ЗНАЧАЈНИ АУТОРИ И ЊИХОВА ДЕЛА (од петог до осмог разреда)

ЕПИКА

1. ИВО АНДРИЋ ∙ есеј „Мостовиˮ

∙ приповетка „Аска и вукˮ
∙ приповетка „Јелена, жена које немаˮ ∙ Важно је знати и податак да је Иво Андрић
добио Нобелову награду за књижевност 1961. године, као и то да је мотив
моста веома важан за његово стваралаштво.
2. БРАНКО ЋОПИЋ
∙ приповетка „Поход на Мјесецˮ
∙ приповетка „Чудесна справаˮ
∙ роман „Орлови рано летеˮ
3. ПЕТАР КОЧИЋ
∙ приповетка „Јабланˮ
∙ приповетка „Кроз мећавуˮ
∙ (сатирична) комедија „Јазавац пред судомˮ
4. ДАНИЛО КИШ
∙ приповетка „Дечак и пасˮ
∙ приповетка „Еолска харфаˮ
∙ приповетка „Прича о печуркамаˮ ∙ телевизијска драма „Ноћ и маглаˮ
5. МИЛОВАН ГЛИШИЋ
∙ приповетка „Прва браздаˮ
6. ИСИДОРА СЕКУЛИЋ
∙ приповетка „Буреˮ
∙ Овог аутора треба повезати и са његовим другим значајним делима – романима који
су доживели и филмске адаптације: Зона Замфирова, Поп Ћира и поп Спира и
Ивкова слава.
7. СТЕВАН СРЕМАЦ
∙ приповетка „Чича Јорданˮ
8. ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ
∙ приповетка „Све ће то народ позлатитиˮ
9. СИМО МАТАВУЉ
∙ приповетка „Пилипендаˮ
10. РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ
∙ (сатирично-алегоријска) приповетка „Вођаˮ
11. МИЛОШ ЦРЊАНСКИ
∙ роман „Сеобеˮ
12. ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ
∙ аутобиографија „Живот и прикљученијаˮ (реч прикљученија значи догађај,
доживљај)
13. АНТОН ПАВЛОВИЧ ЧЕХОВ
∙ новела „Шалаˮ
∙ новела „Вањкаˮ
∙ новела „Чиновникова смртˮ
 ЗНАЧАЈНИ АУТОРИ И ЊИХОВА ДЕЛА
(од петог до осмог разреда)

ДРАМА

1. БРАНИСЛАВ НУШИЋ
∙ роман „Хајдуциˮ
∙ једночинка „Киријаˮ
∙ једночинка „Аналфабетаˮ (реч аналфабета значи неписмена особа)
∙ комедија „Сумњиво лицеˮ

2. ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ

∙ комедија „Покондирена тикваˮ
За наведену комедију треба знати и симболику наслова (тиква која жели да
постане кондир, тј. отмена и скупоцена посуда за воду и пиће, а у пренесеном
значењу односи се на особу која ради оно што јој не приличи – Фема, опанчарева
жена, жели да постане ноблес, отмена дама која има фине манире и зна стране
језике) и име главне јунакиње (Фема).

3. КОСТА ТРИФКОВИЋ
∙ комедија „Избирачицаˮ
За наведену комедију треба знати и име главне јунакиње (Малчика).

4. ДУШАН КОВАЧЕВИЋ
∙ комедија / шаљива драмска фантазија „Свемирски змајˮ
∙ Овог аутора треба повезати и са његовим другим значајним делима која су доживела
филмске адаптације: нпр. Ко то тамо пева, Балкански шпијун, Маратонци трче
почасни круг, Сабирни центар и др.

ПРИПРЕМА ЗА КОНТРОЛНИ ЗАДАТАК ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ (3)

ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА (ПРИПОВЕДАЊА)

1. Одреди облике казивања (приповедања) које уочаваш у наведеним одломцима.

а) Сљедећег Михољдана побратим Петрак не појави се на нашој слави. Дјед се забрину.
– Да није болестан, бог би га видио?
Пропитивао се за њ у вароши, на сточној пијаци, на црквеном сабору, али од побратима ни трага
ни гласа. Те јесени нико га под Грмечом није видио.
б) Сат је био закључан у дједов сандук и на њега се брзо и заборавило, све док ја једног дана не
доперјах из школе поносито се шепурећи:
– Дједе, ја знам гледати у сат, учили нас у школи.
– Иди, бено, гдје ће дијете знати у сат. Хајде де, да си бар војску одслужио, друго би било.
в) – Лијепе ли гујице, боже мој! Готово да бих је и кући понио – рече момак од шале. „Ево
будаласте главе, која ће ме ослободити на своју несрећуˮ, помисли грешна душа у гуји, пожури се
и претвори се одмах од гује у љепоту дјевојку, те стаде пред момка.
г) Била је тамо литица висока до облака, а снаха заповједи једног дана старици, нека јој донесе
снијега са врха литице да се умије.
– Нема пута на ону висину – рече старица.
– Узми козу, нека те води. Куда она горе, туда ти наглавце доље – рече снаха.
Тамо био и син, па се насмијао на те ријечи, само да угоди својој жени.
д) Кад она тамо, али оно се на огњишту истом распламсале лучи, а око пламена заиграли коло
Домаћи, све сами мужићи од једва по лакта. На њима кожуси, капице и опанчићи црвени као
пламенови, коса и брада сиве као пепео, а очи жарке као живи угљен. Излази њих све више и
више из пламена, свака луч по једног даје. Како излазе, тако се смију и вриште, пребацују се по
огњишту, цикћу од весеља и хватају се у коло.

ђ) Син се мало не скаменио од чуда: откуд његова мати знаде да је оно била гуја? Разљути се у
срцу и помисли: „Моја мајка мора да је вјештица.ˮ И одмах замрзи на мајку.

е) И опет се син насмијао, а бака се тако ражалостила да одмах оде на језеро. Пуцкета лед под
баком, плаче она, да јој се сузе по лицу мрзну. Али још неће да се Богу моли, таји пред Богом, да
јој је син грешан. „И боље да погинемˮ, помисли бака и иде по леду.

ж) Кад су били прем' Видову двору,

На пенџер се Виде наслонио,
Па кад виђе кићене сватове,
Сам је собом Виде говорио:
„Мили боже, лијепијех свата!
Чији ли су, куд ће по ђевојку?ˮ

2. Прецизно одреди облик казивања (приповедања) у наведеним примерима.

а) Велика просторија је лепо уређена и дискретно осветљена. Ништа ту није личило на јефтине
шатре у којима су досад боравиле пролазне панораме. Све је одавало трајност и сталност.
Унаоколо је ишао узак црвен ћилим, у угловима су биле вештачке палме, али највећи део
простора, целу средину, заузимала је – панорама. _______________________________________

б) Донесе бака гнијездо, подигоше кокош, а оно у гнијезду нешто закријешти: искочише голи
сврачићи, па скок! Скок! По тријему. Кад је снаха-гуја опазила овако изненада сврачиће, превари
се, полакоми се у њој змијина ћуд, полетје снаха по тријему за сврачићима и исплази за њима свој
танки и шиљасти језик као у шуми. _________________________________________

в) Капетан Робертс је био нарочити тип морског гусара-пирата и по својим успесима у томе послу
прозван је краљем морских пирата. Остављајући на страну његову склоност авантурама, необичну
одважност, хладнокрвност, присебност и одлучност у борбама на мору [...], Робертс је имао
особинe које нимало нису наговештавале опасног гусара. Био је фанатични трезвењак који није
могао да види алкохолна пића и на своме броду је по цео дан сркутао слаб чај.
_______________________________
г) Још двадесетак таких кућица, па онда десетак повећих, то је село К. у горњој Далмацији. Село се
разасуло на једном рубу равнице, под брежуљцима. Мала старинска православна црква склонила
се за најгушћом гомилом кућа, у средини. А у зачељу села, одвојена, зидала се велика, господска
зграда... _________________________________

3. Прецизно одреди облик казивања (приповедања) у наведеном примеру узимајући у обзир

начин на који су догађаји распоређени у времену.

Паде син пред мајку на кољена, љуби јој скуте и рукаве, а онда је подиже на своје руке и носи
кући, куда сретно до зоре стигоше. [...] Момак се послије вјенчао с оним убогим и милим
дјевојчетом што им бијаше довела Домаће у кућу. Још и сад сретно живе сви заједно, пак им
Малик Тинтилинић у зимње вечери радо на огњиште доходи.
___________________________________________

4. У наведеном одломку подвуци унутрашњи монолог.

„Можда ће ноћас стићиˮ, мислио је. Није знао да ли да пожели њихов скори долазак, или не.
„Какве ли ће ми вести донети? Да ли је најезда пред нама? Јесу ли Исмаилћани пред вратима?ˮ,
мислио је, а лепота и свежина смираја дана нису му умиривали срце.

5. У наведеном одломку подвуци приповедачеве речи, тј. речи које припадају наратору
(приповедачу).

Чича главачке допаде до логора и разрогаченим очима забуљи се у дјечаке.

– Па ви сте још ту?! Живи сте, а?
– Живи, живи! – умири га Јованче.
– А мене спазише на ивици Гаја, па кад распалише од механе из пушака, у-ух! – стресе се
чича. – Зазујаше око мене зрна као рој пчела. Ето их сад овамо.

ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА (ПРИПОВЕДАЊА)

ДЕСКРИПЦИЈА (ОПИСИВАЊЕ)

НАРАЦИЈА (ПРИПОВЕДАЊЕ)

МОНОЛОГ ДИЈАЛОГ

ВРСТЕ ОПИСИВАЊА

1. ПОРТРЕТ → опис изгледа књижевног јунака (физички изглед, карактер и сл.)

2. ПЕЈЗАЖ → опис природе

3. ЕНТЕРИЈЕР → опис унутрашњег простора

4. ЕКСТЕРИЈЕР → опис спољашњег простора

ВРСТЕ ПРИПОВЕДАЊА
1. у зависности од тога из ког лица се приповеда:

а) приповедање у 3. лицу
б) приповедање у 1. лицу

2. у зависности од тога на који начин су догађаји распоређени у времену:

а) хронолошко приповедање
б) ретроспективно приповедање

Монолог и дијалог јесу облици казивања (приповедања) који су типични, пре свега, за драмски
књижевни род. Међутим, јављају се и у епским и у лирским делима и обично су издвојени
знацима навода (наводницима).

Монолог је разговор књижевног јунака са самим собом.

а) монолог (књижевни јунак говори наглас)
б) унутрашњи монолог (књижевни јунак говори у себи)

Дијалог је разговор између два или више књижевних јунака.

Занимљивост!
За разговор више од два књижевна јунака користи се појам полилог или полилолог.

Важне напомене уз облике казивања (приповедања)

Нарација (приповедање) облик је казивања о књижевним јунацима, догађајима и њиховим

доживљајима. Пошто се најчешће приповеда о неким догађајима, у оквиру овог облика казивања
доминираће глаголи као врста речи. У зависности од тога из ког лица тече приповедање,
разликујемо приповедање у трећем лицу и приповедање у првом лицу.

Главна особина приповедања у трећем лицу јесте ОБЈЕКТИВНОСТ, а то значи да приповедач

посматра јунаке и догађаје са стране и преноси их онакве какви јесу, без личног доживљаја, док је
главна особина приповедања у првом лицу СУБЈЕКТИВНОСТ, што значи да приповедач износи
лично мишљење о јунацима и догађајима.

Није свеједно ни то којим ће редом бити представљени догађаји у некој причи. Некада писац само
набраја догађаје по редоследу којим су се они одиграли. Некада то набрајање прекида и враћа се
на догађаје који су се одиграли у прошлости, говори о њима, па се опет враћа на оно о чему је
причао. Разлога за овакво поступање има много – да би приповедање било занимљивије, да би
аутор уверљивије представио ликове и сл. У зависности од тога како су исприповедани догађаји
распоређени у времену разликујемо хронолошко и ретроспективно приповедање.

1. Хронолошко приповедање (приповедање по реду)

Корен речи хронологија потиче од грчке речи хронос, што значи време. Писац ниже догађаје
према редоследу њиховог одигравања. Прича прати хронологију догађаја, односно говори о
догађајима пратећи редослед по којем су се одиграли. Овај начин приповедања најприсутнији је,
на пример, у аутобиографијама, биографијама и сл.

2. Ретроспективно приповедање (приповедање од садашњости према прошлости)

Израз ретроспекција настао је од латинских речи ретро, што значи уназад, и спектаре, што значи
гледати. Писац прво ниже догађаје према редоследу њиховог одигравања, а онда тај хронолошки
низ прекида да би описао догађаје који су се одиграли у прошлости. То значи да приповеда о
догађајима који су се десили пре оног догађаја у причи након кога се о њима пише. Овај начин
приповедања најчешће се користи као облик јунаковог присећања на сопствену прошлост.

ПРИПРЕМА ЗА КОНТРОЛНИ ЗАДАТАК ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ (2)

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

1. Из наведеног одломка из приповетке „Прича о печуркамаˮ Данила Киша препиши све примере
за наведене стилске фигуре.

Свуда наоколо, по ивицама пропланка, расле су велике печурке, одозго сјајне и мрке као хлебови.
[...] Виде се како сврдлају однекуд из дубине, попут неке чудне глисте, затим како се надима слој
трулог лишћа. Онда се испод земље помаља мрка глатка капа, као тесто које се румени и
надолази.
а) епитет ________________________________________________________________

б) поређење _____________________________________________________________

2. Одреди стилске фигуре које уочаваш у наведеним одломцима из народне поезије.

а) Кад то зачу слуга Голубане,

Проли сузе низ бијело лице,
Па одсједе од коња лабуда,
Узе госпу на бијеле руке,
Однесе је на танану кулу;
Ал` свом срцу одољет не може,
Да не иде на бој на Косово.
Већ се врати до коња лабуда,
Посједе га, оде у Косово.
Стилске фигуре: _________________________________________________________

б) Ој, Стојане, јабуко од злата!

Стоју мајка већ заборавила,
Сна`е Јеле заборавит нећу:
Сна`о Јело, неношено злато!
Ко ће стару дочекати мајку?
Ко пред мене стару ишетати?
Ко ће стару запитати мајку:
„Јеси ли се уморила, мајко?ˮ
Стилске фигуре: ___________________________________________________________

3. Одреди стилске фигуре које уочаваш у наведеним одломцима.

а) Верујем у пролеће љубави и његове бујице,

верујем у антене што их носим у сновима,
верујем у слутње, стрепње и наговештаје...
Стилска фигура: _________________________

б) Пучина* плава спава,

Прохладни пада мрак.
Врх хриди** црне трне * пучина – отворено море, непрегледна морска површина
Задњи румени зрак. ** хрид – гребен, морска стена
Стилске фигуре: _________________________________________________________
в) О, класје моје испод голих брда,
Мој црни кљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
Стилске фигуре: ___________________________________________________________

г) Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...

У сунцу трепти моје родно село,
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.
Стилске фигуре: __________________________________________________________

4. Повежи назив стилске фигуре са словом испред реченице у којој се та стилска фигура налази.
Назив једне стилске фигуре је вишак.
1. контраст а) Кржљава јабука је куњала крај расцветане крушке.
2. хипербола б) Упутио се у град празних бисага и пуна срца.
3. метафора в) Због мирне нарави и добронамерности сви су јој се дивили.
4. градација г) Ти људи представљају друштвени талог наше земље.
5. персонификација д) Од колевке, па до гроба најлепше је ђачко доба.
6. метонимија

5. Пажљиво прочитај наведене примере из дела „Шалаˮ Антона Павловича Чехова, а потом одреди
које стилске фигуре уочаваш у њима.
а) Санке почињу све лакше и лакше да клизе, хука ветра и зврка саоница нису више тако страшни.
Стилске фигуре: _________________________________________________________________

б) Од наших ногу па до саме земље пружа се стрма раван, у којој се сунце огледа као у огледалу.
Стилске фигуре: _________________________________________________________________
в) Сав простор од њених малих каљача до краја леденог брега изгледа јој као страшна, бескрајно
дубока провалија.
Стилске фигуре: _________________________________________________________________
г) Санке лете као стрела. Пресецани ваздух шиба у лице, хукће, звижди у ушима, сече болно, штипа
од гнева, хоће да смакне главу с рамена.
Стилске фигуре: _________________________________________________________________

6. У наведеном одломку из приповетке „Мост на Жепиˮ Иве Андрића подвуци део текста у ком
уочаваш контраст.
Онај који ово прича, први је који је дошао на мисао да му испита и сазна постанак. То је
било једног вечера кад се враћао из планине, и, уморан, сео поред камените ограде на мосту.
Били су врели летњи дани, али прохладне ноћи. Кад се наслонио леђима на камен, осети да је
још топал од дневне жеге.
7. Одреди стилске фигуре које уочаваш у наведеним стиховима из народне поезије.

а) Град градила три брата рођена,

До три брата, три Мрњавчевића:
Једно бјеше Вукашине краље,
Друго бјеше Угљеша војвода,
Треће бјеше Мрњавчевић Гојко;
Град градили Скадар на Бојани... Стилска фигура: ______________________________

Зидање Скадра

б) Или грми ил` се земља тресе?

Или бије море о брегове?
Нити грми, нит се земља тресе,
Нити бије море о брегове,
Већ то језди Јабланова моба. Стилска фигура: ______________________________
Јабланова моба

8. Одреди стилске фигуре које уочаваш у наведеној строфи из песме „Покошена ливадаˮ Десанке

Максимовић.

Ливада крај реке сања.

Зрикавци тужно зричу.
Помрлих трава душе
још лебде врх откоса
што се лагано суше.
О, ви не знате тужну
о смрти трава причу.
Зрикавци тужно зричу.

9. Напиши назив стилске фигуре коју уочаваш у подвученом стиху из песме „Покошена ливадаˮ
Десанке Максимовић.
Тужно зрикавци зричу,
чује се до облака;
вечера целог жале
зелен-коњици своје
лепе витезе пале.
Стилска фигура: ______________________________________

ЛИРСКЕ КЊИЖЕВНЕ ВРСТЕ

У АУТОРСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
1. Дескриптивна (описна) песма јесте врста лирске песме у којој се најчешће описују природа и
њене лепоте, звуци, боје, биљни и животињски свет који је настањује. Често слика природе зависи
од осећања и расположења лирског субјекта. Уколико је лирски субјект срећан, њене су боје
ведрије, а призори радосни, а ако је лирски субјект тужан, његовим осећањима више ће
одговарати, на пример, слика природе у јесен.

Примери дескриптивних (описних) песама:

1. Војислав Илић: Зимско јутро

2. Десанка Максимовић: Сребрне плесачице
3. Ђура Јакшић: Вече
4. Јован Дучић: Село

2. Родољубива (патриотска) песма јесте врста лирске песме у којој преовлађују родољубива
осећања – љубав према завичају и свом народу, припадност одређеном народу или земљи,
спремност да се отаџбина чува и брани и сл. У оваквим песмама често и сам наслов указује на
родољубиву тематику (нпр. Домовина, Моја отаџбина, Отаџбина, Плава гробница, Грачаница и
сл.).

Примери родољубивих (патриотских) песама:

1. Душан Васиљев: Домовина

2. Алекса Шантић: Моја отаџбина
3. Милан Ракић: Божур
4. Милутин Бојић: Плава гробница
5. Десанка Максимовић: Крвава бајка, Грачаница
6. Ђура Јакшић: Отаџбина
7. Момчило Настасијевић: Труба

3. Рефлексивна (мисаона) песма јесте врста лирске песме у којој лирски субјект изражава
рефлексије (мисли) о различитим темама које заокупљају његову пажњу (на пример, најчешће
теме у оваквим песмама јесу живот, смрт, срећа, животни циљеви, идеали и слично). Примери
познатих рефлексивних (мисаоних) песама јесу песме Плава звезда Мирослава Антића и Светли
гробови Јована Јовановића Змаја.

4. Социјална песма је врста лирске песме у којој се говори о друштвеним питањима, а најчешће се
пева о друштвеној неједнакости, зависности човека од његовог порекла (често сељачког или
радничког) и немогућности да се супротстави друштвеној (социјалној) неправди. У овој врсти
лирске песме могу преовладати мрачни тонови због немогућности да се обичан човек избори за
праведнији, бољи и лепши живот. Врло често, међутим, социјална песма може бити испевана и у
борбеном тону. Тако се упућује на веру да узроци човекове зле судбине и угњетености могу бити
савладани. Примери познатих социјалних песама јесу песме Ратар Вељка Петровића и О, класје
моје Алексе Шантића.
5. Сатирична песма је врста лирске песме која исмева, осуђује и критикује неку појаву из
свакодневног живота читавог друштва или појединца. Пример познате сатиричне песме јесте
песма Јутутунска јухахаха Јована Јовановића Змаја.

6. Дитирамб је стари песнички облик који се јавио још у антици. То је књижевна врста која се у
старој Грчкој певала у славу бога Диониса, бога вина и весеља. Његова историја је веома сложена
и везује се за настанак трагедије, а у лирици је то песма у којој се слави живот. Дитирамбом се
изражавају занос, радост и срећа због свега онога што живот носи. Важно је да дитирамб
разликујемо од дескриптивних (описних) песама о природи по томе што се у њему јавља посебна
врста заноса, а не мирног увида у лепоту света, неког предела или природне појаве. Та особина
дитирамба је његово наслеђе из старина и траг начина на који је тај песнички облик настајао.
Пример дитирамба јесте песма Хвала сунцу, земљи, трави Стевана Раичковића.

7. Елегија је врста лирске песме настала још у старој Грчкој. То је посебан облик тужне песме
(елегос на грчком језику значи тужбалица). Тема, тј. оно за чим лирски субјект тугује, може бити
различита. Често лирски субјект жали за младошћу која је прошла, или за љубављу која се угасила,
или је предмет његовог туговања славна прошлост отаџбине која је, такође, у међувремену
нестала.

Неке од најпознатијих и најуспелијих елегија написане су поводом смрти неке знамените

личности.

Примери познатих елегија јесу Песма о керуши Сергеја Јесењина и Међу својима Владислава
Петковића Диса.

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

Преглед стилских фигура за осми разред

1. Епитет је стилска фигура којом се на сликовит начин појединим врстама речи, најчешће описним
придевима и прилозима за начин, дочаравају битне особине бића, ствари или радњи које се описују.

Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје,

А танак и бео снег покрио поља и равни,
И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези
И круже видокруг тавни.
У селу влада мир. Још нико устао није,
А будан петао већ, живосно лупнувши крилом,
Поздравља зимски дан – и звучним ремети гласом
Тај мир у часу милом.
Војислав Илић: „Зимско јутроˮ

Уколико се епитет у народној (усменој) књижевности стално појављује уз неку одређену именицу
(вјерна љуба, бојна копља, бритка сабља, бијела вила; љепота дјевојка, десница рука) или уз неки
одређени глагол (тихо бесједити, рано ранити), онда се такав епитет зове стални епитет.
Стални епитети су постали саставни делови традиционалног песничког израза у народној поезији и
њих треба посматрати као уобичајени уметнички поступак народног певача.

2. Ономатопеја је стилска фигура којом се опонашају, имитирају гласови из спољашње средине.

Ономатопејске речи и изрази задржали су се и у свакодневном језику (ветар хуји, вода жубори,
птица црквуће и сл.), а песници се служе овом стилском фигуром како би нам звуковно дочарали
неку песничку слику.

Ил` каткад само тек звиждање јасно се чује

И тежак, промуко глас. То ловац пролази селом,
И брзе мамећи псе, погурен у поље жури,
Покривен копреном белом.
Војислав Илић: „Зимско јутроˮ

До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала
бена, а около су регетале жабе па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с
мјесецом рониш кроз расперјане навиљке облака.
Бранко Ћопић: „Чудесна справаˮ

3. Персонификација је стилска фигура којом се предметима и појавама, биљкама или

животињама, најчешће преко радње коју врше, дају особине и својства људских бића. Ова стилска
фигура утиче на сликовитост у књижевном делу.

Месец пође уз Мораву, завири у топољаке, и све до зоре брчка у реци беле руке. Морава
шуми љутећи се на уставе воденица, и по читаве ноћи кикоће се на месец трчећи по
спрудовима. Јастребац љутито пропиње модру веђу, а Гоч се погури и приђе ближе.
Добрица Ћосић: Далеко је сунце

4. Поређење је стилска фигура којом се два појма пореде, доводе у везу на основу сличности која
постоји међу њима. Поредбени однос најчешће се истиче поредбеним речцама као, попут, налик,
али може се наслутити и без њих.

Ракови су се пропињали као оклопници и при покрету изводили шум налик на звекет гвожђа, а
страшни полипи су пружали пипке као живо шибље од змија.

Жил Верн: 20000 миља под морем

5. Словенска антитеза је посебна врста поређења које се јавља само у народној (усменој)
књижевности. Ова стилска фигура карактеристична је за народну поезију словенских народа, па
отуда и њен назив – словенска антитеза. Састоји из три дела:

(1) А → поставља се питање и дају потенцијални (могући) одговори на то питање;

(2) НИЈЕ А → наводе се негативни одговори (негирају се могући одговори из првог дела ове
стилске фигуре) и
(3) НЕГО Б → дају се коначни одговори на постављено питање из првог дела ове стилске фигуре и
открива се о чему је заправо реч.
Основна функција ове стилске фигуре јесте да привуче пажњу читалаца, да их заинтересује за
читање, па се због тога често налази на самом почетку књижевног дела. У наставку се налази
пример за ову стилску фигуру из народне лирске посленичке песме „Јабланова мобаˮ:

Или грми ил` се земља тресе?

Или бије море о брегове? А
Нити грми, нит се земља тресе,
Нити бије море о брегове,
НИЈЕ А
Већ то језди Јабланова моба. НЕГО Б

6. Градација је стилска фигура у којој се постепено наводе по јачини (од најслабијег ка најјачем
или обратно) осећања ликова, њихови поступци или догађаји.

За Ђурђем је косу одрезала,

за ђевером лице изгрдила,
а за братом очи извадила.

На пример, у наведеним стиховима из народне лирске породичне песме „Највећа је жалост за

братомˮ млада Ђурђевица својим поступцима говори о патњи због губитка најближих чланова
породице (мужа, девера и брата). Из стихова се види да се њена патња постепено појачава – за
мужем је косу одрезала, за девером лице изгребала, а за братом очи извадила – њена туга
достиже врхунац сазнањем да јој је и брат погинуо.

7. Хипербола је стилска фигура којом се преувеличавају особине предмета и бића или интензитет
радње у књижевном делу. Употребом хиперболе стварају се упечатљиве песничке слике или
истичу одређена осећања. На пример, у наведеном одломку из народне лирске породичне песме

„Највећа је жалост за братомˮ уочавамо, поред градације, и хиперболу – туга младе Ђурђевице
достиже врхунац у тренутку када је извадила очи за братом.

За Ђурђем је косу одрезала,

за ђевером лице изгрдила,
а за братом очи извадила.

8. Контраст је стилска фигура у којој су два појма, лика или догађаја доведена у везу на основу
различитости (супротности) која постоји међу њима (на пример, једно се жели, а друго се учини,
једно очекујемо, а нешто друго се деси). Ова стилска фигура често се користи како би се створили
јачи утисци или нешто нагласило.

Косу реже, коса опет расте,

лице грди, а лице израста,
али очи не могу израсти,
нити срце за братом рођеним.
Народна лирска породична песма:
„Највећа је жалост за братомˮ
Седела сам, дакле, по цео дан сама, у каквом кутићу, и превртала шарене и светле картоне по
лексиконима и књигама природних наука... А брат ми је био несташко и мали дивљак. Подизао је
Скадар на Бојани и зазиђивао моје лутке, тражио мравима ртењачу и презао скакавце у кола од
карата, и више ишао на глави него на ногама.

Исидора Секулић: „Буреˮ

9. Метафора је стилска фигура која подразумева преношење ИМЕНА (не значења!) са једног појма
на други на основу сличности која постоји међу тим појмовима. Метафора је веома слична
поређењу, па се због тога често објашњава и као скраћено поређење. Код поређења имамо појам
који се пореди, појам са којим се нешто пореди и заједничку особину на основу којих се појмови
пореде.

Међутим, код метафоре довољно је поменути само појам са којим се нешто пореди и због тога се
метафора објашњава као скраћено поређење. На пример, уместо поређења Ти си паметан као
пчелица!, метафором је довољно некоме рећи само Пчелице! како бисмо похвалили нечију памет.

Вила гњиздо тица ластавица, Метафоре:

вила га је за девет година, (1) гнездо → породични дом
а јутрос га поче да развија; (2) тица ластавица → жена Стојана Јанковића
долети јој сивзелен соколе (3) сивзелен соколе → Стојан Јанковић
од столице цара честитога,
па јој не да гњиздо да развија.

Народна епска песма: „Ропство Јанковић Стојанаˮ

Метафора може бити у вези са још једном стилском фигуром – алегоријом. Алегорија је стилска
фигура у којој се говори једно, а мисли на нешто друго. Ова стилска фигура може се градити
низањем повезаних метафора и због тога се понекад назива и проширена метафора. У народној
епској песми „Ропство Јанковић Стојанаˮ Стојан Јанковић се појављује на свадби своје жене. Пошто
га нико не препознаје, он почиње да пева песму (Вила гњиздо тица ластавица) којом шаље својој
жени шифровану поруку и на тај начин се њој разоткрива. Дакле, Стојан Јанковић пева песму о
птици ластавици која руши гнездо и о соколу који јој не дозвољава да то уради, а мисли на себе
који се враћа из ропства и не дозвољава својој жени да се уда за другог човека и растури
породично гнездо.

МЕТАФОРА 1 + МЕТАФОРА 2 + МЕТАФОРА 3 = АЛЕГОРИЈА

гнездо тица ластавица сивзелен соколе

Алегорија је стилска фигура која се не може дати само у једној речи, већ је развијена кроз неку
већу целину или кроз читав текст, па тако постоје књижевна дела која су алегоријска (нпр.
приповетке „Јабланˮ Петра Кочића и „Вођаˮ Радоја Домановића).

10. Метонимија је стилска фигура која подразумева преношење ИМЕНА (не значења!) са једног
појма на други на основу логичке повезаности међу тим појмовима.
(1) Ал` свом срцу одољет не може,
Да не иде на бој на Косово. срце → осећања
(2) `Рани сина, пак шаљи на војску:
Србија се умирит не може. Србија → људи који живе у Србији
(3) На часу смо читали Кочића. Кочића → дело Петра Кочића

11. Апострофа је стилска фигура којом се лирски субјект директно обраћа некоме или нечему.
Пошто је апострофа форма директног обраћања, она увек мора бити у вокативу. Помоћу
апострофе изражава се близак и топао однос лирског субјекта са апострофираним бићем или
предметом. У основи апострофе, у ситуацијама када се лирски субјект обраћа неком предмету,
налази се и персонификација.

Ој, Карловци, место моје драго,

Ко детенце дошао сам амо...
Ој, Дунаво, о ти реко силна,
Ала си умилна!

Бранко Радичевић: „Ђачки растанакˮ

12. Асонанца и алитерација јесу стилске фигуре којима се постиже изражајност и музикалност у
стиху. Асонанца подразумева понављање истог самогласника, док алитерација подразумева
понављање истог сугласника унутар стиха. Ове две стилске фигуре се често комбинују једна са
другом и могу се јавити и у прозним текстовима.

АСОНАНЦА: (1) ко видик у лепе, насмејане дане

(2) и како му цело једно небо среће
АЛИТЕРАЦИЈА: (1) Осећам вечерас, док посматрам ласте
(2) Славу слави српски кнез Лазаре
(3) Она поји по путу путнике

13. Песници често понављају сличне или исте речи како би изразили пуноћу и јачину својих
осећања или истакли неки важан мотив. У поезији та понављања се обично организују на почетку
(анафора) или на крају (епифора) више узастопних стихова.

АНАФОРА: Гробље ј` земља ком се ходи,

Гробље ј` вода ком се броди,
Гробље – врти и градине,
Гробље – брда и долине,
Свака стопа:
Гроб до гроба.

Јован Јовановић Змај: „Светли гробовиˮ

ЕПИФОРА: Цар Мемеде, турски господару!
Купи војске колико ти драго,
Под Сталаћа кад је теби драго,
Удри Сталаћ како ти је драго,
Ја ти добра не дам ниједнога...

Народна епска песма: „Смрт војводе Пријездеˮ

Градиво за контролни задатак из књижевности

Књижевност и књижевни појмови
VIII разред
I Лектира

Лирика

1. Народне лирске љубавне песме: Љубавни растанак и Српска дјевојка

2. Ђура Јакшић: Отаџбина
3. Јован Јовановић Змај: Светли гробови, Ђулићи
4. Момчило Настасијевић: Труба
5. Бранко Радичевић: Ђачки растанак (одломак)
Епика

1. Народне епске песме (основне информације о Вуковој подели на песме старијих, средњих и
новијих времена уз осврт на најважније песме)
2. Народна балада: Женидба Милића Барјактара
3. Вук Стефановић Караџић: О народним певачима, Житије Ајдук Вељка Петровића
4. Прота Матеја Ненадовић: Мемоари (одломак)
5. Петар II Петровић Његош: Горски вијенац (основне информације о делу)
6. Симо Матавуљ: Пилипенда
7. Лаза Лазаревић: Све ће то народ позлатити (одломак)
II Књижевни појмови

1. Књижевни родови: лирика, епика и драма

2. Аутор и лирски субјект; аутор и наратор (приповедач)
3. Врста строфе према броју стихова у лирској песми: дистих, терцет и катрен
4. Врста риме у лирској песми: парна, укрштена и обгрљена
5. Врста стиха према броју слогова. Лирски и епски десетерац. Цезура и опкорачење.
6. Стилске фигуре: епитет, ономатопеја, персонификација, поређење, градација, хипербола,
контраст, метафора, метонимија, алегорија, анафора, епифора, апострофа, асонанца, алитерација
7. Стилске фигуре које се јављају само у народној (усменој) књижевности: стални епитет и
словенска антитеза
8. Лирске књижевне врсте у ауторској књижевности: дескриптивна (описна) песма, родољубива
(патриотска) песма, рефлексивна (мисаона) песма, социјална песма, сатирична песма, дитирамб,
елегија
9. Лирске књижевне врсте у народној (усменој) књижевности: митолошке песме, посленичке
песме/ песме о раду, породичне песме, обредне песме, обичајне песме и љубавне песме
10. Лирско-епске књижевне врсте: поема и балада
11. Епске књижевне врсте: роман, приповетка, новела, бајка, народна епска песма
12. Књижевно-научне врсте: биографија, аутобиографија, дневник, путопис, мемоари и писмо
13. Облици казивања (приповедања):
1) дескрипција или описивање (портрет, пејзаж, ентеријер и екстеријер)
2) нарација или приповедање (приповедање у 3. лицу, приповедање у 1. лицу, хронолошко
приповедање, ретроспективно приповедање)
3) монолог, унутрашњи монолог
4) дијалог

14. Типови карактеризације књижевних јунака: језичка карактеризација, социјална

карактеризација, психолошка карактеризација и етичка (морална) карактеризација

Напомена: У оквиру Читанке на 276. страни налази се РЕГИСТАР ПОЈМОВА. У оквиру овог регистра
наведени су азбучним редом важни књижевни појмови, а након сваког појма наведен је број
странице на којој се спомиње тај књижевни појам (нпр. алитерација, 82). Дакле, уколико желиш да
прочиташ нешто о алитерацији, то ћеш у Читанци пронаћи на 82. страни.

ПРИПРЕМА ЗА КОНТРОЛНИ ЗАДАТАК ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ

КЊИЖЕВНОСТ И КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВИ

VIII разред

1. Одреди ком књижевном роду припада наведени одломак из дела „Прва браздаˮ Милована
Глишића.

Уврх села Велике Врбнице, чак горе – већ под планином Вратарном – види се одовуд, с
Латковачких погледи, скромна сеоска кућица и уз њу две-три зградице. То је кућа удовице Мионе.

Покојни Сибин Џамић погинуо је у другоме рату иза Јанкове клисуре. И сад се причају приче о
Сибиновом јунаштву и куражи. Ко га год спомене у Великој Врбници, свак ће рећи: „Бог да га
прости!...ˮ

Књижевни род: _______________________________

2. Одреди ком књижевном роду припада наведени одломак из дела „Пилипендаˮ Симе Матавуља.
Пилипенда пусти глас, који је наликовао на режање љута пса, па избуљивши крваве очи на жену,
запита кроз зубе:

– А хоћеш ли да се упишему у ту... у ту... вјеру?

– Сачувај Господе! – рече Јела устукнувши и прекрстивши се.
Онда Пилипенда уђе у магарећи преградак и донесе најбољу кокош.
Јела, ужаснуто, викну:
– Ма зар Пиргу? Хоћеш да продаш Пиргу?
Пилипенда само рече: „Е, ја!ˮ, па дохвата дугачки штап и пође за магарцем.
Књижевни род: _______________________________
3. Одреди ком књижевном роду припада наведени одломак из дела „Највећа је жалост за
братомˮ.

Сунце зађе за Невен, за гору,

Јунаци се из мора извозе.
Бројила их млада Ђурђевица.
Све јунаке на број набројила,
До три њена добра не наброји:
Прво добро – Ђурђа господара,
Друго добро – ручнога ђевера,
Треће добро – брата рођенога.
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице изгрдила,
А за братом очи извадила.
Књижевни род: ______________________________

4. Одреди ком књижевном роду припада наведени одломак из дела „Зидање Скадраˮ.

Град градила три брата рођена,

До три брата, три Мрњавчевића:
Једно бјеше Вукашине краље,
Друго бјеше Угљеша војвода,
Треће бјеше Мрњавчевић Гојко;
Град градили Скадар на Бојани,
Град градили три године дана,
Три године са триста мајстора,
Не могоше темељ подигнути,
А камоли саградити града:
Што мајстори за дан га саграде,
То све вила за ноћ обаљује.
Књижевни род: ________________________________

5. Одреди ком књижевном роду припада наведени одломак из дела Кирија Бранислава Нушића.
ЧИНОВНИК (са њим улази један младић, који носи портфељ под пазухом, и један жандарм): Ја сам
судски извршитељ. (Развија акта.) Вама је познато да се пресудом Суда од 27. јуна ове године О.
Бр. 14467 вама имају пописати ствари за дужну петомесечну кирију, остављајући вам петнаест
дана за регулисање дуга.

МАЈКА (клоне очајно на столици на другој страни)

ОТАЦ (тешко уздахне): Познато ми је!
ЧИНОВНИК: Шта имате, дакле, за попис? (Узима кофере и даје их жандарму, који их отвара.)
Књижевни род: ________________________________
6. Напиши називе књижевних појмова који се односе на подвучене делове у наведеним
примерима.

а) ЈОВАН (ступи): Ево још једно писмо.

МАЛЧИКА: Још једно? Да се није господин Тошица предомислио? (Прими писмо. Јован оде.)
„Госпођи Соколовићки.ˮ То је на вас мати.
ЈЕЦА: Отвори само, дете моје, па прочитај.
МАЛЧИКА (чита): „Поштована госпођо! Ја сам тако слободан био заљубити се у вашу кћер...ˮ
Књижевни појам: _______________________________
б) МИТАР: Девојко, шта је твојој матери?
ЕВИЦА: Ах, ујо, она канда није при свести, гледајте шта је урадила с кућом.
МИТАР: Ја видим промену, али не знам зашто; та ни шест недеља нема откад ти је отац умро.
ЕВИЦА: Она хоће да је код ње све као код највеће господе. Псује ме и грди што радим, него
каже да се накитим па да седим.
Књижевни појам: _______________________________

7. Одреди ко је наратор (приповедач) у наведеном одломку из Енциклопедије лоших ђака,

бунтовника и осталих генијалаца чији су аутори Жан-Бернар Пуј, Серж Блок и Ан Бланшар. Ја,
Леонардо, одмах да вам кажем, ја сам БУГ (Будући Универзални Геније). Не, нисам племенитог
рода. Винчи је само мало италијанско село у којем сам рођен 1452. године. [...]

Мој тата је проводио време женећи се. Ја се никад нисам оженио. Прво сам живео некако између
села, које много волим (и где сам посматрао сићушне честице росе), и града, где су ми баба и деда
са очеве стране открили, између осталог, тајне грнчарије. Да, да, БУГ је почео с вазама и лонцима.
Бар тако каже Вазари.

Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Жан-Бернар Пуј, Серж Блок и Ан Бланшар б) неименовани приповедач

в) Леонардов тата г) Вазари д) Леонардо

8. Одреди ко је лирски субјект у наведеном одломку из песме „Прогласˮ Десанке Максимовић.

По милости божјој
И благослову светитеља из Раса,
Ја, цар Срба, Грка и Арбанаса,
Земљама које од оцева наследих
И мачем освојих,
Које повезах крвним судовима
Својих војника,
Дајем законик
И нека нема других законика
Осим мојих.
Лирски субјект: ____________________________________
9. Одреди врсту строфе у наведеним примерима.
a) Чемпресова шума бдије; месец на њу
Сипа своје хладно сребро; одсијава
Модро летње иње са високих трава.
Затим крик. То крикну буљина на пању.
Врста строфе: _____________________________________

б) И све немо ћути, не миче се ништа,

Та најбољи витез паде са бојишта!
Врста строфе: _____________________________________

в) Рибарско сеоце полегло на стену

И сишло у затон; и кроз маглу млечну
Једва се назире, ко кроз успомену.
Врста строфе: _____________________________________

10. Одреди врсту риме у наведеним примерима.

a) Чемпресова шума бдије; месец на њу
Сипа своје хладно сребро; одсијава
Модро летње иње са високих трава.
Затим крик. То крикну буљина на пању.
Врста риме: _____________________________________

б) Немо, ко од милости ил' среће,

Кад јој баце камичак низ брег,
Пале су и њене очи псеће,
Као златни сјај звезда, у снег.
Врста риме: _____________________________________

в) Песмо моја, закити се цветом,

Песмо моја, замириши светом;
Још сва срца охладнела нису,
Познаће те, песмо, по мирису!
Врста риме: _____________________________________

11. Одреди врсту стиха у наведеним одломцима.

а) Ђевојка је јечам жито клела:
„Јечам жито, у Бога љепота!
Ја те жела, а ја те не јела!
Сватовски те коњи позобали!ˮ
Врста стиха: _____________________________________
б) Град градила три брата рођена,
До три брата, три Мрњавчевића:
Једно бјеше Вукашине краље,
Друго бјеше Угљеша војвода,
Треће бјеше Мрњавчевић Гојко...
Врста стиха: _____________________________________

12. Допуни наведене реченице одговарајућим називима књижевних појмова.

а) У поезији се често дешава да се једна мисао која је започета у једном стиху не заврши на
крају тог стиха, већ се пренесе у наредни. За такву појаву користи се књижевни појам који се зове
__________________________________.

б) Пауза која у поезији дели стих на два дела и на тај начин утиче на стварање одговарајућег
ритма у песми или се тако наглашава нека важна мисао зове се
_______________________________.

13. Одреди место цезуре у наведеним примерима.

а) Град градила три брата рођена
Цезура се налази после ______ слога.

б) Кад ће хајдук буне из тебе да груне?

Цезура се налази после ______ слога.

в) Ко свилене нити што их паук сатко

Цезура се налази после ______ слога.

г) Жуљаве руке одмара на плугу

Цезура се налази после ______ слога.

14. У наведеном одломку подвуци стихове који представљају пример за опкорачење.

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња
Мисо да још живиш, мој пределе млади.
Моја лепа звезда, мајка и робиња,
Боже! Шта ли данас у Србији ради?