Aplikacija za starije ljude I njeni benefiti

Stariji ljudi se suočavaju s mnogim problemima koje bi mogli lako da reše putem mobilnih aplikacija ili
preko interneta. Najveći problem kod starijih ljudi je digitalna pismenost, jer nisu sposobni da koriste
moderne uređaje poput računara ili mobilnog telefona. Nikada nisu učili kako da koriste te uređaje, pa je
sada potrebno da nauče kako se koriste ti uređaji, koji im mogu drastično olakšati život. Posebno kada se
uzme u obzir demografska situacija Srbije u ruralnim mestima, gde ostaju samo stariji ljudi i nema ko da
im pomogne.

Koje su prednosti postojanja aplikacije?

Ciljana grupa su stariji ljudi (50 i više godina) koji žive u ruralnijim oblastima, koji nisu digitalno pismeni ili
su slabo digitalno pismeni. Oni čine polovinu glasačkog tela, jer mogu da žive i van ruralnih mesta.

Oni spadaju u grupu ljudi koji ne mogu da koriste ostale aplikacije, kao I što bi bili zavisni od aplikacije
koja bi bila prilagođena njima, za koju bi bili obučeni kako se koristi. Aplikacija bi nudila mnogo prednosti
vezano za ciljanu grupu, a neke od njih su:

1. Obezbedila bi berzu poslova za starije ljude, koja bi se odnosila na poslove sa parcijalnim

radnim vremenom i poslove koji su raspoređeni prema njihovim fizičkim i kognitivnim sposobnostima.
Ovo bi donelo ogromnu korist državi, jer ljudi koji rade povećavaju BDP, a na ovaj način bi se mogao
povećati BDP za 5-10%. Broj radno neaktivnih je velik i ne treba se čuditi što postoji ovakav potencijal za
povećanje BDP-a, kao i što moderni poslovi imaju drugačije karakteristike od klasičnih 9 do 5 poslova.
Moderni poslovi su više honorarni poslovi, gde se određene operacije obavljaju kada postoji potreba
tržišta za njima. Ovo je odlično i za osobe sa invaliditetom koje ne mogu da rade neke poslove zbog
svojih hendikepa.

2. Pošto bi aplikacija, zbog svojih osobina, posedovala potencijal da bude veoma korisna starijim
ljudima koji žive u ruralnim mestima, postoji mogućnost da postane glavni način snabdevanja u takvim
mestima, pogotovo ako se radi o specifičnim proizvodima poput lekova (za koje je nekada potreban
recept). Niko ne želi da razvija posao u malim mestima, jer su mala tj. imaju malo kupaca, ali ako imamo
puno malih mesta, onda imamo i puno kupaca. Samo je potrebna aplikacija koja bi povezivala ta mala
mesta u jedno veliko (online) mesto.

3. Pretraživač koji bi bio ugrađen u aplikaciju, a mogao bi da se bazira na Google pretraživaču,

znao bi koje upite građani postavljaju i koje teme ih interesuju. Kontrolom pretraživača, kontrolišu se i
informacije koje dolaze do građana, odnosno koji će sajtovi biti prvi prikazani prilikom rangiranja
odgovora. Na taj način, sajt koji nije u skladu s vrednostima aplikacije može biti prikazan na 100. poziciji
pretrage umesto na pravoj poziciji pretrage.

4. Ubacivanjem digitalne valute, sredstva plaćanja, kao što su zlatnici ili dijamanti u online
igricama, omogućava se da se utiče na sadržaj sajta. Ako postoje donacije za određenu organizaciju,
poput crkve, i one se sprovode u digitalnoj valuti, tada onaj ko kontroliše valutu može da kontroliše i
prihode drugih organizacija u toj valuti. U primeru crkve, crkva može da traži donacije, ali ako
administrator odluči da ta crkva širi pogrešne vrednosti, može da zaustavi donacije crkvi koje su u toj
digitalnoj valuti.
Što više ljudi koristi tu platformu, ona postaje jača i ostvaruje veći uticaj na pojedinca. Pošto će sama
platforma/aplikacija biti izvor prihoda mnogim ljudima, oni će morati da usaglase svoje vrednosti sa
vrednostima koje širi aplikacija, u suprotnom rizikuju da budu sankcionisani.

5. Stvaranjem ekosistema od kojeg mnogi ljudi zavise, u nekoj meri, stvara se monopolistički
položaj i mogućnost uticaja na te subjekte koji su u zavisnoj poziciji.

Političari ne vode samo političku kampanju par meseci pred izbore, političari se profilišu godinama, a
vrednosti ili problemi koje neko zastupa se razvijaju godinama. Daleko važnija je mogućnost dugoročnog
uticaja na vrednosti građana i mogućnost profilisanja kandidata. Kada su ljudi vezani za aplikaciju i kada
im se omogući da mogu čitav dan pristupati novom i zanimljivom materijalu, provodiće ogromno vreme
na aplikaciji. Kada neko provodi toliko vremena u aplikaciji, on će pogledati mnogo reklama I ostalog
sadržaja koji im se plasira.

Ove reklame su besplatne onome ko kontroliše aplikaciju, jer se automatski generišu, i može da
promoviše bilo koje vrednosti ili ličnosti na platformi, a da ga praktično ništa ne košta.

Sve aplikacije skladište podatke o korisnicima, i to u ogromnim količinama, ti podaci mogu automatski da
se obrađuju, što je opet besplatno za vlasnika aplikacije. Statistički podaci koji nastaju mogu da
predstavljaju važan izvor informacija, za određene podatke bi omogućili trenutan pristup koji ni
Republički zavod za statistiku nema. Ovi podaci osim što se koriste u političke svrhe, mogu da se koriste i
u marketinške svrhe ili radi razvijanja poslovnih modela određenih firmi.

6. Aplikacija, ako bi se uspešno plasirala, bila bi ogroman resurs za koji mnogi ne bi ni mogli da
naslute koliko uticaja ima na građane. Termini: ispitivanje javnog mnjenja, fokus grupe, zvanične
statistike, marketinške agencije, konsultantske kuće, investiciono bankarstvo, ekonomske analize,
treniranje modela veštačke inteligencije, istraživačko novinarstvo i novinarstvo, pravni saveti, statistika,
lobiranje, savetnici - svi oni zavise od podataka, i onaj ko ima podatke ima i prednost. Do sada su
postojali podaci, sada je potrebno da se ti podaci sistematizuju i automatski obrađuju, neko bi to nazvao
veštačkom inteligencijom. Ovo polje je neistraženo, a više nema posla u modernom društvu koji se ne
zasniva na podacima. Svaka odluka koja se donosi u životu donosi se na osnovu raspoloživih informacija,
bila ona poslovna ili lična.

Slobodna odluka se donosi na osnovu raspoloživih informacija, dok informacije sa kojima raspolažemo
ne zavise od nas, već od onih koji nam prenose informacije. Onaj ko kontroliše informacije kontroliše i
izbor pojedinca, a samim tim i slobodno tržište. Onaj ko kontroliše podatke kontroliše slobodno tržište
a samim tim i demokratiju.

Svi ovi poslovi se oslanjaju na istu bazu i moguće je zaposlene prebacivati iz jednog u drugi departman,
čime je moguće stvoriti ćerke firme u tim oblastima.

7. Zadržavanje podataka u Srbiji je veoma bitna stvar za suverenitet Srbije, ali i mogućnost da
sama država određuje šta je dozvoljeno, a šta nije. Ovako, kada u potpunosti zavisimo od stranih
kompanija, onda one diktiraju šta je moguće, a šta nije, šta može da se radi, a šta ne može.

8. Digitalna transformacija je u toku i za nju su potrebni ogromni resursi. Potrebna je sopstvena

platforma da bismo mogli donositi odluke po sopstvenom nahođenju, ne da zavisimo od drugih igrača i
njihovih namera. Digitalna transformacija je samo promena vezana za podatke, do sada su bili na papiru,
sada prelaze u digitalni oblik. Razlika je u načinu obrade podataka, nekada je bila preskupa obrada
podataka jer je čovek morao da prelista sve papire, da ih analizira i donese zaključke. Sada se vrši
automatska obrada podataka, što proces analize podataka čini neverovatno jeftinim i brzim.

Potrebno je da svi podaci pređu u digitalni oblik, a kod toga je važan format, jer podaci koji su
formatirani na različite načine ne mogu da se spajaju. Potreban je jedan način na koji se formatiraju
podaci, a koji bi omogućio da se izvlače i obrađuju statistike višedimenzionalne prirode.

Pripremljeni podaci omogućavaju testiranje modela veštačke inteligencije, čime se pravi ogromna razlika
između običnog čoveka i sistema koji raspolaže ogromnim resursima. Njihovo nadmetanje je
bespredmetno.

9. Multidimenzionalni pristup nije zastupljen u društvu. Zastupljen je jednodimenzionalni pristup

gde vas uče da se usavršite u jednoj oblasti i budete tu najbolji. Problem s ovim pristupom je što ne
funkcioniše u svakom polju. Posao ljudi koji se bave strateškim problemima ili političari je takav
(multidimenzionalan) da moraju da mere babe i žabe, za razliku od drugih jednodimenzionalnih
problema gde se isključivo mere babe sa babama i žabe sa žabama. Jednodimenzionalni problemi su laki
i kod njih je samo potrebno usavršavanje da bi bili bolji. Kod multidimenzionalnih problema je drugačije.
Nije realno smatrati da je moguće razumeti više različitih oblasti na ekspertskom nivou. Već je moguće
razumeti svako polje na nižem nivou od eksperta. Političari razumeju za 2 ili 3, dok eksperti znaju za 5+.
Ovde su političarima potrebna pomagala da bi bili jednaki ekspertima. Ta pomagala su kvalitetni podaci
sa kvalitetnim objašnjenjima, koji su samo na jedan klik.

Kada su svi podaci na jedan klik, sa sve objašnjenjima, donošenje odluke postaje brže i lakše. Nema više
čekanja da neko sakupi podatke i obradi ih pre nego što ih vam da. Ovaj postupak može da traje danima,
nedeljama, pa i mesecima.

Koliko se promenilo vreme možemo videti da američka vojska koristi podatke koje su sakupile obične
volonterske organizacije, čiji volonteri to rade u slobodno vreme, i u odnosu na njih i ostala saznanja
koja imaju, donose odluke. Ovo se odnosi na rat u Ukrajini.

O samoj apliakciji
Način funkcionisanja

Sama aplikacija treba da bude jako laka za korišćenje, interfejs aplikacije mora da bude veoma
jednostavan, u suprotnom stariji ljudi neće hteti da nauče kako se koristi aplikacija.

Kada imamo specifičan interfejs (izgled interfejsa je sasvim drugačiji od ostalih aplikacija), onda neće
moći lako da pređu da koriste drugu aplikaciju.

Gore su navedene bitne komponente koje bi aplikacija imala. Naravno, pored njih bi postojale i druge
komponente aplikacije koje bi se vremenom dodavale kao nove mogućnosti, u skladu sa zahtevima
tržišta.

Način započinjanja
Aplikacija ne vredi ako nema korisnika, što više ima korisnika, to više vredi aplikacija. Početni korak bio bi
oslanjanje na projekat digitalnog opismenjavanja starijih građana koji bi sprovodila država, a digitalno
opismenjavanje bi bilo koncipirano na samoj aplikaciji. Instruktori bi učili starije građane kako se koristi
aplikacija. Sama aplikacija bi imala mnoge funkcionalnosti koje bi bile namenjene starijim ljudima, poput
traženja poslova koji su prilagođeni njihovim sposobnostima, komunikacije sa drugim ljudima, čitanja
(digitalnih) novina, pretraživača na srpskom prilagođenog njima (baziranog na Google-u), kalendar sa
važnim datumima kako crkvenim tako i istorijskim događajima i ličnostima.

Pošto bi to bila jedina aplikacija koju bi znali da koriste, onda bi je mogli jedino koristiti. To su stariji ljudi
koji nikada ništa ne menjaju, već kada nešto nauče, to tako ostaje, samo je potrebno da dobijaju stvari
koje im trebaju i nikada neće ni pomisliti da menjaju aplikaciju. Kada imamo korisnike aplikacije, onda se
otvaraju nove poslovne mogućnosti. Pošto se radi o platformi za prenos informacija, prvo što svima pada
na pamet su reklame, ali postoji mogućnost i za televiziju ili novinama kao i ostalim načinima
informisanja. Ovakvim targetiranjem potencijalnih korisnika, dobijemo monopol u malim, ruralnijim
mestima, gde bi bilo moguće vršiti distribuciju proizvoda, pogotovo lekova, medicinskih sredstava i
pomagala, ako se postigne dogovor sa RFZO-om.

Ubacivanjem digitalne valute preko koje bi se vršila plaćanja, ne samo bismo dobili mogućnost da
utičemo na nekog ko koriste tu platformu, već bi oni obezbeđivali likvidnost kompanije, pošto bi se pravi
novac uplaćivao na račun kompanije za digitalnu valutu. Firma bi imala veće količine novca na računu jer
bi držala te depozite za digitalnu valutu. Pošto bi postojala berza poslova za starije ljude i invalide,
sasvim je normalno da javna preduzeća i državna uprava imaju svoje naloge i digitalnu valutu na njima, a
prilikom kupovine digitalne valute bi uplaćivala novac na račun firme. Ovim bi firma imala sigurnu
likvidnost.

Kada firma osposobi neophodnu infrastrukturu i nađe uspešan način finansiranja tog sistema, ona
postaje ogroman resurs. Firma koja nema izvor prihoda osuđena je na propast, aplikacija koja nema
korisnike osuđena je na propast, firma koja nema početnu mogućnost da se razvije neće ni postojati.

Firma mora da pronađe način kako da se razvije i skupi korisnike, kako da održava sistem koji je
napravila, kao i način na koji će da se razvija u budućnosti. Rešenje ovih problema je navedeno u
prethodnom delu teksta, a sve se svodi na to da je u početku firma prikolica koja je vezana za državu,
posle toga prikolica raste i transformiše se u samostalno vozilo koje može samo da putuje kuda poželi.
Cilj je da kako prolazi vreme, opada zavisnost od države i njene pomoći, i raste samostalnost firme.