See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/322644514

Pragmatistička koncepcija vaspitanja Džona Djuija

Article · January 2010

CITATIONS READS

2 3,831

1 author:

Vucina Zoric
University of Montenegro
26 PUBLICATIONS 35 CITATIONS

SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

Educational policy in socialist Montenegro View project

Teacher Education in Europe – History, Structure and Reform View project

All content following this page was uploaded by Vucina Zoric on 26 February 2018.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

Dr Vučina ZORIĆ Pregledni naučni rad
Filozofski fakultet PEDAGOGIJA
LXV, 3, 2010.
Nikšić UDK: 37.013,
371.4 Djui sistem

PRAGMATISTIČKA KONCEPCIJA VASPITANJA

DŽONA DJUIJA 1
Rezime: U ovom radu predstavljeni su ključni rezultati istraživanja usmerenog na anali-
zu pragmatističke koncepcije vaspitanja Džona Djuija, njenog porekla, osnove, suštine, kara-
kteristika i uticaja na razvoj pedagoške nauke i obrazovne prakse. Uz razmatranje značajnih
okolnosti i uticaja na Djuijevu misao, istražen je uticaj njegove koncepcije vaspitanja na razvoj
pedagoške teorije i unapređivanje vaspitno-obrazovne prakse. Pokazalo se da je Džon Djui
svojim pedagoškim idejama znatno uticao na svoje savremenike, na obrazovne reforme u
mnogim zemljama, teoriju i praksu svoga doba, a takođe i na današnju pedagošku misao.

Ključne reči: Džon Djui, pragmatistička pedagogija, istraživanje, instrumentalizam,

demokratija.

Džon Djui (John Dewey, 1859–1952), tvorac pragmatističke koncepcije vaspi-

tanja bio je važan filozofski, pedagoški i politički angažovan teoretičar, praktičar i re-
formator. Zahvaljujući njemu pragmatizam je postao utemeljena i razvijena filozofska i
pedagoška teorija, a on mu je dao najbolju osnovu i objašnjenje. Štaviše, pragmatizam
je u najvećoj meri zaslugom Djuija jedan od najznačajnijih, najuticajnijih i najintere-
santnijih pravaca u filozofiji i pedagogiji u prethodnom veku. Ipak, na našem
govornom području nije bilo temeljnih i sveobuhvatnih istraživanja posvećenih analizi
pragmatističke koncepcije vaspitanja Dž. Djuija i njenog uticaja.
U ovom radu predstavljeni su glavni nalazi istraživanja koje je imalo cilj da
objektivno prouči, utvrdi i analizira suštinu pragmatističke pedagogije (poreklo, osno-
ve, karakteristike, itd.), kao i uticaj pedagoških ideja Dž. Djuija na savremene konce-
pcije vaspitanja i obrazovanja i razvoj pedagoške teorije i prakse. Pretenzija je bila da

1
Rad predstavlja prilagođen tekst ekspozea prilikom odbrane istoimene doktorske disertacije na
Filozofskom fakultetu u Beogradu.
396 PEDAGOGIJA, 3/10
se obavi istraživanje teorijskog karaktera kao svestrano razmatranje Djuijevog peda-
goškog dela, ali i društvene i naučne klime u kojoj je nastalo. Dakle, namera nije bila
da se da prikaz ili zbirka celokupnog, pa ni samo pedagoškog dela Dž. Djuija, već da
se preispita i kritički razmotri pragmatistička pedagogija i njen značaj za razvoj
vaspitanja i obrazovanja, što bi doprinelo njenom dubljem i korektnijem razumevanju,
vrednovanju i, eventualno, daljem razvijanju.
Džon Djui je radio na univerzitetima u Mičigenu, Minesoti, Čikagu i
Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Dok je radio na Univerzitetu u Čikagu trudio se da
pedagogija postane poseban odsek. Nameravao je da ujedini ili barem što više zbliži
filozofiju, psihologiju i studije pedagogije (bio je rukovodilac sva tri odseka), jer se za-
lagao za multidisciplinarni pristup ljudskim delatnostima. Poslednjih godina XIX veka
Djuijeva dela počinju da reflektuju njegov razlaz sa sopstvenim neohegelovskim ideali-
stičkim pogledima i pomeranje ka novim filozofskim pozicijama, tj. pragmatizmu. Po-
sebno je važan rad Laboratorijske škole pri Univerzitetu u Čikagu (1896–1904) koju je
Djui osnovao i osmislio njen rad. U to vreme, Djuijevo pisanje o vaspitanju i obrazova-
nju, učinilo ga je prepoznatim i priznatim liderom u američkoj filozofiji obrazovanja.
Veoma su značajna iskustva Djuija za vreme boravaka u inostranstvu, a pose-
bno ona 1919. godine u Japanu i 1919–1921. u Kini, gde je bio predavač. Istraživao je
1924. godine obrazovanje u Turskoj, 1926. godine u Meksiku, a 1928. godine posetio
je škole u Sovjetskom Savezu. Bio je počasni predavač na brojnim značajnim univerzi-
tetima: Jejl, Edinburg, Stenford, itd., a na mnogima je dobio počasne doktorate (Nacio-
nalni Univerzitet u Pekingu, Parizu, Harvardu, Oslu, itd). Značajno je i to da je bio
predsednik i osnivač mnogih udruženja i organizacija (predsednik Američkog udruže-
nja za psihologiju, Američkog udruženja za filozofiju, Američkog udruženja univerzi-
tetskih profesora, Nacionalnog udruženja za obrazovanje, itd.). O značaju Djuijevog
dela posebno govori činjenica da je za njegovog života, 1935. godine, u SAD osnovano
Udruženje Džon Djui (John Dewey Society).
Dž. Djui je imao dva braka i devetoro dece (šestoro svoje i troje usvojene).
Neki interpretatori Djuijevog života i dela smatraju da je gubitak dva sina ostavio
značajne posledice – između ostalog, na njegovu čvršću naučnu fokusiranost na
sadašnjost, a ne na budućnost i još manje na činjenice, sećanja, nesreće, ali i na zado-
voljstva iz prošlosti.
Djuijev život i stvaralaštvo bili su impozantni. Živeo je devedeset i tri godine,
a javno delovao skoro sedamdeset godina (bibliografija njegovih radova započinje
1882. godine, a završava se 1950. godine). Preko 25 njegovih samostalnih knjiga, više
od 50 napisanih u saradnji sa drugima, oko 750 članaka, mnogobrojne prepiske, preda-
vanja i drugi objavljeni radovi, i danas imaju veliki uticaj na mnoge oblasti saznanja i
društvenog života. Pisao je za novine, književne, pedagoške, filozofske i naučne revije,
davao priloge za enciklopedije, rečnike i leksikone, pisao je o uvek društveno aktue-
lnim filozofskim, pedagoškim, psihološkim, političkim i religioznim temama.

Uticaji na Djuijevu filozofsku i pedagošku misao

Da bi se Djuijevo delo objektivno analiziralo, neophodno je imati u vidu najva-

žnije filozofe, pedagoge, psihologe, naučna usmerenja i društvene okolnosti koji su
dominantno i kontekstualno bitni za formiranje i oblikovanje njegove filozofske i peda-
goške misli. Ti uticaji su bili mnogostruki i višesmerni. Na Djuijevu misao značajno su

PEDAGOGIJA, 3/10 397

uticali Kant i Hegel, koji su obeležili rani period njegovog profesionalnog razvoja i pi-
sanja. Djuijev odnos sa savremenicima karakteriše međusobni uticaj i polemički karak-
ter, posebno sa Holom, Džemsom i Raselom. Nesumnjivo, najveći uticaj na formiranje
i razvoj Djuijeve filozofske misli imali su Pers i Džems. Od velikog značaja za Djuijev
pragmatizam bio je pozitivizam, a posebno njegova varijanta empiriokriticizam (vezan
za Ernsta Maha), učenjem o ekonomiji mišljenja, koje je Djui dopunio i razradio.
Darvinova teorija o evoluciji ostvarila je verovatno najvažniji uticaj na kreiranje
Djuijevog instrumentalističkog stanovišta.
Djuijeva supruga Elis i njihova deca bili su značajni za formiranje i razvoj
njegove koncepcije vaspitanja i obrazovanja, a posebno za rad Laboratorijske škole u
Čikagu. Važan uticaj na Djuijevu pedagošku koncepciju ostvarili su i Komenski, zala-
ganjem za direktno čulno saznavanje i obrazovanje i Pestaloci, stavom o učenju kroz
direktne čulne impresije. Lokovo poricanje urođenih ideja, isticanje njihovog porekla
iz iskustva i vrednosti praktičnom verifikacijom, uticalo je na Djuijevo filozofsko i
pedagoško promišljanje, koje je pritom naglasilo funkcionalnu i dinamičku stranu ideja
i iskustva. Iako postoje značajne razlike između Rusoovih i Djuijevih stavova, a
posebno o ulozi društva u obrazovanju, Rusoova okrenutost dečjem razvoju i iskustvu i
njegova vera u izvornu dobrotu ljudi vodila je ka pragmatističkoj pedagogiji koja je u
značajnoj meri u centar obrazovnog procesa postavila dete, tj. učenika. Sam Djui je
isticao uticaj Frebelovih ideja na njegovu pedagošku koncepciju, a između njihovih
stavova postoje mnogobrojne sličnosti. Značajan je i uticaj Herbartovog učenja o inte-
resima, iako ih je Djui drugačije objašnjavao.
Kada su u pitanju uticaji okolnosti u kojima je nastala Djuijeva pedagoška
koncepcija pokazalo se da su SAD na kraju XIX veka imale veoma povoljne uslove za
pojavu i razvoj filozofije koja je mogla ići u susret neprestanim kritičkim zahtevima
ljudi za pomirenje nesklada misli i interesa koji su veoma opterećivali reformu u
oblasti obrazovanja i nastanak pragmatističke pedagogije.
Dakle, Djuijeva koncepcija vaspitanja i obrazovanja bila je pod mnogobrojnim
uticajima koji nisu zanemarljivi u analizi njene originalnosti, suštine i vrednosti.

Filozofske osnove pragmatističke pedagogije

Djuijeva filozofska misao je izvor njegove koncepcije vaspitanja i obrazova-

nja. Suština njegove filozofije je u instrumentalističkom i eksperimentalističkom izrazu
pragmatizma, kritici tradicionalnog pojma istine i razumevanju logike kao teorije istra-
živanja.
Osnovu Djuijeve filozofije predstavlja instrumentalizam koji se temelji na
stavu da se ideje i teorije proveravaju u radu sa željenim posledicama u praksi, te stoga
imaju instrumentalnu vrednost. Video je iskustvo kao nešto, pre svega, društvenog
karaktera, a pridavao važnost eksperimentisanju ne samo kao metodi u naučnom istra-
živanju, već primarno kao načinu ljudske angažovanosti u odnosu na svet koji nas
okružuje, tj. shvatao ga je kao opštu metodologiju društvene prakse, pri čemu mu ne
pridaje apsolutnu važnost kao osnovi celokupnog ljudskog delovanja i stvaralaštva.
Djuijeva usmerenost ka društvenim delatnostima i obrazovanju dala je njego-
voj filozofiji u značajnoj meri praktičnu orijentaciju:

398 PEDAGOGIJA, 3/10

 - filozofija mora da se bavi praktičnim i svakodnevnim ljudskim problemima u
promenljivom i nesigurnom svetu, te i sama da se menja, bude podvrgnuta
iskustvu, kritična, ali i samokritična;
- to je viđenje obnove sveta i života i rekonstrukcije filozofije, koju zasniva u
oblasti teorije saznanja;
- tako ona može postati egzaktna nauka koja omogućava ostvarenje realnih
ljudskih težnji i put ka istraživanju istine.

Suština Djuijeve kritike tradicionalnog pojma istine je u traganju za izvesnošću

insistiranjem na praktičnoj umešnosti i verifikaciji. Video je logiku kao ekonomiju
mišljenja, nazivajući je teorijom istraživanja, a opisujući kao empirijsku, dinamičku i
eksperimentalnu nauku. Naime, u skladu sa svojim stavovima, kao glavni pojam logike
i teorije saznanja stavlja umesto istine – istraživanje.
Djuijeva odredba iskustva kao procesa interakcije organizma i okoline, veoma
je bliska njegovom shvatanju istraživanja, kao planskog i sistemskog korišćenja oruđa i
instrumenata za predviđanje budućnosti. Smatrao je da je mišljenje uključeno u čulno
opažanje tako da iskustvo daje ne samo elemente saznanja, već i principe povezivanja
tih elemenata, što je veoma značajno stanovište za njegovu koncepciju vaspitanja i
obrazovanja.
Djui je svoja filozofska shvatanja života i sveta preneo u pedagogiju. Smatrao
je da je pedagoško iskustvo temelj ispitivanja i provere za naučne i filozofske ideje
(poput laboratorije), te time govori i o uticaju filozofske teorije na promene u praksi
vaspitnog delovanja. Bez jasnog i suštinskog razumevanja Djuijeve filozofije nije
moguće analizirati i interpretirati ni njegovu pedagogiju, niti procenjivati njen uticaj.

Sociološko-političke osnove pragmatističke pedagogije

Djuijeva usmerenost na probleme društva, političkog života i morala, upućuje

na značaj tretiranja tih pitanja u kontekstu istraživanja pragmatističke koncepcije vaspi-
tanja i obrazovanja. Najvažniji segmenti tih pitanja su stavovi o povezanosti vaspitanja,
rekonstrukcije i progresa društva, političkog i obrazovnog (neo)liberalizma, o odnosu
pragmatističke pedagogije i demokratije kao temeljnog pitanja i karakteristike društva,
ne samo političkog uređenja, već i socijalnog i ličnog ideala i principa vaspitanja i
obrazovanja.
Za Djuija, zadatak filozofije je u suštini socijalno-pedagoški, tj. ona može i
treba da služi izgradnji boljeg čoveka i pravednijeg demokratskog društvenog uređenja.
Uloga reforme obrazovanja u razvoju društva i demokratije u Djuijevoj misli je od
fundamentalne važnosti, te je njihov uticaj posmatran kao uzajaman, a razvoj postepen.
Iako su Djuijevi stavovi o rekonstrukciji društva i uloge obrazovanja bili možda isuviše
optimistički, njegove ideje su bile veoma značajne i inspirativne za mnoga društva i
pedagoške koncepcije. U analizi Djuijeve pedagoške misli veoma važan je njegov kri-
tički odnos prema individualizmu klasične liberalne tradicije. Društvo je video kao
skladni demokratski organizam, čiji se članovi uz slobodu, toleranciju, empatiju, akti-
vnost i ravnopravnost povezuju zajedničkim ciljevima, interesima i idealima. Djuijevo
viđenje demokratskog ideala vaspitanja i obrazovanja sastoji se u participiranju i istra-
živanju, što je nužno da bismo svakom pojedincu pružili stvarnu slobodu i praktično

PEDAGOGIJA, 3/10 399

razumevanje svojih posebnih interesa i potreba, za razliku od autoritarne škole koju
obeležava pasivnost i transmisija.
Djui je razmatrao probleme i izazove svoga vremena javno istupajući u odbra-
nu demokratskih vrednosti i obrazovanja oslobođenog od aktuelne politike, ideologije i
nacionalizma (npr. kritički odnos prema obrazovanju i postupcima Nemačke države i
Hegelovih ideja u kontekstu istorijskih dešavanja u Evropi s početka XX veka, ideolo-
ško-političkim i religijsko-nacionalnim izazovima s kojima se suočavala Turska u po-
kušaju da reformiše obrazovanje i školski sistem, te odbacivanju utopističkog koncepta
društvenog progresa). Ipak, Djuijeve ideje, iako podsticajne, bile su u značajnom stepe-
nu uopštene, a u nekim slučajevima i nerealne. Djui nije ponudio dovoljno konkretnih
predloga promena koji bi upravljanje učinili više osetljivim za interese javnosti, a imao
je malo reči o tome koje su metode političkog upravljanja najbolje.

Psihološke osnove pragmatističke pedagogije

Djuijeva obnova i postavke filozofije i pedagogije imaju korene u njegovom

poimanju eksperimentalne psihologije, te su stoga važna pitanja instrumentalističke
psihologije uma, funkcionalističke psihologije i pedagogije, odnosa saznanja i jezika,
konstruktivističke teorije i obrazovnog procesa, prirode i iskustva, navike, interesa, itd.
Uvek je naglašavao važnost psihologije za filozofiju, pedagogiju i generalno proces i
teoriju saznanja, te imao ambiciju nove udruženosti psihologije sa filozofijom, što je u
velikoj meri usmeravalo razvoj njegove pedagoške misli.
Djuijeva instrumentalistička psihologija uma zasniva se na stavu da su um i
znanje instrumenti za čovekovo odnošenje prema situacijama u životu, tj. da iskustvo
vodi ka znanju i da znanje rezultira iz osećanja potreba. Ona je takođe nazivana i
eksperimentalizmom, pošto individua eksperimentiše sa načinima delanja u pokušaji-
ma da nađe ono koje je uspešno. Samim tim proces obrazovanja mora biti zasnovan i
koncipiran na osnovi koja je najbliža životu i svakodnevnim problemskim situacijama.
Djuijeva koncepcija vaspitanja i obrazovanja je u bliskoj vezi sa funkcionali-
stičkom psihologijom koja mentalne procese smatra funkcijama ili operacijama organi-
zma u procesu prilagođavanja, odnosno modifikacije u odnosu na okolinu. Djui je
razmatrao jezik kao sredstvo mišljenja i u sklopu procesa saznavanja. U analizi jezika
isticao je važnost fizičkih objekata, jer bi u suprotnom imali poučavanje, a ne učenje,
kopiju, a ne kreaciju, preuzimanje, a ne istraživanje, što je bio izraz Djuijevog
kritičkog odnosa prema verbalizmu u školama.
Verovanje da se istina zasniva na predviđanju posledica vodilo je Djuija ka
ideji da je istina ono što funkcioniše. Po njemu, znanje nije nešto što mi otkrivamo, već
nešto što konstruišemo, a ako je funkcionalno, onda je ono i istinito. Stoga, interakcija
sa svetom unutar specifičnog socio-kulturnog konteksta, uz prethodna iskustva i
znanja, dovodi do procesa učenja na osnovu lične konstrukcije i rekonstrukcije znanja.
Proučavanje ličnosti bilo je veoma značajno za Djuija i pragmatističku
koncepciju vaspitanja i obrazovanja, a unutar nje i njegovo viđenje navike, koje se
pokazalo važnim za problemske situacije, metodu i nastavu. Veoma je značajno i
Djuijevo shvatanje impulsa i razmatranje mogućnosti i načina uticanja na njih. Naime,
impulsi su za Djuija, kao i sa njima povezane navike, veoma bitni za proces obrazova-
nja. Prepoznao je važnost stresa kao moguće posledice društvene interakcije, značajne

400 PEDAGOGIJA, 3/10

u procesu razvoja ličnosti i navika. Po Djuiju, voljna aktivnost je osnova svesti i sušti-
na ličnosti, a interesovanja učenika veoma bitna u procesu obrazovanja.

Osnovna obeležja i suština pragmatističke pedagogije

Neizostavni segment Djuijeve koncepcije vaspitanja i obrazovanja, koji odra-

žava njenu suštinu, jeste njegov odnos prema tradicionalnom i progresivističkom obra-
zovanju, shvatanje nove škole, osnovne karakteristike i obeležja rada Laboratorijske
škole, njegovo određenje cilja vaspitanja i obrazovanja, saznanja kroz iskustvo, učenja
kroz istraživanje procesa obrazovanja, odnosa i uloga nastavnika i učenika, sadržaja i
metoda u obrazovanju, moralnih principa, umetnosti i religije u vaspitanju i obrazova-
nju, formalnog i informalnog obrazovanja, itd.
Djuijeva pedagogija imala je kritički odnos prema tradicionalnom konceptu
obrazovanja, ali i u odnosu na mnoge ideje progresivističkog pokreta. Njegovo viđenje
nove uloge škole je veći stepen uvažavanja dečje psihologije, individualnih razlika,
snažnija koordinacija psiholoških i socijalnih faktora, socijalizacija, sklad sa značajnim
promenama savremenog društvenog života i principima demokratije, veća dostupnost,
značajnija uloga učenika u obrazovnom procesu, razvoj kritičkog mišljenja, eksperi-
mentalna i problemska metoda rada, nove uloge nastavnika, korelacija nastavnih
predmeta, povezivanje sa zajednicom i životom izvan škole, itd. Pragmatističko viđe-
nje nastave radikalno prepravlja tradicionalni odnos nastavnik – učenik. U ostvarenju
tih težnji Djuijev rad u Laboratorijskoj školi, koji je bio zasnovan na praktičnim zani-
manjima, istraživačkom i konkretnom radu i iskustvu dece, bio je od velike važnosti.
Kurikulum Laboratorijske škole bio je oslobođen religijskih sadržaja, eksperi-
mentalan, korelativan, fleksibilan i adaptibilan u odnosu na svakodnevne potrebe, inte-
resovanja i mogućnosti dece, a ipak je na mnoge načine bio veoma strukturiran. Po
Djuiju, iako bi u velikoj meri dete trebalo da bude u centru obrazovnog procesa,
aktivno učenje ne bi trebalo da bude zasnovano na dečjim nekontrolisanim impulsima i
nasumičnim težnjama. Umesto toga, Djui sugeriše da najvredniji obrazovni rezultati
najčešće dolaze kroz usmeravanje i organizovane postupke. Za pragmatističku kon-
cepciju vaspitanja i obrazovanja uslovi uspešnog učenja su problematizacija nastavnog
materijala, aktivnost deteta i povezanost učenja sa njegovim životom, igrom i radom.
Za Djuija, cilj vaspitanja i obrazovanja je razvoj, tj. povećavanje kapaciteta da
se uči iz iskustva i usmeravaju buduća iskustva na smislene načine, kao skup kratko-
ročnih, neposrednih i trenutnih posebnih ciljeva koji su samo instrumenti u ostvariva-
nju opšteg cilja, a to je osposobljavanje za samoobrazovanje i kontinuirani razvoj
tokom čitavog života. Po Djuiju, obrazovanje je bitno moralni poduhvat, a njegovo vi-
đenje je organsko i fokusirano na praksu u kontekstu. Instrumentalnu prirodu i funkciju
umetnosti Djui uklapa u koncepciju razvoja čoveka, tj. cilja vaspitanja i obrazovanja.
Djuijeva pedagoška koncepcija je razvojna, kompleksna, sveobuhvatna, tretira
gotovo sva najvažnija pitanja vaspitanja i obrazovanja i proizilazi iz njegovih
filozofskih, psiholoških i sociološko-političkih ideja.

Uticaj pragmatističke pedagogije na pedagošku teoriju i praksu

Značaj Djuijeve koncepcije vaspitanja i obrazovanja može se prikazati kroz

njen uticaj na američku pedagogiju i školstvo i uopšte na razvoj pedagogije kao nauke i

PEDAGOGIJA, 3/10 401

kroz direktan i indirektan uticaj na reforme obrazovanja u mnogim zemljama, a
posebno kroz Djuijeve posete Japanu, Kini, Turskoj, Meksiku i Sovjetskom Savezu, ali
i preko mnogobrojnih prevoda njegovih dela, analize i kritike njegove misli.
Pragmatistička koncepcija vaspitanja i obrazovanja ostvarila je direktan uticaj
na američku pedagogiju i školstvo u prvoj polovini XX veka, ali je bitno i to da su se
ideje slične Djuijevim pojavljivale gotovo istovremeno i u drugim državama. Može se
govoriti i o delimičnom i indirektnom uticaju i razradi Djuijevih ideja preko mnogih
njemu srodnih i direktno inspirisanih pedagoških koncepcija.
Djui je imao najviše sledbenika u progresivističkom pokretu, u čijim se stavo-
vima ogleda uticaj njegovih ideja, iako su ih oni umnogome »iskrivili«, pa čak i doveli
do ekstrema. Pritom, Djui je imao reči hvale i ostvario je veliki uticaj na Kvins sistem
obrazovanja Frensisa Parkera, ali i Geri plan Vilijama Virta. Djuijeve ideje su bile
važne za koncepciju rada škole Mariete Džonson (Fairshope school) i kreiranje Dalton
plana Helen Perkherst. Njegove zamisli bile su fundamentalne za Kilpatrikovu varija-
ntu Metode projekata, za Čarlsa Ričardsa koji ih je primenio i razvijao u svojoj školi
(Manual Training school) na Učiteljskom koledžu Kolumbija Univerziteta u Njujorku.
Kao dokazi Djuijevog uticaja i značaja mogu se navesti i Vošborn plan,
Kuzineov metod, Jena plan, Dekrolijev metod, Sistem Frenea, ideje Montesorijeve,
Keršenštajnera, Pijažea, Klapareda, Dotrana, kritike rekonstruktivista i esencijalista,
itd. Iako neki od navedenih poduhvata nisu imali značajniju i trajniju primenu u praksi,
neki od njih su postali važni za razvoj modernih pedagoških koncepcija i nauke, a
pritom bili i bitni reprezenti razrađivanja pragmatističke pedagogije.
Prvo značajnije Djuijevo putovanje u inostranstvo, koje govori o njegovoj
reputaciji i uticaju, bilo je u Japan. Djuijev uticaj na tamošnju obrazovnu misao bio je
kontinuiran od njegove posete 1919. godine, a dostigao je vrhunac tokom amerikaniza-
cije japanskog obrazovanja posle Drugog svetskog rata. Ipak, Djuijev kratki predavački
boravak u Japanu nije ostvario konkretan uticaj, već su njegove ideje kroz dela u godi-
nama nakon ove posete bile značajne za japansku filozofsku i pedagošku teoriju i
praksu.
Posle Djuijeve posete pragmatistička filozofija obrazovanja postala je veoma
bitna u Kini, iako zbog političkih okolnosti njen uticaj tokom Djuijevog boravka nije
mogao biti u značajnoj meri ostvaren. Ipak, bilo je određenih promena zahvaljujući i
Djuijevom uticaju. I danas postoji interesovanje za Djuijevu misao, njenu reafirmaciju
i važnost za pedagogiju i društvo u Kini, o čemu svedoče brojne knjige i disertacije
kineskih autora koje su novijeg datuma.
Verovatno najvažnije iskustvo u vezi sa Djuijevim putovanjima i uticaj koji je
ostvario jeste njegov boravak i bavljenje reformom obrazovanja u Turskoj. Ipak,
implementacija njegovih ideja je velikim delom morala da pričeka rešavanje drugih
esencijalnih problema, prevashodno ekonomskih. Može se zaključiti da niko od stranih
autora nije za tako kratko vreme pomogao razvoju obrazovanja u Turskoj kao Džon
Djui.
Djuijev boravak u Meksiku u svojstvu predavača i savetnika vlade bio je
uticajan, a bitno je i to da su njegove ideje u Meksiku već bile poznate i primenjivane u
školama, preko prevoda knjiga i rada njegovih bivših studenata.
Djuijev boravak u Sovjetskom Savezu kao analitičara školskog sistema bio je
za njega pozitivno iskustvo. Takođe, važno je istaći da su njegova dela bila prevođena,

402 PEDAGOGIJA, 3/10

u ranim godinama sovjetske obrazovne reforme, da su vremenom modifikovana i
usklađivana sa aktuelnom ideologijom, pa kasnije i potpuno odbacivana i osuđivana.
Iako su neki minimalizovali Djuijevu ulogu u reformi škole, uticaj i reputacija
zasnovani na brojnim prevodima njegovih dela i diskusija o njima, karakteristični su za
gotovo sve zemlje u svetu. Njegov pedagoški uticaj je širen i uz pomoć hiljada stude-
nata iz stranih država koji su studirali kod njega ili na brojnim američkim univerziteti-
ma na kojima je Djuijeva misao bila proučavana i koji su po povratku u svoje države
postajali lideri u ministarstvima i na univerzitetima.

Značaj Djuijevog pedagoškog dela za razvoj pedagoške teorije i unapređivanje

vaspitne prakse

Značaj Djuijevog pedagoškog dela za razvoj pedagoške teorije i unapređivanje

vaspitne prakse može se sagledati procenom aktuelne vrednosti pragmatističke pedago-
gije i analizom pitanja mnogobrojnih simplifikacija Djuijeve koncepcije vaspitanja i
obrazovanja, njene originalnosti i ograničenja, te važnosti i perspektive, tj. tendencija u
reformi školstva i prisutnosti Djuijevih ideja u njima.
Djuijeva pedagoška koncepcija je od samog početka imala mnogo sledbenika,
ali i značajan broj neistomišljenika, od konstruktivnih kritičara, preko onih koji su je
neopravdano potcenjivali, klevetali i izvrtali do najbrutalnijih vulgarizacija. Kao pri-
meri pojednostavljenja pragmatističke pedagogije mogu se navesti pojedini stavovi
Progresivističkog pokreta, Pokreta o životnom prilagođavanju, Bertnarda Rasela,
marksističkih kritičara, itd. Dodatni problem je to što je Djui mislilac koga je relativno
lako pogrešno interpretirati. Taj problem je izazvan evolucijom njegove misli i
značajno teškim i amorfnim izrazom Djuijevih dela. Još jedan od razloga je bio i taj što
njegove zamisli nisu nikad kompletno, dosledno i kontinuirano sprovođene da bi se o
njima mogao izreći objektivan sud.
Djuijeva koncepcija vaspitanja i obrazovanja u nekim elementima nije origi-
nalna, ali je kao celoviti pristup u velikoj meri posebna, dorečena i uticajna. Njegova
pedagoška koncepcija sadrži značajan broj ograničenja, kojih je i sam bio svestan, a
pritom su mnogobrojni pokušaji njene primene sadržavali u velikoj meri dozu
nerazumevanja i pojednostavljivanja. Djuijevu filozofiju i pedagogiju valja shvatati i
analizirati kao viziju koja se mora proveriti, a ne kao gotov sistem procedura i ponuđe-
nih rešenja.
Pod uticajem Djuijeve pedagogije u velikoj meri su koncipirani Reggio Emilia
pristup, programi High/Scope i Step by step, obrazovne aktivnosti u Challenger Middle
School u Kolorado Springsu, na University Heights Alternative School u Bronksu, kroz
Projekat Avanturističkog eksperimentalnog obrazovanja, kursevi koje su kreirali
studenti na univerzitetima Stenford i Berkli, škola Irene Hol (Discovery Charter
School of Newark) u Nju Džersiju, Akademija Džon Djui u Masačusetsu, itd.
O značaju i uticaju Djuijevog dela govori rad Udruženja Džon Djui u
Njujorku, Italijanske fondacije Džon Djui, Evropskog pragmatističkog foruma, a
posebno rad Centra za proučavanje Djuija pri Univerzitetu u Južnom Ilinoisu, koji
danas u svetu predstavlja glavno mesto i izvor razumevanja Djuijeve misli, sa svojim
ekspoziturama u Nemačkoj, Mađarskoj, Japanu i Kini. Djuijeva teorija i praksa je
ponovo značajno razmatrana, uzdignuta i afirmisana i kroz svoju filozofiju pragmati-
zma u radovima Putnamove, Apela, Eka i Habermasa, ali i pedagogiju kroz dela

PEDAGOGIJA, 3/10 403

Kombsa, Rodžersa, Bramelda i drugih. Važnost Djuijeve pedagoške koncepcije
moguće je pratiti i kroz analizu internet sajtova posvećenih njegovim sledbenicima, ali
i kritičarima. Ti internet sajtovi su jedan od izvora informacija o Djuiju i savremenim
proučavanjima i primenama njegovih ideja, što je evidentan dokaz njegove aktuelnosti
i povezanosti sa temama sadašnjice.

Zaključna razmatranja

Glavne teškoće sa kojima se suočava svaki analitičar Djuijeve koncepcije

vaspitanja i obrazovanja su mnogobrojnost, tj. obimnost njegovih dela, kompleksnost i
nesistematičnost njegove pisane reči, mali broj dela prevedenih na naš jezik, mali broj
analitičkih radova na našem govornom području, pri čemu su gotovo svi fragmentarni,
ideološki obojeni ili simplifikacije pragmatističke pedagogije, veliki broj radova (knji-
ga, članaka, disertacija, i sl.) na stranim jezicima koji se uglavnom bave pojedinim
aspektima Djuijeve misli, njenim uticajem i značajem, te činjenica da je Djuijeva
pedagoška koncepcija pretrpela mnoga površna, preoštra i vulgarizovana tumačenja i
interpretacije.
Proučavanje i vrednovanje pragmatističke pedagogije nije moguće bez dubo-
kog uvida u njene osnove, a to je Djuijeva filozofska, psihološka i sociološko-politička
misao. Dakle, mnogi segmenti njegove misli i delatnosti, uz objektivan opšti pristup,
zaslužuju dodatnu fokusiranost na određene elemente, tj. posebna pitanja ili probleme
njegove pedagogije, filozofije, psihologije i sociološko-političke misli, sve u cilju
preciznije i kvalitetnije analize, razumevanja, vrednovanja, procene uticaja i
eventualno daljeg razvijanja pragmatističke koncepcije vaspitanja i obrazovanja.
Iako je Djuijeva pedagoška koncepcija bila pod mnogobrojnim uticajima koji
nisu zanemarljivi prilikom analize njene originalnosti, suštine i vrednosti, ona celovito
predstavlja novi pristup u filozofiji vaspitanja. Uz sva njena ograničenja, valja je shva-
tati, analizirati i vrednovati kao razvojnu, kontekstualnu i eksperimetalnu, a ne kao zbir
konačnih odgovora i postupaka kojih se moramo pridržavati u procesu vaspitanja i
obrazovanja.
Pragmatistička pedagogija je jedan od najznačajnijih pravaca u razvoju peda-
gogije XX veka, bila je, a i danas je, značajna kako za istoriju i savremenu pedagogiju,
tako i za budući razvoj pedagogije. Džon Djui je svojim pedagoškim idejama znatno
uticao na svoje savremenike, obrazovne reforme u mnogim zemljama, teoriju i praksu
svoga doba, a takođe i na današnju pedagošku misao. Njegova vera u društveni
progres, poziv ka objektivnoj i kritičkoj proceni stvarnosti, briga o razvoju aktivnog i
kreativnog mišljenja dece odgovaraju današnjim zahtevima i sve više su u funkciji
obrazovnih potreba savremenog čoveka i društva. Djuijevi pogledi i dalje imaju veliki
uticaj na dizajniranje inovativnih pristupa u formalnom obrazovanju, kao i u
neformalnom, informalnom, odnosno permanentnom obrazovanju.

Literatura:

1. Brooks, J. G. & Brooks, M. G. (1993): In search of understanding: The case for constructivis
classrooms, Alexandria: Association for Supervision and Curriculum Development;
2. Burke, T., Hester, D. M. & Talisse, B.R. (ed.) (2002): Deweys logical Theory, Neshville: Van-
derbilt University press;
3. Good, J. (2006): Philosophy of John Dewey, Lanham: Rowman and Littlefield;

404 PEDAGOGIJA, 3/10

 4. Hickman, L.A. (ed.) (2005): The Correspondence of John Dewey, 3 volumes, Carbondale: Sout-
hern Illinois University Press;
5. Levine, B. (ed.) (1996): Works about John Dewey 1886–1995, Carbondale: Southern Illinois
University Press.

***

PRAGMATIC CONCEPT OF PEDAGOGICAL WORK OF JOHN DEWEY

Summary: In this paper, we presented key results of the research directed to the
analysis of pragmatic concept of pedagogical work of John Dewey, its origin, basis, essence,
characteristics and influence on the development of pedagogical science and educational
praxis. Discussing significant circumstances and influence on Dew’s work we researched his
concept of education on development of pedagogical theory and improvement of educational
praxis. It has been shown that John Dew with his pedagogical ideas significantly influenced his
contemporaries, educational reforms in many countries, theory and praxis of his epoch as well
as contemporary pedagogical thought.

Key words: John Dewey, pragmatic pedagogy, research, instrumentalism, democracy.

***

PRAGMATISTI^ESKA} KONCEPCI} OBRAZOVANI} D@ONA DXYI

Резюме: V nasto]\ej rabote predstavlenw osnovnwe rezulxtatw issledovanij,

napravlennwh na analiz pragmatisti~eskoj koncepcii obrazovani] D`ona Dxyi, ee
proisho`deni], osnov, suti, harakteristik, kak i vli]ni] na razvitie pedagogiki kak nauki
i obrazovatelxnoj praktiki.
Proveden analiz vli]ni] ego koncepcii obrazovani] na razvitie pedagogi~eskoj teorii i
sover[enstvovanie obrazovatelxnoj praktiki, s u~etem obsto]telxstv i zna~itelxnogo ih
vli]ni] na mwslx Dxyi. Okazwvaets], ~to pedagogi~eskie idei D`ona Dxyi imeli
zna~itelxnoe vli]nie na ego sovremennikov, reformw v oblasti obrazovani] vo mnogih
stranah, teoriy i praktiku <togo vremeni a tak`e na teku\uy pedagogi~eskuy mwslx.

Кly~evwe slova: D`on Dxyi, pragmatisti~eska] pedagogika, issledovanie, instru-

mentalizm, demokrati].

PEDAGOGIJA, 3/10 405

View publication stats