Klett Srpski Jezik 3 GIMN Dnevne Pripreme Maj

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 151 и 152
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: Трећи

Наставник: Датум одржавања:
Наставна Језик
тема/област:
Наставна јединица: Фразеологизми и фразеологија
Тип часа: обрада
Циљ часа: Обнављање и проширивање знања о фразеологији

Ученик ће бити у стању да:
− препозна фразеологизам;
Очекивани исходи
− дефинише фразеологизам као део фразеологије;
на крају часа:
− разуме раслојеност фразеологизама;
− успешно уради задатке из Граматике.
Наставне методе: дијалошка
Наставна средства: Граматика

Облици рада: Фронтални, групни
компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
Међупредметне
подацима и информацијама; решавање проблема; сарадња;
компетенције:
естетичка компетенција
Међупредметно
Страни језик
повезивање:
Кључни појмови: Фразе, фразеологизми, фразеологија, фразеолошки речник, клише
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа ( 15 минута)
− Најављује наставну јединицу и циљ − Пажљиво прате излагање;
часа. − дискутују на тему решења домаћег
− Дискутује о решењима домаћег задатка;
задатка. − постављају питања;
− Записује активност ученика у − записују одговоре у облику бележака.
педагошку свеску / електронски
дневник.
Главни део часа (70 минута)
− Даје задатак да све фразеологизме који − Активно слушају наставника;
су објашњени у домаћем задатку − учествују у дискусијама везаним за
поделе на две категорије: учење;
1
o разговорна фразеологија − преузимају одговорност за сопствени
o књижевна фразеологија напредак у учењу;
− Дискутује са ученицима о пореклу − деле фразеологизме на две категорије:
књижевних фразеологизама и
важности читања као начина да се o разговорна фразеологија: с неба па у
усаврши општа култура али и обогати ребра, богу иза леђа, млатити празну
речник. сламу, пропасти у земљу, доливати уље
− Дели ученике на групе по четворо. на ватру
− Даје задатке из Граматике на стр. o књижевна фразеологија: Пирова победа,
94−98, за рад на часу. кисело грожђе, Пандорина кутија, бити
− Усмерава и подстиче ученике да на између Сциле и Харибде, прећи Рубикон
нивоу групе тачно ураде задатке. − записују у своју свеску забелешке;
− Образлаже решења и разрешава − постављају питања;
недоумице. − прате инструкције наставника.
Завршни део часа (5 минута)

− Најбоље ученике награђује у − Одговарају на питања наставника;
електронском дневнику оценом за − прате инструкције наставника за
активност. припрему следећег часа.
Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

остварености исхода: − успешно и тачно решени задаци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?
2
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 153
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: трећи
Наставна Књижевност
Наставна јединица: Орхан Памук, Зовем се Црвено
Упознавање ученика са романескним стваралаштвом Орхана
Циљ часа:
Памука.
− уочи кључне моменте из живота и старалаштва Орхана
Памука;
Очекивани исходи − тумачи лик Црног;
на крају часа: − открије шта је заједничко Андрићу и Памуку;
− открије и образложи модерна стилска својства и инвентивне
стваралачке поступке;
− тумачи мотив црвене боје.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстовна
Наставна средства: Читанка, табла, креда

Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
Међупредметне компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
компетенције: подацима и информацијама, естетичка компетенција
Међупредметно Историја, Географија, Музичка култура, Ликовна култура,
повезивање: Верска настава, Грађанско васпитање
Орхан Памук, роман, савремена књижевност, 16. век,
Кључни појмови:
калиграфи, минијатура, Истанбул
Уводни део часа (5 минута)

− Уводи ученике у тему истичући циљ часа. − Учествују у разговору;
− Обавештава ученике о циљевима и − износе утиске о роману;
исходима. − активно одговарају на питања.
− Упознаје ученике са животом и
стваралаштвом Орхана Памука:
Орхан Памук (1952) турски је

приповедач, драматург, академик.
Добитник је Нобелове награде за
3
књижевност (2006) и Награде за мир
(2005). Његова дела су преведена на
шездесет језика и продата у преко
једанаест милиона примерака, што га чини
најпродаванијим турским писцем. Стална
преокупација Памукових дела је питање
губитка идентитета, односно
идентитетски конфликт изазван разликама
западних и источних вредности.
Најпознатија дела: Црна књига (1990),
Зовем се Црвено (1998), Снег (2002), Бела
тврђава (1985), Музеј невиности (2008).
Живи и ради у Америци, где предаје
писање и компаратистику.
− Информише ученике. − Активно слушају наставника;
− учествују у дискусијама у вези са
Популарност прозног жанра огледа се у темом;
јавној сцени савременог доба. И поред − преузимају одговорност за сопствени
кризе читања о којој се најчешће говори, напредак у учењу;
листе бестселера показују да су у продаји − записују у своју свеску потребне
велики тиражи, и то писаца прозних податке;
жанрова за које се, махом, тврди да су због − преписују са табле истакнуте
обимности и сложености неприступачни појмове;
публици савременог доба. Понекад се − постављају питања;
дешава да поједини писци до − пажљиво слушају једни друге;
популарности и великих тиража доспеју − одговарају на питања.
захваљујући књижевним наградама које
добијају. Иако ретко, ово се дешава са
ауторима који су савремени књижевни
ствараоци. Кредибилитет награде тада се
доживљава и као потврда стваралачких
вредности које аутор својим делом настоји
да посебно промовише. Такав је случај са
романескним стваралаштвом Орхана
Памука (1952), који је награђен Нобеловом
наградом за књижевност (2006), те му је
слава, након низа других награда,
вишеструко потврђена, а његове ауторске
идеје интернационално промовисане,
упркос контроверзама које Памук
доживљава у матичној Турској. Наиме,
Памук је због својих изјава да је над
Јерменима у Турској извршен погром
(геноцид) и да се слично дешава и са
Курдима, дошао у сукоб са турском
4
државом. Против њега је подигнута
оптужница, а националистички и
фундаменталистички кругови су га
оптужили за издају. Судски процес је, под
притиском светске јавности, окончан
ослобађајућом пресудом.
− Анализира роман разговарајући са

ученицима. Кључна места у анализи
заузима мотив црвене боје, лик Црног,
однос уметности и стварности и Цариград.
− Значење црвене боје, мотива који
доминира у овом делу, доводи се у везу са
крвљу ратника османске историје, али и са
крвљу двојице илуминатора,
минијатуриста за чијим се убицама трага
до последњих страница романа. Црвено је
боја омиљеног мастила Османовог еснафа,
али, у многим својим нијансама, и боја
рођења, љубави, радости и смрти.
У овом делу јунаци приповедају о себи и

другима; зато ћеш бити у прилици да из
више углова сагледаваш необични
уметнички свет сликара-калиграфа у 16.
веку. Све започиње повратком јунака по
имену Црни у родни Истанбул, када ће му
његов теча поверити припрему тајне
књиге, посвећене султану. У овој књизи
биће илустрован читав султанов живот,
али начин на који ће сликари то учинити
представља технику која се посве
разликује од оне којом су се турски
минијатуристи до тог тренутка служили.
Промена уметничког приступа означила је
и промену погледа на свет.
− Ученике упућује на питања из Читанке,

стр. 353.
Који разлози утичу на то да се Црни

врати у Истанбул? Какав је његов однос
према минијатури и лепој књизи? У чему
се све огледа његово пристојно понашање?
Чему је Теча научио Црног још док је Црни

5
био дечак?
Пажљиво прочитај и протумачи следећи

одломак из овог дела: „Сада радосно
увиђам да је Црни стекао још једно
темељно сазнање: ако не желиш да се
разочараш у минијатуру и уметност,
никако их немој доживљавати као
професију. Колико год да имаш умећа и
дара, новац и моћ потражи на другим
местима, да се не би срдио на уметност
када ти умеће и труд остану
неузвраћени.” Образложи смисао овог
вишеструко корисног савета.
Какав је однос Црног према уметности и

стварању, a какав према љубави?
Роман Зовем се Црвено нобеловца Орхана

Памука својом причом о Цариграду у 16.
веку, сатканом од низа гласова који се
укрштају и граде слику оријента тог доба и
карактеристика исламске културе и њеног
укрштања са европском, може се читати у
дијалогу са Андрићевим романом На
Дрини ћуприја, где се на сличан начин,
кроз више прича, формира слика Oријента
на Балкану у време Отоманске империје.
− Најважније податке записује на табли.

− Поставља питања која подстичу на
размишљање.
− Проверава да ли ученици пажљиво слушају
једни друге.
− Даје повратне информације ученицима на
позитиван начин.
− Резимира све што је урађено на часу, − Ученици резимирају научено
постављајући питања. одговарајући на питања.
− Обавештава ученике да се за следећи час
утврђивања припреме за компаративну
анализу романа Зовем се Црвено и На
Дрини ћуприја. Задата тема је – Магија
оријента осликана калиграфском
минијатуром. (Ученици на задату тему
могу да одговоре писаним есејем,
6
драмским игроказом, или могу да нацртају
низ слика из романа.)
Изглед табле
„Зовем се Црвено”
Орхан Памук
 роман
 савремена књижевност
 16. век;
 калиграфи
 минијатура
 Истанбул
 у дијалогу са Андрићем
Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

остварености исхода: часа.
ОКВИР ЗА
 Да ли сам планирао/-
ла адекватне
активности ученика?
приликом
остваривања
ла?

7
Наставна јединица: Орхан Памук, Зовем се Црвено
Тип часа: утврђивање
Утврђивање знања о роману Зовем се Црвено. Компаративна
Циљ часа:
анализа Андрићевог и Памуковог романа.
− уочи кључне моменте из живота и старалаштва Орхана
Памука;
− тумачи лик Црног;
− открије шта је заједничко Андрићу и Памуку;
− открије и образложи модерна стилска својства и
инвентивне стваралачке поступке;
− тумачи мотив црвене боје;
− компаративно анализира два романа.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстовна

Орхан Памук, роман, савремена књижевност, 16. век,
калиграфи, минијатура, Истанбул, Иво Андрић
− Обавештава ученике о циљевима и − износе утиске о претходном часу;
исходима. − активно одговарају на питања.
− Подсећа ученике на кључне моменте са
претходног часа и на задатке које су имали.

− Прати излагање ученика. − Активно слушају наставника;
− Најважније податке записује на табли. − учествују у дискусијама у вези са
− Поставља питања која подстичу на темом;
размишљање. − преузимају одговорност за сопствени
8
− Проверава да ли ученици пажљиво слушају напредак у учењу;
једни друге. − записују у своју свеску потребне
− Даје повратне информације ученицима на податке;
позитиван начин. − преписују са табле истакнуте
− Подсећа ученике да су имали задатак да се појмове;
припреме за компаративну анализу романа− постављају питања;
Зовем се Црвено и На Дрини ћуприја. Тема − пажљиво слушају једни друге;
је била – Магија оријента осликана − одговарају на питања;
калиграфском минијатуром. Ученици су − презентују задатке.
на задату тему могли да одговоре писаним
есејем, драмским игроказом, или су могу
да нацртају низ слика из романа.

− Вреднује рад ученика.
„Зовем се Црвено”
Орхан Памук
Магија оријента осликана калиграфском минијатуром

оствареностиПИСАНИ
исхода: ЕСЕЈ часа.
ДРАМСКИ ЦРТЕЖИ
ОКВИР ЗА ИГРОКАЗ
ученика?
 Шта бих променио/-ла?
9
Наставна Анализа лексике у роману Иве Андрића На Дрини ћуприја
јединица:
Тип часа: Пројектна настава
Снажење тимског духа и подстицање ученика да радом у тиму
Циљ часа:
примене знања из лексикологије у пракси.
− разуме лексичке појмове и одреднице, уме да их препозна у
Очекивани исходи тексту;
на крају часа: − ради у тиму;
− ефикасно користи време и потенцијале материјала и групе;
− анализира постигнућа и вреднује закључке.
1
Пројектна настава не може бити ограничена трајањем на само два школска часа, али је важно да ученици
разумеју да је и време веома важан ресурс и да се и оно мора поштовати.
10
2
Наставне методе: Пројектна настава
Граматика, књижевно дело На Дрини ћуприја, Андрићева
задужбина https://www.ivoandric.org, ресурси Дигиталне Народне
Наставна
библиотеке Србије, https://digitalna.nb.rs, речници (Лексикон
средства:
страних речи и израза, М. Вујаклија, Турцизми у српско-хрватском
језику, А. Каљић)
Облици рада: Фронтални, групни (више тимски)
компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с подацима
Међупредметне и информацијама; решавање проблема; дигитална компетенција;
компетенције: сарадња; одговорно учешће у демократском друштву; естетичка
компетенција
Страни језик, историја, географија
Лексика, анализа, турцизми, архаизми, дијалектизми,
фразеологизми
часа. − деле се на тимове сходно потребама и
− Поставља проблемски задатак: идејама самог пројектног учења.
Ученици треба да осмисле наставни

материјал који ће служити за
подучавање наставе Лексикологије и
појмова различите сфере употребе
језика. Пошто је реч о пројектној
настави, а не о пројекту, ученицима је
дата потпуна слобода у осмишљавању и
реализацији идеје. Наставни материјал
може да буде једноставан, од обичног
плаката, до сложенијих форми у
дигиталном облику. Очекује се да ће
ученици применити знања о
дијалектизмима, локализмима,
турцизмима, германизмима, архаизмима
и фразеологизмима, да ће их успешно
препознати и дешифровати њихова
значења у тексту, да ће увидети значај
шароликости лексике у једном делу, да
ће осмислити наставне материјале који
2
Резултат пројектне наставе је увек оригиналан и непоновљив без обзира на идентичну полазну тачку, тако
да ова наставна јединица не може и не сме имати унапред претпостављена решења.
11
ће им помоћи да боље и квалитетније
усвоје знања, која ће моћи да поделе
широј публици.
Сваки облик реализације је добар, почев

од израде плаката до сложенијих форми
(што да не и дигиталних), јер је циљ
учење а не крајњи производ.
− Саветује ученике током процеса и − Активно слушају наставника;
усмерава их, али не даје закључке и не − учествују у дискусијама везаним за учење;
доноси одлуке уместо ученика. − преузимају одговорност за сопствени
− Доступан је током реализације напредак у учењу;
пројектне наставе и активно − организују се по тимовима, правећи план
комуницира. рада и осмишљавајући начин реализације;
− одређују лидере и циљеве пројекта;
− израђују наставна средства потребна за рад
на часу;
− припремају презентације својих радова;
− презентују своје радове на нивоу одељења
или (по могућности) шире заједнице
(школе, локалне заједнице)
− Прати и вреднује ученички рад и − Раде евалуацију пројектних активности на
залагање. нивоу целог одељења отворено
разговарајући о проблемима које су имали
током пројектне наставе и начинима
њиховог решавања.
Начини провере − активно и ангажовано учешће у пројектној настави;

остварености исхода: − радови као продукти пројектне наставе.
ОКВИР ЗА
ученика?
12
ла?
13
Полусложенице: разлике у значењу придевских
полусложеница у односу на сложенице; променљивост другог
Наставна јединица:
члана приликом промене полусложенице с два акцента;
двојака решења у спојевима чији је први део ауто-
Тип часа: обрада и обнављање
Оснаживање ученика да користе и правилно употребљавају
Циљ часа:
правопис у практичним ситуацијама
− примени правила промене полусложеница;
− одреди место акцента у полусложеницама;
− користи Правопис;
− активно примењује правописна решења.
Наставне методе: Проблемска настава3
Граматика, Правопис Матице српске, интернет, Речник Матице
Наставна средства:
српске
Облици рада: Фронтални, групни
компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
Међупредметне
подацима и информацијама; дигитална компетенција; решавање
компетенције:
проблема; сарадња
Кључни појмови: Полусложенице, придевске полусложенице, правопис
часа. − дискутују на тему;
− Дели ученике у групе. − деле се на групе;
− Подсећа на творбу речи слагањем и − записују.
њене основне постулате:
Слагањем настају сложенице:
3
Оваква врста методе подразумева неколико фаза: стварање проблемске ситуације, решавање проблема,
вежбање и утврђивање, домаћи задатак.
14
 срастањем са спојним вокалом,
најчешће -о- и врло ретко -е-
(романописац, металостругар,
бродовласник, југоисток, краљеубица);
већина сложеница у српском језику
гради се на овај начин;
 простим срастањем, без спојног вокала
(рођендан, бубамара, стармали,
дангубити).
− Фазе проблемске наставе: − Активно слушају наставника;
− учествују у дискусијама везаним за учење;
Стварање проблемске ситуације − преузимају одговорност за сопствени
− поставља проблем, наизглед потпуно напредак у учењу;
једноставан: Како се пише реч − записују у своју свеску забелешке.
ауто-пут? Пронађите тачно решење и
аргументујте га доказима. Ученици налазе да су различите верзије
правописа донеле различита решења:
Решавање проблема тренутно је на снази оно да се ауто-пут
− у овој фази препушта ученицима да пише с цртицом, али да је и у Речнику МС
решавају проблем, што мање се меша у забележено да се у множини јавља
разговор, евентуално само указује на то аутопутеви/аутопутови.
да ученици имају слободу да потраже
решења и на интернету, али под Закључују да сами нормативисти нису
обавезно и у релевантним нашли квалитетно решење (тачка 84.
приручницима и правопису. Правописа МС), где стоји:
− излагање могућих решења уз Приличан број сложених именица пише се
аргументовано образложење. с цртицом. То су редовно сложенице, тј.
полусложенице настале од двеју именица
Вежбање и утврђивање које означавају један појам, чувају своје
− примена истог принципа на акценте и потање одређују једна другу, а
полусложеницама страног порекла у прва се од њих не мења: рак-рана, спомен-
овој функцији: лаптоп, билборд, плоча, иван-цвијет, радио-станица, ауто-
лајтмотив, слајд-шоу, имејл-адреса (или пут, баш-чаршија, радио-аматер, генерал-
само имејл)… мајор…
Домаћи задатак С цртицом се делимично пишу и неки

− истражити погрешке и понудити полуосамостаљени префиксоиди – ауто- (а
решења у писању оваквих са овим и мото-, авио-), фото- – ако
полусложеница код неологизама. саставнице чувају смисаону посебност и
сопствени нагласак. Обрасци:
само спојено: аутопортрет, аутосугестија,

мотокултиватор, мотопумпа, фотосинтеза,
фотоћелија […]; такође спојено: аутодром,
мотодром, аутострада, авиострада,
15
фототека.
са цртицом: ауто-пут, ауто-цеста...
− постављају питања;
− дискутују о могућим решењима свих
недоумица;
− прате инструкције наставника.
− Евидентирање ученичких залагања и − Одговарају на питања наставника;
постигнућа. − прате инструкције наставника за припрему
следећег часа.

остварености исхода: − решен проблемски задатак.
ОКВИР ЗА
ученика?
16
Наставна Употреба црте и цртице (у писаном тексту и електронском
јединица: документу)4
Практична примена знања о писању црте и цртице у куцаном
Циљ часа:
тексту
Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:
на крају часа: − правилно употреби интерпункцијске знаке у куцаном тексту.
Наставне методе: ДИКТАТ

Наставна Радни лист, апликација за писање и форматирање текстуалних
средства: докумената (Ворд документ, или Гугл документ)
Облици рада: индивидуални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење; рад с подацима и
компетенције: информацијама; дигитална компетенција; решавање проблема.
Страни језик, Рачунарство и информатика
Кључни појмови: Црта, цртица, интерпункција
− Најављује наставну јединицу и циљ часа. − Пажљиво прате излагање;
− Подсећа на ваљане примере употребе − дискутују на тему;
црте и цртице: − постављају питања;
− записују одговоре у облику бележака.
Црта се у оквиру реченице најчешће
употребљава да означи паузу, уметнуте
или посебно истакнуте делове реченице и
сл. У тим случајевима црта има функцију
раздвајања, па се пише размакнуто
(белине су са обе стране).
Цртом (уместо наводницима) може се

означити почетак и крај управног говора.
4
Најбоље место за реализацију оваквог часа је дигитални кабинет, у којем сваки ученик има приступ
компјутеру.
17
И у том случају пише се размакнуто
(белине су са обе стране).
Црта се пише између бројки (кад означава

предлоге од и до), између две или више
речи (кад означава неку везу међу њима).
У тим случајевима црта има функцију
спајања, па се обично пише примакнуто
(без белина).
− Најављује диктат. − Активно слушају наставника;
− Помаже ученицима да отворе алат за − учествују у дискусијама везаним за
писање и форматирање текста на учење;
компјутеру. − преузимају одговорност за сопствени
− Диктира ученицима текст који они треба напредак у учењу;
да прекуцају уз све интерпункцијске − записују у своју свеску забелешке;
знаке: − преписују са табле;
На екскурзију је пошло нас двадесет − прате инструкције наставника.
двоје-троје из одељења, па смо ишли
минибусом. Ишли смо ауто-путем и
слушали поп-рок музику преко
радио-апарата у бусу. Обилазили смо
говорна подручја источнохерцеговачког
дијалекта, али се на самом југозападу овај
дијалекат почео мешати са
зетско-јужносанџачким. Обишли смо
неколико спомен-паркова, али и
споменика културе који су права
ремек-дела српске културе и науке.
Посебно ми се допала у Тршићу кућа
Вука Караџића (1787−1864). На релацији
Тршић−Ваљево пут није био најбољи –
преживели смо. Додуше, моја црно-бела
мајица није показала своје најбоље лице,
не вреди − осетљива је, иако је
преживела и добош-торту са Софијиног
рођендана, али и фото-ревију коју смо
претходног дана направиле њеним фото-
апаратом уз гала ручак.
Презентацију коју треба послати за

домаћи задатак путем наставничине
имејл-адресе направила сам за неколико
сати, препуна утисака које и дан-данас
памтим. То није написано збрда-здола, па
18
самим тим, добило је високу оцену.
− Анализа ученичких постигнућа, и давање − Одговарају на питања наставника;
повратне информације о раду. − прате инструкције наставника за
припрему следећег часа.

остварености исхода: − тачно прекуцан текст.
ОКВИР ЗА
ученика?
19
Наставна јединица: Рана поезија Десанке Максимовић (избор)
 Упознавање са поезијом Десанке Максимовић.
Циљ часа:  Уочавање тематског богатства Десанкине лирике
 Анализа песама На бури и Змија.
− тумачи песме На бури и Змија.
− осветли уметничку сугестивност просторних релација у песми.
− тумачи однос лирског субјекта према појавама у свету песме;
− свеобухватно сагледа симболички смисао поетских представа
(бура, брег, човек-бор, бели двор);
− уочи јединство лирских, драмских и епских подстицаја у
непосредном обликовању уметничког света песме;
− осветли поетску улогу лајтмотивских стихова у песмама;
− истражи стваралачке поступке у песмама и да поезију Десанке
Максимовић доживи и тумачи са различитих аспеката.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, рад на тексту

Међупредметно Историја, Географија, Музичка култура, Ликовна култура, Верска
повезивање: настава, Грађанско васпитање
Кључни појмови: На бури, Змија, љубавна лирика, мотиви
− Обавештава ученике о циљевима и − активно одговарају на питања;
исходима. − износе утиске о песмама.
− Води припремни разговор са ученицима о
Десанки Максимовић:
Десанка Максимовић (1898‒1993)

20
најплоднија је српска песникиња. Њен
стваралачки век трајао је преко седамдесет
година. За то време објавила је преко
четрдесет књига поезије, прозе и путописа.
Била је превасходно песник љубавне,
интимистичке, родољубиве и социјалне
поезије.
Најважније теме њене поезије: љубав,
природа, родољубље, живот и смрт,
социјалне теме.
У њеном стварању разликујемо неколико
стваралачких фаза.
− Пажљиво слуша излагање и питања ученика.− Активно слушају наставника;
− Најважније податке записује на табли. − учествују у дискусијама у вези са
− Поставља питања која подстичу на темом;
размишљање. − преузимају одговорност за сопствени
− Проверава да ли ученици пажљиво слушају напредак у учењу;
или раде. − записују у своју свеску потребне
− Даје повратне информације ученицима на податке;
позитиван начин. − преписују са табле истакнуте
− Изражајно чита песму На бури. појмове;
Она је по књижевно-естетским дометима − постављају питања;
антологијска и не само да представља − одговарају на питања.
највиши домет песникињине прве
стваралачке фазе већ достојно репрезентује
најширу полазну основу за схватање,
тумачење и разумевање духа, суштине и
смисла песничког дела, стваралаштва и
поетике Десанке Максимовић.
Својим унутрашњим склопом, уметничким
подтекстом, стилогеним местима, знаковним
релацијама, слојевитошћу и отвореношћу
значења, песма На бури подстиче и снажи
читалачко упознавање и критичко
вредновање осталих песама.
Тај „човек или борˮ Десанке Максимовић
јесте Ерос или потискивање, а бура, која се
збива на брегу, где укочен стоји тај „човек
или бор” (укочен: свака неразрешеност је
укочена, покрет је једино тамо где је
разрешење), јесте бура разрешења (или
човек или бор) и бура Ероса, који је увек
изван „двора” (белог, нееротичног,
антиеротичног), „на брегу”. Човек или бор је
у опасности, онако како је опасност све што
21
је изван склоњености у двору; молба мајци
за излазак из двора је молба за излазак у
опасност: али та молба неће бити услишена:
тајна „човек или борˮ неће бити разрешена.
(...)
Први чин те драме је у знаку појаве човека
или бора на брегу, појаве буре и, у њој,
рађање стрепње, као наговештај умирања
Жене (Ероса).
Други чин је отварање овом умирању, које је
болно онолико колико је парадоксално: туга
због тог умирања, али и хтење те туге: они
који буду дошли јесу тужни и биће
потопљени тугом, али поумираће радосно на
брегу.
Трећи чин, до кога се најзад стигло и који је
био тражен током целе ове драме, то је мир
жене претворене (у својој сопственој свести)
у успомену, која је мирна и бела, и која је
зато (у својој смирености и белини) као
стадо које спава на падини брега. Та
успомена, која је затворена у себе саму,
мирна и бела, то је смиреност, пројекција
жудње за потпуним смиривањем. То је жеља
да се легне и да се спава, да се буде само
стадо на падини брега, да се буде само
успомена на жену, а не Жена – ова Сестра
која је умор Жене, она која ће се јављати већ
у првој епохи Десанке Максимовић, у
збирци Песме.
− Изражајно чита песму Змија.

Oва песма је од 1924. део антологије српског
песништва.
Песму чине живописне и психолошки
уверљиве поетске слике о рођењу, животу и
смрти, које су приказане кроз симболе.
Песма је испевана у четири строфе, где се као
лајтмотив појављује стих „Сунце сија”.
Пролазност живота оличена је у змији, коју
један замах косе може лишити живота.
Змија је измилела испод сувог откоса и ужива у
жарком летњем дану. Истовремено,
пажљиво ослушкује непознати шум који
улива напетост.
Смрт је приказана као неодвојив део живота,
22
нешто што се мирно прихвата.
Ипак, када једно биће нестане са овог света,
нестаће и никада се више неће поновити
његова уникатност.
Никада више баш та змијска шара, нити тих
птица лет, нити лепота тог цвета.
Једино што је дато као вечито и непролазно,
јесте сјај Сунца.
Мисао о пролазности, која прати све што живи,
одувек је била присутна у Десанкиној
поезији.
− Ученике обавештава да ће на наредном часу
обнављати поетику Десанке Максимовић
кроз анализу песме Стрепња.
НА БУРИ и ЗМИЈА
1. Најплоднија српска песникиња
2. Преко четрдесет збирки песама, приповедака, путописа
3. Теме: љубав, природа, родољубље, живот, смрт, социјалне теме
4. На бури – мотив слутње, стрепње, љубави
5. Змија – мотив пролазности, живота, смрт
Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају часа.

остварености исхода:
ОКВИР ЗА
23
приликом
ла?

Наставна јединица: Поезија Десанке Максимовић
24
Тип часа: обнављање
Обнављање поетике Десанке Максимовић кроз анализу
Циљ часа:
репрезентативе песме Стрепња.
− препозна основне елементе поетике Десанке Максимовић;
− тумачи песму Стрепња;
− препозна еуфоничност и ритмичност песме;
Очекивани исходи − уочи структуре песме;
на крају часа: − уочи стилске фигуре;
− уочи мотива љубави и необичан приступ овом мотиву;
− препозна версификацијске одлике песме;
− упореди доживљаје љубави у овој песми са уобичајеним
доживљајем љубави у поезији.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, рад на тексту

поетика Десанке Максимовић, Стрепња, љубавна лирика,
мотиви
− Обавештава ученике о циљевима и − активно одговарају на питања;
исходима. − износе утиске о претходном часу.
− Обнавља са ученицима одлике поезије
Десанке Максимовић:
Основне теме њене поезије су: љубав,

родољубље, природа, живот, смрт...
У њеној поезији, о чему год да пева, нема
јаких речи и подигнутог тона.
Њено певање увек је смирено, тихо, као
исповедање пријатељу.
Љубав је једна од основних преокупација у
Десанкином стварању. Када пева о љубави,
она наглашава да је то једно од најлепших
и најплеменитијих осећања.
25
− Пажљиво слуша излагање и питања − Активно слушају наставника;
ученика. − учествују у дискусијама у вези са
− Најважније податке записује на табли. темом;
− Поставља питања која подстичу на − преузимају одговорност за сопствени
размишљање. напредак у учењу;
− Проверава да ли ученици пажљиво слушају− записују у своју свеску потребне
или раде. податке;
− Даје повратне информације ученицима на − преписују са табле истакнуте
позитиван начин. појмове;
− Информише ученике: − постављају питања;
Стрепња је једна од најлепших и − одговарају на питања.
најпознатијих Десанкиних песама.
Настала је у време њене ране младости.
− Изражајно чита песму.
− Анализира песму са ученицима.
Песма је испевана у у првом лицу и у

форми је обраћања и самоисказивања.
Песма се састоји из три катрена идентичне

версификације (дванаестерци и
једанаестерци) са укрштеном римом.
Песма је изразито еуфонична због овакве
структуре, а ритам миран и уједначен.
Лирски субјект обраћа се објекту своје

љубави, али и износи и своја најдубља
осећања. Љубав је исказана дискретно, у
наговештајима, као чежња, очекивање и
надање. Лирски субјект негира потребу за
блискошћу и сусретом; сусрет се одлаже и
успоставља се дистанца између лирског
субјекта и објекта љубави.
Овакав став о љубави је неуобичајен. У

песмама се обично љубав призива,
изражава се жеља за сусретом и састанком.
Све три строфе почињу истим полустихом

у коме је наглашена двострука негација:
Не, немој ми прићи!
У првој строфи је изражена жеља да се

издалека воле „твоја ока два”, у последњем
стиху је изречена дефинитивна жеља да
26
„ока твоја два“ остану далеко, да не
прилазе. Жеља из првог стиха песме
образложена је преосталим стиховима прве
строфе – жели се љубав као чекање,
слутња, наговештај. Баш у чекању лежи
сласт и лепота љубави, драж љубави је у
удаљености и наговештају.
Друга строфа испуњена је осећањима

стрепње и страха која обузимају биће
напрегнуто од ишчекивања и жеље.
Чекање је испуњено слатком стрепњом и
притајеним страхом који доводе емоције до
врхунца. Слутња је светла, јер у њој
станује љубав.
Трећа строфа има двоструку негацију и у

првом и у последњем стиху и анафорско
понављање синтагме издалека само. Све
ово снажно наглашава потребу за
дистанцом као средством за трајање лепоте
љубавне чежње.
− Резимира све што је урађено на претходна − Ученици резимирају научено
два часа, постављајући питања. одговарајући на питања.
СТРЕПЊА
 Песма из прве фазе

 Три катрена, уједначена версификација
 Укрштена рима
 Исти полустих на почетку све три строфе
 Мотиви: љубав, стрепња, ишчекивање, страх, дистанца
27
ОКВИР ЗА
ученика?

Наставна Језичка култура
Припрема за четврти школски писмени задатак (правописна
Наставна јединица:
правила)
Утврђивање знања о правописним правилима и припрема за
Циљ часа:
писмени задатак
28
Очекивани исходи − примени стечена знања о правописним правилима;
на крају часа: − подсети се Андрићеве биографије;
− увежба писање писменог задатка.
Наставне методе: Текст метода
Наставна средства: Граматика

Облици рада: групни
Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
компетенције: подацима и информацијама; естетичка компетенција
Кључни појмови: Писмени задатак, есеј, правописна правила
− Дели ученике у групе5. − постављају питања;
6
− Дели Прилог ученицима. − записују одговоре у облику бележака.
− Обавештава ученике да је њихов задатак
да исправно препишу све текстове.
− Контролише рад ученика. − Активно слушају наставника;
− Дели савете и корекције. − учествују у дискусијама везаним за учење;
− По извршеном задатку прегледа и − преузимају одговорност за сопствени
анализира радове и грешке. напредак у учењу;
− записују у своју свеску забелешке;
− преписују са видео пројектора
исправљајући грешке;
− прате инструкције наставника.
− Бележи постигнућа група у електронски − Одговарају на питања наставника;
дневник / педагошку свеску. − прате инструкције наставника за припрему
следећег часа.
5
Може се поделити ученицима и у онлајн облику, па би њихов задатак био да лекторишу текст уз помоћ
онлајн алата и апликација и пошаљу га наставнику назад како би се развијала и њихова дигитална писменост.
6
Може се поставити и на презентацију, или у облику онлајн квиза.
29
остварености исхода: − тачно урађен задатак.
ОКВИР ЗА
ученика?
ПРИЛОГ
Уреди одломак из Андрићеве биографије7 исправљајући све грешке.

у матици рођених цркве светог ивана крститеља у травнику, под редним бројем 70, стоји
да је 9октобра 1892 године рођен иван син антуна андрића, подворника и катарине андрић,
рођене пејић. будући велики српски писац родио се у травнику стицајем околности, док му
је мати боравила у гостима код родбине. андрићеви родитељи били су сарајлије: очева
породица деценијама је била везана за овај град у којем се традиционално бавила
кујунџијским занатом. осим бављења истим послом, чланове рода андрићевих везивала је
и зла коб туберкулозе: многи пишчеви преци, укључујући и све његове стричеве, подлегли
су јој у младости, а сам андрић без оца је остао као двогодишњи дечак. суочавајући се са
7
Одломак је преузет са сајта Андрићеве задужбине https://www.ivoandric.org.rs/%D0%B1%D0%B8%D0%BE
%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0
30
беспарицом, катарина андрић свога јединца даје на чување мужевљевој сестри ани у
вишеград. у граду који ће, више него иједно друго место, обележити његово стваралаштво,
гледајући свакодневно витке стубове на дрини ћуприје, андрић завршава основну школу, а
потом се враћа мајци у сарајево, где 1903 године уписује велику гимназију, најстарију
босанско-херцеговачку средњу школу. за гимназијских дана, андрић почиње да пише
поезију и 1911 године у босанској вили објављује своју прву песму „у сумрак“.као
гимназијалац, андрић је ватрени поборник интегралног југословенства, припадник је
напредног националистичког покрета „млада босна“ и страствени је борац за ослобођење
јужнословенских народа аустроугарске монархије.
[…]на видовдан, 28 јуна 1914 године, на вест о сарајевском атентату и погибији надвојводе
франца фердинанда, андрић пакује своје оскудне студентске кофере и напушта краков:
затомљени инстинкт бившег револуционара гони га у земљу, на поприште историје. одмах
по доласку у сплит, средином јула, аустријска полиција хапси га и одводи прво у
шибенску, а потом у мариборску тамницу у којој ће, као политички затвореник, остати до
марта 1915 године. међу зидовима марбуршке тамнице, у мраку самице, „понижен до
скота“, андрић интензивно пише песме у прози […]
[…]која ће под називом еx ponto бити објављена у загребу 1918 године са предговором
ника бартуловића. у загребу га и затиче слом аустроугарске монархије, а потом и
уједињење и стварање краљевине срба, хрвата и словенаца.
[…]беседом „о причи и причању“ у којој је изложен његов списатељски вјерују, 10
децембра 1961 године захвалио је на признању. иако су до тада његова дела превођена на
многе језике, после додељивања награде почиње велико интересовање света за дела писца
са балкана и његови се романи и приповетке штампају на преко тридест језика. иако одбија
многе позиве, тих година андрић борави у шведској, швајцарској, грчкој, египту.
целокупни износ нобелове награде поклонио је из два дела библиотечком фонду босне и
херцеговине. уз то, веома често учествује у акцијама помоћи библиотекама и даје новац у
хуманитарне сврхе. године 1963 код удружених издавача (просвета, младост, свјетлост и
државна заложба словеније) излазе прва сабрана дела иве андрића у десет томова. наредне
године борави у пољској где у кракову бива промовисан за почасног доктора јагелонског
универзитета. пише веома мало, али се његове књиге непрекидно прештампавају и у
земљи и иностранству. у марту месецу 1968 године андрићева жена милица умире у
породичној кући у херцег новом.
следећих неколико година андрић настоји да своје друштвене активности сведе на
најмању могућу меру, много чита и мало пише. здравље га полако издаје и он често борави
у болницама и бањама на лечењу. тринаестог марта 1975 године свет ће напустити један од
највећих стваралаца на српском језику, писац митотворне снаге и мудри хроничар
балканског караказана.
31
Решење
У Матици рођених цркве Светог Ивана Крститеља у Травнику, под редним бројем 70, стоји да је 9.
октобра 1892. године рођен Иван, син Антуна Андрића, подворника и Катарине Андрић, рођене
Пејић. Будући велики српски писац родио се у Травнику стицајем околности, док му је мати
боравила у гостима код родбине. Андрићеви родитељи били су Сарајлије: очева породица
деценијама је била везана за овај град у којем се традиционално бавила кујунџијским занатом.
Осим бављења истим послом, чланове рода Андрићевих везивала је и зла коб туберкулозе: многи
пишчеви преци, укључујући и све његове стричеве, подлегли су јој у младости, а сам Андрић без
оца је остао као двогодишњи дечак. Суочавајући се са беспарицом, Катарина Андрић свога јединца
даје на чување мужевљевој сестри Ани у Вишеград. У граду који ће, више него иједно друго место,
обележити његово стваралаштво, гледајући свакодневно витке стубове на Дрини ћуприје, Андрић
завршава основну школу, а потом се враћа мајци у Сарајево, где 1903. године уписује Велику
гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу. За гимназијских дана, Андрић почиње
да пише поезију и 1911. године у Босанској вили објављује своју прву песму „У сумракˮ. Као
гимназијалац, Андрић је ватрени поборник интегралног југословенства, припадник је напредног
националистичког покрета „Млада Боснаˮ и страствени је борац за ослобођење јужнословенских
народа Аустроугарске монархије.
[…]На Видовдан, 28. јуна 1914. године, на вест о сарајевском атентату и погибији Надвојводе
Франца Фердинанда, Андрић пакује своје оскудне студентске кофере и напушта Краков:
32
затомљени инстинкт бившег револуционара гони га у земљу, на поприште историје. Одмах по
доласку у Сплит, средином јула, аустријска полиција хапси га и одводи прво у шибенску, а потом у
мариборску тамницу у којој ће, као политички затвореник, остати до марта 1915. године. Међу
зидовима марбуршке тамнице, у мраку самице, „понижен до скотаˮ, Андрић интензивно пише
песме у прози […]
[…]која ће под називом Еx Ponto бити објављена у Загребу 1918. године са предговором Ника
Бартуловића. У Загребу га и затиче слом Аустроугарске монархије, а потом и уједињење и
стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
[…]Беседом „О причи и причањуˮ у којој је изложен његов списатељски вјерују, 10. децембра
1961. године захвалио је на признању. Иако су до тада његова дела превођена на многе језике,
после додељивања награде почиње велико интересовање света за дела писца са Балкана и његови
се романи и приповетке штампају на преко тридесет језика. Иако одбија многе позиве, тих година
Андрић борави у Шведској, Швајцарској, Грчкој, Египту. Целокупни износ Нобелове награде
поклонио је из два дела библиотечком фонду Босне и Херцеговине. Уз то, веома често учествује у
акцијама помоћи библиотекама и даје новац у хуманитарне сврхе. Године 1963. код Удружених
издавача (Просвета, Младост, Свјетлост и Државна заложба Словеније) излазе прва Сабрана дела
Иве Андрића у десет томова. Наредне године борави у Пољској где у Кракову бива промовисан за
почасног доктора Јагелонског универзитета. Пише веома мало, али се његове књиге непрекидно
прештампавају и у земљи и иностранству. У марту месецу 1968. године Андрићева жена Милица
умире у породичној кући у Херцег Новом.
Следећих неколико година Андрић настоји да своје друштвене активности сведе на најмању
могућу меру, много чита и мало пише. Здравље га полако издаје и он често борави у болницама и
бањама на лечењу. Тринаестог марта 1975. године свет ће напустити један од највећих стваралаца
на српском језику, писац митотворне снаге и мудри хроничар балканског караказана.
33
Наставна јединица: Израда Четвртог школског писменог задатка
Тип часа: провера
Провера примене ученичких знања из области писменог
Циљ часа:
изражавања
− одговори на задату тему;
− поштује и примењује стандарднојезичку норму (граматичку
и правописну);
− изрази способност за писање композиционо уједначеног и
кохерентног текста;
− издваја делове текста (увод, разрада, закључак, пасуси);
− разликује битно од небитног;
− стилски уобличи текст користећи прикладан избор речи и
стилска средства примерена теми и одабраном приступу
теми;
− прикаже своје мисли, осећања и ставове примењујући
различите облике књижевноуметничког стила;
− у излагању користи опис, приповедање, излагање, технике
аргументације;
Очекивани исходи − покаже способност да писмено анализира књижевне теме;
на крају часа: − покаже способност аналитичког размишљања, повезивања
садржаја и запажања појединости;
− емотивно и интелектуално промишља на задате теме;
− исказује властите ставове и осећања;
− користи стечена знања о већ обрађеним књижевнотеоријским
појмовима; тумачи књижевно дело са разумевањем
жанровских карактеристика и књижевноисторијског
контекста;
− на прикладан начин користи сазнања остварена коришћењем
секундарних извора и закључке о делу документује његовим
структурним и стилистичким елементима;
− аргументовано тумачи своја запажања;
− развија читалачко интересовање и љубав према делима наше
књижевности;
− опише стања, осећања, расположења, изрази ставове, донесе
закључке у писаном изражавању.
Наставне методе: дијалошка, текстовна
34
Наставна средства: свеске за писмене задатке/вежбанке
Облици рада: индивидуални, фронтални
компетенције: подацима и информацијама; естетичка компетенција
унутарпредметне корелације: књижевност, правопис, граматика
Кључни појмови: Писмени задатак, писано изражавање, есеј
− Исписује теме на табли и прецизира − Објашњења наставника;
захтеве тема. − постављају питања у вези са темама, траже
− Теме за трећи писмени задатак су: додатна упутства и разјашњења
 Мотиви добра и зла у роману „На евентуалних недоумица.
Дрини ћуприја”
 Интимне и друштвене драме у
роману „Сеобе”
 Портрет Јозефа К.
− Када је прва тема у питању, ученицима

се скреће пажња да се не морају
освртати на све мотиве романа, већ да
одаберу оне који су им били
најупечатљивији. Очекује се да у
саставу пруже јасан став и аргументе
који га потврђују. Ученицима се
саветује да направе пажљив одабир
мотива. Може се користити и
контрастно постављање мотива.
Ученици треба да пруже свој доживљај
мотива и да на основу тога дају
мишљење. Мотиви се могу повезивати и
са данашњим временом.
− Када је друга тема у питању, ученике
треба подсетити на два плана
приказивања догађаја у роману „Сеобе”.
Треба да се присете атмосфере и боја
које преовладавају у роману и да их
повежу са унутрашњим превирањима
јунака. Важан је и осврт на друштвене
прилике које су доводиле јунаке у
одређене драматичне ситуације.
35
Пожељно је повезати лично и
колективно страдање.
− Трећа тема захтева осветљавање
сложеног лика Јозефа К. Треба што
верније осветлити лик јунака и то
поткрепити ситуацијама у које запада.
Ученицима се саветује да лик прикажу и
кроз односе које креира са осталим
јунацима. Ученици се могу позвати и на
Кафкину рефлексију у самом јунаку.
Могу да изнесу и лични став,
поткрепљен аргументима.
− Даје ученицима техничка упутства о
писању писменог задатка.
− Подсећа ученике на чиниоце састава на
које морају обратити пажњу (тема,
композиција, стил и језик, правопис).
− Препоручује ученицима да најпре
начине концепт (или бар план састава).
− Опомиње ученике да не користе
мобилне телефоне или унапред
припремљене концепте.
− Надгледа рад ученика и разјашњава − Емотивно и интелектуално промишљају
могуће недоумице. одабрану тему и исказују властите ставове
− Подсећа ученике на добро организовање и осећања;
времена за писање концепта и самог − сачињавају концепт (или план састава);
писменог задатка. − пишу писмени задатак водећи рачуна о
− Прати и вреднује рад и понашање свим чиниоцима писменог састава;
ученика. − примењују знања из правописне и
граматичке писмености;
− ваљано стилски уобличавају текст;
− пишу композиционо уједначен и
кохерентан текст;
− показују способност да одговоре на задату
тему;
− показују способност за успешно писање
писменог задатка на књижевне теме (теме
из градива);
− јачају навику да примењују усвојена
теоријска знања из језика и књижевности.

− Прикупља вежбанке и саопштава да ће − По завршетку рада, још једном читају
се на следећа два часа радити задатак усмеравајући пажњу на могуће
36
колективна и индивидуална исправка правописне и граматичке грешке;
трећег писменог задатка. − предају вежбанке наставнику.
ЧЕТВРТИ ШКОЛСКИ ПИСМЕНИ ЗАДАТАК
1. Мотиви добра и зла у роману „На Дрини ћуприја”

2. Интимне и друштвене драме у роману „Сеобе”
3. Портрет Јозефа К.
− праћење рада и активности ученика током

израде писменог задатка;
Начини провере
− преглед и вредновање писмених задатака;
− праћење рада и активности ученика током
колективне и индивидуалне исправке.
ОКВИР ЗА
ученика?

37
Наставна јединица: Врсте независних предикатских реченица
Обнављање знања о врстама синтаксичких јединица, разликовање
Циљ часа: предикатских реченица, комуникативних реченица,
комуникативних функција
− препозна разлику између зависних и независних реченица;
Очекивани исходи − одреди која врста синтаксичке јединице врши одређену
на крају часа: синтаксичку функцију;
− препозна врсту комуникативне функције која одређује
реченицу.
Наставна средства: Граматика 8 (наставни лист)

Облици рада: фронтални
компетенције: подацима и информацијама;
Кључни појмови: Независне реченице
− Подсећа на синтаксичке јединице: − постављају питања;
морфосинтаксичку реч, синтагму, − записују одговоре у облику бележака.
предикатску реченицу и комуникативну
реченицу.
− Подсећа ученике да су о − Активно слушају наставника;
комуникативним функцијама − учествују у дискусијама везаним за учење;
независних реченица говорили у осмом − преузимају одговорност за сопствени
разреду основне школе. напредак у учењу;
− Дефинише појам независне реченице: − записују у своју свеску забелешке;
− преписују са табле ;
Независне предикатске реченице су − постављају питања;
оне реченице које могу да стоје − решавају задатке;
38
самостално, односно да саме сачињавају − прате инструкције наставника.
неку поруку.
− Дели ученицима Прилог 1, табелу са

напоредним односима (Граматика 8,
Klett, 2021).
− Дискутује са ученицима и обнавља
знања о независним реченицама на
основу прилога.
− дели ученицима Радни лист (Прилог 2)
за обнављање знања о комуникативним
функцијама независних реченица.
− Проверава решења задатака са Радног − Одговарају на питања наставника;
листа. − прате инструкције наставника за припрему
− Решава евентуалне недоумице. следећег часа.
39
остварености исхода: − успешно решени задаци.
ОКВИР ЗА
ученика?
40
ПРИЛОГ 1
ПРИЛОГ 2
1. Поред следећих независних реченица напиши којој врсти припадају.
а) Имали смо час ликовног. ________

б) Да ли имамо ликовно? ________
в) Како волим ликовно! ________
г) Идите на ликовно! ________
д) Живео распуст! ________
2. Повежи дате реченице са врстом којој припадају.
Ала је леп дан за путовање! обавештајна

Нека вас срећа прати на путу! упитна
У октобру путујемо у Рим. узвична
Немојте да путујете! жељна
Кад путујете у Рим? Заповедна
41
3. Прочитај следећу реченицу и одговори на захтев испод ње.
Један седамнаестогодишњак успео је да остане будан 264 часа.
Постави питања која се односе на дату реченицу, али тако да добијеш одговоре
написане иза црте.
а) ______________________________ Да.
б) ______________________________ Двеста шездесет четири часа.
в) ______________________________ Један седамнаестогодишњак.
4. Поред следећих реченица напиши да ли су обавештајне (О), узвичне (У), заповедне

(З) или жељне (Ж).
а) Што добро свирају! ________ б) Свирајте тише! ________

в) Свирали заједно сто година! ________ г) Ови момци одлично свирају. ________
д) Да сте сместа престали са свирком! ________ ђ) Доброг ли звука! ________
е) Музика је прегласна. ________ ж) Да свирате тако цео живот! ________
5. Ако је реченица Ко то не разуме?! реторско питање, онда она означава да:

а) свако може то да разуме;
б) нико не може то да разуме;
в) ми не знамо ко може то да разуме.
Заокружи слово испред тачног одговора.
Решења:
1. а) обавештајна; б) упитна; в) узвична; г) заповедна; д) жељна
2.
3. а) Да ли је један седамнаестогодишњак успео да остане будан 264 часа?

б) Колико дуго је један седамнаестогодишњак успео да остане будан?
в) Ко је успео да остане будан 264 часа?
4. а) Што добро свирају! У; б) Свирајте тише! З; в) Свирали заједно сто година! Ж; г) Ови
момци одлично свирају. О; д) Да сте сместа престали са свирком! З; ђ) Доброг ли звука! У;
е) Музика је прегласна. О; ж) Да свирате тако цео живот! Ж
42
5. а)
43
Наставна Врсте независних предикатских реченица
јединица:
Обнављање знања о врстама синтаксичких јединица, разликовање
Циљ часа:
предикатских реченица, и напоредних односа међу њима
− препозна разлику између зависних и независних реченица;
Очекивани исходи − одреди која врста синтаксичке јединице врши одређену
на крају часа: синтаксичку функцију;
− препозна врсту напоредног односа која се налази међу
независним реченицама.
Наставна Граматика 7 (наставни лист)
средства:
Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с подацима
компетенције: и информацијама;
Кључни појмови: Независне реченице
реченицу.
− Подсећа ученике да су о односима међу − Активно слушају наставника;
синтаксичким јединицама и реченицама− учествују у дискусијама везаним за учење;
говорили у седмом разреду основне − преузимају одговорност за сопствени
школе. напредак у учењу;
− Дели ученицима Прилог 1, табелу са − записују у своју свеску забелешке;
44
напоредним односима (Граматика 7, − преписују са табле;
Klett, 2020). − постављају питања;
− Дискутује и обнавља знања о − решавају задатке;
напоредним односима на основу − прате инструкције наставника.
прилога.
− Дели ученицима радне листиће (Прилог
2 и Прилог 3) за обнављање знања о
комуникативним и предикатским
реченицама, као и о реченица на
примерима (Граматика 7, тест за
самооцењивање број 6 и 7).
− Проверава решења задатака из − Одговарају на питања наставника;
Граматике. − прате инструкције наставника за припрему

остварености исхода: − успешно решени задаци.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
ПРИЛОГ 1
45
ПРИЛОГ 2
46
1. Службу предиката могу имати:
а) само глаголи у личном глаголском облику;
б) само глаголи у неличном глаголском облику;
в) глаголи у личном и неличном глаголском облику.
Заокружи слово испред тачног одговора.
2. Заокружи слово испред зависне предикатске реченице.

а) пишем поруку б) сваког дана пишем поруке
в) кад напишем поруку г) написаћу ти поруку
3. У следећим реченицама подвуци глаголе у служби предиката.

а) Одгледавши серију, Марко је кренуо на тренинг.
б) Одрецитуј ову песмицу гласно говорећи!
в) Осмехнуо се гледајући у мом правцу.
4. Усправном цртом подели следећу комуникативну реченицу на независне предикатске реченице.

Некада су путовања била скупа и већина људи није путовала много далеко од свог родног
места.
5. Поред следећих примера напиши да ли је у њима подвучена комуникативна или предикатска

реченица.
а) Закаснили смо у позориште јер смо дуго чекали аутобус. __________________
б) Јесте ли ушли у аутобус? ______________________.
6. У следећим примерима подвуци зависне реченице.

а) Чим се пробудиш, попиј лек против алергије.
б) Вратићу се кући раније јер сам се много уморио.
в) Не отварајте прозоре док дува ветар!
г) Победили смо иако нас је било мање.
47
7. У правоугаонике упиши колико у следећем тексту има комуникативних, а колико предикатских
реченица.
Као и отисак прстију, тако је и сваки рукопис јединствен. Не постоје две особе које пишу
сасвим исто, чак и ако их је писању учио исти учитељ. Са одрастањем се рукопис мења и
сазрева.
а) број комуникативних реченица
б) број предикатских реченица
8. Подвуци предикатске реченице у следећем низу.

вратити се, вратили су се, враћајући се, вративши се, вратили бисмо се
9. Напиши колико има зависних реченица у следећим примерима.

а) Рис, дивља мачка и пума или кугуар сматрају се малим мачкама иако нису нарочито
мале.
б) Рис има дуге чуперке на ушима да би боље чуо у густим шумама, јер се у њима звук не
проноси баш далеко.
10. У следећим примерима подвуци:

а) предикат у независној реченици:
Да је Милош најбоље одиграо утакмицу, сви смо повикали углас.
б) предикат у зависној реченици:
Био је најбољи у одбрани иако су му се патике клизале све време утакмице.
48
ПРИЛОГ 3
1. Подвуци супротни везник у следећој реченици.
Ватра и вода су добре слуге, али зли господари.
2. Заокружи слова испред примера у којима реченице стоје у супротном односу. Има их три.
а) Иди низ реку и стићи ћеш до мора.
б) Хвали море, али се држи обале.
в) Стрпљење је горко, али су његови плодови слатки.
г) Нађи времена за пријатељство, то је пут до среће.
д) Два пута мери, а трећи пут крој.
3. Повежи примере са врстом напоредног односа који у њима запажаш.

Слушај и памти! раставни
Не чекај, већ крени! саставни
Чекај ме или иди! супротни
4. У следећој реченици подвуци речи које стоје у саставном односу.

У већини земаља најтоплији месеци су јул и август.
5. Одреди врсту напоредног односа којим су повезане независне реченице.

Један непријатељ је много, а сто пријатеља је мало.
6. У сваком низу подвуци по један супротни везник.

а) и, а, па, те, ни
б) или, но, дакле, према томе
в) само, једино, али, па
49
7. Заокружи слова испред реченица у којима постоје два права објекта у напоредном односу.
а) Љубав је лепа, али слепа. б) Састаћемо се вечерас или сутра.
в) Мини и Јоци се једе чоколада. г) Купили смо грицкалице и слаткише.
д) Појешћемо све јер смо гладни. ђ) Сипај ми воду или сок.
8. У следећем примеру изостављен је везник. Заокружи слово испред оних које треба додати да би
реченице биле у напоредном односу.
Носила бих овакав капут, је дуг.
а) пошто б) јер в) али г) ако д) но
9. Напиши у ком се напоредном односу налазе независне реченице у следећим примерима.

а) Цео филм је био незанимљив, једино је крај био неочекиван.
б) Премијера филма је отказана, према томе остајемо код куће.
10. У следећим реченицама подвуци реченичне чланове који стоје у напоредном односу, а затим
напиши која је то врста односа и коју службу у реченици имају.
а) Мој пас је веома паметан, али непослушан.
врста напоредног односа: _______________________________
служба у реченици: _______________________________
б) Послужите се ситним колачима или тортом.
врста напоредног односа: _______________________________
служба у реченици: _______________________________
50
Решења:
51
Наставна јединица: Врсте зависних предикатских реченица
Тип часа: Обнављање
Циљ часа: Обнављање знања о зависним предикатским реченицама

− препозна синтаксичку јединицу која врши одређену
Очекивани исходи функцију;
на крају часа: − препозна зависну реченицу;
− одреди њену синтаксичку функцију;
− одреди врсту зависне реченице у оквиру главне.
Наставна средства: Наставни листови

компетенције: подацима и информацијама;
Кључни појмови: Зависне реченице, функција зависних реченица
реченицу.
− Подсећа ученике да су о зависним − Активно слушају наставника;
реченицама говорили у седмом разреду − учествују у дискусијама везаним за учење;
и да функција зависне реченице − преузимају одговорност за сопствени
одређује и њену врсту. напредак у учењу;
− Дели ученицима Прилог 1, табелу са − записују у своју свеску забелешке;
зависним реченицама (Граматика 7, − преписују са табле;
52
Klett, 2020). − постављају питања;
− Дискутује са ученицима и обнавља − решавају задатке;
знања о зависним реченицама на основу − прате инструкције наставника.
прилога.
− дели ученицима Радни листић (Прилог
2) за обнављање знања о врстама
зависних реченица на примерима
(Граматика 7, тест за самооцењивање
број 9).
− Проверава решења задатака из − Одговарају на питања наставника;
Граматике. − прате инструкције наставника за припрему

остварености исхода: − тачно решен задатак.
ОКВИР ЗА
ученика?
ПРИЛОГ 1
53
Кратак преглед наученог, Граматика 7, Klett, 2020.
54
ПРИЛОГ 2
1. У следећем примеру подвуци зависну реченицу.
Робот се вратио у основну школу јер му је знање мало зарђало.
2. Заокружи слова испред примера у којима су подвучене намерне реченице. Има их три.
а) Идем фризеру да се ошишам.
б) Чим се ошишам, јавићу ти се.
в) Пожури да би стигла на време.
г) Имам фризуру коју сам хтела.
д) Ошишај се да би ти коса била лепша.
ђ) Ошишао ме је како је требало.
3. Повежи подвучене зависне реченице са врстом у коју спадају.

Толико дува ветар да не могу у шетњу. допусна
Ако дува ветар, нећемо ићи у шетњу. последична
Иако дува ветар, ићи ћу у шетњу. Условна
4. Подвуци узрочну зависну реченицу у следећем примеру.

У прошлости се лимунов сок користио за одржавање чистоће домаћинства пошто лимунска
киселина одлично раствара каменац.
5. Заокружи везнике који се јављају као обележје допусних реченица. Има их два.
да, иако, јер, који, док, мада, ако, уколико
6. Напиши коју врсту зависних реченица запажаш у следећим примерима.
а) Многа имена места су веома стара и нарочито интересантна за научнике, јер им казују
много о прошлом животу.
б) Позајмљенице су речи које су из других језика ушле у српски, које су се прилагодиле
нашем језику, па их тешко разликујемо од домаћих речи.
7. Упиши запете тамо где су обавезне.
а) Чим се беба роди с њом разговарамо као да нас разуме.
б) Иако знамо да не могу да нам одговоре бебама постављамо много питања.
55
8. У следећим примерима подвуци:
а) НАМЕРНУ зависну реченицу: Неологизми су нове речи које се користе да би се означио
нов предмет или појам.
б) УСЛОВНУ зависну реченицу: Ако нећеш да употребиш реч фарба, која потиче из
немачког, остаје ти само реч боја, коју смо позајмили из турског.
9. Напиши у коју врсту спадају подвучене зависне реченице у следећим примерима.

а) Ветар на Нептуну толико је брз да пробија звучни зид.
б) Иако нaм се понекад чини другачије, у сну видимо само лица која већ знамо.
в) У средњем веку шећер је био толико драгоцен да је вредео девет пута више од млека.
г) Слон не користи компјутер јер се плаши миша.
10. У следећем примеру подвуци зависне реченице и одреди им врсту према значењу.
Ако имате млађег брата или сестру, можда сте приметили да с њима другачије разговарате него
с одраслима.
1) __________________________ 2) __________________________
56
Решење:
57
Наставна јединица: Представљање дневника читања

Оспособљавање ученика за успешно излагање на задату тему
која показује читалачке компетенције ученика, развијеност
Циљ часа: њиховог читалачког сензибилитета и укуса и оспособљеност за
коришћење књижевнотеоријске терминологије у приказивању
књижевног дела.
− увежбава успешно усмено излагање на задату тему;
− представи своје читалачке компетенције,
− развија читалачки сензибилитет;
− се оспособљава за коришћење књижевнотеоријске
терминологије у приказивању књижевног дела;
− представи своја читалачка интересовања и размени
искуства и доживљаје;
− увежбава главне елементе извођења говора (став, глас,
мимика и гестови);
− опише свој доживљај књижевноуметничког дела;
− прикаже књижевно дело користећи прикладну
књижевнотеоријску терминологију и локализујући га у
Очекивани исходи на
одговарајући књижевноисторијски контекст;
крају часа:
− обликује граматички исправне реченице;
− јасно структурира казивање логички повезујући целине;
− представи главне ликове и истакне кључне особине;
− издвоји и истакне посебно занимљиве и привлачне делове
књижевноуметничког остварења;
− поштује елементе ваљаног усменог казивања – говора
(дикција у ширем смислу: артикулација гласова, акценат
речи и реченични акценат, јачина гласа, интензитет гласа,
интонација, темпо, паузе);
− слуша пажљиво и критички, процењујући убедљивост
говорника;
− води рачуна о временској ограничености трајања говора;
− се самокритички одреди према властитом излагању.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, рад на тексту, аналитичко-синтетичка
Наставна средства: днвеник читања, табла, креда
58
усмено излагање, дикција, књижевно дело, уметнички
доживљај, тумачење књижевног дела
− Најављује да ће на овом часу представљати− Слушају упутства наставника и
књигу по избору. припремају се за излагање.
− Подсећа шта све излагање треба да садржи.
− Одабира ученике који ће излагати, −Излажу на задату тему плански.
− Охрабрује ученике за јавни наступ – говор −У излагању истичу снагу доживљаја,
пред одељењем. размишљања које је оно покренуло.
− Мотивише ученике да пажљиво прате −Истичу могућност поистовећивања са
излагања других ученика. ликовима.
− Пажљиво слуша излагања ученика. −Истичу узбудљивост радње,
− Мотивише ученике да коментаришу своје маштовитост, хумор и сл.
излагање и излагања других ученика, −Посебну пажњу посвећују чиниоцима
осврћући се на садржај, вредност, дикције у ширем смислу:
убедљивост и изражајност сáмог казивања артикулацији гласова, акценту речи и
и дикцију. реченичном акценту, јачини гласа,
− Истиче добре стране излагања и указује на интензитету гласа, интонацији,
недостатке и могућности њиховог темпу, паузама.
отклањања. −Самокритички процењују своје
− Прати и вреднује рад и понашање ученика. излагање и указује на могућности
− Бележи запажања у педагошку свеску. побољшања (садржајно и у изведби).
−Пажљиво слушају излагања других
ученика.
− Вреднују излагања и непристрасно и
објективно аргументују своје судове
имајући у виду врлине доброг говора
(предмет и начин излагања,
убедљивост говорника).
− Прате реакције слушалаца.
− Даје општи осврт на успешност изведене − Слушају излагање наставника.
говорне вежбе. − Консултују се са наставником како да
− Наглашава важност усмене комуникације и поправе своја будућа излагања.
правилног, лепог и убедљивог говора у
различитим ситуацијама и пред већим
59
аудиторијумом.

ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
60
Наставна Исправак писменог задатка
јединица:
исправка, усавршавање и писање побољшане верзије писменог
Циљ часа:
задатка
− кроз инструктивно поступање и методичку обраду писменог
задатка, пронађе начине на које се може побољшати писмени
задатак;
− уочи правописне, граматичке и стилске грешке на примерима
из ученичких радова;
− процени успешност свог рада у односу на друге радове.
Наставне методе: дијалошка, текстовна
Наставна свеске за писмене задатке/вежбанке
средства:
Облици рада: индивидуални, фронтални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с подацима
компетенције: и информацијама; естетичка компетенција
унутарпредметне корелације: књижевност, правопис, граматика
писмени задатак, писано изражавање, есеј, побољшана верзија,
погрешке, правопис
Уводни део часа ( 10 до 20 минута)
− Разговара са ученицима о општем − Пажљиво прате упутства и објашњења
успеху одељења и саопштава средњу наставника;
оцену одељења. − постављају питања у вези са темама;
− Износе се утисци о степену опште − траже додатна упутства и разјашњења
писмености и познавању граматичких евентуалних недоумица.
правила на нивоу одељења, као и утисци
о томе у којој мери су ученици успели
да одговоре на задате теме.
− Подсећа ученике на то да је уз оцену дат
и коментар сваког рада и да ће усмено
дати додатна објашњења ако то буде
било потребно.
61
− Дели вежбанке на увид и даје и усмена
обавештења о појединачним оценама.
− Оставља времена за појединачне
разговоре са ученицима о њиховим
есејима, уколико им коментари оцена
нису у довољној мери јасни или уколико
имају неки приговор.
Главни део часа (60 до 70 минута)
− Ради колективни исправак писменог − Прати инструкције наставника;
задатка. − конструктивно дискутује о писменим
− Прозива ученике који треба да задацима које је чуо;
прочитају добре примере писмених − чита свој задатак уколико га наставник
радова. замоли, или тражи да јавно чита задатак;
− Позива и на заједничко процењивање − уочава грешке у оквиру свог задатка;
најуспелијих задатака и одломака из − исправља грешке које је открио;
најуспелијих задатака. − самостално исписује нову верзију свог
− Упућује ученике на самостално писање задатка.
побољшане верзије писменог задатка.
− Предочава ученицима да ће њихове
исправке бити прегледане и да ће се
процењивати нове верзије њихових
радова, које треба да укључују не само
отклањање правописних и граматичких
грешака већ се вреднују и нове
чињенице, мисли и запажања које је
ученик унео у задатак (боља
стилизација, композиција и друго).
Завршни део часа (5 до 10 минута)
− Прикупља вежбанке и уноси оцене са − По завршетку рада, још једном читају
писменог задатка у електронски задатак, усмеравајући пажњу на могуће
дневник. правописне и граматичке грешке;
− предају вежбанке наставнику.
Начини провере − написана побољшана верзија писменог задатка.

ОКВИР ЗА
62
приликом
ла?
63

Klett Srpski Jezik 3 GIMN Dnevne Pripreme Maj

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Klett Srpski Jezik 3 GIMN Dnevne Pripreme Maj

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 151 и 152

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: Трећи

Циљ часа: Обнављање и проширивање знања о фразеологији

Наставна средства: Граматика

Завршни део часа (5 минута)

Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Уводни део часа (5 минута)

Орхан Памук (1952) турски је

− Анализира роман разговарајући са

У овом делу јунаци приповедају о себи и

− Ученике упућује на питања из Читанке,

Који разлози утичу на то да се Црни

Чему је Теча научио Црног још док је Црни

Пажљиво прочитај и протумачи следећи

Какав је однос Црног према уметности и

Роман Зовем се Црвено нобеловца Орхана

− Најважније податке записује на табли.

Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 154

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Магија оријента осликана калиграфском минијатуром

Ученици треба да осмисле наставни

Сваки облик реализације је добар, почев

Начини провере − активно и ангажовано учешће у пројектној настави;

Слагањем настају сложенице:

Домаћи задатак С цртицом се делимично пишу и неки

само спојено: аутопортрет, аутосугестија,

са цртицом: ауто-пут, ауто-цеста...

Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

Наставне методе: ДИКТАТ

Цртом (уместо наводницима) може се

Црта се пише између бројки (кад означава

Презентацију коју треба послати за

Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Десанка Максимовић (1898‒1993)

− Изражајно чита песму Змија.

Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају часа.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 161

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Основне теме њене поезије су: љубав,

Песма је испевана у у првом лицу и у

Песма се састоји из три катрена идентичне

Лирски субјект обраћа се објекту своје

Овакав став о љубави је неуобичајен. У

Све три строфе почињу истим полустихом

У првој строфи је изражена жеља да се

Друга строфа испуњена је осећањима

Трећа строфа има двоструку негацију и у

 Песма из прве фазе

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 162

Наставна средства: Граматика

Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

Уреди одломак из Андрићеве биографије7 исправљајући све грешке.

− Када је прва тема у питању, ученицима

Завршни део часа (5 минута)

ЧЕТВРТИ ШКОЛСКИ ПИСМЕНИ ЗАДАТАК

1. Мотиви добра и зла у роману „На Дрини ћуприја”

− праћење рада и активности ученика током

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 165

Наставна средства: Граматика 8 (наставни лист)

а) Што добро свирају! б) Свирајте тише!