Putovanje

Pada kiša,duga i hladna novembarska noć sedmog u mesecu. Jaka košava pomućuje
mi vid i razum koji smatram da posedujem.U tom delimičnom slepilu ne vidim
jasno reper na osnovu kojeg mogu uporediti ispravnost svojih
misli,želja,postupaka.Dodatnu zabludu podspešuju slaba jedva tinjajuća svetla koja
se svaka ponaosob predstavljaju kao istina prava i jedina.Magla je ,tmina bez
meseca i zvezda,plivam po mutnoj brzoj vodi,izbegavam granje i panjeve koji
plutaju pored mene.Talasi su veliki,svaki sledeći je veći.Očajnički pružam ruku ka
jednom od svetala,ponestaje mi daha,gotovo je,ipak me više nema, rastavljam se od
života dragog.
Lebdim tu negde u sred ničega pa se pitam gde će ići moje telo a gde moja
duša.Najednom iz pravca jednog od svetala prema kojem sam plivao dohvatiše me
tamne, jake ruke i izvukoše iz vode u potpalublje nekog broda.
Duh i materija počeše ponovo da se sjedinjuju,zbunjen i uplašen hvatam
vazduh,pognute glave klečim tu u nekom polu mraku,voda se sliva sa mene.
Šta učini ovo nevreme?...Nema mi sakoa,ispala mi je jedna cipela,nogavica mi se
zavrnula iznad kolena,čak mi se oko istog obmotala neka bela tkanina.Košulja
skroz raskopčana ,ruka mi ispala iz rukava.A oko vrata mi visi i klati se nekav
konopac.
Vrlo čudan sled događaja.Pokušavam da saberem misli.U tom začuh glas “Ako želiš
da vidiš svog najvećeg neprijatelja okreni se i pogledaj iza sebe”. Obazrivo se
okrenuh sa nekim iskonskim strahom i pred očima mi se prikaza strašno,ogromno
čudovište.Toliko je bilo ružno da mi se grlo steglo a kolena polako zaigraše.Kao da
ugledah nekog sebi nalik,naizgled ja ali se nisam prepoznao u tom tamnom odrazu.
Videh svoj alter ego , doživeh mešavinu svih onih osećanja koja čoveku u životu
mogu samo odmoći.
U tom magnovenju ponovo začuh glas koji se kao eho odbijao oko mene kao i u meni
samom “Spoznaj samog sebe” a potom “Obradi neobrađeni kamen”
Dobih na ruke čekić i dleto i rekoše mi da pođem...Kuda???
Ti ljudi koji su uglavnom ćutali i gledali me pomogoše mi da odredim pravac i smer
moga kretanja.Objasniše mi u kratkim crtama gde idem,šta treba da radim,čemu
služe povereni mi alati.
Zanimljivo je da su mi svi oni koji su me u tom času okružili bili potpuno nepoznati i
strani ali sam stekao neki čudan utisak da se odavno poznajemo.
Nema se puno vremena za oklevanje,uzimam vazduh par puta i ponovo zaranjam
nazad u mutnu i hladnu vodu.
Strah je manji,nada greje srce,malo je lakše jer sada mislim da znam kuda i kako
ujedno imam sa čime.
Spuštam se na dno tavno ,muljevito,svačega tu ima.
Među svim tim potrebnim i nepotrebnim stvarima jedva spazih kako iz mulja viri
kraj jednog povećeg kamena,zagrebah rukama oko njega i ubrzo se predamnom
pojavi to sirovo nesavršenstvo oblika.
Klekoh na levo koleno,sa te strane mi dleto u ruci a u drugoj čekić.Merim,kratak
odsečan udarac,sledeći malo jači.Odmeravam,udaram,nije lako,svašta pliva oko
mene ,udara po alatu,otežava rad.Dešava se da zamahnem ali nešto mi umanji
snagu zamaha ili pomeri pravilan ugao postavljenog dleta.Ide teško ali to tako mora
biti,to je izgleda put pravi i jedini .Sve to što me ometa i koči u radu je naizgled
beskorisno, ali naprotiv, sto je teze svakim narednim udarcem sam bliži
prosvetljenju.

Kako proces obrade traje, sam kamen postaje lakši i njegov oblik biva manje
nezgrapan,lagano mi dopušta da krenem na gore u manje mutne slojeve u kojima
ću bolje videti,u slojeve gde se odnos svetlosti i tame srazmerno smenjuje.Tu neću
više morati da grubo odvaljujem velike komade kamena,moja obrada će se svesti
na dosta finiji posao.Udarci će postati slabiji,precizniji,sloboda kreacije će doći do
izražaja.
Daleko sam od željene forme koju čak jasno i ne vidim, ali sam srećan jer sam
počeo,srećan jer svakim narednim udarcem žilavi belutak postaje za nijansu
lepši,skladniji.
Svestan sam da me ovaj divni i teški posao čeka do kraja ovog života a posle... ne
znam,možda ću to otkriti tek u nekom dubokom sloju obrade.Tim bolje, imam
motiv da radeći tražim neizvesno pa je želja za delanjem uvek prisutna,čini mi se
svakim narednim udarcem sve veća i iskrenija.

Uz pomoć Svevišnjega iskreno se nadam da kada budem izronio na površinu više

neće biti noć,nadam se da će me dočekati rađanje novoga dana i da ću napokon
ugledati svetlost.

Rekoh.

Br.V.M.