne bi trebalo da bude nieg moralno proble-
injenica je, medutim, da propisi u nizu ze- že dogoditi da se njen uzrok neosnovano pri- matinog Isto tako, iniseda nema moralnih
malja iziskuju da ispitanik u eksperfmentu plše tretmanu.
ni tamo gde padjent pristaje na
shvati da se 1u radi o neemu šlo ne znal Za opite na deci, mora postojati „adekval-
eksperiment shvatajui da ne može oeklvati
neposredno leenje ili izleenje; ispitanik ili no intormisan pristanak" roditelja. Kako Izgle-
da. nove terapije za izvesne oblike leukemije,
nikakvu tinu korlst, ali da e svojim uešem
staratelj mora biii obavešten o najmanjim
i
pomoi drugima.
rizidma, a pristanak treba da dš bez ikakve za deje zarazne bolesti, za ubtažavanje ili

prinude. Izvesnih genetskih grešaka u metaboiizmu,

mogu se proveravati jedino na deci, baš kao Na pragu poslednje decenije ovog hilja-
što se na deci testiraju vakcine za zaštitui dugodlšta, sa prvim pacijendma koji primiti e
Najbolju predstavu o tome šta sve (kat- od takvih bolesti kao što su ospice i veliki su
ili ve
primili dugooekivanu, senzacional-
kad) podrazumeva .pristanak sa punim uvl- kašalj. Ovo je, u svakom sluaju, podruje nu terapiju Ijudskim genima, namee se ud-
dom u sve važne injenice posledice". mo-
i
gde se podrazumeva najved kalibar Istraži- sak da razmatrana pitanja iskorauju iz vila-

žda pruža nauni rad koji je Bredtord Grej vaeve esdtosti -

da bi se opravdalo pove- jeta istraživake edke. Mnoge profesije sada
(Bradford Gray) postdiplomac sa Jela, reali- renje roditelja, i zaštilila detin|a prava. vladaju znanjima od velike potencijalne kori-
zovao u jednom uglednom kllnikom i istraži- Postupak prema hospitalizovanim bole- sd za ovekov napredak, ali ta znanja daju I

vakom centru. Sa saglasnošu odgovomog snidma, zatvorenkrima ded, regulisan je sa-

rukovodioca ispitivanja, Grej je ispitivao pe-
deset jednu ženu — ispitanike u prouavanju
dejstava izvesnog novog leka za izazivanje
porodajnih greva. Mada su le žene bile pot-
pisale obrazac sa pristankom (esto, tek u
toku primanja leka, ili ak u sali za porada-
nje), njih dvadeset (trideset devet odsto) je
tek iz Grejevog intervjua (što znai, ili po ot-
poinjanju ukapljivanja leka u krv, ili nakon
i mo
da u nlzu zemalja posebnim propisima o us-
lanovljenju spedjalnih odbora za zašdtu, ali
na njihovu pravu delotvornost moi da se
rauna tek u kontekstu bolje edke obuke is-
tražlvaa, i efikasnijeg kolegijalnog nadgleda-
nja. Dotad, iz vida nee smeti da se ispuste
opšteprihvaene smernice u eksperimentisa-
nju na Ijudima - Helsinška deklaradja. Bar
dve njene klauzule zaslužuju na ovom mestu
koja se može zloupolrebiti. Pošto profe-
sionalna sila polva na znanjima koja još ni-
su doživela difuzlju u široj javnosd, ta slla
e mora u izvesnoj meri sama sebe regulisad.
Kako je njen utlcaj na sredinu ne retko sud-
bonosan, mora se istovremeno podvrgnud i
ozbiljnom javnom nadzoru. Medicinskoistra-
živaki poziv, bar tako tvrde etiarl, nije se u
svetu bog zna koliko proslavio ni samoreguli-
sanjem, rti prihvatanjem javne kontrole.a
 33/Februar 1991.

Ako Bog zaisla postojl, onda je ženskog roda

i zove se Evolucija. Savršena i neumoljiva
ona vlada svakim dellem Zemljine kugle ve
Biljke mesožderke — hir ili potreba prirode? više od iri milijarde godlna. Prilagodili se da
bi preživeo, praživeli da bi ostavio potom-
stvo. Ova tri zakona, nastala u prapoecima
biogene evoluclje lne osnovu jedinstva ži-

LEPGTICA vog sveta od atheozolka do kenozoika. Prila-

godltl se... Tako je zapravo sve poelo.
i

Jedan od najudesnljih naina prilagoda-

vanja u borbi za opstanak svakako |e i poja-
va karnivornih biljaka, ili biljaka mesožderkl,
kako se još ove biljke u narodu nazivaju (Ina-

I ZVER
Zamišljamo kako kandžama i pipcima nemilosrdne grabe i jedu
Ce naziv insektivorne biljke nije adekvatan
ne može se primenitl na itavu grupu, jer po-
red insekata ove blljke love
menjake kao i
druge beski-
I

manje kimenjake). U svetu

karnlvorne biljke su zastupljene sa
lirislotine vrsta, i uspele su da osvoje sve
e-
i

sve što doe u njihovu blizinu. Mislimo da su tajanstvene i
okrutne, ruine i opasne. U stvari, biljke mesozderke su nežno,
esto lepo i inteligentno delo evolucije.
kontinente oslm Antarktika. Najpoznatlj! rodo-
vi su: Drosera, Nepenlhes I Dlonaea. Svakl
od ova tri roda poseduje odreene speclfi-
nosti prilikom hvatanja plena.
Vrste roda Drosera su u veini sluajeva
 :

34/GalakslJa 226
nežne, neugledne zeljaste biljfilce zavidnog
apetila, koje žive na tresetiStlma, zablaenim
terenlma u mofivarnim predelima. Osnovni
i

organ za hvatanje plena je list, Listovi Drose-

ra, složeni u prlzemnu rozetu nose na svojoj
gornjoj površlnl veliki broj tentakula. Svaka
tentakula sastoji se od drške, vrata zaoblje- i

nog gornjeg deia (glava) koji je prekriven žle-

zdanim epilelom. Zlezdani epitel lufil lepljlv,
providan lluld (sekret), te se tako dobija utl-
sak da je biljka vefiilo prekrivena rosom. Us-
led toga u našem narodu jedna vrsta ovog
roda (D. rotundifolija) poznata je pod nazi-
vom rosulja. Drosera je prava umetnica u ob-
manjlvanju, jer prevariti plen (u naSem prlme-
ru to je mrav Iz roda Lasius) namamlti ga i

suština je njenog opstanka. Naime lluid koji

prekriva listove Izvrsno podražava „mednu
rosu" (produkt metabolizma nekih besklfime-
njaka kao Sto su Aphides pojedine vrste i

skakavaca). Mrav roda Laslus, kojl se hranl

„mednom rosom", prlvufien svetlucanjem i

presijavanjem fluida krefie ka svojoj omiljenoj

hranl, ne slutefil da je obmanjen I da fie sam
postatl hrana.
Kada jednom dospe na listove Drosera,
’mravu više nema spasa. jadna životinjlca
nesposobna da shvati šta se dešava u tren
oka biva ulepljena žlezdanim sekretom. Sada
blljka mesožder preuzlma glavnu ulogu u
ovom fiudesnom filmu. Pokušavajufii da se
olrgne smrtonosnog zagrljaja insekt nožica-
ma telom udara u tentakule ovo dovodi do
i I

dlrektne stimulaclje, Ij, do pojave neposred-

nih nastifikih pokreta (nastic movements).
Ovl pokreli uslovljavaju savijanje tentakula i

guranje plena ka centru lista, gde je koncen-

traclja digestivnlh enzima vrlo visoka. Pored
mehanifike stlmulaclje (udar lele u tentakule)
plen svojlm prlsuslvom dovodl do hemljske I

stimulacije tentakula. Hemljski (indireklno)

slimulisane tenlakule vrše trollfike pokrete
(troplstlc movements) lufie digestivne enzi-
I

me pomofiu kojih vare žrtvu.

Predposlavlja se da raspored tenlakula
( obodu III u centru llsta) utifie na njihovu
sposobnost vršenja nastifikih ili trolifikih po-
kreta. Po svoj prillci

dinjenja.
Razlažufil sve oslm hitinskog omotafia
blljka žudno, kroz tentakule, uplja svoj obrok

o suština filtave prifie. Drosera kao I

ale karnivorne biljke živi na slaništima si-

s. Ova Itpollca meu zverlma spada u najalrakilvnlje mesotderke u I loslora. Da bi

nafiin njoj dostupan.

IgP gtUo nppanthg«

Za od Drosera vrste roda Nepen-
razllku
ihes (lam. Nepenthaceae) su izuzetno atrak-
tivne biljke fiudesnog oblika i izuzetno jarkih

boja. Rod Nepenthes Je prlvileglja slanlšla

južne hemislere. Ljubitelj toplih, tropsklh kra-
jeva Nepenthes je razvila posebnu strateglju
i zamku iz koje se malo koja ždva izvukla.

Prlbavljanje dodatne hrane kod Nepen-

thes nije uslovljeno direktnlm pokretima tela
kao kod Drosera Dionaea, tako da ona za-
i

jedno sa rodovlma Sarracenla Darlingtonla I

formira grupu karnivornih biljaka koje su radi

hvatanja plena razvile ume III kantice, koje
su ujedno i najatraktivnijl deo filtave blljke.

Sarracenia purpurea. NaJleSit irlve ove

lukavc blljke su mravl, hublce I leplirl
 35/Februar 1991.
Doslovno Ih možemo zamlslill kao lenie Irop-
ske biljke koje ekaju da im hrana „padne s
neba" i udavi se u kantici. Ove fanlasline
kantice nastale su metamoriozom obinih
asimilacionlh llstova, a lotosintezu vrši proši-
rena lisna osnova. Na njlma se nalaze naro-
ite šare (kco putokazl ka otvoru) koje imaju
ulogu mamca. Privuen bojom I mirlsom (ko-
ju lue žlezde oboda) plen sa penje do vrha
kantice gde ga eka neprijalno iznenadenje.
Obod zamke je presvuen tanklm voštanlm
slojem koji se lepi za nožice plena ovaj jed- i

'spunje-
ošto ga
vatila biljka e uinitl sve mogu-
Irži. Brojne ekinjice na unulra-
šnjem zldu okrenute su ka centru kantice i

ne dozvoljavaju žrtvi da se popne do vrha

oboda (hiljadama godina kasnije Ijudi su'po
istom principu izmlslill mišolovku). Pokušava-
jui da se popne plen se umara u nepraved- i

noj borbi potpuno iznemogla slrota životlnjica

napokon pada dno kantlce, gde biva raz-
ložena I pojedena.
Nepenthes je blljka penjaica lli biljka epi-
tittropskih šuma, i predpostavlja se da vodi
poreklo od roda Dischindla (epilite ali ne i
kamlvore) koje su pak (verovatno) potekle
I

od vegetacije stenovitih prašumskih oblasll.

Aliovaj tantastini evolucionl put je druga pri-
a, mada manje zanlmljiva. Interesanlno
i

je da su se neki životinjski organizmi prilago-

dlll životu u kantlci, tu se radaju, žive ostav- i

Ijaju polomstvo. U takvoj sredlni imaju sa-

vršenu zaštitu od eventualnih napadaa. Na-
ravno ovo malo udo prirode ima svoj potpis
i

evolucije. Važno je opstati ostaviti potom- i

stvo, pa makar u kantlci Nepenthes-a.

I

Sllnu strategiju lova na tostate azotna I

jedlnjenja (ltaj plen) razvile su vrste roda i

Darlinglonia. Posebno je interesantno D. cali-

tornica endemit Kalllornile Oregona, pozna- i

tija kao koora Ijiljan (cobra lily) zbog speclti-

nog oblika kantice koja na vrhu ima prošlrenu
„kapuljaur. Dovilljivost ove biljke je kollko
zadivljujua tollko I zastrašujua. Nalme kan-
tlce D. calltornlca imaju na svojim zldovlma
prozrane delove kroz koje svetlost prodire I

obasjava unutrašnjost klopke. sve to je smi- I

šljeno zbog jadnog jedinog razloga, da se

plen ne obeshrabri ulazei u tamu. Ovako žr-
tva verovatno nije ni svesna da se nalazi
unutar neke biljke. Prla se dalje odvija sli-
no kao kod Nepenthes-a.
i

Trea
grupa karnivornih biljaka Je ujedno
i najinteresantnija. Naln na koji ove blljke
hvataju plen ve decenljama privlal kako
botaniare tako pisce SF romana. Jednai

raunata do krajnosti, lo je ona. Dionaea

musclpula, endemit vlažnih pešanih staništa
Južne i Severne Karoline. ovde je zamka I

naslala metamorlozom aslmllaclonog lisla.

Dok drška vršl (unkclju (otosinteze, sa-
lisna
ma llska obllkom lunkcljom jako lii na
i i

klopke koje se koriste (nažalosl) pri lovu na

zveri, Liska ima dva lobusa, medusobno po-
vezana središnjlm delom. Spoljne Ivice lobu-
sa raspolažu poprilinim brojem bodlji, koje
imaju isto mehaniku (unkclju zadržavanja
plena.

Holbrila bllllca nn «.«

do klopke. Pri lome se pomaže crve- da silniji insekli produ spasu živu glavu.
i lav živi svel bi se raspao.

nom bojom unutrašnjeg dela zamke miri- i Krupnije živollnjice nažalosl nlkada nee us- Pokreli lislova pri zalvaranju kod Dionaea
som neklara cvelnlca. Kao šlo se može i prl- peli u lome. Ako se na ovom stupnju desi da su jedni od najbržih u biljnom svetu, lako da
meliti sve karnivorne biljke su razvile slinu se klopka potpuno Isprazni ona se nakon el- ak Inajhllrljl insekti relko umaknu. Možda

lehniku prlmamljivanja zasnovanu na egzi- rnaest sali ponovo olvara. U sluaju da klop- Ireba napomenuli |oš lo da |e mehanlka
i

stencijalnoj polrebi plena - hrani Elem, In- ka zadržl plen nastupa drugi stupanj. Drugl stimulacija Irihoma (lelom plena) praena
sekt namamljen mirisom i bojom dolazi do slupanj uslovljen je liziko-hemljskim slimulu- AP-om kojl se šlri duž cele lisne površine i

klopke ulazl u nju. Unutar klopke on |e slgu-

i slma liske
i vrše
zatvaraju obod sužavaju i da su na sllan naln uslovljeni pokreli živo-
i

ran sve dok nožicama ne zakai jednu od Irl unulrašnji prostor. Sada polnje luenje dige- tinjskih organizama. Ovaj akslonl polencijal
ekscilabilne (nadražajne) Irihome, koje se stivnih enzima varenje. Digestija plena vrši
I (AP) prelhodi zalvaranju. Sislem zalvaranja
nalaze na sredini svakog lobusa. Nadražaj se nekollko dana. kod Dionaea još nlje dovoljno prouen ali sve
lrihome je poelni impuls za zatvaranje klop- u ovom sluaju biljka razlaže sve osim
I Indlcije ukazuju na lo da su pokreli uzrokova-
ke. Da bi se klopka zatvorila polrebno je-viSe hitinskog omolaa. Posle dobrog obroka (Ij. nl rapldnom promenom turgoga u elijama i
pula slimulisali nadražajne Irihome. Na ovaj nakon dva do Irl dana) klopka se ponovo uešem loslollpaze D ko|a hldrollllki ulie
nain Dionaea mascipula obezbeuje se od olvara. U njoj se sada nalazi mumificirani in- membranu elije.
uzaludnog ..škljocanja" na prazno, lime izbe-
i sekl (ili druga životinjlca) iz koga je u potrazi Još krajem XIX veka engleski prirodnjak
gava prekomernu polrošnju energije. Tek za foslalima N jedinjenjlma halapljiva biljka
i Carls Darvin uoio je fasclnantne osobine
drugi IIItrei nadražaj (kao da biljka želi da isisala neophodne proleine. Za koji Irenulak ovlh biljaka. Zadivljen njlhovim nalnom živo-
se uveri da je u klopci zaisla plen) dovodi do velar e
odneti nesvarene ostatke žrtve bilj- i la on je napisao knjigu „Insectivorous plants"
munjevilog slvaranja aksionog polencljala ka Dionaea muscipula žudno raširenih crve- (insekllvorne biljke) koja nažalosl ni posle slo
(AP-a). To je Inicljalnl slgnal, u roku 0,1 s
I nih llslova — klopki spremna je za novi godina nlje prevedena na naš jezlk.

klopka se zatvara zarobljavajul u sebi plen. obrokl Svaki sposoban da Iri pula
Karaklerisllan je sam ln zatvaranja listo-
i
list je

uhvali plen, nakon ega se smežura otpad- i

orevi Desa
va. Naime ovo je dvoslepeni proces. U pr- ne, Tada on poslaje hrana neklm drugim pre- („Galaksljin" pozlv na saradnju rezullira I

vom slupnju (koji je lslo mehanikl) llska se datorima sve ponovo ide u krug. Važno je
i prvim, objavljenlm tekstovlma novlh
sklapa obodni zupci zalaze jednl izmeu
i da kruženje materije i prolicanje energije ni- saradnlka. Jedan od njlh je Desa
druglh, ali meu
njima ostaje dovoljno mesta kada ne slane, ni za Iren, jer u prolivnom i- oravl, student Iz Beograda)
 GALAKSIJA
M ikrontcluinika
37/Februar 1991.
stavlja se
od majmuna?
i pitanje da li su Ijudi baš nastali

Ipak, jedno je sigurno: sllicijum svakim

Mašine oko nas svakim danom postaju sve manje
manje. Ipak, neki su baš preterali!
i
danom postaje ono što pokree svet.

Riard Moroni (Richard

verziteta Berkll u Kaiiforniji,
šava da izgradi elektro-motor
svet
poinje da se okree oko siušne kocke ele-
menta silicijuma.
) ve
III,

sa Uni-
dugo poku-
mikroskopske

DISANJE STROGO veliine. Glavni deo tog motora blo bi komad

silicijuma ne vei od zrnca peskal U sluaju
bilo kakvih problema oko podešavanja rada
motora, osnovnl alat za popravku je obina
dlaka iz Moronijeve kose. Posle mnogo vre-

Kada sam prvi put

ZABRANJENO video kompjuter hio sam zapanjen. Tada
mena provedenog u laboratoriji, izgubljenog
materijala,
je stvorio
novca naravno - kose, Moroni
i

mašinu koja se videla samo pod

mikroskopom koja je radila. Izrada ovakvih
i

motora nije za energine Ijude slabih nerava,

sam bio siguran da se u njemu kriju Ijudi. Danas više i nisam
jer e
sigurno mnogo vremena potrošiti tra-
žei izgubljene delove ispod stola.
tako siguran jer, video sam mašine pored kojih je opasno imati U laboralori/ama širom sveta, zahvaljujui
kijavicu! upornosh mnoglh islraživakih limova, uspe-
lo se u konslruisanju mikromašina koje prete
da iz osnova promene naša shvatan/a o mo-
Da bl zapaženi Ijudi su lnili uda. Neko je
bill Ijom donose svežu salatu sa pljace. Mi emo loru. Zupanici, tederi, klizal I oslali meha-
za 30 minula uspevao da pojede bicikl Di III sedeti kod kue, itati najnovije izdanje „tele- niki delovi koji ine osnovu mnogobrojnih
zubima vukao lokomotivu tešku trideset tonal texta" smejali se vremenima kada smo po
i
korisnih mikromašina prave se iskljuivo pod
Ipak, za one kojl imaju slab stomak ili se pla- šest pula polagali vozaki ispltl mikroskopom. Takva minijalurizacija, narav-
še zubara, postoji mnogo elegantniji nain - Praislorijskom ovekupotrebno vi-bilo je no, nije nišla novo. Zahvaljujui njoj dobili
slvoritl minljaturni motor, koji uz sve još radil
i še od milion godina da otkrlje obini kamen smo odavno kompjulerske ipove, koji sva-
Gledao sam pre neki dan polpuno kom- kao savršeno orue. Savremenoj nauci ma- kim danom poslaju sve manji i manji i kao
pjuterizovani automobil. U njemu postoji ak nje od elrdeset godina da od komada sllici- rezullal - siušne eleklronske komponente.
ijedna vrsta automatskog vozaa koji ie toll- juma napravi uda. taman kada pomislimo
I
Medutim, širee polje mikromehanike je ne-
ko savršen da sasvim Iskljuuje neopnodno da smo sve otkrili da nema vlše ništa nepo-
I
šlo sasvim drugo. Mašine koje saslavljamo
prisustvo oveka u kolima. Plašim se da e- znato, nade se da utvrdi da Ajnštajnova pod mikroskopom ne rasporeduju eleklrini
mo uskoro slati male robote da nam nede- teorija relatlviteta i nije baš tako tana, a po- impuls unutar šlampane pioe eleklronskog
 -\V«

Prof. Sllven Džekobsen Idejnl ivorac roboia

Iz mnoglh hollvudsklh fllmova

kola. zaista r il Zupanlcl se okreu,
federi se savijaju,
— „Granice su, na žalost, svuda oko
nas. Njih nema jedino u namat" - rekao je
jednom prilikom Riard Fezenhajt. Tom izre-
kom se idealno oplsuje slanje koje vlada u
eleklronici posledn|lh etrdeset godina. Na-
suprot tome, mehanike mašine koje se da-
nas koriste, nalaze se na takvom stepenu
razvoja koji u polpunosli odgovara njihovom
zaostajanju za elektronskim
zato, oblast mehanike je spremna za revolu-
cionarni zaokret u tehnologiji i vellini. Mi-
kromehanika je ta koja ima zadatak da radl
brže, prolzvodl jeftinije smesti se tamo gde
I
joj,zbog veliine, nije bilo mesto. Nlje daleko
trenutak, za sada poznat samo iz filmova
naune fantastike, kada minljaturne ka- e gova cena nee bitnije porastl za svaki od
mere putovatl našlm lellma otkrivajui naj-
manju promenu. lako do tada treba saekati,
mehanikl sklopovl kojl se koriste u medlclni
su sve, oslm primitivnl.
Svakako, najoitiji primer razvilka mikro-
mehanike može se videti na
unlverzltetu Berkli: na komadu stakla koji se
nalazi ispod blnokularnog mikroskopa, po-
stavijen je komad silicijuma, ne debljl od tista
hartije i veliine malog dugmeta. Unutar nje-
ga smešteno je luce raznih mašlnal Gledaju-
i kroz mlkroskop vide se detovi rotora, zup-
anici i razna selva. Impresivnol Ako se prl-
kljui napon, udo poinje da se vrti i vibrira
brzinom preko 10.000 puta u sekundi. Poet-
ni elektriniimpuls koji je potreban da bi se
sve ovo desilo može nam pomoi da Izmerl-
mo karakteristike pojedinih mašina. Jedna
perioda klatna koje se takode nalazi u sklo-
pu, merena jedinicom za rastojanje, Iznosi
samo oko sedamsto mlkrona (mikron je mi-
deo Jedan od vodeih
lionitl
a
metraj.
na Univerzitetu Berkli
(Rald Brennen), koji je pre ovoga radlo kao
stolar. Da bi uopšte poeo da razmišlja o mi-
kromehanlci, morao je iz osnova da promeni
shvatanje prostora. „Dužine" koje je koristio
oblikujul ormane pollce za knjige, u ovom
i
poslu su velike kao svetlosne godlne.
Sad dolazl ono glavno: kako se u stvari
prave tako male mašine? Da je dovoljno
imati samo malo vlše strpljenja, mall alat
moan mlkroskop? Sve to još mnogo toga. i lan poslednjih decenija od kada smo poeli
Naravno, suština je u svojstvlma silicijuma
kojise ve
decenijama pokazuje kao udo-
tvoran materljal prl Izradl Integralnih kola,
tranzistora i mikroprocesora. Postupak je po-
znat od ranlje, ali su materijali krajnji cilj raz-
liiti. Sllno kao I kada se prave ktasine
Stampane pioe u elektronici, u ovom sluaju
stavlja se nekotiko Izuzetno tankih ptoica si-
ticijuma jedna preko druge i uz pomo kiseli-
ne vrši nagrizanje precizno obeleienih delo-
va. Elementi koji se pri tom izrauju ostaju
netaknuti ur kombinovanje ostalih postu-
i i
paka mogu se sklopiti osnovni mehaniki
delovi. Tu se naravno javlja problem sa-
mog spajanja delova. Ono je u ovom sluaju
mnogo važnija radnja nego jednostavno za-
varivanje metala spajanje zavrlnjlma. Mno-
III
go važnija mnogo teža. Uz švajcarsku precl-
i
znost najvlše se vremena potroši da sve do-
de na svoje mesto. A kada jedan tako mali
elektro-motor proradi, pltanje Je koliko on zal-
sta može da radl. Baš zbog toga napravili
smo jednostavan test: izraunali smo da je
uz brzinu rotiranja od 600.000 okreta u minuti
potrebno skoro petnaest minuta da bi takav
motor okrenuo list oblne knjlge. Uz pobolj-
šanja u izradl rotora od ellka aluminijuma,
rezultatl su mnogo bolji: zamislili
njegov rad služi za prevaljivanje razdaljina na
putu oko svetal Ako krenemo Iz Zenice 10.
februara, stigli bismo u Pariz posle skoro dva
meseca. Bez problema
okean, posetili neke prljatelje u San Franci-
sku posle otprillke devet meseci neprekid-
i
nog rada i oko trista miliona rotaclja, naš mo-
tor bl se pokvario negde u južnom Paclfikul
S obzirom da je prvi minijaturni motor na-
pravljen tek 1988. godine, nije bilo dovoljno
vremena da se on usavrši stigne nazad u
Zenlcu. Ali cllj je postignut.
ipom. Upravo U svetu tržišne ekonomije
unatih troškova prolzvodnje, cena rada jed-
- ovakve mašine motora je zanemarljiva.
lli
Oslm toga, elikasnost više ne zavisi od kolii-
ugradenih delova, ve iskljulvo od kvali-
teta materijala sposobnosti da se sve to
i
sklopl. Kada to uspe sa prvlm motorom, nje-
i narednih hlljadu komada. Postupak izrade bi-
lo kog dela motora je skoro Identian mala
je razlika pri izradi ostalih sastavnih delova.
Bez obzira na tanke ploice slllcijuma koje
se pri tom koriste, svaka od ovlh mašina Ima
ve pomenutom tri dimenzije skoro da se može oplpatl. Je-
i
dan od poslednjih proizvoda, koji je izgledalo
Isto tako nemogue napraviti kao sve pret-
hodne, je proizvodnja male sijallce. Uraena
je tako što je na listiu silicijuma izdubljen
prorez kroz iju sredinu prolazi tanka nit, a
koja povezuje oba kraja. Ostalo je još samo
da se oko svega stvori vakuum sijalica je
gotoval Za sada je ona ipak neupotrebljiva u
praktine svrhe, all zamislite jednoga dana
kako e
Izgledatl televizljski prijemnik visoke
rezolucije sa korišenjem ovakvlh sijalica pri
Izradl ekrana. Svoje mesto slgurno nai
u medlclnl gde e
osvetljavatl ellje krvne
sudove.
je
istraživa-
Red Brenen Pretlna — »r n u ok ul
Stranlce mnoglh knjlga ispisane su podvi-
zima oveka u stvaranju džinovskih gradevi-
na mašina. Merilo kulture starih naroda bile
i
su Sv, Sofija u Istanbulu eglpatske plraml-
ill
de isto toliko Apolo 19. lako tek u razvoju,
i
izrada mlnljatumih mašina postala je simbol
jednog sasvim novog vramena. Problem pro-
II
stora na našoj planeti poinje da bude aktue-
I
da merimo godišnjl porast stanovništva deše-
tlnama mlllona. Nastanak ideje o izfadi takvih
mašina sasvlm se uklapa u tu novu eru. Baš
zbog toga, izgleda skoro nestvarno da je jed-
i na od najvelh poteškoa najoblnija prašina
koja može upropastiti višednevnl trud. Zbog
toga mašinske laboratorije više lle na najsa-
vremenlje operaclone sale nego na prostrane
fabrike hale. Oslm prašlne oblna prehlada
konstruktora mikromotora može bitl kata-
strofalna! Ree se dešava da neko udahne
motor, ali ni to nije iskljueno.
S obzirom da je tek od nedavno aktuelna,
mikromehanika nema još uvek svoju standar-
I
dnu opšteprlhvaenu praktinu upotrebu.
i
Bez obzira na to, krajnje fantastino zvue
rei prof. Stiva Diekobsena (Steve Jackob-
sen) sa Univerziteta Utah: „Možele o nama
misliti sve, all budite sigurni da smo u stanju
da napravimo tako mali kasetoton, da niko
od vas ne bi za njega mogao da proizvede
kasetuT Iz ovakvih rei e
se slgurno pre ili
kasnlje postavltl pltanje praktine upotrebe
mikromašlna u svakodnevnom životu. Baš
zbog toga, mnoge od njih postaju svojevrstan
zaštitni znak, pa i ukras pojedinlh laboratori-
ill ja, naravno ako uspete da
-
39/Februer
smo da nam Ipak, jedna vrsta minijaturnih mašina ve
duže vreme Ima svoie mesto u prolzvodnom
programu Silicijumske Doline (Silicion Valley)
u Kallfornijl. To su mikrosenzori razne vrste I
bi prešli Atlantski termostala koji se koriste uglavnom u roboti-
cl, Primera radi, jedan mikrosenzor može da
zamenl preko dvesta komada žice. Roboti
koji se na taj nain proizvode, ve uveliko ra-
de u fabrikama na mnogim teškim poslovima,
a slgurno sle Ih vldeli u savremenim fabrika-
I
ma automoblla, posebno u Japanu. Takvl
i senzori su pravi prlmer male, jeltlne visoko i
produktivne mašine. Onl danas oslguravalu
i strogo prora- prodavnlce dragulja, ugraduju se u teniske
rakete i što je najvažnlje — poveravaju Im se
mnogobrojnl Ijudskl životi. Dok sedite u avio-
nu i itate „Galakslju" sigurno ne razmišljate i
o tome da o vama brinu hiljade precizno
i
napravljenih sllicijumskih plolca mikrosen- I
zora. Osim toga što kontrolišu velike stvari,
i
znaajna funkclja ovakvih mašlna je to što I
mogu da pokreu male stvarl na mallm rasto-
i janjima. Ako vam se ini lako, pokušajte da
pomerite zrno peska velline 1 mm. Da ste li
uspeli.
Jedan oltalmolog iz Skotske dugo vreme-
na se bavi leenjem onog katarakta (danas
veoma este bolesti), tako što stevlja slušna
i
soiva debljine manje od mlllmetra unutar
oka koja kontrollše kompjuterski ip. Poznati
Texas Instruments je uspeo da na površlnu
jednog takvog ipa smesti tano 2400 savltlji-
vih malih ogledala. Oni se kasnlje koriste u
i
proizvodnji kompjuterskih štampaa za kvali-
tetnu reprodukcija slika i slova. se radi Ve
na prolzvodnji ovakvog lpa koji bi sadržavao
mllion ogledala kojl bl se koristio u posled-
i
-
noj generacijl kompjutera optikom kom-
e i pjuteru.
i
Još jedna vrlo praktina primena mikro-
mašlna kojlma upravlja kompjuterski ip raz-
vljena je na Univerzitetu Utah. Svi oni dobri i
zli roboti koje vidamo u holivudskim filmovi-
ma ne mogu se nl zamlsliti bez njlh. — „Mo
tori senzori kojl se u njih ugraduju su onoiikl
I
kolike Ih mi želimo. Sušlinska razllka izmeu
izrade King Konga simpatine gusenice iz
i
filma „Lavlrint" skoro da ne postoji". Stlv Dže-
kobsen koji je idejni tvorac mnoglh od njlh
na pravi nain je iskoristio prednosti kompju-
terski kontrollsane mlkromehanike.
Posle svega ovog, vredl pomenutl proi-
zvod troje mladih istraživaa sa instltuta za
tehnologiju u amerikoj državi Masausets,
koji su napravili nešto što je zalsta na granici
mašte stvamosti.
i Re
je o malim robotima
nazvanlm „komarac roboti", koji su jeftinl za
prolzvodnju, laki za rukovanje sa i mogu-
nošu da deluju u veim grupama. Pokree
ih mikromotor Imaju neverovatne sposobno-
i
stl kada deluju u grupama. Prava namena im
još uvek nlje nadena, ali testovi koji su vršeni
i
u seenju trave ispred kue na tano odree-
noj dužlnl, lšenje malih nedostupnlh delo-i
va stana larbanje zidova lepljenje tapeta
III i
pokazuju da je prototip prvog kunog robota,
iako veoma malog, pred našim vralima.
Koliko god da se smejemo prii o mravu
koji radl ceo život, a od njega nije postalo
nlšta, majmunu kojl je skakao po drveu, a
I
od njega je postao ovek, ne možemo ostatl
ravnodušni pred ovako genijalnim proizvodi-
ma Ijudskog uma. Srušimo sve granlce kre- I
nimo da maštamo. Ona e
nas odvesti dale-
kol
ih viditel Ivan Maslilovi
Praktina korist od svemirskih istraživanja
Zemlje traje gotovo tri
Istorija pilotirajuili letova izvart
decenije. Sve to vrenie osnovnu painju privlaila je injenica du
je ovek prodro it kosmos. Interesovanjc za taj poduhvat

izazivali su uslovi njegovog horavka u svemiru, konstritkcija

raketa, hrodovu i orbitalnih stanica, nove mogunosti z.a
izuavanje naše planete i prostora koji je oknmtje. Ipak,
•

poslednjili godina sve eše je rc o specifitioj strani kusmikih

osvajanja — o korišenju lih dostignua u praktine svrhe.
 .

41/Februar 1991,

Pojam ,;tehnologija" u svom svakida-

šnjem, zemaljskom smislu oznaava
sveukupnost metoda za dobijanje sirovi-
na, izradu materijala njihovu obradu u i

proizvodnji novlh proizvoda. Ti rezultati

umnogome zavise od postojeih uslova,
odnosno tehnološke sredine. Kada je o
tome re, na kosmlkoj orbitl mogue je,
po zemaljskim merilima, ostvariti neo-
binu ponekad savršeniju produkciju.
i

Uz to, i troškovi proizvodnje su drugaiji.

U Sovjetskom Savezu Sjedinjenim i

Amerikim Državama tehnološka delat-

nost je dobila nesluen nemerljiv raz- i

mah, tako da se po svojoj raznovrsnosti,

u najširem smislu te rel, približila teh-
nologiji koja je ve
osvojena u zemalj-
skoj praksi. Danas, u uslovima realnog
kosmikog leta, ne samo što se stvaraju
poluprovodniki krislali, topi staklo do- i

bijaju legure, ve
izvode montažni od- i

nosno remontni radovi, vrše premaziva-

nja raspršnom bojom, ispituju materijali,
instalacije . .

Znai, mnogi rezultati do kojih se do-

šlo zahvaljujui kosmikim istraživanji-
ma, usmereni su i zadovoljavanje o-
vekovih naunlh i ekonomskih potreba.
U vezi s tim, oni imaju uticaj na oblik i

tehniki nivo kosmike mašinogradnje.

Svojevrsna sredina u koju dospeva
aparat koji se nalazi u orbitalnom letu,
jedlnstvena je po svojim karakteristika-
ma. Dugo bestežinsko stanje, duboki
vakuum, intenzivni sunevi zraci, bujice
nabijenih eslica, oštre temperaturne
razlike — svako od lih svojstava može
da ima revolucionarni uticaj na razvltak
tehnologije. Jer neka od njih se mogu
primeniti u kompleksu, ak skupa. To ili

treba imati u vidu.

U osvit razvoja praktine kosmonau-
tike naunici inženjeri, gradei sputnji-
i

ke, pilotirajue brodove meduplanetne i

automatske stanice, vodili su brigu sa-

mo o neutralisanju razornog dejstva ko-
smikih uslova na konstrukciju zaštitu i

aparature. Nasuprot tome, danas su njl-

hovi zadaci mnogo raznovrsniji, s nagla-
skom na praktino korišenje nezemalj-
skih uslova.

Rmini dan na orhiii oku Zemlje: Razume se, bilo je i razoaranja. Pri-
Kosmanaul Jurij Koinanenka u slanici mera radi, amerikim astronautima na
Kosmika tehnologija roena je „IUIr" prilikom jednog eksperimenla. „Skajlabu" nije pošlo za rukom da dobiju
1969. godine: brodu ,,Sojuz"-6" ko- protiu drugaije nego na Zemlji, jer na potrebni kvalitet u kristaiima antimonida
smonaut Valerij Kubasov zavarivao je kljunu ulogu igraju sile površinske
orbiti galijuma, a u kristalima odnegovanim iz
delove (Jlazmenog luka niskog pritiska, napetosti, difuzija, kapilarni efekti i dru- rastvora na ,,Saljutu-5" bilo je vlše ga-
isekao metal elektronskim zrakom. Ta- ga meumolekularna uzajamna dejstva. snožitkih ukljuaka nego što
sluaj je to
da su prvi put u kosmikom letu prošli Prošlo je od tada dosta godina, a na kod analognjh zemaljskih obrazaca. Ta-
eksperimentalnu proveru osnovni meta- raunu kosmike tehnologije ve su za- kva neprijaTna iznenaenja, nastala
lurški procesi — topljenje metala, mode- pisani uspesi koji su prognozirani
i i
zbog bestežinskog stanja, svedoila su
liranje žltkih masa, njihovo hlaenje i oekivani. Na prvlm sovjetskim orbital- o tome da se u kosmosu materije za
kristalizacija. Bilo je praklino dokazano nim stanicama „Saljut", amerikoj stanici vreme faznih preobražaja ne ponašaju
da se u bestežinskom stanju i vakuumu „Skajlab" prilikom zajednikog leta bro-
i onako kako su strunjaci zakljuill na
mogu vršiti tehnološke operacije. Isto- dova „Sojuz" „Apolo" blll su izvršeni
i osnovu zemaljskih eksperimenata ze- i

vremeno, postalo je jasno: one tamo ogledi koji su slrunjacima dozvolili opti- maljskih teorija.
mistiki zakljuak: proizvodne moguno- Zakljuak je bio jednoglasan: potreb-
sli kosmikih pogona po kvalitetu preva- no je razraditl ospove novog odeljka fizi-
zllaze zemaljske obrasce mogu uspe-
i ke — fiziku bestežinskog stanja. Nužni
šno da služe u raznim granama ekono- su bili odgovarajui ogledl u vezi sa pro-
mije i nauke. blemima letenja bila je potrebna apara-
i
 . . .

42/GalakslJa 226

tura za istraživanjeregistrovanje poda-i elektroforeze podvrgavane su deljenju zavarivanja lemljenja napravili vrste
i

taka. Stoga se, zbog zahteva produkcije elije koštane srži pacova, serumski al- neraskidive spojeve na zavarenim delo-
na orbitalnim stanicama, razvilo serio- bumin hemoglobin oveka, smeša be-
i
vima konstrukcije.
zno izuavanje procesa toplotnog ma- i lanevina. Izdvojene frakcije odlikovale Još opširnlji program tehnoloških ra-
senog prenosa. su se visokom istoom. U sledeem dova u kosmosu realizovan je na stanici
Naunici su shvatili da pojedinani pokušaju, na stanlcl |e, uz „Tavriju", pri- „Mir". Što se tie proizvodno-tehnološke
neuspesi nipošto ne mogu diskreditovati menjena još jedna elektroforetika in- opremljenosti, ona je bila mnogo bolje
suštinu kosmike tehnologije metala. stalacija nazvana „Genom". Na njoj je opskrbljena od prethodnlh.' Jedan od
dobijen red vrednosti za medicinsku i važnijihzadataka koji je posada rešila u
Zaml | |no tata van veterlnarsku lekarsku praksu. prvoj godini funkcionisanja stanice bilo
je pojaanje delovanja sunevih bateri-
i

Prvl put u praksi bill su stvoreni rela-

ja. Naime, uz dva ve postojea sune-
tivno krupni trokomponentni kristall KŽT va panela korisne površine 38 Ji
prldo- m
- tormacije sastavljene od atoma kad- dali su trei, dužine 10,6 m, s korisnom
i

mijuma, žive telura. U zemaljskim uslo-

i Pored proizvodnje materijala, opsež-
površinom od 24 kvadratna metra. Tako
vima nemogue je dobiti tako krupne no se radi u drugim pravcima kosmike
i

je energetsko obezbedenje stanice po-

primerke, zbog brzog raslojavanja rasto- tehnologije.Razne posade ispitivale su
raslo sa 7,7 na 1 1 kVt, što je znaajno
pa. Ovi kristali nalaze primenu kod pri- nove brodske sisteme uredaje u real- i

budui da potrebe „Mira" za energijom

jemnika infracrvenog (toplotnog) zrae- nlm uslovima leta (navigacionu aparatu-
nja. Dijapazon „vldokruga" tih prijemnika ru, pokretne ureaje, sisteme orijentaci-
Impresivan poduhvat odigrao se na
veoma je širok — od 1 —30 mkm. je termoregulacije). Posle dorade takvi
i

stanici 20. oktobra 1988, kada su ko-

i

Osim ovih koji su spomenuti, stvara- sistemi su potom iskorišeni na stanici

smonauti Vladimlr Titov Musa Manarov i

ni su drugi kristali,
i svl su po svojim i
„Mlr", lanslranoj u orbitu 20. februara
za 4 sata 12 minuta zamenili neisprav-
i

svojstvima nadmašivali zemaljske ana- 1986. godine.

nl blok-detektor novim. Bez njega, jedan
loge. Sreenija unutrašnja struktura, i- Inae, što je veoma važno, doteriva-
od rendgenskih teleskopa bio je slep
stota, vee razmere — to su odlike ko- nja tehnikih mehanlzama u originalnim
Godinu dana kasnije, na stanici „Mir"
. .

smike produkcije, najbolje pokazuju istraživakim centrima kao što su orbl-

i

poelo je eksperimentalno odgajanje

šta znai kad se iz „igre iskljui" tako talne stanice, dozvoljavaju kretanje
bakterija, materija za dobijanje novih le-
mona slla kao što je zemljina teža. „preicom", bez izgradnje unikatnih me-
kova. Taj posao se reallzuje u sporazu-
Uestalost defekata kod kristalne re- sta za Ispitivanje na Zemlji, a to štedi i
mu sa jednom amerikom firmom. Ne-
šetke germanijuma antimoda indijuma vreme novac.
i

što ranije zakljuen je

i
komercijalni i

je, na primer, do hiljadu puta manja ne- Tako su na ,,Saljutu-7" maksimalno

ugovor s jednom nemakom firmom o
i

go kod zemaljskih obrazaca. Slini ko- korišene montažne demontažne ope-

i

sprovodenju tehnoloških istraživanja na

smiki „proizvodi" raspolažu višlm elek- racije u otvorenom kosmosu. Primera
i
sovjetskom sputnjiku „Foton" . .

trofizikim parametrima, pa se stoga radi, kosmonauti su za vreme jednog

i

Nemg sumnje, kosmika tehnologlja

radioelektronski uredaji koji rade pomo- od izlazaka van broda sklopili platformu
grabi krupnim koraclma napred odavno
u takvih kristala odllkuju mnogo boljim za montažni materijal, a na njoj šarnir-
je premostila meudržavne granice, a
i

tehnikim karakteristikama . . no-rešetkasti nosa dug 12 metara, s

njeni dometl postaju svojina mnogih ze-
Na stanici ,,Saljut-7“ prvi put su zapo- uredajem na njegovom vrhu. Zatim su
malja naroda.B
eti i eksperimenti u oblasti biotehnolo- pomou unlverzalnog runog instrumen-
i

glje. Pomou ureaja „Tavrija" metodom ta koji koristi elektronske zrake, putem Priredio T. Gavranovi

ekran gde se elektronska sllka

ponovo konvertuje u vidljivu sve-
tlost koja se reglstruje vldeo-ka-
Istražival Britanskog Muzeja
merom.
su, koristei sistem za radiogra-
Obrada sllke ovlm nije za-
fiju u realnom vremenu sllan
vršena: video-snimak se digitall-
skenerima koji se korlste za pre-
zuje unosl u kompjuter za obra-
I

gled prtljaga na aerodromlma,

du slika koji „isti" sllku od ši
uspeli da odrede starost I sad-
unetog u procesu obrade i I

ržaj dva nedavno otkrivena ve-

verzije taj
I nain poveava
dra iz gvozdenog doba. Vedra
oštrinu slike.
su otkrlvena u Alkamu (Alkham),
u engleskoj pokrajini Kent; na- Menjanjem ugla odnosno
pravljena su od drvenih eleme- orljentaclje uzorka u snopu X-
nata uvršenih bronzanim 1- zraka je bllo mogue ne samo
snama, a sadržavala su pogreb- odreivanje sadržaja, ve i rela-
ne ostatke. Da bi Ih zaštitili od tivnlh pozlclja pojedinlh predme-
ošteenja tokom Iskopavanja, ta. Tokom snimanja, naunicl su
atheolozi su vedra obložill gip- bili u mogunosti da istovreme-
som koji nije uklonjen ni za ak no prate i uveanu sliku na mo-
vreme ispitivanja. nitoru. Analiza sadržaja pomou
Dobijenl rentgenski snimci Praslaro redro obloieno gips ovakvih slika je pokazala da sr
su arheolozima pružill trajni za- g toga je korišen laže si X-zraka pod razlli- radl o predmetlma iz druge polo
pis o iskoplnama u stanju u ko- vlne prvog veka pre nove ere. I
me su ležale u zemlji dostupni i U ovakvim ureajima, ren- vedrima su pronadenl broševl,
su svakom ko bude želeo da ih tgenski, odnosno X-zraci se ge- pada na lluorescenlni metalnl medaljonl jedan toalet- i

prouava. Vedra su bila velika, nerišu kao produkt sudara brzih konvertuje rentgenske zrake ni set koji se sastoji od pinceta,

teška lomljiva, tako da su istra-

i

živai tokom radiografisanja bili

suoenl sa velikim problemima.
elektrona
(tzv.
i

zakoni /.
metalne

snop rentgensklh zraka se us-

prepreke
Nastali
vidljlvu svetlost. Svellost zatlm
pada na fotokatodu gde se vidlji-
va svetlost konvertuje u elek-
istilice za nokte I, verovatno
štapia za
tilikovane su
uši,
i
Pored toga,
dekorativne ploi-
id

Prvi problem je predstavljalo merava na komoru sa uzorkom tronski snop koji se zalim skup- ce sa visuljcima još uvek na
odredivanje korektne ekspozicije smeštenim na pokretnu ptou sa Ija elektronskim solvima. Tako svom mestu (mala slika) frag- i

Ipravllne orijentaclje pri koriše- daljinskim upravljaem. Uzorak fokuslrani elektronski snop ko- menti ukrasnog povoja samih
nju konvencionalne foto-radio- se pomou ovakvog nosaa iz- nano pada na fluorescentni vedara.B
 G A L A K S 1 J A 43/Februar 1991.

Sa svojim rekama soli, sumpornim bre-

Reportaža žuljcima, rekama oksidiranog gvožda

ORMUZ: Ostrvo koje oksidiše malo na raj a pomalo na pakao, III mo-
žda najvlše na predeo sa neke daleke
Jedna muslimanska legenda kate da je Bog, kada je stvarao planete. Stešnjen izmedu Irana Arabij- I

svet, dobacio svoju paletu boja i ona je pala na ostrvce Ormuz skog poluostrva, Ormuz — ostrvce u
|j

pria obliku puža, pravi je strogi stražar na

Onima koji su videli ostrvo, iz legende deluje krajnje !

vratima moreuza. U prošlosti, blo je je-

uverljivo. Ormuz, zato, vredi doživeti. dan od najznaajnljlh trgovaklh centara
j
1

Bliskog istoka. Tu je dovlaena svila,

zaini, najraskošnlje drago kamenje.
Ulice su bile prekrivene skupocenim
persijsklm tepisima, muzika je bila sve- i

prisutna. Kao i u svlm velikim trgova- I

kim centrima, i ovde je tradicija toleran- ;

cije blla prerasla u zakon. Pomorci su 1

zastajali da se dive toj udesnoj mešavi- i

ni boja. Jedan španskl pesnik iz sedam- .

naestog veka pisao je: ako je svet pr-

sten, onda. je Ormuz njegov dragi ka-

Ho putu »vlle
Istorija ostrva zapoinje u XIV veku
kada je najezda Mongola sa kopna pro-
terala princa od Ormuza. Preselio je
svoje kraljevstvo na dotad nenaseljeno
ostrvo Džaroun ostavio mu u naslee
i

svoje ime svoje bogatstvo. U vreme

i

portugalskih osvajanja, na ostrvu je ulo-

išle našlo još nekih 40 hiljada duša.
Tako je Ormuz postao kamen temeljac
portugalske morske imperije na ras-
kršu puteva svlle zaina. Oko kraljev-
i

ske palate izgraene su mone zidine,

a romaniki zvonlci crkvl manaslira za- i

menlll su džamljska minareta. Kao sva i

osvajanja, ovo je za jedan od izgovora

i

Omiuske reke llie na poioke usijanog

gvoia kojl kao da se Izllvaju iz neke
ogromne loplonice
 44/Galaksija 226

imalo veru. Kao raskrsnica Irgovakih ko-toliko podnošljiva, a lek nekoliko sto- arapsku modu u vidu dugih tunika.
puleva Ormuz je doživljavao pravi pro- lina njih provodi ovde vrele letnje dane. Ekonomske aktivnosti na Ormuzu
cval. To je lelargian pejzaž dremljivog peska svode se na vaenje soli eksploataciju
i

Zlalno doba je polrajalo do 1622. go- na kom u maju mesecu temperatura do- rudnika gvoža. Ovaj neobini spoj soli
dine, kada se šah Abas uz pomo bri- stiže pedeset stepeni. A za vreme jese- igvožda daje ovom ostrvu tu nerealnu
i

tanske llote iskrcao sa svojim trupama ni, vlaga u vazduhu je ak 90 odsto. Sa- crvenu boju. Izgleda kao da je itavo
na ostrvo. Tada Ormuz gubi, u korist mo dva-tri meseca u godini, kllma je ostrvo zardalo.
Bander Abasa, svoje, tri veka dugo eko- podnošljiva za žlvot. Grad ovde lii na
turopllnnin „eistiliito"
nomsko preimustvo u lom delu sveta. otisak velikog dlana ije linije-ulice pro-
Zaboravljeno od ostalka islamskog svela, sto zazivaju povetarac. Žene se umota- Kolevka bogova i utoišta za Ijude,
neobino ostrvo ponovo postaje neza- vaju u bogato Izvezene tkanine, a preko ostrva su uvek bila izvor bajki hrana
i

nimljiva crna takica na mapi sveta. U lica nose masku koja potpuno pokriva za naše snove. Svako je oslrvo tvrdava
naše doba, Ormuz ostaje sa nekih Iri hi- lice i dopušta da tek malo vazduha pro- koja je u stanju da se odupre svetskim
Ijade stanovnika zimi, kad je klima koli- struji ispod njih. Muškarci neguju tipinu podsticajlma koji dolaze iz spoljnog sve-

i'ao da Je lliaro osirvo kroz ogromnu ranu Iskrvarllo u more: sve je^
lo delo bezazlenog oksida gvožda
~
 45/Februar 1991.

la, ili da ih sve sažme unutar svojih gra- oslrvo na kom se ..ponovo rodio". ak !

nica, jedve godlne bio guverner ovog uo-

I i

Na takvom jednom ostrvu, koje je sa nog oslrva. Kraj vladavine nad ovim ost-
svojim hridinama sa kojih se u more osi- rvom doneo mu je šahov pad dolazaki

pa rda sedam reka soli liilo na privide-

i Homelnlja koji je promenio, ne samo I

nje, svoje duhovno, ekonomsko politi- i njegov žlvot.

ko utoište našao je jedan Evropljanin. Jedna musllmanska legenda kaže !

Jirži Polak, ehoslovaki reditelj, probu- da je Bog, kada je stvarao svet, odbaclo
j

dio se jednog julra od buke ruskih ten- svoju paletu boja iona je pala na Or- I

kova pod prozorom. Prizor koji ga e muz. Onima koji su videli ostrvo, pria
|

nagnati da napusti zemlju ode što da-i

Iz legende deluje krajnje uverljivo. Or- '

Ije, preko Jugoslavije, sve do vrata Le- muz vredi dožlveti.B

vanta. Za vreme vladavine iranskog ša- Hriroda je iznad reke iskovata koru od soli i

ha Reze Pahlavija, dospeva na Ormuz sumpora Pripremila Ljiljana 'MariCi

 5 G A L A
Fihn
S 1 46/GalakelJa 226

SF revolucija pokretnih slika (II)

Dva U
llka lz ,,Wlllow“, dve ervene leleie flgure „Ralovl lela",
lenlska lopia Dteka Nikolsona Iz „Vešilca iz Islvlka".

TEHNOLOGIJA UZVRAGI
Glumica koja visi naglavake na zahuktalom
vozu; pseudo-ud od morske vode koji
(malih staklenih sfera koje se koristepri izradi proizvoda od
plastike). Najvei deo snimanja bio je stop-motion animacija,
u kojoj kamera snimi jednu sliku zatim tehniari za par mili-
i

proganja ekipu jedne podvodne stanice; metara pomere deo modela ili figure (kao što je ruka). Kame-
Indijana Džons koji se bori na kanapu iznad ra snimi tu scenu ponovo. Tada se ruka pomeri malo dalje.

bare sa razjarenim aligatorima; gavran koji se Kada se film prikazuje normalnom brzinom, model oživl. „-
ulim, modele, nismo smell da narušlmo 'sneg'
pretvara u kornjau; zli nacista star 400 i prikaz meave", objašnjava Peterson. Rešenje se našlo u

godina i mnoge druge iluzije sa filmskog vratlma na podu: izmeu ekspozicija, vrata su se otvarala i

vešte ruke su kroz njih pomerale modele za sledeu ekspozi-

ekrana, omoguene su upotrebom clju.
najmodernije kompjuterske tehnologije, ali i
Neki od ovih modela bili su „imperijalnl hodai", borbeni
duhovitom primenom kombinacijom
i tenkovi slini mastodontu sa dugim nogama. Da bi doveli di-
materijala koje sreemo svuda oko nas. zajn do perfekclje, modelari su prouavali iznajmljenog slona.
Cesto imaginarna oprema ima takve realne korene. Džordž
Nisu sve kreacije toliko komplikovane. U „Ghostbusters II" Lukas je jednom sugerisao da se dizajn svemirske krstarlce
reka ružiaste mase koja je proticala ispod Njujorka bila je zasnuje na modelu Evinrudeovog vanbrodskog motora. I

metacll, koji se kao aditiv za hranu koristi, na primer, za milk- modelari od kojih se tražilo da kreiraju kožnu ogrlicu, jedno-
šeik. Za „Imperija uzvraa udarac", modelari su na stolu na- stavno su poslali nekoga da kupl u obližnjoj prodavnici obi-
pravili snežnu planetu od za pecivo mikrobalona
i
nu široku pseu ogrlicu.
 47/Februar 1991.
Indllnng Jžo % I haubo | l-pllMorl
„
motorima
on.
i tranzistorima. „Poslajeno sve manji i manji, kaže
trik je da se model pokree kao životinja, a ne kao
“

U dramatlno) scenl u „Indljana Džonsu", Džons je morao robot". Kod nekih modela, operator sedi u ožienoj stollcl po-
da se borl na lestvlcama od kanapa dok su allgatorl pllvall vezan sa modelom, kada i pomeri ruku, nogu ill glavu,
duboko dole. Usled prisutnih tehnikih inllaca vezanih za robot precizno duplicira pokret. ,,Ne znam da li išta postoji
spajanje slika, snimak je zahtevao crne aligatore na beloj što mi sada bi mogli uiniti" —
kaže Džef Man.
pozadlni. Lornl Peterson se sea da je lokalni serviser Folk- U jednom ILM-ovom studlju, voz leti. Dok tehniar radl na I

svagena držao male Ijubimce aligatore, koje je posudio ekipi konzoli kompjutera, model lokomotive, podržan motorizova-
uz obeanje da e postati (ilmske zvezde. „Slavili smo male nom armaturom, ini lagane kružne pokrete ispred plavog
aligalore u veliki tank i napunili ga miekom u prahu, koje ih ekrana, kao kod plesa hula. To je još jedan kadar za „Povra- i

Pseudo-ud od morske vode, dobltnik Oskara u „Amblsu"

konstrulsan Je u kompjuteru, njegova tekstura I površinski talasll i

IIDARAC
nijemoglo povrediti," kaže Peterson. „Tada smo stavili kame-
dodati posebnim soflverom. Kada pseudo-ud susretne dva glavna
gtumca ufutmu, uzlma konture njlhovih llca (gore desnn). hl sc
postlgao ovaj efekal, llca Merl Elizahel Masirantonlo I Eda Harlsa
bila su laserskl skenlrana, a rezultatl (dole desno) pohranjenl u
kompjuter.
) ;

ru na plafon, doksmo Ijude okupili oko tanka i dali im da

mašu mrh/im piliima da bi naveli aligatore na kretanje —
tak u budunost ovaj voz
III", ali e
poleteti kao soko, umesto
1

da se razblje u klancu. To je najkomplikovanljl model koji je

nazvall smo ih 'kaubojima piliarima'". Kao što kaže Džef ILM ikada napravio. Modelar Stiv Gauli ugradio mu je 21
Man, rukovodllac ILM-ovih radionica kreatura modela, klju
i
„gags" ili aktivan deo. Za simullranje puta kroz vreme, u jed- i

je u saznanju koliko se može izvul Iz date tehnologije. nom ,,gag-u“, tenl azot smešten u tenderu lokomotive može
Današnji umetnici za specijalne efekte izvlae sa manje se upumpati kroz mrežu cevl da bi zamrzao površinu voza, I

napora mnogo više nego njihove slarije kolege, a publlka je i

dajui mu ono što Gauli naziva „izgled putnika kroz vreme".
više soflsticlrana. Stop-motion figure sline King Kongu, na Njegovi tokovi se izvlae postavljaju horizontalno. „Turbo-
i

primer, pomerale su se sa trzajima, ali stop-motion figure ne- potisnici" kojl daju pogon vozu u letu, aktiviraju se sa zadnje
maju zamagljenje kod kretanja. Tako, obzirom da je sve što strane. Boni paneli se otvaraju omoguuju krilima da se
i
•

se snlmi u pokretu obino blago zamagljeno, ILM je razvio razmotaju. Amtrak lokomotive ne mogu se takmiiti sa ovom.
„-", u kome kompjuter pomera kameru model isto-
vremeno, da bi se kreiralo realistino zamagljenje.
i
Ali ak ni majstor modelar kao Goull nije mogao uiniti da
I

voz poleti. ILM-ovi tehnlari za motion-control, medutim, mo- :

Istovremeno, veština pravljenja modela je takoe napre- gu ga podli u vazduh.

dovala od vremena inkarnaclje prvog King Konga. Majstor ,,U stvari, kamera je ta koja se pomera, izgledae da je
voz odleteo, okrenuo se i zatim doleteo nazad" — kaže Plter
;

za pravljenje kreatura, Tad Krzanovski, kojl je diplomirao

geofiziku u svojoj rodnoj Poljskoj od tog vremena do danas
i Daulton, koji radi na raunaru za kontrolu kamere modela. i

dobio Oskara za svoj rad u ILM, nedavno je demonstrlrao Zagledan u test video snimka svakog kompletiranog pokreta,
buldoga kojeg razvija za TV seriju: ispunjen je žicama, malim on kontinuelno podešava pulanju leta voza dok ne postigne
Scdeii konzolnm raunara, Piler Oaullon upiavija radom IML- huktalo okretanje tokova voza. Korak po korak, on pokazuje
•ove ,,go-moiion" Vlsia Cruiser kamere, koja vlsi na levom kraju
kako se ova slika film sa glumicom Stinburgenovom mani-
i

rešelkaslog krana. Da bi se krelanje modela (kao šlo su vozovi)

pulišu kombinuju, dok se ne dobije krajnji proizvod — scena
i
ulnllo šio autenilnijim. go-molion kreira realislino zamagljenje
Jilmske slike pomeranjem Isiovremeno modeia koji se fotografiše I sa naglavake obešenom heroinom. Mada izgleda da je glu-
kamere - kao šio je prikazano modelom lokomolive Iz „Povratka mica Izložena izuzetnoj opasnosti, u stvarnosti, Stinburgeno-
u hudunosl III" i snimkom same kamere „
akciji" (gore desno) va visl u srazmernoj sigurnosti studlja. „
je najjednostavniji
snimak koji smo nainili u tom lilmu. A potrebno je 1 1 razlii-
savršenstvo. Upravljana njegovlm raunarom, armatura ini
tih snimaka — segmenata lilma, da se kompletira",
da voz pravi imaginarne zaokrete, podiže se u imaginarnim Ovakve vešline funkcionišu kao srednjovekovne gilde, sa
usponlma, spušta nosom na dole u imaginarnim sletanjlma. majstorlma kojl ue svoje šegrte. Džon Elis nauio je osnove
Istovremeno, kompjuter pomera kameru unazad I napred,
od svog oca, vlasnika optike kompanije za specijalne efek-
gore dole, dok Daulton obavlja lina podešavanja, Na kraju,
i
te. U „Zvezdanim ratovima" Džon je pomogao da se veština
gledaoci e
poverovati da lokomotlva može zaista da raširi vizuelnih efekata uini složenijom, uvodei kompjuterom
krila poleti. Ali, tehniki eksperti moraju pre toga izbrisati iz
i

upravljane „motion-controP kamere, tako da se kadrovi mogu

finalne slike tragove podržavajue armature voza. Takoe,
voz leti samo sa pozadinom u vldu plavog ekrana: nema pej-
saža ispod, nema neba sa oblacima iznad. Kao što Ed
precizno ponavljati mnogo puta, sa novim detaljima koji se
dodaju slici u svakom prolazu. Ali, medijum je bio još uvek
onaj istl kao kod Žorža Meliesa: film. Sada, nova tehnologija

složne
Hjrpino wi»i |.
Džouns kaže, „Kreiranje slike za nas ustvari znai kreiranje
lamilije slika."

Džon Ellis, jedan od veterana ILM-a, „stara optika zver-

majstor za združivanje filmskih slika, što je
u punom cvatu, zauvek
filmovi.
e
izmeniti nain na koji se prave

ka", vrhunski je Mada .Ambis", skorašnja podmorska avantura, nije zapa-

ekstremno kompleksna veština. Spajanjem traka sa negatlvi- lila svet dobila je Oskara za najbolje vizuelne efekte.
krilike,
ma pozitivima filmova, ponekad sa izvesnim delovima koji
i Ukratko, posada podvodne stanice za bušenje morskog dna
su izbrisani, ponekad sa delovima filma koji su razvijeni dru- i
susree vanzemaljce, Ovi tudinci kreiraju sondu od morske
gima koji nisu razvijeni — tada projektovanjem svetla kroz
i
vode za ispitivanje unutrašnjosti stanice. Filmski gledaocl vi-
sendvi filmova, da bi se kombinovale njihove slike u novi de ovaj pseudo-ud kako se zmijasto kree kroz stanicu ko- i

film. Elis njegovi drugovi mogu da uklone neželjene delove

I municira sa posadom odražavajui plastino njihova lica u
sllke (kao što je armatura koja drži letei voz). Oni isto tako svom oselljivom završetku. Jedan lan posade gura prst u
mogu da kombinuju slike koje se u stvarnosti nikada ne jav- pseudo-ud i otkrivada je to samo morska voda. Preplašeni
Ijaju zajedno. ijudi konano zatvaraju vrata presecajui njegov kraj u pro-
U svom otisu, Elis uva traku filma na kojoj Meri Stinbur- storlji, koji pada na pod razliva se. Tada se ostatak pseudo-
I

gen visi naglavake, nasuprot svetlo plave pozadine. To je -uda vraa nazad u more.
deo kadra za „Povratak u budunost IIP, u kome njen lik, Nagradeni pseudo-ud šumi talasa se kao prava voda:
i

zahtevajui brzo izbavljenje, visi sa voza u pokretu. „ Meri
bila dobar saradnik", zapaža on. ,,Ne možemo stvarno obesiti
damu da visi naglavake iz voza, pa zato moramo da je obe-
simo ispred plavog ekrana, sa ventilatorom koji joj raspršuje
kosu i vozopi koji snimamo odvojeno," kaže Elis.
Elis pokazuje još jednu sekciju filma.
ali on je bio kreiran u kompjuteru. Nakon što je digitalna krea-
clja kompletirana, preneta je na film. „Džim Kameron, režiser
'Ambisa’, došao je kod nas sa specifinom idejom za koju je
oseao da ne može da se reši standardnim sredstvima za
vizuelne efekte", kaže Nensi Sent Džons, izvršni producent
Ova prikazuje za- za raunarsku grafiku.
 " " ';1

Pre „Ambisa“, kompjuterskl eksperli ILM-a su oživeli
mrtvu planetu u „Star Trek III: Potraga za Spokom U „1-
dom Šerloku Holmsu" oni su uinili da vitez sa okna crkve
oživi i napadne prestrašenog sveštenika. Popunili su nebo
Šangaja tormacijom japanskih aviona u „Imperiji sunca", pre-
tvorili gavrana u kornjau niz drugih zveri u „VVillovv' ostarill
i
snimljeni na suvo, u studiju, na primer, sa mineralnim uljima
'. koja je proizvodila podvodnl efekat. Kompjuterska grafika je
dodala posebnosti filmu da bi se postigao realniji izgled „vo-
de".
Prema reima šefa ILM-a Skota Rosa, 38-godišnjeg pre-
1

i
seljenog Njujoranina saksofoniste u slobodno vreme, ras-
i

zlog nacistu za 400 godina u „Indijani Džonsu poslednjem i tua sofistlkacija vizuelnih efekata daje proizvoaima filmo-
krstaškom pohodu". Ali, pseudo-ud bio je njihov najviši do- va novu slobodu. Sedam od deset najuspešnijih filmova '80 -
met. -tih bili su filmovi sa specijalnim efektima. „Danas vidamo

Da bi pokazao kako je to Izvedeno, Stiv Vilijams, mladi scenarije gde pisac kreira šlo god poželi, bez brige kako e
animator iz Toronta sa obukom stažom kod Diznija, poziva se lo lehniki ostvariti," kaže on, navodei primer „Imperlje

je kao da
i

na svoj ekran crvoliku žianu formu: prototip pseudo-uda.

koristite digitalnu glinu". kaže on, pomerajul miša
„ sunca". „Uskladivanje slotina pravih aviona sa hiljadama sla
tlsla na ulicama trebalo bi da bude ogroman problem, ali mi j

i izvijajui lik na ekranu. Operator, objašnjava on, može da smo to uinili sa kompjuterom, umnožavajui jedan avion u \

bira izmedu 17,6 miliona nijansi boja. Animatori su u obliku eskadrile.

kompjuterskog programa kreirali analogon filmskog studija sa Režiseri se ponekad plaše da e vizuelni efekti preovla-
1

svojim osvetljenjem. Sa razvojem lika pseudo-uda kompjuter dati i oteti se „I mnogi od

kontroli. njih boje se tehnikih izra-

je postavljao korektno osvetljenje senke. U meduvremenu,

i
za, kao šlo su ’g-matting', ’roloscoping’ i ‘crni cenlri'", kaže \

sa uredajem za skeniranje slika, animatori su skenirali ve Ros. Takode se javljaju sluajevi kada se umetnici efekata
snimljene scene uneli ih u raunar da bi ih spojili sa kompju-
i
oseaju potcenjeno. To može bili razlog zašto, u „LucasArts", •

terski generisanim pseudo-udom. Džej Ridl, nadzornik ani- „VVillovv”, zli dvoglavi monstrum, Ebersisk, zvui tako evocira- j

macije kompjuterskom graflkom, kaže da su tehniari di- ak jue na filmske kritiare Rodžera Eberta Džina Siskela. i
I

gitizovali lica glumaca, omoguujui pseudo-udu da ih odsli- Za arobnjake ILM-ovih efekata, stvarnost je samo sirovi
kava. „Glumac sedl na slollci, a laser kruži oko njegove glave materijal. Jedan od postera duž njihovog koridora od milljar-
precizno merei sve osobine, kaže Ridl. Ti podaci se zatim du dolara je za „Draga, smanjio sam decu", koji je režirao',
unose u raunar. ILM-ov uenik Džo Džonston: to je debitantski film sa najve- |j

Takva tehnologija mogla bi se za proizvodnju

iskoristiti im komercijalnim uspehom svih vremena. Ljudi iz ILM seji
filma u kojem zajedniki uestvuju Tom Kruz glumica iza
i ponose svojim kolegom, all brinu zbog holivudskog egoti-"
tihog ekrana, Klara Bou. Filmovl bi se mogli generisati u ce- zma. Umanjili su njegov poster na veliinu poštanske marke.
lini unutar kompjutera. Stiv Vilijems predvida da „iluzlja e Na njemu sitnim slovima piše: „Draga, smanjio sam posterl”
bili toliko monada neele moi
rei šla je stvarno, a šla
“. Modell podmornica u „Lovu na Crveni oktobar" blli su o Priredila Vesna osi
 GALAKSIJA Aktiu'lnosti
50/GalakslJa 226

lako ga |e Appte ugo nazivao „kompju-

lerom za nas oslale", Macintosh je za
Kompjuteri ,,za nas ostale" mnoge potencijalne korisnike bio pre-
skup, a lirma je dugo bila krilikovana za-
to što ništa ne preduzima da bi svoje
cene ulnlla konkurentnijlm u odnosu na

NOVI cene sve brojnijih sve jeftinijih IBM—

i

PC kompatibilnih kompjutera. Opravda-

nost ovakvih krilika naroito dolazi do
izražaja kada se zna da, izuzev kratkog
probnog perioda tokom prošle godine,

MACINTOSH Mac nikada nije bio jettiniji od

nijedan
hiljadu dolara. S obzirom da Apple ni-
kada nije imao direktnog konkurenta u
smislu kompatibilnih,' a jeftinijih modela
(kao što je bio sluaj sa IBM-om), sa-
svim je logino što nikada nije pokazao

MODELI
Nijedan Macintosh nikad nije bio jeftiniji od hiljadu dolara,
neku posebnu brigu oko konkurentnosti
svojlh cena.
Krajem prošle godine, konano je
puštena na tržište nova serija n Low End"
modela, lme bi Apple konano trebalo
što je u poslednje vreme poelo da predstavlja znatan tržišni da popravi steenu sliku. Re je o tri
nedostatak. Konano je na tržište puštena nova serija ,,Low pažljivo Izabrana modela od kojih svaki
predstavlja najjettinlji model u odgovara-
End" modela, ime Apple konano trebalo da popravi
steenu sliku.
bi juoj
i najavljivanl .jeftini "
seriji. Prvi model je dugo oekivani

nazvan
 51/Februar 1991.

Classic koji se prodaje po preporu-ve dok se uline cene kreu oko iznosa od 3000 dolara za slstem sa dva MB RAM-
enoj ceni od nešto ispod hiljadu dolara 700 1000 dolara respektlvno.
I -a, hard diskom od 40 MB novim kolor I

u svojoj najjednostavnljoj konflguraclji; Spolja gledano, Mac Classic veoma monitorom, dok e
ullna cena Iste kon-
drugi model je Macintosh LC, namenjen lll na model SE, uz manje izmene ko- flguracije iznositi oko 2400 dolara, što
korisnicime kojima je potreban kolor si- zmetike prirode. Osnovna prednost e ga initi konkurentnim sa PC SX mo-
stem, ali im je Mac II preskup, kojl I e ovog modela je relativno laka prenosl- delima više klase. U Apple-u ne krlju i

poeti da se prodaje tokom prvog kvar- vost uz pomo posebne torbe — težlna da je to bio jedan od osnovnih ciljeva
I

tala 1991. po takoe preporuenoj ceni modela sa hard dlskom iznosi 6.9 kg, pojave ovog modela.
od oko tri hiljade dolara u koju je uklju- odnosno svega oko 450 gr manje od
en kolor monltor. Trei, najjai od tri
I portabl modela. Classic koristi jedno-
nova modela, Macintosh llsi, je zami- struki ADB (Apple Desktop Bus) port i

šljen kao bazini (najniži) model serije dva mini DIN— 8 konektora za serijske
Da
1

su pojmovi „skupo" „jeftino' kraj-

II; ovaj model se takoe ve prodaje po DB—
i

porlove. Tu su još jedan 25 SCSI I

nje relatlvnl, na delu dokazuje trpi novi-

preporuenoj ceni od 4870 dolara (tako- (Small Computers System Interface)
Mac llsi, najskuplji od nova mode-
e sa kolor monltorom). port, prikljuak za jedan eksternl 800 KB
tet,
la, a istovremeno najjeftiniji model serije
tri

Ovde je potrebno napraviti malu di- ili 1.44 MB flopi dlsk prikljuak za
Zamišljen dizajniran kao zamena za
i

II. i

gresiju radi objašnjenja pojma preporu- spoljni zvunlk. Mac

ena cena: radi se o ceni po kojoj sam
proizvoda prodaje kompjutere pojedl-
Kao njegovl prethodnlcl, Classic ko-
i

risti procesor Motorola MC68000 koji ra-

,
najpopularnlji
model
model
moratl da zadovoljl
llsi

mnoge prllino stroge zahteve. Svi mo-

e
ove serije,

nanim kupcima. Ma kollko to na prvi di na 8 MHz, a memorija se može proši-

deli serije II koriste procesor Motorola
pogled paradoksalno zvualo, ovo je riti do maksimalno 4 MB u SIMM modu-
MC 68000 (puna 32-bltna arhltektura),
najvlša cena natržištu; re je o mehanl- lima (male ploice koje sadrže po 512
all na razliitlm brzinama, odnosno rad-
zmu zaštite distrlbutera (dllera) koji su KB). Classic koristi ROM od 512 KB, što nim frekvencljama (radna frekvencija,
na amerlkom tržišlu nezavisne prlvatne je duplo više nego kod modela SE, kojl
pored kvaliteta samog procesora, po-
(irme koji dobljaju robu od prolzvoaa sadrži tzv. Hierarchical File System i

stavlja speclline zahteve pred sve

I

po najnižim cenama, a za uzvrat organi- drajvere (softverske veznike) za SCSI,

ostale lpove u raunaru); dosadašnji
zuju deo servisne mreže podrške kup- i ADB, AppleTalk, Toolbox i QuickDraw. modell su radlli na Irekvencljama od 16
cima. Na taj nain se na indirektan na- Operativni sistem kojl se isporuuje
MHz (), 25 MHz (llci) I 40 MHz (llfx),
in podržava servisna mreža, a u kraj-
i uz ovaj model je verzlja 6.06, ali cela dok novi model radi na frekvencijl od 20
njem sluaju sami kupci. Isti kompjuter
i mašina je razvijena tako da može da ra-
MHz, u osnovnoj konfiguraclji sadrži 2
i

se u prodavnlcl može dobiti po znatno di sa novim System 7.0 operatlynlm si-

i

MB RAM-a koji se može proširiti do

nlžoj ceni, to je tzv. ulina cena.
i stemom im
se bude pojavio na tržištu.
maksimalno 16 MB.
Ovlm potezom, Apple je na dobrom Noviteti koje ovaj model donosl su
putu da anullra jedinu stvarnu prednost
— novi nain ugradnje RAM-ipova novl I

IBM— PC kompatlbilnlh kompjutera video podsistem. Dok su kod svih dosa-

cenu. Naime, Macintosh, dolazi na trži- RAM-lpovl
dašnjih modela osnovnl bill
šte potpuno spreman za rad, sa stan-
zalemljenl dlrektno na matlnu plou,
dardnom programskom hardverskom i

kod novog modela je osnovna memori- I

opremom koja na PC— kompatibilnim ja postavljena u obliku SIMM modula,

raunarima predslavlja esto v rlo skupe
LC je sagraden oko procesora Motorola ime je zamena prošlrenje znatno po- i

opcije koje se moraju posebno dokuplji-

jednostavljeno. Video podsistem može
vati (na primer, rad u mreži, dlgitalizova- MC68020 kojl radi na 16 MHz, a koristl
sve što je mogao odgovarajui sistem I

nl zvuk, vlsoko kvalitetni graflki kori- istu video-loglku kao I model llsl. Slstem
modela llcx, ali pored toga podržava
snikl interfejs .). Pored toga, svl pro-
je standardno opremljen sa 2 MB RAM- I

24-bltni kolor video

. .
8-bltnl kolor video
graml sve nove verzlje operatlvnog sl- -a brzine 100 ns, hard dlskom od 40 MB i

I
uz dopunsku karllcu. Tlme je omogue-
stema ukljuujul najnovijl System 7.0 ikolor monltorom. Tastatura je ista kao
podrška 32-bltnog QuickDraw-a u
i

na I

rade na svim modelima, jedlni Izuzetak i kod prethodnog modela, a memorija se

do 10 MB, takoe pomo- ROM-u.
predstavlja novi Mac Classlc, kome je može proširiti
Pored navedenog, Mac llsi je stan-
potrebno proširenje memorije za rad sa u SIMM modula. Ceo sistem je naprav- dardno opremljen mikrofonom odgova- I

System 7.0 sottverom. Ijenizuzetno kompaktno, uz vrlo vlsok

rajuom hardverskom podrškom koja,
stepen integraclje - korhpletan raunar
— uz odgovarajue podešene programe,
sadrži svega 24 Integralna kola što
jeomogullo novi dlzajn kulšta. Kutija
I
omoguava ubaclvanje glasovnlh poru-
ka u npr. tekst-procesor bazu podata- ill
u koju je ovaj model smešten je u kutija
ka.
Mac Classic predstavlja reinkarnaci- dlmenzija 32 38 7.6 cm, a ceo ra-
ju starijegmodela Mac SE, uz cenu koja unar je težak oko 3.5 kg (bez monlto- Mac u
llsi je ve prodajl I u konflgu-
racijisa 2 MB RAM-a, hard diskom od
je manja od cene najnlžeg modela, za- ra).
40 MB, tastaturom kolor monltorom vl-
etnika serije, uvenog Mac Plus-a. Mo
I

Video podslstem podržava tri moni-

soke rezoluclje se može kupltl za 4869
del Classlc dolazl na tržlšte u dve konfl tora: prvi je Apple-ov postojei 13" kolor
dolara, dok se oekuje prosena ulina
guraclje - bazlni model sa 1 MB me monitor rezoluclje 640 480 taaka,
cena od oko 3600 dolara.
morlje u lpovlma od 120 ns (jedan drugi je 12" monohromni monitor koji
Uporedo sa Izlaskom novih modela,
gabajt sadrži 1024 kilobajta, a jedan ki- daje kvalitetniju sliku za neke primene
lobajt sadrži 1024 bajta — jedan bajt bi
se slikovito mogao predstaviti kao jedno
uz nižu cenu
novl,
najzad. trel monitor je
i,

specljalno konstruisanl 12" RGB

Apple je
Plus, SE
izbaclo iz

,
prolzvodnje modele
a uzgred je spustio cene
I

modela llci SE/30, potvrujul tako da

slovo; ovde je re o analogiji koja najsll- monitor rezolucije od 512 384 taaka
i

kovitije prikazuje datu veliinu) Super- i koji prikazuje 8-bitnu 16-bltnu grafiku.
I i
je re o jednom novom tržlšnom imldžu.

Drive flopi dlskom kapaciteta 800 KB uz LC je, u maksimalnoj konflguraciji, spo-

cenu od 999. dolara. Druga konfiguracl- soban da prlkaže 256 boja 256 nijansi ili

ja sadrži 2 MB RAM-a brzi hard dlsk i sivog na prvom monltoru, 256 nijansl si-
sa srednjlm vremenom prlstupa od 21 vog na drugom 32.000 16-bitnih boja I

ms kapaciteta 40 MB uz cenu od 1499. na treem monitoru.

dolara. Navedene cene su preporuene, MAC LC e
se prodavati po ceni od
 aspekle dovoljno dobre majine nege. odno-
Stvaranje JA i njegovo funkcionisanje sno onlh kojl zamenjuju majku, ljl su prln-
cipi Irajno važnl. Treba shvalitl da se dete pr-
vo nalazi u telu majke, zatlm u njenom krilu,
da bl kasnije zauzelo mesto u porodinoj sre-
dlnl. Roditelji, vaspllal pedagozi moraju
i

znati da oni ne lormiraju dete po Istom prlncl-

pu po kome vajar obllkuje skulpturu, III grnar
'
lonac. Oni treba samo da permanr
njaju sve smetn|e koje ometaju ra
zaclju potencljala koje dete nosl sa sobom.
Prl tom se moraju pomiriti sa injenicom da
e izgledatl budua

0
mogu predvidetl kako

LICNOSTI
linost deteta. Svako prekomerno mešanje
ometa spontanost u razvoju, predstavlja,
I

manje ili vlše, ozblljan nepovoljnl laktor.

Dr Jovan Ševaljevi
Ukoliko je dobra majina uspela da otkloni sve smetnje i lalva upanlshada, koja nam dolazl
iz protodruidske kulture (3000. III 4000. godi-
omogui realizovanje genetskih potencijala, Ja, kao posebna na pne). šalje nam sledeu poruku:
psihika kategorija, formira se izmeu treeg i šestog meseca. U ,,U poetku se
unlverzalna duša
tom novom periodu kada dete formira membranu koja se koja prožlma sve lorme egzistencije
globalno situira na nivou kole, stvara se unutrašnja i spoljna iija se sušlina sastoji od spoznanja
kretala slobodno iznad voda kao laki po-
realnost koje permanentno meusobno komuniciraju. To je vetarac
ujedno i poetak razdvajanja deteta od majke. Dete tada poinje Iona se pokaza prvo u Ja
korenu svlh stvarl
da doživljava majku kao deo spoljašnjeg sveta. U psihijatriji se u kome se uravnotežlše Iri kvaliteta
to naziva prelaskom iz potpune u relativnu zavisnost od majke, Svetlost, Energija Inercija"
i

Prvi deo poruke, koji se ni u koliko ne su-

što i majka i dete istovremeno oseaju. protstavlja shvalanjima naše današnje kultu-
 '

53/Februar 1991.
sigurnosti, kojazahteva dovoljno dugo maji- bi priznao krivicu, morati da prizna , kad je
no prisustvo, pslhizam deteta je u stanju da majku za sisu ujeo". Posebno je Njegoš, kroz
u sebi formira nove kategorije nova znanja i stihove koje peva kolo, izvanredno formuH-
koja omoguuju prevazilaženje problema ko- sao to oseanje krivice kao posledice za da-
i

to Samkija filozofija kaže, korene iz je mu život namee. Naime, prvobltno narcF Iji razvoj moralne strukture linosti:
univerzalne duše (sanskrilski puruska). iz sistiko, bezobzirno nemilošrdno ponašanje
i Prokle Mara svog sina Stanišu,
arhelipova koje C. .
Jung situira opel u duši prelazi u novo u kome uzima u obzir poslo- i Progrize joj sisu u posanje,
(lal. anima). ili pak iz genetskih kodova, kako janje spoljašnjeg sveta, odnosno, u ovom Rajsko pie prosu u nedrima
Ivrdi moderna genetika, mi to ne možemo sluaju majke. Kroz proces shvatanja da je Stiže decu roditeljska kletval
znati. Važno je samo lo da sva klinika po- majka linost za sebe, javlja se saznanje i Staniša je obraz ocmio,
smalranja polvrduju da se prirodnl tok spon- da mu je'ona neophodna da ono bez nje ne i Pohulio na vjeru Hristovu,
tanosli u razvoju ne sme omelah. može. Važno je napomenuti da dete na po- Na junako pleme Crnojevo,
Druga važna poruka koju nam Upanisha- etku tog stepena razvoja još ne pravi razliku Obuka se u vjerli krvnlku
da šalje je, da se u Ja manifestuje dualizam, izmedu fantazmatskog sadržaja, koje prati I bratske je ktvi ožednto."
karakteristian za sve forme egzistencije, pražnjenje agresivnih instinktivnih pulsija, i Da bi dete uspelo da prevazie tu prvu
nivou našeg relativistikog shvatanja prirode. realnosti. Ono se zbog toga trudi da popravi živolnu problematiku, psihiki proces, koji se
Prevedene na jezik naše kulture, shodno krivicu koju Osea zbog agresivnosti ispolje- u psihijatriji naziva introjekcija majke, tj. men-
Samkija filozofiji, Svetfost, Energija i Inercija, ne prema majci u stanju gladi i uzbuenosti, lalno i aleklivno usvajanje doživljaja majke,
predstavljaju tri Gune. Svetlost. ili Salva gu- pa joj u stanju mlra pruža dokaze svoje Ijuba- od izvanredne )e važnosti. To je zapravo m-
na, predstavlja inteligentan princip koji urav- vi. To naravno ini kroz vraanje gestova Iju- Irojekcija svega onog šlo dele doživljava kao
notežuje Energiju, ili Radza gunu, suprotnu meusobno razmenjuju majka de-
po smeru a istu po snazi, sa Inercijom ili - bavi koje
te. Svojim ponašanjem majka ga ohrabruje
i

I
dobro ili loše, oflnosno introjekcija Ijubavi
mržnje, u dožMjaju sa majkom. Lako je
ili

mas gunom. Frojd je ta dva meusobno su- uvek mu ponovo pokazuje da je njegova shvatjivo od kakvog je znaaja predominaci-
protna principa, ije interakcije generlšu sve agresivnost, koju dete fantazmatski dožlvlja- ja onog što je dobro u doživljaju majke. Intro-
naše psihike procese, nazvao Eros Tana- i va i kao' uništavajuu, samo njegov fanta- jektovana majka, od tada pa do kraja života,
los, inslinkt žlvota
Ijubav mržnja. i
instinkt smrti, odnosno
i

Da tako dualistiko shvatanje nije samo

zmajski subjektivni doživljaj, a da je u realno-
sti neuništena
bavi. Tom
nepromenjena kao objekt fju-
i

prilikom, treba napomenuti da to-

žlvi u detetu, bez obzira da
ne, da li je živa ili mrtva.
je prisutna ili
služi kao
manentni oslonac koji daje sigumost linosti.
li

-
filozofska spekulacija, nego uslov celokup- kom ovog 'perioda života dete permanentno Zahvaljujui tom mehanizmu, dete u slede-
nog poimanja života sveta na našem nivou I afektivno upija, ill kako se psihijatrijski kaže im etapama razvoja, može podneti u poet-
razvoja Ijudskog duha, potvrduju sva naša
znanja. Svim pojmovima sa pozitivnim pred-
znakom kao što su dan, svetiost, toplota, le-
introjektuje, ponašanje majke, a majka to isto
ini sa detetom. Kroz lakav proces uspostav-
Ija se vrsta elementarna veza koja tokom e
ku kraa, a kasnije sve duža odsustva majke.
Istovremeno dete postaje sposobno da
jektuje, tako inlrojektovanu majku, na druge i
-
to, slede druga sa negativnim predznakom: itavog života služlti kao oslonac u daljem ženske linosti koje igraju ulogu majke, tetke,
no, tama, hladnoa zima. Pozitivni elektri-
i razvoju linosti deteta. vaspitaice, uiteljice. Od posebne je važno-
ni i magnetni polovi su sfiareni celinu i ine Ulom periodu i kroz taj proces, smalra sti realizaclja prirodnog toka psihikog života
sa negativnim polovima, što predstavtja uslov se da dofazi do slruklurlranja osnovnog stra- i to ne samo za stvaranje etjkog oseanja i

za protok energije. U
biološkom svetu se taj ha na jedan novi nivo koji se u psihijalriji zo- sistema vrednosti. Celokupna kollina instin-
dualistiki princip manifestuje kroz podelu ve oseanje krivice. Stvaranje lakve psihike ktivne, odnosno životne energlje, koja bi u
pola na muški ženski. U fiziološkim procesi-
i kalegorije smalra se neophodnim uslovom sluaju prepreka na lom nivou razvoja mogla
ma taj dualizam se izražava kroz princlp flek- za dalji psihiki razvoj. Naime, la psihika ka- biti potpuno ili delimino blokirana, prouzro-
sije i ekstenzije, konstrikcije i dilatacije, inhi- legorija stvara psihiki napon koji u daljem kovala bi vellke teškoe u sledeim etapama,
bicije razdraženja. U psihikim procesima to
i razvoju prisiljava Ijudski duh da integrlše Inle- a u itavom kasnijem životu. Sledei zahtev,
i

su manija i depreslja, Ijubav mržnja. Sa for- i ligentan princip koji omoguuje rešenje kon- koji tokom druge godlne okolina postavlja
miranjem Ja i poelkom svesnog psihHkog lliktnih situacija izmedu Ijubavi i mržnje. Dru- pred dete, je da pone da kontroliše svoje
živola, dolazi islog momenta do Ijubavi i gim reima, oseanje krivice je pslhika kate- svinktere da postane išto. Tom prilikom de-
i

mržnje koje dele osea
(engl. me i notme). Pnn doživljaj spolja-
šnjeg sveta novoslvoreno Ja deteta svesno
doživljava kroz majinu negu u kojoj je naj-
važniji proces hranjenja. Ranlje okeansko
kroz podelu na Ja i gorlja u kojoj su Ijubav mržnja ujedinjeni, a
i te mora da se odrekne zadovoljstva koje ima
lo je osnov za stvaranje moralnog oseanja i prilikom spontanog pražnjenja mokrae ili de-
socijalizaciju llnosti. Jedna od najvažnijih belog creva praenog skidanjem unutrašnje
karakterislika oseanja krivice je i la, da u tenzije. Drugim reima, dete mora unositi
sebi obavezno sadrži mogunosl reparacije, kontrolu nad svojim instinktivnim pulsijama i

-
oseanje svemoi, vezano za period pre for odnosno rešenja konflikla izmeu Ijubavi i tenzijama, da bi se prilagodito zahtevima
miranja Ja, neslaje i dete je sada svesno da okoline. Jako je važno da itav taj proces no-

.
mtžnje. i

je majka posebna linost koja se nalazi van U sledeimstihovima, jednu od najlepših voformirano Ja deteta inteligentno elaborira i

Tada se pred novoformirano Ja deteta poetskih formulacija tog dualizma u sktopu

pojavljuje konflikt izmeu dva medusobno Ijudske prirode, NJegoš je izrazio u sledeim
stihovima: nametnute discipllne. Podslicaj za takav psi-
,,ašu meda jošt niko ne popi, hiki napor dete nalazi u ve formiranom
stvara
u glad, ustremljuje na majku : Sto je ašom žui ne zagri; oseanju brige, odnosno obziru prema spolj-
svojim agresivrtim instinktivnim pulsijama, aša žui ištemeda, ašu noj sredinl. Naime dete osea potrebu da
svirepo i bezobzirno, kao na izvor života i Smiješane najlakše se piju . .
.*
ugodi spoljašnjem svetu koje voli, samo da
hrane. A drugi je kada sito i mirno doživljava Da bi nagiasili izuzetnu važnost ovog pe- bi bilo voljeno.
majku kao objekt Ijubavi. Smatra se da su ta rioda u drugoj polovini prve godine, za dalji Jako je važno da porodina sredina, a na
dva meusobno suprotna doživljaja jezgro Iz psihiki razvoj llnosti a narolto za stvaranje odreden nain društvo, pruži afektivnu I dru-
i

koga se razvijaju kasnije afektivne veze sa- moralnog oseanja, napraviemo još neke gu pomo majd da bi joj omoguili da ispuni
slavljene od Ijubavi mržnje. U psihijatriji je
i što je mogue bolje tu svoju ulogu. a
taj prelomni trenutak prva opisala Melanie
Klein. Najvei broj aulora je prihValio izvan-
rednu važnost le siluacije, u kojoj se svesno Osim majkama koje su zadržale seanje 4
Ja pn/i put nalazi pred zadatkom, da upotrebi na to iskustvo, mnogim Ijudima izgledati e
inleligenciju za rešenje log prvog inlrapsihi- preterana dramatinost koja se pridaje psi-
kog konflikla izmedu Ijubavi i mržnje. hikom doživljaju kroz koji dete prolazi pri ak-
tu dojenja, odnosno hranjenja. Mnogima ova-

moramo naglasili da je za pravil-

kva ražmišljanja
kao doktrinarstvo
i zakljuci
preterivanje. Medutim, u
i
mogu izgledali Pretplatom na
sa koji se odigrava u dmgoj polo- našem narodnom jezlku, kada hoe da se iz- „Galaksiju"
dine isto tako neophodna majina razi dubina neijeg znanja, mane osoblne, ili

a puta, ta nega se sastoji u do-

n prisustvu majke koja održava
kaže se da je on 1o posisao sa majinim mle-
kom. A za oseanje krivice koje prilikom sisa- štedite 20%
nja dete osea prema majcl, upotrebljava se
a poverenje. U takvoj atmosferi pretnja da e
neko, pri teškom muenju da

Psihološki eksperimenti
Prirodni asovnik našeg tela kaže da na poinak
treba ii sat kasnije svakog dana. Tako
uskladiti stvarnu dužinu dana sa nainom života.
Naše telo živi ritmom
me, odnosno dana noi. Up-
rkos pogrešnim predodžba-
ma, celina jednog ciklusa du-
ža ]e od dvadeset etiri s'ata. I smatrall da, je pošto prirodni
Ovo je uoeno, odnosno
kazano u eksperimentima sa
dobrovoljcima koji su prisiali
da na mesec dana napuste
uobiajeni život. Pod uticajem
veštake svetlosti, bez spolja-
šnjih stimulusa (asovnika,
radija, televizije), njlhov tele-
sni ritam obuhvatao je dvade-
sel pet sati. Dvadesetetvoro-
asovni ritam je, dakle, uslov-
Ijen socijalnim pritiskom, ve-
štakim svetiom i drugim
spoljnim senzacijama.
Ispitlvanje prirodnog tele-
Neurološka reakcija na mirise sigurno postoji i
znatno je složenija od prostog oseaja prijatnosti
ili neprijatnosti koje miriši izazivaju.
Pre petnaestak godina engleskl
istraživa
Ctark) sa
Tom Klark
svojom ekipom izveo
je ogled u Guy's Hospital Medi-
cal 'School u Londonu. Odree-
na slobodna mesta u pozorištu
mirisnim steroi-
lue svi Ijudi, ali m pacijenata.
nego žene.
škarci
•
pitanju s
lakojajebilokomc
1 No. si
zauzele žene,
ogled. Nepoprskana sedišta su
ostala prazna, pa su istražival
zakljuili da su namirišana
šta privlano delovala ria žene,
a da one toga n'isu bile
Škoro u isto vreme Majkl-
Kirk Smlt (Michael Klrk-Smith),
Dejvid Bot (David Booth) njiho-
ve kolege sa univerziteta u Blr-
mingemu su rasprskali drugi ste-
roid. 3 alpha-androstenon, sada
'
o
jedne grupe ispitanika oba
pola. Druga ogledna grupa nlje
bila podvrgnuta ovom postupku.
zatlm su tim dvema grupama
podelili fotografije žena. Zanim-
Ijivo je da je medu ispitanicima
N' »,,a«iia™*iM
-
više onih koji su smatrali da su
žene sa fotografija lepe.
U sledu ovakvih istraživanja
možemo, recimo, prouiti kakav
uticaj ima neki nama poznat miris
na odredenu osobu. Ulicaj m'iriša
možemo istražiti analizom ence-
falograma osobe koja ga udiše.
emo
koji jc u leenju nes
da
pate od nesanice
Ijudl koji
i uspeju da usnu tek
zoru, odnosno pred uo-
I
bfajeri
ijeno budenje. Lekari su
do- asovnik podrazumeva dva-
to su preporuili svojim paci-
jentima da u krevet odlaze po
tri sata kasnije svakog nared-
nog dana, s poetkom u pet
sati ujUtru prvog dana. Posle
šest dana primene ovog ritma,
na spavanje su otišli u Jeda-
naest sati uvee. U tom tre-
nutku, njlhov unutrašnji
•
sot/nlk
noteža.
- Frekvencija
odnosno
'
moždanih
njlhov trag daju inlor-
macije o'raspoloženju ispitanika.
lalasa,
Ubrzani talasi intenzivne možda-
ne aktivnosti (stahja stresa)
neravni i manje ili više zbijeni, a
u stanju opuštenosti se šire. Re-
delujeumirujue zapravo nadra-
žuje našu psihu, da su limun
menta stimulativni, dok oraši
znajui
lavanda opuštaju. Mešanjem mi-
risa mogu se dobiti drugi efekti.
Tako, na primer, spoj ruzmarina
sedi- i limuna podstie intelektualnu
koncentraciju, a spoj kamllice
svesne. lavande ima relaksirajue dej-
slvo.
Istraživanja uticaja mirisa
i
naša psihika stanja pokazuju
'svojepragmatlne efekte. Naj-
pre, upotreba razliitih mirisnih
supstanci može poboljšati radne
iinke u preduzeu. To se može
postid preko sistema klimatiza-
cije, pri emu
radnici uopšto ne
moraju biti svesni da su pod uii-
cajem limuna ili karriilice U
praktinoj primeni, naravno,
prednjae Japanci. Na japan-
skorp tržištu ve se prodaje ku-
puje mirisni budilnik koji u željeni
as širi miris bora i eukaliptusa
koji imaju stimulativno dejstvo.
Telefonske kabine poznatog
kvarta Glnza u Tokiju komplelno'
su opremljene fašpršivaima mi-
—
i—
H Medicina
Londonski lekari su zapoeli eksperimentalnu
ne-hiruršku terapiju problema prostate koja se
sastojiod grejanja obolele žlezde pomou
mikrotalasa: Ukoliko eksperimenti uspeju, tretman
bi mogao da postane glavni nain leenja prostate.
Metod, nazvan Hipertermija, je
pre osam godina pronašao
Lajb (Zvi Leib) iz medicinskog dolaze do izražaja .. _ _ .
centra Beilinson u Izraelu, traže- da u SAD 30% svih muška-
i pogodan tretman za leenje > starijih od 60 godlna mora-
raka prostate koji se ne može ju da se podvrgnu prostatekto-
odstraniti hirurškim putem. Ovaj miji, dk u Evropi taj broj iznosl
metod uspešno koriš-
je zatim oko 10%..
en sluajevima nebakterij-
u
skog prostatitisa, bolnog hroni-
Hipertermija se zasniva na
nog.stanja koje vrlo esto ne korišenju uredaja nazvanog
Prostatermer, koji zagreva pro-
reaguje na konvencionalni trel-
statu na 42”C, a u isto vreme
man, kao u šluajevima benig-
i
održava temperaturu debelog
nog uveanja prostate, stanja
creva na 30". Proces se kon-
koje se esto kod sredo-
javlja
a- troliše preko katetera uvedenog
venih i starijih muškaraca, kada
uveana žlezda otežava urinaci-
u prostatu kroz mokrani kanal
kojije povezan sa raunarom
iu.
koji prati i kontroliše proces. la-
Konvencionalni trelman ovih
ko nije jedini alternativni metod
opstrukcija jš prostatektomija.
odnosno hirurško uklanjanje ve- leenja proslate, hipertermija
eg dela žlezde kroz
kanal. Hipertermija
unoienja izvora mikrotalasa u
se
mokrani
sastoji od
obeava
kao što su kriohirurgija
vanje) ili laserska hirurgija. Po-
(-
više od ostalih metoda
rektum odakle zagreva prostatu red toga što ne dovodi do sterili-
teta, hlpertermija je potpuno ne-
jedan sat (u jednom tretmanu).
destruktivni metod, pa prema to-
Pacijenli mogu
podvrgnuti
biti
me nema nikakvih uzgrednih
tretmanu ambulantno, bez bo-
ravka u bolnici. budui da nema
nikakvih nepovoljnih nusefekata.
Posebna prednost hipertermije
efekata. Ispitivanja izvedena na
850 pacjjenata u
kazala da efekta
Izraelu
nije bilo
su po-
samo
se.ogleda u tome što ne ošteu- kod nekolicine pacijenata, dok je
su je interni deo sfinktera, što je
kod ostalih' došlo do razliltih
glavni nedostatak prostatektomi-
stepena poboljšanja, sasvim do-
je, ime se eliminišu kasnije te-
voljnihda se izbegne hirurgija.
škoe i postoperativni sleriiitet Hipertermija nee moi da
potpuno zameni prostatektomiju,
Prostate i drugifi ali e u svakom sluaju znaaj-
i promena je ne- no smanjiti broj pacijenata kod
povratna, šanse za uspešno ot-
i
kojih je operativni zahvat neop-
klanjanje problema iznose svo- hodan, a smatra se da imoi e
ga oko 75%. a u najveem broju da se koristi kao pomona tera-
sluajeva prostata poinje pono- pija uz hemoterapiju kod nekih
vo da se uveava, tako da se sluajeva raka prostate.
i
na
i
Insulinska pumpa, veliine devet centimetara,
težine dvesta pedesetgrama uvelikoolakšava
probleme dijabetiara vezane za insulinsku
zavisnost.
Boiesnici oboleli od dijabeta tipa sulina u organizmu. Koliina in-
1 u toku celog života zavisni su sulina koja se nalazi u rezervoa-
od insulina. Primorani su da ve- ru elektromehanike pumpe mo-
štakim dozama, jnjekcijama in- že trajati cellh
šest nedelja.
sulina, jednom, dva tri puta Prva inplantaclja insulinske
ili
dnevno regulišu nivo glukoze u pumpe obavljena je u Italiji,
i organizmu. Hirurškom ugrad- . 1989. godine, pod pokrovitelj-
hjom insulipske pumpe probiem stvom Ujedinjenih nacija. Ona
insulinske zavisnosti se ne reša- se danas intenzivnije prlmenjuje
va, ali je 'život dljabetiara date- u Francuskoj. Ekipa lekara iz
ko iakši i manfe rizian. Zahva- centralne bolnice u Strazburu
Ijujui inplantiranoj pumpi, boie- radi na njenom daljem usavrša-
snik jednostavnom tetekoman- vanju. Za sada je najvei pro-
dom kontroliše i reguliše nivo in- blem to što je pumpa Izuzetno
 55/Februar 1991.
sni, lekari tvrde da Salmeterol dokažu svoje tvrdnje, Salmeterol
direktno izaziva poveanu aler- e biti zabranjen, a ako se to de-

gijsku osetljivosl. a indirektno, si,lirma koja ga proizvodi, „Gla-.

poveanjem šekrecije u pluima, ", izgubie više od pet stotina
izaziva još teži kašalj. miliona dolara. ,,Glaxo“ se za sa-
Ukoliko istraživai do kraja da žestoko brani.B

NOVA KOMPONENTA U TERAPIJI AIDS-a]

Novi potencijalni lek u leenju Ijudi obolelih od
AIDS-a bie isproban u klinikom ispitivanju
poetkom ove godine. Oznaen je sa BI-RG-587, i

kako lekari tvrde, bie efikasniji od zidovudina

(AZT).

BI-RG-587 je manje toksian brujue rezultateB

OPIJUMOV! DERIVATI I SAMOUBISTVO

Skupa <osta oko rtesot
dolara. Ali njena cena
poste-
U mozgu mnogih samoubica pronaene su
abnormalne koliine odreenih proteina poznatih
kao opiodni receptori — ovo je zakljuak opsežnih
istraživanja obavljenih u Izraelu. Rezultati ovih
istraživanja bi mogli da pomognu u razjašnjavanju
biohemije depresije tako što bi se kod
psihijatrijskih pacijenata mogao pratiti nivo ovih
proteina u mozgu kao mera depreseije.
Anal Bigon i njene kolege sa mo receptora u uzaludnom po-
Vajcmanovog InstitutaUniver-
i kušaju da kompenzira nedosta-
ziteta u Njujorku su ispitivali tan- tak prirodnih opijata. Bez ovih
ke režnjeve mozga etmaest Iju- prirodnih opijata, endortina, koji
di koji su- izvršilisamoubistvo i se normalno lue u mozgu, oso-
hiijarla efekala. upotrona usavšauanje
uporedili ih sa istim uzorcima ba pogodena ovim nedoslalkom
e
insulinske pumpe ima veliki is-
i
mozga etrnaestoro drugih koji 'postaje izuzetno depresivna i

penim usavršavanjem ma$ov- kustveni znaaj za projekat ve-

i
sCj umrli od slinih uzroka, kao osetljiva na bol. Da bi ovo potv-
nijom upotebom biti znatno sma- štakog pankreasa na kojem se Bigon njene kolege sada
što su trauma gušenje, ali se
ili rdili, i

njena. Pored izuzetnih praktinih ubrzano radi.l nlsu saml ublll. Pri tome su uzi- pripremau seriju eksperimenata
mani u obzir samo uzorci u koji- u kojima e
meriti nivo endorlina
ma nlsu nadeni tragovi droga ili u mozgu samoublca.
bolesti. U mozgu samoubica je

Salmeterol (tržišni Serevent), lek koji za duže pronaeno dva do deset puta Ukoliko eksperiment uspe,
vea koncentracija specitinog odnosno ako budu zaista prona-
vreme oslobada astmatriare simptoma ove teške opioidnog receptora nazvanog ene smanjene kdiine endorfi-
bolesti, nalazi se pod teškom sumnjom. Ukoliko se mu receptor, nego u uzorcima na, time e
biti obezbedena ve-

dokaže da pogoršava stanje bolesnika, saimeterol mozga kontrolne grupe, Najvea za potrebna za djjagnostitikova-
e biti izbaen iz upotrebe. koncentracija je pronaena u
kortikalnim dekovima mozga,
nje depresija ne samo kod um-
rlih, ve kod psihijatrijskih bole-
i

Salmeteral, relativno 'nov lek, Salmeterol I ostale dugotrajne gde se signali ulnih organa po- srtika. Savremena dijagnostika
upotrebljava se inhalacijom i za anti-astma supstance uzronici vezuju sa kontrotom mišia. ve raspolaže neagresivnim teh-
dvanaest sati oslobaa astmati- pogoršanja stanja i smrti bole- Raztike su bile najizralenije kod nikama koje bi se mogle koristiti

are simptoma neprijatne bde-
stl. Tako im, recimo, omoguava
barem miran san. Uprkos tome
što deluje duplo duže nego osta-
pod teškom oplužbom
li
snika. Oni su' godišnje ispitivali
šezdeset eliri pacijenta i,pre-
ma njihovim rezultatima, posle
upotrebe Salmeterola kod njih
etmaest nastupllo je poboljša-
žrtava 'stan'h izmeu petnaest i u ovakvim sluajevima, a najiz-
etredeset godina. PET tehnika - Pozi-
glednlja je
Rezultati su na prvi pogled tronska Emisiona Tomografija
zbunjujui — povišena koncen- — kojom je mogue regislrovati
tracija mu receptora obino tza- koncentracije opiodnih receptora

o
lekovi,
kontraefektima, gotovo
lorpedovan sa tržišta,
da je , a kod ietrdesel pacijenata
ozbiljno pogoršanje bolesti. Sed-
ziva etekte . suprotne depresiji,
kao što su eutorija i neosetljivost
u mozgu žlvih Ijudi. Visok nivo
mu receptora bi moga'o da služi
Istraživai sa Otago univerzi- moro nije pokazalo promene. na bolove. Anat Bigon smatra kao indikator da pacijent pati od
Premda uzroci nlsu sasvim ja- da organizam šam podiže nivo depresije.l
 GALAKSIJA Astronomija
56/Galaksija 226

godina, dok jedna svetiosna godina

predstavlja rastojanje koje svetlost pre-
de za godinu dana). Sunce je udaljeno
Tajne Mlenog Puta od centra Galaksije 8, a radijus same
Galaksije iznosi oko 20 kiloparseka; sa
druge strane, najbliža satelitska galaksi-

Galaktiko ja se nalazi na udaljenosti od 50, a naj-

dalja na udaljenosti od 220 kiloparseka.
Najbliža velika galaksija slina
Putu, Andromeda, udaljena je
parseka.
Mlenom
700 kilo-

carstvo
Naš Mleni Put nije samo ogromna spiralna galaksija, ve nešto
Ovih deset satelitskih galaksija ine
dve grupe — prva grupa se sastoji od
dva Magelanova Oblaka, dve najvee i
najbliže satelitske galaksije, dok drugu
grupu sainjava osam siušnih galaksija
mnogo više — centar gigantskog carstva koje zahvata za koje je retko ko uo.
prostranstvo prenika veeg od. milion svetlosnih godina i
obuhvata još najmanje deset drugih galaksija. progulji u galakf'ikoi kruni

Ako Mleni Put ve nazivamo car-

Galaksija kojoj ml pripadamo nije obina
galaksija. Mnogo vei svetliji od veine
i
galaksija, Mleni Put ima toliku masu —
pa prema tome gravitaclju — da oko
i
njega orbitira najmanje deset manjih ga-
laksija. Ove satelitske galaksije ne sa-
mo da dokazuju koliku snagu poseduje
Mleni Put, ve bi se u njima lako mo-
gao nalaziti I klju saznanja o tome kako
je nastao.
Budui da je Mleni Put tako veliki i njiod Mlenog Puta, oni svakako nisu
da zahvata prostor, astronomi radi-
toliki
je izražavaju njegove dimenzije u kilo-
parsecima nego u svetlosnim godinama
parsecima (jedan kiloparsek, odnosno
hiljadu parseka, iznosi 3260 svetlosnih
stvom, onda Magelanovi Oblaci pred-
krunske dragulje. lako su ma-
stavljaju
male galaksije — oni samo tako izgle-
daju u poredenju sa gigantskom galak-
sijom kojoj pripadamo. Veliki Magelanov
Oblak, koji se nalazi na udaljenosti od
50 kiloparseka od galaktikog centra,
57/Februar 1991.
Uprkos skromnom imenu, Mall Magelanov
Ohlak Je jedan od najvedh salellla Mlefnog
Pula

ima prenlk o 10 kiloparseka masu i

od oko 2x10 10 solarnih masa, dok Mali

Magelanov Oblak, kojl se nalazl na ras-
tojanju od 60 klloparseka, Ima radljus od
8 kiloparseka masu od oko 2x10° so-
I

larnih masa. Poredenja radl, Mleni Put,

po gruboj proceni, raspolaže masom od
oko 10' 2 solarnlh masa.
lako Ih, naravno, nije on olkrio, Ma-
gelanovi Oblaci su nazvani po uvenom
porlugalskom Istražlvau moreplovcu
i

Fernandu Magelanu, a nalaze se iznad

južne hemlsfere, zaklonjenl od pogleda
astronoma sa severne hemisfere. U obe
galaksije se ubrzano raaju nove zve-
zde - astronomi su to utvrdili po izuzet-
no velikom broju crvenih, žutih plavlh i

superdžlnova u njima. Ovl superdžinovi

su veoma svetll neštedimice troše svo-
i

je gorivo, tako da Im žlvotni vek iznosi

tek nekoliko desetlna miliona godina,
što je za zvezdane pojmove veoma kra-
tak period, moglo bl se ak
rei period
ranog detinjstva. Jedna od takvlh zve-
zda, koja je pre tri godine eksplodirala
u Vellkom Magelanovom Oblaku, je Su-
pernova 1987A.
U našoj Galakslji zvezde se formlraju
prllino konstantnim uravnoteženim
i

tempom tokom 15 milijardl godlna od

nastanka Mlenog Puta. Medutim, u
Magelanovim Oblacima, zvezde se, po
svemu sudel, raaju u procesima sli-
nim erupcljama, od kojih se zadnja do-
godila pre samo 100 miliona godlna, ka-
da su nastali postojei crveni, žuti plavi i

superdžlnovi.
U Magelanovim Oblaclma su otkrive-
ne još dve zvezdane populacije nastale
u ovakvim procesima — prva se sastoji
od zvezda starih 10 do 15 milijardi godi-
na, dok drugu populaciju sainjavaju
zvezde koje su nastale pre tri do pet mi-
lljardi godina. Ovo otkrie je omogullo
astronomima da rekonstrulšu isloriju
Oblaka: prve zvezde, koje pripadaju
prvoj grupi, naslale su otprilike u isto
vreme kad i sami Magelanovi Oblaci,
zatim su. posle dugog perioda relatlvne
neaktivnostl koji je trajao do pre 3—5
godina, poele da se formiraju
milijardi
zvezde druge grupe; posle novog perio-
da neaktivnosti, pre samo 100 miliona
godina, poeo je trel period stvaranja
zvezda koji još uvek traje. Zašto stvara-
nje zvezda u Magelanovim Oblacima ne
predstavlja ravnomeran kontinualni pro-
ces kao u Mlenom Putu? Odgovor bi
najverovatnlje mogla biti sama naša Ga-
laksija. Magelanovi Oblaci se najvero-
vatnije kreu oko naše Galaksije po
eliptinim orbitama. U odredenlm perio-
dima Oblaci se nalaze daleko, a pone-

Bliskl pogled na zvezdano jaio u Veiikom

Magelanovom Oblaku. Karaklcrlslifna je

,
plava hoja zvezda, za razllku od Mlefnog
gde prenvlauje Crvena hoja
 .

58/Galakslja 226
rali nalaziti bliže nego što su Iknd bili,

budui da se u oba Oblaka upravo sada

intenzivno radaju nove zvezde. Ova
konstataclja zapravo samo delimifino
tafina —
srednja udaljenost Oblaka iz-
nosi približno 160 hiljada svetlosnih go-
dina, što znafii da se ono što mi sada
vidimo dešavalo pre otprllike toliko godi-
na, ali u poreenju sa pretpostavljenlm
ciklusom obilaska od nekoliko mllljardi
godlna, ova razlika je dovoljno mala da
bl se mogla zanemariti.

PgtuHos f gplaksllo
Malo je Ijudi ikada videlo slike neke
od osam patuljastih salelitiskih galaksija
koje prate Mlefinl Put — njihove slike se
veoma retko mogu pronai fiak u udž- i

beniclma astronomije. Razlog za ovo

Ireba potražltl u filnjenici da ove galaksi-
je, pored toga što su male retke, imaju
i

I krajnje neatraklivan Izgled, za razllku

od ogromnih spiralnih galaksija kakve
su Mlefini Put Andromeda. Ipak, ove
i

patuljaste galaksije su važne pre svega

zbog filnjenlce da po broju premašuju
sve ostale tlpove galakslja zajedno —
ako se može govoriti o prosefinoj galak-
siji, onda su to patuljasie galaksije.

Tipifian patuljasti satelit Mlefinog Pu-

ta ima radijus od svega jednog ili dva
kiloparseka masu od samo mllion so-
I

larnihmasa, što je znatno manje od di-

menzija Magelanovih Oblaka. je ak i

gustina ovih galaksija mala iznosi sa- -

mo 0.1% gustine diska Mlefinog Puta.
Ovakve osobine fiine patuljaste galaksi-
je izuzetno tešklm za otkrlvanje, a ni-
i

jedna nije, naravno, vidljiva golim okom,

ve su sve otkrivene fotogralskim pu-
tem, prva 1938. godine, a zadnja, osma,
pofietkom 1990. Vefiina ovlh galaksija
su mrtve, tj. sve zvezde u njlma su vrlo
stare, a nema znakova formiranja novlh
zvezda. Objašnjenje leži u maloj masi i

gustinl — dok se u Mlefinom Putu nove

zvezde formlraju od gasa kojl Ispuštaju
starije zvezde, u ovim patuljcima nema
dovoljno mase da bi taj gas bio zadržan.
Poslednja otkrlvena satelltska galakslja,
Fornaks, je Izuzetak —
starost njegovih
zvezda se kree od sasvim starih zve-
zda do zvezda nastalih pre svega 3 mi-
lijarde godina.
Pored Magelanovih Oblaka osam i

patuljaka, mo
Mlefinog Puta zahvata I

nekoliko skuplna starih zvezda na uda-

Ijenostlma od preko 100 kiloparseka.
Astronoml Kraljevske opservatorije u
Edinburgu su 1983. godine otkrili belu
zvezdu promenljivog sjaja na rastojanju
od 60 kiloparseka nazvall je RR Lira, a
i

Paluljasle galaksije Lav I (sllka a) u Lav lijardi godina da naprave pun obrtaj oko aslronomi sa vašingtonskog Univerzite-
(sl. b) su najudaljenlje salelllske galakslje. centra Galaksije. ta su otkrill jednog crvenog džina na
SJaJna zvezda u Lavu II prlpaila ovaj Prema Magelanovl Oblaci
toj teorijl, udaljenosti od 120 kiloparseka. lako su
galaksljl, ve predslavlja superpanlranu dostižu tafiku najmanjeg rastojanja sva- galaktifikl pratioci Mlefinog Puta intere-
kih nekoliko milijardi godina - tada je I santni samlpo sebi, mnogf astronoml se
uticaj gravitaclje Galakslje najjafil i pod- nadaju da bi ove satelltske galakslje
Kad pridu prilifino blizu Mlefinom Putu. procese nastajanja zvezda.
stifie Ovo bi mogle da nas naufie mnogo toga o pri-
lako znaju tafino kakva je priroda or- moglo bitl objašnjenje periodifinog raa- rodi i poreklu Mlefinog Puta,
blte Magelanovlh Oblaka, aslronomi nja zvezda, i, ako je ova teorlja tafina,
smatraju da Im je potrebno nekoliko mi- Magelanovi Oblacl bi nam se sada mo- Neiv Scienllsl
 GALAKSIJA astronaulika
59/Februer 1991.
Komlslja ANSSSR sa akademikom Mstislavom
Keldišem na elu, odobrlla je projekat grad-
nje rakete-nosaa noslvosti 75 1, ali je tek
„Bele mrlje“ sovjetske kosmonautike 1964. doneta definitivna odluka o programu
islraživanjaMeseca sa Ijudsklm posadama.
Osnovnl razlog kašnjenja bila je blrokrati-
zovana vlast koja je u borbl za prostiž kolla

PROGRAM LUNA razvojnl program sovjetske kosmonautlke. Tl-

me je na samom startu programa „Luna" iz-
gubljeno vreme, kao posebno važan taktor.
Naime, SAD je tada uspešno testirao raketu
„Saturn nosivosti 10,5 1, prvu raketu Iz po-

NEOSTVARENI rodice „Saturn" iji e

poslednjl predstavnik
poneti prve Ijude na Mesec.

SOVJETSKI SAN
Ubrzo nakon prvog ovekovog leta u kosmos ameriki
Prvi

seeva orbita
deo programa „LUNA" predvldao
nekoliko eksperimentalnlh letova bespilotnih
kosmikih brodova na
—
relacljl Zemlja
Zemtja. Posle bespilotnlh le-
tova, predvideno je slanje dvojice kosmonau-
—
|e

me-

predsednik Kenedi je najavio da e SAD

do kraja šeste decenije la na
Zemlju. Prvi
oko Meseca njlhov povratak na
orbilu i

deo programa, „Luna trebao .

'

poslati prve Ijude na Mesec. Dugo godina ostala je tajna da li je |e blti završen u prvom kvartalu 1968. godi-
Hrušov prihvatio baenu rukavicu. Zahvaljujui vetrovima
Drugi deo programa zapoeo bi misijom
Perestrojke, nedavno je odgonetnuta još jedna velika tajna bespilotnog kosmikog broda uz spuštanje
sovjetske kosmonautike —
program priprema za let na Mesec Mesec, poletanje I povratak na Zemlju
(„Luna 2"). Posle toga, usledlla bi misija sa
sovjetskih kosmonauta, program „Luna". Ijudskom posadom („Luna 3"), tokom koje e
jedan ovek sleteti na Mesec. Tehnlkl ruko-
vodioc programa „LUNA" je akademik Vasillj
U konstruktorskom blrou (KB) Sergeja Koro- Ban nosa noslvosti oko 100 1, postalo je ja- Mišin, dugogodišnji saradnik Koroljova, prvi
Ijova, prvog oveka sovjetske raketno-ko- sno pred kakvim se problemom našao tim ovek KB od 1966. godlne. Generalnl kons-
smlke tehnike, odmah posle lansiranja pr- strunjaka. Po predvidenom gralikonu, otpo- Iruktor kosmikih brodova je dr Jurij Semjo-
vog veStakog satellta Zemlje poele su da elo bi se sa raketom noslvostl oko 50 1, za- ndv, dok je meseev modul konstruisan u KB
se nazlru konture programa leta oveka na tim, u sledeem koraku blla bi isprobana ra- Konstahtina Bušujeva.
Mesec. Godine 1960. doneta je odluka da se keta nosivosti oko 75 1, a 1967. godlne pri- Za realizaclju prve etape programa ,,Lu-
1963 godlne otpone sa testiranjem rakete
- nosaa noslvosti 40 - 50 1. Nekoliko modl-
prve sovjetske rakete „Sputnjlk" omo-
fikaclja
a lo bl se lesliranju glavnog raketnog no-
Ve
nosivosti 95 1. 1961. godine odluka
o poetku Isprobavanja raketnog kolosa, koja
na“, etape bespilotnih i pilotlranih misija
spuštanja, Sovjeti su 1965. godine razradill
kosmlkl brod bazi letelice „Sojuz" name-
bez

guavale su lansiranje korisnog tereta mase je 1963. godine Izmenjena pomerena za

i
njen orbilalnlm misljama. Kao nosa, namet-
od 5 do 7 1, a kako je za let na Mesec potre- 1965. godinu. Jula 1962. godine ekspertna nula se raketa „Proton" rodena u KB Vladlmi-

nu orbitu, odn. oko pet tona za meseevu or-
bitu,raketa-nosa „Proton" etvrl veka biti e
najmoniji sovjelski Iransporter.
Kosmiki brod „L -, koji je u bespllotnoj
varljanti dobio poznato ime „Zond", ja bio dug
4,5 m, težak 5,2— 5.5 1, maksimalnog pre-
i
nika 2,72 m. Kao kod „Sojuza", tako su
i i
ovde postojali instrumentalni i komandni (sle-
tajui) odsek. Nedostajao je orbitalni odsek,
tako da je dvolanoj posadl sedmodnevni let
do Maseca natrag morao bill jako neudo-
i
ban. Mnogi sistemi broda bili su daleko is-
pred svog vremena nai primenu u ko-
i e
smonaulici dvadesetak godina kasnlje. Na
primer, žiroskopi potrebnl za ouvanje
tacijeu prostoru sada se koriste na orbilal-
nom kompleksu „Mir", a brodski raunar
predviden za proraun svih dinamlkih ope-
raclja tokom lela do Meseca natrag, ugra-
en je u brod „Sojuz TM". Instrumentalni od-
sek je snabdeven dodatnim raketnlm motori-
devaju dve suneve baterije površine
Za stabilnu radlo-vezu koristi se oštro usme-
rena anlena koja radi u declmetarskom dija-
pazonu. Toplotna zaštila slelajueg aparata
je modernizovana omoguuje bezbedan po-
i
vralak drugom kosmikom brzinom. Sletajul
aparat je mase do 3,1 t, prenika 2,17 sa
unutrašnjim volumenom od oko 3 3
Scenario meseeve orbitalne misije bio je
sledei: brod, nošen raketom „Proton" polee
sa Bajkonura dospeva na orbltu sa parame-
i
trima 187x219 km, zajedno sa etvrtim ste-
penom raketa (blokom „D"). Pred završetak
prvog obrtaja oko Zemlje, aklivlranjem raket-
nog motora etvrtog slepena, saopšlava se
kosmikom brodu druga kosmika brzina on
kree ka Mesecu. Prva korekclja trajektorije
bie obavljena na rastojanju od oko
250.000 km od Zemlje. Posle trodnevnog le-
ta, brod stiže do M'eseca, oblee ga na rasto-
janju od oko 100 km kree natrag, prema
i
Zemljt. Na povralnoj larjekloriji predviene su
još dve korekcije koje e
omoguiti pravilan
bezbedan ulazak sletajueg aparala, koji je
C hodno odvojen od instrumentalnog odse-
u zemljinu atmosleru,
momenat u meseevoj misiji bez spušla-
niji
To je najdramali-
nja.Predloženo je zanimljlvo rešenje. Nalme,
posle tree korekcije koja blti obavljena e je za takvu misiju bila potrebna raketa-nosa
na udaljenosti od oko 100000 km od Zemlje,
sekstanta odrediti odgovarajui ugao ulaska
u atmosleru brzinom od 1 1 km/s. Negde iz-
nad Atlantika aparal e prvi put zaronili u al-
mosleru, znaajno smanjiti brzinu leta ,,oe- i oba programa, broj kosmonauta je bio goto-
šavši" atmosleru izai ponovo u kosmiko
prostranstvo. Došavši iznad Afrlke, aparat
ponovo, ali sa manjom brzlnom ulazl u al-
mosferu i kree konano prema Zemlji. Mala
greška u proceni ulaznog ugla dovela bi
do dvodnevnog orbillranja oko Zemlje (za
manjl ugao aparat bi skliznuo niz atmosferu
u kosmos) do veoma rizinog ulaska I pro-
ili
laska kroz atmosferu (ako je ulazni ugao ve-
i, znaajno raste preoptereenje). Predvide-
orijen-
no oplereenje se kree izmeu 4 7. Meko i nja sa sazvežem Južnog Krsta, koje
prlzemljenje obezbedie padobranski i retro-
raketni slstem, baš kao kod „Sojuza".
i atmosferu, kosmonauti su leteli u Somaliju
Tokom
pet bespllotnlh mlsija kosmiklh
brodova ,Zond“ uvežbana je metodika leta
i
od Zemlje do meseeve orblle
natrag, uz
i
dvokratno ulaženje u atmosferu Zemlje. Prvi
let završen je neuspehom. jer je zbog greške
1 1
u radu elvrtog stepena rakete-nosaa
.
ton" uništen brod ,Zond 4" (prva tri predstav-
nika sasvim drugaije konstrukclje, dlmenzija
i izgleda letela su šezdesetih prema Veneri,
Marsu Mesecu). Septembra 1968. godine
i Vitalij Sevastjanov. U program neposrednih
kosmikl brod .Zond 5" obleteo je oko Mese-
ca rasfojanju od 1960km I, kao prvl me-
m seev brod steteo na Zemlju. Sletajui aparat
m .
broda sa nekoliko kornjaa, sleteo je 21.09.
na lalase Indijskog okeana. Novembra 1968.
godine, kada je ve poslalo jasno da
Amerikancl osvojiti Mesec, ,Zond 6“ oblee
oko Meseca na rastojanju od 2420 km, da bi,
po pn/i put Isprobavši tehniku dvokratnog
ulaska u atmosferu, sleteo na tlo SSSR. Pa-
dobranski sistem nije najbolje funkcionisao,
i
ali su ipak sauvani kvalitetni snimci mesee-
ve površine. Dve poslednje letelice, ,Zond 7“
i ,Zond 8" obavile su misije u vreme kada su
ovekove stope ve blle otisnute u meseevu
prašinu. Avgusta 1969, odnosno oktobra
1970. godine, ovi brodovi su završlli program
sovjelskih bespilolnih misija po meseevom
i
programu. Prvi je aterirao nedaleko od grada
Kustanaja, na lerltoriji SSSR, a drugi na po-
i
vršinu Indijskog okeana.
60/Galaksl|a 226
malo u okvlru prt
,
grama „Sojuz" - „Saljul", lako da je SSSR
,
imao dva posebna kosmika programa. U
vo isli, oko dvadesel Ijudi.
Pripreme su bile složene, naporne raz
i
novrsne. Razraden Je kompleks trenažera
slmulatora koji su kosmonautlma verno doa
ili ravall predstojee misije. Svisu završill školu
probnih pllota, ovladall tehnikom spuštanja
na meseevu površlnu (operacija Je uvežba-
vana na helikopleru MI-9), do lanlna uve-
žball sve dlnamike operacije u kosmosu, na
zemljinoj meseevoj orbiti. Radi upoznava-
i
im e
poslužiti za orijentaciju pred drugi ulazak u
upoznali se sa nonlm nebom nad Afrikom.
i
Detaljno su prouene mape oblastl predvide-
nlh za prvo spuštanje na Mesec.
Kada su tesllranja završena, formirane su
tridvolane posade. Osnovnu posadu sal-
„- njavali su kosmonauti Aleksej Leonov Oleg i
Makarov, rezervnu. kosmonaull Valerij Bikov-
ski Nlkolaj Rukavlšnjlkov, dok su u sastav
i
Iree posade ušli kosmonautl Pavel Popovl
I
priprema ukljuenl su kosmonauti Pjotr Kli-
I
muk, Anatollj Kuklln Valerlj Vološin. Niko od
i
ovih Ijudi nije poleteo prema Mesecu, iako je
krajem 1969. godlne slvorena realna mogu-
nosl mislje sa obletanjem Meseca. Kako je
e Bormanova ekipa sa .Apola 8“ to ve uinlla
u decembru 1968, a posle Armstrongovog
„malog koraka" meseevom površinom, jed-
na takva mlsija sovjetsklh kosmonauta izgu-
bila bi propagandnl
i svaki drugl smisao.i
Tim pre, jer se misija uz spuštanje jednog ko-
smonauta na Mesec nije mogla uspešno
obavili barem za još šest— sedam godina. U
leto 1969. g., meseeva grupa je rasformlra-
na, a kosmonauti su prešli u program ,,So-
juz". Sa izuzetkom poslednje dvojice, svi
imenovani kosmonauli su dall znaajan do-
prinos u realizaciji programa dugotrajnih orbi-
talnih stanlca.
Druga etapa sovjelskog meseevog
grama „Luna" predvidala je spuštanje jednog
-
kosmonaula na Mesec. Ve je naglašeno da
nosivostl 95 1, koja je ve bila rodena u KB

Sergeja Koroljova. Rakela-nosa N-1 je nje-
gova „poslednja Ijubav” jedan od malobroj-
i nueni da testiranja vrše ne po blokovima
nih snova ovog genija koji nije ostvaren. Na
primeru gradnje ove rakele ispoljena je sva
neorganizovanost sovjetske kosmike maši-
nerije koja je lunkcionisala po diktatima kari-
jerlstlki nastrojenih politiara. U tome su
prednjaili Ustinov, Ponomarjev Sušlov. Ge- i
neralni konstruktor Koroljov nije, medutim,
imao problema samo sa politiarima mini- i gram „Apolo" oko 75% utrošila na testiranja
strima. U odsudnom trenulku, došlo je
razlaza sa Generalnim konslruktorom raket-
nih motora Valentinom Gluškom. Poznato je
da jemotor srce rakete-nosaa, a za mese-
evu rakelu trebao je motor deset pula vee
snage od motora rakete „Vaslok". Jedina in-
stitucija u SSSR koja je mogla da se upusti
u ovakav projekat bio je KB Valentina Gluška
u kome je stvoren najvei broj kosmikih mo-
tora. Gluško je blo veliki protivnik motora sa
pogonskom komblnacljom teni kiseonik +
teni vodonik. sa obrazloženjem da je zbog
male gustine vodonika polreban veliki rezer-
voar, što e
znatno poveati masu rakete. Sa
druge strane, jako je složena tehnika skladi-
štenja lenog kiseonika. Gluško je predlagao
motor koji ekoristiti visokoenergetsku, ali ja-
ko toksinu, hemijsku kombinaciju (lluor.
azotna kiselina, dimetilhidrazin idr.). Ove
opasne komblnacije su omoguavale vee
potisne impulse od tenog vodonlka. Za raz-
liku od njega, Koroljov je bio privrženik moto-
ra sa tenim vodonikom kiseonikom a pro-
i liguriše 30 raketnili motora. Po perimetru
tivnik lluora kao rakelnog gorlva. Do razlaza
je došlo i kod koncepcijskog pitanja. Dok je
KB Koroljova predlagao korišenje svežnja
raketnih motora srednje snage kojl bitie
ugraeni na prvom slepenu, KB Gluška je ra-
dio na projektu sa malo motora ali velike sna-
ge, kao što je uradeno na „Satumu 5"
Razlaz sa dugogodlšnjim saradnikom,
bez sumnje ostavio je Irag u daljem radu
Sergeja Koroljova, ali je u mnogome ulicao
na usporenje programa „Luna". U takvim us-
lovima, došlo je do saradnje KB Koroljova
KB Nikolaja Kuznjecova iz Kujblševa. Ovaj
kolektiv je bio specijalizovan za konslruisanje
avionskih motora, tako da su njegovi stru-
njaci, (aktiki poeli od nule. Sredinom še-
zdesetih, Kujbišev je postao jedan od vode-
ih kosmikih centara u SSSR. Tamo se ra-
dao raketni kolos N-1 Smrt Koroljova, janua-
. Iroslepeni nosa mogao je da ponese 95
ra 1 966. g. bitno je uticala ne samo na pro-
gram „Luna", ve i celokupan sovjetski ko-
smiki program. Svojim autoriletom Koroljov
je uspevao da izmami od politikog vrha
neophodna sredstva za svoje programe. Sa
druge strane, ozbiljno je poljuljano samo-
i dul. Time je izbegnuta komplikovana operaci-
pouzdanje strunjaka koji su, permanentno
požurivani od politiara, radili na kosmikom
programu. Prema reima novog Geheralnog
konslruktora' Mišina, u projeklu N-1 uestvo-
valo je 500 organizacija (26 resora narodne
privrede). Od log broja samo je devet potpa-
dalo pod kompetenciju vojske i, samo je lih
devet tirmi završilo posao u skladu sa pro-
gramom. Ostale firme se nisu pridržavale
gralikona programa, ministri se nlsu usagla-
šavali a politiari zaduženi za program ,,Lu-
na" slali su hvalospevne izveštaje Brežnjevu.
A za to vreme, sa one strane Atlantika, lon
Braun je sa uspehom isprobao drugu raketu
iz programa „Saturn", nosa „Saturn 1B" no-
sivosti 1 8 1 za zemljinu orbitu. Korak ga je
delio do poslednjeg, meseevog nosaa „Sa-
Februara 1967. g. odobren je gralik rada
po kome je testiranje N-1 trebalo da otpone
u treem kvartalu iste godine. Prema progra-
mu, planirana su šesl eksperimentalna lansi-
ranja. Suoeni sa deficitom vremena i malim
1
61/Februar 1991.
sredstvima, strunjaci iz Kujbiševa su bili pri- Ijudi na Mesec). Posle relativno kratkotrajnog
boravka na meseevoj površini, kosmonaut
kako je lo radio lon Braun u Alabami, ve sa polee sa Meseca spaja meseev brod sai
kompletnom raketom. Pred kakvim su se orbitalnim brodom gde je za svo to vreme bio
problemima nalazili sovjetski strunjaci do- drugi kosmonaul. Meseev modul se, zatim
voljno govori injenica da su raspolagali sa
i
odvaja, a u odreenom trenutku ponovo se
desetostruko manjim sredstvlma od potreb- aklivira motor bloka „D“ i sistem otrgnut od
nih za nazemna ispitivanja (NASA je, na pri- meseeve gravilacije kree prema Zemlji. Is-
mer, od ukupnih sredstava uloženih u pro- punivši povereni zadatak, na putu prema
Zemlji biva odvojen blok ,,D" a lel nastavlja
do rakelnih motora na probnim stolovima). dok I samo kosmiki brod sa posadom. Posle tre-
je Mišin sa saradnicima saletao kancelarije e korekcije trajektorije, komandni odsek sa
ministara direktora, dok je N-1 bio prikovan
i i posadom se odvaja od instrumentalnog od-
za zemlju, nad Kejp Kanaveralom su, no- seka i tehnikom dvokratnog ulaska u atmos-
vembra 1967. g. zagrmeli najmoniji motori leru kree ka planiranom reonu slelanja, na
rakete. „Saturn 5" kojom se, dve godine e teritoriji SSSR.
kasnije prema Mesecu otisnuti prvi Ijudi. i Da bi sve ovo bilo realizovano, meutim
Raketa — nosa N-1 transportovana je trebalo je detaljno ispitati raketu nosa N- -
na kosmodrom Bajkonour 1968 g. i, posle 1. Ona ie prvi pul poletela 21.02.1969. g. Ka-
delaljnog ispitivanja, postavljena je na speci- da je islicao 70. sekund leta planuo je požar
jalno napravljenu lansirnu rampu. Normalno, na donjem delu prvog stepena posle ega su
to nije ostalo nezapaženo za amerlke ko- motori iskljueni a raketa uništena. Bez abzi-
smike posmatrae. Sve je bilo spremno za to, strunjaci su bili zadovoljni, jer je za
lansiranje džinovske rakete. mnoge ovo bilo pn/o raketno kosmlko isku-
stvo. Uz to, sovjetski kosmiki prvenac, rake-
la „Spulnjik" poletela je tek iz elvrtog poku-
N-1 ostnie na nebu
šaja.
Raketa-nosa N-1 je trostepena rakela Prilikom drugog pokušaja, 03.07.1970. g,
ukupne visine 93,7 m mase oko 3000 1.
i kada su ve
etiri amerika astronauta zako-
Prenik tela rakete pri dnu je 16 m, a prenik raila meseevom površinom, zbog kvara na
dela gde se nalazi koristan teret oko 4 m. - jednom ventilu rezervoara sa tenim klseoni-
vi stepen je napravljen po paket-šemi u kojoj kom, došlo je do snažne eksplozije koja je
raznela i raketu ilansirnu rampu. Trei poku-
smešteno je 24 motora, a u centru ostalih šaj je usledio 27.07.1971. g. Raketa je pole-
šest. Potisna mo
svakog motora je 1501, tela po
prvi put gonjena svim motorima. Se-
što znai da kompletna pogonska grupa pr- dam sekundi kasnije, usled nepravilnog ga-
vog stepena rakele N-1 razvija potisak od sodinamikog momenta došlo je do nekon-
3500 (prvi stepen amerike rakele „Saturn
t trollsanog obrtanja rakete. Ponovo je oštee-
5" imao je pet motora potiska po 700 svaki, 1 na lansirna rampa. etvrti put N-1 polee
dok je KB Gluška ražvio motor maksimalnog 23.1 1.1972. g., kada je meseev program „-
potiska do 500 1). Pogonsku kombinaciju pr- polo" ulazio u završnu fazu. Let je Irajao 112
vog stepena inili su teni kiseonik kerozin. i sekundl. Problematini prvi stepen odradio je
i Rakela — nosa N-1 je uspešno mogla da gotovo planirano vreme. Pred sam kraj aktiv-
poleti pri otkazu šest motora.
i nog rada prvog slepena došlo je do eksplozi-
i Drugi stepen rakete N-l nosio je osam je rakete ali je postalo jasno da je do uspeha
motora (po svemu sudei, korišeni su teni ostao još samo jedan korak. Partijski vrh je,
vodonik teni kiseonik). Svaki od motora
i medutim izgubio strpljenje. Preko noi pro-
stvarao je potisak od 175 t. Na treem stepe- gram ispitivanja N-1 je obustavljen, Po krat-
nu ugraena su etiri raketna motora. Svaki kom postupku, smenjen je akademik Mišin.
motor je razvijao potisnu od 45 1 u va-mo Za novog Generalnog konstruktora imenovan
kuumu. Na orbitalnu putanju oko Zemlje, ovaj je akademik Gluško koji je odmah projekat
N-1 okarakterisao kao veliku grešku. Dve po-
korisnog tereta. A koristan teret ini kosmiki slednje rakete koje su ve bile na kosmodro-
kompleks sastavljen od etiri nezavisne, me- mu (peti start je bio planiran za avgust 1974.
dusobno spojene, celine. Prva je blok ,,G", g.. a šesti, poslednji probni, za decembar
druga blok „0". Na ovaj blok se naslavlja or- 1974. g., tako da je N-1 trebao da u ope- ue
bitalni brod uz koji je pripojen meseev mo- rativnu upotrebu najkasnije do 1976. g.) su
demontirane. a KB Gluška prionuo je na sop-
ja spajanja na orbiti broda meseevog mo- i stveni projekat koji e
trinaest godina kasnije
dula koja je bila predvidena u programu „- krenuli pod imenom „Energija", sa motorima
polo" a koja je zadala dosta problema astro- koji su koristili teni vodonik. Razoaran,
nautima „Apola 14". Blok ,,G" je predviden za Kuznjecov i njegov tim na svoju odgovornost
lansiranje kosmikog kompleksa sa orbite 1975 g. vrše tesliranje motora N-1. Neprekid-
oko Zemlje njegovo upuivanje prema Me-
i no, motor je radio 14000 sekundi, a za lansi-
secu. Posle toga, blok ,,G" se odvaja a let ka ranje je trebalo svega 114-140 sekundi.
Mesecu nastavlja blok ,,D" dva pilotirana i Tu se pria o raketi N-1 završava. Nera-
broda. Zadalak bloka ,.D" je da omogui pra- zumnom odlukom politiara obustavljen je
vilan ulazak sistema na orbitu oko Meseca. projekat u koji je bilo uloženo oko 4,5 milijardi
Nakon koenja, sistem postaje veštaki sate-
Meseca. Posle nekoliko krugova, jedan ko-
III
smonaut prelazi u meseev modul dok drugi
rubalja i
u upolrebi, na „"
lo u završnoj etapi. Da je N-1 ostao
se toliko ne bi ekalo,
a „Mir 2" koji je sada u gradnji a koji biti e
ostaje u orbitalnom brodu. Sledi odvajanje i, sklopljen na orbiti oko 1995 g. sigurno bi ve
meseev brod kree ka meseevoj površini. leleo oko Zemlje. Tu se završava pria o i
Aluniranje je predvieno uz minlmalne zalihe sovjetskom meseevom programu iz šezde-
goriva, lako da su kosmonauti uvežbavali setih godina, ako se ta pria može uopšte
sletanje ak
i u režlmu bez goriva, sa ugaše- smatrati završenom budui da je u njoj ue-
nim motorom. Razlog leži u tome što mese- stvovala plejada znanih neznanih slrunjaka
i
ev brod nosi skromne zalihe goriva sa jedne koji e
kasnije trasirati sovjetski kosmiki pro-
strane, a sa druge strane, nije iskljuena mo- gram.
gunost spuštanja na neko drugo, bezbedni-
je mesto (što se desilo pri prvom spuštanju
i 0 Grujica S. Ivanovi
 GALAKS Pravne
IJA 62/GalakslJa 226

Kriminal u
nauci idruštvu

) h’išc: dr onte Ignjatovi

i
POLICE
Od

opasnosti
Biblijskog Kaina i Avelja,
rimskog Zakona dvanaest tablica, prvi pisani tragovi
ovekovog postojanja ukazuju na ve formiranu svest o
od nekih delatnosti o potrebi da se društva odi
preko Hamurabijevog zakona

njih
su pokušale da ga daju, onaj koji je pružila
socijalna psihologija ini nam se najpolpuni-
jim. Mladen Zvonarevi, recimo, („Socijalna
psihologija'

litetu etiri
1

:
Beograd, 1972.) sažeo

prvu on naziva „emocio-

sve
laklore inleresovanja obinih Ijudi za krimina-

zaštite. Izovog ugla posmatrano, cela bi se istorija Ijudskog nalnim interesovanjem" deliniše kao ud-
i

nu smesu straha od zloina, želje za osve-

roda mogla u isto vreme posmalrati kao istorija kriminaliteta, a tom zbog uinjenog nedela i nemirnih avan-
pitanje zašto Ijudi nanose zlo jedni drugima predstavlja i jednu turistikih želja u svakom oveku sree-
mo kod svakog od nas, a naiaze oduška u
od veitih tema na koju su svoj odgovor pokušale da daju kako identilikaciji sa pozitivnim negativnim junaci-
i

religija i literatura, tako i filozofija, psihologija i nauka.

Krimlnalltet je oduvek nallazio poseb-
no interesovanje Ijudi. Srednjevekovni izvori
nam svedoe da su pulujui glumci, koristei
nepresušno zanimanje za zloin obino po
dolasku u novi grad širili vesti o takvim deli-
ma, u nameri da za svoje predstave privuku
pažnju publike. Mnogi književnici (pomenimo
samo Sofokla, Servantesa, Šekspira, Molije-
ra, Viktora Igoa. Dikensa naroito Dostojev-
i šlampe dolazi u dno evropske lestvice — po-
skog) su takoe zloin uzimali za lemu svojih
dela, a kasnijl razvoj tzv. masovne kulture
stvorio je itav arsenal Ivorevina od kojih se
neke kao kriminalistiki romani, slripovi fil-
movi iskljuivo njime bave. Kriminalitet je jed-
na od dominantnih preokupacija u sredstvi-
i Odgovor na njega ntie ni jednostavan ni
ma masovne komunikacije (štampa, radlo
televlzija) u veim zemalja danas. Ako Još
dodamo da medu najgledanijim filmovima u
svetu dominiraju oni sa kriminalnim sadržaji-
ma, da su napisi o deliktima njihovim poi-
i
niocima odavno poznato pouzdano sredstvo
i
za podizanje tiraža listova, da su neki od njih
specijalizovani samo za ovu problematiku
(trenutno u Jugoslaviji - koja po itanosti
stoje dva ovakva lista), podsetimo se da su
li
takve radio televizijske emisije u samom vr-
i
hu po praenosti, nužno se namee pitanje
i otkuda tolika zainteresovanost Ijudi za krimi-
nalitet?
i lak. Meu mnogobrojmm disclplinama koje
Strah od zlocina jedna je od najkarakteri-
stinijih pojava naše civilizacije. Istraživanja
izvršena poslednje dve decenije u najrazvlje-
nijim zemljama pokazuju zabrinjavajui ste-
pen oseanja ugroženosti kriminalitetom u
njima. U knjizi Kriminalitet u Americi ( Crime
in America —
Causes and cures, VVashin-
gton 1972.) naiazimo podalke da Je 80%
Amerikanaca uplašeno na ulicama velikih
gradova nou, a ak
78% se osea povreme-
no nesigurnlm i u svojim domovima. Da taj
strah nije iracionalan, ukazuje i to što je ak
i
43% porodica bilo žrtva krivinih dela u samo
jednoj godini Ameriki autori sa zabrinutošu
ukazulu da ie u toj zemlji kriminalilet „ove-
kov drugi strah". Ratna kataklizma je prvi, a
zloin — ne bolest — drugi. On ima crlu
 63/Februar 1991.-

agresivnog generatora straha, Koju bolest

' odvojene kategorije —
na bolesne zdrave, i D.A.: Yugoslavia —
Socialism, Developmpnt
nema The Honesl Politican's Guide lo Crime
( lude I normalne, porone I estite, zloince i and Debl, London .1990.) autor kao prvi
Control, Chicago, 1970.). Porasl kriminallteta nezlofince". Oni itiraju rei KsaVija de Me- razlog krize i haosa u kome se nalazimo juz
u celom svetu u meduvremenu je samo poja-
ao ovo oseanje, tako da mnogi danas s-
stra: „ ne poznajm dušu nevaljalca, znam neodgovornosti i tavorizovanje industrije na

pravom istiu da borbu protlv zloin'a treba

posmatrati u isto vreme kao deo nastojanja
i

za podizanje kvaliteta života svakog gradani-

tvrdnje da
dana
„
dušu estitog oveka, a ona je grozna". Tre-
balo bi se podsetlti velikog Getea njegove
zloina za koji se jednoga
bih osetio spcsobnim."
i
raun
jedan
poljoprivrede
iz

Kriminaiitet
ove oblasti
nas
i

—
preduzlmništva ) naveo

dušnim iz još jednog razloga — on je zna-

i
korupciju.

može ostaviti ravno-

Drugi razlog zbog koga kriminalitet privla- ajan ekonomski teret zajednicu. Pri to-
i pažnju je injenica da on predstavlja jednu me, ne misli se samo na neposrednu materi-
S druge slrane, psihoanalitiari su skloni od najveih opasnosti za ustaljeni poredak jalnu štetu koja nastaje kao plod aktivnosti
da interesovanje za objasne kao
kriminalitet etikih idrugih dnrštvenih vrednosti i stoga uinllaca krivinih dela (krade, pljake, pro-
potiskivanje sopstvenih kriminalnih teinji. Ta- mora blti u centru inleresovanja onog dela nevere), nego i sve.troškove koje zajedni-
kvo gledište usvojio je 'poznati holandski kri-
i

minolog J. van Bemmelen koji je ak sklo-

nost prolegijama koje za predmet prouava-
i
javnosti kojoj je do njihovog poštovanja štalo.
Njegov porast jedan je od najznaajnijlh kri-
terijuma poremeaja u društvu, koja se mani-
ca snosi za izdržavanje velikog skupog apa-
rala za otkrivanje, sudenje, kažnjavanje
vaspilanje kriminalaca. Neposredna šteta od
i

i -
nja imaju zloin (kriminalista, kriminolog) ob- (estuje u krizi pravnog sistema i rriorala. Kli- zloina („
kriminaliteta") iznosila je na
SAD 1967. dvadeset jednu milijardu
jašnjavao ovakvim potiskivanjem. Ono ime ma bezakonja koja stvara utisak da je sve prlmer u
su kasnija saznanja dopunila ovu argumenta- dozvoljeno raa sa svoje strarie korupclju i dolara, u 1970. popela se na pcdeset jednu
ciju, izazvalo je ne iznenadenje. Nove podelu na povlašene i gradane drugog re- milijardu. Poslednja procena iz 1989. govori

istraživake tehnike, posebno „sluije sa- da. Time se ruši princip pravednosti u>Hjoj da je šteta koju samo privredni kriminalitet
moopluživanja “ faell reported crime") koje osnovi leži zahtev da Ijude kpji se nalaze u nanosi Amerid izmeu 48 200 milijardi dola- i

služe prouavanju neprijavljenih krivinih de-
la pokazale su da je kriminalitet mnogo raši-
renija pojava nego što to pokazuju zvanlne
statistike i da ga gradani vrše u mnogo vpoj
meri no što se to moglo i pretpostaviti. Kako
slinoj situaciji tretiramo na isti nain. zna- O
aju ovog principa veliki pravni teoretiar Pe-
relman skoro pesnikl kaže: „Pravda je jedan zbog toga što prouavanje linosti i životnog
od najsjajnljih pojmova našeg duhovnog uni- ztoinaca predstavlja koristan izvor za
verzuma . svako se na nju poziva, a niko
. .
razumevanje Ijudi njihovih postupaka.i

iz toga s pravom zakljuuju Francuzi Laignel ne usuuje da je porekne." Ne treba otuda Ono ima veliki znaaj za pslhologiju za one
i i

- Lavastine i Staciu, Dokazala se sasvlm da nas udi što je u jednoj od najnovijih u discipline koje se bave praktinim suzbija-
proizvoljnom „podela Ijudi na dve potpuno svetu napisanih knjiga o našoj zemlji (Dyker njem prevencijom delinkvencije.
i

Nakon ovako izloženih razloga posebne
pažnje koju svi graani pokazuju prema zlo-
6nu, poslavlja se pilanje u kojoj meri slika
kpju o njemu dobijaju na osnovu sopslvenog
iskustva iz sredstva javnog
I
komunidranja
produkata masovne kulture odgovara stvar-
nim crtama ove pojave. Druglm refima, da
nam je uz poslojanje svih ostalih izvora sa-
znanja o kriminalitetu uopšte potrebna nauka
koja se njime posebno bavi?
Odgovor na prvo pitanje je nedvosmislen
— naša svakodnevna saznanjg o zloinu i
ztoinclma uglavnom su pogrešna. U knjlzi
posveenoj istoriji Ijudskih zabluda (Jastrovv
J: The story of human eror) nalazimo poda-
tak da je još u trinaestom veku engleski filo-
zof I istoriar Roger Bacon ukazao na etiri
okolnosli predstavljaju prepreke Ijud-
skom saznanju -
ležina auloritela, robova-
nje obiajima, vlast javnog mnjenja i nezna-
nje. Francis Bacon govori tri veka kasnije o
etiri lakva faktora. On ih naziva .idotima pto-
mena, peine ili kolibe, trga i pozorišta'. Svo-
jim modemizovanim tumaenjem Jastrow
ove inioce deli u dve grupe: subjektivne,
gde svrstava ego kao projekciju subjekta na
spoljni svet, emocije fantazije; I objektivne
i
u koje ubraja popustljivost prema javnom
mnjenju, ogranienost vidokmga pripadni-
štvom klasi ili kasti podvrgavanje dogmi
i i
Jzmima".
Posmatr'ajui saznanja koja o kriminalite-
tu stiemo u svakodnevnom životu, postaje
jasnije zašto su ona netana. Pre svega, na-
ša sopstvena iskustva sa ovom pojavom
(bez obzira da smo bili u ulozi uinioca dela
li
žrtve) optereena su u velikoj meri subjek-
ili
tivnim. S druge strane, slika koju o njoj dobi-
jamo u proizvodima masovne kulture i u
sredstvima javnog inlormisanja pati od jedno-
stranosti i povladivanja ukusu korisnlka koji
se naješe svodi na senzactonalizam.
Iz odgovora na prvo pitanje, proistie
i
odgovor na drugo. Kriminologija kao opšta
nauka o kriminalitetu neophodna nam je ako
žetimo da ga upoznamo u svoj njegovoj kom-
pleksnosti. Jer, radi se o veoma složenoj po-
javl u se u isto vreme prelama delova-
nje individualnih crta pojedinca, socijalnlh i poljavanju pre treba tražiH
prirodnih finllaca. Teško je otuda pronai bilo
koji lenomen realnog sveta u kome se u ta-
kvom splelu ukršta delovanje ogromnog bro-
ja raznorodnih inilaca kao u ovom sluaju.
Jedna naizgled jednostavna pojava kakvo je
vršenje u krivinom zakonu kažnjivih dela, u
caja. U lome je i primami uzrok
Ako se ovom dodi
dve strane — individualnu
pojedinanom vrSenju zabranjenih dela)
sovnu, socijalnu (odnosi se na okolno
kao tolalitet ovakva ponašanja pokazuju
odreene pravilnosti tendencije) eto raz-
i —
loga zašto mnogi kriminotozi danas izbega-
vaju da prlstupe bito kakvom obja-
šnjenju ove pojave. Njihovo angažovanje
svodi se na prikupljanje ogromnog broja po-
dataka iz ove oblastil tu se, umesto da oni
posluže samo kao empirijska osnova za pro-
mišljanje, završava. Tamo gde bi nauka tek
trebalo da stupi na scenu, njlhova istraživa-
nja se okonavaju.
Navedeno nikako ne znai da treba zane-
maritiovu fazu naunog postupka. Bez inje-
nine grade prouavanje bilo koje pojave,
svodi se na puko spekulisanje iz koga naj-
eše proistiu apriorizmi proizvoljnosti. i
Pravo prouavanje krimlnalitela je zapoelo
sa pozitivistikim pristupom kojl je u društve-
nim naukama inaugurisao Ogist Kont (Augu-
i ste Conte) svojom idejom o .pozitivnoj filozo-
i ^ocijalnoj f
li
osnovnu zamerku izloženom pristupu — da
odsustvo naunog tumaenja injenine gra-
'
postupak ini manjkavim u
.
predstavtja krajnji
naucnog angažovanja. Kako su to još
.
kriminolozi jasno
istakll, dlj kriminotogje i nije
ništa drugo do pomo
društvu da otktoni ili
bar umanji opasnost od krlminallteta, a to nije
mogue postii ako seneueu kauzalne ve-
ze koje izmeu njega i drugih pojava postoje.
Takav pristup danas postaje dominanlan
ak tamo gde su se eksperti iz ove oblasti
i
ranije opredellll da ispitivanje uzroka krimina-
liteta svesno ostave po strani. Najbolji prlmer
za to su spedjalizovani organl Organizacije
ujedinjenih naclja koji su, preuzimajui 1948.
medunarodnu inicijativu za unapreenje bor-
be protiv krimihaliteta, jasno stavili do znanja
nameru da ovo pitanje izostave iz vidokruga
i to pre svega iz politikih razloga. Želja je
postojanja i konfrontacije
biH „buržoaskn'
nu mogui pokušaji da &
va u dtju dokazivanja prednostl „svog
ma" nad „onim drugim". U vremenu
za nama, pokazala se, naroilo na Meuna-
rodnim kongresima o spreavanju kriminali-
teta postupanju sa prestupnicima (koji se od
i va je osnovna ideja da nešto što pokazuje
1955. svaklh pet godina održavaju pod okrl-
Ijem OUN) opravdanost ovakvog opredelje-
nja. Ipak, najnovlji dogaaji u svetu koji su u
svim oblastima doveli do dezideologizacije,
otklonill su njegov ratto. Poslalo je jasno da
ma. a da objašnjenje razlika
u konkretnim uslo-
vima života nego u idejnoj sferi.
Sve ovo stvara mogunost za novi za-
mah u istražlvanju kriminaliteta, u isto v
64/GalakslJa 226
krlmlnalitetu ije odsustvo danas primeuju
u kriminolozi u svim državama. Osloboenje
od stega nametnutog naina mišljenja i
JstokiT na „Zapadu" razbilo je dogmaHzo-
i
( se ogleda u
vane klišee. Niko ozbiljan više u zemljama
koje su se nazivale sodjalistikim ne misli da
je kriminalitet u Jfruštvu prelaznog perioda"
predstavljao samo ostatak ranijeg, buržoa-
skog društva, da je socijalizam iskorenio kri-
minalitet (kao što su tvrdili kineski ideolozi
sedamdesoUh godina), da neke forme krimi-
naliteta -
onaj organlzovani primer —
.Jednostavno nisu svojstvene sodjalisllkom
ve buržoaskom društvu", kao što je danas
teško riai autore koji u „sitnosopstvenikoj
sUhiji delovanju zakona robnonovane proi-
i
zvodnje” traže njegovo objašnjenje. Brižljivo
prikrlvane injenice danas su demantovale
rilinu sliku koja je decenijama stvarana.
Naprotiv, pre bi se moglo rei da su odredeni
vkfovi zloupotreba kriminaliteta upravo bili
i
imanentni odnosima koji su u dm društvima
biii inaugurisani.
i Na drugoj stranl, bledi slika o tome da su
„države demokraUje blagostanja" Izgradile
i
takav sistem u kome normalna jedinka jedno-
stiki prislup sa svojom idejom beskonfliktne
zajednice u kojoj je svaki delinkvent „patolo-
ški pojedinac" postepeno biva napušten. Ra-
cionalizacija ovakvog koncepta u kriminologi-
ji, koja je istraživanje usmeravala na proua-
vanje indlvidualnih, psiholoških i bioloških
osobina zloinca kao dominantnih uzroka
njegove delinkventnosti pokazuje se ovde i
cilj kao jednostrana. Napuštaju se rposlednji tra-
prvi govi shvatanja o delinkveptu kao posebnom
biopsiho konstitucionalnom tipu. sve manje
autora govori o postojanju posebne „kriminal-
ne llnostr kao jedinom uzrpku kriminaliteta.
Sve ovo ukazuje na oigledan paradoks.
Nikada do sada kriminalitet u svetu nije pred-
stavljao vei problem, interes za njegovo
prouavanje bio izraženijl, a o njegovim kon-
kretnim pojavnlm oHicima nismo imali više
prikupljeneinjenike grade i nikada krimi- -
nolozi nisu pokazivalivee nezadovoljstvo
zbog odsustva opšte naune teorije o loj po
Obe do sada prisutne krajnosH - simp
javi.
fikovani soclologizam (koji sve s kriminaSteton.
u vezi teži da objasni frazom o delovanju
„dnjštvenog faklora") s jedne apsolutizova- i
nje indivkfualnih inilaca s dmge strane —
nedovoljne su da objasne fenomen poput kri-
minalitela koji u svakodnevnom životu poka-
zuje raznovrsne forme ispoljavanja.
s._._ Upravo na tome, neki autori obuzeH radi-
koje je kalnim nlhilizmom danas zasnivaju stav o ne-
giranju potrebe za postojanjem kriminologije
kao jedne opšte nauke o krlminalitetu. Njiho-
lakvo mnošlvo pojavnih oblika ne može biU i
predmet jedne nauke. Na sreu, takav defeti-
stiki prislup danas nije dominantan. Napro-
tiv, sve je izraženija svest koju ameriki auto-
ri Gottlredson i Hirschi (A general theory of
crime, Stanford, 1990.) Izražavaju konstataci-
jom da nam je više no ikada potrebna nauka
u njegovom Is- koja e, izgradena na sretnom spoju svih 6-
niiaca koji na kriminalitet deluju (i indivkfual-
nih i društvenih prirbdnlh) omoguiti da ga
i
razumemo kako bismo se protiv njega mogli
i boriU. Ovo utoliko pre šlo o kriminalitetu, ka-
ko je to ve
objašnjeno. pored ogromnog
i
interesa koji za njega postoji, naješe ima-
mo pogrešnu predslavu.

rheologija
Na pomolu veliko otkrie u
KARIKA KOIA
NEDOSTAJE
Dn danas su poznata samo dva mauzoleja rimskih careva i
jedan koji nije nauno verifikovan: Avgustov i Hadrijanov u
Rimu i takozvani Dioklecijanov mauzolej u Splitu, koji je više
stvar pretpostavke nego dokazane injenice. Ekipa arheologa
na ijem elu je akadmik Dragoslav Srejovi, na dobrom je
putu da u blizini Gamzigrada pronae mauzolej cara Galerija,
i ono što je najvažnije — njegov grob.
Proštogodlšnia jeeenja kampanja iskopava-
nja kasnoanlike carske palate Romulijane,
u Gamzigradu kod Zajeara, donela |e našim
istraživaima proštosti niz odgovora u vezi s
najveom tajnom koju krije ovaj arheološki
Re
lokalitet. je, naime, o rešenju nedoumice
gde se nalazi grob cara Galerija: da li u ranije
otkrivenom hramu, 111 još nelstraženom
delu Gamzigrada. To ekipl akademlka Dra-
goslava Srejovia u protekle etirl godlne nije
65/Februar 1991,
Gamzigradu
je istorija kakvi su rezultati iskopavanja koja
I
traju više decenlja?
Camzigrad (arska palata
šio
Prvi pul
je 1953.
vekovnu
godine, Vjekoslav Popovi,
tišinu Gamzigrada naru-
upravnik Narodnog muzeja. On je na tom
mestu organlzovao arheološko istraživanje, u
kojem je uestvovao Mano-Zlsi, pro-
fesor Beogradskog univerziteta. Ovaj naš po-
znati strunjak dobro je od poelka oselio da
se ispod tankog sloja zemlje nalazi znaajno
i ore
antiko naselje. Pomenuto iskopavanje skre-
nulo je pažnju naune šire javnosti na Gam- i
zigrad, jer je tom prilikom otkrivena velelepna
velika sala s podom ukrašenim prelepim mo-
zalkom. Medulim, tek kada je arheološkim
radovima, od 1970. godine, poeo da ruko-
vodi akademik Dragoslav Srejovi, u svetu
poznat kao pronalaza Lepenskog vira, poi-
nje Inlezivno istraživanje Gamzigrada olkrl- i
nisu pronaeni u okviru zidina Romulijane, vanje tajnl koje je skrivao. Tri decenije blli
pa su slrunjaci morali da ga traže na nekom smo suoeni sa polaklm mukotrpnlm skida- i
drugom mestu. Ovo mesto se nalazi udaljeno njem velova tajni od kojih nam je zastajao
na oko kilometar u pravcu ulazne kapije car- dah. Ekipa akademlka Srejovla otkrlla nam
ske palate Romulijane. lako još uvek nije de- je mnoge objekte: carskl dvorac, prvobitno
flnltivno pronadena Galerijeva gtobnica sada mlae utvrdenje, palate na severozapadnom
je ve sasvlm izvesno da je pomenutom iseveroistonom delu, hramove na sever-
breluljku smešten nekl veliki sakralni vor, nom južnom delu Gamzigrada, po jednu
i
kojl možda predstavlja carskl mauzolej.
i
jednobrodnu petobrodnu gradevinu, a po-
i
Hipoteza da se Galerljeva grobnica nalazl slednjih godina svu lepotu ulazne kapije.i
izvan zldina Romulijane, o emu je akademlk Za tada
nestrpljivu javnosl je najvažnije
bilo odgovorili na pitanje: da li je Gamzigrad
u stvari rezidencija rimskog cara Galerija, ko-
ja je.na osnovu istorijskih izvora, dobila ime
Romulijana po njegovoj majci Romuli? Odgo-
vor je konano sligao u lelo 1984. godine.
Arheolozima je, kao široj javnosti, blo i
najinteresantniji baš perlod kada je nastao
carski dvorac rimskog vladara Galerija. Bili
su svesni još tada da Gamzigrad predstavlja
ostatke vetikog orginalnog spomenika antl-
i
ke arhitekture. On nije, kako je itava gene-
racija strunjaka misllla, imltaclja luksuznlh
carskih rezidencija, privremeno carsko sklo-
nlšte III episkopsko sedlšte. ve velelepni
dvorac sagraen za kratko vreme po zamlsli I
samog cara. U korist ove pretpostavke aka-
demika Srejovia, išli su ve dobro poznatl
pisani Istorijski izvori, kao rezultati dotada- i
šnjlh arheoloških Istraživanja kojl su blll kru-
nisani monumentalnlm graevinama sa mo-
nim kulama debelim zidovima. Meutim, da
i
bi bili sigurni da |e Gamzigrad zaista podigao
car Galerije arheolozima je nedostajao neo-
boriv dokaz: natpls. U leto, pre šesl godina,
i ta zagontka bila je rešena. Medu mševina-
ma jedne vellke graevine, u jugozapadnom
delu, pronaen je kameni blok na kojem je u
okviru lovorova venca, llanskiranog paunima,
stajao vidljivo uklesan tekst — FELIX ROMU-
LIANA,
Caleriiev testament
Malobrojni skeptici bili su poražem -
Gamzigrad je, pronalaskom krunskog doka-
za, rezidencija rimskog imperatora Gaja Va-
lerija Galerija Maksimijana, Doklecijanovog
savladara kasnije. prvog oveka Rimskog
i
Carstva direktnog „potomka" boga Jupitera.
i
Ovaj rimski imperator, po istorijskim izvorima,
roden je u ovom kraju Srbije, kao njegova i
majka. i sad ve
nlje bllo ni najmanje sumnje

'edaleko nd ulazne kaplje olkrlveno Je
sakralno sedlile sa hramnelma I nrohnelmi
zapadna kaplja gamzlgradskag dvnrea
Da II su arheoldzl na iragu carske grobnlce:
Vlasnik Romulljane ear GaJ Valerlje
Galerlje Maksimljan
,
. davno poznati Istorijskl
'I,
izvorikažu još to da je car Galerije sahra-
I
njen u Gamzigradu. Ali, gde se onda nalazi
njegov mauzolej grob?
i anstvena?
- Kada sam još 1975. godine imao
smelosti da ve onda pretpostavim da je
Gamzigrad u stvari carska graevlna, - ka-
že akademlk Srejovi - da je to carski dvo-
rac, Romulijana, mesto gde je roen Galeri-
i element, kruna celom ovom velianstvenom
je, Imao sam na umu nešto drugo. Od 1984.
mi težimo da proniknemo u samu suštinu tog
spomenlka da preko njega rekonstruišemo
i
njegove ideološke, polltlke i religijske poru-
ke, koje |e Gamzigrad hteo da saopšli ob-
znani. On predstavlja, pre svega, Galerijev
leslament objašnjava ceo njegov koncept
I
vlastl. Treba naglasitl da su Galerlje Dlokle-
cljan bili tlpini harizmatski vladari, niskog
porekla, bez Ikakve osnove za tron, pa da su
se otuda kao svl harizmatski vladari trudili
I
svim silama da stvore legltlmltet svoje vlastl
prema narodu kojim su vladall. Iz tog razloga
su Dloklecijanova palata u Splitu palata u
I
Gamzigradu mltski sazdani prostorl kojl slm-
66/Galakslja 226
Galerljeve grobnice nlje bllo nl u krlptl vellkog
hrama u sedištu Romulijane, nl u prosloru
koji se nalazl naspram svetllišta. Akademiku
Srejoviu posle ovih „poraza" nametnula se
Akademlk Srejovl I njegova eklpa još su hipoteza da se mauzolej slgurno onda prosti-
pre šesl godlna pošll u Iraganje za Galerije- re Izvan zidina, to u bližoj gamzlgradskoj
i
vlm grobom mauzolejem, kada su zapoeli
i I okollni. U kom pravcu gde? Nada da nlje i
sistematska Iskopavanja jedne vee površine svemu kraj ukazala se na horlzontu. Akade-
na kojoj su pretpostavili da se on nalazi. ta mik Srejovi nam je o o tome rekao.
—
I
pretpostavka Imala je nekoliko lokaclja, koje
•-- J
—Negde pre godinu dana svi iz eklpe
su sve blle u okvlru '
prosto smo se Iznenadili kako to da nlsmo
- Naša težnja r ranlje zapazlli jednu taku na horizontu, koja
nlje puka senzacija. Grob koji je \ r. nam se sve ove godlne decenlje prosto nu- I
dizanje Gamzlgrada predstavlja krunu istra- i dila a da nje nismo bili svesnl. Tano u oso-
živanja najbogatljl je deo te gradnje. Naroi-
i
vini ulazne kaplje, potpuno iskopane pre ne-
to ako znamo da je svaki carskl mauzolej to koliko godina, na horizontu se vldi stoji je- I
ve bio još od vremena cara Oklavijana Av- dan karakterlstian brežuljak(punkt) koji se
gusta. Carevi su rimski esto gradlli svoje svojim izgledom nudl kao kljuna taka Gam-
mauzoleje još za života, da bi preko njega zlgrada. Verovatno nas |e zavelo to što se o
pokazall narodu svo|e vrllne svoju vladala- I ovom arheološkom lokalitetu ve od ranlje
ku mo. Na žatost, od neklh, lnl ml se ukup- zna da predstavlja beznaajnu osmatranicu.
no devedesetak careva koji su vladall Rlm- Kada smo postali svesni zablude, baš na tom
skom Imperijom, ml danas znamo samo dva poeli da kopamo,
i
carska mauzoleja jedan kojl nlje nauno ve- i
rillkovan: Avguslov Hadrijanov mauzolej u i
Rimu takozvanl mauzolej Dioklecijanov u
i
Splilu, koji je vlše stvar pretpostavke nego
Na ovom davno poznatom nalazlštu, koji
dokazane injenice. Ako budemo Imali sree
se nalazi na oko kilometar od bedema Gam-
da pouzdano utvrdimo, nademo istražimo i
zigrada, do sada su Identiflkovana etlrl velika
Galerijev mauzolej, ml Imati i Irel veri- emo objekta, dva kružna u osnovl, jedan etvo-
likovani carski mauzolej to Iz perioda kojl je i
rougaoni jedan dvanaestougaoni. Od njih su
i
potpuno razliit od vremena kada su ve po- do sada potpuno otkopana dva, i u podnožju
menutl zldani. Imaemo |edan spomenik koji - koja je gotovo cela bila
jedne graevlne
e nam otkriti glavne poruke poslednjeg pa- razvuena - iznenada je otkrlvena ostava
ganskog rlmskog cara, jer je tek prvi Galeri- sa 99 zlatnlh rlmsklh novla. Ali, što |e
jev naslednik Konslantin Vellki ve vladao
za našu temu mnogo važnlje jesle konstata-
delom u znaku pobede hrišanstva. Dakle, clja akademlka Srejovia da su sva etlrl
Galerlje je poslednji paganski car poslednji
vladar kojl je progonlo hrlšane, ali je isto ta-
i
objekta sakralnog karaktera grobnlce - i
hramovi - svi su monumentalne gradnje.
i
ko, što je malo poznato, napisao I prvl zakon
Nesporno je da su sagraeni u vreme Galeri-
o toleranciji vera. Ono šlo je znaajno je to Jeve vladavine, što znai da na tom mestu
Imamo gradevine nastale po volji željl sa- I
mog Imperatora.
gurno poznata carska mauzoleja i - Od elirl do sada pronadena objekta,
pošto su oni opljakanl ml znamo šta se na žalost, dva su znatno ošteena dobrlm i
sve u njima nalazilo od stvari ko|e su pratlle
delom poharana, all ima nade da sa druga
njlhovu sahranu. Naime, njihovl grobovi nisu dva budemo srenije ruke. U ovom trenutku,
pronadeni. Istina, postoje u istorljskim izvori-
posle dve godlne Iskopavanja, ne mogu pou-
ma opisi sahrane Pertinaksa Septimija Se- i
zdano da kažem da se tu nalazi Galerljeva
vera, ali se pomou njih može samo naslutltl grobnica. Ali sloji lnjenlca da se na tom i
cela ceremonija veoma kompllkovana Ideo- i
mestu zaista nalazi nešto bitno za Romullja-
loška politlka podloga cele te carske
I
nu, a ima puno nade da je baš tu carev
i i
Ovo nam je na kraju razgovora rekao
akademik Dragoslav Srejovi, sa puno nade
Ima nade da II naša ekipa arheologa e a Izgleda realnlh mogunosti da
I na e
Galerijevu grobnicu pomou koje
otkritl emo uspeti u traganju. Medutim, ako eklpa naših
moi da vidimo, ne samo kroz plsanu re I
arheologa na ovom brežuljku ne otkrije Ga-
kratak izveštaj. celu pompu sahrane posled-
I
I
njeg paganskog cara koja je morala biti veli-
lerijev grob, ovaj lokalitet nam ostati kao e
svedoanstvo jednom sakralnom sedištu ne-
posredno vezanom za Gamzigrad, što je za
To su pravi razlozi, prema reima aka-
I
nauku veoma znaajno. U to treba, pre sve-
demika Srejovla, zašto on sa svojim sarad- ga, uveriti našu naunu kulturnu javnost, od
nicima žell da pronae taj punkt na Romullja-
i
koje oekuje da ve jednom odreši kesu,
nl. Jer bez njega nedostaje glavna arlja, bitan
bar kada je u pitanju Gamzigrad. Naroilo
stoga što smo uvereni da bl Iznenadno pove-
i spomeniku.
zivanje Gamzigrada sa novootkrivenim
Gamzigrad je velikl spomenlk o kome još objeklima u njegovoj blizini srpska nauka
sve ne znamo, pa ni sami naunlci ne shva-
I
kultura doblll jedlnstven spomenlk, kakvog
taju njegov znaaj, ali akademik Srejovi ve-
i ruje da Ima sada mnogo nade da on u svom
nema u antikom svelu. Ova godlna bili e
presudna, bar kada je u pitanju potraga za
radnom veku pronade taj glavnl element ove
carske palale — Galerljevu grobnlcu po- —
Galerijevom grobnlcom. Arheološki radovl e
poeti u maju trajae etlri meseca, a cllj Im
I mou koje e se tek shvatiti sva njena gran-
je
i
da se iskopaju dva preostala objekta na
dioznost i lepota. Smatra lakoe da je ta brežuljku.Tako emo
najkasnije na jesen ko-
grobnlca glavni element za pravu interpreta-
I
nano znati da je tu Galerijev mauzolej sa
II
ciju samog Gamzlgrada. prateim objektlma,
je to „samo" veoma
Ali, kao šlo smo rekll, sva dosada- ve znaajan deo Gamzigrada za kojl do sada nl-
III
šnja traganja o ovoj poslednjoj karicl koja ne-
smo znali.
i dostaje protezala su se u okviru gradskih be-
dema. Na žatost, ta potraga blla je uzaludna. Sran Stojanev
 Inlervju
Prof. dr Ronald Grosart Matiek — Narodi,
zdravlje predrasude
i

Razgovarao:
Stanko Stojiljkovi

KRIZE

RUSTVEHI

I Društveno-ekonomska kriza kojoj sve vei broj Ijudi osea

neniogunost da se potvrdi kroz zadovoljenje linih polreba ,

j
plodno je tlo na kome uspevaju razne predrasude. Narodi, kao L
I

|
i pojedinci, skloni predrasudama
eše oboljevaju - tvrdi naš \
I sagovornik, direktor Instituta za preventivnu medicinu
iz
I Hajdelberga, koji uestvuje u radu Evropskog centra
za mir i
razvoj iz Beograda. Moie li nauka da pomogne u rešavanju
našeg zajednikog, jugoslovenskog problema?

Ovih dana profesor Ronald Grosart Mali-
ek boravio je u našoj zemlji i održao veoma
inspiralivno predavanje u Srpskoj akademiji
nauka umelnosli, naslovljeno sa „Kognltivni
i
laklori drušlveno-ekonomskog razvoja
šlvenih kriza na primeru
U dogovoru sa izvršnim direklorom
slavije".
Evropskog centra, Negoslavom P. Ostoji-
em, poinje svoje desetogodišnje istražlva-
nje soclo-ekonomskih dogadanja u Jugosla-
vijl, sadašnje krize inaina kako da se ona
prebrodi. Sa obeanjem da
u tom velikom
poslu svakako pokazati uspeh.
Ujedno, Evropski cenlar za mir razvoj
poinje svoje nauno-struno delovanje u
vanjima u Jugoslaviji Nemakoj, i i tu).
i u ostalim zemljama takozvane helsinške
Evrope i razvijae se modeli aktiviranja pri-
vrede spreavanja nacionalistikih sukoba
i
u istonoevropskim zemljama. u jednom u
drugom sluaju sve se temelji na primeni ori-
ginalnog metoda prol. Ronalda Malieka o
takozvanoj aulonomnoj samoregulaciji. Zau-
diete se kad vam saopštimo da menjanje
oveka njegove okollne i le kako doprinosi
i psihoze itd ). Na politike predrasude utiu
poboljšanju društva!
Istražujui odnose psihosocijalnih inila-
ca, razvoja organskih bolesti i nastanka poli-
tikih predrasuda —
što zadire u Iri naune
discipline -
profesor Ronald Grosart Mati-
ek slavni Hari Ajzenk usavršili su tipologiju
i
ponašanja na osnovu koje se „prepoznaju"
pojedina oboljenja! Nlšta neobino, jer sve to
,.
a S t raživanja.
U najkraem, postoji šest lipova
nja svako odgovara nekoj bolesli.
i
Prvi tip, izložen hroninoj inhibiciji (sva-
kodnevno zapostavlja vlastite potrebe u ko-
ristdrugih), oboleva od raka. Drugom lipu
pripadaju osobe koje se stalno uzrujavaju jer
su bespomone (ne mogu da menjaju stanje,
da se izoluju), a sklone su inlarktu. Trei
niti
su egocentrici, odlikuju se eslim promena-
ma raspoloženja (as uzbudeni, uravno-
teženi), a podložni su neurozama straha i po-
malo hronlnim organskim oboljenjima. U
etvrtu grupu se svrstavaju linosli koje ispo-
Ijavaju takozvanu aulonomnu samoregulaciju
(sami stvaraju uslove zadovoljslva uravno-
teženosti), sa sjajnim izgledima da u duboku
starost zagaze bez hroninih bolesti. Peti bo-
luju od depresije, jer su izrazito racionalni
vrlo malo emocionalni. najzad, šesti su psi-
I
hopatske linosti. koje ne poštuju socijalne
norme rado nameu nekakva svoja „pravi-
i
la", a uživaju u drogi, alkoholu i tabletama za
smirenje.
Saznajemo od našeg uvaženog sabesed-
nika da je, posle dugogodišnjih prouavanja
u raznim svetskim centrima, usavršen
speri-
lian oblik psihoterapije - trening autonom-
ne samoregulacije — kojim se linost podu-
ava da, menjanjem sebe sredine, zadovolj-
no živi! U brojnim eksperimentima sa žitelji-
ma Hajdelberga, pokazato se da takve osobe
manje obolevaju od raka inlarkta! Uostalom,
upitnici, za lu priliku saslavljeni, jedini u svetu
do sada „predskazuju" ove dve opasne bole-
Do sadaje „samoregulacija" primenjena
iskljuivo u prevenciji i leenju raka, infarkla
i neuroza straha, kod pn/a dva oboljenja
i
imala je dva puta više uspeha nego ostali na-
inll Za razliku od raširenog autogenog tre-
ninga, kojim se nastoji da se linost izoluje
1
68/Galaksija 226
od nevolia, treningom samoregulaciie osoba
se osposoDljava da probleme prevazilazi. „Politike predrasude
Prolesor Ronald Grosarl Matiek po- e socio-ekonomske nesi
kušati da u našoj zemlji, kako kaže, samore-
gulaciju poveže sa prevencijom organskih
I dru-
oboljenja, smanjivanjem politikih predrasu-
linosti da se
SR Nemake i Jugo-
da rešavanjem privrednih leškoa. U svemu
i
tome ima mnogo iskustva. Jednoslavno, Ijudi
mogu da se naue da sami savlauju brojne • Kako se predrasude ispoljavaju?
Sa Srpskom
prepreke (kreativna aktivacija). - Najpre da kažem da ne možemo da
akademijom nauka Centrom za multidiscipli- i
tvrdimo da neki narod naginje predrasuda-
e
narne studije napravie kompjuterski pro- ma. Ni u kom sluaju. Jednostavno, to su
gram (ekspertni sistem) kojl e (sam) sva- reakcije na tipine okolnosti. Ljudi sa predra-
i
kom pojedincu odgovorlma pomoi da razre- sudama, na primer, kad god su Irustrirani,
ši svoju muku. Dovoljno je da piše odgovori
automatskl krivlcu prebacuju na druge (reci-
i
na pltanja u testu. Bie to prvi sluaj u svetu mo, Jevreji su krivi jer drže sav kapital u sve-
da se samoregulacija ovako primenjuje! To se dogodilo u Nemakoj uol Drugog
svetskog rata.
Pasivni shloni predrosudnmn • Kojih Ijudi ima više: onih kop se
samoaktiviraju (samoregulišu ) onih
• Da li su Ijuili sa polilikim predra-
I i
šlo podteiu jrredrasudama?
sudama bolesni? Moie li se lakvo sianje - Otprilike ih je 20 do 30 odsto sposob-
nazvali patoloSkim? nih da se sami regulišu do zadovoljstva, laj r
- To nisu bolesni Ijudi u psihljatrijskom procenal je isti meu
Nemcima medu Ju-
i i
smislu (na primer, shizolrenija, paranoidne goslovenima; veinu, oko 70 odsto stanovni-
štva, ine onl koji bi u ekslremnim uslovima
sklop linosti drušlveno slanje (i procesi).
i
mogli da podlegnu predrasudama.
U Haljdelbergu smo prouavali 6.700 Iju- • Kad pomeiuiste našu zemlju: da li
di, poslavivši im brojna pitanja, da bismo ot-
krili ekstremne politike predrasude. Zanima-
pralile šla se kod nas dogada? Ovde se
sve više ispoljavaju nacionalne i polilike
lo nas je, na primer, da li je Hitler, na osnovu
predrasude?
današnjeg iskustva, imao prava da ubija Je-
vreje Slovene. - Maloas izgovoreno samo je ilustraci-
i
• I Sla sle zapazili? Nemake. Naša posmatranja su sistem-
ja iz
i
—
Videli smo da su predrasude plod me- ske prirode. Izvesno je da u Jugoslaviji po-
dudejstva socio-ekonomske nesigurnosti (ne- poprilina blokada u samoaktivaciji insti-
stoji
zaposlenost drugo) nesposobnosti linosti
i i
tucija koje rešavaju društveno-ekonomske
da se samoreguliše, da se potvrdi kroz zado- nevolje. Mora mnogo da se radi, pojedinano
voljavanje svojih polreba. Uz sve to ide že- i
i kolektivno, da bi se kriza prebrodila, da se
ne upadne u predrasude koje onda onemo-
ponaša-
U sluaju Jugoslavije pomaže svode-
možemo da predskažerr nje lumaenja na dva najbilnija inioca: so-
k
se predrasude cio-ekonomsku nesigurnost nesposobnost
i pojaviti. i
samoregulaclje. To nije dovoljno da bismo
4 Kakve linosti su sklone predrasu- -
razumeli medunacionalne sukobe. Zalo mo-
- 'ubo smo ramo da ukljuimo druge inioce. Slovenski
i
podelili sve Ijude u dve
narodi su veoma inteligenlni, sa izraženom
grupe. U jednoj su autonomne linosti, spo-
as sposobnošu apstrahovanja, ali teško reša-
sobne da same prevazilaze nevolje zadovo- i
vaju konkretne probleme. Kod Nemaca je
Ijavaju svoje potrebe, ak i u najtežim uslovi-
drukije. Srbi su, na primer, u velikoj meri
ma. Takve linosti su dugo zadovoljne ne
i
opredeljeni svojom istorijom: 88 odsto ak
ispoljavaju predrasude, bar ne one eks-
stanovništva. Kod Nemaca to iznosi samo 1
tremne (rasizam, šovinizam itd.).
i
Osobe koje nisu u stanju, kako to psiho-
. Odakle li podaei?
lozi kažu da se same regulišu (samoreguli-
šu), naginju ka tome da uzroke svog nezado-
—
Desetak godina smo ispilivali dvesta
Jugoslovena isto toliko Nemaca. Uporeiva-
i
i
voljstva nalaze u spoljnim uslovima pasivno i
išekuju da se to nepovoljno slanje promeni.
smo njihove odgovore i stavove.
li
Što su socio-ekonomska nesigumosl neza- i
dovoljstvo pojedinaca vei, rasle verovatno-
Privredo i inforkt
a da e
na izborima mnogo glasova dobiti
• Zanimljivo je zapaianje da su Srbi
desniarske partije, obratno: kad su uslovi i
povoljni a linosti nauene da se samoreguli-
uveliko okrenuti isloriji. Imate li obja-
šu, više izgleda imaju demokratske partlje. šnjenje?
Kritiar bi mogao da mi zameri da ne da- Kad analiziramo istoriju, vidimo da je
-
jem dokaze, da samo saopštavam poveza- ovaj narod ve 600 - 700 godina pod priti-
nosl, ali ne uzrok. Mi smo to u Hajdelbergu
i
skom istrebljenja. Otud se u narodu javlja
i polvrdili takozvanim sludijama sa eksperi- preosetljivost na svakog ko mu, direktno ili
smo indirektno, preti. Ponekad je dovoljno da se
mentalnom inten/encijom. Uzeli veliku
grupu Ijudl koja je ispoljavala antisemitizam i
Ijudi tako oseaju. A ta preosetljivost je rezul-
i antislovenstvo. Podelili smo je u dve manje. tal toga što su Srbi esto u svojoj istorljl blli
Jednoj smo davali terapiju autonomne samo- izloženi genocidu. I takvo oseanje bi moglo
regulacije (uili su da zadovoljavaju line i da ue u predrasude srpskog naroda, taj
društvene potrebe), a drugoj ništa nismo ra- strah od islrebljenja. Naravno, za nastajanje
Posle tri-etiri godine pokazalo se da su predrasuda važni su socio-ekonomska nesl-
dili.
kod prve predrasude znatno opalel gurnost lina dezorijentacija, i da ne nabra-
I
• Za koliko? jamo ostale inioce.
- Za oko 90 odsto! Zakljuili smo da to • Do kakvili sie još zakljuaka došli
nisu-patološke osobine linosii, nego reakcija u lim uporeivanjima?
na brojne inioce u drušh/u. — Još nešto važno smo zapazili: recimo,
 ?

69/Februar 1991.
nost ili narod! Pa to rada stres. Osobe koje
su plod meudejstva su satima preokupirane oredrasudamn ne-
maju vremena oa rešavaju važnija pitanja,
gurnosti i nesposobnosti pre svega privredna.
• Kako tumaite radnu neefikasnost
ovdašnjeg stanovništva?
samoreguliše" • Da li V'r leei dušu naroda ujedno - Ovo je veoma inteligenlan narod, ko|i
leite i društvo?
ume apstraktno da misli, ali je u takozvanom
- Rekao bih da gotovo nema razlike iz- kognitivnom orsokaku, ne nalazi izlaz kojl
medu pojedinane društvene samoaktivaci- i
vodi u napredak. lu nauka treba da pomog- I

je. slian nain rešavaju, ali

Problemi se ne. Ovaj narod nije zaslužio da bude potisnut
na razliitim osnovama. pojedinca da Uei i potišten, zaslužuje više jer ima izraženu
se aklivira, postižemo da se bolje uklapa u motivaciju za rad olgledne sposobnosti. no I

grupu. Za aktiviranje društva postoje drugi i

sve to je onemogueno raznim socijalnim
mehanizmi. Zanimljivo je da su Jugosloveni smetnjama. ak
95 odsto ispitanlka smatra
unutar sebe više motivisani za rad od Nema- da se rad ne nagraduje da Ijudi nisu raspo- i

ca, ali Nemci bolje nagraduju rad sposob- i

reeni prema sposobnostima.
nost otud pokazuju znatno bolje rezullate.
i
Želimo da u okrilju Evropskog centra za
• Ima li naunog objašnjenja za ma- mir razvoj otvorimo punktove u Beogradu,
i

• Zato niste mogli da odolite ovom

sovna patološka ponašanja, kao što su Zagrebu. Ljubljani I drugim gradovima, u koji-
naufnom izazovu: dogovoru sa Evrop- ma emo analizirati konllikte predlagati naj-
skim centrom za mir šovinizam. rasizam i slifno ? Kako
tuma- i

razvoj iz Beogra- i bolja rešenja.

da, u ijem sle sastavu, istraživaete šia
ite nacionalne psihoze i mržnju meu • Da to ne bude kasno, da se Jugo-
se na socio-psiliološkom planu doguda u
narodima?
slavija n meuvrementt ne raspadne?
Jttgoslaviji i kako to stanje menjati?
- Ne želim da se upuštam u istorijske - Mi želimo da se kriza što pre prevla-
analize jer lo iziskuje mnogo vremena. Može- da, da poliliari sednu za sto saopšte zajed-
- Izazov je veliki. Neemo na ovaj nain mo da kažemo da je šovinizam (mržnja pre-
i

samo uporeivati dve kullure, nemaku |u- nlke Interese potrebe. Kad smo u Nema-
i

i
ma drugom narodu) u korelaciji sa dva važna koj uspeli da nauimo Ijude koji su izražavali
goslovensku, nego emo
se pre svega potru- inioca: socio-ekonomskom krizom i željom antislovenstvo antljevrejstvo da se samore-
diti da dokuimo kako mogu da se izglade i

tog naroda da postigne perlekciju a to nije u gulišu, možemo postii to i ovde. Znate da
poatojel sukobi prevaziu privredne teško- !i

slanju. Na tome nastaju sve predrasude, pa

i

e. Stoga pripremamo program aktivacije smo se, posle nekoliko godlna, zaudili kada
i
I šovinlzam. su ti isti Ijudi prema nacijama koje do jue
da (kako boije nagraditi sposobne. kako ns
iti rukovoenje itd.), ali uzlmajul u obzir
nisu podnosili izražavali simpatijel
torijsku tradiciju, mentalitel naroda, duh
Srbi Hrvati su, na primer. iz istog pleme-
i

Istražlvanje e
trajati deset godina. U okviru
na, istog su porekla,
religljarazdvajaju.
ali Ih kulturno naslede
Kada bismo organizovali
i

toga organizovaemo brojne okrugle stolove

— U
svakom nacionalizmu postoji isto-
na kojima e
pozvanl (naunici, strunjaci,
rijska dimenzija, o emu emo polanko dru-
i okrugll sto i saslušali iskrene odgovore,
kujem da bismo otkrili veliku potisnutu simpa-
oe-
rukovodioci drugi) slobodno izlagati svoja vi-
i

gom prilikom. U Srbiji nemate nacionalizam, Šovinizam može da poiva na simpatiji.

tiju.
denja. Na osnovu toga stvaraemo koncepci-
|u kako da se postojee nevolje rešavaju. U
ve slrah od genocida. Drugi narodi verovatno ne shvataju srpski
Razlilte istorijske okolnosti omoguite su strahod istrebljenja, kada bi to bolje razume-
svemu veliku ulogu imae mediji: mora o
razne šovinizme. Kod svakog naroda on ima drukije bi se ponašali.
svakoj pojavi da se govori da bi se pomoglo
li.

svoju genezu. U Nemakoj pred takozvanu

u iskorenjivanju predrasuda. • Kako ete masovno sprovoditi lera-
Vajmarsku republiku imali ste dezorijenlaciju,
• uli smo da su Ijudi sa predrasuda- razne padije, razliite ideologije, potištenost
pijtt? Posredstvom medija?
- Da. Poduavaemo Ijude kako da se
ma skhni nekim oboljenjima? itd. U takvom slanju ste mogli, kao po pravi
samoregulišu. Ali, sve to je veoma složeno,
- U Nemakoj Ijudi sa predrasudama lu, da predskažete da radikalne struje (fa- e sve poiva na privredi. Zato valja. najpre, u
devet puta više obolevaju od inlarkta! Sisti drugi nosioci predrasuda) da pobede
i

njoj menjati stanje, da se politiari prilagoda-

na izborima. to se inože svakl pul predvide-
I

• A od drugih bolesli ti Ako imate socio-ekonomsku nesigumost

vaju privrednicima a ne obrnuto. Uostalom,
tako je u Nemakoj. Zatim, moramo da po-
- Uopšte, medu Ijudima sa predrasuda- (nezaposlenost) i linu polišlenost (nema sa-
boljšamo socijalnu komunikaciju. Dalje, da
ma vei je postotak smrtnosti, jer su veoma moaktiviranja), takvi pojedinci idu u desni ra-
pomognemo boljem rasporeivanju sposob-
mnogo inhibirani. Umiru eše i od raka. Naj- dikalizam usvajaju sve predrasude (protiv
i

nih. Menja se porodlca, a na kraju lanca i

i

Cigana, Jevreja, Slovena itd.). Uostalom, to

pojedinac. Sve to, i još mnogo drugog, dopri-
je Hitler aktivirao. Takvi imaju velike izglede
i

da pobede na i?borima, a Hitler je upravo od-

nee promeni stanja smanjenju sukoba i i

predrasuda.
neo pobedu na šlobodnim izborima. U takvim
siluacijama društvima Ijudi vapiju za vodom
i
• Saznajemo da pripremate ekspertni
da bi preživeli, polstoveuju se sa njim sistem za atilonomnti samoregulaciju koji
Da metod aktivne sumoref ma-
• li

lacije primenjivali
ste
samo u Nemakoj?
zosadistiki mu se predaju.
i

e obuhvatiti mnogo Ijudi?

- Bie gotov do polovine ili kraja slede-
—Moj metod, trening autonomne san
nje
• Poilsea
Jugoslaviji na to
li sadašnje konfuzno sta-
o emu
e godine. U kompjuter ubaciti mno- emo
regulacije, korišen je samo u Nemakoj za ii upravo go- štvo odgovora na razna pitanja, a zaintereso-
spreavanje oboljevanja. Pokazali smo da su vani e
se obraati sa svojim nevoljama za- i

Ijudi nesposobni da se samoregulišu, uz ose- - Sigurno da ima nekih sllnostl, pre htevima. U stvarl, odgovarajul na svojevr-
anje bespomonosli, slraha, depresije dru- i svega ova kriza podsea na (Jredratno vreme sne testove nauie da prebrode nevolje, da
gog,veoma podložni hroninom stresul Uz u Jugoslavijl. Podsea na Nemaku pred i
se samoregulišu. Pisae, na primer, nekoliko
trening onl naue da oslobode sve svoje po- dolazak lašista na vlast, jer se javlja duboka puta centru svaki put dobijati uputslva kako
I

tencljale, menjajui sebe oko sebe, tako da

i socio-ekonomska kriza i masovna nesposob- da postupaju. A moi da dolaze na pri- e i

vlše nlsu žrtve. nost rešavanja linih problema. Ovih dana godna predavanja. Kad produ ovaj trening,
sam u Jugoslaviji razgovarao sa stodevede- osposobie se da savlauju teškoe.
Kriza pogoduje demiri set Ijudi pitao ih da mi objasne kako vide
i •Gde
- Na tom radimo
e
taj centar biti?
sadašnju krizu znaju II da je reše. Svi su i u saradnji sa Matema-
• Znai li to da su pojedinci, grupe i ispoljili tešku linu potištenost. tikim insitutom Srpske akademije nauka i
otud mogu da se jave tendencije da raz- Cenlrom za mullidisciplinarne studije iz Beo-
narodi kod kojih ima predrusuda, pre I

svega nacionalnili i politikili, više izloie- liite nacije traže svoje vode. Šlo su kriza i
grada. im
bude sistem gotov, primeniemo
nesposobnost samoregulacije vel, ima vlše ga najpre u Nemakoj, a potom iu Jugoslavi-
ni holestima?
izgleda da najradikalniji budu predvodnici, a ji. U kompjuteru emo pohraniti ogromnu ba-
— Da. Podleganje politlklm predrasuda- lo može da izazove graanske sukobe. Zato zu podataka, imaemo odgovor na svako pi-
ma godlnama predstavlja težak oblik stresa. su u Nemakoj posle rata usvojili zakon koji tanje. A
odgovori za trening dolaze nakon te-
Zamislite kada u sebi, aktivno pasivno, de- ili
zabranjuje fašistike partije, a politike pre- stova. Ubeen sam da tako pomol emo
set dvadeset godina ne podnosite neku li-
ili
drasude potencljalnih se proveravaju. mnogim Ijudima
 70/Galaksija 226

Akademija nauka BiH je još lokom 1982. slovenskim i meunarodnim naunoistraži-

godine inicirala realizaciju islraživakog pro-
Frojekti vakim organizacijama, u cilju što kvalitelnije

jekla „Pitanja usvajanja i uvoenja biotehno- realizacije naunoislraživakih aktivnosti i

togije na bazi genetikog intenjerstva". Sludi- Centar za genetiko edukativne funkcije;

- realizadju prioritelnih razvo|nih intere-
ju uslova za pokrelanje odgovarajuih islraži-
vakih aklivnosti u Bosni Hercegovini („Fea- i
inženjerstvo i sa lanica Konzorcljuma, kao i druge kom-
sibility Study") prlpremio |e Islraživaki lim plementame djeiatnosti naunog i strunog
biotehnologiju u
u Sarajevu. Osnovni Trenutno se na usavršavanju van zemlje
boracija inicijalive za
projekla, bila je ela-
cllj

stvaranje lehnikih, ka-

Sarajevu (SAD, Njemaka, Švlcarska) nalaze tri mlada
drovskih, naunih, obrazovnih. islražlvakih i istraživaa jedan postdoktorand (V Britani-
i

inlraslruklurnih uslova za ulazak bosansko-

-hercegovakih potencijala u oblasl geneli-
kog inženjerstva. ANUBiH, organizuje Kolo-
OPTIMIZAM ja),jedan mladi islraživa se vralio sa jedno-
godišnje edukacije u Njemakoj, dok krajem
godlne u V. Brltaniju odlazi još jedan. Uskoro
edukacija kadra za rukovanje onlm
kvij o pilanjima biotehnologije na bazi gene-

likog inženjerstva, u ijem radu uestvuju

kompetentni naunici privrednici, a nakon i
ZAKASNELOG slijedi
aparatima i sistemima za koje je to (po me-

unarodnim standardima) predvieno ugo- i

loga u novembru 1983. godine skup jugo-

slovenskih eksperata u ovoj oblasli. Time po-
inju da se stvaraju usiovi za osposobljava-
i

STARTA voreno sa dobavljaem. Može se ustvrditi da

Cenlar predstavlja savremeno opremljenu In-
stituciju za molekularno-biološka, odnosno

nje bosansko-hercegovakih naunoislraži-

„Centar za genetiko genetiko-inženjerska istraživanja širokog
vakih organizacija za nauni rad u oblasti inženjerstvo i biotehnologiju" spektra.
Otvaranjem Cenlra za genetiko Inženjer-
biotehnologija na bazi genetikog Inženjer-
stva. Tokom 1986. 1986. godine stvara se
i i
u Sarajevu otvoren je u stvo i biotehnologiju u Sarajevu, na pravi -
od Skupšline BiH usvaja „Strategija tehnolo- oktobru ove godine, sa in u
je verilicirana ideja društvenih clljeva
naunoj politici. Naime, rezom u naunoj po-
škog razvoja Republike" koju sainjava pet- .

naest prioritetnih društvenih ciljeva iz kojlh bi

ambicioznim planovima, ali i litici BiH stvaranjem društvenih ciljeva, došlo
se gradila tehnološka budunost Bosne i
prisutnom svešu da se je do okupljanja bosanskohercegovakih, pa
Hercegovine. Jedan od tih ciljeva obuhvata i jugoslovenskih kadrova na pojedinim pro-
usvajanje blotehnologije na bazi genetikog
podosta zakasnilo s obzirom jektlma, što je radlkalno nova pojava u ovom
inženjerstva, u martu 1987. dolazi do stva-
i
na lo kada se u svetu poela ambijentu.
ranja „Konzorcijuma za genetiko inženjer- lako je pojava Centra u bosanskoherce-
stvo biotehnologiju u BIH".
i
razvijati ova oblast. govakom naunom ambljentu velika novost,
Na ovaj nain završava storija o „papirna- — edukacija kadrova za praenje tran- i
možda je najbolje završiti rijelma profesora
toj“ genezi stvaranja Cenlra, kada poinje Hadžlsellmovia: . sree dn smo star-
sfergenelikog inženjerstva biotehnologije
i

tovali s nekih pozicija koje bi bile i togine, s

mukotrpni rad na iznalaženju materijalnih i fi- u'bosanskohercegovaklm, jugoslovenskim i

nansljskih sredstava za nabavku opreme, obzirom na to kada se u svijetu poela razvi-

meunarodnim razmjerima;
jali ova oblast."
radnog prostora, stvaranja i okupljanja mla- — koordinacija organizadonog i funkcio-
dih kadrova, nizu drugih poslova koje nala-
i
nalnog povezivanja sa odgovarajuim jugo- Huski Mirzrr
že stvaranje lakve visoko protilirane instituci-

Po neplsanom scenariju, obino takav

posao „padne" na jednog ovjeka krug nje- i

govih najbližih saradnlka. Doktor Ritat Hadži-

setimovi je protesor Prirodno-matematikog
fakulteta u Sarajevu koordinator strategije
i

tehnološkog razvoja BiH iz kojeg je nepo-

sredno nastao Centar za genetiki inženje-
i

ring biotehnologiju u Sarajevu. Za ostvare-

I

nje ovako grandioznog poduhvata gdje je

uloga ovog ovjeka bila jedna od presudnih,
logino se namee pilanje: kako se iznalazila
snaga za upornost istrajnost u mlsljl ostva-
I

renja zadatog cllja? Profesor Hadžiselimovi

ove ovakve probleme „prekriva" pomalo
i

kantovskom dllemom: „Šta sam ja uradto da

tako budeT Ipak, profesor Hadžiselimovi
priznaje da |e od poetka blo svjestan velii-
odgovornosti koje se prihvatlo, u svemu i

tome Je blo pomalo prlsutan neki osjeaj pa- i

triotizma. Sam profesor je sa oslvarenjem

svake pojedine faze „svog" projekta, dobl|ao
neki dodatni motiv kako bi zadati cilj bio ispu-
njen.
Osnovna djelatnost Centra je organizaci-
ja, realizaclja ikoordinlranje svih oblika nau-
nog I strunog rada u oblasti genetikog in-

ženjerstva biotehnologije u BiH, a naroito:

i

—
programiranje, koordinaclja realizaci- I

ja naunoislraživakog rada u svim oblasti-

ma genetikog inženjerstva, kao poetnlh i

faza rada u svlm oblastima genetikog inže-

njerstva, kao I poetnih faza projektovanja i

transfara biotehnologlje na toj osnovi;

— organizaciono funkcionalno uspo- i

stavljanje istraživake baze za genetiko in-

ženjerstvo tehnikom rekombinantne dezoksi-
rlbonukleinske kisellne (DNK);
— edukacija potrebnih kadrova za reali-
zaciju genetlko-inženjerskih biotehnološklh I

istraživanja; I'rvjesur Hi/nt Hadžiselimori i deo opreme norog cenrra

 .

Akcija.„GALAKSIJJE“ i’ Ast ro n ems kog“ ctuštva „RUCLK 1EGŠ.

2.

Drušlvo okuplja oko 1300 lanova (Ijubitelja prolesionalnih

IX BiOCRADSKI ASTRONOMSKI VIKEND (BAV'91) astronoma). Osnovni zadaci Društva su: popularlzacija astronomije,
i

BAV, susret zaljubljenika u zvezano nebo, održae se od 31. V do preko kurseva (proleni jesenjl), BAV-a
I obaveštavanja javnosti
V1 1991. godlne u prostorijama Astronomskog druStva „Ruder Bo- o aktuelnim nebeskim pojavama preko sredslava javnog informisa-
Skovi (Planetarijum Narodna opservatori|a) na Kalemegdanu
i
i nja, uvoenje mladih u naunoistražlvakl rad, izvoenje pomone
Astronomskoj opservatorlji na Zvezdari. nastave iz astronomije za uenike, studentske prakse . .

Od petkff (31. V) u 14 asova do nedelje (2. VI) u 14. asova u

raznim aktivnostima ueSe e
uzeti astronoml amateri profeslonal- I

ci iz Jugoslavije. Posmatranja nebeskih tela, ukoliko to vremenski BEOGRADSKA ISTRAŽIVAKA STANICA (BIS)
uslovi dozvole, vršie se instrumentima Narodne i Astronomske op-
Beogradska Istraživaka stanica je centar za osposobljavanje
servatorije.
mladih koji žele da se bave nauno-istraživakim radom unapreuju i

Za ovu prlllku je Beogradska istraživaka stanica (suorganizator

BAV-a) pripremila 20 punlh panslona za one kojl tano odgovore na
postavljena pitanja i zadatak u ovom broju „Galaksije''. Ukoliko bude
više tanih odgovora žrebanjem e
se odluili o onima koji
pozvani na BAV. Uesnlci e
biti smešteni u Pionirskom gradu.
svoja znanja iz pojedinih društvenih nauka. BIS nije škola ekspe- ve
rimenlalnl obrazovno-lstraživaki centar mladih Beograda. BIS je do-
puna postojeem obrazovnom sistemu namenjena mladlma koji
biti e žele da proširuju usavršavaju svoja znanja
i to
steena u redovnom
školovanju.
I

Oni kojl poseduju kamp-opremu, mogu doi u sopstvenoj režiji.

Adresa: 11000 Beograd, Kneza Višeslava 27' (Pionirski grad).
Za njih je predvien ,Astro-kamp", pored Planetarijuma u Donjem
Tel. 011/542-166.
gradu (Kalemegdan).

ASTRONOMSKI VIKEND - p'rljava IZDANJA ASTAON0MSK0D DtUtTVA

Ime i prezime „ROER BOjKOVIt”
1. VASIONA, nauno-popularni asopis za astronomlju. Izlazi 5
puta godišnje. Cena za 1991. je 100 dlnara. Pretplatom se ujedno
zanimanje I stercst postaje i lan Društva, ako se drugaije ne naznai
2 Slarl brojevl „Vasione", kompleti 1973—90, izuzev brojeva
Odgovore prijavu za Astro-kamp treba poslati na adresu: Astro-
i 3/1973 2/1975, staju 850 dinara, ako še šalju obino, odnosno 900
i

nomsko društvo „Ruder Boškovl", Gornjl grad 16, Kalemeg- dlnara preporueno. U pitanju je preko 2100 slranica proverenog
dan, 11000 Beograd. Dodatne informacije se mogu dobiti na tel. aslronomskog teksta.
011/624-605. 3. KOMETE — SVEDOCI PROŠLOSTI. Knjiga sadrži priloge o
kometama, koje je naplsalo 13 jugoslovenskih aslronoma. Cena je
Nagradna pltanja I zadatak 150 dinara
4 Nenad Jankovi: ZAPISI SEANJA NA ASTRONOMSKO
I

Sta je slderikl, a šta slnodlki mesec?

1 .
DRUSTVO. Prikazan Je rad Društva pre svetskog rata. Cena 150
II

Sta je korona?
2. dinara.
Koja su zemljina kretanja i kakve su njihove posledlce?
3. 5. ZBORNIK RADOVA VII NACIONALNE KONFERENCIJE
4. Geogralska širina Beograda je 44° 49’6". Odredili ugaono ras- ASTRONOMA JUGOSLAVIJE. Zbornlk sadrži radove iz istorije
tojanje zenlta od sevemog nebeskog pola u Beogradu. aslronomije jugoslovenskih naroda. Cena 150 dinara.

Tanl odgovori I rešenje e bili objavljeni u narednom broju,

VRTEA KARTA NEBA. Do 1. februara

godine
ORGAHIZATORI BAV-a štampe e Izai prva vrtea karta neba Društva.1991.
Ona na jedno-
Iz

ASTRONOMSKO DRUŠTVO „RUDER BOŠKOVI" stavan naln prlkazuje vldljlvi deo naba za svaki den to- I as
Astronomsko društvo „Ruer Boškovl" |e najstarije astronomsko kom godlne. Autorl su Luka Mlroslav Popovi. Cena u prelplatl
I

dništvo na Balkanu. Osnovano je 1934. godine. Pre rata je izdavalo |e 100 dlnara.

asopis „Saturn", a od 1953. godine „Vasionu". Sponzor vrtee karte neba je „Gatakslja".
Godine 1964. Društvo |e dobilo Narodnu opsen/atoriju. U tu
svrhu je adaptlrana Despotova (Dizdareva) kula na Kalemegdanu.
Opservatorija poseduje leleskop refraktor 1 10/2000. Godlšnje je po-
setl oko 20 000 Ijudi. Novac za asopls, knjlge, odnosno vrteu kartu, treba uplatiti u
Planelarijum je poeo sa radom 1969. godlne. Nalazi se u blv- pošli. Na opštoj uplatnlcl uplsati itko ime prezlme, žlro-raun Dru-
i

šem amamu. Ima 80 mesta. Godlšnje Ima oko 20 000 posetilaca. šlva br. 60806-678-6639 I šta se naruuje.
 72/Galakslfa 226

Nagradna igra

,,Galaksija“ i JAT:
Kako se postaje sportski pilot

DOŽIVLJAJ
ZA ITAV ŽIVOT
Dragan Obraduvi, dobilnik glavne nagrade
„Galaksije" i JAT-a, besplatne pilotske
obuke, danas ima diplomu sportskog pilota
je stekao u JAT-ovoj letnjoj školi letenja
u Vršcu, posle jednomesene obuke i 35 sati
samostalnog leta na avionu CESNA—172 F
„ Skyhawk‘\ Za prvi samostalni let katu
da je
dotivljaj koji e pamtiti celog iivota . . .

Oa bi postao sportski pilot pored u Beogradu. Po završetku teo-

jake volje potrebno je da kandi- relske obuke polaže se ispit iz
dat bude stariji od 16 godina i svih navedenih predmeta. Po-
da bude psihotiziki zdrav, od- trebno je položiti sve predmete
nosno da Ispunjava ustove iz „“ da bi se nastavilo sa obukom.
zdravstvenog krilerijuma za pilo- Ovi se priznaju pri polaga-
ispiti

te, što utvrduje lekarska komisi- nju za sportsku dozvolu. Ako ne-
ja.Ovaj lekarski pregled nije ri- ko odlui da konkuriše za redov-
gorozan i sastoji se od pregleda nu klasu Pilolske škole JAT-a
sluha. vida, laboratorijskih nala- dobra ocena na ispilu donosl
za, EKG-a psihotestova.
i
prednost pri upisu.

Pre nego što se krene sa le- Paralelno sa teorijskom na-

stavom odvija se zemaljska pri- gov prvi samostalni let. Taj prvi
tenjem ootrebno |e upoznati se
prema na kojoj se polaznici upo- samostalni let takozvano „laši-
sa nekim teoretsklm predmeti-
ma koji e kasnije biti od korisli znaju sa tehnikom pilotiranja i ranje" predstavlja
najduže pamti, i on se odvi-
let koji svaki

kao što su: konstuk-

teorija leta, organizacijom aerodroma, nal- pilot

cija aviona, avionski motori i si- nom komuniciranja preko radlo- ja po školskom krugu porl bud-
stemi, avionski instrumenti, navl- nim nadzorom rukovodioca lete-
gacija, meteorologija pravila I i na kojem e se letiti, a to je u nja inslruktora sa zemlje. Posle
i

nekoliko sati samostatnog lete-

propisi u vazdušnom saobraa- JAT-ovoj školi Cesna— 172F
ju. predmeta se saznaje
Iz ovih ,,Skyhawk”. Na osnovnoj
koja u letnjoj školl JAT-a traje
obuci DIPI.OMU nja po krugu pošto se uvežbaju
i

imitacije olkaza motora kree se

pre svega kako avion leti, elekti
na prve maršrute. Pre nego što

'
komandi na kretanje aviona u mesec dana sa letenjem se po-
vazduhu. delovi aviona, kako ra- inje druge nedelje. Prvi let je in- se poleti na maršrutu polrebno
di avionski motor, kako (unkcio- lormativan uenik se upoznaje
i
je napraviti plan leia koji e sari-

sa avionom, rejonom a ržatl kurseve lela, kontrolne i

nišu instrumenti u avionu. Pre

orilentirima prekrelne orijentire I proraun
negovšto se krene na maršrutu i i

neophodno je izraunali kurseve pilotažnim zonama u kojima e goriva za let.

samo-
leta, vrerne lela, odredili znaaj- izvodlti deo obuke. Pilotažna zo- I Posle tridesel pel sati

na predstavlja deo vazdušnog stalnog leta što ukupno iznosl

prostora prenika pet kilometara oko 50 do 60 satl leta, pilot-ue-

n koje nas oekuje u
toku leta iz meteoroloških izve- koji se nalazi izmedu neke mini- nik ima pravo da polaže ispit za

štaja i karate. Pošto svaklm da- malne maksimalne visine. U pi-

i
sticanje dozvole sportskog pllo-

nom u vazduhu ima sve vlše lotažnoj zoni se uvežbavaju je zamišljena linija koja gledano ta, Aranžman u okviru letnje
raznih vazduhoplova, neophod- osnovni elementi leta: blagi i
odozgo izgleda kao pravougao- škole letenja JAT-a pored 60 sa-
oštri zaokreti, penjanje ponira- obuhvata iji je teorijske nastave sadrži 15
no je slrogo se pridržavati propi- I
nik koja pistu i ti
i

sa koji regulišu vazdušni sao- nje kombinacije zaokreta sa

i vei deo na visini od 300 metara sali letenja smeštaj u JAT-
i

braaj zbog bezbenostl svih penjanjem poniranjem. Uenik

i
iznad terena. Školski krug poi- -ovom hotelu. To je bilno pogoto-
uesnika vazdušnog saobraa- postaje sve aktivniji uesnlk leta nje poletanjem sa piste pošto i vo u poetku da mladi pilot ima
ja. U JAT-ovoJ letnjoj školl lete- I preuzima rad sa radio-vezom. se obie itav krug sleti se na kontinuitet u izvoenju letake
nja teorljska obuka traje 60 a- Pre nego što se krene na letenje pistu iumesto da se avion zau- obuke. Odlini inslruktori kao i

sova izvodi se uglavnom pre

i
instruktor sa svojom grupom stavi nastavi dalje sa kretanjem drugi prolesionalrii kadar zapo-
podne prve dve nedelje, Preda- uenika (tri do etiri uenika) po- i ponovo poleti lako u krug.
i slen na aerodromu pružaju kva-
vanja drže predavai iz redovne novi šta e
se radlti tog dana. Školski krug sadrži sve osnovne lltetnu obuku visok stepen bez-
i

Pilotske škole JAT-a po skrae- Pošle lelenja instruktor analizira elemente leta ukljuujui poleta- bednosti. Kao što kaže jedan pi
nom programu redovne klase. rad tog dana sa uenicima uka- i
nje i sletanje. Kada posle dese- lot - letenje je kao droga, ako

Polaznlci nlsu uskraeni oa se že na greške pojedinlh uenlka tak sali leta instruktor zajedno jednom polelite sami želja za le-
upoznaju sa istorijom svetskog I i kako da ih otklone. Kada se sa rukovodiocem letenja oceni tenjem vas nikad nee napusti-

našeg vazduhoplovstva na inlor-
. mativnom predavanju koje drži
kustos Muzeja vazduhoplovstva
uvežbaju osnovni elementi leta da |e pilot-uenik dovoljno savla-
u pilotažnoj zonl prelazi se na let
po školskom krugu. Školski krug
dao tehniku pilotiranja po škol-
skom krugu pušlaju ga na - aObradovi Dragan

tslorija
Glavne ideje Ruera Boškovia
NEPROTEŽNOST
I JEDINSTVO
Spekulaiivni rezullati filozofije Ruera
Boškovia neprotežne take materije i
,
jedinstveni zakon sila, naroito ovaj poslednji,
dobro se uklapaju u teorije moderne fizike.
Iako je u svoje vreme ostalo izvan glavnih
tokova nauke, a ni danas ne može presudno
uticati na njen razvoj, njegovo uenje je
zanimljivo bar kao primer izuzetnih moi
istoga uma, lišenog obilja eksperimentalnog
materijala.
Iz današnje perspeklive leško je razumeti da se lakvi rezultati mogu
izvui iz razmatranja lako banalne pojave kao što je eoni sudar dva
tela. Možda baš zato ovi se rezullati uglavnom navode kao Intuitivne
ideje. bez upuštanja u njlhov razvoj i obrazlaganje. Ovome je svaka-
ko doprinelo prilino nepregledno. pretežno opisno izlaganje „Teori-
i
je prirodne filozolije". Uz to se interpretatori Boškovievog dela obi-
no sami ne bave islom problematikom, a teorijski fiziari se nerado
upuštaju u izuavanje ovog, prevashodno filozolski zasnovanog ue-
nja. Praenje izuzetnih domela Boškovieve intuicije možda
je do
sad pošlo za rukom jedlno Majklu Faradeju, preko kojeg je „Teorija"
Izvršila izvestan utlcaj na fiziku.
Sa osloncem na polazne stavove kljune momente Boškovie-
i
vih razmatranja, uz raspoloživi materljal savremene nauke, ovde je
pregledno izložen logiki razvoj njegovih ideja. U praenju ovog izla-
ganja ne treba zaboraviti da je Ruer do istih rezullata došao istim
umovanjem, uz korišenje injenica obinog iskustva,
ali i dobro po-
znavanje ueojš svojih savremenika.
U izlaganju „Teorije" on polazi od Lajbrticovog principa kontinui-
teta, koji induktivno izvodi i metafiziki dokazuje. Prema ovom princi-
pu, nijedno telo ne može skokovito menjati svoj položaj u pro-
storu, kao nl brzlnu kretanja ili pravac ove brzine. Prvi deo ovog
slava nije teško razumeti: da bi telo iz take A stiglo u taku B -
mora proi kroz sve take na duži AB. 2a to mu je polrebno izvesno
vreme. Dru^i deo stava odgovara Njutnovom zakonu dejstva sile.
Da bl telo promenilo svoju brzinu ( njen pravac) polrebno je da na
njega, u izvesnom intervalu vremena, deluje spoljašnja sila: impulsl
sile (Ft) odgovara promena koliine kretanja (mv)
73/Februar 1991.
U nedostalku ozbiljnijeg eksperimentalnog rezullata Boškovi
razmatra zamišljeni sudar dve kugle. Za poetak neemo voditi ra-
una o dimenzijama ovih kugli, nego emo
ih smatrali za materijal-
ne take. Uz to emo
posmalrali njihovo relativno kretanje, kao da
jedna taka (A) udara u drugu (B), koja miruje. Slika (1) prikazuje
vremenski dijagram medusobnog rastojanja. Ovo se, bez štete po
suštinu razmatranja, može shvatiti kao putanja pokretne take pri
kosom udaru u nepokretnu, odbijanju od nje. i
i
Slomljena linija prikazuje konlinualnu promenu položaja. Mestu
loma odgovara skokovita promena brzlne (ili njenog pravca), odno-
sno narušavanje kontinuiteta. Da bi se ovo izbeglo, pulanja mora biti
kontinualno zakrivljena. Odavde Boškovi izvlai originalan, krajnje
neobian zakljuak, da do neposrednog dodlra materljalnih taa-
ka uopšte ne može doi.
Za liziko objašnjenje ovog rezultata nužna je prelpostavka polja
slla. Naime, pokretna taka kontinualno menja svoju brzinu u polju
nepokretne, pa je neposrednl dodlr izlišan. U današnjoj lizici poznal
je dijagram sila izmedu dva atoma, prikazan na slici (2). Pozitivna
vrednost sile odgovara odbijanju elektronsklh omotaa pri malom
rastojanju atoma, a negalivna - gravilacionom privlaenju sa veih
udaljenosti. Nulta sila stabilne ravnoteže odgovara rastojanju atoma
u materijalu. Rezultujui dijagram predstavlja razliku privlane gravi-
tacione odbojne elektrostalike sile. Pod dejstvom samo prve sile
i
sva lela bi kolapsirala, a usled druge bi se rasplinula. Nulta rezultan-
ta dve suprolne sile obezbeuje stabilnu strukturu vrstog tela.
Sloje vitg struktura
Sada uzimamo u obzir i zapremine kugli koje se sudaraju. Na
slici (3) prikazana je putanja težišta (A) pokretne kugle. U ovom,
fiziki realnijem razmatranju u igru ulaze elastine deformaclje
i
kugli. Na prvi pogled izgleda kao da ova pojava objašnjava sudar,
bez uvoenja polja sila. Naime, deformaclje dodirnih površina obe-
zbeuju konlinualnu krivinu putanje pokrelnog težišta. Ali ml smo
elastine sile u deformisanom materijalu, koje obezbeduju kontlnual-
nu promenu brzine, ve sveli na meduatomske sile u slrukturi.
U daljem razmatranju ni ovo objašnjenje nije dovoljno. Ako.ume-
sto dva ležišta posmatramo dodlrne take kugli, recimo atome, —
dobijamo dvapul slomljenu putanju. Za vreme procesa sabijanja, po-
evši sa prvim dodirom, dodirni atomi miruju jedan u odnosu na drugi
(vodoravni deo putanje), pa je ponovo ugrožen princip kontinuiteta.
Ovo nas dalje vodi na deformacije dodirnih atoma oblik putanje i
njihovih težišta. Tako se u principu ponavlja prethodno objašnjenje,
u sledeem koraku primenjeno na dodirne elektrone njihove sastav- i
ne delove. Na nivou nepoznalih estica neizvesne strukture pribega-
vamo poetnoj aproksimaciji, pa umesto kuglica Iretiramo neprotež-
ne take materije okružene poljem sila.
Odavde sledl ideja slojevlte strukture materije, koja se može
polkrepilipoznatim lnjenicama savremene fizike. Tela se sastoje
od molekula, ovi od atoma, atomi od eslica itd. Pojedini slojevi se
medusobno razlikuju, kako po vrsli veliini estica u strukturi, -i
tako ipo prirodi slla meusobnog delovanja. Pri tom je grublja struk-
tura zasnovana na finijoj, u nju bukvalno potopljena. Ovaj princip
i
se po analogiji može protegnuti izvan domena koji obino nazivamo
i
materijom, svedo
ne supstanclje.
„sveprisutne. nepokretne i jednostavne" Apsolut-
IHifca mnte rije
Opredeljujui se za ogranien niz deljenja konaan broj slojeva i
beskonanost, Boškovi se zadržao u
slruklure, a protiv deljivosti u
materijalnom domenu. Ovo nam omoguava da se pozovemo na
savremene empirijske injenice koje mu idu u prilog. Naime, izmeu
dva susedna sloja strukture zasnovana na razliitim silama, moleku-
larnog atomskog, atomskog
i nuklearnog itd. utvreni su ogromni
i
kvantitativni odnosi dimenzija eslica, njlhovog rastojanja i pripadaju-
e im energije, ak vei od trocifrenog broja. Brzo usitnjavanje esti-
ca ukazuje na mali broj lanova niza, i poslednje (osnovne) estice
strukture.
Iz razmatranja sudara kugli, i ponašanja dodlrnlh taaka, sledi
da se svaka protežna estica (konanih dimenzija) neizbežno defor-
miše. Ovo je mogue
samo u sluaju složene slrukture. Isklju-
enjem deljivosti u beskonanost sledi neprotežnost (bezdimenzio-
nalnost) najosnovnljih sastavnih estica u strukturi materije,
Direktan dokaz neprotežnosti Boškovi izvodi iz principa kontinul-
teta, primenjenog na gustinu materije u prostoru: ako bi poslednje
estice bile kuglice konanlh dimenzija, tada bi na njihovoj površini
došlo do loma kontinuitela gustine u odnosu na okolni vakuum. On
sasvim korektno pokazuje da u sluaju neprotežnih laaka (u mate-
matici nazvanih singularitetima) nema loma kontinuiteta. Materija sa-
stavljena od esllca nullih dimenzija svodi se na njihova polja.
74/GalaksiJa 226

iz shvatanja slo|evite strukture materije, kao totalna suma sila iz

svih slojeva, sledi poznati Boškoviev dijagram jedinstvene sile. Ma-
lo modernizovanu verziju dijagrama prikazuje slike (4). Iz njega je
oigledna slojevita struktura, a u graninom smislu neprotežne ta- i

ke materije. Smer sila prlkazuju strelice na osi: odbojne su usmerene

udesno, a privlane ulevo. Na meslima gde dijagram see osu, je-
dinstvena sila menja smer. Nepami preseci, oznaenl sueljenim
strelicama, reprezenluju odstojanja stabilne ravnoteže eslica u od-
govarajuem sloju slrukture: poveanje odstojanja izaziva privlae-
nje estica, a umanjenje - meusobno odbijanje. Po istoj logici par-
ni preseci odgovaraju labilnoj ravnoleži, pa se ova rastojanja estica
u strukturi ne mogu održati.
U svakoj stabilnoj taki sila menja svoju prirodu: od gravitacione
(sa desne strane), preko elektromagnetske, do nuklearnih sila. Za-
nimljivo je da Boškoviev princlpijelni dijagram prikazuje etiri stabil-
na sloja slrukture materijalnog sveta, pet razliitih sila. Ovo ie za
i

jedan više od broja sila poznatih u lizici. Peta sila odgovara odbijanju
još uvek nedosegnutih, po Boškovlu neprotežnih, osnovnih materi-

Jedinstveni dijagram silaBoškovi konstruiše prema shvatanju

slojevite strukture materije. pri tom ne postavlja pitanja lizike
prirode jedlnstvene sile, kao ni pojedinih komponenala od kojih je
sastavljena. Za njega sam dijagram izražava jedinstvo slla, a sva-
ka sila, bez obzira na specilinosti, predstavlja uzajamno delovanje
estica. On, uz lo, nigde ne pominje neku, makar najliniju, strukturu i

polja. Izmeu sloja lakaste materije Apsolutne supstanci|e ne i

predvida nikakve meduslojeve. Od pet antikih elemenata (zemlja,

voda .) on
. . izostavlja etar. Iz toga se može zakljuiti da sile operišu
u samom Bogu.
Posebno su.zanimljiva poreenja sa klasinim modernim
bliža I

shvatanjima jedinstva polja. Boškoviev sledbenik, poznati liziar Fa-

radej, direktno se oslanja na njegovo uenje. Na osnovu Ideja iz
.Teorije", vlastitih empirijskih rezultata, on kao nosioce sila uvodi
i

(izika polja zasnovana na slrukturi etra. Polazei od razliite prirode

pojedinih polja, Faradej vidi njihovo jedinstvo u supstancijalnom svo-
denju Iste elemente strukture, sllno svoenju matreije na
osnovne estice, kod Boškovia.
Današnje shvatanje jedinstva polja u suštinl |e loš kompromis
izmeu dva opisana pristupa. Bez lilozolskog sagledavanja jedin-
stva, kao polazište se uzima pojavna raznolikost polja. Ali, u nedo-
stalku empirijskog uvida u najosnovniju struktum, jedinstvo se gradi
sasvim lormalno, na osnovu bilo kakvih veza Izmeu polja. Tako
npr. iz poznate injenlce da svaka promena eleklrinog polja proi-
zvodi magnelno, obrnuto, izvodi se zakljuak o njihovom jedinstvu.
i

Ovo se sankcioniše kovanicom - elektromagnelno polje. Isti kriteri-

jum se primenjuje na ostala polja, to na osnovu još labavljih
i i
i

nejasnijih veza medu njima.

Duboke i originalne intuitivne ideje Rudera Boškovia oslanjaju

se radonalne principe Lajbnica i Njutna. Iz toga su proizašla dva
konkretna rezultata: neprotežne estice materije dljagram jedin- i

stvene slle. Prvi od njlh, tipino racionallstiki, predslavlja svodenje

pojavne raznolikosli materije na jedinstvene jednostavne delove. i

Sa druge strane, generallzaclja jednostavnog zakona gravitacije na

složeni dijagram opšte sile najbolji je primer empiristike formalne
konstrukcije. Da li u pitanju srean spo] suprotslavljenih naina
mlšljenja?
Kao što smo ve pokazali, dijagram jedlnstvene sile u principu je
potvren rezultatima lizike. Nasuprot ovome, neprotežne estice ne
samo da nisu pronaene, nego se prema poznatim zakonlma fizike

mogu sasvim iskljuili. Nalme, energlja estice, smeštena u polju

oko nje, vea je što je estica manja, raste sa etvrtim stepenom
i

poluprenika, Prema lome bi energija neprotežnih estica materije

bila beskonana. Ovo se' eventualno može prihvatiti samo u polju
beskonane energlje, na nivou Apsolutne supstancije.
Vrlo ubedljiv empiristiki rezultat, a problematian racionalistiki,
nesumnjivo govore o naunom tipu njihovog tvorca. Empirisliko mi- Miškovi

šljenje Boškovia karakteriše tipian rascep intuicije iskustva. Ov-

i i

de prikazani racionalnl razvoj njegovih ideja nije lako Izvul Iz .Teo-

rije prirodne lilozofije". Iz problema sudara on preicom izvodi krajnje
rezultate. Elastine delormacije kugli nigde se ne pominju, a slojevita V.
struktura je jasna tek sa dijagrama sila. Da ne govorimo o savreme- i

nom materijalu bez koga bi ovo izlaganje bilo teško izvesti. Nedosta-
tak srednjeg dela u njegovom razmišljanju preko dva veka zbunjuje Branko

itaoce „Teorije". Kratak spoj genijalne intuicije obinog iskustva, i

od kojih polaze ova razmišljanja, pomešao je izvesne elemente ma-

terijalne i duhovne stvamosti, odnosno flzlke i metalizike.
 GALAKSIJA 75/Februar 1991.
31. Škola Robinzona (L dcole des Robinsons), 1882.
'lstorija žanra
Ostrvlje u plamenu (L’archipel en leu), 1884.

NAJLEPŠE STRANICE Južna zvezda (L'eloile du sud), 1884.

Malijas Sandorf (Mathias Sandod), 1885.
Olupina broda „Sintija" (L’epave du "Cynthia'), 1i

NAUNO-FANTASTINE drom
Robir
Laurieom/
osvaja (Robur le conqušrant), 1886.
Loz (Un billel de loterie), 1886.

IITERATURE Frit-flak (Fritt-flac),

Sever
1886
proliv juga (Nord contre sud), 1887.

Ureuje: Zoran ŽIVKOVI Francuski pul (Le chemin de France), 1887.

Tokom ove godine „ Galaksija “ objaviti e 45. Kupovina

(Famille-sans-nom), 1889.
g pola (Sans dessus dessous), 1889.
jedanaest priloga „Najlepše stranice SF Isat Cascabel), 1890.
.

literature" kojima e
prodefilovati najslavniji
47. Gospoda Branikan (Mislress Branican), 1891.
48. Zamak u Karpalima (Le chšteau des Carpathes), 1892.
pisci ovog literarnog žanra: Žil Vern, Herbert 49. Klodijus Bombamak (Claudius Bombamac), 1892.
50. Mali dobriina (Plit bonhomme), 1893.
Džordž Vels, Isak Asimov, Džejms Bliš 51. Cudesne puslolovine kapelana Anlifera (Miriliques avenlures
,
de
Robert Hajnlajn, Artur Klark, Frederik Pol, mailre Anliler), 1894.
52. Plovee oslrvo (L'ile š helice), 1895.
Stanislav Lem, Arkadij Strugacki i Boris ” Za zaslavu (Face au drappnul irok
Natanovi, Ursula K. Legvin i Frenk Herbert. Klovis Dardentor (Clovis D.
Ledena sfinga (Le sphinx t
Izbor autora, njihove biografije i bibliografije, Velianstveni Orinoko (Le superbe O.
kao iodlomke iz najpoznatijili dela, pripremio Zaveštanje jednog ekscenlrika (Le leslamenl d'un excenlrique),

je Zoran Živkovi, nesumnjivo naš najvei Druga otadžbina (Seconde palrie), 1!

*
autoritet u ovoj oblasti. Selo u vazduhu (Le village
vil ašrien), 1901.
60. Morska zmija (Le serpenl de mer), 1901.
61. Braa Kip (Les Iršres Kip), 1902.
ŽIL VERN (Verne, Jules). 62. Stipendije za putovanje (Bourses de voyage), 1903.
63. Drama u Livoniju (Un drame en Livonie), 1904.
Francuski pisac. Roden 08.02.1828. u Nanlu. Prelazi u Parlz 1848,
gde se do 1 862. bavi uglavnom berzanskim poslovima i povremenim
pisanjem, da bi polom olpoeo prolesionalnu spisateljsku karijeru za 66. Svetionik kraju sveta (Le phare du bout du monde), 1905.
izdavaa „Hetzel". Umro 24.03.1905. 67. Zlalni vulkan (Le volcan d'or). 1906.
68. Pulnika agencija „Tompson" (L'agence 'Thompson"), 1907.
69. Lov na meleor (La chasse au mšteore), 1908.
70. Dunavski pilol (Le pilot du Danube), 1908.
1. Prvi brodovi meksike momarice (Les premiers navires de la 71. Brodolom „Džonalana" (Les naulragšs du „Jonalhan"), 1909.
marine mexlcaine), 1851
72. Tajna Vilhelma Štorica (Le secrel de VVilhelm Storitz), 1910.
2. Pulovanje balonom (Un voyage en ballon). 1851.
73. Jue sutra (Hier et demain). 1910.
3.
4.
Marlin Paz (Marlin ),
1852.
Gospodar Zaharijus (Mailre Zacharius), 1854.
74.
i

Cudesna pustolovina pri mlslji „Barsak" (L'elonnante aventure

de la mlssion Barsac), 1919.
5. Zima provedena ledu (Un hivernage dans les glaces), 1855.
B. Pel nedelja u balonu (Cinq semaines en ballon), 1863. (Izloiena bibliogratija Vernovih dela obuhvala svih šezdesel etiri
7. Pulovanje u središte Zemlje (Voyage au cenlre de la Terre), „izuzetnlh pulovanja" ("les voyages extraordinaires"), kao i deset
zbirki pria. Sva ova dela ne pripadaju SF žanru, ali su ipak ovde
3. Grol od Šanllena (Le comle de Chanlelaine), 1864. navedena, da bi što celovitije bio predoen ovaj u mnogo pogleda
3. Od Zemlje do Meseca (Oe la Terre š la Lune), 1865. jedinstveni autor u povesti naune lantastike.)
3. Probijai opsade (Les lorceurs de blocus). 1865. Postoji jedan osnovni razlog koji nalaže da Verna smatramo istln-
1. Pulovanja pustolovine kapetana Haterasa (Voyages el aventu-
i
skim rodonaelnikom naune fantastike. Poev od Meri Šeli, pune
res du capitaine Hatteras), 1866. eliri decenije pre no šlo je
Vern objavio svoje prvo SF delo, javljali
2. Deca kapelana Granla (Les enlanls du capilaine Granl), 1868. su se aulori koji su u svojlm priama romanima
i ispunjavali temeljni
)• Oko Meseca (Aulourde la Lune), 1870. žanrovski uslov: da elemenal fantastinog ima izvesno pokrie u
I. Dvadeset hiljada milja pod morima (Vingl mille lieues sous les nauci. U ovom pogledu Vem nlpošto nije bio prvi. No, ono u
mers), 1870.
emu
mu prvenstvo niko ne može osporili šlo ga ini kljunom figurom u
i

>. Plovei grad (Une ville llottante), 1871.

istoriji naune lanlaslike jeste okolnosl da njegove veze sa SF žan-
>. Pustolovine trojice Rusa iIrojice Engleza (Aventures de trois rom nipošlo nisu bile samo sporadlne uzgredne, kao kod oslalih i

Russes el de Irois Anglais), 1872. dotadašnjih aulora, ve

je glavnina njegovog opusa (kako u kvalita-
'• Pulovanje oko sveta za osamdeset dana (Le lourdu monde en livnom, lako i u kvanlilalivnom pogledu) pripadala naunoj fanlaslici.
quatre-vingls jours), 1873. Vern je bio, u punom znaenju tog pojma, prvi aulentini SF pisac.
Zemlja krzna (Le pays de lourrures), 1873. Poevši da piše još dolaska u Pariz, 1848, on se najpre ogledao
Doktor Oks (Le docteur ),1874. kao pesnik, aulor libreta dramski pisac, a prvo SF delo, priu „Pu-
i

Tajanslveno oslrvo (L'ile mysterieuse), 1874-75. lovanje balonom", objavio je 1851. lako je u polonjim godinama i

„Canselor" (Le „Chancellor), 1875.
Amijen u dvehiljaditoj godinl (Amiens en 2000), 1875.
tžSSSBKtžgss
Mihajlo Strogov (Michel Strogoll), 1876.
Crni dijamanli (Les indes noires), 1877.
Heklor Servadak (Heclor Servadac), 1877.
Pelnaeslogodišnji kapelan (Un capitaine de quinze ans), 1878.
naslavio da objavljuje srodne slorije, sasvlm je nelzvesno da bl se li
Vern upustlo u živolnu pustolovinu sa naunom fantastlkom da 1862.
nije doblo ponudu od poznatog izdavaa „Helzela" da za njegov no-
vopokrenuti asopis za decu piše pustolovnu prozu po uzoru na „Pu-
lovanje balonom". Vern je prihvalio ponudu, preradio ovu priu u
roman (Pet nedelja u balonu) njlme otpoeo saradnju sa „Hetze-
i

Palnje jednog Kineza u Kini (Les tribulalions d'un Chinois en lom”, koja e
trajali sve do smrti velikog francuskog SF majstora.

S Tokom elrdeset dve godine ove

vili, u rilmu od otprilike Iri
saradnje on e kod „Helzela" obja-
romana u dve godine, ukupno šezdeset
gum), 1
eliri „izuzelna pulovanja", kako je izdava klasifikovao Vemova de-
SS
Kua ni la. Ovakva generika odrednica prilino je primerena. budui da ve-
lika veina Vernovih romana uistinu predstavlja nadasve uzbudljive
 .

76/Galakslja 226
slorije o pustolovinama u egzoiinim predelima kako na površini Izuzetna umešnosl u ovom oblikovnaju obezbedila je Vernu Irajnu
Zemlje, lako iispod, odnosno iznad nje, kao i u moru. Na la pulova- populamost kod ilalaca u svim polonjim vremenima, ak onda ka i

nja Vern obino upuuje grupu prolagonisla, veoma razliitih meu da je njegova nauka poela da deluje zastarelo proslodušno, o i

sobom, ali po pravilu sa Iri slalna lana. Jedan je domišljali naunik, emu najbolje svedoi okolnosl da je po ukupnom liražu naunolan-
drugi je njegov odani snažni pomaga, a Irei obian ovek. koji je
i laslinih knjiga, objavljenih na bezmalo svim jezicima globusa, (ran-
naješe pripoveda sa kojim se ilalac najlakše idenlilikuje. Slo je
i cuski SF bard nedostižno prvi svelski aulor. Slina je siluacija na i

poprišle zbivanja na koje je Vern upuivao svoje junake bilo lanla- podruju lilma. Uz Velsa, Vern je najekranizovaniji aulor naune lan-
stinije (u rasponu od Severnog pola i raznih nepoznatih ostrva, pre- tastike. Poev od Melijesa, lilmotvorci nisu prestajali da nalaze na-
ko unutrašnjosli naše planete, pa sve do Meseca), lo se on nalazio dahnue u njegovom opusu, prenosei mu dela na veliki (kao na i

pred veom obavezom da obezbedl uverljivost svojih sižea, budui mali) ekran bez obzira na stanje njegove nauke. Baš kao romani, i

da ilaoci iz druge polovine devetnaestog stolea, kojima se on pr- ovi lilmovi oduševljavali su pokolenja gledalaca širom svela istim vrli-
venslveno obraao koji su ve odavno živeli u svetu induslrijske
i nama Vernovog SF prosedea: nadasve mašlovilim uzbudljivim do- i

revolucije i epohalnih naunih i lehnoloških izuma, nikako više nisu aravanjem ovekove pripravnosli da se, eslo samo naune rado-
pristajali na konvencije iz ranijih razdoblja, prema kojima se pokrie znalosti radi, upusti u okršaj sa svojim najveim takmacem — Nepo-
za elemenal fantaslinog traiilo uglavnom u magiji nalprirodnom. i znatim. U krajnjoj liniji bilo je žanrovski nebilno da lo Nepoznato II

Tako nešlo bilo je naproslo prolivno duliu vremena Vern je lo is- i ulazi u okvire mogueg nemogueg. Golovo sva svoja glavna SF
ili

pravno osetlo, polrailvši sloga alibi za fantaslino na dijamelralno dela Vern je napisao lokom prve decenije saradnje sa „Hetzelom":
suprotnoj slrani: u nauci. Budui da sam nije bio naunik po zvanju od 1863. do 1874. U lom razdoblju naslaju Pel nedelja u balonu,
(studirao je pravo), on je irilormacije o novim zbivanjima polju Pulovanje u središle Zemlje, Od Zemlje do Meseca, kao naslavak i

nauke polražio na jedinom legitimnom mestu - u naunoj periodici Oko Meseca, Puslolovine kapelana Halerasa, Deca kapelana Gran-
koja je sva bujala od izazovnih zamisli domlšljatih izuma. Našavši
i la, Dvadeset hiljada milja pod morlma (a „pod morem" kako je
se na ovom (ronlu naunog razvoja, Vern je vešlo odabirao elemen- kod nas ve odomaeno odakle može da proishodi da je re o
i

le koji su ne samo poveavali uverljivost njegovih proznih dela sa dubini, umesto, ispravno, o dužini), ,kao nastavak Tajanslveno osl- i

egzotinim sižeima, nego i esto poslajali okosnice romana pria. i rvo, Pulovanje oko svela za osamdesel dana. Ono šlo objedlnjuje
Za laiku publiku, koja nije pratila naunu periodiku koja se u Ver- i
ova dela, lemalski prilino raznorodna, jeste Vernov vedar, oplimi-
novim delima prvi pul sretala sa mnogim uzbudljivim pronalascima i
stiki eskapizam utemeljen na nepomuenom uverenju u svemoan
idejama (letea mašina, podmornica, lelevizija, svemirski brod i lako nauni napredak, osobenom za evropski duh iz druge polovine de-
dalje), Irancuski pisac je ubrzo postao olienje samog naunog na- vetnaestog stolea. U polonjim SF delima, kojima su najzna- meu
prelka: zamlsli koje je on preuzimao iz naunlh arsenala nadasve i
ajnija naslala u osamdesetim godinama - najpre serija „robinzoni-
vešlo uklapao u svoja pustolovna dela sve više su pripisivane njemu jada“: uz ve
pomenulo Tajanslveno oslrvo, lu su još Škola Robinzo-
samome. Ova zabluda prenela se na polonja pokolenja ilalaca,
i
na Dve godine raspusia. a zatim nova varijacija znamenitog kape-
i

koja su Verna sve više doživljavala kao vizionara, a sve manje kao lana Nema, Robir osvaja, kao nastavak Gospodar svela (naslao
i

pisca. Na ovakvom videnju dela francuskog aulora nikla je ilava pred sam krai Vernovog živola) -
Vern e, s jedne slrane, poeti
jedna Iradicija, pogrešno nazvana „vernovskom", prema kojoj je da varira ve obradene leme, da se unekoliko ponavlja, a sa druge,
osnovna svrha SF pregalaštva predvidanje naunlh dimenzija bu- njegov prvobltni optimizam donekle e
se zatamniti, da bi se u po-
dunosti. Jedan od najznaajnijih pobornika ove tradicije bie Hjugo slednjim delima javile zamisli o moguoj zloupotrebl nauke, odno-
i

Gernsbek, rodonaelnik moderne amerike naune lantaslike. Da je, sno o naliju naunog naprelka. No, romani ove vrste sasvim su
meulim, ovakvo shvatanje SF žanra ispravno, leško da bi Vern mo- prigušeni množinom ranih dela izrazito oplimistikog naboja, na koja
gao raunali na neko izuzelno mesto u njegovoj istoriji. Sasvim pro- se najpre pomišlja pri pomenu Vernovog imena. Inae, neki momenli
tivno laikom uverenju, gotovo nišla od onoga šlo se pogrešno sma- iz Vernove biogralije imali su esl korelal u njegovlm delima. Tako,
Ira njegovim vizionarskim predvianjem nije oslvareno, bar ne u ili na primer, deake uspomene vezane za luku Nanl, u kojoj je odra-
onom obliku u kome se to javlja u njegovom delu. No, .krivicu" za to slao, stoje u osnovi mnogih uzbudljivih scena i epizoda iz njegovog
ne snosi Vern, pa ak ni autori iz naune periodike, od kojih je on opusa vezanih za more. Slino lome, Vernovo nesnalaženje u odno-
„pozajmljivao" vizionarske zamisli. U pilanju je, naprosto, skokovita su sa ženama u stvarnom živolu verovalno predstavlja delimino
priroda naunog naprelka, ija svaka nova stepenica leži izvan anli- objašnjenje uglavnom neuverljivih ženskih likova iz njegovih dela.
cipacijskog, pa imaginacijskog horizonla prelhodnog razdoblja, šlo
i Francuskl bard je lako zapoeo jednu neslavnu, ali veoma postojanu
je naroilo došlo do izražaja u modernom vremenu u kome se tempo Iradiciju u istoriji SF žanra, koja e
svoj vrhunac dožlveti u „zlatnom
promena dinamino ubrzava. Postoji jedna reila podudarnosl veza- dobu" amerike naune lantastike. Vern je inae kod nas
i ubedljivo
na za Vemov odnos prema nauci. Samo nekoliko meseci pošto je, najprevodenijiSF aulor: golovo sva njegova znaajnija SF dela poja-
1905, umro veliki SF bard, jedan do tada anonimni inovnik švajcar- vilasu se u više izdanja na našem jeziku, a zanimljivo je da je prvo
skog patenlnog zavoda objavio je obimom krajnje skroman rad pod medu njima —
Pulovanje u središte Zemlje objavljeno još daleke —
sasvim neprivlanim slrunim nazivom „
elektrodinamici lela u kre- 1873. Bila je lo ujedno prva naunolanlaslina knjiga publikovana
lanju". Na dvadeselak slranica ovog rada bili su, meulim, udareni
temelji velike naune revolucije iz dvadesetog slolea. spram kojih
sve Vernove mašlarije deluju beznadežno proslodušno bezazleno. i

Ime log inovnlka bilo je Albert Ajnšlajn, a njegov ogled znatno je U SREDIŠTE ZEMUE
poznaliji pod naslovom „Posebna leorija relalivnosli". Od log trenut-
ka, simbolino, nauna fantastika postala je oslobodena obaveze da (odlomak)
se bavi vizlonarskim prorokovanjem, prepustivši lo jedinoj legilimnoj
i pozvanoj disciplini Ijudskog duha - nauci. odista, Vern danas
I

deluje zaslarelo, slaromodno prevazieno savremenom itaocu

i

naune lanlaslike — ali samo kada | u pitanju nauka u njegovim

delima. Uislinu, više niko ne može ozbiljno da shvali zamisli na kojl- ; koji se bio z<
ma poivaju romani kao šlo su Od Zemlje do Meseca, Pulovanje u
središle Zemlje Pulovanje oko svela za osamdeset dana. U lom
ili - Ah! uzviknu ujak, dospeli smo na kraj dimnjaka.
smislu, ak ima mesta sumnji da Vernova „les voyages exlraordinai- Pogledah oko sebe. Bili smo u središtu raskrsnice, do koje su
res“ uopšle spadaju u naunu lanlasliku. U najboljem sluaju, lanla- dopirala dva pula, obadva mrana i uzana. Koji je od njih trebalo
stika u njima danas deluje nenauno. No, sa druge slrane, nišla izabrati?Tu je zaista ležala leškoa.
manje nenauno deluju ni mnoga dela savremenih pisaca, koja Meutim, moj ujak nije hleo, ni preda mnom ni pred vodiem, da
bez oklevanja svrstavamo u naunu fantastiku. A kako lek ne- li e ostavi utisak oveka koji okleva: on pokaza na istoni tunel, i odmah
nauno izgledali kroz stotinak godina ak 'neka SF dela koja danas
i
se sva trojlca uputlsmo onuda . .

smatramo bespogovorno nauno utemeljenim? U emu je rešenje Toplola se održavala na podnošljivoj visini, Pomišljao sam, pro- i

ovog paradoksa? U samoj prlrodl naune lanlaslike, u lome šlo se liv svoje volje, na njenu jalnu, kad je lava koju je bljuvao Snefels,

ona bavi onim šlo e

bili, ve onim šlo bi moglo bili. A u Vernovo
vreme sve budunosti o kojima je on pisao blle su naelno mogue
budunosli. Uvidimo ovu okolnost, preslaemo da Verna vrednuje-
li
mo kroz njegovu prevazidenu nauku pred nama i e
se pojaviti jedan
nadasve moderni pisac naune fantastike, koji je bolje od mnogih
savremenih aulora umeo da umelniki uoblii ovekovu neulažlvu
radoznalost, spremnost da se upusti u odvažna islraživanja na sa-
mim granicama poznatog, ma ede se le granice nalazile. Upravo
jurila ovim, sada lako mimim, pulem. Zamišljao sam one mlazeve
valre koji su se odbijali od uglova hodnika u onu nagomilanu, pregre-
janu paru na ovom uzanom mestu!
n vulkanu, pomislih, nešlo ne prohle da s<
Nisam saopštio svoje misli ujaku Lidenbroku; on ih ne bi ra
meo. On je imao samo jednu misao: da ide napred. Stupao je, pu
kotrljao se ak, s rešenošu kojoj se ovek Ipak morao diviti.
 .

77/Februar 1991.
U šesl sali uvee, posle šelnje koja nije bila zamorna, prevallll Mogue da sam se prevario; neu
smo dve milje u južnom pravcu, ali jedva etvrt milje u dubinu,
lave. je all blli ubeen da sam
pogrešio, dogod ne stignem do kraja ovoga hodnika.
Ujak dade znak za odmor. Jedosmo bez mnogo razgovora, za- - U pravu ste što tako postupate,
i
ujae. I ja blh vam lo odobrio,
spasmn bez mnogo razmišljanja. kad ne bi prelila jedna velika opasnost.
Sulradan se probudismo ili omi. Naslavlsmo pul. Išli smo la- i
- A koja?
vom kao prelhodnog dana. Nemogue je bilo ustanoviti prirodu lla
i
— Nestašica vode.
kojim smo prolazili. Tunel, meslo da silazi u utrobu zemlje, dobijao — Kad je lako, smanjiemo polrošnju, Alekse.«
je postepeno potpuno vodoravan položaj. Uini mi se ak da se opet
penje preina površini zemlje. Ova je promena nagiba, oko desel sali
izjutra, bila lako jasna, a prema lome lako zamorna, da sam bio i

primoran da usporim korak.

- Sta je, Aksele? - ree nestrpljivo profesor.
- Eto, ne mogu više - odgovorih.
— Sta! Posle tri sata šetnje po jednom lako lakom pulu!
- Ne kažem da nije lak, ali je zamlan svakako.
- Kako to. kad samo silazimo?
- Penjemo se, ako je po volji!
- Penjemo? - ree ujak slegnuvši ramenlma.
-
Svakako. Od pre pola sata nagib se izmenio, i, ako lako dalje
nastavimo, vraliemo se slgurno na islandsku zemlju.
Prolesor zavrte glavom kao ovek koji ne žell da ga ubede. Po-
kušavah da nastavim razgovor. On mi ne odgovori dade znak za i

pokret. Videh jasno da njegovo utanje nije ništa nego izraz nakup-
Ijenog neraspolbženja.
Ipak sam hrabro uprtlo svoj tovar išao brzo za Hansom, ored i

kojim je stupao ujak. Nisam hleo da mi odmaknu. Naroilo sam vo-

dlo rauna o lome da ne izgubim iz vida svoje drugove. Drhtao sam
na pomisao da mogu zalutati u dubinama ovoga lavirinla.
Uostatom, ako je penjanje postajalo napornije, tešila me je s dru-
ge strane misao da me ono približuje površini zemlje. To je bila na-
da Na svakom koraku dobijala je potvrdu radovao sam se na pomi- I

sao da u
opel videtl svoju malu Grojbenu.
U podne zidovi hodnlka dobiše drugaiji izgled. Primetih to po
lome što se elektrina svetlost slabije odbijala od njih. Umesto oblo-
ge od lave bila je živa stena. Masiv je blo sastavljen od nagnulih
slojeva, esto vertikalno rasporeenih. Bili smo u prvoj prelaznoj
epohi, u pivom silurskom razdoblju.
- Oigledno - uzviknuh
taloga, u drugoj epohi - od vodenlh
zemlje, postali su ovi ovi pešari! Okrenuli smo
škriljci, ovi krenjaci i

lea granitnom masivu! Liimo na oveka iz Hamburga koji bi se

preko Hanovera uputio u Libek.
Trebalo je da ova opažanja zadržim za sebe. Ali moja narav.
narav geologa, bila je jaa od obazrivosti, ujak Lidenbrok moje i u
— Šta tl je? ree. —
- Pogledajte! odgovorih, pokazujui mu raznoliko nizanje peš-
ara i krenjaka i pn/e tragove škriljaca.
- Pašta?
— Pa evo stigli smo u onaj period u toku koga su se pojavile
prve biljke I prve životinje.
— Ah! Misliš?
-
Ali, gledajte, ispllajte, posmatrajte!

Zamollh prolesora da upravi lampu na zidove hodnika. Oekivao

sam da e
nešlo uzviknuli. Ali on
Da me beše shvatio
li
progovori ni rel produži put.
Možda iz samoljublja, kao ujak
ili

naunik, nije hteo priznali da se prevario kad je izabrao Isloni tunel,

? i

mu je je bilo stalo do toga da ispita ovaj prolaz do kraja? Bilo je

ili

jasno da smo napuslili korilo lave, i da ovuda nlsmo mogll dol do

Snelelsovog ognjišla. \
Ipak sam se pilao da ne pridajem isuvlše veliku važnosl ovoj
li

prorneni zemljišta. Da se sam nisam varao? Da li smo zalsta

i II

prolazili kroz one slojeve stena koji su položeni iznad granitnog ma-
siva?
Ako sani u pravu, pomlslih, moram nai nekl ostatak najstarlje
biljke, onda se moramo prikloniti pred oevldnošu. Da polražimol
i

Nisam blo prešao ni sto koraka, a neoborivi dokazi pojaviše se

pred mojim oima. Tako se moralo desiti, u silurskoj epohi, u
morima je bilo više od hiljadu pel stotina životinjskih biljnih vrsla.
, I

Moje noge, naviknute na tvrdo tle lave, zagaziše odjednom u prašinu

od ostaiaka blljaka Ijuštura. Na zidovima su se jasno videll oslaci
i

morske Irave prelca. Prolesor Lidenbrok ne bi se smeo prevarili;

i

ali mlslim da je on zatvorao oi da je vrsto išao svojim putem. i

Ta je tvrdoglavost prelazila svaku granicu. Ne mogah izdržati.

Digoh jednu savršeno ouvanu nekoj živo- Ijušturu, koja je pripadala
linji slinoj olprillke sadašnjem kluparu; stigoh zatim ujaka rekoh i

- Pa da - odgovori on mlrno - to je Ijuštura nekog Ijuskara

iz neslalog reda trilobila. Nlšta drugo.
- Ali, zar iz toga ne izvodlle zakljuak? . .

- Isti kao i ti? Da. Polpuno isti. Napustili smo sloj granita korilo i
 !

SDOSTAJE

Galaksija u zemlji 0 E0
inteligencije
FR m 00 J0FI

Omnibus
1
?
011 E0 JIF0

test (5)
Priprema Dejan Predi
| J

.
re ne

m m
05— 2. Jedna uklapa se u cellnu. Ko-
)a?
gunosti da objavimo drugi deo testa snage PREMSE
(2) najavljenog u prošlom broju. Za one Koji- AJLE
EMRAS
u testovi objavljivani tokom poslednjil
iko meseci prei
šenje, objavljujemo C
Drugi deo testa |1 smo vam za suoa
KRIDAN

.
05— re koja završava prvu

m
3. Upišite i ot-
dužni objaviemo sledeeg meseca. Najinte-
llgentnijlma kojima je taj test namenjen. sla-
poinje drugu re.
i

PO (....) K <4> 7
ba je uleha omnibus (5) kojl nam je (sreom)
raspolaganju. S druge strane, poslednje
\
J
iskušenje ovog tipa, omnibus (4), objavili
smo pre punih 1 1 meseci nakon ega smo
zapoeli sa baterijama težlh testova ija je
UpLtitn broj koji nnlostaje.

J & ji

X
svrha merenje iskljuivo onih intelektualnih
potencl|ala koji se znatno izdižu iznad prose-
ka. Ovim izdanjem naše rubrike pružamo još 05-12. Upišite re koja završi
jednu šansu jednom delu italaštva, posebno
onim najmladim kojima prethodni testovi (po-
sebno testovi snage) nisu primereni. Reše-

raunavanje I.Q-a
i

nje ovog testa i odgovarajuci dijagram za iz-

emo, prema starom (i
XI poinje drugu
B( . . ,)NIK <3>
re?

05—13. Jedna re ne uklapa s€

glupom) obiaju, objaviti u sledeem broju. ja?
05— 5. Upišite re koja nedostaje. ASTRONAUT
SAPUN (KOSA) KORPA BORBA
RAVAN (...) PONOS <4> CUCLA
SLOVO
Za rešavanje ovog testa imate na raspolaga- OPOR
nju 30 minuta. Zadaci u teslu poredani su po
težini. To naravno ne znai da vas ne može
zadesiti neka misaona blokada na nekom od 05—14. Upišite broj kojl nedoslaje.
lakših zadataka. Stoga se ne zadržavajte 36 (12) 6
predugo na pojedinom zadatku ve naslavite 116 ( ) 8
sa rešavanjem od sledeeg, jer vreme pola-
ko ali neumitno istle. Ako vam na kraju osla-
ne vremena vratite se na nerešene zadalke.
Kada ponete sa rešavanjem, ne smete zau-
vreme „odmarali" se. Dobro pazite
stavljati i
UpiJile broj koji nedojtaje.

na vreme, ne prekoraujte ga, jer bi to do-

i

velo do nezasluženog prikupljanja bodova,

ime se dobijeni rezultat bi mogao koristiti
uz skalu navedenu na kraju teste Nemojte
gledati u rešenja zadataka dok polpuno ne
završite sa testiranjem. Obezbedite sebi naj-
povoljnije uslove za rad tako da vas pri re-
šavanju nlko ne ometa, a test rešavajte on-
da kada se oseate najsposobnijim za to, to
jest kada ste u najbotjoj intelektualnoj formi.
U pojedinim zadacima nalaze se takice
koje ukazuju na broj slova tražene rei koju
treba upisali. U cilju vee sigurnosti, sam taj

brojuvek je upisan sa desne strane, unutar

uglastih zagrada.Ako je sve u redu, pripre-
mite se za rešavanje zadataka. Pazite na
vreme. Za 30 mlnuta treba da rešite 40 za-
dataka.
Ponite sa radom!
 79/Februar 1991.
05—17. Upišile re koja završava prvu i ol- 05—24. Upišile re koja ima isto
poinje drugu re. kao dve rei van zagrade.
i

RAS (. .
.) AVINE <3> RAVNA ( )
ISPRAVNA <5>
05—33.Upišile re koja nedostaje.
KAUBOJ (SOJA) SAVET
nfiteial Upišitc slovo nedostaj:. OROZ (...) LAMPA <4>
05-34. Jedna re uklapa si

nnmm
mmr»i i

OHADJITK UGURU KOJA HEDOSTAJK il

!
^
iii
0 J 0
J© J ->l

oB 05—28. Upišile re koja nedoslaje.

o 0
SLAVA (AVAN) NAZEB
OBIAJ (....) AVION <A>

0NADJITK

?
05—37. Upišile re
OJ kao i

TALENAT (. .
ima
dve rei van zagrade.
POKLON <3>
is

JA IJAIJ
.)

05 —22. Jedna re ne uklapa se u

ja?
PLOTANENA
ECPELI
ŠOUKAU
celinu. Ko-
?
1 05—39. UpiSite
PRSTEN (PLEN) SELO
KAUBOJ (....) PORA <4>
re koja nedostaje.

GRATAI

HHJlPBOHADJITE liURII tOJA HED0STAJK ll.

Jo [ l|

2= Upišite izoslovljeDG sii

$ # Q
— 1 »
0 !# f#
L 1
1 il 05—31. Upišile re koja ima isto znaenje
# rm h
kao dve rei van zagrade.
I

LOSlJA (....) PLANINA <4>

 )

„ Eureka
“
- 80/Galakslja 226
zultat
dakle,
K,*0, +
pri
ni broj X.
emo
da izraunamo

deljenju
...
dobijati

+*
za par sekundi. Treba,
broj H dat kao K,*0, +
i da nademo ostatak

H sa R - lako dobijamo original-

Ostaje još da odgovorimo na pita-

POSLE 2000
nje šta su brojevi K i 0. Sa 0 smo, naravno.
obeležili ostatke: 0, je, na primer. ostalak pri
deljenju X sa treim prostim brojem. Brojevi
K su, sa druge slrane, koelicijenti koje treba
odreditiza svako konkretno N - Petrae je
pokazao da za N = 3 važi K, = 70, K,=21,

GODINA Ureuje: Dejuu Ristanovi

K3 = 1 5.
Neka je za svako izmeu
svim prostim brojevima od prvog do N-log
i

osim l-lim; pri deljenju K, sa P, se dobija

ostalak
H sa P,
1. Tada
1 i

je ostatak pri deljenju broja

oito jednak oslatku pri deljenju X sa
N broj K, deljiv

P. i to važl za svako Zakljuak - X = H i.

R272: lako prilino slar, ovaj zadalak se sa slike I . Program isprobava sve brojeve iz-
MOD R što je trebalo dobili. Primena -
meu
i

pokazao relallvno „tvrdim orahom

1
Dakle. '. 1 i R (sa R smo obeležili proizvod pn/ih
program sa slike 2.
uilelj slavnog Arabljanskog matematiara N prostih brojeva) i, kada uslanovi podudara-
Pošto smo uneli N. program sa slike 2 uita-
Pelraea je, pre nekih 2200 godina, zamislio nje sa datim ostacima, ispisuje rezultat (o-
va proste brojev iz DATA lisle (mogli smo
broj izmedu 1 104 saopšlio „razredu'' oslal-
i i dredena ubrzanja mogu da se postignu pro-
da dopišemo proceduru koja generiše pro-
i

ke pri del|enju log broja sa 3. 5 7. Umesto menom STEP-a: isprobavamo samo brojeve
ste brojeve ali nju veroVatno ume da sastavi
i

da pokaže strpljenje isprobavajui sve bro-

i.
jeve, pronae zamišljenl, Pelrae je ispoljio
izuzetnu inteligenci|u malemaliki lalenat:
i
koji daju ostatke O,, pri deljenju sa P„). U
emu je mana ovog programa? Samo u lome
što je za veliko N strahovito spor: ukoliko je,
svaki programer -- poelnik) a zatim izrau-
nava Pelraeove koeficijenle - na slici 3 smo
tabulirali ove koelicijente za N izmeu 3 i 8.

najpre je izraunao broj H dal kao na primer, N=6. treba isprobati sve brojeve
Ostaje još da korisnik otkuca N ostalaka na i

H-70*A + 21 *B + 15*C izmedu 0 t ,1 15,464,350 što može da potra-

i

ekranu ugleda svoj zamišljeni broj.

a zalim pronašao ostatak pri deljenju H sa
3*5*7- 105 — lako je dobio originalni broj X!
Trailli smo da ponovile njegov podvig. ali za
što vee brojeve!
Pomalo udno zvui da Pelraeov uitelj, i po-
sle dva milenijuma, ima svojih prislalica: pri-
je mesecima; za malo vee N potraga bi tra-
Porastom N program sa slike 2 prijavljuje
jala vekovima!
grešku tipa Integer out ol range ili daje po-
Ukoliko, meulim, primenimo Petraeovu ide-
grešne rezullate: mana Petraeovog rešenja
ju (u lileraturi poznatiju po kineskom male-
u odnosu na program sa slike 1 je šlo se
matiaru Sun Cuu koji ju je nezavisno oplsao
javljaju daleko vei brojevi od R. Kako smo
u veku pre Nove ere) ili, moderno govorei,
tražlli rešenje za „što vee konkretno N". po-
I

mili smo 9 rešenja koja se svode na program Teoremu o simullanim kongruencijama, re-

10 REM
20 REM Generalisano resenje
30 REM Petrae-ovog uitelja R273: Da se podsetimo godine koju smo
40 REM nedavno ispratili — trebalo je nai prirodan
50 REM broj n za koji je 3^S>n-1 deljivo sa 1990.
60 CLS Da bl 3<S>n-1 bilo deljivo sa 1990,
70 INPUT "N=" 3<S>n treba da daje ostatak 1 pri deljenju
sa 1990. Kako ostatak postaje tri pula vei
80 DIM p(n),o(n)
za svako naredno n. dobijamo sasvim jedno-
90 RESTORE stavan program sa slike 4 kojl se. uz lo, izvr-
100 r=l šava praklino trenutno dajui n = 396. Po-
110 FOR i=l TO n hvale su zaslužili Ljiljana Suboti, Slavko
120 READ p(i) Kukrlka, Nlkola Mlljkovi, Robert Pauši,
130 r=r*p(i) Borislav Stamenl, Nenad Tra|kovi, Kiro
Velkovski Dragan Zakl.
140 NEXT i i

150 PRINT
160 PRINT "Zamislite broj izmedju 0 i ",-r-l;"." R274: lako je do rešenja ovog zadatka
bilo sasvim lako dol, mnogi su rešavai
170 FOR i=l TO n slvar shvatili veoma ozbiljno: meu stotinak
180 PRINT "Outatak pri deljenju X ”;p(i); pisama sa tanim odgovorima pronašli smo
190 INPUT "« " odg$
200
210
o i ) =EVAL odg$
NEXT i
(
nekoliko veoma interesantnih programa
mogu da se koriste za rešavanje slinih
blema dinamikog programiranja!
- koji

220 ii=-l Najpre emo

se podsetiti zadatka lja |e po-
slavka sasvim jednostavna. Sllka 5 ptikazuje
230 ii=ii+l tablu 12-12 na koju su upisani dvocitreni bro-
240 jj=0 jevi.Trebalo je izabrati bilo koje polje iz prve
250 jj=jj+l (leve) kolone, zapisati broj koji je upisan na
260 ost=FNmod(ii,p( j j) njega prei na susedno polje koje se nalazi

<
i

270 IF ostoo(jj) THEN GOTO 230 na istoku, severoisloku jugoisloku. Broj se ili

280 IF THEN 250 ponovo zapisuje postupak se naslavlja dok

i

se ne doe do nekog od polja desne ivice.

290 PRINT "Zamislili ste broj ";ii Trebalo je zatim sabrati zaplsane brojeve a
300 GOTO 150 onda isprobatl neki drugi put u nadi da e
310 DATA 3,5,7,11,13,17,19,23 zbir biti što vei
320 DEFFNmod(P,Q)=P-INT(P/Q)*Q Najbolje je da najpre obeležite maksimalan
330 END u svakoj koloni da, sabirajui te maksi-
broj i

mume, dobijete najvei zbir koji bi mogao da

 ; . ;

81/Februar 1991.
slika 4:
alika 2:
program Broje\

10 REM
PROBLEM "VELIKIH" BROJEVA
20 REM Petrae-ov problem za avako N prema programu Dragana Zakia
30 REM
40 REM -Racunari 21"
50 REM var oet, nslongint;
60 REM begin
70 CLS ni=l; oat:-3;
80 INPUT "=" repeat
90 IF n>8 OR n<2 THEN 80 inc (n)
oat:=(oat*3) mod 1990;
100
110
DIM ()
,o(n) ,k(n)
RESTORE
if oat=l then
begin
120 =1 writeln( >N=' , n)
130 FOR i=l TO n ^halt;
140 READ p(i)
150 r=r*p(i) until falae;
160 NEXT i
170 FOR i=l TO n
180 ko=r/p(i)
190 IF FNmod(ko,p(i) )
= 1 THEN 220
200 ko=ko+r/p(i)
210 GOTO 190
220 k(i)=ko
230 NEXT i
240 PRINT
250 PRINT "Zamialite broj izmedju 0 i ";r-l;"."
260 FOR i=l TO n
270 print "Oatatak pri deljenju ”;p(i);
280 INPUT "s " odg$
290 o(i)=EVAL odg$
300 NEXT i
310 h=0
320 FOR i=l TO n
330 h=h+k(i)*o(i)
340 NEXT i
350
360 = FNmod(h,r)
370 PRINT "Zamialili ste broj
380 GOTO 240 od desnog kraja tablice lormlraju se parcijal-
390 ne sume. Da bi one bile maksimalne, od dva
400 DATA 3,5,7,11,13,17,19,23 odnosno Iri prelhodna parcijalna zbira se bira
410 DEFFNmo P , Q =P— INT P/Q *Q
( ) ( ) najvei pa se on dodaje vrednosli polja. Na
420 END kraju Ireba izabrali slablo parcijalnih suma i-
jije konani zbir najvei obeležiti pul kojlm
i

se do tog stabla došlo. Na slian nain može

da se sazna da je minimalan zbir 21 + 29 +
26 + 22 + 31 + 24 + 29 + 25 + 23 + 25
+ 22 + 23 = 300. Detaljniju diskusiju dina-
PETRAE— OVI KOEFICIJEHTI mikog programiranja možele da pronaete
n p(l) P(2> P(3) P(4) p(S) p(6) P( 7 ) p(8) u knjigama Nelinearno programiranje (Pe-
Iri i Zlobec, Nauna knjiga 1983) Opera- i

clona istraživanja I (Petri, Sarenac, Kozi.

Nauna knjiga 1984).
Pohvale za inleresantna rešenja ovog zadat-
ka zaslužuju Jasmina Car, Mario Blaževi,
Boris Mareli, Dragana Sretenovi, Siniša
Stamatovi Goran Todorovi.
i

37182145 66927861 95611230 30421755 8580495 72177105 52837785 82447365

R275: Obzirom da je svako ko je poku-

se posligne kaa bi krelanje po labli bilo ap- 40 + 40 + 36 + 39 + 40 + 28 + 40 + 37 šao da reši ovaj zadatak u lome uspeo u i

solulno slobodno. Oigledno je da je ovaj + 37 + 40. lako smo do broja 455 došli sa- svega nekoliko redova, rešenje i e
bili krat-

maksimum 38 + 40 + 40 +40 + 38
teorijski svim lako, pokazuje se da je to najvei zbir ko: pošlo je jedna od dve osobe u bioskopu
+ 39 + 40 + 39 + 40 + 40 + 40 + 40 = koji može da se dobije; dokazivanje ove (in- nekada pomišljala broj sa žrlvom. dolazi
=474. Sa slike je jasno da ne postoji ni jedan luilivno prilino jasne) tvrdnje je najboije pre- se do kontradiktornosti sa prvom tvrdnjom u
regularan put kojl bi doveo do ovog zbira ali pusliti raunaru. Slika 6 prikazuje program svakom sluaju osim ako je žrlva Dragan.
nam on na neki nain daje orijenlaciju skora Izudina Lelia iz Tuzle. Ubica je tada Branka . .

koji Ireba da poslignemo. Ponimo od leve Prostor u „Galaksiji" je, na žalost, previše Sto se novih zadataka tie, prva dva duguje-
ivice table ucrtavajmo pul koji, koliko je god
i

to mogue. „sakuplja" najvee brojeve u sva-

ogranien da bismo objašnjavali teoriju dina-
mikog programiranja na kojoj se zasniva
te uredniku „", Irei je predložio Ja-
dran Krašovec iz Kozine a etvrti Zorica Miri
koj koloni: dobiemo zblr 455 - 38 + 40 + program sa slike 6. Ukratko reeno, poev iz Kragujevca.
slika 7: 82/Galaksl]a 226

...*** ******... *********.. ..******...

navlja svakih 400 godina? Ukoliko. d;

281 : Zadatak ]e inspirisan nedaama tanovite neku zakonitost kalendara koja važi
svakodnevnog života. Kada ] godina od 1600. do 1999. godine, možete da sma-
završen generalni remont treogradske Knez trate da ona važi za celokupan tok islorije!
i

Mihailove ulice, na palatu Albanija |e postav- Prebrojte, dakle, ponedetjke. utorke, srede,
Ijen digitalni kvarcni asovnik koji osim vre- etvrtke, petke, subote i nedelje koji su tri-
mena pokazuje datum tekuu temperaluru. i
naesti u mesecu izmeu 1600. 1999. godi- i

Ne znamo ko je proizveo ovaj asovnik ali ne a zatim nam pošaljite dobijenu tabelu - i

znamo da se dotina lirma nije baš proslavila rešili ste 282. zadatak!
- nije prošao ni mesec dana a pojedme sija-
lice su poele da se kvare. asovnik je u me- 283 : strastvena ribolovca upulila su
Tri
uvremenu bezbroj puta popravljan mu se na pecanje. Laza je rekao: JŽika upe- e
„
ali to
smetalo da se sve više više kvari tako cati najmanju a Pera najveu ribu". Pera je
nije
da u danima kada pripremamno ovu
i

„- bio nešlo manie precizan:

najmanja a Žikina e
rlba bi-
biti srednja". Na to je
nee
ku" posmatra mora dobro da razmisli da bi ti

pogodio koliko je satil tako se zapilasmo

I
Žika rekao: ,Ja mlslim da e
srednju ribu
koliko bi još sijalica moglo da pregori a da upecati Laza dok e
najvea, kao I uvek, bili
vreme dalje bude illjivo.
i
u mojoj korpi . ."
.
Budunost je pokazala
.

Na slici 7 prikazana je stilizovana varijanta da je jedan od njih dao dve tane prognoze,
terazijskog asovnika —
svaka cilra je delini- drugi samo jednu a trei je omanuo u svemu
sana na matrici 5*7. Smatraemo da asov- što ie rekao. Ko je upecao najveu ribu?
nik prikazuje iskljuivo vreme (00:00:00 do
23:59:59) i da sijalice koje su u kvaru nepre-
284 : Pria se da je grki sofista Protago-

— ra poduavao jednog Alinjanina u pravnim

kidno svetle bilo bi, istini za volju, za oe-
naukama. U ugovoru koji su sklopili bilo je
kivanje da pokvarena sijalica ne svetili ali je
naznaeno da uenik mora polovinu novca
praksa pokazala da je sluaj obrnut. Vaš za-
dati unapred, a drugu polovinu kada dobije
datak je da rasporedite što više pokvarenih
svoj prvi proces. Kada se školovanje završi-
sijalica a da ipak svako pojedinano vreme
lo, uenik je shvatio da ga pravne nauke baš
bude itljivo.
i ne zanimaju irešio da se tim poslom ne
Podrazumeva se da je onaj ko gleda u a- bavi pa ida ne plaa drugi deo školarlne.
sovnik inleligentan tj. da zna da vreme
20:80:77 sekundi ne postoji da mu je po-
Protagora je zapretio da e
ga tužiti naplatiti i

troškove u svakom sluaju - ako sud kaže

i

znato da asovnik pokazuje vreme u lormatu

da je u pravu Protagora, uenik mora platiti.
00—23 a ne 1 — 12. Ne može se, meutim.
Ako pak sud kaže da je u pravu uenik, on
raunati sa tim da e
posmatra znati da na-
je dobio svoj prvl proces pa opet mora platiti.
polju sija sunce i da to znai da nije pono Uenik je, meutim, pokazao da ne mora biti
— jedina inlormacija koju posmatra dobija
baš tako. Kako?
je vreme asovniku i. naravno, ovaj broj
Rešenja zadataka iz ovoga broja šaljile na
„Galaksije” sa crtežima svih cilara.
adresu Galakslja (za Euraku), Bulevar vojvo-
de Mišia 17. Beograd tako da pristignu pre
282 : Pokušaemo da pronademo smisao 25. lebruara 1991 Posebno smo
verovanja da je petak trinaesti baksuzan dan. zainleresovani za pisma u kojima se predla-
i

Izraunajmo, dakle, koliko ima ponedeljaka žu novi zadaci (sa rešenjima) zagonetne i

trinaestih, utoraka Irinaestih, sreda trinaestih prie za ,,Eureku":B

I tako dalje - videemo da je petak dan koji Eurekin laureat ovog meseca |e raunar-
je najviše pula trinaesti! Pelak 13 je, narav-
no, morao da bude proglašen za baksuzan
(Jan da bl se potvrdili Marlljevi zakoni!
Jeste li razmišljali o tome da se kalendar po-
 ;

MLADOM
ŽIVOTU
KOJI

!
DOLAZI
POTREBNO JE

Velika ilustrovana
enciklopedija

10 !§11^=!
isass ;

isEsa.--