Zadatak:

Strahinja Nastić

Analiza filma Socijalna dilema ( The Social Dilemma,

Netflix, 2020 )

Nakon gledanja filma Socijalna dilema, vaš zadatak je da analizirate ovaj film
na osnovu navedenih teza ( na narednoj stranici ).

Ovaj dokument je ujedno i obrazac za izradu zadatka.

Vaše odgovore upisujete u ovaj dokument, nakon što ga preuzmete na vaše

uređaje. Odgovore upisujete ispod teze. Urađen zadatak predajete u
klasvork vaše učionice do navedenog roka.

Učenici koji ne predaju zadatak do navedenog roka ostvariće negativno

vrednovanje evidentirano kroz ocenu u esDnevniku. 

Isto važi i za učenike koji budu koristili rad ili delove rada drugih učenika,
pri čemu se neću baviti time čiji je rad originalan.
Teze:

1. Praćenje, prikupljanje podataka i predviđanje – postupak i svrha. (0-3)

Sve što radimo na internetu neko gleda, beleži i meri. Sve što učinimo se prati, na kojoj slici
smo se zaustavili i koliko smo je dugo gledali. Svi podaci koje tako nepromišljeno dajemo
ulaze u sistem koji ljudi uopšte ne nadgledaju. Podaci se prikupljaju radi što boljeg
predviđanja šta ćemo sledeće uraditi. Svaki video, svaka slika koju smo lajkovali prikupljaju
se radi izrade preciznijeg modela. Nakon što se dobije model, može se predvideti šta ćemo
sledeće uraditi. Tehnološke kompanije imaju tri cilja: Uključenost (teraju nas da nastavimo da
skrolujemo), rast (žele da se vraćamo i pozivamo naše prijatelje koji će pozvati svoje
prijatelje), oglašavanje (dok se sve to dešava kompanija mora zaradjivati na reklamama) .

2. Manipulacija i psihologija uveravanja; hakovanje ljudske psihologije. (0-2)

Timovi inženjera imaju zadatak hakovanja ljudske psihologije, zbog povećanja rasta, više
korisnika, više vremena online. Navode nas da pozivamo još ljudi. Kompanije poput Google-a
i Facebook-a stalno su radile male eksperimente na korisnicima. Stalnim sprovodjenjem tih
eksperimenata navode korisnika da radi šta oni žele i to je manipulacija. Ove kompanije znaju
da mogu uticati na naše ponašanje i emocije, a da toga nismo ni svesni.

3. Kako razumete korišćenje termina „korisnik“ ? (0-2)

Mi smo korisnici, ljudi koji na koje se gleda kao na proizvod. Ljudi su roba, a
oglasivači su kupci. Koristimo Internet i smatramo da su usluge potpuno
besplatane ali zapravo oglasivači su ti koji finansiraju usluge, u cilju dobijanja
naše pažnje i vremena. Jedini cilj kompanija jeste profit, a taj profit im
donosimo mi ,,korisnici’’.

4. Kako društvene mreže utiču na naš identitet i samopouzdanje? (0-2)

Društvene mreže sve više utiču na dečiji mozak, a pogotovo na naš identitet i samopouzdanje.
Koriste se razne aplikacije kako bi promenile naš identitet i time smanjili nesigurnost u sebe.
Pokušavamo da se predstavimo kao neko ko nismo. Evoluirali smo tako da nam je stalo šta
drugi ljudi misle o nama. Da li misle lepo ili ne, to nam je veoma važno. Srca i lajkove
mešamo sa istinom i stvarnošću. To je lažna popularnost i kratkotrajna je i to u nama stvara
još veću prazninu. Došlo je do ogromnog porasta depresije i anksioznosti kod tinejdžera.
5. Problem dispoporcije napretka tehnologije i evolucije čoveka.

Veštačka inteligencija VS. čovek. (0-3)

Ljudi se plaše veštačke inteligencije, misle da će ona doneti smak sveta, a ono što ne shvataju
jeste da veštačka inteligencija već odavno upravlja svetom. Neki algoritmi su jednostavni, a
neki toliko komplikovani da ih možemo nazvati inteligencijom. Mi se sve vreme na
društvenim mrežama borimo protiv veštačke inteligencije koja zna sve o nama, predviđa naš
sledeći potez, a mi nemamo pojma o tome. To nije poštena borba.

6. Biramo li sadržaje ili sadržaje biraju nas? (0-2)

Obično mislimo da smo na internetu mi ti koji biramo sadržaj ali ono što ne znamo jeste da
sadržaj bira nas. Prikazuje nam se ono što određena kompanija misli da je savršeno za nas.
Oni kontrolišu naš ,,News Feed“.

7. Problem polarizacije društva i širenja lažnih vesti. (0-2)

Ljudi formiraju svoje stavove i mišljenja na osnovu informacija koje se njima predstavljaju.
Čude se kako neko može da ima različit stav, a ne znaju da se ljudima ne serviraju iste
informacije. Ljudi misle da im algoritam daje ono što oni žele ali nije tako. Algoritam
pokušava naći tzv. zečje rupe, vama povezane snimke one koji su usko povezani sa vašim
interesovanjima. Stvoren je sistem koji daje prednost lažnim informacijama, lažne informacije
daju kompanijama vise novca. Istina je dosadna.

8. Kako je demokratija ugrožena i kako diktatori mogu iskoristiti tehnologiju?

(0-3)
Preko društvenih mreža kao što smo videli veoma je lako manipulisati masom. Tako velike
sile šire glasine i teorije zavere i ljudi ne znaju šta je istina. Društvene mreže eksponencijalno
brže šire tračeve i glasine i zato su društvene mreže najbolje sredstvo za kontrolu
stanovništva. To su platforme koje omogućuju lako širenje manipulativnih narativa, bez
trošenja mnogo novca.

9. Šta prepoznaješ kao izvor egzistencijalne pretnje? (0-2)

Tech industrija izradila je alate za destabilizaciju i potkopavanje temelja društva. Velike sile
su upotrebile alate društvenih mreža i iskoristili ih u podle svrhe. Tehnologija ne predstavlja
egzistencijalnu pretnju, tehnologija ima sposobnost izvlačenja najgoreg iz društva, a najgore u
društvu je egzistencijalna pretnja.

10. Kako su dobre namere postale „put do pakla“? (0-2)

Dosta je truda uloženo u opciju ,,like“ kako bi se širila pozitiva i sreća, a došli smo do toga da
nam deca padaju u depresiju i da se ubijaju kada ne dobiju dovoljno lajkova. Postali su
opterećeni nebitnim stvarima samo zato što im društvo to nameće. Došli smo do toga da je
stablo danas vrednije mrtvo nego živo i to je poraz za društvo u kome je profit i zarada jedini
interes.

11. Šta je za tebe od prikazanog u filmu za tebe bila nepoznanica; šta te je

iznenadilo? (0-2)
Definitivno nisam znao koliko zapravo nismo svesni koliko dnevno vremena provedemo na
telefonu i društvenim mrežama, a ni koliko društvene mreže mogu da utiču na našu psihu i
raspoloženje. Koliko lako mogu da nas izmanipulišu, a da toga nismo ni svesni. To me je
zapravo veoma iznenadilo.

12. Koje je tvoje rešenje? (0-2)

Najbolje je da se postavi pitanje da li uopšte postoji rešenje jer smo toliko duboko potonuli i
svi smo postali zavisni od društvenih mreža. Najlakše je reći da svi treba da ugase profile na
socijalnim mrežama i počnu da žive ,,realnost’’ ali koliko je to moguće?
13. Tvoje mišljenje o temi i načinu na koji film tretira temu, odnosno problem.
(0-3)
Način na koji film tretira temu je odličan. O temi o kojoj film govori, govore nam ljudi iz tog
sveta koji mogu i koji daju pravu i realnu sliku toga što se dešava. Upoznali su nas i osvestili
o onome o čemu nikada ne bi razmišljali i pokušavaju da nam pomognu da se izvučemo iz
ovog sveta gde nam društvene mreže upravljaju životima i odlučuju o važnim odlukama.