M.B. Rajković, I.

Sredović Ignjatović 1
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

PITANJA I ZADACI ZA PRIPREMU KOLOKVIJUMA II

IZ ANALITIČKE HEMIJE
Teorijska pitanja
HROMATOGRAFIJA:
1. Na čemu se zasnivaju hromatografske metode razdvajanja?
2. Hromatografija na hartiji:
- podela prema načinu izvodjenja,
- kome tipu pripada, sa obzirom na mehanizam odvajanja,
- koje su faze u toku izvođenja analize.
3. Pri hromatografiji na hartiji identifikacija supstanci se vrši na osnovu R f vrednosti. Definišite Rf
vrednost.
4. Definisati hromatografiju (najviše u tri rečenice).
5. Za šta se primenjuje hromatografija?
6. Podela hromatografskih metoda može da se izvrši na osnovu četiri različita principa. Koji su to principi i
kakva je podela u okviru njih?
7. Objasniti eluiranje, kao tehniku rada u hromatografiji.
8. Pri hromatografiji na hartiji identifikacija supstanci se vrši na osnovu Rf vrednosti. Definišite Rf vrednost
i objasniti od čega zavisi.
9. Napisati podelu hromatografskih metoda prema agregatnom stanju pokretne i nepokretne faze.
10. Napisati koje su metode adsorpcione hromatografije - prema načinu izvođenja analize (odnosno, prema
tehnici rada).
11. Napisati podelu hromatografskih metoda prema mehanizmu odvajanja.

GRAVIMETRIJA:
1. Koji uslovi treba da budu ispunjeni za uspešno gravimetrijsko određivanje?
2. Napisati izraz za gravimetrijski faktor, ako je:

merena supstanaca tražena supstanca

Ag[Ag(CN)2] Ag
Zn2[Fe(CN)6] ZnO
Mg2P2O7 MgO
KClO4 K2O
3. Napišite hemijsku jednačinu reakcije koja se vrši pri gravimetrijskom odredjivanju nikla iz rastvora nikl-
sulfata. Na koji način možete da proverite da li je taloženje potpuno, odnosno da li ste dodali dovoljnu
količinu taložnog reagensa. Napišite strukturnu formulu nastalog, teško rastvornog, kompleksnog
jedinjenja.
4. Napištite hemijske jednačine reakcija koje se vrše pri gravimetrijskom određivanju gvožđa. Uzmite u
obzir da su eventualno prisutni i gvožđe(II)-joni. Kako se proverava da li je talog na filter hartiji ispran
od hlorid-jona? Zašto je nepoželjno njihovo prisustvo?
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 2
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

5. Zašto se talog Fe(OH)3 pre žarenja mora isprati od hlorid-jona?

6. Zašto se kolidni talozi najčešće ispiraju rastvorom nekog elektrolita, a ne čistom vodom?
7. Šta se podrazumeva pod starenjem taloga?
8. Zbog čega se gvožđe iz rastvora taloži rastvorom amonijaka, a ne natrijum-hidroksida?
9. Kako se proverava da li je, pri nekoj gravimetrijskoj analizi, taloženje potpuno?
10. Zašto se nikal iz rastvora taloži dimetilglioksimom iz toplog slabo kiselog rastvora, a ne hladnog
amonijačnog rastvora?
11. Zbog čega se pri gravimetrijskom određivanju uvek dodaje mali višak taložnog reagensa?
12. Objasnite pojam “digeriranje”.
13. Zbog čega se taloženje koloidnih taloga vrši u prisustvu nekog elektrolita?
14. Na koji način se u gravimetrijskoj analizi pospešuje stvaranje krupnokristalnih taloga?
15. Zbog čega se guč, posle određivanja hlorida, pere rastvorom amonijaka? Odgovor obrazložiti hemijskom
jednačinom.
16. Zbog čega se taloženje sulfata vrši iz kiselih rastvora?
17. Koji joni i zašto ne smeju biti prisutni u rastvoru pri gravimetrijskom određivanju gvožđa?
18. U kojoj oblasti pH vrednosti se vrši taloženje nikal-dimetilglioksima i zašto?
19. Pri gravimetrijskom određivanju hlorida srebro-hlorid se taloži uz prisustvo azotne kiseline. Zbog čega?
20. Zbog čega se taloženje barijum-sulfata radi u toplim rastvorima uz prisustvo hlorovodonične kiseline?
21. U kojoj oblasti pH se vrši gravimetrijsko određivanje nikla i zbog čega?
22. Objasniti ulogu elektrolita koji se dodaju u rastvor, u gravimetrijskoj analizi, pri građenju koloidnih
taloga.
23. Zašto se talog BaSO4 pre žarenja mora isprati od hlorid-jona? Odgovor obrazložiti odgovarajućom
hemijskom jednačinom.
24. Zbog čega se filter hartija sa talogom BaSO4 mora pažljivo sagoreti pre žarenja. Odgovor obrazložiti
odgovarajućom hemijskom jednačinom.
25. Koji taložni reagens se koristi pri gravimetrijskom određivanju gvožđa? Objasniti ulogu azotne kiseline
u gravimetrijskom određivanju gvožđa.
26. Šta znači kvantitativno istaložiti neki jon iz rastvora?
27. Šta se podrazumeva pod onečišćenjem taloga i koji su njegovi najčešći oblici?
28. Koje su osnovne operacije u gravimetrijskoj analizi?
29. Kolika je granica određivanja metodama gravimetrije?
30. Koja su dva osnovna tipa onečišćenja taloga?
31. Šta se podrazumeva pod kvantitativnim taloženjem?
32. Napisati izraz za gravimetrijski faktor ako je:
Merena supstanca Tražena supstanca Izraz za gravimetrijski faktor
Mg2P2O7 MgCl2
Fe2O3 Fe3(PO4)2
AgCl Ag2O
Mn2P2O7 MnSO4
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 3
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

U sledećim pitanjima potrebno je zaokružiti tačan odgovor:

33. Cl- _joni određuju se gravimetrijski u obliku taloga:

a) AgCl b) NaCl c) Hg2Cl2 d) PbCl2

34. Kvantitativno taloženje je ostvareno kada koncentracija jona u rastvoru nije veća od:
a) 1,010-6 b) 1,010-3 c) 1,010-2 d) 1,010-8

35. SO42-_joni određuju se gravimetrijski u obliku taloga:

a) MnSO4 b) PbSO4 c) BaSO4 d) Ag2SO4

36. pH-vrednost rastvora mora biti strogo kontrolisana prilikom taloženja:

a) sumporne kiseline b) barijuma c) aluminijuma d) srebra

22. Taložni reagens za gravimetrijsko određivanje hlorid-jona je:

33. a) Pb(NO3)2 b) Hg2(NO3)2 c) NaNO3 d)AgNO3

VOLUMETRIJA
1. Koje uslove mora da ispunjava neka hemijska reakcija da bi mogla da se koristi u volumetrijskoj analizi?
2. Koje uslove treba da ispunjava neka supstanca da bi se koristila kao primarni standard?
1. Napišite podelu volumetrijskih metoda analize u zavisnosti od vrste hemijske reakcije na kojoj se
zasnivaju i svaku metodu ilustrujte hemijskom jednačinom u molekulskom i jonskom obliku.
2. Napisati podelu volumetrijskih metoda analize. Na osnovu čega je ta podela izvršena?
3. Objasniti tehnike direktne i indirektne volumetrijske analize.
6. Objasniti razliku između direktne i indirektne titracije?
7. Objasniti razliku između ekvivalentne i završne tačke titracije.
8. Objasniti princip dejstva indikatora u kiselo-baznim titracijama. Šta je interval prelaza? Izvesti izraz za
njegovo izračunavanje.
9. Napišite hemijske jednačine reakcija koje se vrše pri volumetrijskom određivanju sirćetne kiseline
titracijom jakom bazom. Kako se računa pH vrednost rastvora u ekvivalentnoj tački titracije? Koji
indikator se koristi i zašto?
10. Napišite hemijsku jednačinu reakcije koja se vrši pri standardizaciji rastvora hlorovodonične kiseline.
Koja supstanca se koristi kao primarni standard pri standardizaciji rastvora hlorovodonične kiseline?
11. Koliko ekvivalentnih tačaka se javlja pri volumetrijskom određivanju fosforne kiseline, a koliko se
teorijski očekuje i zbog čega?
12. Zašto se pri titraciji fosforne kiseline koriste samo dva indikatora, premda je ona trobazna kiselina? Koji
su to indikatori?
13. Objasniti sličnosti i razlike Mohr-ove i Folhard-ove metode određivanja hlorida.
14. Napišite hemijske jednačine reakcija koje se vrše pri volumetrijskom određivanju hlorida po Mohr-u.
Naznačite promenu boje u završnoj tački titracije. U kome intervalu pH se može vršiti određivanje i
zašto (odgovor dati u najviše tri rečenice)?
15. U kom intervalu pH vrednosti rastvora se supstance određuju po Mohr-u i zbog čega.
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 4
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

16. Zbog čega se određivanje halogenida po Volhard-u radi u kiseloj sredini?

17. Šta su metal-indikatori? Napisati izraz za interval prelaza metal-indikatora.
18. Koje opšte uslove mora da zadovolji supstanca da bi se koristila kao metal-indikator?
19. Predstavite strukturnu formulu EDTA-a. Šta je to “helatni efekat”?
20. Kako se kalcijum i magnezijum, ako su u smeši, mogu odrediti kompleksometrijski? Koji indikatori se
koriste?
21. Šta su redoks indikatori? Napisati izraz za interval prelaza redoks indikatora.
22. Napisati hemijsku jednačinu reakcija koja se odigrava pri standarizaciji rastvora permanganata
rastvorom oksalne kiseline.
23. Napisati hemijsku jednačinu reakcija koja se odigrava pri permanganometrijskom određivanju
gvožđa(III).
24. Hemijskom jednačinom objasnite zašto se kiselost sredine pri permanganometrijskom određivanju
supstanci ne može podesiti hlorovodoničnom kiselinom.
25. Zbog čega se standardni rastvor oksalata, pri standardizaciji kalijum-permanganata, prethodno mora
zagrejati?
26. Koji indikator se koristi u volumetrijskoj metodi permanganometrije i zašto?
27. Objasniti zbog čega se rastvor permanganata na početku titracije obezbojava sporo, a kako titracija
odmiče sve brže.
28. Hemijskom jednačinom u jonskom obliku objasniti zašto se ljubičasta boja rastvora, pri
permanganometrijskom određivanju supstanci, nakon dostizanja završne tačke, vremenom gubi.
29. Napišite hemijske jednačine reakcija koje se vrše pri jodimetrijskom određivanju bakar(II)-jona.
30. Zbog čega se pri indirektnom jodimetrijskom određivanju bakra dodaje rastvor tiocijanata?
31. Koji su najčešći izvori grešaka u indirektnoj jodimetrijskoj analizi?
32. Zbog čega se skrob pri indirektnom jodimetrijskom određivanju supstanci dodaje pri kraju, a ne na
početku titracije?
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 5
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

Gravimetrija

1. Napisati gravimetrijske faktore za određivanje: a) Fe, b) Fe2O3, c) FeO, d) FeSO4 i e) FeCl3, ako je
izmeren talog posle gravimetrijske analize Fe2O3.

Rešenje:
2 M(Fe) M(Fe 2 O 3 ) 2 M(FeO) 2M(FeSO 4 ) 2 M(FeCl 3 )
a) b) c) d) e)
M(Fe 2 O 3 ) M(Fe 2 O 3 ) M(Fe 2 O 3 ) M(Fe 2 O 3 ) M(Fe 2 O 3 )

2. Za gravimetrijsku analizu gvožđa odmereno je 1,0350 g uzorka. Uzorak je rastvoren i izvršeno je

taloženje rastvorom amonijaka. Masa proceđenog i žarenog taloga, Fe2O3, bila je 0,7230 g. Izračunati:
a) maseni udeo (u %) Fe, b) maseni udeo Fe3O4.

Podaci: M(Fe)=55,85 g/mol, M(Fe2O3)=159,7 g/mol, M(Fe3O4)=291,5 g/mol

Rešenje:
Fe3+(aq) + 3NH3(aq) + 3H2O(l) = Fe(OH)3(s) + 3NH4+(aq)
2Fe(OH)3(s) = Fe2O3(s) + 3H2O(g)

2 M ( Fe) 2  55,85
a) m(Fe) = f(Fe)·mt = ·mt = ·0,7230 g  m(Fe) = 0,5057 g
M ( Fe 2 O 3 ) 159 ,7
m(Fe) 0,5057
w(Fe) = ·100 = = 48,86 %
mu 1,0350
2M (Fe 3 O 4 ) 2  291,5
b) m(Fe3O4) =f (Fe3O4) ·mt = ·mt = ·0,7230 g  m(Fe3O4) = 0,8798 g
3M (Fe 2 O 3 ) 3 159 ,7

m(Fe3O 4 ) 0 ,8798
w(Fe3O4) = = = 0,85
mu 1,0350

3. Uzorak mase 1,8780 g, koji sadrži NH4Cl, NaIO3 i inertne materije rastvoren je u vodi i kvantitativno
prenet u merni sud od 250,0 cm3. Za dalji tok analize korišćeni su alikvotni delovi od 50,00 cm3.
Urađene su dve probe. Prvoj probi dodat je višak AgNO3, talog je osušen i izmeren, masa taloga bila je
0,6020 g. U drugu probu dodat je višak Ba(NO3)2, talog je osušen i izmeren, masa taloga bila je 0,1974
g. Izračunati maseni udeo (u %) NH4Cl i NaIO3 u uzorku.

Podaci: M(NaIO3)=197,9 g/mol, M(NH4Cl)=53,49 g/mol, M(AgIO3)=282,8 g/mol, M(AgCl)=143,3 g/mol,

M(Ba(IO3)2)=487,2 g/mol

Rešenje:
I Cl-(aq) + IO3-(aq) + 2Ag+(aq) = AgCl(s) + AgIO3(s)
II 2IO3-(aq) + Ba2+(aq) = Ba(IO3)2(s)

Zadatak je i ovde lakše rešiti ako se primene izrazi za gravimetrijski faktor koji predstavlja stehiometrijski odnos
tražene i merene supstance. Iz jednačine hemijske reakcije I, sledi:
m(AgCl) + m(AgIO3) = 0,6020 g

Na osnovu jednačine II, sledi:

m(NaIO3) = m(Ba(IO3)2) 2 M (NaIO3 ) = 0,1974g· 2  197 ,9  m(NaIO3) = 0,1604 g
M ( Ba(IO 3 ) 2  487 ,2
Iz mase NaIO3 u 50,00 cm3 analize, može se izračunati masa AgIO3 koja nastaje kada se u prvu probu doda višak
AgNO3:
M (AgIO3 ) 282 ,8
m(AgIO3) = m(NaIO3) = 0,1604g· = 0,2292 g 
M ( NaIO3  197 ,9
m(AgCl) = 0,6020 – 0,2292 = 0,3728 g
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 6
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

53,49
m(NH4Cl) = m(AgCl) M ( NH 4 Cl) = 0,3728 = 0,1392 g
M (AgCl) 143,3
m(NaIO3 ) 0 ,1604
w(NaIO3) = 100q = 1005 = 42,70 %
m 1,8780
u
0 ,1392
w(NH4Cl) = m(NH 4 Cl) 100q = 1005 = 37,06 %
mu 1,8780

Za izračunavanje ukupnog masenog udela traženih supstanci rezultat je pomnožen s alikvotnim brojem, q = 5. To sledi
iz toka analize: od 250,0 cm3 ispitivanog rastvora za analizu uzeto je samo 50,00 cm3. Alikvotni deo, q, predstavlja
odnos ukupne zapremine ispitivanog rastvora prema zapremini analiziranog rastvora.

4. Ako se analizom 1,000 g smeše čistog barijum-hlorida i natrijum-hlorida dobija 2,3000 g srebro-hlorida,
izračunati maseni udeo (u %) barijum-hlorida i natrijum-hlorida u smeši.

Podaci: M(BaCl2)=208,3 g/mol, M(NaCl)=58,45 g/mol, M(AgCl)=143,3 g/mol,

Rešenje:
BaCl2(aq) + 2AgNO3 (aq) = 2AgCl(s) + Ba(NO3)2(s)
NaCl(aq) + AgNO3(aq) = AgCl(s) + NaNO3(aq)

Kada se na smešu BaCl2 i NaCl deluje rastvorom AgNO3, taloži se AgCl, koji se nakon filtriranja i sušenja meri.
Pošto nije poznato koja masa AgCl potiče od BaCl2, a koja od NaCl, sledi:

m(AgCl)BaCl2 + m(AgCl)NaCl = 2,3000 g (1)

Radi matematičkog pojadnostavljenja zadatka, mase BaCl2 i NaCl u uzorku, mogu se označiti na sledeći način:
m(BaCl2) = x; m(NaCl) = y
Tada je: x + y = 1,0000 g (2)

2M (AgCl) BaCl2
m(BaCl2) = M (BaCl 2 ) m(AgCl)
BaCl2  m(AgCl)BaCl2 = ·x
2M (AgCl) BaCl2 M (BaCl 2 ) zamenom u
M (AgCl) NaCl jednačinu (1)
m(NaCl) = M (NaCl) m(AgCl)
NaCl  m(AgCl)NaCl = ·y
M (AgCl) NaCl M (NaCl)

2M(AgCl) BaCl2 M (AgCl) NaCl

·x + ·y = 2,3 Dobija se sistem od dve jednačine sa
M(BaCl 2 ) M (NaCl)
dve nepoznate
x+y=1

Rešavanjem ovog sistema, sledi:

x = 0,1412 g; y = 0,8588 g
w(BaCl2) = m(BaCl 2 ) 100 = 14,12 %
mu
w(NaCl) = m(NaCl) 100 = 85,88 %
mu

5. Uzorak od 0,2122 g minerala halkopirita, CuFeS2, gravimetrijski je analiziran tako da je dobijeno

0,4525 g BaSO4. Koliki je maseni udeo CuFeS2 u uzorku? (R: w(CuFeS2) = 83,83 %)

6. Iz jednog uzorka mase 1,5000 g analizom je dobijeno 0,2560 g smese NaCl i KCl. Od ove smese
taloženjem perhlornom kiselinom dobijeno je 0,1850 g KClO4. Izračunajte maseni udeo Na2O i K2O u
uzorku. (R: w(Na2O) = 5,53 %; w(K2O) = 4,19 %)

7. Na uzorak smeše, koja sadrži samo kalijum-hlorid i natrijum-hlorid, mase 0,1350 g delovano je sa
perhlornom kiselinom. Posle žarenja masa dobijenog taloga iznosila je 0,1985 g. Koliki je maseni udeo
(u %) natrijum-hlorida u uzorku? (R: w(NaCl) = 20,90 %)
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 7
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

8. Za određivanje sumpora u jednom uzorku uzeto je 10,00 g uzorka, koji je spaljen. Oslobođen SO 2 je
sakupljen u rastvor i oksidovan do SO42--jona. Pri gravimetrijskom određivanju dobijena masa taloga
barijum-sulfata je 0,3072 g. Izračunati maseni udeo (u %) sumpora u uzorku. (R: w(S) = 0,42 %)

9. Analizom 1,2556 g nekog uzorka dobijeno je 0,0229 g Fe2O3, 1,3118 g CaSO4 i 0,1581 g Mg2P2O7.
Izračunati maseni udeo (u %) Fe, CaO i MgO u uzorku. (R: w(Fe) = 1,27 %; w(CaO) = 43,04 %;
w(MgO) = 4,53 %)

10. Uzorak mase 2,0156 g koji sadrži so gvožđa(II)-jona rastvoren je u 250,0 cm3 destilovane vode. U
alikvotni deo od 25,00 cm3 ovog rastvora dodata je koncentrovana azotna kiselina u cilju oksidacije jona
gvožđa(II) i amonijak za taloženje. Izdvojio se talog Fe(OH)3. Talog je proceđen, ispran i žaren. Ako
masa taloga posle žarenja iznosi 0,0424 g izračunati maseni udeo Fe u ispitivanom uzorku.
(R: w(Fe) = 14,71 %)

11. Za analizu smese koja sadrži samo magnezijum-karbonat i kalcijum-karbonat izmereno je 0,9538 g
uzorka. Nakon odgovarajuće gravimetrijske analize, masa ižarenog taloga koji se sastoji od magnezijum-
oksida i kalcijum-oksida je 0,4945 g. Izračunati maseni udeo (u %) magnezijum-karbonata i kalcijum-
karbonata u uzorku. (R: w(MgCO3) = 50,89 %; w(CaCO3) = 49,11 %)

12. Iz jednog uzorka stene mase 1,5000 g analizom je dobijeno 0,2560 g smese kalijum-hlorida i natrijum-
hlorida. Iz ove smese taloženjem sa perhlornom kiselinom dobijeno je 0,1850 g taloga. Izračunati maseni
udeo (u %) natrijuma i kalijuma u steni. (R: w(Na) = 4,10 %; w(K) = 3,48 %))

13. 516,7 mg smeše koja sadrži K2SO4 i (NH4)2SO4 rastvoreno je u vodi, a sulfat-jon je staložen barijum-
hloridom. Talog je profitriran i ispran, a masa ižarenog taloga iznosila je 863,5 mg. Izračunati maseni
udeo (u %) kalijum-sulfata u uzorku. (R: w(K2SO4) = 22,37 %)

14. 2,0156 g gvožđe(II)-sulfata heptahidrata rastvoreno je u destilovanoj vodi i razblaženo u mernom sudu
od 250 cm3. 25,00 cm3 ovog rastvora oksiduje se pomoću koncentrovane azotne kiseline, zagreje do
ključanja i taloži amonijakom u malom višku. Nakon ceđenja, ispiranja i žarenja masa taloga je 0,0424
g. Izračunati maseni udeo (u %) gvožđa(II)-sulfata u uzorku kristalne soli. (R: w(FeSO4) = 40,00 %)

15. 0,5000 g uzorka kalijum-aluminijum-sulfata je rastvoreno u vodi. Gravimetrijska analiza je urađena

taloženjem sa barijum-nitratom u višku. Masa taloga nakon žarenja je iznosila 0,4100 g. Koliki je
maseni udeo (u %) kalijum-aliminijum-sulfata u uzorku? (R: w(KAl(SO4)2) = 45,34 %)

16. Uzorak mase 1,3248 g koji sadrži barijum i kalcijum je rastvoren i rastvor je dopunjen do 250,0 cm3
destilovanom vodom. Iz 50,00 cm3 rastvora određen je barijum u obliku BaCrO4. Masa taloga posle
sušenja bila je 0,2750 g. Posle izdvajanja barijuma, iz filtrata je istaložen kalcijum u obliku CaC2O4.
Masa taloga dobijenog posle žarenja na 1000 oC bila je 0,0155 g. Izračunati masene udele barijuma i
kalcijuma u uzorku. (R: w(Ba) = 0,56; w(Ca) = 0,02)

17. Uzorak kristalnog magnezijum-sulfata mase 1,5000 g ispitivan je na sadržaj nečistoća. Ako je iz uzorka
dobijeno 0,5750 g barijum-sulfata i 0,2650 g magnezijum-pirofosfata izračunati sadržaj nečistoća u
uzorku. (R: w(nečistoća) = 80,08 %)

18. Uzorak predstavlja smešu čistog gvožđe(II)-karbonata, cink-karbonata i natrijum-hlorida. Ako se

analizom 0,8250 g uzorka ove smeše dobija 0,1580 g gvožđe(III)-oksida i 0,5840 g cink-pirofosfata,
izračunati maseni udeo natrijum-hlorida u smeši. (R: w(NaCl) = 0,14)

19. Izračunati maseni udeo kalcijum-karbonata i magnezijum-karbonata u krečnjaku, ako je za analizu uzeto
0,9866 g krečnjaka. Analizom je dobijeno 0,3755 g CaO i 0,4105 g Mg2P2O7.
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 8
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

20. Urađena je gravimetrijska analiza uzorka u kome je aluminijum prisutan u obliku Al 2(SO4)3. Rastvoreno
je 1,0075 grama uzorka, a zatim su urađene dve različite probe:
I proba: aluminijum je staložen u obliku Al(OH)3; posle žarenja taloga, masa Al2O3 iznosi 0,1143 g.
II proba: sulfati su staloženi u obliku BaSO4; posle žarenja masa taloga iznosi 0,7847 g.
Iz ove dve probe izračunajte procenat aluminijuma u uzorku.

21. Koncentracija fosfora u pesticidu se može odrediti gravimetrijski u obliku taloga MgNH 4PO4. Talog se
žari do Mg2P2O7.Odrediti maseni udeo (u %) P2O3 u pesticidu, ako se analizom 1,6270 g uzorka
gravimetrijskom analizom dobija 106,5 mg magnezijum-pirofosfata.

22. Sadržaj ugljenika u uzorku organske supstance određen je sagorevanjem uzorka u struji kiseonika na
povišenoj temperaturi. Izdvojeni ugljenik(IV)-oksid je apsorbovan u rastvor barijum-hidroksida. Ako je
masa uzorka bila 0,2576 g, a masa barijum-karbonata, nakon odgovarajuće gravimetrijske analize,
iznosila 3,910 g izračunati maseni udeo ugljenika (u %) u ispitivanom uzorku
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 9
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

Kiselo-bazne titracije

1. Na analitičkoj vagi, na sahatnom staklu, odmereno je 0,6472 g osušenog kalijum-hidrogenftalata,

KHC8H4O4 (ima odlike primarnog standarda) i preneto u erlenmajer 100 cm3. Za standardizaciju
rastvora NaOH, uz indikator fenolftalein utrošeno je 27,80 cm3 rastvora NaOH. Izračunati koncentraciju
rastvora NaOH.
Podatak: M(KHC8H4O4)=204,2 g/mol

Rešenje:
Reakcija titracije je:
KHC8H4O4 + NaOH = KNaC8H4O4 + H2O

m(KHC 8H 4O4 )
n(KHC8H4O4) = n(NaOH)  = V(NaOH) c(NaOH)
M (KHC 8H 4O4 )
m(KHC 8H 4O4 ) 0,6472
c(NaOH) = = 1000= 0,1140 mol/dm3
M (KHC 8H 4O4 ) V ( NaOH) 204,2  0,0278

2. Za određivanje slobodnih masnih kiselina (opšta formula RCOOH ) u sapunu, rastvoreno je 16,000 g
sapuna, zagrevanjem u 200,0 cm3 etanola. U 50,00 cm3 tako dobijenog rastvora dodan je fenolftalein i
urađena titracija rastvorom kalijum-hidroksida koncentracije 0,0100 mol/dm3, pri čemu je potrošeno
3,80 cm3 toga rastvora. Srednja molarna masa masnih kiselina u sapunu je 282 g/mol. Koliki je maseni
udeo (u %) slobodnih masnih kiselina u sapunu?

Rešenje:
Reakcija titracije je:
RCOOH + NaOH = NaRCOO + H2O

m(RCOOH)
n(RCOOH) = n(NaOH)  = V(NaOH) c(NaOH)
M (RCOOH)

m(RCOOH)= V(NaOH)·c(NaOH)·M(RCOOH)·q = 0,0038dm3·0,0100 mol/dm3·282 g/mol·4 = 0,0430 g

(NAPOMENA: q = 4, alikvotni deo!)

m(RCOOH)
w(RCOOH) = ·100 = 0,0430 ·100 = 0,27 %
mu 16,0000

3. 0,3000g barijum(II)-karbonata ja rastvoreno u 20,00 cm3 rastvora hlorovodonične kiseline masene

koncentracije 7,35 g/dm3 i rastvor zagrajan da bi se uklonio ugljenik(IV)-oksid. Za neutralizaciju viška
hlorovodonične kiseline troši se 3,40 cm3 natrijum-hidroksida. Kolika je molarna koncetracija rastvora
natrijum-hidroksida?
Podaci: M(BaCO3) = 197,3 g/mol; M(HCl) = 36,45 g/mol;

Rešenje:
BaCO3 + 2HCl = BaCl2 + CO2(g) + H2O
HCl + NaOH = NaCl + H2O
Na osnovu prikazanih reakcija, jasno je da se ukupna količina HCl troši na reakciju sa BaCO3 i NaOH:
n(HCl)uk = n(HCl)BaCO3 + n(HCl)NaOH
 (HCl) 7 ,35
n(HCl)uk =  V (HCl) =  0,02 = 0,004 mol
M (HCl) 36,45
Na osnovu reakcije HCl sa BaCO3 i mase rastvorenog BaCO3, može se izračunati količina HCl koja se troši na ovu
reakciju:
n (BaCO 3 ) 1 m(BaCO 3 )
=  n(HCl)BaCO3 = 2· = 2· 0,3000 = 0,003 mol
n (HCl) 2 M(BaCO 3 ) 197,3
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 10
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

Iz razlike ukupne količine HCl i HCl utrošene na rastvaranje BaCO3 izračunava se količina HCl utrošena na
reakciju sa NaOH:

n(HCl)NaOH = n(HCl)uk - n(HCl)BaCO3 = 0,004 mol – 0,003 mol = 0,001 mol

n(NaOH) = n(HCl)NaOH  c(NaOH)·V(NaOH) = n(HCl)NaOH
n(HCl)
c(NaOH) = = 0,001 = 0,2941 mol/dm3
V (NaOH) 0,0034

4. Uzorak ZnO mase 0,2513 g rastvoren je u 25,00 cm2 rastvora sumporne kiseline koncentracije 0,1200
mol/dm3. Za titraciju viška kiseline utrošeno je 3,40 cm3 rastvora NaOH koncetracije 0,1100 mol/dm3.
Koliki je maseni udeo (u %) ZnO u uzorku?
Podatak: M(ZnO) = 81,38 g/mol

Rešenje:
ZnO + H2SO4 = ZnSO4 + H2O
H2SO4 + 2NaOH = Na2SO4 + 2H2O

Ukupna količina H2SO4 troši se na reakciju sa ZnO i NaOH:

n(H2SO4)uk = n(H2SO4)ZnO + n(H2SO4)NaOH

n(H2SO4)uk = c(H2SO4)·V(H2SO4) = 0,1200 mol/dm3·0,025 dm3 = 0,003 mol

Višak H2SO4 retitruje se sa NaOH:

n(NaOH) 2 1 1
= n(H2SO4)NaOH = ·c(NaOH)·V(NaOH) = ·0,1100 mol/dm3·0,0034 dm3
n(H 2 SO 4 ) 1 2 2
n(H2SO4)NaOH = 0,000187 mol

Količina H2SO4 koja je proreagovala sa ZnO, dobija se iz razlike:

n(H2SO4)ZnO = n(H2SO4)uk - n(H2SO4)NaOH  n(H2SO4)ZnO = 0,003 mol – 0,000187 mol
n(H2SO4)ZnO = 0,002813 mol  n(H2SO4)ZnO = n(ZnO)

m(ZnO) = n(ZnO)·M(ZnO) = 0,002813 mol·81,38 g/mol = 0,2289 g

m(ZnO)
w(ZnO) = ·100 = 0,2289 ·100 = 91,08 %
mu 0,2513

5. Rastvoru amonijum-sulfata dodato je 20,00 cm3 rastvora natrijum-hidroksida čija je masena

koncentracija 0,0085 g/cm3. Ključanjem je udaljen amonijak, a višak hidroksida je istitrovan sa 7,50 cm3
rastvora hlorovodonične kiseline čija je masena koncentracija 0,0057 g/cm3. Izračunati masu amonijum-
sulfata u analiziranom uzorku. (R: m((NH4)2SO4) = 0,2035 mg)

6. Uzorak krečnjaka mase 0,5029 g žaren je do konstantne mase, a dobijeni kalcijum-oksid je potom
rastvoren u 50,00 cm3 rastvora hlorovodonične kiseline koncentracije 0,20 mol/dm3. Višak kiseline
retitrisan je rastvorom natrijum-hidroksida koncentracije 0,105 mol/dm3, pri čemu je utrošeno 4,55 cm3
rastvora baze. Izračunati maseni udeo (u %) kalcijuma-karbonata u uzorku. (R: w(CaCO3) = 94,65 %)

7. U 250 cm3 rastvora fosforna kiselina je kvantitativno staložena rastvorom kalcijum-hlorida. Talog je
proceđen, a za titraciju kiseline koja se izdvojila u reakciji fosforne kiseline i kalcijum-hlorida, troši se
15,20 cm3 rastvora natrijum–hidroksida koncentracije 0,1100 mol/dm3. Odrediti masenu koncentraciju
rastvora fosforne kiseline. (R: γ(H3PO4) = 0,2184 g/dm3)

8. U 250 cm3 rastvora kobalt(II)–hlorida, kobalt je kvantitativno staložen rastvorom natrijum-hidroksida.

Talog je proceđen, ispran i rastvoren sa 10,00 cm3 rastvora hlorovodonične kiseline koncentracije 0,1250
mol/dm3. Za titraciju viška hlorovodonične kiseline troši se 5,20 cm3 rastvora natrijum-hidroksida
koncentracije 0,1100 mol/dm3. Odrediti masenu koncentraciju rastvora kobalt(II)-hlorida.
(R: γ(CoCl2) = 0,176 g/dm3)
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 11
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

9. Za titracju 407,8 mg jedne čiste jednobazne organske kiseline potrošeno je 33,40 cm3 rastvora natrijum-
hidroksida koncentracije 0,1000 mol/dm3.Izračunati molarnu masu kiseline?
(R: M(RCOOH) = 122,10 g/mol)

10. Za tehnološku obradu paradajiza koristi se rastvor NaOH masenog udela od 10 do 20 %. U cilju analize
pripremljenog rastvora NaOH odpipetirano je 25,00 cm3 rastvora, čija je masa 25,75 g. Odpipetirani
rastvor NaOH je titrisan rastvorom HCl koncentracije 1,986 mol/dm3, pri čemu je utrošeno 30,20 cm3
rastvora kiseline. Izračunati molarnu koncentraciju i maseni udeo (u %) rastvora NaOH i reći da li
pripremljeni rastvor može da se upotrebi u datom tehnološkom procesu. (R: NE! w(NaOH) = 9,32 %)

11. Za određivanje sadržaja smeše koja se sastoji od HCl i HNO3 urađene su dve probe. Za titraciju prve
probe utrošeno je 25,00 cm3 rastvora NaOH koncentracije 0,100 mol/dm3. Za titraciju druge probe
utrošeno je 15,00 cm3 rastvora AgNO3 koncentracije 0,100 mol/dm3. Izračunati količinu svake kiseline
u ispitivanom uzorku. (R: n(HNO3) = 1·10-3 mol; n(HCl) = 1,5·10-3 mol)

12. Uzorak od 0,5220 g tehničkog CaCO3 rastvoren je u sumpornoj kiselini zapremine 30,00 cm3 i
koncentracije 0,2667 mol/dm3. Zatim je rastvor zagrejan da bi se uklonio izdvojeni ugljen-dioksid.
Višak kiseline titrisan je rastvorom NaOH, pri čemu je utrošeno 12,00 cm3 ovog rastvora masene
koncentracije 20,00 mg/cm3. Izračunati maseni udeo (u %) kalcijum-karbonata u uzorku.
(R: w(CaCO3) = 95,78 %)

13. Izračunati masu fosforne kiseline koja se nalazi u uzorku, ako se za titraciju tog uzorka troši 30 cm3
rastvora natrijum-hidroksida koncentracije 0,1250 mol/dm3 uz indikator fenolftalein.
(R: m(H3PO4) = 0,1837 g)

14. Izračunati maseni udeo (u %) azotne kiseline u koncentrovanom rastvoru ako se 4,90 g tog rastvora
razblaži destilovanom vodom do 500 cm3, a za titraciju 10,00 cm3 ovako dobijenog rastvora troši 9,70
cm3 rastvora natrujum-hidroksida koncentracije 0,1060 mol/dm3. (R: w(HNO3) = 66,10 %)

15. Kalijum-permanganat deluje na alkalni rastvor formijata prema reakciji:

KMnO4 + HCOOK → K2CO3 + KHCO3 + MnO2 + H2O
Izjednačiti datu redoks-reakciju i odrediti koncentraciju rastvora mravlje kiseline, ako je za titraciju
50,00 cm3 uzorka utrošeno 20,00 cm3 rastvora kalijum-permanganata koncentracije 0,2000 mol/dm3.
(R: c(HCOOH) = 0,1200 mol/dm3; koeficijenti u redoks-reakciji: 2:3:2:1:2:1!)

16. Za titraciju 25,00 cm3 rastvora smese sumporne i oksalne kiseline troši se 40,00 cm3 rastvora natrijum-
hidroksida koncentracije 0,1175 mol/dm3. Za titraciju drugih 25,00 cm3 rastvora iste smese utrošeno je
12,50 cm3 rastvora kalijum-permanganata koncentracije 0,0038 mol/dm3. Izračunati masu sumporne i
oksalne kiseline u datoj smesi. (R: m(H2SO4) = 0,2186 g; m(H2C2O4) = 0,0107 g)

17. Za određivanje masenog udela slobodnih kiselina (opšta formula RCOOH ) u lanenom ulju, 0,5000 g
lanenog ulja je rastvoreno u 20,00 cm3 alkoholno-etarske smese i istitrovano sa rastvorom kalijum-
hidroksida koncentracije 0,0500 mol/dm3 , uz fenolftalein kao indikator. Pri tome je potrošeno 2,45 cm3
rastvora kalijum-hidroksida. Odrediti maseni udeo kiselina, ako je srednja molarna masa kiselina
lanenog ulja 274,0 g/mol.

18. 0,4300 g uzorka amino kiseline je rastvoreno u 50,00 cm3 vode. Za titraciju 25 cm3 pripremljenog
rastvora, utrošeno je 17,60 cm3 rastvora natrijum-hidroksida koncentracije 0,1036 mol/dm3. Izračunati
molarni masu amino kiseline, koja se u opštem obliku može prikazati kao R-CH(NH2)-COOH.

19. Sadržaj CO2 u uzorku vazduha određen je na sledeći način. 3,5 dm3 vazduha je produvano kroz 50,00
cm3 rastvora Ba(OH)2 koncentracije 0,0200 mol/dm3 pri čemu se istaložio BaCO3. Višak Ba(OH)2 je
titrisan rastvorom HCl koncentracije 0,03116 mol/dm3, pri čemu je utrošeno 38,60 cm3 rastvora kiseline.
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 12
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

Izračunati koncentraciju (u mg/kg) CO2 u uzorku vazduha, ako je gustina analiziranog uzorka vazduha
1,98 g/dm3.

20. Kvalitet belog vina ispitivan je na sledeći način. Uzorak zapremine 50,00 cm3 titrisan je rastvorom
NaOH koncentracije 0,0380 mol/dm3, pri čemu je utrošeno 21,50 cm3 rastvora baze uz indikator
fenolftalein. Izračunati sadržaj vinske kiseline (H2C4H4O6) u gramima po 1 dm3 ispitivanog uzorka.
Pretpostaviti da se uz fenolftalein titrišu oba kisela atoma vodonika.
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 13
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

Taložne titracije

1. Uzorak srebra mase 1,5208 g rastvoren je u HNO3. Rastvor je neutralisan i razbažen na 250,0 cm3.
Alikvotni deo od 25,00 cm3 titrisan je rastvorom NaCl koncentracije 9,9110-2 mol/dm3, uz kalijum-
hromat kao indikator, pri čemu je utrošeno 11,35 cm3 rastvora NaCl. Izračunati maseni udeo srebra u
uzorku.

Podatak: M(Ag)= 107,9 g/mol

Rešenje:
Ag+(aq) + Cl-(aq) = AgCl(s) reakcija titracije
2Ag+(aq)+ CrO42-(aq) = Ag2CrO4(s) reakcija završne tačke

n (Ag ) 1
 
n ( NaCl ) 1
m(Ag )
=V(NaCl)·c(NaCl)  m(Ag) = V(NaCl)·c(NaCl)·M(Ag)·q
M (Ag )

m(Ag) = 0,01135 dm3·9,91·10-2 mol/dm3·107,90 g/mol·10 = 1,2136 g

m(Ag) 1,2136
w(Ag) =  100 = 100 = 79,80 %
mu 1,5208

2. 50,00 cm3 rastvora Br--jona analiziran je primenom Folhardove metode, tako što je dodato 12,50 cm3
AgNO3 koncentracije 0,1000 mol/dm3, a zatim je višak AgNO3 retitrisan rastvorom KSCN koncentracije
9,3210-2 mol/dm3. Do dostizanja završne tačke retitracije utrošeno je 5,35 cm3 rastvora KSCN.
Izračunati koncentraciju Br--jona u analiziranom rastvoru.
Rešenje:
Br-(aq) + Ag+(aq) = AgBr(s) + Ag+(aq) reakcija titracije

Ag+(aq) + SCN-(aq) = AgSCN(s) reakcija retitracije

n(Ag+)uk= V(AgNO3)·c(AgNO3) = 0,100 mol/dm312,5010-3 dm3 = 1,2510-3 mol

n (AgNO3): n(KSCN) = 1: 1 (višak Ag+-jona, koji nije proreagovao sa Br- -jonima)

n(Ag+)višak = V(KSCN)·c(KSCN) = 0,100 mol/dm312,5010-3 dm3 = 4,9910-4 mol

n(Ag+)pr = n(Ag+)uk - n(Ag+)višak = 7,5110-4 mol; n(Ag+)pr = n(Br-)

n (Br  )
c(Br-) = = 1,5010-2 mol/dm3
V (Br  )

3. 0,5000 g legure srebra rastvoreno je u azotnoj kiselni, višak kiseline je iskuvan, rastvor prenet u
normalni sud i dopunjen destilovanom vodom do 250,00 cm3. 50,00 cm3 ovog rastvora titrovan je
rastvorom amonijum-tiocijanata koncentracije 0,0980 mol/dm3 i potrošeno je 8,52 cm3. Izračunajte
maseni udeo srebra u leguri. (R: w(Ag) = 0,90)

4. Izračunati maseni udeo rastvora natrijum-hlorida, ako se za titraciju 10,95 cm3 toga rastvora, gustine
1,07 g/cm3, troši 20,00 cm3 rastvora srebro-nitrata molarne koncentracije 0,5000 mol/dm3?
(R: w(NaCl) = 0,05)

5. Analiziranoj supstanci, koja sadrži hlorid-jone dodato je 30,00 cm3 rastvora srebro-nitrata koncentracije
0,1092 mol/dm3. Višak srebro-jona je istitrovan sa 0,60 cm3 rastvora amonijum-tiocijanata koncentracije
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 14
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

0,1105 mol/dm3. Napisati hemijske jednačine reakcija koje se vrše pri ovom određivanju i odrediti
maseni udeo hlorid-jona, ako je masa analizirane supstance 0,2154 g?
(R: w(Cl) = 52,83 %)

6. Uzorak od 0,1500 g vlažnog kalcijum-hlorida rastvori se u destilovanoj vodi. Za određivanje sadržaja

hlorid-jona u tako dobijenom rastvoru utrošeno je 16,00 cm3 standardnog rastvora srebro-nitrata
koncentracije 0,1250 mol/dm3. Izračunati koliko je procenata vode u uzorku kalcijum-hlorida.
(R: w(H2O) = 26,00 %)

7. Vršeno je određivanje hlorida po Mohr-u u vodi koja se dodaje voću u cilju tehnološke obrade. Za
titraciju 10,00 cm3 (10,0 g) ispitivane vode utrošeno je 22,30 cm3 rastvora srebro-nitrata koncentracije
0,0500 mol/dm3 uz indikator kalijum-hromat. Izračunati maseni udeo hlorida (u %) u analiziranoj vodi.
(R: w(Cl) = 0,40 %)

8. U 20,00 cm3 rastvora barijum-hlorida dodato je 42,00 cm3 rastvora srebro-nitrata koncentracije 0,1120
mol/dm3. Višak srebro-nitrata je retitrovan sa 17,00 cm3 rastvora amonijum-tiocijanata koncentracije
0,0100 mol/dm3. Izračunati masu barijum-hlorida u 400 cm3 rastvora. (R: m(BaCl2) = 9,444 g)

9. Uzorak od 600 mg koji sadrži kalijum-hlorid rastvoren je u vodi i dopunjen do 50,0 cm3. Odmereno je
25,00 cm3 ovako pripremljenog rastvora i dodato je 25,00 cm3 rastvora srebro-nitrata koncentracije
0,1000 mol/dm3. Višak rastvora srebro-nitrata je titrisan rastvorom kalijum-tiocijanata koncentracije
0,1000 mol/dm3 pri čemu je utrošeno 11,00 cm3 rastvora tiocijanata. Izračunati maseni udeo kalijum-
hlorida (u %) u uzorku. (R: w(KCl) = 34,79 %)

10. Odmereno je 0,3759 g uzorka KCl. Izračunati maseni udeo nečistoća u uzorku ako je za titraciju uzorka
po Mohr-u utrošeno 35,30 cm3 rastvora AgNO3 uz K2CrO4 kao indikator. Rastvor AgNO3
standardizovan je pomoću NaCl, pri čemu se za titraciju 0,2640 g NaCl troši 33,30 cm3 rastvora AgNO3.
(R: w(nečistoća) = 5,08 %)

11. 2,00 g uzorka tehničkog kalijum-bromida je rastvoreno u 58,00 cm3 rastvora srebro-nitrata koncentracije
0,2050 mol/dm3. Za titraciju viška srebro-nitrata, utrošeno je 7,00 cm3 rastvora amonijum-tiocijanata
koncentracije 0,1105 mol/dm3 uz indikator gvožđe(III)-amonijum-sulfat. Koliki je maseni udeo (u %)
kalijum-bromida u uzorku? (R: w(KBr) = 66,04 %)

12. Uzorak od 0,2154 g koji sadrži KCl rastvoren je u vodi. U ispitivani rastvor dodato je 30,00 cm3 rastvora
AgNO3 koncentracije 0,1092 mol/dm3, zatim je vršena retitracija rastvorom NH4SCN koncentracije
0,1105 mol/dm3, pri čemu je utrošeno samo 0,60 cm3. Izračunati maseni udeo (u %) hlorid-jona u
uzorku. (R: w(Cl) = 52,92 %)

13. Legura srebra mase 0,6110 g je rastvorena u azotnoj kiselini i prelivena sa 20,20 cm3 rastvora kalijum-
hlorida koncentracije 0,2110 mol/dm3. Za retitraciju viška hlorid-jona utrošeno je 3,05 cm3 rastvora
srebro-nitrata koncetracije 0,1050 mol/dm3. Naći maseni udeo (u %) srebra u leguri.
(R: w(Ag) = 69,60 %)

14. Pri određivanju sadržaja natrijum- hlorida u uzorku paštete, tehnološki obrađen uzorak mase 2,0 g je
rastvoren u mernom sudu od 100 cm3. Za odmerenih 10,00 cm3 tog ekstrakta i uz indikator kalijum-
hromat utrošeno je 6,84 cm3 rastvora srebro- nitrata koncentracije 0,0101 mol/dm3. Izračunati maseni
udeo (u %) natrijum-hlorida u uzorku paštete. (R: w(NaCl) = 2,02 %)

15. U 20,0 cm3 rastvora barijum-hlorida dodato je 42,00 cm3 rastvora srebro-nitrata koncentracije 0,1120
mol/dm3. Višak srebro-nitrata titrisan je rastvorom amonijum-tiocijanata koncentracije 0,0100 mol/dm3,
pri čemu je utrošeno 17,00 cm3 ovog rastvora. Izračunati masenu koncentraciju rastvora barijum-hlorida.
(R: γ(BaCl2) = 23,61 g/dm3)
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 15
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

16. Pri titraciji smese sumporne i hlorovodonične kiseline utrošeno je 20,00 cm3 rastvora natrijum-
hidroksida koncentracije 0,1000 mol/dm3, a zatim 8,00 cm3 rastvora srebro-nitrata koncentracije 0,1000
mol/dm3. Koliko molova H2SO4 i HCl sadrži rastvor?

17. Analiziranoj supstanci, koja sadrži hlorid-jon dodano je 30,00 cm3 rastvora srebro-nitrata koncentracije
0,1092 mol/dm3. Višak srebro(I)-jona je istitrovan sa 0,60 cm3 rastvora amonijum-tiocijanata
koncentracije 0,1105 mol/dm3. Napisati hemijske jednačine reakcija koje se vrše pri ovom određivanju i
odrediti maseni udeo hlorid-jona, ako je masa analizirane supstance 0,2154 g ?
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 16
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

Kompleksometrijske titracije

1. Uzorak cinka mase 0,4500 g je rastvoren i prenet u merni sud od 250,0 cm3. Alikvotni deo od 25,00 cm3
titrisan je rastvorom KIII koncentracije 0,0100 mol/dm3, pri čemu je utrošeno, uz mureksid kao indikator,
14,50 cm3 rastvora KIII. Izračunati maseni udeo cinka u uzorku.
Podatak: M(Zn)=65,38 g/mol

Rešenje:
Zn2+(aq) + H2Y2-(aq) + 2H2O = ZnY2-(aq) + 2H3O+(aq)

n(Zn): n(KIII) = 1: 1

m ( Zn)
= V(KIII)·c(KIII) (u 25 cm3) 
M ( Zn)
m(Zn) = V(KIII)·c(KIII)·M(Zn)·q (u 250 cm3)
m(Zn) = 14,50·10-3 dm3·0,0100 mol/dm3·65,38 g/mol·10 = 0,0948 g
m( Zn)
w(Zn) = 100 = 21,07 %
mu
2. Aluminijum je u nekom uzorku određen titracijom sa EDTA postupkom retitracije. Ispitivanom rastvoru
aluminijumove soli dodato je 30,00 cm3 rastvora EDTA koncentracije 0,0500 mol/dm3. Posle kuvanja i
hlađenja rastvora, za retitraciju viška EDTA utrošeno je 10,70 cm3 rastvora cink(II)-hlorida
koncentracije 0,0500 mol/dm3. Koliku masu aluminijuma (u miligramima) sadrži rastvor?
Podatak: M(Al)=27,0 g/mol

Rešenje:
Al3+(aq) + H2Y2-(aq) + 2H2O = AlY-(aq) + 2H3O+(aq) reakcija titracije
Zn2+(aq) + H2Y2-(aq) + 2H2O = ZnY2-(aq) + 2H3O+(aq) reakcija retitracije

n(EDTA,ukupno) = V(EDTA)·c(EDTA) = 0,0500 mol/dm330,0010-3 dm3 = 1,510-3 mol

n (EDTA): n(Zn2+) = 1: 1 (višak EDTA, koji nije proreagovao sa Al3+-jonima)

n(EDTA,višak) = V(ZnCl2)·c(ZnCl2) = 0,0500 mol/dm310,7010-3 dm3 = 5,3510-4 mol

n(EDTA)pr = n(EDTA,ukupno) - n(EDTA,višak) = 9,6510-4 mol;

n(EDTA)pr = n(Al3+)

m(Al) = n(Al3+)·M(Al)

m(Al) = 9,65·10-4 mol·27,0 g/mol = 0,0261 g  m(Al) = 26,10 mg

3. Odrediti stalnu tvrdoću (ST) vode, (u mg/dm3 CaCO3), ako su analizirana dva uzorka vode zapremine
350,0 cm3. Pri titraciji prvog uzorka utrošeno je 30,00 cm3 rastvora KIII koncentracije 0,0100 mol/dm3, a
pri titraciji drugog uzorka 0,90 cm3 H2SO4 koncentracije 0,0500 mol/dm3.
Podatak: M(CaCO3)=100,0 g/mol

Rešenje:
I) Titracijom sa KIII određuje se ukupna tvrdoća vode

Ca2+(aq)+H2Y2-(aq) + 2H2O = CaY2-(aq) +2H3O+(aq)

n (Ca2+) : n(KIII) = 1: 1 i n(CaCO3) : n(Ca2+) = 1 : 1 

n(CaCO3) : n(KIII) = 1 : 1

m(CaCO3) = V(KIII)·c(KIII)·M(CaCO3) =30·10-3 dm3·0,0100 mol/dm3·100 g/mol = 0,03 g = 30 mg

30,0 mg: 350,0 cm3 = UT: 1000 cm3  UT = 85,7 mg/dm3

 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 17
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

II) Titracijom uzorka sa H2SO4 određuje se karbonatna tvrdoća vode

Ca(HCO3)2 + H2SO4 = CaSO4 + 2CO2 + 2H2O

n (Ca(HCO3)2) : n(H2SO4) = 1: 1 i n(Ca(HCO3)2) : n(CaCO3) = 1 : 1 

n(H2SO4) : n(CaCO3) = 1 : 1

m(CaCO3) = V(H2SO4)·c(H2SO4)·M(CaCO3) = 0,90·10-3 dm3·0,0500 mol/dm3·100 g/mol = 4,50 mg

4,50 mg CaCO3 : 350 cm3 vode = PT: 1000 cm3 vode

PT = 12,8 mg/dm3

Stalna tvdroća predstavlja razliku ukupne i karbonatne tvrdoće:

ST = UT – PT = 72,9 mg/dm3 CaCO3

4. Uzorak cinka, mase 0,7550 g rastvoren je u hlorovodoničnoj kiselini i razblažen destilovanom vodom do
100 cm3. Za titraciju 15,00 cm3 ovog rastvora posle dodavanja amonijačnog pufera i uz indikator
eriohrom crno T, utrošeno je 5,30 cm3 rastvora Kompleksona III koncentracije 0,0198 mol/dm3. Koliki
je maseni udeo cinka u uzorku? (R: w(Zn) = 6,05 %)

5. 17,000 g uzorka koji sadrži olovo i kadmijum rastvoreno je u kiselini i razblaženo destilovanom vodom
u mernom sudu od 500,00 cm3. 25,00 cm3 rastvora titrovano je u amonijačnom puferu pri pH 10 i uz
indikator eriohrom crno T utrošeno 45,00 cm3 rastvora kompleksona III koncetracije 0,1090 mol/dm3 za
oba katjona. Kadmijum-jon je u drugih 25,00 cm3 rastvora maskiran cijanidnim puferom pri pH 10, a
zatim izvršena titracija istim rastvorom KIII pri čemu je utrošeno 25,50 cm3 rastvora. Izračunati maseni
udeo (u %) olova i kadmijuma u uzorku. (R: w(Pb) = 67,75 %; w(Cd) = 28,16 %)

6. Izračunati masu aluminijuma u rastvoru prema sledećem podacima: rastvoru je dodato 25,00 cm3
rastvora EDTA, koncentracije 0,0400 mol/dm3; višak EDTA je istitrovan sa 5,00 cm3 rastvora zink-
sulfata, koncentracije 0,0350 mol/dm3. (R: m(Al) = 22,3 mg)

7. Aluminijum je u rastvoru aluminijum-hlorida određen kompleksometrijski uz indikator eriohrom crno T.

U 10,00 cm3 rastvora za analizu dodato je 30,00 cm3 rastvora KIII koncentracije 0,0100 mol/dm3. Za
retitraciju viška KIII troši se 15,00 cm3 rastvora cink-sulfata, koncentracije 0,0150 mol/dm3. Izračunati
masu aluminiuma ( u mg) u uzorku. (R: m(Al) = 2,02 mg)

8. Ako se za titraciju 100,0 cm3 vode utroši 12,50 cm3 rastvora kompleksona III koncentracije 0,0200
mol/dm3, izračunati ukupnu tvrdoću vode izraženu u nemačkim i francuskim stepenima.
(R: UT = 14,02 od; UT = 25,02 of)

9. Ako se za titraciju 250,0 cm3 neke vode utroši 50,00 cm3 rastvora kompleksona III koncentracije 0,0100
mol/dm3, uz mureksid kao indikator, a za 150,0 cm3 iste vode troši 35,00 cm3 kompleksona, uz eriohrom
crno T kao indikator, izračunati masu magnezijuma u 1dm3 ispitivane vode.
(R: m(Mg) = 8,10 mg)

10. Pripremljene su dve probe od 100 cm3 uzorka vode u cilju odredjivanja tvrdoće. Prva proba je titrisana
rastvorom hlorovodonične kiseline koncentracije 0,01 mol/dm3 pri čemu je utrošeno 11,80 cm3 rastvora
kiseline, a za titraciju druge probe posle podešavanja pH vrednosti utrošeno je 31,80 cm3 rastvora
kompleksona III iste koncentracije. Izračunati prolaznu i ukupnu tvrdoću vode u nemačkim stepenima.
(R: PT = 3,30 od; UT = 17,80 of)

11. Za titraciju 100 cm3 uzorka vode (pri pH 10) troši se 32,00 cm3 rastvora kompleksona III koncentracije
0,0110 mol/dm3 (titruju se Ca2+ i Mg2+). Pri titraciji drugih 100 cm3 uzorka u jako baznoj sredini (pri pH
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 18
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

12, Mg2+-jon se taloži kao Mg(OH)2) troši se 25,00 cm3 Komleksona III iste koncentracije. U uzorku
analizirane vode potrebno je odrediti: a) ukupnu tvrdoću vode izraženu u nemačkim stepenima; b)
masenu koncentraciju Mg2+-jona (izraženu u mg/dm3).
(R: UT = 19,70 od; γ(Mg) = 18,71mg/dm3)

12. Za određivanje tvrdoće uzorka vode zapremine 50,00 cm3, u baznoj sredini je utrošeno 14,40 cm3
rastvora EDTA koncentracije 0,0100 mol/dm3, uz eriohrom crno T kao indikator. Izračunati tvrdoću
uzorka vode, izraženu u nemačkim i francuskim stepenima. (R: UT = 16,11 od; UT = 28,80 of)

13. Prilikom određivanja ukupne tvrdoće vode za titraciju 250 cm3 uzorka vode troši se 30,00 cm3 rastvora
kompleksona III koncentracije 0,0105 mol/dm3. Izračunati ukupnu tvrdoću vode u nemačkim i
francuskim stepenima. (R: UT = 7,06 od; UT = 12,60 of)

14. 1 dm3 smeše rastvora soli kalcijuma i nikla sadrži 29,355 mg nikla. Za direktnu kompleksometrijsku
titraciju 50,00 cm3 ovog rastvora uz idikator mureksid troši se 15,00 cm3 rastvora kompleksona III
koncentracije 0,0101 mol/dm3. Koliko se miligrama kalcijuma nalazi u 1 dm3 tog rastvora, uzimajući u
obzir da rastvor sadrži samo soli kalcijuma i nikla? (R: m(Ca) = 101,4 mg)

15. U cilju određivanja tvrdoće vode ispitan je uzorak izvorske vode na sadržaj Ca2+ i Mg2+-jona. Za titraciju
100,0 cm3 uzorka vode, pri pH=10, utroši se 30,75 cm3 rastvora EDTA koncentracije 0,0112 mol/dm3. Za
titraciju drugog uzorka od 100,0 cm3, staloženi su Mg2+-joni dodatkom NaOH. Talog je proceđen, a filtrat
(koji sadrži samo Ca2+-jone) titrisan je rastvorom EDTA iste koncentracije, pri čemu je utrošeno 21,40 cm3.
Izračunati: a) ukupnu tvrdoću vode, izraženu u nemačkim stepenima; b) sadržaj Mg2+-jona u uzorku vode, u
mg/dm3. (R: UT = 13,42 od; γ(Mg) = 25,45 mg/dm3)

16. Prilikom određivanja nikla, iz 100 cm3 rastvora nikl-sulfata dobijena je masa od 80,51 mg nikla. U 30,00
cm3 tog rastvora dodato je 50,00 cm3 rastvora kompleksona III nepoznate koncentracije. Za retitraciju
viška rastvora kompleksona III, utrošeno je 13,20 cm3 rastvora magnezijum-sulfata koncentracije 0,0105
mol/dm3. Izračunati koncentraciju rastvora kompleksona III.
(R: c(KIII) = 0,0110 mol/dm3)

17. Ako se za titraciju 250,0 cm3 neke vode utroši 50,00 cm3 rastvora kompleksona koncentracije 0,0100
mol/dm3, uz mureksid kao indikator, a za 150,0 cm3 iste vode troši 35,00 cm3 kompleksona, uz
eriohromcrno T kao indikator, izračunati tvrdoću vode koja potiče od magnezijuma (u nemačkim
stepenima). (R: UTMg=UT – UTCa=13,08 - 11,21=1,864 od)

18. Ako se za 150,0 cm3 vode troši 20,00 cm3 rastvora kompleksona koncentracije 0,0100 mol/dm3 uz
indikator eriohromcrno T, a za istu zapreminu 3,00 cm3 rastvora H2SO4 koncentracije 0,0500 mol/dm uz
metiloranž, koliko stepeni tvrdoće (u nemačkim stepenima) iznosi stalna tvrdoća vode?
(R: ST = 1,9 d)

19. Odrediti ST (u mg/dm3 CaCO3) ako su analizirana dva uzorka zapremine 150,0 cm3. Pri titraciji prvog
uzorka utrošeno je 20,00 cm3 rastvora KIII koncentracije 0,0100 mol/dm3, a pri titraciji drugog uzorka
2,50 cm3 HCl koncentracije 0,1000 mol/dm3. (R: ST = 50,0 mg/dm3 CaCO3)

20. 100,0 cm3 vode titrovano je na ukupnu tvrdoću (Ca2+ i Mg2+) sa kompleksonom III pri pH 10 uz
eriohromcrno T kao indikator. Izraziti ukupnu tvrdoču vode u francuskim stepenima, ako je za titraciju
potrošeno 35,78 cm3 rastvora kompleksona III koncentracije 0,010 mol/dm3.

21. Za titraciju kalcijuma u jednom uzorku mleka u prahu od 2,000 g ( posle spaljivanja mleka i rastvaranja
zaostalog pepela ) potrošeno je 14,64 cm3 rastvora kompleksona III. Koliki je maseni procentni udeo
kalcijuma u uzorku mleka u prahu? Rastvor kompleksona III standardizovan je pomoću rastvora Ca 2+
koji je pripremljen rastvaranjem 1,0009 g najčistijeg CaCO3 u malo kiseline i razblaživanjem vodom do
1 dm3. Za titraciju 20,00 cm3 ovoga rastvora Ca2+ potrošeno je 20,22 cm3 rastvora kompleksona III.
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 19
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

22. Eksperimentalni rastvor NiCl2 je razblažen do 250,00 cm3. U 25 cm3 toga rastvora je dodano 15,00 cm3
rastvora EDTA, koncentracije 0,0150 mol/dm3. Višak EDTA je istitrovan sa 5,60 cm3 rastvora
magnezijum-sulfata, koncentracije 0,0150 mol/dm3. Izračunati masu nikla u rastvoru.

23. Za titraciju 40,00 cm3 vode pri određivanju ukupne tvrdoće vode potrošeno je 5,10 cm3 rastvora EDTA,
koncentracije 0,0150 mol/dm3. Izračunati ukupnu tvrdoću vode izraženu u mg CaCO3/dm3 vode.
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 20
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

Redoks titracije

12. Uzorak gvožđa mase 7,635 g rastvoren je u kiselini. Rastvor je razblažen destilovanom vodom i prenet
u merni sud od 100 cm3. Alikvotni deo od 10,00 cm3 titrisan je rastvorom KMnO4, pri čemu je utrošeno
32,55 cm3 rastvora permanganata. Standardizacija rastvora KMnO4 izvršena je pomoću H2C2O4. Za
0,1654 g H2C2O42H2O utrošeno je 25,00 cm3 rastvora KMnO4. Izračunati maseni udeo gvožđa u
uzorku.

Podaci: M(Fe)=55,85 g/mol, M(H2C2O42H2O)=126,0 g/mol

Rešenje:
Standardizacija:
2MnO4-(aq) + 5C2O42-(aq) + 16H+(aq) = 2Mn2+(aq) + 10CO2(g) + 8H2O(l)

n(KMnO 4 ) 2 m(H2 C 2 O 4  2H 2 O)
  5  V (KMnO 4 )  c(KMnO 4 ) = 2 
n(H 2 C 2 O 4 ) 5 M(H 2 C 2 O 4  2H 2 O)

2 m(H 2 C 2 O 4  2H 2 O) 2 0 ,1654
c(KMnO4)= = = 0,0210 mol/dm3
5 V (KMnO 4 ) M (H 2 C 2 O 4  2H 2 O) 5 0 ,025 126,0

Titracija:
5Fe2+(aq) + MnO42-(aq) + 8H+(aq)  5Fe3+(aq) + Mn2+(aq) + 4H2O(l)

n(Fe) 5 m(Fe)
  = 5 V (KMnO 4 )  c(KMnO 4 )  q
n(KMnO 4 ) 1 M (Fe)
m(Fe) = 5·0,03255 dm3·0,0210 mol/dm3·10·55,85 g/mol  m(Fe) = 1,9088 g
m(Fe) 1,9088
w(Fe) = 100 = 100  w(Fe) =25,00 %
mu 7 ,635

13. Određivanje mangana permanganometrijski, Folhard-Volfovom metodom, odigrava se prema sledećoj

jednačini:
Mn2+(aq) + 2MnO4-(aq) + 2H2O = 5MnO2(s) + 4H+(aq)
Uzorak rude mangana mase 6,0983 g rastvoren je u kiselini. Rastvor je neutralisan i prenet u merni sud
od 250,0 cm3. Ako je za titraciju 25,00 cm3 rastvora Mn2+-jona utrošeno 18,50 cm3 KMnO4
koncentracije 0,0200 mol/dm3, izračunati maseni udeo mangana u rudi.
Podatak: M(Mn)=54,94 g/mol

Rešenje:
3Mn2+(aq) + 2MnO4-(aq) + 2H2O(l) = 5MnO2(s) + 4H+(aq)
n(Mn) 3 m(Mn) 3
  =  V (KMnO 4 )  c(KMnO 4 )
n(KMnO 4 ) 2 M (Mn) 2
3
m(Mn) = ·c(KMnO4)·V(KMnO4)·M(Mn)·q 
2
3
m(Mn) = ·0,0200 mol/dm3·0,0185 dm3·54,94 g/mol·10  m(Mn) = 0,3049 g
2
m(Mn) 0 ,3049
w(Mn)= 100 =  100  w(Mn) = 5,00 %
mu 6 ,0983

14. Uzorak CuO, mase 1,8998 g rastvoren je i prenet u merni sud od 250,0 cm3. Sadržaj Cu2+-jona
određivan je indirektnom jodimetrijom u alikvotnom delu od 25,00 cm3 rastvora. Za titraciju izdvojenog
I2, uz skrob kao indikator, utrošeno je 15,50 cm3 rastvora Na2S2O3. Rastvor Na2S2O3 standardizovan je
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 21
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

rastvorom K2Cr2O7. Posle reakcije K2Cr2O7 sa KI, za titraciju 25,00 cm3 rastvora K2Cr2O7 koncentracije
0,0150 mol/dm3 utrošeno je 21,50 cm3 rastvora Na2S2O3. Izračunati maseni udeo CuO u uzorku.

Podatak: M(CuO)=79,54 g/mol

Rešenje:
Standardizacija:
Cr2O72-(aq) + 6I-(aq) + 14H+(aq) = 2Cr3+(aq) + 3I2(aq) + 7H2O
n(KBrO3): n(I2) = 1: 3
I2(aq) + 2S2O32-(aq) = 2I-(aq) + S4O62-(aq)

n(I2): n(Na2S2O3) = 1: 2  n(Na2S2O3): n(K2Cr2O7) = 6: 1

V (Na 2S2O3 )  c(Na 2S2O3 ) = 6  V (K 2 Cr2 O7 )  c(K 2 Cr2 O7 )

6 V (K 2 Cr2 O 7 ) c(K 2 Cr2 O 7 ) 6  25,00  0,0150

c(Na2S2O3)= = =0,105 mol/dm3
1 V (Na 2S2 O 3 ) 21,50

Titracija:
2Cu2+(aq) + 4I-(aq) = Cu2I2(s) + I2(aq)
I2(aq) + 2S2O32-(aq) = 2I-(aq) + S4O62-(aq)

n(Cu2+): n(Na2S2O3) = 1: 1 i n(Cu) : n(CuO) = 1: 1  n(CuO) = n(Na2S2O3)

m(CuO) = V(Na2S2O3)·c(Na2S2O3)·q 

m(CuO) = 15,50·10-3 dm3·0,105 mol/dm3·79,54 g/mol·10 = 1,2945 g

m(CuO)
w(CuO)= 100  w(CuO) = 68,14 %
mu

15. U uzorku mase 0,3352 g određivan je sadržaj gvožđa permanganometrijski. Posle rastvaranja uzorka u
sumpornoj kiselini, vršena je titracija rastvorom kalijum-permanganata i utrošeno je 37,75 cm3 ovog
rastvora. Rastvor kalijum-permanganata je prethodno standardizovan i za titraciju 0,2601 g natrijum-
oksalata utrošeno je 41,55 cm3 rastvora permanganata. Koliki je maseni udeo gvožđa u uzorku?
(R: c(KMnO4) = 0,0187 mol/dm3; w(Fe) = 58,80 %)

16. U uzorku plavog kamena mase 1,0200 g maseni udeo nečistoća iznosi 0,05. Uzorak se rastvori i razblaži
destilovanom vodom do 250 cm3. Za titraciju 25 cm3 ovog rastvora u prisustvu viška KI troši se
titracijom 10,50 cm3 rastvora natrijum-tiosulfata. Izračunati koncentraciju rastvora natrijum-tiosulfata.
(R: c(Na2S2O3) = 0,0370 mol/dm3)

17. Izračunati koncentraciju rastvora natrijum-tiosulfata ako je za titraciju joda oslobođenog iz kalijum-
jodida pomoću 0,0206 g kalijum-dihromata potrošeno 41,27 cm3 rastvora tiosulfata.
(R: c(Na2S2O3) = 0,0102 mol/dm3)

18. Uzorak je analiziran na sadržaj gvožđe(II)-oksida i gvožđe(III)-oksida. 0,500 g uzorka rastvoreno je u

hlorovodoničnoj kiselini, i posle redukcije Fe(III) titrovano je ukupno gvožđe, za šta je potrošeno 37,95
cm3 rastvora kalijum-permanganata koncentracije 0,020mol/dm3. Zatim je odmerena druga proba od
0,500 g uzorka i rastvorena u kiselini u inertnoj atmosferi (da se spreči oksidacija Fe 2+ ) i za titraciju
potrošeno 12,20 cm3 istog rastvora KMnO4. Izračunati masene udele FeO i Fe2O3 u uzorku.
(R: w(FeO) = 17,54 %; w(Fe2O3) = 41,15 %)

19. U uzorku od 0,3352 g gvozdene rude određivan je sadržaj gvožđa permaganometrijski. Posle
odgovarajuće pripreme uzorka, prebacivanja u normalni sud od 250 cm3 i dopunjavanja destilovanom
vodom do merne crte vršena je titracija. Za 50,00 cm3 rastvora uzorka utrošeno je 7,05 cm3 rastvora
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 22
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

permanganata. Rastvor je prethodno standardizovan i za titraciju 0,2601 g čistog natrijum-oksalata

utrošeno je 38,80 cm3 rastvora permanganata. Koliki je maseni udeo gvožđa u uzorku?
(R: c(KMnO4) = 0,0200 mol/dm3; w(Fe) = 58,32 %)

20. Odmereno je 0,3300 g uzorka gvožđe(II)-oksida, koji sadrži nečistoće i rastvoreno u sumpornoj kiselini
(bez prisustva vazduha). Od tako dobijenih 100,0 cm3 rastvora za analizu je uzeto 10,00 cm3 i titrovano
standardnim rastvorom kalijum-permanganata koncentracije 0,0200 mol/dm3, pri čemu je utrošeno 4,00
cm3 tog standardnog rastvora. Izračunati maseni udeo gvožđe(II)-oksida u datom uzorku.
(R: w(FeO) = 87,09 %)

21. 0,6354 g čistog bakra je rastvoreno u azotnoj kiselini i rastvor je razblažen u mernom sudu do 100 cm 3
destilovanom vodom. Za titraciju 10,00 cm3 ovog rastvora u prisustvu viška kalijum-jodida i u prisustvu
kalijum-tiocijanata troši se 12,50 cm3 rastvora natrijum-tiosulfata. Izračunati koncentraciju rastvora
natrijum-tiosulfata. (R: c(Na2S2O3) = 0,0800 mol/dm3)

22. U uzorku mase 0,5531 g gvožđe je određeno metodom permanganometrije, pri čemu je za titraciju
utrošeno 20,45 cm3 rastvora kalijum-permanganata. Za titraciju 10,0 cm3 istog rastvora permanganata
potrebno je 0,1132 g natrijum-oksalata. Izračunati maseni udeo gvožđa u uzorku.
(R: c(KMnO4) = 0,0338 mol/dm3; w(Fe) = 34,84 %)

23. Ako se za titraciju 40,00 cm3 rastvora kalijum-dihromata metodom indirektne jodimetrije utroši 19,80
cm3 rastvora natrijum-tiosulfata koncentracije 0,096 mol/dm3, izračunati masenu koncentraciju rastvora
dihromata. (R: γ(K2Cr2O7) = 2,33 g/dm3)

24. 1,5000 g legure bakra se rastvori u kiselini i razblaži destilovanom vodom u normalnom sudu od 100,0
cm3. 10,00 cm3 ovog rastvora se nakon dodatka kalijum-jodida u višku i kalijum-tiocijanata, titruje sa
9,80 cm3 rastvora natrijum-tiosulfata koncentracije 0,1250 mol/dm3. Izračunati maseni udeo (u %) bakra
u leguri. (R: w(Cu) = 51,89 %)

25. Rastvor kalijum-permanganat je standardizovan rastvorom natrijum-oksalata, pri čemu je u izvesnoj

zapremini destilovane vode rastvoreno 0,3285 g natrijum-oksalata masenog udela čiste supstance
0,9985. Za titraciju je utrošeno 12,13 cm3 rastvora kalijum-permanganata nepoznate koncentracije.
Kolika je koncentracija rastvora kalijum- permanganata? (R: c(KMnO4) = 0,0800 mol/dm3)

26. Za analizu je odmereno 1,00 g uzorka bakra. Uzorak je rastvorena i dodat je višak KI. Osloboden jod
titrisan je rastvorom Na2S2O3 pri čemu je utrošeno 15,25 cm3 rastvora koncentracije 0,0820 mol/dm3.
Izračunati maseni udeo (u %) bakra u uzorku. (R: w(Cu) = 7,95 %)

27. Uzorak smeše mase 1,8500 g, koja pored natrijum-oksalata i amonijum-oksalata sadrži i nečistoće, je
titriran u kiseloj sredini (H2SO4) rastvorom kalijum-permanganata, pri čemu je utrošeno 28,80 cm3
rastvora koncentracije 0,0998 mol/dm3 za oksidaciju datih oksalata. Koliki je udeo amonijum-oksalata u
uzorku, ako je poznato da udeo natrijum-oksalata u uzorku iznosi 34,00 %?
(R: w((NH4)2C2O4) = 16,22 %)

28. Određivanje kalijum-permanganata indirektnom jodimetrijskom titracijom, odigrava se prema sledećoj

jednačini:
KMnO4 + KI + H2SO4 → MnSO4 + K2SO4 + I2 + H2O
I2 + Na2S2O3 → NaI + Na2S4O6
Kolika je koncentracija rastvora kalijum-permanganata, ako se za titraciju 10,00 cm3 tog rastvora ovom
metodom, u prisustvu viška kalijum-jodida i u kiseloj sredini, troši 9,90 cm3 rastvora natrijum-tiosulfata
koncentracije 0,1010 mol/dm3? (R: c(KMnO4) = 0,0200 mol/dm3)

29. Odmereno je 0,3300 g tehničkog uzorka gvožđe(II)-oksida i rastvoreno u sumpornoj kiselini bez
prisustva vazduha. Pri titraciji je utrošeno 40,60 cm3 rastvora kalijum-permanganata koncentracije
0,0200 mol/dm3. Izračunati maseni udeo (u %) gvožđe(II)-oksida u uzorku. Rešenje: ω(FeO) = 88,58 %
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 23
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

30. Izračunati maseni udeo MnO2 u nekom piroluzitu ako je na 0,5000 g piroluzita dodano 0,6000 g čiste
H2C2O4∙2H2O, a za titraciju viška oksalne kiseline u kiseloj sredini potrošeno je 13,50 cm3 rastvora
kalijum-permanganata koncentracije 0,0200 mol/dm3.
MnO2 + H2C2O4 + 2H+ = Mn2+ + 2CO2 + 2H2O

31. Rastvor tiosulfata, koji će se koristiti prilikom indirektnog jodimetrijskog određivanja bakra u njegovim
legurama, standardizovan je pomoću najčistijeg elektrolitičkog bakra. Izračunati koncentraciju rastvora
tiosulfata ako je za 212,8 mg Cu potrebno 33,09 cm3 rastvora tiosulfata.

32. 1,5020 g H2C2O4.2H2O rastvoreno je u 250 cm3 destilovane vode. Za titraciju 25,00 cm3 ovoga rastvora
potrošeno je 23,68 cm3 rastvora kalijum-permanganata. Kolika je molarna koncentracija rastvora
kalijum-permanganata?

33. Odmereno je 25,0 cm3 zakišeljenog rastvora smese gvožđe(II)- i gvožđe(III)-sulfata, i na titraciju je
utrošeno 18,5 cm3 rastvora KMnO4 koncentracije 0,02 mol/dm3. Zatim je izvršena kvantitativna
redukcija tog rastvora, i na titraciju dobijenog rastvora utrošeno je 32,6 cm3 rastvora KMnO4 iste
koncentracije. Izračunajte koliko grama gvožđe(II)- i gvožđe(III)-sulfata sadrži 1 dm3 rastvora.

34. Uzorak od 2,0000 g oksalne kiseline rastvoren je u 300,0 cm3 rastvora. Za titrovanje 25,00 cm3 toga
rastvora potrošeno je 24,50 cm3 rastvora kalijum-permanganata čija je koncentracija 0,0213 mol/dm3.
Koliko procenata H2C2O4·2H2O se nalazi u uzorku?

35. Izračunati koncentraciju rastvora natrijum-tiosulfata ako je za titraciju joda oslobođenog iz kalijum-
jodida pomoću 0,0206 g kalijum-dihromata potrošeno 41,27 cm3 rastvora tiosulfata.

36. Uzorak je analiziran na sadržaj gvožđe(II)-oksida i gvožđe(III)-oksida. 0,500 g uzorka rastvoreno je u

hlorovodoničnoj kiselini, i posle redukcije Fe(III) titrovano je ukupno gvoždje, za šta je potrošeno 37,98
cm3 rastvora kalijum-permanganata koncentracije 0,020mol/dm3. Zatim je odmerena druga proba od
0,500 g uzorka i rastvorena u kiselini u inertnoj atmosferi (da se spreči oksidacija Fe 2+) i za titraciju
potrošeno 12,21 cm3 istog rastvora KMnO4. Izračunati masene udele FeO i Fe2O3 u uzorku.

37. Odmereno je 0,3300 g uzorka koji sadrži natrijum-nitrit i rastvoren 10,00 cm3 u destilovane vode. Za
titraciju 10,00 cm3 rastvora kalijum-permanganata, u koji je dodata sumporna kiselina i nakon
zagrevanja na 40⁰C koncentracije 0,0195 mol/dm3, utrošeno je 4,00 cm3 rastvora nitrita. Izračunati
maseni udeo natrijum-nitrita u ispitivanom uzorku.
 M.B. Rajković, I. Sredović Ignjatović 24
Pitanja i zadaci za kolokvijum II iz Analitičke hemije

PRIMER: Kolokvijum iz Analitičke hemije II

Ime i prezime:________________________ Grupa:_______________

Br. indeksa:______________ Br. radnog mesta:_______

Poeni

1. Taložni reagens za gravimetrijsko određivanje hlorid-jona je:

0,25
a) Pb(NO3)2 b) Hg2(NO3)2 c) NaNO3 d)AgNO3
2. Kvantitativno taloženje je ostvareno kada koncentracija jona u rastvoru nije veća od:
a) 1,010-6 b) 1,010-3 c) 1,010-2 d) 1,010-8 0,25

3. Koje su osnovne operacije u gravimetrijskoj analizi? 1

4. Napisati podelu hromatografskih metoda prema agregatnom stanju pokretne i nepokretne faze. 0,25
Koje su metode adsorpcione hromatografije - prema načinu izvođenja analize (tehnici rada)? 0,25
5. Koje opšte uslove treba da zadovolji neka reakcija da bi se koristila u volumetrijskoj analizi? 1
6. a) Zbog čega se skrob (indikator) dodaje pred kraj, a ne na početku titracije? 0,25
b) Šta se podrazumeva pod onečišćenjem taloga i koji su njegovi najčešći oblici? 0,5
c) Zašto se pri titraciji fosforne kiseline koriste samo dva indikatora, iako je ona trobazna 0,25
kiselina? Koji su to indikatori? 0,50
d) Koji joni i zašto ne smeju biti prisutni u rastvoru pri gravimetrijskom određivanju gvožđa?
7. Izračunati koncentraciju rastvora natrijum-tiosulfata, ako je za titraciju joda oslobođenog iz
kalijum-jodida pomoću 0,0206 g kalijum-dihromata, u kiseloj sredini, potrošeno 41,25 cm3 1
rastvora tiosulfata.
8. 1 dm3 smeše rastvora soli kalcijuma i nikla sadrži 29,355 mg nikla. Za direktnu
kompleksometrijsku titraciju 50,00 cm3 ovog rastvora uz idikator mureksid troši se 15,00 cm3 1,25
rastvora kompleksona III koncentracije 0,0101 mol/dm3. Koliko se miligrama kalcijuma nalazi u
1 dm3 tog rastvora, uzimajući u obzir da rastvor sadrži samo soli kalcijuma i nikla?
9. Analiziranoj supstanci, koja sadrži hlorid-jone dodato je 30,00 cm3 rastvora srebro-nitrata
koncentracije 0,1092 mol/dm3. Višak srebro-nitrata je istitrovan sa 0,60 cm3 rastvora amonijum-
tiocijanata koncentracije 0,1105 mol/dm3. Napisati hemijske jednačine reakcija koje se 1,25
odigravaju pri ovom određivanju i odrediti maseni udeo hloridn-jona, ako je masa analizirane
supstance 0,2154 g?
10. Odmereno je 0,3300 g tehničkog uzorka gvožđe(II)-oksida i rastvoreno u sumpornoj kiselini
(bez prisustva vazduha). Od pripremljenih 100,0 cm3 rastvora za analizu uzeto je 10,00 cm3 i
titrovano standardnim rastvorom kalijum-permanganata koncentracije 0,0200 mol/dm3, pri 1
čemu je utrošeno 4,00 cm3 tog standardnog rastvora. Izračunati maseni udeo (u %) gvožđe(II)-
oksida u uzorku.
11. Za određivanje sumpora u jednom uzorku uzeto je 10,00 g uzorka, koji je spaljen. Oslobođen
SO2 je sakupljen u rastvor i oksidovan do SO42- jona. Sulfat-jon je određen gravimetrijskom 1
metodom taloženja sa barijum-hloridom. Nakon filtriranja ispiranja i žarenja masa dobijenog
taloga bila je 0,3072 g. Izračunati maseni udeo (u %) sumpora u uzorku.
Podaci: Ar(K)=39,1; Ar(Cr)=52; Ar(O)=16; Ar(Ni)=58,70;
Ar(Ca)=40; Ar(Cl) = 35,5; Ar(Fe)=55,85; Ar(S)=32; Ar(Ba)=137,33 Predmetni nastavnik:
dr Ivana Sredović Ignjatović