| I RAZVOJ POLITICKE ANTROPOLOGITE Politika se antropologija u isti mah javlja kao projekat , politigkih saznanja i doktrina. Ona na taj nagin tezi zasni- vanju jedne nauke o politiékom, time Sto goveka razmatra u obliku koji on dobija kao, homo politicus i 816 Wastaji da ustanovi kojé su to osobine zajednitke svim polititkim ure- denjima, posmatranim u njihovoj istorijskoj i geogratskoj raznovrsnosti, U tom smishu, ona je prisutna veé u Aristote- i, u kojoj Ijudsko biée biva razmatrano kao bige i 10. sVOjOj prized politiéko, i u kojoj se te%i otkrivanju za- | kon&, pre nego definisanju najtoljeg ustrojsiva zamislivog | za svaku moguéu dréavu. U svom drugom vidu polititka anropete predstavlja indvojeno podrugje izvenvania u i stema (struktura, proce- if.sai Y edoddtt a Sto ih smatraju primic%. ¢ ‘tivnima ili arhaitnima, Tako shvacena, ona predslavija ne- predstavlja ne no odvojenu disciplinu. R. Lowie je doprineo njenom voju, ako je pri tom izrazavao Zaljenje zbog nedostaino- sti antropolo’kih radova u politiékoj oblasti, Jedna éinjeni- ca sama po sebi mnogo govori: na skupu odrzanom 1952. u18 Razvoj polititke antropologije Sjedinjenim DrZavama’— International Symposium on An- thropology ~ nije joj posvecena skoro nikakva pagnja. Pai w najnovije vreme, antropolozi i dalje opominju na nedo- voljnost takvih istraZivanja: vecina njih priznaje da su "za- nemarili komparativno prouavanje polititkog uredenja primitivnih drugtava" (I. Schapera). Otuda nesporazumi, zablude, sva ona pogreéna tvrdenja Sto su dovela do toga da u velikom broju druStava bude iskljuéeno svako poseb- no izutavanje politiéke misli, pa i sama ta misao. Poslednjih dvadesetak godina tendencija je obrnuta. Sve je vedi broj istra¥ivanja na terenu, narogito u crnoj Africi, gde je vise od stotinu "sluéajeva" bilo razmatrano i move da bude podvrgnuto nanénoj obradi. Rezultati ostva- reni zahvaljujuci tim novim istrazivanjima potinju dolaziti do izrazaja i u teorijskim razradama. Ovaj iznenadni napre- dak moze se objasniti koliko aktuelno8éu (uzimanjem u razmatranje oni drugtava Sto su proizaila iz dekolonizaci- je, a prolaze kroz stalne promene) toliko i unutarnjim raz- vojem antropoloske nauke. Politikolozi sad veé priznaju postojanje potrebe za polititkom antropologijom. G. Al- mond nju smatra preduslovom za svaku komparativnu poli- “Teka nauku. R. Aron konstatuje da su takozvana nerazvije- na drugiva “u polozaju da optine politikologe Zeline da umaknu zapadnjaékom ili industrijskom provineijalizmu'. A C.N. Parkinson "poéinje smatrati da bi proutavanje po- litiékih teorija trebalo poveriti socijalnim antropolozima. Ovaj okasneli uspeh ipak nije prosao bez osporavanja i dvosmislenosti. Za neke filosofe — narotito za P. Ricoeura ~ politika filosofija je jeclina Gije je postojanje opravdano, u meri u kojoj je politiéko sustinski isto od jednog dru’tva do drugog, a u kojoj je politika “cilj" (té103) kojim se tei odredenoj prirodi zajednice. Time se potpuno odbacuje svaka nauka o politiékom fenomenuy; a i to se odbacivanje rn | Politiéka aptropologija 19 moze opovrgavati samo ako i samo bude podvrgnuto du- bljem ispitivanju. Nesigurnost koju su ove discipline ispolja- vale, kad je re€ o njihovim podrugjima, metodama i ciljevi- ma svake od njih, nije pogodna ze preduzimanje jecnog ovakvog pothvata. Pa ipak, valja pokuSati da se ta nesigur- nost umanji. 1. ZNACENIE POLITICKE ANTROPOLOGHE Kao disciplina koja te2i da postigne status nauke, poli- tika antropologtja najpre se nameée kao I ji Fivaiija't prougavanja ligitih institueija i natina ponaSanja Kojiivia’ Se obezbeduje vladavina nad [judima, kao i sistema miljenja i simbola na Kojima se te institueije i ti nagini ponaSanja zasnivaju. Mon- tesquiew, raztadivsi pojam #stocnjackog despotizma (kojim se sugerige neki idealni tip, u zagenju Sto ga podrazumeva Max Weber), izdvajajuci drusve koja taj pojam definise i imoseéi na videlo polititke tradicije Sto se razlikuju od evropskih, zauzeo je mesto med: prvim osnivaéima politié- ke antropologije. Uz to, o znataju ovog doprinosa svedod! i mesto $to ga marksisti¢ka i neomarksisti¢ka misao pridaju ovom modelu politiékog drustva, Montesquieu je u stvari zaéetnik jednog nautnog podu- hvata Kojim su za izvesno vreme bile definisane funkeije kulturne i socijalne antropologije. On je pruzio sveobuhvat- ni uvid kojim je ukazano na raznovrsnost Ijudskih drustava. U tom cilju pribegao je podacima wzetim iz davnasnje isto- rije, “opisima" Sto su ih dali putnici, zapa%anjima koja se ti- &u tudih i gudnovatih zemalja. Skicirao je jednu metodu uporedivanja i klasifikovanja, jednu tipologiju; a to ga je20 Razvoj politicke antropologije navelo da valorizuje oblast polititkog i da na izvestan natin identifikuje tipove drustava polazedi od navina vladavine. U isto} perspektivi, antropologija je najpre pokusavala da odredi_"podrudia" kultura i kulture podele, wzimajudi u obzir tehniéko-ckonomske lriterijume, civilizacjske ele- mente # oblike politiékih struktura’, To znaéi posmatrati “politi¢ko" kao osobinu pogodnu za pravljenje razlika me- du globalnim drastvima i civilizacijama; to ponekad znagi i davati mu povlaséen nauéni status. Politika s ioji, ali se pokazuje u idovima. Ona nuzno razmatra problem ciaie. ajene geneze i prvih oblika u kojima ona dolazi do izraZaja: ako se R. Lowie, posvecujuéi ovom pitanju jedno od svojih glavnih dela (The Origin of the State, 1927), vra- éa na ono time su veé bili zaokuplieni pioniri antropolo- Skog istra%ivanja. Ona je takode suogena sa problemom segmentarnih drustava, liSenih sredignje, politiék: ja predstavijaju predmet davnagnje i stalno obnavijane ras- prave. Istoritar F. J. Teggart, koga Cesto citiraju britanski autori, tvrdi: "Polititko uredenje je neSto Sto je izuzetno, karakteristiéno samo za izvesne grupe... Svaki je narod to- kom nekog vremena bio, ili je jo uvek, organizovan na ne- koj razlititoj osnovi"®. Trideset godina kasnije, ameritki so- ciolog R. Maclver jo& uvek zastupa miSijenje da se "ple- menska viadavina razlikuje od svih drugih oblika vladavi- "J. H. Steward naglaSava povodom toga: "Socio-politi¢ka struktura je sama po scbi pogodna za Klasifikovanje i jasnije wot- Ijiva nego drugi vidovi kulture", u Anthropology today, Krocber (izd.), 1953, str. 322. A. 2E J. Teggart, The Process of History, 1918, str. 79. Polititka antropologija 21 ne" (The Web of Government), Zoog sustinske rarlike ili zbog odsuinosti polititkog éinioza (pri emu se za obe mo- ye reGi da su postulirane pre nego da su dokazane}, drustva na koja se odnosi antropolosko nrouéavanje bivaju izdvaja- na kao neito posebno. Takay stev teZi da se izrazi povr8nim (dihotomija ko uredenja/politiGia redena drstva, drastva bez crfaverdrusiva sa d irustva _bez. torijom, itd. Te su suprotnosti varljive; njima se pravi la- ¢mo epistemoloski rez, mada je politi¢ku antropologiju, w trenutku njenog nastanka, obele#ilo staro razlikovanje pri- mitiynih i civikzovanih drustava, Odla%uci metodigno izu- itivnih sistema politickog uredenja", antropo- énima negativna tumatenja, kakva su davali teoretitari tudi ajihovoj disciplini, a koji poritu po- stojanje takvih sistema ‘Time Sto napominjemo ova pitanja sugerisemo glavne ie Giljgye 2a kojima je politiéka antropologija.dosad bila. u pri- lici da ide,_a kojima i dalje biva cefinisana: 4) Takvo odredenje politiékog kojim se ono ne vezuje ni samo za takozyana istorijska druStva, ni za postojanje ne~ kog drZavnog aparata. ‘b) Obdjasnjenje proces4 formiranja i transformisanja po- litiékih sistema putem istraZivanja koja su paralelna sa_oni- iia Sto if wl istorigar, mada brkanje “primitivnog" i "pr- vobitnog" uglavnom biva izbegnuto, prednost se i dalje. daje rammatranju svedotaistava Sto nas vraaju u vreme podetaka (wteine "prave mladosti sveta", prema Tégima Roussseaua), ili Sto pruzaju uvid u prelazna stenja. ©) Komparativao prougavanje, Kojim se razmatraju raz- liditi izrazi polititke stvarnosti, ne vise u okvirima neke po- sebne istorije ~ na primer evropske ~ veé u Gitavom istorii skom i geografskom opsegu te stvarnosti. U tom smishu, po- : : | | |2 Razvoj politike antropologije lititka antropologija te%i da bude antropologija u punom znatenju te regi. Ona na taj naéin doprinosi otklanjanju "provincijalizma” politikologa na koji se pozalio R. Aron, kao i nastajanju "svetske istorije polititkog miSljenja" ka- kvu je Zeleo C. N. Parkinson. Promene do kojih je doslo u druStvima u razvoju daju dopunski smisao zdruzenim nastojanjima politiéke antropo- logije i politiéke sociologije. Te promene omoguéuju prou- Zavanje — na osnovu sada’njeg stanja a ne retrospektivno ~ onih procesa koji obezbeduju prelazak sa plemenske vlada- » vine i tradicionalne drzave na modernu drZavu, sa mita na | politiéky doktrinu i politiéku ideologiju. Predstavljaju tre- nutak pogodan za izuéavanje, jedno od onih "prelomnih" razdoblja kakvo je trazio Saint-Simon kad je tumatio indu- strijsku revoluciju i nastajanje nove vrste druitva i civiliza cije. Sada8nje stanje egzotitnih politi¢kih druStava navodi na to da sc u jednoj dinamistitkoj perspektivi razmotre od- nosi izmedu tradicionalnih i modernih politiékih uredlenja, izmedu tradicije i modernosti; Stavise, podvrgavajuci ona prva istinskom ispitu, to stanje zahteva da ta uredenja budtt videna na nov i krititniji nagin. Ovakvo suotenje prevazila- zi okvire proutavanja raznovrsnosti i geneze politiékih obli- kka, te postavlja i problem nalavenja nekog uopStenog nai na da se oni dovedu u vezu, problem njihovih inkompatibil- nosti i antagonizama, njihovih prilagodavanja i promena. 2. RAZVOINI PUT POLITICKE ANTROPOLOGHE Mada ono Sto odreduje polititku antropologiju prven- stveno treba videti u tome Sto ona uzima u razmatranje po- litigki egzotizam, kao i u komparativnoj analizi do koje ono dovodi, njene pogetke mozemo smatrati davnainjima. Upr- i 4 i | i : Politicka antiopologija 2 kos podsticajima koje je dobijala u raznim dobima, razvija- Ja se spor; za njen pozni nastanak postoje razlozi koji deli- migno obja’njavaju sve ono kroz Sta je prosla. a) Pretece, ~ Antropolozi, kad nalnadno ustanovljgiu put koji je prosla njihova nauka, éesto ponovo otkrivaju da- Ieke puiokaze koji svedoée o stainom (i neizbe%nom) ka- rakteru njihovih osnovnih preokupacija. M. Gluckman ima u vidu vee \jegovu "raspravu 0 viadavini", nje- govo trazenje uzroka Sto izazivaju taspad ustanovljenih vla- davina, njegov poXuSaj da se,ocrede zakoni polititkih pro- mena. D. P. Pocock podse¢a na to koliku je paznju vec Francis Bacon poklanjao svedotanstvima koja se titu tazli- ijih" drutava. Lloyd Fallers napominje da Mach- =u Viadaocu ~ razlikuje dve vrste vladavine sto una- ‘pred uobliguju dva idealna tipa medu kojima pravi razlilu Max Weber u svojoj politi¢koj sociologiji: ‘patrimonijali- gam "i ltanizam". Medlutim, zatetnike antropoloskog nautnog postupka valja traZiti medu tvoreima politi¢kog misljenja iz XVIII veka. Preteéa koji ima prednost nad ostalima i dalje je Montesquieu, D. F. Pocock to istiée pozivajudi se na Duh Sz zakona. "To je prvi ozbiljan pokuSaj da se stekne potpuniji uvid u raznolikost Ijudskih dru§:ava, kako bi se ona mogla razvrstavali i uporedivati, kako bi se u okviru drugtva mo- glo na celovit nagin prougavati funkcionisanje institucija"’, Buduéi da drustva bivaju definisana naginom na koji se u njima viada, ovakvim se pristupom priprema pojava poli ke sociologife i politike antropologije. Ali mofe se tu naci i neSto vige od te najave, i upamtiti nesto vise nego Sto je definicija jednog polititkog oblika kao 8to je “isto&njatki 5D. F Pocock, Social Anthropology, London, 1961, str, 9.24. Razvoj politicke antropologiie despotizam", a koji ée u nauci, mada sa odgodom, dodiveti uspeh. Montesquicu, prema re¢ima L. Aithussera, pokreée "metodologkau revoluciju"; on polazi od tinjenica: "zakon&, obigaja i reziiéilih oblika ponaganja naroda koji Zive na zemiji"; on razraduje pojmove tipova i zakona; on predlaze jednu morfolo&ku i istorijsku Klasilikaciju drustava, koja on vidi - a vaiino je to naglasiti ~ kao politiéka drustva. “Rousseau najéeie biva nazivan polititkim filosofom, pri éemu se imaju u vidu Rasprava o nejednakosti i Dru- Stveni ugovor. Strutnjaci za polititku sociologiju i politiéku antropologiju nisu uvek korektao procenjivali njegov do- prinos. On se, medutim, ne svodi na hipotetigni ugovor ko- jim Ijudski rod izlazi iz svog "primitivnog" stanja i menja svoj natin Zivota, ni na onu argumentaciju koju C. N. Par- kinson proglafava "retorikom XVIII veka" i "izrazom se- nilnosti®. Rousseau ~ ne odustajudi od nemoguée potrage za potecima razmatra pa nauéni naéin obitaje "divljih na- roda" i posedluje intuiciju za njihove istorijske i kulture di- menzije. On se priklanja relativizmu iz Duha zekona i pri- znaje da se komparativnim prouavanjem drustava omogu- Guje bolje razumevanje svakoga od ajih. Svoje tumatenje on razraduje pribegavajuéi poimovima geneze: po njemu su nejednakost i proizvodni odnosi pokretati istorije. On isto- vremeno priznaje specifitnost i neutavnotezenost svakog drustvenog sistema, stalni spor izmedu "sile prilika" i "sile zakona". ‘Tematika Rasprave ponekad kao da najavijuje analizu P. Engelsa koja se bavila rasvetljavanjem "porekla porodice, privatne svojine i dréave". Pojavom Marxa i Engelsa, uostalom, ponovo su izbili na povriinn neki tokovi polititkog milljenja iz XVII veka. Njihovo delo sadrd skicu jedne ekonomske antropologije — time Sto iznosi na videlo izvestan "azijatski nadin proizvod- nje" ~ i jedne politiéke antropologije - narogito time sto sateen Politika antropologija ponovo uzima u razmatranje "istotnjaéki despotizam" i njegova istorijska ispoljavanja. Oni svoja promisljanja za- snivaju polazeéi od izvesne egzotiéne dokumentacije: od privanja putnika i od “opis, od spisa u Kojima su predmet yezmalranja seoske zajednice i dréave u Indiji tokom XIX veka, od radova istoriéara i etnografa. Postoje dva zabteva Kojima njihov poduhvat (pre naznaéen nego dovrien) na- stoji da udovolji: istraziti proces formiranja drustvenih kia- sa i dréave putem raspada prvobitnih zajednica; odtediti karakteristike jednog "azijatskog" druStva koje se Gini ne- éim posebnim. Taj postupak sadrZi u sebi izvesnu unutarnja protivreénost, naroéito ako se ima u vidu doprinos F. En- clsa, On prikazuje istoriju Zapada kao reprezentativnu 2 Sveopati razvoj Coveéanstva, uvededi na taj nagin jedno je~ dinstveno videnje nastajanja drustava i civilizacija. $ druge strane, u meri u kojoj "azijatsko" drudtvo i dréava koja njim moze da upravlja bivaju razmatrani posebno, to se drutvo samim tim izvlati izvan istorije — osudluje se na re- lativnu stagnaciju, na nepromenfjivost. Ta se poteskoca jav- ja ve u prvim antropologkim istrazivanjima koja, s jedne strane, inraju za cilj prouavanje geneze, procesa formiranja i transformisanja, pri emu ipak dopustaju da je skoro ne- moguée “otkriti poreklo prvobitnih institucija" (Fortes i Evans-Pritchard), a s druge strane, usredsreduju se na naj- speci oblike drustava i civilizacija, éesto nauairb istra- fivanja zajedni¢kih osobina i opstih procesa koji su dopri- neli njihovom formiranju. b) Prvi antropolozi.— Oni su polititke fenomene razma- trali imajuéi u vidu prvenstveno njihovu genezu, I to s take ogevidnom diskretnoscu da se njthovo interesovanje za tu oblast moglo poricati, Max Gluckman ukazuje na potpunu uzdrzanost: "Nijedan od prvih antropologa, Zak ni Maine,Se “= == MMoF fig, — MEME somenttog i Sesto zanemarivanog ser Hentyia. Boh oF GME 26 Razvoj polititke antropologsje Politicka antropologija a ukoliko polazemo pravo da ga smatramo pretkom, nije uzi- | skup drudtava. Morgaa, a 2s mao politiéki problem u razmatranje; moZda stoga Sto su poéetna antropoloska prouéavanja bila posvecena slabo rasprostranjenim drustvima u Americ, Australiji, Okeaniji i Indiji."" Pa ipak je pozivanje na pionire i dalje desto. Na maloga je autor Cuvenog dela Ancient Law (1861). Ova kompara- tivna studija indoevropskih institucija otkriva dve."reyolu- cije” u nastajanju drustava: prelazak sa drustaya zasnove nih na_sfatusy na d drusi prelazak sa drustvenih uredenja srodstvo na uredenja koja proistiéu 2 nekog “WhFogito nacela "lokalnog susedstva, kojim biva defini- sana “ositova Zajednitkog polilickog delovanja". Ovo dvo- struko razlikovanje uzrok je jo uvek olvorene rasprave. Ipak, najéesée navodeno delo ostaje Ancient Society L.. H. Morgana. kojim se inspirisao F, Bagels i koga vecina mo- demih antropologa visoko cene kao svog preteéu. On ras- poznaje dve vrste viadavine, medusobno "sustin te", a mnatajne za nekadaSnji razvoj drustava: "Prva, u vre- menskom redosledu, zasniva se na lignostima i lignim odno- sma; ona se moze smatrati dmustvom.(secietas)... Druga se im odnosima, ; ona se moze smatrati UZac. vom (iti kao i Tna_vezama Sto ib teritorija us spostanlja medu licnosti- ma."* Ovaj natin tumaéenja praktiéno dovodi antropologi- Fido toga da ne razmatra ¢ polititkog stanovisla znatan *M, Gluckman, Order and Rebellion in Tribal Africa, 1963, str. 4. SL. H, Morgan, Ancient Society, 1877, str. 6 i sl. str. 61. 3} nem ti | stema, u ovom sluéaju delimitno preuzetog iz radova Hea- <= tyia Mainea. On je posvelio nekoliko poglavija svog veli- kog dela "ideji vladavine", ali je uprkes tome poricao kom- patibilnost rodovskog sistema (orvobitno druStvo) sa izve- — saim oblici -denja koji su. sustini poliligki (aristokra—_ ‘ij, monarhija). Na taj je naéin izazvao spor koji se u okvi- Tima antropoloske teorije stalno obnavija. 1. Schapera je 1956. godine ponovo otvorio tu raspravu u knjizi Govern. ment and Politics in Tribal Societies. ©) Politi¢ki antropotozi. — Jedna razudena politi¢ka an- tropologija, ekspliciina a ne vie implicitna, biva razradena tek pose 1920. Ona polazi od nekadasnje problematike, ali se Koristi novom gradom koja je plod etnogralskih istraZi- vanja, Ponovo pokrede raspravu o drzavi, njenom, m porelclu i njenim prvobitnim izrazajnim_oblicifia, a tom se pitanju vec poéetkom veka iznova posvetio Franz Oppenheimer (Der Stat, 1907). Oy Sa nekoliko godina razmaka objavijene su dve znatajne studije zaokupliene istim pitanjem. Prva, iz pera W,_C. politiékog ginioca koje se obavlja na osnove strukturnih. modela, Polititko biva videno u obliku formainih veza Sto | pruzaju uvid u stvarno uspostavijene odnose most izmedu pojedinaca i grupa. Ako ostanemo pri najjednostavnijem | tumavenju, politike strukture — kao i svaka drustven a struktura — predstavijaju apstraktne sisteme u kojima biva ju izraena nagela Sto objedinjuju konstitutivne element konkretnih politiékih dritava. U jednom podsticajnom + su @lanku posveéenom "strukturi vlasti u plemenu Hadzeraj ~¥ 3, Pouillon, La structure (Tehind), in LHomme, V4, 1964. fo “ach, On polazi od oigledne tinjenice da strukture koje ju pouvoir chez les Hadjeral’ ponents Politi¢ka antropologija 35 {jednoj od etniékih grupa u stanovnisiva Cada, J. Pouillon Jaéno odreduje i pokazuje jednu od moguénosti strukturali- stitke metode primenjene u oblasti politi¢ke antropologije. “Ta se primena odnosi na jedan skup mikro-drustava koja u 4gtemah predogavaju i neke srodnosti (na $ta upuduje i za- jednitko ime — Hadferaj) i znatajne varijante, narocito 0 postupanju sa 'vlaSéu', Dvostmki uslov, prisustvo zajed~ adh elemenata i razlikovanje medu njima pri sjihovom asporedivanjy, neophodan je za ovaj postupak koji omo- icuje da se, na jednom stepena, izgrade "sislemi" Sto od- govaraju sveukupnim modalitetima drustveno-politi¢kog “gredenja i, na drugom, jedan "sistem sistema" — onaj za ko- jise-smatra da njim biva definisana viast kod HadZeraja. “Oitida i dvostepenost u proutavanju: prvi je period posve- éen-otkrivanju “unutarnjih struktumih odnosa u svakom turedenju koje biva posmatrano kao sistem’; drugi, pak tu- piavenju celine prouéavanih uredenja kao da je “ona proiz vod smisljenog postupka". U posmatranom slutaju, ovom ‘se metodom prvenstveno iznose na videlo razlidite kombi- “nacije verske i polititke vlasti (rjihova ckvivalentnost, deli- initno razlikovanje, drukéija naglaSenost jedne ili druge), lakle igru jedne logike koja se unutar jedne iste globalne ‘strukture ostvaruje u razlititim oblicima. Na taj nacin vari- jante mogu da pokaZu "stanja” jedne te iste strukture. Primena strukturalisti¢kog postupka u prouavanju po- Jitiékih sistema nailazi na teSkode koje su tom postupku svojstvene na jednom uopstenijem nivou. Reé je narodito 0 onim te3ko¢ama koje u svojoj studiji o politi¢kom drustve iz oblasti Kagin razmatra umereni strukturalist E nalazi antropolog predstavijaju modele §to postoje samo kao "logitke konstrukeije". Tz éega proizlazi prvo pitanje: kako'se mo%e biti siguran u to da je formalni model najade-== 36 Razvoj politicke antropologiie kvatniji? No Leach uz to razmaira i jednu sustastveniju te- Skocu, "Strukturni sistemi, onakvi kakvima ih opisuju an- tropolozi, uvek su statiéni sistem"; to su modell drusivene stvarnosti koji predotavaju nekakvo naglaseno stanje ko- herentnosti i uravnoteZenosti, iako ta stvarnost nema svoj- stvo koherentne celine; ona u sebi krije protivreénosti, po- kazuje varijacije 7 strukturne modilikacije. U posebnom sluéaju kaginskog politiékog uredenja, Leach zapaza feno- men osciliranja izmedu dva pola ~ "demokratskog" tipa gu« mlao’j "aristokratskog" tipa gan, Kao i nestabilnost sistema i promenijivost regenja nala¥enih w kulturi, drastveno-poli- Liékoj strukturi i ckoloskoj sredini. Taénost vecine struktu- ralisti¢kih analiza je prividna i varljiva. Ona se objainjava nuZnom, ali esto prikrivanom okolnoséu: " Opisuju se izve- sni lipovi nestvarnih situacija, naime, struktura uraynoteze- nih sistema." (E. R. Leach.) 1) Dinamisticki postupak. — On delimiéno upotpunjuje prethodni postupak, ispravijajuci ga u nekim pojedinosti- ma. Namera mu je da shvati dinamiku struktura, kao i si- stem odnosa Sto nju gine: to jest, da uzme u razmatranje in- kompatibilnosti, protivreénosti,, te vrenja svojstvena svakoit Fist “On se Tim pre namece kao postupak poli- UKE aniropologife Sto se sve ove pomenute osobine naj- bolje mogu razumeti u oblasti politi¢kog, i Sto istorija upra- Vo u toj oblasti najjasnije ostavlja svoj Zig. FE. R. Leach je neposredno doprineo razradi ovog po- stupka, nakon Sto je nastojao da ustanovi razloge njegove pozne pojave. On za to oktivijuje preoviadujndi uticaj ° Sve reti uzete iz urodenitkih jezika transkribovane su po ve- oma jednostavaom sistemu: jedno slovo uvek predstavlja jedan plas. Tilda oznatava nazalizaciju (0 je nazalno 0). Politica antropologija 4 Durkheima — naustrb onoga sto su ga vrSili Pareto ili Max Weber - koji je navodno omoguéio shvatanje sto naglaava strukturnu ravnotezu, Iculturnu jednoobraznost, oblike soli- darnosti; tako da druatva Sto u sebi nose o@igledne kontlike tc i koja su otvorena promenama samim tim postaju "pod- Jona anomiji". On optu%uje "akademske predrasucle" i et- nocentrizam antropologa da su coveli do eliminisanja izve- snih Ginjeniénih datosti, kako bi se rasprava vodila samo o stabilnim drugtvima, kojima ne prete unutarnje protivreé- nosti i Koja su izolovana unuita: svojih granica, Ukratko, Leach navodi na to da se u razmatranje uzme ono sto je protivreéno, konfliktno, priblizxo, kao i ono Sto ulazi u okvir spoljasnjih odnosa. Ovakvo se usmerenje pokazuie nuZnim za polititku antropologiju, jer se politiéko definise prvenstveno suoéavanjem interesa i nadmetanjem. Antropolozi iz mantesterake &kole, kojima je podstrek dao Max Gluckman, usmeravajt svoja istrazivanja ka jed- nom dinamiékom tumaéenju drustava. Gluckman je ispitao prirody odnosa Sto postoje izmedu “obiéaja" i "sukoba" (Custom and Contliet in Africa, 1955), "reda" | "pobunc" (Order and Rebellion in Tribal Atrica, 1963). Njegov se do- prinos u isti mah tige opSte teorije o tradicionalnim i arhaié- nim drutvima i metode polititke antropologije. Ovu po- slednju nadahnule su njegove tecrije o pobuni i studije koje je posvetio nekim afri¢kim drzavama. Pobuna je tu videna kao neprekidni proces koji na izvestan ustaljen nagin utive na politi¢ke odnose, dok se obred posmatra, jecnim delom, kao nagin da se konflikti izraze i budu prevazideni tako sto jedinstvo drustva biva potvrdene. Tradicionalna afrika dr- Zava pokazuje se nestabilnom i nosiocem jednog organizo- vanog ~ rilualizovanog — sporenja koje pre doprinosi odr- Zanja sistema nego njegovoj promeni; relativna nestabil- nost i kontrolisana pobuna predstavijale bi na taj natin38 Razvoj politiéke antropologije normaina ispoljavanja politi¢kih procesa svojstvenih tom ti- pu dréava. Ovo, kao &to vidimo, predstavija stvarnu teori- sku novost; ali u tome se nije Slo do kraja. Max Gluckman priznaje da je unutarnja dinamika Konstifutivna za svako. dru8tvo, ali on umanjuje njen znaéaj za postizanje promena. O njoj se vodi raéuna ~ kao i o posiedicama sto proisti¢u iz “spoljasnjih okolnosti" ~ ali samo zato da bi bila ukljuéena u ono shvatanje istorije 8to povezuje druétva kojima se bavi antropologija sa jecnom istorijom koju smatraju repetitiv- nom. Ovakvo tumaéenje podstige raspravu koja se ne moze izbedi, i Gji se znataj, uostalom, ispoljava i u rastuéem inte- resovanju za antropoloske analize nadahnute istorijom, kao iusve vecem broju teorijskih ogleda u kojima to tumagenje biva ocenjivano. Posle dugog perioda u kome su bila u ne- milosti - nemilosti koja se obja’njava preteranim ambicija- ma evyolucionisti¢ke, naivnostima difuzionisti¢ke i negativ- nim predubedenjem funkcionalisti¢ke skole — ova se pitanja ponovo nalaze na prvom mestu u oblasti antropofoskog is- trazivanja. Jedno neobimno delo BE. E. Evans-Pritcharda (Anthropology and History, 1961) doprinelo je toj rehabili- taciji istorije. Rasprava ¢c biti privedena kraju samo ako se potne praviti razlika izmedu sredstava istorijskog saznanja, oblika koje dobija istorijski razvoj i ideolo’kih izraza iza kojih se krije stvarna istorija ~ bez ikakvog rizikovanja da se to brka jedno sa drugim. Za politiéku antropologiju, ra- svetljavanje odnosa koji postoje izmedu te tri vrste pristupa predstavlja neophodan preduslov. U oblasti za koju se dugo smatralo da je izvan istorije - drustvima i civilizacijama crne Afrike — nedavni radovi ukazuju na pogresnost previge statiénih tumagenja. Stvar- nost afrigke istorije, ispoljena kroz uticaj na Zivot i smrt po- litickib drustava i civilizacija crnog stanovnisiva, ne moze Politi¢ka antropologija 39 se vise previdati. Istrazivanja pri kojima se vodilo raéuna o tim dimenzijama otkrivaju da se istorijska svest nije pojavi- la nekakvom slugajnoséu, usleé iskuSenja kolonizacije i promena sto ih donosi moderno doba; ona pokazuju — si proto gledigtu J.-P. Sartrea ~ da nije ret samo o nekakvoj tudoj istoriji koja je bila “interiorizovana". S. F. Nadel, « svojoj studiji o plemenu Nupe (Nigerija), razlikuje dva ni- voa na kojima se izrazava istorja (nivo ideolodke i nivo objektivne istorije) i konstatuje da pripadnici plemena Nu- pe poseduju istorijsku svest (kaze za njih da su historically minded) koja deluje u obe pomenute oblasti."’ Navija istra- Zivanja potvrdila su ovo dvojstvo istorijskog izrazavanja i saznanja kojima ta svest upravlja: izvesna javga istorija (Ei- je su opSte osobine fiksirane i koja se odnosi na neki sveu- kupni etnigki entitet) koegzistira sa izvesnom privatnom istorijom (Koja je definisana do u pojedinosti, podlozna is- krivljavanjima, a odnosi se na posebne grupe i njihove spe- cifitne interese). Jedna studija ana Cunnisona, nastala na osnovu istrazivanja kod stanovnixtva plemena Luapula u centralnoj Africi, pruZa za ovo konkretnu ilustraciju. U njoj se definise svaka od situacija vezana za ta dva modaliteta aftitke istorije: na planu isterije koju zovu impersonalnom, vreme i promene idu zajedno; na planu istorije koju zovu personalnom vreme je ukinuto a promene se smatraju n postojecima — stavovi i interesi grupa su u neku ruku /iks rani. Ta analiza uz to pokazuje do kog su stepena pripadni- ci plemena Luapula postali svesni uloge koju pojedini do- gattaji imaju u razvoju njihovog crustva, te da su stekli ose- aj za istorijsku kauzalnost; za njih ta kauzalnost ne proisti- ée iz nekakvog natprirodnog reda stvari, buduci da su do- gadaji prvenstveno podredeni volji liudi. ©” Videti Black Byzantium, London, 1942.40 Razvoj politicke antropologije Veza izmedu istorije i politike je otighedna, &ak iu slu- éaju druStava prepustenih antropologkim disciplinama. Cim se na drusiva vie ne gleda kao na nepromenijive sisteme, sustinska srodnost njihovog socijalnog dinamizma i njihove istorije vi8e se ne moze zanemarivati, Drugi jedan razlog namece se sa joX veéom snagom: stupanj istorijske svesti nalazi sc u korelaciji sa oblicima i stepenom centralizacije polititke vlasti, U segmentamim druStvima, jedini Guvari znanja 6 proslosti uglavnom su oni u tijim je rukama viast. U drustvima sa drzavnim uredenjem, istorijska svest poka- zuje se Zivljom i sveobuhvatnijom. Upravo u ovim posled- njim, uestalom, jasno se shvata kako ideologku istoriju valja upolrebljavati u svrhe polititke strategije; J. Vansina je to dobro pokazao govoreci onekadagnjoj Ruandi, Valja jo§ na- pomenuti da je kretanje kolonizovanih zemalja ka nezavi- snosti stavilo u sluzbu nacionalizama jednu pravu militant- au istoriju. Delovanjem, dakle, jedne nuznosti koja je po- stala otigledna, dinamigka teorija o drustvima, politika an- tropologija, polititka sociologija i istorija bile su navedene da udruze svoja nastojanja. A taj spoj daje novu snagu Durkheimovom predvidanju: "Ubedeni smo... da ée dodi dan kada ée se istorijsko i sociolo’ko videnje razlikovati sa- mo u nijansama." za_etnocentrizan 1 PODRUCIJE POLITICKOG Polititka antropologija se od poetka suotava sa raspra- yvama koje su za postojanje politi¢ke filosofije bile od tako sudtinskog znaéaja da su je dovele u opasnost; i to do te me- re da R. Polin, i ne samo on, ukazuje na potrebu i hitnost pruzanja njene moderne "definicije” i "odbrane". Krajnji je cilj obeju ovih disciplina da pronik titkog u raznolikim obliei ni sé, medutim, da su nj sti, Prvi su_antropolozi optu¥ivali_ vecinu politigkih teorjja BR. Lowie vidi w njima promifljanje koje sredeno na dvavu i koje pribegava jed- 4) nostrano} epeili viadavine uw Tiu drustvima. U iom se smisiu politiéka filosofija poistoveduje sa filosofiiom dréaye i lo’e sc prilagodava datostima koje proistiu iz pro- ugavanja "primitivnih’ drustava, Moderni antropolozi su- protstavijaju nauéni karakter svojih istrazivanja normatiy- nom kare kteru politigkih tilosotija, valjanost svojih rezulta- ta nepi m_zakluéeima teoretiéara. Mada te kritike nisu dovoljne da politi€koj antropologiji pruze neke dovoljno évrsie temelje, ipak su radikalnim politikolozima posluyile wostvarenju njihovog cilja, kao sto je onaj 3to ga je sebi po- stavio C.N. Parkinson, Koji eli da te politikologe skrene sa "prokréenih staza" i navede ih da ustanove jednu “svetsku istoriju polititkog migljenja". Njegov se naum na izvestan dvosmisleno- je uglavnom wu Fact. Leper, Pea Panes