koji se moze napisati i u drugom adekvatnom obliku: 0,016 Xs 0,032, Xy a moze i u treéem obliku: Sva tri oblika daée iste rezultate, ali je suStina u postavljenim jednaginama da svaka jedinica tovnih svinja, mora vezivati samo i to samo 0,016 ha penice, 0,032 ha kukuruza i 0,0205 ha soje. Svako drugo resenje bi odstupalo od opt ‘malnog faktibiliteta, Sva tri navedena sluéaja nejednakosti i jednakosti u praksi se mogu stesti kako u trazenju maksimuma tako i minimuma funkeija kriterijuma, 3. RESAVANJE PROBLEMA POMOCU SIMPLEX METODE LINEARNOG PROGRAMIRANJA, 3.1, Algebarsko razmatranje simplex metode Simplex metoda je jedna od metoda linearnog programiranja. Postupak se sa- stoji da se od sistema jednagina i nejednadina i koeficijenata funkeije kri juma kao i od broja ograni¢avajuéih faktora formira simplex tabela. Za vanje standardnog problema simplex metodom linearnog programiranja za ‘maksimum u osnovi se polazi od generalnog problema: ~ Postaviti funkeiju kriterijuma: (max) = Cy Xy + C2 X2-+ CyXw - Sa sistemom linearnih nejednagina: ayy Xt + a2 Xo tain Xy 0. 32U poslednjem slutaju kada je a; > 0, moze se odabrati Xs tako da jedna od promenljivih Xour postane jednaka nuli, kada se moze elminisati jedna od ‘baznih promenljivih Xqiey-ali se postavlja pitanje koju bazru promenljivu eli- | minisati iz prvog - baznog programa, uvek pod pretpostavkom za aj > 0. Posto | | ni jedna od promenljivih Xqyr ne moze biti negativna, to se uslov eliminacije | | dobija stavljanjem da je Xu». 2 0, odnosno: | by- an X20, : X, 3-5 { an Da bi gomji uslov bio zadovoljen, potrebno je izmedu svih kolignika |, b/d (f= 1,2, « ,m), odabrati onaj Koji je po ag vrednosti najmanji, _ Kako se vi izbor promenijive X, koja treba da zameni promenljivu To je ona promenljiva za koju je simplex kriterijum cs - f, najveéi. U praksi | se najée8ée Koristi kriterijum najveée vrednosti koeficijenta c, u funkeiji krite- za a> 0. iijuma, jer po matematskoj logici ulaskom veéeg ¢, u funkeiju keiterijuma po- | | stize se veéi maksimum trazene funkeie. Dakle, kriterijum za izbor nove baziéne promenljive je ¢; = max (¢,) > 0 (s=1, 2, ... ,). Pod gornjim uslovima omoguéava se postupno - iterativno po- boljSanje podetnog nultog bazitnog reSenja funkeije kriterijuma, koja u svakoj novo} iteraciji ima veéu - poboljSanu vrednost. \ Iteracija (ponavljanje) se vr8i sve dotle dok je c, > 0 za nebazine protien | ) | ive, kada je c, < 0, onda je dobijeno optimalno resenje. Medutim u praksi je | | | est slutaj da se ne stiZe do krajnjeg cilja, da su svi c. > 0, nego jedan ili vise | | |, c <0, a to se deSava u onim sluéajevima kada su kriterijumi funkeije neade- kvatno namemo ili nenamerno postavjeni. Drugi slutaj Koji se moze desiti u praksi da je jedan ili vige ¢, > 0 ida su \ |) sti po vrednosti, tako da se ne mo%e odrediti kriterijum na koju se bazitnu pro- menljivu opredeliti za eliminaciju, tako da se tu radi o tzv. degeneraciji optima- lizacije programa, \ Tabelarni naéin reSavanja problema Prikazani algebarski natin prikazivanja reSavanja linearnog programiranja, mo- guée je i drugatije predstaviti preko tabelarnog prikaza i retavanja preko sim- plex tabele. 33To se postize tako Sto se i funkeije kriterijuma i sistem algebarskih jedna- ina odnosno nejednai plex tabelu. Svaka nova tabela odgovara novo} iteraciji, odnosno predstavlja neko novo povoljnije reSenje od nultog - baznog reSenja koje je predstavljeno u povetnoj simplex tabeli ia smeste u tZv. si U osnovi simplex tabele zamenjuju algebarsko i vektorsko reSavanje siste- ‘ma linearnih jednatina i nejednadina. Za uopSteni postavijeni problem funkcije kiterijuma: F(max) = C) Xi + C2 X2+Cn Xn i sistema jednagina: aur Xi + ay Xo + ay Xnt Kast = by an Xi + az2 Xa + a2 Xat Xaver = by + + Amt X1 + ana X2-+ An Xn + Xam = Bm pod ustovima da su: X1X2, Xa, Xnim > 0, simplex tabela se formira tako Sto se |koeficijenti uz promenljive XiX2, Xa, Xnv1s Xnim prepisu onako kako su dati |u sistemu jednadina. U prvoj koloni tabele upisuju se swe dopunske promen- _/ live kao prve bazitne promenljive sa vrednostima. 0. Kosficijenti ogranitenja bi, ba, by upisani su u drugoj koloni. U poslednjoj vrsti upisani su koeficijenti funkeije kriterijuma, posto su za dopunjene promenjive Xe+1, Xas2, Xnim ti koe- ficijenti jednaki nuli, to se u zadnjoj visti tabele tako i upisuju. 1 2 1 2 n [ot [ 02 | om x & | Xe | Xa | Xm | Xen fob | an an ate H iG ok Xoa | br | an am me | oO 1 o | kb + + + + + + + + a Xam | ba | aur tae | ¢ 1 fk Cr Cre 0 C 0 Posle sastavljanja pogetne tabele ispisuju se uslovi za promenu baznih promenljivih. Za sve promene potetne i slede¢ih iterativnih tabela koriste se sledeéi obrasci: 34a) Za utvedivanje novih baziénih promenljivih koristi se obrazac: ¢) Koeficijent funkcije kriterijuma (poslednja vista tabele) odreduje se pomoéu obrasca: : a, , athe, \/ a vrednost funkeije kriterijuma za novu baznu tabelu pomoéu obrasca epee 3.2. Primena simplex metode u sluéaju funkeije maximuma Da bi smo gore izlozeno praktiéno predstavili podimo od sledeéeg primera, Organizatoru proizvodnje stoji na raspolaganju 140 ha otanisnih povrsina po- godnih za voéarsku proizvodnju, bilo da je to sopstvena zemlja ili je w zakupu. Procena organizatora je da mu u okolini stoji na raspolaganju cea 55 rad- nika koji mogu obezbediti 14.000 radnih sati u mesecu maju. Organizator raspolaze sa 5 traktora srednje jaéine (55-60 KS) koji mu mogu obezbediti 1,300 éasova rada w oktobru mesecu i 600 radnih tasova u maju mesecu, Planira da se bavi proizvodnjom jabuke (X1), kruSke (X2) i sljive (Xs), od kojih moze ostvariti bruto profit (razlika izmedu vrednosti proizvodnje i direk- nih tro8kova) i to kod jabuke 420, kruske 340 i sljive 320 hiljada dinara. U maju mesecu jabuka zahteva 4,7, kruska 2,9 i Sijiva 2,2 tasa rada srednjih traktora, dok u mesecu oktobru jabuka zahteva 14,7, kruska §,2 i Sijiva 3,2 &a- sova rada srednjih traktora. Pred organizatora se postavija dilema kako najopti- malnije iskoristiti raspolozivih 140 ha, 14.000 radnih asova radnika u maju, 35600 éasova rada srednjih traktora u maju i 1.300 Easova rada u oktobru, a da u isto vreme dobije maksimalni bruto profit na raspolozivim zemljisnim po- visinama. Odgovore na postavijenu dilemu daéemo preko primene simplex metode linearnog programiranja, ¢iji tok reSavanja treba slediti a) Postavi se prvo funkeija kriterijuma, a to je maksimalni bruto profit (11000 din) za tri odabrane vrste vocaka: Zax) = 420 X; + 340 Xa +320 Xs b) Postavi se prvo ogranitenje da se iskoriste predvidene povrsine od 140 ha: 1X) +1X2+1 X35 140 ©) Postavi se drugo ogranitenje da se iskoristi 14.000 ¢asova rada radnika uu maju mesect: 80 Xi + 100 X2 + 136 Xs < 14.000 4d) Postavi se treée ograniéenje da se iskoristi 600 éasova rada srednjih ‘raktora u maju mesecu: 4,7 X1 +2,9 Xp +2,2 Xs S 600 ©) Postavi se éetvrto ogranienje da se iskoristi 1.300 Sasova rada stednjih traktora u oktobru mesecu: 14,7 X1 + 5,2 Xo +3,2.%3 < 1.300 Da bi se mogao reSavati gornji sistem nejednatina, treba ih prevesti u stan= dardni - kanonski oblik sistema linearnih jednagina, tako Sto Gemo uvesti kod svake nejednatine po jednu dopunsku promenfjivu sa pozitivnim predznakom, a to su dopunske promenljive X¢, Xs, Xe, X7. Preko njihovog uvodenja sistem nejednatina se pretvara u sistem jednadina, kako sledi X1 +X + Xs +X4= 140 80 X; + 106 X2-+ 136 Xs +Xs = 14.000 4,7 Xi +2,9 Xp +2,2 Xs + Xe = 600 14,7 Xy + 5,2 X2-+3,2 Xs + X1 = 1.300 Ovaj sistem jednagina smestimo u pogetnu simplex - tabelu - matricu, kao poéetnu tabelu za reSavanje postavijenog problema (tabela br. 2). Ekonomska funkeija kriterijuma maximuma poprima novi oblik: F(max) = 420 X; + 340 Xp +320 Xs + 0X4 +0 Xs +0.X6 +0 X, da dopunske promenljive ulaze u ekonomsku funkeiju ali sa vred- Sto znai nostima 0, 36‘Tabela br. 2. Podetna simplex matrica za reSavanje optimalne voéarske proizvodnje RikKj Al BL c]pD ]e|F [G/H[i[s[ x 1 | vrednost cy [20 [340 [320 [o To fo fol. 2._ | Bazino reienje | Osnovne promenljive | Dopunske promenljive 3 [a[x[e |x [x | % [x Pu[x [ou a [0 ][x|mo[ i fi [4 [1 [eo [0 [14000 5. [0 |X: |14000[ 80 | 106 | 136 | 0 | 1 | 0 | 0 [175,00 6. | 0 [x | 600 | 47 | 29 | 22 | o[o| 1 | 0 fizz6s <7.[ 0 [| x [1300 (143 | 52 [32 | 0 | o | o [ur | 8843 8. | Z-c |16040|-420,0|-340,0/-320,0| 0 [0 | 0 | 0 9 a o [tt _| Primeéuje se da tabela ima 11 kolona oznaéenih po ABC-ednom redu i 9 redova, oznatenih sa brojevima. U prvom redu unete su vrednosti funkeije kriterijuma po hronologiji po- stavljene funkeije: iznad proizvodnje jabuike (X1) > 420 dln, iznad proizvodnje kauske (X2) > 340 din, iznad proizvodnje sljive (Xs) —> 320 din, kao i iznad dopunskih promenljivih Xs, Xs, Xe, Xr vrednosti su 0. U prvo bazigno reSenje uile su sve dopunske promentjive u koloni B sa vrednostima 0 u koloni A. Kolone D, B, F su popunjene sa osnovnim prome Ijivim i njihovim koeficijentima u redovima 4-7, dok su dopanske promenljive usle u kolone G, H, I, J, u svom jediniénom matriénom obliku. U koloni C (b,) sila su sva ogranienja po redovima. U redu 8 - potetne tzbele pojavljuje se bir b, w koloni C od 16.040, Sto predstavlja sumu svih ograniéenja u pos jenom problemu. ‘Te2i se u daljim iteracijama (ponavljanjima) da se ovaj. po: tivni skup svede na 0 ili priblizno 0, kada bi funkeija kriteri uma postigla svoj apsoluini optimum, u ovom slutaju maksimum, ili relativni maksimum, ako sv ogranivenja nisu iskoriS¢ena odnosno eliminisana iz kolone C (b,). U redu 8 tabele se pojavijuju negativne vrednosti koeficijenata funkeije SS kriterijuma. U redu 9 kolone C funkeija kriterijuma ima vrednost 0, jer svi zbirovi koe~ ficijenta ogranitenja kolone C (b,) pomnozeni sa vrednostima reda 1 (c,) daju ‘vrednost nula 37U osmom redu trazimo kolonu sa najveéi negativnim brojem, a to je 420, kolone D, bazne promenljive X; (jabuka), koje ulazi u p:vo poéetno re¥enje, Sto se oznaéava sa strelicom okrenutom na gore (t). Prema uslovu treba odrediti najmanji kolignik by / ax za eliminaciju jedne od bazitnih promenljivih, a ti koliénici Mo Ove kolignike unosimo u kolonu K, pod oznakom R. Vidimo da je najma- nji kolignik izmedu bs / ay2 = 88,43. Ovo je u osnovi prva stvarna vrednost proizvodnje X1 (jabuke) (88,43 ha), jer broj 14,7 kao stoZzmi broj odreduje da iz programa izade dopunska promenljiva X7 u redu 7 (oznaéava se sa izlaznom strelicom), a da u bazu, odnosno program ude osnovna promenljiva X; (jabuka) AG). ~ sa vrednoséu koeficijenta 88,43 ha, i vrednoSu svoje funkeije od 420 u koloni Posle ovoga prelazimo na prvu iteraciju (ponavijarje) simplex metode, kako je predstavljeno u tabeli br. 3. abela br. 3. | iteracija za reSavanje optimalne strukture voiarske proizvodnje Rik] A]B] ¢ [D] Ee | F [o{[u[i[s][k 1 [fo { x) [Xref mo] % [fe [x |G] R 2. | 0 [x.[ sus7_| 0 [0,646 | 0,783 | 1 | 0 | 0 |-0,068| 65,86 ~3.| 0 [x%| 69256 | 0 | 77,70 [11864] 0 | 1 | 0 | -5.44 | 5837 4 | 0 |xe| 18437 | 0 [1237[ 1.180 | 0 [0 | 1 |-0,319] 156,24 5, [420[x,| 2843 _[ 1 [03537[ 0217] 0 | 0 | 0 | 0,068 | 407,15 6 | z-c | 7.1615 | 0 |-191,4[-228,8| 0 | 0 | 0 | 28.56 7. a [37.1406 t 38.U tabeli br. 3. utvrduju se nove vrednosti u svim kolonama i redovima no- \ ve simplex tabele. | ~ Pomoéu stozemnog (pivot) broja 14,7, utvrdujemo nove vrednosti (koetici- | jente) u petom redu, tako Sto postojece brojeve delimo sa 14,7, tako da dobi- > jamo u redu 5 nove brojeve (vrednosti): Kolona: D 6 oF Gf | -) Red5: (8843) 10,3537 0.217 0 = 000,068 Ove vrednosti upisujemo u tabelu 3, red 5, nakon toga slede izraéunavanja novih vrednosti svih redova i kolona: a) Prvo se utvrduju vrednosti koeficijenta ogranivenja b, kolone C, kako sledi: b) za kolonu D: ) za kolonu E: ©) za kolonu F: zaX4= 140-8843. 1= 51,57 za Xs= 14,000 - 88,43 - 80 = 6.925,6 2a X¢= 600 - 88,43 - 4,7 = 184,37 za X1 = 88,43 w zaXy=1-1+ za Xs = 80-1- 8 zaXe=4,7-1-4,7=0 zaXi=1 za X4= 1 -0,3537- 1= 0,646 za Xs= 106 - 0,3537+ 80= 77,60 za X¢= 2,9 - 0,3937- 4,7 = 1,237 za X)=0,3537 zaX4=1-0,217- 1= 0,783 za Xs = 136 - 0,217 - 80 = 118,64 zaX¢=2,2-0,217: 4,7 = 1,180 zaX)=0,217 39)) za kolonu G: b) za kolonu H: b) za kolonu I: b) za kolonu J: za X4=0-0,068- 1 = 0,068 zaXs=0-0,068- 80= 5,44 zaXe=0-0,068- 4,7= zaX, Nove vrednosti svih kolona i redova smestene su u svoje t2v. éelije u tabeli br. 3. Prelazi se na izraéunavanje konaénih vrednosti u redu 6, tabele br. 3 U koloni C dobio se zbir od 7.161,5, a to znati manje od prvobitnih 16.040 prve tabele, i dobijen je prvi rezultat ekonomske funkcije maksimuma od 37.140,6 hiljada dinara (88,43 ha jabuke x 420 dinara). To je korak napred u traenju re¥enja, ali nedovoljan jer je ostalo dosta neiskori8enih ogranigenja, uprvom redu 51,57 ha povrSina. U redu 6 utvrdujemo vrednost Z-C zakolonuD > 420-1. 420=0 zakolonu E -» 420+ 0,3537 - 340 =-191,4 zakolonu F -» 420- 0,217 - 340 =-228,8 zakolonu G + 420-0-0=0 40trazenju reSenja, ali nedovoljan jer je ostalo dosta neiskoriiéenih ograni¢enja, u prvom redu 51,57 ha povisina. U redu 6 utvrdujemo vrednost Z-C za kolonu D -> 420- 1+ 420=0 zakolonu E ~» 420- 0,3537 - 340 =-191,4 zakolonu F -» 420- 0,217 - 340 =-228,8 za kolonu G > 420- za kolonu H > 420- zakolonu I -» 420 zakolonu J > 420- 0,068 - 0= 28,56 U redu 6, tabele br. 3. vidi se da je najveéa negativna vrednost -228,8, u VV koloni F, a to je proizvodnja iljive (Xs), koja ulazi u novi preizvodni program, Sada ponavljamo postupak utvrdivanja najmanjeg pozit'vnog kolitnika iz~ ‘medu redova kolone C (br) i kolone F, tabele br. 3, a fo su: . - raX,= 281 = 65,86; 0.783 X= 2256. 59.37, 118,64 X= MEST = 156,24; 18 X= 888 < 407,15; 0217 Zapaiza se da je najmanji pozitivni koliénik 58,37, sto v stvari predstavlja 58,37 ha povrSina pod Sljivom koja ée uéi umesto dopunske promenljive Xs, Sto ée se oznatiti ulaznim i izlaznim strelicama u tabeli br. 3. Sada se prelazi na drugu iteraciju, odnosno tabelu br. 4. u trazenju optimal nog programa voéarske proizvodnie. Prvo u tabeli br. 4. uvodimo osnovnu promenljivu Xs (proizvodnja sijive) u redu 5, i sa pivot (stoZernim) brojem 118,64 delimo sve trojeve teda 5 svih kolona, tako da dobijamo: 6925.6 zakolonu C —> = $837 118,64 41zakolom H > —1— = 0,0084 18,64 0 zakolouIl > —"— = 0 118,64 zakolonu —» — 44 -0,046 118,64 Sve gore dobijene vrednosti upisemo u red 5 odgovargjucih kolona tabele br. 4 Tabela br. 4, Il iteracija za reSavanje optimalne strukture voéarske proizvodnje RK. A [B[c[D] & [F[c[ a [ty 3 K 1. | Vrednost(@ | 420[ 340 [320[o|[ 0 [ol] o : Baziéno reSenje [Osnovne promenljive| Dopunske promenljive afte [x] & [x] & [% [x] x [xe] <4.[ 0 [xs] 5,866 | 0 | 0.133 | 0 | 1 |-0,0066] 0 |-0,032 | 44.10 5. [320 [xs] 5837 | 0 | 0,655 | 1 | 0 | 0,0084 | 0 |-0,046 | 89,11 6. | 0 [x6] 1549] 0 [0464 | 0 | 0 [-0,0099] 1 | -0,264 | 248,90 7. [420 [xi | 75,76 | 1 [0211 | o [0 [-o0018| 0 | 0,078 | 358,57 [| z-c | i2i3s|o | are | 0 | 0 | 1,932 [0 | 18,04 9. ad [50,497,6 t Poéinjemo ponovno raéunanje za sve redove i kolone, tabele br. 4, na bazi stozernih vrednosti reda S iste tabele, i prethodnih vrednosti iz tabele br. 3 Prvo izraéunavamo vrednosti koeficijenta ogranitenja u koloni C progra- ‘ma, kako sledi: za X4—> 51,57 - 58,37: 0,783 = 5,866 za Xs 58,37 za X¢—> 184,37 - 58,37- 1,18= 115,49 za X; > 88,43 - 58,37- 0,217= 75,76 U ovo} fazi ostalo je jo neiskoriSéeno 5,866 ha povrsina i 115,49 Sasova rada traktora u maju mesecu. Program se poboljSao jer se ekonomska funkcija poveéala na 50.497,6 hiljada dinara, ali program jo§ nije op:imalan jer jo8 uvek imamo u redu 8 pozitivan broj od 121,35. 42Slede izraéunavanja vrednosti po svim redovima i kolonama tabele br. 4, kako sledi: a) za ekonomsku funkeiju - maksimuma (kolona C) aX 0+ 5,866 =0 za X3—> 320+ 58,37 = 18.6784 zaXe>0-11549 -=0 zaXy—> 420+ 75,76 = 31.819.2 Svega: 50.4976 hiljada dinara b) za kolonu D: zaX4>0-0-0,783 =0 za Xs 0-0- 518,64 =0 zaXe>0-0-118 =0 zaX,>1-0-0217 =1 ©) za kolonw®: za X4 > 0,646 - 0,655- 0,783 = 0,133 za Xs > 0,655 za Xo > 1,237 - 0,655: 1,18 464 za Xi > 0,3537 - 0,655 - 0,217 = 0,211 4) zakolonu F: za X4—> 0,783 - 1 - 0,783 =0 maXso1 zaXe1,18-0- 118 =0 zaX1 > 0,217-1- 0,217 =0 €) za kolonu G: zaX4—1-0- 0,783 =1 aX>0-0-1 =0 zaXe>0-0-1,18 =0 zaX 90-0. 0,217 =0 1) za kolonu H: za X40 - 0,0084- 0,783 = -0,0066 za Xs > 0,0084 za Xo 0- 0,0084- 1,18 =-0,0099 za Xy > 0- 0,0084- 0,217 =-0,0018 43) za kolonu I: zaX4—> 0-0- 0,783, zaXs>0 zaXe>1-0- 118 zaX; 0-0-0217 = ) za kolonu J: za X4—> 0,068 - (-0,046)- 0,783 =-0,032 za Xs > -0,046 za Xo > 0,319 - (-0,046)- 1,18 =-0,264 za Xi ~> 0,068 - (-0,046)- 0,217 = 0,078 Sve izraéunate vrednosti smestimo u odgovarajuée ¢elije kolona i redova tabele br. 4, pa nastavimo izraéunavanja reda 8 Sabiranjem svih vrednosti u koloni C (br) dobijamo jo3 uvek pozitivan broj 121,35, a po ostalim kolonama kako sledi: 44 zakolonu D: za kolonuE: zaX3—>320-0=0 za Xs > 320- 0,655 = 209.6 zaXy—> 420-1 - 42 za X) > 420-021 Svega: 0 Svega 298,22 298,22 - 340,00 = -41,6 zakolonu F za kolonuG. za Xs 320+ 1-324 za Xs 320: 0=0 zaX1-> 420-0 zaX;~>420-0=0 Svega: 0 Svega 0 za kolonu H: za kolonul: za Xs > 320° 0,0084 za X1 > 420° -0,0018 Svega: za Xs» 520-00 zaX1 > 420: 0=0 Sveg za kolonu J za Xs 320- zaX1-> 420- Svegaza kolonu H: za Xs > 320: 0,0084 = 2,688 za X > 420° -0,0018 = Svega: za kolonu J za X3 > 320- -0,046 = -14,72 zaX1 > 420- 0,078 = 32,76 Svega: 18,04 Iz reda 8 tabele 4. vidi se da se program moze jo8 pobol/Sati jer u koloni E zakolonu I: za Xs > 320 za Xi > 420 Svega: (proizvodnja kruske X2), postoji negativni broj -41,6, tako da proizvodnja kru- Ske ulazi u bazni program, a koja ée dopunska promenljiva izaéi, pokazaée naj- ‘manji pozitivni broj (koliénik) izmedu brojeva kolone C i kolone E: 5,866 04133 5837 0,655 115,49 0,464 15,16 02m zaXs> %> > X> 3 da je najmar = 44,10 = 89,11 = 248,90 358,57 coliénik 44,10, a to je ustvari 44,10 ha povrSine pod kruskom, koja ulazi u proizvodni program, a izlazi dopunska promenljiva Xy (obradive povrine). Stozerni (pivot) broj je 0,133 sa kojim delimo sve brojeve u redu br. 4, i dobijamo nove brojeve ut kolonama. Koon DLE, F To cps xeoiénix | 5886 [0 [033 [0 0 | =00%2 0,133 | 0133 | 0133 | 0133 | 0133 0,133 | 0,133 Noibglaiof 0 | 1 | 0 [7st 0 [0240 45a) Prvo izraéunavamo nove vrednosti u koloni C, kako sledi: 14,10 8,37 - 44,10 0,655 = 29,48 15,49 - 44,10 - 0,464 = 95,02 5,16 -44,10- 0,211 = 66,45 b) Posle ovoga izratunavamo novu ekonomsku funkeiju, 2a koju jos znamo da li je optimalna - maksimalna jer nam se jo8 uvek pojavljuje pozitivni broj u zbiru Z-C = 95,02, a to su neiskori8éeni Gasovi rada stednjih traktora u ‘maju mesecu, Vrednost ekonomske funkeije je sledeéa: zaX2>340- 44,10 = 14.9940 za X3—> 320+ 29,48 9.433,6 zaX¢—>0- 95,02 0 zaX;>420- 66,45 =27.909 Sve ga: Zmax (u 000 din) 52.336,6 ©) U treéoj fazi izraéunavamo nove vrednosti simplex tabele po svim osta- lim redovima i kolonama kako stedi: zakolonu E: + 0,133 zaX.—>1 + 0,655 za Xs > 0,655 - 1- 0,655 =0 + 0,464 za X49 0,464 1 0,464 =0 0211 za Xo 0,211-1-0,211=0 zakolonu G: 0,133 zaX.> 7,518 + 0,655 za Xs 0- 7,518 0,655 = -4,924 0,464 za X¢—> 07,518 0,464 = -3,487 aX, 0-0-0211 zaXy > 0-7,518- 0,211 =-1,586 za kolonu H za kolonu I za Xp -0,049 zaX2>0-0- 0,133 zaX3—> 0,0084 - (-0,049)- 0,655 =0,041 2a Xs > 0-0- 0,655 za Xq —> -0,0099 - (-0,049)- 0,464=0,0128 za Xe 1 - 0- 0,464 za X > -0,0018 - (-0,049)- 0,211 =0,0085 za X1 + 0-0- 0,211 46zakolonu J: za Xz -0,240 za X3 —> -0,046 - (-0,240) - 0,655 = +0,112 za Xo —> -0,264 - (-0,240)- 0,464 = -0,152 za X; > +0,078 - (-0,240)- 0,211 =.0,128 d) U Setvrtoj fazi izragunavamo vrednosti Z-C u redu 6, tabele 5, kako sledi: za kolonu D: za kolonu B: za X, > 420: 1-420=0 za Xp 340-1 -340=0 zakolonu. za kolonu G: za Xs > 320- 1-320 za Xp 340: 7,518 . za Xs» 320: (-4,924) = -1.575,68 za Xj -> 420: (-1,586) = - 666,12 “Svegs: 2 31432) 2,556,12 za kolonu H: za kolonu I) za X2—> 340- (-0,049)=-16,66 za X29 340-0 zaXs—>320-0,0041 = 13,12 zaX;320 zaX1 > 420-0,0085 = 3,87 za Xi->.420-0= Sveg 0,03 Svega: 0 zakolonu J: za X_ > 340: (-0,240) = -81,60 za X39 320-0112 = 35,84 zaX1 > 420-0,128 = 53,76 Svega: a) uredu 6 (Z-C) sve su vrednosti brojeva 2 0,8to znaéi da se | | doslo“do-maksimalnog.~ optimalnog proizvodnog programa yoéarske proizvod- | \ nje, sa maksimalnim bruto profitom (u 000 din) od 52.336,6 dinara, ako se za- "| sadi 66,45 ha pod jabukom; 44,10 ha pod kruskom i 29,48 ha pod sijivom. 47Sada vrsimo proveru i analizu dobijenog optimalnog 1esenja 1) Predvidene povrSine od 140 ha su u potpunosti + 44,10 + 29,48 = 140,0 ha). 2) Raspoloziva radna snaga od 14.000 radnih éasova je u potpunosti isko- 1i8éena, jer proizvodnja jabuke obezbeduje 5.316,0 Easova, proizvodnja kruske 4.674,6 Gasova i proizvodnja Sljive 4.009,28 tasova, Sto zbimo daje 13.999,8 kasova 3) 600 raspolozivih éasova rada stednjih traktora u maju mesecu je isko- ri8éeno sa 505,05 Easova te je ostalo neiskori8éeno 95 Sasova rada, jer proiz- vodnja jabuke angazuje 312,31 Easova, proizvodnja kreke 127,89 Easova i proizvodnija Sijive 64,85 Easova rada 4) Raspolozivi fond od 1.300 éasova rada u oktobru mesecu je u potpu- nosti iskori8éen, jer proizvodnja jabuke angaZuje 976,81 tasova rada, proizvod- nja kruske 229,32 éasova rada i proizvodnja Sljive 94,33 ¢asova rada. iskor gene (66,45 + 3.3. Primena simplex metode u sluéaju funkcije minimuma Standardni problem za iznalazenje minimuma preko simplex metode je: Zanin) = C1X1 + CaX2-+ CyXn > mini aniX1 + ayXq + aigXn 2 by 71X1 + a22X2 + amnXq > by v 4 ium, pod ustovima: Amt X1 + 8naX2-+ Anon Z Bm i da su vrednosti X1, Xa, X_ 20. Da bi se ovaj problem mogao reSavati i ovde se, kao kod muma funkeije, moraju sistemi linearnih nejednatina pretvori standardni oblik linearnih jednadina, Iz sistema nejednagina vidi se da su leve strane svih nejednagina veée ili jednake desnoj strani, Sto je dozvoljivo, ali taj visak treba oduzeti levoj strani da bi se ona izjednatila sa desnom stranom. Ako taj viSak oznadimo sa Xar1 ko- ji mora biti negativan, ako tu dopunsku promenljivu X»-1 uvedemo u sistem ekonomske funkeije i sistem nejednatina, onda imamo dae: Zin) = C1X1 + C2X2 + CaXn + OXn+1 + OXmtm —> min, pod uslovima: ayiX1 + apXa + aX ~ Xo i + a22X2 + aznXn ~ Xnet AgtX1 + anaXe + Aw Xn = Keel = Bn pod uslovom da su: X1, Xo, Xap Xasts Xaim 2 0. 48.Ovakay model sistema lineamih nejednatina nije pribvatljiv za simplex algoritam jer negativne vrednosti dopunskih promenljivih ne dozvoljavaju po- Getno nenegativno bazitno resenje. Da bi se uspostavila matematska ravnoteza za svaku negativnu dopunsku promenfjivu uvodi se vestatka (artifieijelna) pro- menfjiva, Koja nema nikakvu vrednost, veé samo sluzi kao kalkulativno sred- stvo. One se pojavljuju samo u poetnom reSenju, i u toku postupka - iteracija simplex programa se elimini8u, Ove promenljive se oznaéavaju u simplex tab- ligi sa velikim slovom M. _ Raniji sistemi nejednadina sada izgledaju ovako: Amin) uz.uslov da je: 1X1 + CoXz + CyXq + OXnet + OXn4m + MXnsnt MXitnen » ayiX1 + alXq~ Xone + Xneanet = by anX1 + areXn > Xnea + Xnemea = br + + Ami X4 + AmaXn vm + Xaemem = bans {ipod uslovom da su X1, Xa, Xns1, Xavintts Xabi 2 0 Posle uvodenja dopunskih i veStaékih promenljivih pristupa se pronalaze- nju potetnog bazitnog moguéeg reSenja, U sludaju traZenja minimuma funkei- je, za razliku od maksimuma, trazi se zbir vrednosti svih ogranigenja sa vestat kom promenfjivom..UJ datom trenutku kada se eliminigu veitatke promenljive iz programa, program se poboljSava ulaskom osnovnih - strukturalnih baznih }) promenljivih, Kriterijum odabiranja bazne promenljive koja ée uéi w program je ona pro- |nenljiva koja ima najve¢i zbir koji se utvrduje na najdonjen redu (4) u sim plex tabeli Dalji postupak eliminacije i transformacije podetnog bazitnog resenja je isti kao i kod funkeije maksimuma, Kada se eliminiSu svi vektori sa vestatkom promenljivom, prelazi se na sledeéu fazu simplex algoritma za minimum funkeije, &iji je prvi korak u ispi- tivanju zadnjeg reda Z-C, da li postoji neki Cj > 0, za j= 1, 2,n, ti. za osnovne vvektore - promenljive. U toku jedne ili vise iteracija ako ne postoji vi8e Cj > 0, to znati da se dati program vise ne moze poboljSavati i da je dobijeno opti- malno reSenje i optimalna - minimalna funkeija kriterijuma. 49Kao ilustraciju reSavanja funkcije minimuma preko simplex algoritma lineamog programa, uzimamo ranije kori8éeni ilustrativn’ primer iznalazenja optimalne strukture obroka za tovnu junad, sa dnevnim prirastom od 1,1 kg. Na bazi dokazanih struénih i iskustvenih normi za tovnu junad u teZini 320-350 kg Zive mere, potrebno je u dnevnom obroku obezbediti sledece kom- ponente - vrste hraniva: branljivih jedinica, minimum 8.350 grama proteina, minimum 740 grama - kalejjuma, minimum, 46 grama Kao osnova obroka, slu2i lucerkino seno, kojeg kod tovnih junadi kao pre- Zivara treba u obroku da bude minimaino 2,4 kg. Na raspolaganju su nam od hraniva: pored 2,4 kg lucerkinog sena, jo8 kukuruzna prekrupa i sojina saéma, Ova hraniva sadrée sledeée vrednosti hranljivih jedinica, svarljivih pro- ‘einai kalcijuma, sve izrazeno u gramima, Vesta hraniva | Hranljive jedinice | Svarljivi proteini | Kaleijum Kukuruzna prekrupa 1.360 60,0 04 Lucerkino seno 550 70,0 B30 Sojina saéma 1.170 3700 52 Cene hraniva izrazavamo u DM/kg, tako je cena kukuruzne prekrupe 0,28, lucerkinog sena 0,20 i sojine saéme 0,70 DM/kg. Trad se optimalna struktura obroka koja ée zadovoljiti gornja ogranivenja - uslove, wz minimalnu cenu ko- Sanja, Koja je izrazena preko funkeije minimuma: ‘Zmin) = 0,28 Xj + 0,20 Xo + 0,70 Xs Sva gore postavijena ogranitenja i traZenu funkeiju minimuma, moZemo predstaviti preko sistema nejednatina 1,360 X; + 550 Xp + 1.120 X3 28.350 60 X1 +70 Xo +370 Xs = 740 0,4 X +13 Xa+5,2X5 > 46 OX) +2,4X2+ 0X5, = 24 Da bi se sistem od 4 nejednaéina sa 3 nepoznate preveo u sistem jednagina uuvodimo dopunske i vestaéke promenljive, pa dobijamo novi sistem od 4 jed- navine sa 11 nepoznatih: 501.360 X; + 550 Xo + 1.120 X3+ Xy-Xs 8.350 60 Xj +70 Xp +370 X3 +Xs-Xp = 740 0,4 X1 +13 X2+5,2X3 +X6-Xio 46 OX1 +24 X>+0X, +Xr-Xu= 24 Pre postavljanja potetne matrice - simplex tabele, interesantno je izraguna- ti, koliko nam treba pojedinih hraniva da bi pojedinatno zadovoljili postavijena ogranienja, a to izgleda ovako: [_ verte hraniva [anlicianie | Sei aci [ Kaen Sojina saéma (kg) 7,455 2,000 8,846 Kao Sto se iz pregleda vidi najpovoljniji izvor hranljivih jedinica je kuku- ruzna prekrupa, potom sojina saéma, kod svarjivih proteina 1ajpovoljniji izvor Je sojina saéma, potom lucetkino seno, dok je najpovoljniji izvor kaleijuma lu- cerkino seno, potom sojina sama, dok je kukuruzna prekrupa izrazito najnepo- voljniji izvor kalcijuma, jer da bi se podmirio dnevni obrok od 46 grama aleijuma, tovno june bi teoretski trebalo da konzumira 115 kg kukuruza. Kompletan sistem jednagina i drugih ograniéenja smesten je u poéetnu simplex tablicu, odnosno matricu koja ima 15 kolona i 9 redova (tabela br. 6). Prva kolona (A) obuhvata vrednost ve&tatkih promenljivih (M), kolona B obuhvata dopunske promenljive Xs, Xs, Xe, Xr i kolona C ogranigenja (br) funkeije kriterijuma (8.350, 740, 46, 2,4. Osnovne bazne promenljive su smestene u kolonama D, E, F, dopunske promenfjive u kolonama G, H, I, J, veStaéke promenljive u kolonama K, L, M, N, dok je kolona O rezervisana za R - a to je pregled koliénika izmedu kolone C (br) i kolone promenfjivih koje ulaze u program. U redu 8 poteine tabele upisuju se vrednosti svih kolona. U koloni C vrednost funkeije je 0 jer normalno u programu ne figurira ni jedna bazna pro- menfjiva - vrsta hraniva, dok je zbir kolone C - 9318,4, kolore D - 1420,4, ko- lone E - 634,0, kolone F - 1495,0 i kolona G, H, I, J - vrednest je 0 (nula). Da se primetiti da je u zadnjem redu 9 - tabele br. 6. najveti pozitivan broj 1495,0, 4 to je kolona osnovne promenljive X; - sojina satma koja ce uéi w strukturu obroka, a sa kojom koliginom to éemo doznati preko utvrdivanja najmanjeg kolignika izmedu kolone C i kolone F, odnosno: 51Vidimo da je najmanji koliénik 2,000, Sto ustvari predstavlja 2,000 kg so- jine saéme koja ulazi u prvo moguée reSenje, a koje Ge istisnuti dopunsku pro- menfjivu Xs i zadovoljiti svih 740 grama svarljivih proteina koji su postavljeni kao ogranienie. Dalji postupak u transformaciji prve podetne simplex tabele je isti kao i kod traZenja funkeije maksimuma, Sto znagi da u konkretnom sluéaju imamo pivot - stozZernu Kolonu F i stoZemi red 5 prve tabele, a veligina broja 370 je stoZemni broj sa kojim se dele sve vrednosti brojeva u redu 5 - tabele br. 6 i novodobijene vrednosti se upisuju u prvu iterativnu tabelu (tabela br. 7) u red br. 3, ate nove vrednosti su: Za kolonu Kolignik Novi braj D 740370 2,000 E 60/370 0,1621 F 70/370 0,185 G 370/370 1 H 07370 0 1 11370 0,0027 J 01370 0 K 0370 0 L 07370 0 M -1370 0,027 N 0/370 0 oO 0/370 0 Sada se nastavija serija raéunanja po svim koloname i redovima, tako Sto se od svih vrednosti iz kolona i redova prethodne tabele br. 6. oduzmu vred- nosti pivot (stozernog) reda 3 iz tabele br. 7, pomnozene sa vrednostima pivot kolone F iz tabele br. 6. 52Numeri¢ki to izgleda ovako: a) Za kolonu C: za Xs 8.350 - 2,000 1.120 za X¢ > 46 - 2,000: 5,2 2a Xy > 2,4-2,000- 0 b) Za kolonu D: =6.110 = 35,60 =2,40 za Xq—> 1,360 - 0,1621 1.120 = 1.17845 zaXo—> 0,4 -0,1621 5,2 zaX;—> 0-0,1621-0 ©) Zakolonu E: za X4—> 550 - 0,189- 1.120 za Xo—> 13 ~ 0,189: 5,2 zaX1> 1 -0,189-0 4) Za kolonu F: zaXq 1120-1 1.120 nXs> aX 5,2-1-52 aX 0-1-0 ©) Za kolonu G: zaX4>1-0- 1.120 zaXs—>0-0-370 zaXo>0-0- 52 zaX;>0-0-0 f) Za kolonu H: za Xq > 0-0,0027- 1.120 mXs> za Xq—> 1 - 0,0027- 5,2 za X1—> 0-0,0027- 0 ) Zakolonu I: zaX4—>0-0- 1.120 zaXs>0-0-370 za Xo 1-0- 52 aX >0-0-0 = 0,443, a = 338,32 = 12,017 =I 53h) Za kolonu J: zaX4—>0-0- 1.120 =0 zaXs—>0-0-370 =0 zaXe40-0-5,2 =0 zaX; 1-0-0 1 i) Za kolonu K: za Xa -1-0- 1.120 = zaXs—>0-0-370 =0 zaXe>0-0-5,2 = zaX1>0-0-0 =0 0,0027)- 1.120 = 3,024 za X¢—> 0-(-0,0027)- 5,2 za Xq > 0- (-0,0027): 0 = ) Za kolonu M: za X4—>0-0- 1.120 =0 zaXs->0-0-370 zaXo->-1-0-5,2 zaX,>0-0-0 1) Za kolonu N: zaX4> 0-0-1120 zaXs> aXe 0-052 zaX,>-1-0-0 Sve dobijene vrednosti su smestene u svoje éelije kolona i redova u tabeli br. 7, u kojoj smo dobili prvo moguée reSenje sa sojinor: saémom od 2,000 kg, cenom kostanja obroka 1,4 DM (ted 7), i pozitivni zbir vrednosti od 6.148 (red 8, kolona C), sto znaéi da treba iéi u sledeée iteracije u trazenju optimalne strukture dnevnog obroka ishrane tovnih junadi, U zadnjem redu br. 8, tabele br. 7, vidimo da je najveéi pozitivan zbir ko- lone D i to 1.178,00, te kolona D, a to je osnovna promenljiva kukuruzna 34prekrupa X; koja ulazi u program, a na bazi kolitnika redova kolone C i vrednosti kolone D, predstavljenih u koloni O (R), vidi se da je to broj 5,1847, fa to je ustvari koli8ina kukuruzne prekrupe koja ulazi u dnevni obtok, a izlazi dopunska promenljiva X, i vestatka promenljiva Xs. Ragunski postupak u tabeli br. 7. je isti kao i u tabeli br. 6, delenjem svih vrednosti reda br. 2, tabele br. 7. sa stozemim brojem 1.178,45, i te se nove vrednosti upisuju u red br. 4, tabele br. 8 Svi dalji ratunski postupei su isti kao i kod tabele br. 7, zato ih neéemo izvoditi, veé samo Komentarisati dobijene rezultate. Dobili smo obrok od 5,1847 kg kukuruzne prekrupe i 1,159 kg sojine saéme, sa cenom koitanja od 2,263 DM po obroku, ali taj obrok jo8 nije optimalan jer ne zadovoljava program postavijenih ogranigenja jer mu nedostaje 37,897 grama kaleijuma a i nema 2,4 kg lucerkinog sena, Zato se ide u Ill-e6u iteracijn, preko najveceg pozitivnog broja, 13,144 u koloni E, a to je osnovna promenljiva lucerkino seno. Preko kolone 0 - kolignika R vidimo da je najmanji pozitivni broj 2,4, a to je ustvari koligina lucerkinog sena (X2) koja ulazi u progrem a izlazi dopun- ska promenljiva X; i vestaéka promenjiva Xt U tabeli br. 8. dobili smo novu struktura obroka i to: kekuruzne prekrupe 4,4959 kg, lucerkinog sena 2,4 kg i sojine saéme 0,8172 kg, sa cenom koStanja obroka od 2,3108 DM po obroku, Ovaj obrok jo8 uvek nije optimalan jer mu nedostaje 8,751 grama kaleijuma, Posle ratunskih operacija u tabeli br. 9, vidimo da je najveéi pozitivni bro} kod X11 u koloni N, a to je broj 12,144, tako da vestaéka promenljiva X11 ulazi 1 program, sa vredno8éu 0,7206, koja u koloni C (br) koriguje strukturu obroka i to kukuruznu prekrupu na 4,289 kg, lucerkino seno na 3,1206 kg i sojinu saému na 0.7688 kg, sa poveéanom cenom koStanja obroka na 2,3314 DM (tabela br. 10). Ova struktura obroka moze se smatrati optimalnom, jer tzoretski nedostaje samo 0,7206 grama kalcijuma, i ima jo8 uvek pozitivnu vrednost u redu 9 (d) > 0,7206, Posto u zadnjem redu (br. 9) imamo nekoliko pozitivnih brojeva sa zane- marljivom vredno8éu a medu njima je broj 0,0823 u koloni I, a to je dopunska promenljiva Xe, za kalcijum, koja u tabeli br. 11, sa koliginom od 8,755 ulazi w program, a istiskuje vestaéku promenljivu X11 isto kalcijume, i vraéa program ‘odnosno strukturu obroka iz tabele br. 9, koju smo veé komentarisali 55o [eo [ewe] o | o | o [ewe] o | o ects 019 P 8 we [we [oatooo] we | 0 | 0 fest) o | 0 | oreo oF D-Z L 9 eiltloa OOo oo le ce | wor} o |r | o | o | o | 1 fewer] o | o Jerozr] ero ose] x | w | > sect] 0 | 0 | cao] o | o | 0 eco) o | 1 | ero | reso} coz] %x | oo | mars| o | o | wwe} re | o | o [rwe| 1 | o |cesee|srem| on | x | w | Ie ee oscar | ca |e face) le | eta a ee J | | Oa |e [| ro Jee [Ee (euresBoud aftogas opnBow ond) efioei=y [1 14 Bae, 4 0 | 0 | 0 | 0 | 0 [ose | ove [roe | rece P 6 w fe [eo [eo | o [we | oro [aol o az 8 ofrfofoyjofo,t|o|lx|x]wy]u Gyo to lo a | vo] ow» |x fw | 9 one Ola lolita a | o | ow | xx | w | so wz tes | 0 [eu foiled oss | oser | oses | x | wi] + sore nen | oe [rx fit [ene x [x [a Tx Te] eaiieouond EA Safvsuond aysendog Suffuomand aux0559 Soja ome z * [TwTw[w[w oles] 0 | wo] wo | eo (Op soura!A. L of[xfw[li[x[rlfi ofa{lalaflo|,[eal|v lw ‘peunfyuacy nueayst wz eouqo Soujeuido efueavgal wojmrew wuIego 9 34 AGEL, 564 wert] 0 | i100 [esoooe-[oerer] 0 [esto] ceo] 0 | 0 | 0 [iste P 3 1200 | w= | sto00- |rio00%| 100 | 0 | P1000] rloo%o| o | 0 | 0 |eoet| o-z L ot 5 ve] rf} oo | o ° r]o fo} o | of} t | o Joe} % | oo] oer | rarer |” tero'0 | cco00%-| rer'zr-| 1 |reto‘e-| sso] o | o | o Jusce| % | w [+> osc’s Jizrv'o| 0 | csooe- | rion |rzvre-| 0 | te00%0|sto00-| 0 | o | o Jaiso] «x | wo] sov'st| esvio | 0 | scoo'o |vsooo'e-| cazo-| 0 |seoo'e-| vaoo'] 1 | o | 1 Josorr| 'x | sco | z wt px x ~*x |x [x > x fx [x |x fx fs fel [4 eo[xi[wla »[rtrtTetTs [stata lof[aly fw (euresBoud afuogex apnBow apan) wfiseion 16 79 wIeqe, it © | © | sto [rrooo] o | 0 [tstoo[riocoe] o [tren] 0 [v6cor P 6 we [w= [orio00-|ro00%e] 0 | 0 |oriovo| riooro] o [wore] o |eez] o-z 8 oo | ee ele 1 | tst0%0 | reo00' | 0 | 1 |rstoo-|reoco'-| o errr] o Jussze] *x | w | 9 0 | 100% | 1o00' | 0 | 0 | reo0%}rtoco'-} 1 |rero} o Jaci) % | wo | 0 _| szooo |sso00%-| 0 | saooo'o| o | ssco| 1 |uvars| x | sco |» > «x | x | x mx [fe | Falla feaaIOe IEE sd aysundog, puffed smcusg | tenseuemm | “ [PaTwpwtaw lolol eoy o [wo] on] ao (soupaia, L Cis »trf[itfu[of[alsalalo|[a]v lw (ewesBoud oftosax apnSow oBnup) efiavian 1 °g 39 FeqeL 574 svar] © | sto | cco00e 0 | soo [ooo To lol [se] P. 8 or] 0 | viovo- | roao0- a [ rio | roo | o | o | o [uec] o-z |x ° zorz- |666'0-| 0 |sson000' zooon000 © |ssoo0000-|z0000000'0} 0 | t | o Joo] *% | ozo | BOG + | sto | ee000' t | stow | cso | o | o | o }ssus] x | 0 Jao oar'r 0 | revo | ctoo00 © | te | roo | ¢ | o | o Jeoceo} sx | ovo | sust| seco | 0 | szoo'a | seoon0- | scoo | sooo | o | o | t [sor] x | seo] z x x [x % x |x Ea atx tes ° x4 x ‘tli, # a[s[afol[el[v fm (eureoud afuagos apndow oad) ef 11 3a eee, i © [e200 | e100% [eooon-| 0 | ezao'0 [too | eon | 0 | 0 | 0 [oro] 6 | 2100%- | vioo [rioo0e-| 0 [reioco[sriano [erro] o | o | o [ncce| o-z | 9 wee | 0 | exavo-| zioo'0 |eooone-| 0 | ezavio | zto00-| coor] o | T | o |soere| x ] aro] « HE] 1 | ecavo-| c1a0' | ooo0'o-] 1- | eee | c1o0%0-| cooo0% | 0 | o | o foo] "x | w foo sev | 0 | o110% | econo: | r1000%} 0 | etto'o-| ee00' | mrooo-| 1 | o | o Jsssvo) sx | oxo | ex'tsr-|_o | 9€20'0 | zeovo |ra000%0-| 0 | gezoro-| zzoo'e- | roo | o | o | 1 [ose] x | sco] + xp | | x [x % x tx [xfaltx[?] + anuawionl 905A ad sasandog aurfeswardouscesg | afesromyeg | 2 ie eros] mca |inircne| ives ios O/T Oe Oo 1 ofstwfatfstr[: [ufo fsalslafo],alv la (euresBord afuagos apnfow ounieg) efiseieu AT-O1 34 eIeaeL, 58Dobijena altemativna - iterativna regenja su moéno stedstvo wu analizi strukture obroka i njegove cene kostanja ukupno ili kg istog. U tom smislu vrSimo analizu dobijenih rezultata ovog programa optimali zacije. Dobijene kolitine i strukture obroka kod IV i V iteracje programa opti- malizacije, daju se u tabeli br. 12. Tabela br. 12. Dobijene tezine i struktura obroka kod IV i V iteracije reSenja programa optimalizacije Red. TV iteracija Viteracija broj | Vest haniva” [inaukg] % [tedinaukg| % 1. | Kukuruzna prekrupa | 42890 [52,44] 44950 | 37,18 2. | Lucerkino seno 3,1206 | 38,15 | 2,4000 | 30,91 3. | Sojina sagma 0,768 | 9,41 | 08703 | 11,21 4 Svega 8;1784 | 100,00 | _7,7653_| 100,00 [Cena kostanja obroka u DM 2am4 | - | 23470 | - [Cena kostanja I kg obrokauDM| 0,289 | 100,00 | 0,30224 | - Kod IV iteracije dobili smo tezinu obroka od 8,1784 kg, cenu kostanja obroka od 2,314 DM ili po kg obroka 0,2899 DM, dok kod V iteracije dobili ‘smo ukupnu teZinu obroka od 7,7653 kg, cenu obroka od 2,347 DM, ili po kg obroka 0,30244 DM. Pored ove analize jos je vaznije utvrditi kako obroci IV i V iteracije zado- voljavaju programom postavljena ogranivenja, Sto se vidi iz tabele br. 13. ‘Tabela br. 13. Pregled zadovoljenja postavijenih ogranitenja kod IV iV iteracije programa Ee ___[Eranljive jedinice] Svarivi protein] Kaleijum boi, Westabraniva [ov | ov ow [ov fav |v iteracija iteracija iteracija iteracija itgracija iteracija 1. | Kukuruzna prekupa [5.833,0]6.113,2 | 257,3 | 269,7 | 1,7156] 1,798 2. | Lucerkino seno 1.7163 | 1.3200] 218.4 | 168,0 [40,5678 | 31,200 3. | Sojina saéma 861,0| 974,7| 2844 | 322,0 | 3,997| 4,525 4 Svega _ |8410,4/8407,9| 760.2 | 759,7 | 46,279 | 37,523 5._|Programom ograniéeno| 8:350,0/8.350,0| 740,0 | 740,0 | 46,000] 46,000 6 | Razlikas-) | +604] #579] #20,2 [449.7 [40279] -8.477 59.Program koligine i strukture obroka w IV iteraciji u potpunosti zadovoljava hranljive jedinice (ima vige od 60,4 grama), a to isto zadovoljava i program iz V iteracije (ima vi8ak od 57,9 grama). U svarljivim proteinima struktura i teZina obroka iz IV iteracije u potpu- nosti zadovoljava programom postavljeno ograniéenje, éak ima i vi8ak od 20,2 grama, a to isto zadovoljava i obrok iz V iteracije (ima visak od 49,7 grama). U pogledu kaleijuma obrok iz. IV iteracije zadovoljava potrebe u postavlje- nom ograniéenju kalcijuma, sa minimalnim viskom od 0.279 grama, dok pro- gram iz V iteracije ima manjak kaleijuma od 8,477 grama. Znasi program strukture i teZine obroka iz V iteracije ima dva nedostatka, prvi nutritivni jer ima manjak kalcijuma i drugi finansijski jer ima veéu cenu ko3tanja po kg obroka, te ga treba odbaciti, a prihatti tetinu i strukturu dnev- nog obroka za tovnu junad iz. IV iteracije: Vrsta hraniva kg % Kukuruzna prekrupa 42890 52,44 Lucerkino seno 3.1206 38,15 Sojina saéma 0,7688__9.41 Svega 8.1784 100,00 ‘Cona KoStanja obroka w DM 23114 Cena koStanja | kg obrokauDM —_0,2899 Sa ovom konstatacijom u potpunosti je ispunjena svtha postavljenog za- datka da se iznade optimalna tezina i struktura dnevnog obroka za tovnu junad 1uteZini 320-350 kg, sa minimalnom cenom kostanja ukupnog dnevnog obroka Kao drugi metodoloski primer primene simplex metode linearnog progra- ‘miranja u trazenju minimuma funkeije posluzi¢e nam primer sastavijanja dnev- nog ukupnog obroka za ishranu krava muzara, dnevne muznosti 10 litara, pri sadrZaju mletne masti 3,8-4 %. Iz dnevne proizvodnje mleka vidljivo je da se radi o relativno ekstenzivnoj produktivnosti grla, Sto je najée8ée sluéaj kod na- 8ih proizvodaéa mlcka na individualnom sektoru, koji u ishrani goveda vi8e ko- riste kabasta a manje koncentrovana hraniva, Za proizvodnju 10 litara dnevno, neophodno je obezbediti u dnevnom obroku najmanje 8,3 kg hranljivih jedinica, najvi8e 11,0 kg suve materije, minimum 870 grama svarlivih proteina i 340 miligrama karotina. U dnevni obrok ukljuéujemo sledeéa hraniva: livadsko seno, pSeniénu sla- mu, silaZu kukuruza, stoénu repu, kukuruznu prekrupw i suncokretovu saému, 60Hranljivi sadr2aj i cena koStanja navedenih hraniva, prikazana je w tabeli br. 14. ‘Tabela br. 14. Hemijski sastav i cena ko8tanja ukljugenih hraniva za izbor optimalnog obroka krava muzara [ Sadia) w kg braniva - Fe : = Cena broj| V'Sta hraniva | Sifra | hranljive | suva_ )svarijvi] karotin |yostanja. oj jedinice |materija|proteini| uw | Ginrkg kg | wkg | waram | Mgram 1, | Livadsko seno x | 050 | 080 | 52 | 30 | 40 2. | PSenitna slama x | 022 | os | wo} s | 1s 3. | Silaza kukuruza x; | 020 | 02s | 1] is | 20 4, | Stosna repa xX, | 026 | 023 | is | o | 45 5. |Kukuruzna prekrupa | Xs} 131 | 085 | s1 | 3 | 35 6. |Suncokretova sama | X- | 1,09 | 085 | 396 | 2 | 180 U programu trazi se optimalna struktura ukupnog dnevnog obroka, sa naj- ‘manjom cenom koStanja uz. zadovoljenje gore postavljenih ogranigenja - uslova 1u zahtevima branjjivih jedinica, suve materi, svarljivih proteina i vitamina ka- rotina, Tz navedenih ograniéenja, ukljugenih hraniva i njihovih hranljivih vred- nosti postavljamo sistem od Getiri linearne nejednadine sa fest nepoznatih, u Konkretnom sluéaju to je izbor Sest hraniva - komponenti, koje ée ili neée uéi u program optimalizacie: 0,5 Xi + 0,22 X2+0,20 Xs + 0,26 Xy + 1,31 Xs + 109% 28,3 0,8 Xi + 0,85 X2-+ 0,25 Xs + 0,23 X4-+ 0,85 Xs +0,85 X¢ $11 52X14 10 Xz+ 14 Xp + 15 Xy+ 81 Xs +396 Xe >870 30 X1 +5 Xp + 15 X +0Xj +3 Xs +2Xo >340 Kao Sto se vidi imamo 4 linearne nejednadine od kojih su prva, treéa i 6e- tvrta sa ogranivenjima - predznakom >, Sto znati da postavijeni uslovi hran Ijivih jedinica (8,34 grama), svarjivih proteina (870 grama) i vitamin karotin od 340 miligrama, moraju biti na tom ili veéem nivou. Druga jednagina koja definige odnos suve materije, zahteva da 11 kg suvih materija u izabranim hranivima ne moze preéi taj nivo, pa je postavijeno ogra- nigenje < 11 kg. 61