Vežba 1.

1. Šta je senzitometrija?

Senzitometrija doslovno znači merenje osetljivosti.

2. Čime se bavi senzitometrija?

Senzitometrija se bavi merenjem osetljivosti fotografskih slojeva na svetlo, merenjem postojanosti fo-
tografskih materijala, određivanjem gradacije i opšte spektralne osetljivosti, merenjem zacrnjenja i uticaja
spoljašnjih faktora na rezultat razvijanja

3. Šta je denzitometar a šta denzitometrija?

Denzitometrija je deo senzitometrije koji se bavi određivanjem optičke gustine. tj zacrnjenja materijala kao što
su filmovi, fotoosetljivi papiri i štamparski otisci.
Denzitometar je uredjaj za merenje koji se koristi u denzitometriji.

4. Koji slojevi čine grafički film?

Grafički film čine:zaštitni sloj , fotoosetljivi sloj , osnovni(noseći)sloj i anti-halo sloj.

5. Od čega se sastoji noseći sloj grafičkog film?

Sastoji se od poliestera npr. triacetata.

6. Koju ulogu ima anti-halo sloj?

Anti-halo sloj ima funkciju da spreči refleksiju svetla koje prođe kroz fotoosetljivi sloj.

7. Šta se dobija ako se deo filma osvetli na različitim uzastopnim mestima različitom količinom svetlosti?

Nakon razvijanja na tim mestima će se dobiti različite količine elementarnog srebra.

8. Kako ljudsko oko vidi film nakon razvijanja na mestima gde se dobijaju različite količine elementarnog
srebra?

Ljudsko oko to vidi kao različita zacrnjenja.

9. Koje fotoosetljivo jedinjenje se najčešće koristi za stvaranje zacrnjenja?

Koristi se srebro-bromid (AgBr) zbog visoke osetljivosti na svetlost.

10. Na kojem mestu filma je intenzitet propuštene svetlosti najmanji?

Intenzitet propuštene svetlosti je najmanji na mestu sa najvećim zacrnjenjem.

11. Kako se definiše transparentnost ili prozirnost?

Definiše se kao odnos između intenziteta propuštenog svetla (It) i intanziteta upadnog svetla (Io).
It
T=
Io
12. Čega je funkcija zacrnjenje filma?

Zacrnjenje filma je funkcija propuštene svetlosti kroz film.

1
D=log
T
T-transparencija; D-zacrnjenje

13. Koji su osnovni delovi transmisionog denzitometra i kako on funkcioniše?

Transmisioni denzitometar meri film na osnovu propuštene svetlosti kroz film. Sastoji se od stabilnog izvora
svetla, mernog otvora gde se stavlja film koji se ispituje, fotoćelije koja prima propuštenu svetlost kroz deo filma
koji se meri i pretvara je u foto-struju merne skale.

14. Do čega može dovesti prekomerna vrednost zacrnjenja?

Prekomerna vrednost zacrnjenja može dovesti do smanjenja rezolucije.

15. Šta pokazuju izmerene vrednosti Dmin i Dmax?

Pokazuju da li je osvetljeni film pogodan za dalju grafičku obradu. Odnosno da li su transparentrni delovi dovoljno
transparentni, a zatamnjeni dovoljno tamni.

16. U kojem dijapazonu su vrednosti zacrnjenja (Dmin, Dmax) filma za pripremu ofset štampe a koji za
flekso štampu?

ofset štampa Dmin<0,07 Dmax>3,5

flekso štampa Dmin<0,05 Dmax>4,0

Vežba 2.

1. Šta je neophodno da se zadovolji tokom reprodukcije višetonskih slika?

Neophodno je da tonske vrednosti originala budu pravilno reprodukovane u štampi.

2. Da li je u ofsetnoj tehnici kao i u tehnici visoke štampe moguće menjati količinu sloja boje da bi dobili
različite tonske vrednosti?

Nije moguće menjati količinu sloja boje.

3. Kako se prvobitno vršilo rastriranje i koji raster je danas u upotrebi?

Ranije se formiranje rasterske strukture kod fotomehaničkih reprodukcija izvodilo uz pomoć tekstilnih
mrežica i staklenog raster-stakla sa ugraviranim linijama koje su simulirale rastersku mrežicu.
Danas je u upotrebi elektronski generisani raster čiji se oblik rasterske tačke razlikuje u zavisnosti od vrste
štampe i tonskog opsega.

4. Kako mogu biti rastrirani višetonski originali?

Višetonski originali mogu biti rastrirani rasterom sa distance ili kontaktnim rasterom.

5. Kojom teorijom je opisano formiranje rasterske strukture na filmu?

Opisano je teorijom Camere obscure, difrakcije i polusenke.

6. Kako se kod kontaktnog kopiranja formiraju željene rasterske tačke?

Kod kontaktnog kopiranja prethodno rastrirani film se postavlja direktno na original u uređaju za reprodukc- iju i
sa pravilnom količinom osvetljenja se formiraju željene rasterske tačke.

7. Šta je Tonska Vrednost- TV?

TV- tonska vrednost rasterskog polja je procenat zauzetosti određene površine rasterskom tačkom.

8. Kako se mogu iskazati rasterske tačke?

Mogu se iskazati na dva načina: kao procenat pokrivenosti površine i kao integralna gustina zacrnjenja.

9. Šta označava 20% tonska vrednost?

Označava takvu veličinu rasterskih tačaka da njihova površina zauzima 20% posmatrane površine.

10. Kako se definiše integralna gustina zacrnjenja?

Di=log
[ ]
S
S−S a

Di- integralna gustina zcrnjenja; S-

ukupna površina koja se meri;
Sa- pokrivena površina (zacrnjena).

11. Čime se meri integralna gustina zacrnjenja?

Meri se denzitometrom čiji prečnik mernog otvora iznosi 2.5 do 3.0mm, a uređaj se podešava na početnu
mernu poziciju na transparentnim delovima filma raster negativa ili pozitiva.

12. Šta se meri denzitometrom na transparentnim rasterskim filmovima?

Meri se minimalna vrednost opticke gustine Dmin.

13. Kako glasi izraz za određivanje intenziteta propuštene svetlosti?

Nece biti

14. Šta meri transparentni denzitometar?

Transparentni denzitometar kolicinu propustene svetlosti

15. Čijom formulom izmerenu vrednost integralnog zacrnjenja denzitometar preračunava u tonsku vrednost?

Murray/Davies-ovom formulom
16. Šta se potvrđuje merenjem tonske vrednosti TV?

Potvrđuje se da li je film korektno osvetljen i razvijen u rasterskim partijama.

(npr. da li je željeni procenat rastera od 50% posle osvetljavanja na osvetljivaču filma i hemijskoj obradi filma
zaista 50%)

Vežba 3.

1. Kakva je uloga filma u izradi štamparske forme?

On na sebi nosi elemnte slike i teksta (nosilac informacija).

2. Šta predstavlja jednobojni linijski original?

Predstavlja binarni podatak pošto su samo crni ili beli elementi slike prisutni. Sivi tonovi ne postoje, tako da nije
potrebna rasterska kopija.

3. Čime je definisan tonski opseg originalne slike i reprodukcije?

Tonski opseg originalne slike i reprodukcije je definisan početnom (minimalnom) i krajnjom (maksimalnom)
vrednošću optičke gustine na slici.

4. Kakav mora biti nosilac slike (štamparska forma) kod visoke i duboke štampe?

Štamparska forma- nosilac slike mora biti nečitljiva. (direktni postupak štampe)

5. Kada su pozitiv ili negativ film čitljivi sa strane emulzije?

Čitljivi su ako je postupak štampe direktan. (štamparska forma/podloga)

6. Kakav je potreban film za kopiranje na sito štamparsku formu?

Za kopiranje na sito štamparsku formu potreban je pozitiv film.

7. Kakav je radni tok od originala do štampe kod direktnog štamparskog procesa?

1.original 2.negativ film, kopirni sloj čitak 3.štamparska forma za visoku štampu necitka 4. štampani
otisak

8. Prikaži radni tok od originala do štampe kod indirektnog štamparskog procesa?

1.original 2.pozitiv ili negativ film, kopirni sloj nečitak 3.ofset ploča- kopirni sloj čitak 4.ofset guma, nečitko
5štampani otisak

9. Kod kog postupka su pozitiv ili negativ film čitljivi sa strane emulzije?

Kod postupka direktne štampe

10. Kod kog postupka su pozitiv ili negativ film nečitki sa strane emulzije?

Kod postupka indirektne štampe

11. Šta predstavlja reprodukciona kriva?

Reprodukciona kriva predstavlja zavisnost između zadatih i izmerenih tonskih vrednosti.

12. Koji filmovi su pogodni za izradu linijskih originala?

Veoma tvrdi filmovi, kao što su line filmovi obezbeđuju zahtevane uslove.

13. Šta podrazumeva podešavanje tonskog opsega?

Podešavanje tonskog opsega podrazumeva prenos detalja originala na reprodukciju sa minimalnim gubitkom tih
detalja.

14. Koja funkcija se bira na displeju pri početku podešavanja denzitometra za merenje optičke gustine nega-
tiv filma?

NEG DOT.

15. Na kakvom filmu se potpuno anulira merni instrument?

Na potpuno transparentnom filmu.

16. U kojem obliku se mogu predstaviti izmerene vrednosti na negativ filmu?

Mogu se predstaviti tabelarno i u obliku reprodukcione krive

Vežba 4.

1. Šta je postupak razvijanja?

To je proces pri kojem se latentna slika pretvara u vidljivu pomoću neke hemijske supstance.

2. Kakav je postupak razvijanja filma i koja se redukcija u nemu odigrava?

To je redukciono hemijski postupak pri čemu se srebro halogenid redukuje u elementarno srebro.

3. Koje supstance čine razvijač?

Razvijač čini: razvijačka supstanca (redukciono sredstvo),aktivator (ubrzava proces razvijanja),konzervans (smanjuje
efekte oksidacije),usporivač (sprečava pojavu zamućenja),voda (rastvara hemikalije koje sadrže razvijač i obezbeđuje
prodiranje razvijačke supstance u želatin fotografskog sloja sloja).

4. Kako se vrši podela prema hemijskom sastavu i vrsti filma koji se razvijaju?
Razvijači se mogu podeliti na lith, line, rapid access, hibridne i druge razvijače.

5. Na čemu je zasnovan Lith postupak razvijanja filma?

Zasnovan je na hidrohinonskim razvijačkim supstancama i kao takav omogućava dobijanje visokog kontras- ta
uz pojavu male gustine mrene. (zbog velike osetljivosti na oksidaciju i još nekih neželjenih efekata u toku
procesa razvijanja ovi razvijači nisu više u upotrebi)

6. Na čemu je zasnovan Line postupak razvijanja filma?

Zasnovan je na primeni metol-hidrohinonskih razvijača koji imaju mogućnost višestrukog povećanja osetlji-
vosti fotomaterijala u procesu razvijanja. Zbog svog hemijskog sastava imaju veću postojanost prema ok- sidaciji
uz pomoć kiseonika iz vazduha i zbog toga se i danas koriste u procesu grafičke proizvodnje.

7. Šta su Rapid Access razvijači i koja im je karakteristika primene?

Novija generacija line razvijača, obuhvataju sve razvijače koji postižu kratka vremena obrade fotografskog
materijala (dry to dry- od suvog do suvog za 90 do 120sec) pri radnoj temperaturi od 30 do 40°C.

8. Šta sadrže Rapid Access razvijači?

Sadrže fenidon kao katalizator, tako da razvijanje započinje istog momenta kada se osvetljeni fotomaterijal izloži
njegovom dejstvu.

9. Šta se dodaje emulziji Hard Dot filmova?

Dodaju se složeni molekuli tzv. nukleatori koji ubacuju eletrone u kristalnu rešetku srebrohalogenida, i to
samo u osvetljenim delovima emulzije.

10. Šta je meka tačka?

Proizvod osvetljavanja tonske vrednosti na rapid access filmovima. Nema ujednačenu gustinu preko cele
površine i može imati meku ivicu. Formira se generisanjem pomoću digitalnih osvetljivača filma.

11. Koja je razlika između tvrde i meke tačke?

Meka tačka nema ujednačenu gustinu preko cele površine i može imati meku ivicu, dok tvrda tačka ima
ujednačenu gustinu preko cele površine i ima oštre ivice.

12. Šta može eliminisati nejasno područje i proizvesti tvrdu tačku?

Kontakt ekspozicija na drugi film ili kopirni sloj štamparske forme

13. Da li se oreol oko meke tačke može kopirati na ploču?

Oreol oko meke tačke se zbog nedovoljnog zacrnjenja ne može iskopirati, pa će se tačka pri kopiranju na
ofset ploču smanjiti za ovu vrednost.
14. Na kakvom filmu se podesi početna merna pozicija instrumenta?

Na potpuno transparentnom filmu.

15. Šta je kalibracioni test?

To je uzorak (film) na kome se mere vrednosti u procentima na zadatim poljima.Sa njim se meri meka tacka.

16. Sa čime se porede izmereni rezultati “meke tačke”?

Izmereni rezultati “meke tačke” se porede sa rezultatima tvrde tačke. Zadatim vrednostima tvrde tačke.