Архитектонски факултет, Универзитет у Београду

Мастер академске студије – Интегрални урбанизам

МАСТЕРПЛАН ОСВЕТЉЕЊА
В.проф. др Лидија Ђокић

Мастерплан осветљења зоне између улица: Ђуре Јакшића, Кнеза Михаила, Николе
Спасића, Иван Беговe и Чубрине.

Студент: Александра Ђорђевић У-2012/03

Београд, јун 2013

Садржај

1. Циљ израде мастер плана

2. Издвајање репера

2.1. Значај репера (градски и локални)

3. Зонирање на бази урбане структуре и функције

4. Анализа постојећег стања

4.1. Зона1: Пешачка улица - Кнез Михаилова

4.2. Зона 2: Бочне улице које излазе на Кнез Михаилову

4.3 Зона 3 : Улице са стамбеним блоковима

4.4. Зона 4: Парк Војводе Вука

5. Препоруке за функционално осветљење

5.1. Извори светлости

5.2. Светиљке и стубови

6.Препоруке за амбијентално осветљење

6.1. Амбијентало осветљење парка Војводе Вука

6.2. Амбијентална целина пешачке зоне Кнез Михаилове

6.3. Могућност за атрактивне светлосне инсталације

7.Препоруке за архитектонско осветљење

7.1. Избор објеката које треба посебно осветлити

7.2. Објекти на којима је неопходна замена постојећег осветљена

7.3. Објекти које је потребно осветлити

8. Контрола светлосног загађења

9. Могућности фазне реализације

10. Одржавање урбаног осветљења

1. Циљ израде мастерплана осветљења између улица: Ђуре Јакшића, Кнеза Михаила,
Николе Спасића, Иван Беговe и Чубрине.

Мастер план овог подручја треба да учини централну зону Београда још привлачнијом и
да на постављеној хијерархији улица оствари висок квалитет усаглашености и
уравнотежености амбијенталног, уличног и архитектонског осветљења. Овај део
представља главну пешачку зону у граду и поред осветљавања и истицања вредности
Кнез Михаилове улице, важно је на квалитетан начин осветлити и улице које се налазе у
непосредној близини.

Пешачка зона Кнез Михаилове и парк

Војводе Вука представљају важне
амбијенталне целине, јер пешачка
зона садржи објекте од историјског и
архитектонског значаја док се у парку
налази споменик Војводи Вуку и
парковско зеленило.

Један од најважнијих циљева стоји у

подизању безбедности и осећаја
сигурности у улицима које спајају парк
са Кнез Михајловом улицом.

шема 1 : обухват мастер плана

2. Издвајање репера

2.1. Значај репера (градски и локални)

Репери градској силуети дају препознатљивост и аутенитчност. У дневним условима

доприносе оријентацији док ноћу служе као атрактери који стварају визуелну слику града.
У ужим градским целинама значајније је постојање локалних репера.

И док су градски репери углавном познати објекти јавне намене и велике висине, локални
репери су део урбаног простора и могу имати архитектонске или историјске вредности
или да су локално препознатљиви по својој функцији (кафић, кафане, продавнице). Тако
споменик Војводи Вуку представља локални репер који има посебни значај за Топличин
венац али не и за град Београд у целини.
С тим у виду треба извршити селекцију значајних објеката и елемената у простору које
треба осветлити. На локацији је уочено пар стратешких тачака попут споменика Војводе
Вука, Народне Банке Србије, Музеја примењених уметности, САНУ.

Одабиром локалних репера смањује се могућност појаве светлосне неусаглашености,

претераног осветљавање, неадекватних елемената урбаног окружења и омогућава се
стварање пријатног окру жења где је могућа лака оријентација.

Слика 1: Парк Војводе Вука и Музеј Примењене уметности слика2: САНУ

3. Зонирање на бази урбане структуре и функције

На локацији постоји значајна разлика у зонама шеталишта и паркова у односу на

стамбене блокове. У односу на ову функционалну организацију простора треба водити
рачуна приликом прелаза из једне у другу зону да би се избегли нагли прелази чиме се
повећава осећај безбедности у простору.

На локацији је уочено постојање четри зоне:

1. Пешачка улица Кнез Михаилова

2. Бочне улице које излазе
на Кнез Михаилову међу којима су уочљиве
велике разлике у зависности од функције.
3. Улице са стамбеним блоковима
4. Парк Војводе Вука

шема 2 : зонирање на бази урб структуре и функције

4. Анализа постојећег стања

4.1. Зона1: Пешачка улица Кнез Михаилова

Пешачка зона Кнез Михаилове је законом

заштићена као један од најстаријих и највреднијих
градских амбијената, са низом репрезентативних
зграда и грађанских кућа насталих крајем 70-их
година деветнаестог века. У оквиру обнове Кнез
Михаилове, 1987. године, постављени су
канделабри са светиљкама, а затим додате и Слика 3: Кнез Михаилова улица

висеће жардињере. Услед постојања додатног

осветљења локала, може се уочити можда и
непотребно висок интензитет осветљења.

Власништво локала у Кнез Михајловој диктира

неуједначено осветљење фронтова објеката.
Овакав вид осветљавања ствара сегментисану
слику појединачних објеката а самим тим и
нарушава њихову архитектонску вредност. Слика 4: Кнез Михаилова улица

4.2. Зона 2: Бочне улице које излазе на Кнез Михаилову

Улица Ђуре Јакшића

Осветљење, карактеристично за читаву зону Кнез
Михаилове, је присутно само у виду једног стуба
док је остатак улице осветљен висећим
светиљкама и осветљењем од локала. Функција
паркирања у овој улици у великој мери диктира
овакав вид осветљења па је активирање ове улице
могуће искључиво уз промену начина или режима
паркирања.
Слика 5: улица Ђуре Јакшића

Улица Вука Караџића

У овој улици се наставља осветљење из Кнез
Михаилове, јер ова улица спаја пешачку зону са
парком. Због непостојања активних приземља ова
улица пружа мањи осећај безбедности али се
високим интензитетом осветљења утицало на
побоњшање овог аспекта. Као и у Кнез Михаиловој,
постоји сегментисано осветљавање објеката што
утиче на амбијенталну целину. Потребна је замена
сијалица које не раде.
Слика 6: улица Вука Караџића
Улица Ускочка

У овој улици главни проблем представљају

раширени сунцобрани кафића, који остају у том
стању чак и у ноћним сатима и на тај начин
блокирају постављено осветљење што утиче на
сагледивост и угодност у осталом делу улице.

Слика 7: улица Ускочка

Ул Николе Спасића која се наставља у ул Иван Бегову:

Улица Николе Спасића је осветљена на исти начин

као и улица Вука Караџића, што је у овом случају
оцењено као негативно јер се на другом крају
улице налазе углавном стамбени објекти који су
осветљени знатно слабијим интензитетом па је
промена осветљења веома нагла што утиче на
осећај безбедности, јер се из интензивно
осветљеног простора улази у готово мрачан
простор. Поред интензитета мења се и боја и извор
светлости. Као додатан проблем појављује се и
чињеница да се настављањем истог режима
Слика 8: улица Николе Спасића
осветљења као и у Кнез Михаиловој корисници
простора усмеравају ка садржајима и просторима
који не настављају функцију пешачких пријатних
простора.

4.3. Зона 3: Улице са стамбеним блоковима

У улицама Чубрино и Иван Беговој, присутно је

осветљење натријумовим изворима светлости док
су Грачаничка и улица Цара Лазара осветљене
метал халогеним сијалицама.

У улицама уског профила светиљке су постављене

на висини од 8 метара изнад нивоа првог спрата па
се могу уочити спуштене ролетне чак и у касним
поподневним сатима, чији узрок може бити Зона првог спрата
интензитет светлости и светлосно загађење. Са Слике 9 и 10: улица Грачаничка

друге стране, ова висина је неопходна како би се

осветлио коловоз јер би у супротном било
неопходно постављање светиљки на много мањем
растојању.

Ограђени блокови са капијама на улазу, уз

присусво натријумових извора светлости негативно
утичу на осећај безбедности у овој зони.
Слика 11: улица Иван Бегова
4.4. Зона 4 Парк Војводе Вука

Највећи проблем у парку представља мешање

извора светлости, јер су улице које окружују парк
осветљене натријумовим сијалицама док се у
парку налазе метал халогене. У парку се налази
споменик Војводи Вуку који је осветљен са два
бочна и из једног главног правца узаним снопом
светлости који осветљава читаву фигуру и
постоље на којој се налази. Рефлектор је
правилно позициониран на стубу у непосредној Слика 12: парк Војводе Вука
близини, окренут је навише и не представља
проблем корисницима парка јер не изазива
бљештање. Удаљеност рефлектора смањује
негативан ефекат сенки који може да буде
проблем приликом осветљавања споменика
одоздо. Проблем је препознат у чињеници да је
једна страна парка изразито тамна, јер је
окренута делу блока где не постоје осветљени
објекти. Овај део представља проблем највише
због безбедносних разлога али и оријентације у
простору. У парку не постоји осветљавање
Слике 13 и 14: парк Војводе Вука
вегетације што би свакако повећало његову
амбијенталну вредност.

5. Препоруке за функционално осветљење

Главни циљ функционалног осветљења јесте обезбеђивање лаке оријентације, остваривање
логике кретања и визуелне удобности.

5.2. Извори светлости

Иако натријумов извор светлости има већу
трајност (до 10 000 сати) има јако лошу
репродукцију боја и утиче на осећај безбедности.
Са друге стране, метал халогене сијалице са
керамичким гориоником имају репродукцијум боја
до 80%, са топлом или неутралном белом бојом
светлости и најбоље су за спољно осветљење. С
тим у виду, првенствено траба обратити пажњу
на осветљавање улица које излазе на Кнез
Михаилову, јер се пешаци, осветљењем истог
интензитета, усмеравају ка просторима који
немају карактер пешачких шеталишних зона што
утиче на осећај безбедности и сигурности. У
овако слабо осветљеним зонама, креће се мали
број људи што повећава могућнпост за појаву
криминала. шема 3 : извори светлости на локацији

Проблематична је и зона око парка, јер је унутрашњи део парка осветљен метал халогеним
сијалицама а улице које га окружују натријумовим који неутралише белу боју и доминира у
простору што би мастер планом требало ускладити.
5.3. Светиљке и стубови
Стубови у Кнез Михаиловој улици су постављени на висини од 5 метара и као такви одговарају
пешачкој зони. У бочним улицама се наставља исти тип стубова али без висећих жардињера, што
је оцењено позитивно јер улице немају исти значај у односу на Кнез Михаилову. Због естетских
вредности и висине, овај тип светиљки ограничава могућност постављања рефлектора који би
осветлили поједине објекте са посебном архитектонском вредношћу. С обзиром да је кнез
Михаилова заштићена као амбијентална целина, једино би се могло утицати на смањење
интензитета светлости .
У стамбеним улицама би требало
спустити светиљке на ниво првог
спрата , или обезбедити одговарајући
тип светиљке који не би изазивао
бљештање. На примеру из Берна се
може видети како се штитником
усмерава осветљење и спречава
могуће светлосно загађење а уједно
светиљке имају и естетски карактер јер
су у духу историјске целине града
Берна који је под УНЕСКО-вом
заштитом.
слика 15: улица Цара Лазара слика 16: пример светиљке у Берну

6. Препоруке за амбијентално осветљење

6.1. Амбијентало осветљење парка Војводе Вука

Поред осветљених пешачких стаза и споменика, било би добро осветлити поједине елементе
вегетације. На овај начин утиче се на квалитет амбијенталне целине парка али и подиже ниво
безбедности и осећаја сигурности.

Као што је већ раније уочено, најтамнији део парка је

окренут ка блоку где објекти нису осветљени и где је
низак интензитет светлости па би било добро ту
осветлити неколико стабла. Дрвеће у том делу је јако
високо и има густу крошњу па је неопходно да се
светиљке позиционирају изван пројекције стабла како би
се осветилило цело дрво. Осветљене треба да буде
широкоснопно. Иако би за дрвеће ове висине било
неопходно постовљање три светиљке, могуће је
осветлити и само ону страну која је окренута ка пешачким шема 4 : осветљење дрвећа

стазама парка.

Овом приликом треба користити изворе светлости са одличном репродукцијом боја како би се
истакла природна боја лишћа (метал халогени или LED извори са температуром боје око 3000 К)
6.2. Амбијентална целина пешачке зоне Кнез Михаилове

Иако је квалитет осветљена на високом нивоу, препорулке се могу дати на два нивоа. Први, да се
смањи интензитет светлости јер се непотребно расипа енергија јер је, уз додатно осветљење
локала, присутна непотребно велика осветљеност. Друга препорука се односи на увођење правила
за постављање светиљки са спољне стране локала. Треба законоским путем регулисати забрану
постављања светиљки јер се ствара сегментисана слика објеката. На овај начин би се такође
утицало на проблем превелике осветљености.

6.3. Могућност за атрактивне светлосне инсталације

Светлосне инсталације, које се укључују у

посебним приликама и временским интервалима
могу представљати атрактиван елемент урбаног
простора.

Објекат некадашње Робне куће Београда који се

тренутно користи као штанд за продају слика може
постати место за светлосне инсталације односно
уметничка дела заснована на светлосним
ефектима. Слике 17: Стара Робна кућа у Кнез Михаиловој

7. Препоруке за архитектонско осветљење

7.1. избор објеката које треба посебно осветлити

На локацији је уочено неколико објеката од

изузетног историјског значаја које би требало
осветлити попут Народне Банке Србије, Српске
академије науке и уметности и Трговачких кућа. Са
друге стране, уочени су и објекти од историјског
значаја који нису адекватно осветљени па је
неопходна замена осветљења. Овој групи
припадају објекти Прве хрватске штедионице и
Музеја примењених уметности.

шема 5 : Избор објеката за архитектонско осветљење

7.2. Објекти на којима је неопходна замена постојећег осветљена

Прва Хрватска штедионица

Овај ообјекат се налази на

централном шеталишту и требало би
извршити замену и усаглашавање
извора и боје светлости. Уз улично
осветљење Кнез Михаилове
адекватно је употребити метал
халогене изворе за осветљење
читавог објекта јер се излози и
фасада не смеју другачије
третирати. Слике 18 и 19: Прва Хрватска штедионица

Иако је евидентно пристуство надоградње, требало би осветлити цео објекат уз могућност

осветљавање пиластра који се као елемент јавља и на надоградњи.

Музеј примењене уметности

Објекат Музеја има јако широк

улични фронт али је неопходно да се
он третира као целина. Такође је
присутно мешање извора светлости
на самом објекту али у непосредном
окружењу што утиче на визуелну
слику. Музеј је осветљен
рефлектором који обухвата само
један део објекта јер се налази на
тротоару са супротне стране улице. Слике 20 и 21: Музеј примењене уметности

Објекат треба осветлити метал халогеним сијалицама са керамичким гориоником које дају топлу
или неутралну белу боју. Потребно је да се на исти начин третирају лође где је могуће осветлити
други план како би се осетила дубина простора. Требало би осветлити и венац објекта као и
рељефе на тимпанонима јер би се на тај начин повезала ова два дела објекта и остварио
неопходни континуитет. Како се објекат не сагледава из велике даљине, није неопходно
користити велика рекламна платна која додатно нарушавају квалитет објекта.

7.3. Објекти које је потребно осветлити

Објекат САНУ је свако један од најзначајнијих и најдекоративнијих

објектата који се налазе у Кнез Михаиловој улици. Поред тога,
фасада је изузетно очувана и било би добро да се објекат осветли .
Приликом израде пројекта осветљења требало би нагласити
хоризонзалност објекта, нагласити дубину простора код прочеља и
осветлити декоративну пластику која је присутна на венцу објекта.
Овом приликом треба усагласити осветљење објекта, осветљење
Галерије и шеталишне зоне и на основу тога одабрати извор и боју
светлости. У сваком случају, због колорита објекта, треба корисити
извор светлости који има одличну репродукцију боја.

Слика 22: САНУ

Народна банка Србије

Овај објекат обухвата читав један

блок и као такав сагледава се са све
четири стране па је неопходно да се
усагласи осветљење све четири
фасаде. Са стране улице Иван
Бргове се налази паркинг па је ту
могућа употреба осветљења мањег
интензитета. Тренутно је то најјаче
осветљен део, вероватно из
безбедносних разлога док не постоји
архитектонско осветљење овако
Слике 22 и 23: Народна Банка Србије
значајног објекта.

За осветљавање објекта треба искористити чињеницу постојања венца на првом спрату који може
сакрити светиљке за осветљавање виших нивоа. Приликом осветљавања може се истаћи и дубина
прозорских ниша јер је то елемент који се појављује на свим фасадама. Како је фасада тамна, није
толико важна репродукција боја али је пожељно да се користе метал халогене сијалице јер могу
утицати на осећај безбедности јер се у близини не налазе други важни објекти.

Трговачке куће

Ове куће су заштићене од стране

Завода за заштиту споменика па се
треба водити рачуна како се
осветљавају како би се презентовале
на најбољи начин и како се
осветљењем не би утицало на
промену боје фасаде.

Слике 24 и 25: Трговачке куће у Кнез Михаиловој

На другој слици се може видети како се овде неправилно поступа са културним добром јер је
недопустивно да се рефлекотори поставе на фасаду заштићеног објекта и то не за потребе
осветљавања тог објекта. Осветљење из даљине није довољно како би се ови објекти
препознавали као другачији и вредни у амбијенту Кнез Михаилове. Требало би нагласити поједине
елементе на фасади позиционирањем светиљки изнад нивоа приземља и смањити интензитет
осветљења и уличних светиљки и светиљке којом се осветљавају објекти из даљине.
8. Контрола светлосног загађења

На локацији је препознато постојање два облика светлосног загађења, први који се односи на
претерани интензитет осветљења који резултира повећану употребу енергије а самим тим и велике
количине новца, и други који се односи на светлосно прекорачење које изазива неправилно
усмерена светлост која на тај начин продире у унутрашње просторије станова.

Како би се светлосно загађење свело на минимум, неопходно је смањити интензитет светлости у

Кнез Михаиловој и регулисати додатно осветљење излога са спољне стране. Такође би требало
смањити интензитет светлости свих бочних улица које излазе на Кнез Михаилову, осим улице Вука
Караџића која повезује парк и Кнез Михаилову.

У делу 5.3. је приказано како се типом светиљки може смањити расипање светлости што утиче и на
редукцију светлосног загађења станова у непосредној близини.

9.Могућности фазне реализације

Неке од предложених мера не захтевају финансијска улагања јер се односе на смањење

интензитета светлости у појединим зонама те се те интервенције предвиђају за прву фазу.

У другој фази би требало заменити позицију или тип светиљки која је присутна у стамбеним зонама
како би се смањио ефекат светлосног загађења. Ово се може реализовати приликом
четворогодишње замене сијалица како би се смањили додатни трошкови приликом инсталације.

У трећој фази би требало усагласити светиљке у околини парка Војводе Вука. Оваква промена
може бити подстицај за реализацију наредне фазе, односно за архитектонско осветљење значајних
објеката међу којима је и Музеј примењених уметности.

10. Одржавање урбаног осветљења

Поступак редовног одржавања се односи на групну замену сијалица и чишћење светиљки као и на
континуирано праћење и ажурирање базе података. У Београду је омогућено да и становници
пријаве квар што олакшава одржавања и утиче на ефикасност рада јавног градског предузећа
„Јавно осветљење“. У систему је неопходно имати податке за сваку појединачну светиљку како би
се пратило време трајања, промене боје и интензитета светлости. Подаци се односе и на тип
светиљке, врсту извора светлости, датум монтаже, датум последње групне и појединачне замене и
тд. Квалитетна база података омогућава лакше одржавање али и лакше управљање, процену и
контролу трошкова.
Литература:

Ђокић Лидија (2012) Осветљење урбаних елемената и простора, Хармонија кроз мастерплан.
Београд: УБ Архитектонски факултет

Јелена Динић (2013) Декоративно осветљење Београда. Архитектон, бр 17. стр 124-127

Masssimiliano Zigoi (2013) Светло и архитектура. Архитектон, бр 17. стр 98-103

Извори слика и шема:

Слика 1: Парк Војводе Вука

http://beograd.bgmap.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=119:park-
prolee&catid=42:parkovi&Itemid=118

Слике 2-25 : Фотографије аутора рада

Шеме 1-5: Шеме аутора рада