ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 77а

Други
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:
разред
Професорка/
Датум одржавања:
професор:
Наставна
Књижевност
тема/област:
Наставна јединица: Петар II Петровић Његош, Ноћ скупља вијека
Тип часа: Обрада
 Открити раскошну и јединствену уметничку лепоту песме
Циљ часа: Ноћ скупља вијека, која представља Његоша као лирског
песника.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
 сагледа изузетну уметничку појаву Петра II Петровића
Његоша;
Очекивани исходи
 уочава доминантне елементе лирске рефлексивне песме;
на крају часа:
 схвати отвореност поетског текста за различита читања;
 препознаје укрштање романтичарских и класичних
мотива.
Наставне методе: Текстовна, дијалошка, монолошка, ИКТ
Наставна средства: Читанка, свеска, табла
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Међупредметне
Естетичка, за целоживотно учење, комуникација
компетенције:
Међупредметно
Психологија, Верска настава
повезивање:
Лирска рефлексија, митолошки и митски слој, хришћанска
Кључни појмови:
традиција

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране

професорке/професора: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
Његошева песма Ноћ скупља вијека, изузетна у својој лепоти и
многозначности, до данас је остала под велом тајанства. Томе је Слушају, траже
допринела чињеница да се о Његошу мање говорило као лирском додатне
песнику, више као творцу дела Горски вијенац, Луча микрокозма информације.
и Лажни цар Шћепан Мали. Песма је дуго остала непозната
јавности, иако је у сећањима Његошевих савременика постојала
једна лепа песма. Она није објављена за песниковог живота (по
свему судећи, он то није ни намеравао). Ноћ скупља вијека
угледала је први пут светло дана у Босанској вили 1913, где је
објављена по препису који је пронашао Павле Поповић у
Народној библиотеци у Петрограду. Оригинал, пронађен 1955. у
Његошевој Биљежници првобитно се чувао у породици краља
Николе, а најмлађа кћи, Ксенија Петровић Његош, поклонила ју
1
је Историјском институту на Цетињу. Оригинална верзија први
пут је објављена са осталим текстом Биљежнице 1956. г.
Рукопис Његошеве песме допуњен је још једном руком која је
поседовала препис. То је неко ко је осећао неуобичајеност
песничког тона, нелагодност друштвеног осећања због еротског
набоја у песми, па је у намери да одвоји песму од песника, да
објективизује тематику, песничко ја заменио трећим лицем он, те
променио назив у Парис и Хелена. Према подацима песма је
настала у лето 1845. за време Његошевог боравка у Боки, у
Перасту, где је дошао са Цетиња ради побољшања здравља.
Са ученицима слуша стихове у извођењу Петра Банићевића.
https://www.youtube.com/watch?v=SPgx9tAbyZ0
Подстиче ученике да изразе и образложе своје утиске, изнесу све
Износе и образлажу
шта им се свидело, што их је изненадило, зачудило, што им је
своје утиске.
остало нејасно.
Главни део часа (25 минута)
Позива ученике да формулишу тему, укажу на композиционе У средишту је
целине, издвоје најважније мотиве, укажу на романтичарске сусрет замишљеног
елементе, на класичне мотиве. младића и једне
виле у магичној
Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече пролећној ноћи.
Мотиви: месечина,
‒ Опишите песничку позорницу на којој су се сусрели човек- лепота, природа,
смртник и вечне красоте. Шта је централна тачка у тој љубавни доживљај,
пролетњој ноћи? Зашто је ноћ повлашћено време певања? време, пољубац,
Испитајте симболична значења Месеца. Сагледајте их у односу смрт, сакралност...
према значењу Сунца, односно Земље. Анализирајте поетске Први део песме (од
слике у експозицији песме. Коју улогу има природа? 1. до 26. стиха):
евоцира се чудесна
Тренућ ми је сваки сахат ‒ моје време сад не иде лепота ноћи под
месечином; други
‒ Када се открива присуство песничког ја? Пронађите елементе део од стиха: Док
субјективности. Шта предочава свест? Покажите на ево ти дивне виле
примерима из текста степене доживљаја. Какву улогу у том лаким кроком ђе ми
интензитету имају чула? Која осећања испуњавају лирско ја? лети па до краја
Како разумете стихове: „Тренућ ми је сваки сахат ‒ моје време песме. Цела се
сад не иде; / силе су ми на опазу, очи бјеже свуд ‒ да виде?” састоји од 64
Какву моћ човек добија у овим чудесним ноћним тренуцима? Ко шеснаестерачка
се појављује у тој новој димензији времена? Опиши тренутак стиха.
сусрета. Какву завист свети тренутак изазива? Шта то није Групишу поетске
бесмртнима доступно? Којим атрибутима је представљена слике у три
девојка? Зашто није именована као стварно биће? композиционе
целине и
И цијеливи божествени душу с душом драгом слију насловљавају
стиховима из песме.
‒ Каква је улога мотива пољупца? Издвојте значења која има.
Можете ли призвати „Песму над песмама” у друштво Размишљају о
Његошеве песме? Објасните. Какву срећу доноси свето симболичним
спајање? Како се ова екстаза доводи у везу са значењем наслова значењима месеца.
песме? Којим сликама се завршава песма? Како је приказан Запажају детаље
одлазак виле? којима је истакнута
лепота ноћи
Поетска позорница је подељена на космички и земаљски (дескрипција).
2
простор: небески простор, звездана поља и под њим земља Истичу склад,
обасјана „магическим” месечевим зрацима. Линија разграничења идиличну
ових простора је плава луна. Месец је маркирана тачка у атмосферу. Уочавају
космичком простору која спаја земаљско и небеско. Над њим је присуство лирског
трајно, испод пролазно. Он је космолошка компонента, субјекта.
мистеријско значење открива у сусрету два света: телесног и (субјективност)
духовног. Женско космичко начело оличава Земља, оно што је у Региструју
њој телесно. Мушко космичко начело означава духовна, сунчева богатство сензација,
светлост. Месечева светлост означава прелаз између једног и градацију осећања.
другог, сусрет земље и неба, сусрет мушког и женског космичког
принципа. Описују тренутак
Природа је у тој тихој пролећној ноћи складна, одише кад се појављује
хармонијом у свакој појединости: звездана светлост капље дивна вила. Тумаче
ројевима зажижу се ројене воде, славујева је песма усклађена, поређење са
мушице огњевите, тј. свици кâ комете мале роје. Идилична античким богињама.
атмосфера испунила је читав простор, земаљски и космички. Граде портрет
Затим се открива присуство песничког ја: Ја замишљен пред нестварне лепотице
шатором на шарени ћилим сједим / и с погледом внимателним од уочених
сву дивоту ову гледам. Дескрипцију смењује субјективност. појединости.
Његове су се мисли разлетеле (можда су то они ројеви свитаца из Истичу централни
претходне слике – ројеви посебних мисли). Ум је обележје мотив пољупца
мушког, човековог, дакле, субјективног начела. Носилац је (божје хране).
свести, а кад је свест замишљена, дели се од света. Сагледава се Образлажу наслов
интензитет доживљаја: Него опет к себе дођи, у ништаво људско песме.
стање, / ал’ лишено свога трона божество сам неко мање.
Јавља се ход Дијанин (римска богиња, одговара грчкој Упоређују
Артемиди), односно кретање месеца јер је Дијана, поред осталог, Његошеву песму са
богиња месеца. Душа се напаја месечевом светлошћу. Однос Песмом над
између природе и ума се интензивира: са небом душа људска има песмама.
своје сношеније! Како се чула изоштравају, тако субјекат урања у
простор. Аудитивне и тактилне слике се допуњују. На ливади
движенија све је покрет, музика доживљена чулима, која су
постала тако преосетљива да: Распрсне ли пупољ цв’јетни или
кане роса с струка / све то слуху оштром грми, код мене је
страшна хука. Емоције се снаже, субјекат као да урања у себе;
немир, нестрпљење, ишчекивање се интензивирају: стрецања ме
рајска тресу, а витлења муче главе. Тада признаје: Тренућ ми је
сваки сахат ‒ моје време сад не иде. Може се протумачити да му
је сваки тренутак као сат, да се чини да време не протиче, да има
неуобичајено трајање, а може супротно да се схвати: сваки сат
пролети као тренутак. Ово показује да је време у песми
доживљено као двосмерно кретање ‒ може бити сат прекраћен
до тра-јања минута и обратно ‒ тренутак продужен до трајања
сата. То је моћ коју субјекат у овој безмерној ноћној лепоти
добија и која је наглашена констатацијом: моје време сад не иде.
Свакодневно откуцавање времена овде је заустављено, а човек је
добио моћ коју иначе нема, која је својствена само богу.
Нашавши се у некој другој, паралелној димензији времена, човек
је у рангу божанствености. Баш у том тренутку појављује се
дивна вила. Она је у песми дивотница, прелесница; она је
упоређена са Дијаном, Атином и Аурором, богињама, које
представљају девичанско начело.
Њени су образи ангелски, малена уста слатка, њена лепота је
совершенство творенија, таинствене силе боже; све са њом у
3
вези је свето и рајско: ход, лик (зрак) красан и младолик, коса,
груди... Сва поређења наглашавају чудесност, натприродност,
дакле, није реч о романтичарским општим местима у описима
лепоте жене. Реч је о чудесном доживљају. Тренутак кад се
појављује је свети тренутак, изазива завист бесмртних, чиме се
прекорачује људска моћ. Једино што бесмртнима није доступно
јесте поље смртности. Шта је њима бесмртнима у смртности
недоступно, а човеку јесте? То је еротичност, телесност. Тако се
смрт појављује као предност, спаја се са мотивом еротичности.
У стању заноса, екстазе преображено је цело биће. Љубавни
пољубац донео је апсолутну срећу. У песми је пољубац дуг (Не
мичу се уста с устах ‒ цјелив један ноћи ц’јеле), којим је упијена
садржина вилине душе. Пољупци као божја храна све прелести
рајске лију! / Цјелителни балсам свети ‒ најмирисни аромати /
што је небо земљи дало ‒ на усне јој стах сисати. Овај пољубац,
симбол сједињавања представља средиште песме. Све претходно
било је припрема за овај тренутак, који се може сагледати као
телесно спајање мушкарца и жене, мистериозно спајање неба и
земље, као мистично спајање бога и душе. Љубавни целов
означава досегнут доживљај пуноће и целине. Он је
исцелитељски, лековит, означава обновљену целовитост. Стање
неизрециве среће, непорециви свети тренутак у којем се смртно
биће изједначи са бесмртним и кад се све његово пресели у
виши, натприродни живот настаје у том путовању кроз телесно.
То објашњава зашто је наслов Ноћ скупља вијека. Време које
оличава једна ноћ, време од заласка до изласка сунца, један круг
сунчани вреднији је (скупљи) од стогодишњих кругова сунца. Из
хода времена, свакодневног његовог тиктакања које припада
човеку, досегнута је, издвојена једна нова димензија. То
унутрашње преображавање субјекта даје изузетну вредност тихој
пролећној ноћи. Са Његошевом песмом повезује се Песма над
песмама. Она слави љубав младића и девојке, прожета је
снажним еротским набојем, а остала је оличење узвишености и
сачувала је статус сакралног текста у две религије ‒ јудаизму и
хришћанству. Љубав је света сила, највиша вредност живота,
јача и од смрти. Љубавни доживљај окончаће се сванућем: Луна
бјежи с хоризонта и уступа место Фебу владу, /тад из вида ја
изгубим дивотницу моју младу! Ту се окончава мистично
надвреме песме и почиње оно реално, дневно. Са Аполоновом
светлошћу почињу да важе другачији закони. Кад се јавила свест
о недостатку: Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле,
отпочело је удаљавање ‒ свезала се два погледа магическом
слатком силом, сунце се појављује над пучином. Луна бјежи с
хоризонта и субјекат губи дивотницу.

Завршни део часа (10 минута)

Наглашава смисао главне лирске рефлексије у песми о Формулишу идеје
преображеној субјективности. Човек после доживљене ноћи песме.
скупље вијека није исти као онај пре ње. Путовање кроз телесно
донело је унутрашње преображење.

4
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Петар II Петровић Његош, Ноћ скупља вијека

Љубавна песма са рефлексивним елементима
1) Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече
2) Тренућ ми је сваки сахат ‒ моје време сад не иде
3) И цијеливи божествени душу с душом драгом слију
Чудесан љубавни доживљај: ишчекивање, долазак дивне виле, стање заноса, екстазе
у којој је преображено цело биће. Љубавни пољубац донео је апсолутну срећу.
Љубав је света сила, највиша вредност живота, јача и од смрти.

Посматрање ученичке активности, рецепције текста,

Начини провере способности запажања, тумачења појединости,
остварености исхода: повезивања са претходним садржајима, јасноће и
садржајности одговора.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

Истраживачки задаци за тумачење песме Ноћ скупља вијека Петра II Петровића

Његоша:
Песма Ноћ скупља вијека једна је од најлепших у српској поезији. Да би се њена
изузетна лепота сагледала у свем свом богатству и многозначности, неопходно ју је
ишчитавати више пута, својим темпом. Потребно је уложити додатан напор јер је њено
језичко осећање одвојено од нашег, а њена тематика је веома сложена.
‒ Сабери своје утиске и спреми се да опишеш импресију коју је ова песма у теби
изазвала.
‒ О чему све ова песма пева? Уочи романтичарске елементе. Који су класични мотиви
препознатљиви?
‒ Опиши атмосферу којом песма одише. Одреди композиционе целине у песми и издвој
њихова обележја.
‒ Покажи да је природа представљена у дитирампском расположењу. Шта све ствара
идиличну представу?
‒ Размисли о мотиву времена у песми. Обележи места у којима се јавља. Протумачи
наслов песме, објасни његово значење.

5
‒ Анализирај места која говоре о женској лепоти. Зашто се жена не именује на начин
који упућује на стварно биће? Докажи да је „вилинство” жене доживљајна категорија.
‒ Размотри стихове који имају мотив пољупца и размишљај о његовом значењу. Какву
је функцију у значењу песме имала еротичка компонента и телесно уопште? Подсети се
Песме над песмама и утврди заједничке елементе са Његошевом песмом.