NEMAČKI STANDARD

DIN
DIN EN 13979-1

ICS 45.040

Primene na železnici
Kolski slogovi i obrtna postolja - Monoblok točkovi – Tehnički postupak za odobrenje –
Deo 1: Kovani i valjani točkovi;
Nemačka verzija
Evropski standard EN 13979-1: 2003 ima status Nemačkog standarda.

Nacionalni predgovor

Ovaj Evropski standard je sastavljen pod vodstvom WG „Točkovi/kolski slogovi“

(Predsedava: Francuska) CS 2 „Kolski slogovi/Obrtna postolja“ (Predsedava: Velika
Britanija) CEN/TC 256 „Železnice“ (Sekretarijat: Nemačka).

Nadležni nemački radni gremijum je Radni odbor 2.1 „Kolski slogovi“ Odbora za
standardizaciju šinskih vozila (FSF).

S a d r ž a j

Predgovor
Uvod

1 Područje primene
2 Drugi standardi
3 Parametri za definiciju primene
Parametri za geometrijsku zamenljivost
Zahtevi u vezi sa funkcionalnošću
Zahtevi u vezi sa montažom
Zahtevi u vezi sa održavanjem
Parametri za termomehaničku analizu
Parametri za mehaničku analizu
Parametri za akustičku analizu
4 Opis točka koji treba odobriti
5 Ocena geometrijske zamenljivosti
6 Ocena termomehaničkog ponašanja
Opšti podaci o postupku
Prvi korak opita kočenja na probnom štandu
Postupak kod ispitivanja
Kriterijumi za donošenje odluke
Drugi korak – Proba do loma na probnom štandu
Opšti podaci
Postupak ispitivanja
Kriterijumi za donošenje odluke
Treći korak – Proba kočenja na pruzi
Opšti podaci
Postupak prilikom ispitivanja
Kriterijumi za donošenje odluke
7 Ocena mehaničkog ponašanja
Opšte o postupku
Prvi korak – proračun
 Sile koje treba primenjivati
Postupak proračunavanja
Kriterijumi za donošenje odluke
Drugi korak – Proba na probnom štandu
Opšti podaci
Utvrdjivanje opterećenja na probnom štandu i postupka ispitivanja
Kriterijumi za donošenje odluke
8 Ocena akustičkog postupka
Opšti podaci o postupku
Proračun
Merenja na pruzi
Kriterijumi za donošenje odluke
9 Tehnička dokumentacija za odobrenje

Prilog A (normativno) Ocena termomehaničkog ponašanja

A.1 Plan toka ocenjivanja
A.2 Postupak kod probe kočenja na probnom štandu
A.2.1 Princip probe
A.2.2 Definicija kočenja
A.2.3 Postupak za merenje kriterijuma za donošenje odluke
A.2.4 Probe i merenja
A.2.5 Odstupanja
A.3 Postupak probe na lom na probnom štandu
A.3.1 Princip probe
A.3.2 Definicija trajnog kočenja
A.3.3 Stvaranjee zareza na vencu točka
A.3.4 Specijalni postupak merenja za ovu probu
A.3.5 Probe i merenja
A.3.6 Odstupanja
A.4 Postupak probe kočenja na pruzi
A.4.1 Princip probe
A.4.2 Definicija kočenja
A.4.3 Postupak za merenje kriterijuma za donošenje odluke
A.4.4 Opis obilazaka za probu
A.4.5 Probe i merenja
A.4.6 Odstupanja
Prilog B (normativno) Plan odvijanja ocene mehaničkog ponašanja
Prilog C (informativno) Mehaničko ponašanje, ocena sa FEM
Prilog D (informativno) Mehaničko ponašanje, Opterećenja na probnom štandu i
postupak ispitivanja
D.1 Princip opterećivanja na probnom štandu i postupka ispitivanja
D.2 Definicija opterećenja
D.2.1 Opšti podaci
D.2.2 Merenja napona za vreme proba na pruzi
D.3 Proba trajnog vibriranja na probnom štandu
D.3.1 Postupak 1 Postupak probe neregularnih trajnih vibracija
D.3.2 Postupak 2 Postupak probe jednofaznih trajnih vibracija
Prilog E (informativno) Ocena akustičkog ponašanja
E.2 Plan odvijanja ocene
E.2.1 Opšti podaci
E.2.2 Proračun baze modela za točak
 E.2.3 Izbor modela za referentni kolosek
E.2.4 Definicija parametara za proračun
E.2.5 Proračun nivoa buke
E.2.6 Dodatne uticajne veličine
E.2.7 Proračun kriterija za akustički prijem točka
E.2.8 Proizvoljni proračuni
E.3 Postupak za merenja tokom pogona
E.3.1 Svrha i prethodna napomena
E.3.2 Preporuke za radne uslove
E.3.3 Postupak merenja
E.3.4 Obrada rezultata
Literatura

Predgovor

Ovaj Evropski standard sastavljen je u tehničkom komitetu CEN/TC 256 „Železnice“, čiji
sekretarijat je u sastavu DIN-a.

Ovaj Evropski standard mora imati status nacionalnog standarda, objavljivanjem

identičnog teksta ili priznavanjem do juna 2004., a do juna 2004. treba da se povuku svi
suprotni nacionalni standardi.

Prilozi A i B su normativni.
Prilozi C, D i E su informativni.

Ovaj dokument sadrži tačku „Literatura“.

Ova evropska serija standarda EN 13979 „Primene na železnici – Kolski slogovi i obrtna
postolja – Monoblok točkovi – Tehnički postupak za odobravanje“ sastoji se od sledećih
delova:

- Deo 1: Kovani i valjani točkovi

- Deo 2: Drugi postupci

Prema poslovniku CEN/CENELEC obavezale su se nacionalni instituti sledećih zemalja,

da će preuzeti ovaj Evropski standard: Belgija, Danska, Nemačka, Finska, Francuska,
Grčka, Irska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Austrija, Portugal,
Švedska, Švajcarska, Španija, Češka republika i Velika Britanija.

Uvod

Do sada su UIC-propisi za korišćenje točka u Evropi propisivali da:

- je njegov prikaz na crtežu morao da bude pojednostavljen,

- da su njegovi propisi o kvalitetu odgovarali UIC 812-3.

Da bi se dobila mogućnost za prilagodjavanje novim uslovima u železničkom saobraćaju

i da bi se olakšalo uvodjenje novih tehnika, bilo je potrebno da se pojam standardnog
crteža zameni utvrdjivanjem slučajeva opterećenja. Konstrukcija točka mora da
zadovoljava ove zahteve da bi se dobilo odobrenje za trčanje evropskom mrežom.
Ovaj standard opisuje slučajeve opterećenja i navodi kako treba ocenjivati konstrukciju
točka.

Da bi se primenili različiti slučajevi opterećenja, potrebno je da se utvrdi područje

primene točka. Ovaj standard navodi kako treba definisati područje primene.

Potrebno je razlikovati najmanje četiri stanovišta sa njihovim različitim ciljevima:

- geometrijski: da bi se omogućila zamenljivost raznih rešenja za isto područje
primene;
- termomehanički: da bi se savladale deformacije točka i da bi se obezbedilo, da
kočenja ne izazovu pucanje točka;
- mehanički: da bi se obezbedilo da na spoju točka ne dodje do riseva usled trajne
vibracije
- akustički: da bi se obezbedilo da rešenje bude jednako dobro kao referentni točak za
posmatrano područje primene.

Za svaki od tri poslednja aspekta ograničen je postupak ocenjivanja ako se uslovi koje
treba ispuniti bez daljega postignu.

Ovaj standard ne obradjuje niti ocenu glavčine niti ocenu statičke koncepcije točka.

1 Područje primene

Ovaj Evropski standard utvrtdjuje zahteve, koje mora da ispuni monoblok točak za
železnička vozila, pre nego što se može uvrstiti na evropsku železničku mrežu.
Za točkove pogonskih kolskih slogova ili za točkove sa apsorberima zvuka mogu se
zahtevi promeniti.

Za vozila u lokalnom saobraćaju i tramvaje mogu se koristiti drugi standardi ili

dokumenta. Njih treba dogovoriti izmedju kupca i isporučilaca.

Ovaj standard važi samo za novu konstrukciju točka.

Svrha zahteva se sastoji u tome, da se odobri izbor konstrukcije za posmatrano područje

primene.

Ocena ovih zahteva se naziva tehničkim postupkom odobravanja.

Ovaj deo standarda odnosi se na kovane i valjane točkove, čiji zahtevi za kvalitet se
utvrdjuju u prEN 13262.

2 Drugi standardi

Ovaj standard sadrži datirane ili nedatirane ukaze i konstatacije iz drugih publikacija. Ovi
normativni ukazi su citirani na svim mestima u tekstu i niže su navedene publikacije. Kod
datiranih ukaza pripadaju kasnije izmene ili prerade ovih publikacija samo ovom
standardu, ukoliko su obradjeni kroz izmenu ili preradu. Kod nedatiranih ukaza važi
poslednje izdanje publikacije koja se uzima u obzir.
EN 12668-3 Ispitivanje bez razaranja – Karakterizacija i verifikacija ultrazvučne probne
opreme – Deo 3: Kompletna probna oprema
EN 13103, Primene na železnici – Kolski slogovi i obrtna postolja – Osovine kolskih
slogova, Konstrukcija.

prEN 13262, Primene na železnici – Kolski slogovi i obrtna postolja – točkovi, Zahtevi u
vezi s proizvodom

3 Parametri za definiciju primene

Primena, za koju je odobren ovaj točak mora da se definiše pomoću sledećih

parametara:

Ukoliko se za odobreni točak menja parametar primene, mora se izmedju kupca i

isporučioca sprovesti provera ocene.

Parametri za geometrijsku zamenljivost

Ima tri vrste parametara za geometrijsku zamenljivost, koja stoji u zavisnosti sa

zahtevima u vezi s funkcijom, zahtevima u vezi sa montažom ili zahtevima u vezi sa
održavanjem.

Zahtevi u vezi sa funkcijom

- Nazivni prečnik trčeće površine: on utice na visinu odbojnika i liniju gabarita vozila
- Maksimalma širina venca točka: ona je povezana sa skretnicama i šinskim
kočnicama
- Profil trčeće površine izvan konusnog dela trčeće površine;
- Položaj venca točka u vezi sa sedištem točka na osovini kolskog sloga;
- Konusnost otvora glavčine;
- Slobodan prostor za diskove kočnice točka;
- Slobodan prostor za ram obrtnog postolja, kočionu opremu i ogibljenje;

Zahtevi u vezi sa montažom

- Prečnik otvora
- Dužina glavčine da bi se obezbedio prelaz glavčine točka preko sedišta toćka
osovine kolskog sloga.

Zahtevi u vezi održavanja

- Granica habanja trčeće površine ili prečnik poslednjeg reprofilisanja;

- Forma žljeba granične mere;
- Geometrija područja za pritezanje točka na strugovima za kolske slogove;
- Položaj otvora za ulje prilikom demontaže;
- Opšta forma venca točka da bi se moglo sprovesti sopstveno merenje ultrazvučnih
naprezanja na točkovima koji se koče kočionim papučama.

Parametri za termomehaničku ocenu

 Primena se mora definisati pomoću:

- maksimalne energije kočenja, koja se stvara trenjem kočionih papuča po kliznoj

površini. Ova energija se može definisati snagom P a, vremenom ta i brzinom voza Va,
trajnim kočenjem. Ukoliko se ona definiše drugim parametrima (na pr. za kočenje
zbog zaustavljanja) onda se ovi parametri dogovaraju izmedju kupca i isporučioca.
- Vrsta kočionih papuča (vrsta, dimenzije i broj)

Parametri za mehaničku ocenu

Primena se mora definisati pomoću:

- maksimalnog statičkog opterećenja kolskog sloga;
- vrsta pogona vozila, koji su opremljeni točkom koji treba da dobije odobrenje;
- opis pruga: kvalitet geometrije koloseka, parametar krivina, maksimalna brzina i sl.;
- udeo vremena prolaza na ovim prugama;
- broj kilometara za vreme čitavog veka trajanja toćka.

Parametri za akustičku ocenu

Primena se mora definisati svim parametrima, koji utiču na emisiju buke točka i koji se
ne odnose direktno na konstrukciju točka koji treba da dobije odobrenje, kao:

- referentni kolosek po kome će trčati točak;

- referentni točak, sa kojim se poredi konstrukcija
- referentno vozilo i jedna ili više referentnih brzina;
- jedan ili dva spektra referentne hrapavosti, koje su reprezentativne za područje
radnih uslova ispitivanog točka.

4 Opis točka koji treba odobriti

Konstruktor točka treba da preda dokumenta koja se sastoje kako sledi:

- od opisa postupka proizvodnje (kovanje, valjanje, termička obrada i sl.)
- geometrijska definicija točka (crtež);
- sledeći parametri proizvodnje, ako isti odstupaju od onih koji se zahtevaju u prEN
13262:
- geometrijske tolerancije,
- površinska obrada;
- kvalitet čelika;
- parametri za definiciju područja primene, za koje se zahteva tehničko odobrenje.

Prema ovom tehničkom postupku odobrenja i pre uvršćivanja u pogon točak mora da
uspešno okonča postupak kvalifikacije, koji je utvrdjen u prEN 13262.

5 Ocena geometrijske zamenljivosti

Crtež točka mora da odgovara zahtevima tačke 3.1.

6 Ocena termomehaničkog ponašanja

Opšti podaci o postupku:

Ocena može da obuhvata tri faze: Prelaz sa jedne faze u drugu zavisi od rezultata svake
apsolvirane faze.

Tok ocene je predstavljen u Prilogu A.

Za svaku fazu moraju se sprovesti probe sa jednim točkom sa novim vencem točka
(klizna površina sa nazivnim prečnikom) i sa točkom sa pohabanim vencem točka (klizna
površina na granici pohabanosti).

U svakom slučaju kako kod novih tako i kod pohabanog venca točka mora geometrija
diska ispitivanog točka u pogledu ponašanja da bude najnepovoljnija unutar
geometrijskih tolerancija. Konstruktor je dužan da numeričkom simulacijom dokaže, da
su ispitivani točkovi najnepovoljniji. Ukoliko to nije tako, moraju se ciljani rezultati
ekstrapolirati na najnepovoljniji točak sa istom numeričkom simulacijom.

Za merenje sopstvenih napona ne smeju točkovi koje treba ispitivati imati ni žljeb
granične mere niti oborenu ivicu.

NAPOMENA: Momentalno termomehanički postupak proračuna i parametri nisu

dovoljno i adekvatno priznati da bi se mogli koristiti za jedinstvenu ocenu. Ukoliko ovo
treba da se u budućnosti promeni, onda bi termomehanički proračun trebalo da bude
prvi korak ocene.

Prvi korak - probe kočenja na probnom stolu

Postupak ispitivanja

Postupak ispitivanja i merenja koja treba zabeležiti dati su u Prilogu A.

Snaga koju treba primeniti za vreme probe, mora da bude jednaka 1,2 Pa (Pa je
definisano u 3.2). Vreme svakog trajnog kočenja i brzina voza moraju odgovarati
konstatacijama u tački 3.2 (ta i Va).

Kriterijumi za donošenje odluke

Tri kriterijuma treba istovremeno da ispune novi i pohabani točak.

Za novi točak:

- maksimalna bočna deformacija venca točka za vreme kočenja u području od +3/-1

mm.
- Zaostali naponi u vencu točka posle hladjenja;
 σm Γ N/mm2 za srednju vrednost iz tri merenja;
 σin  + (Γ+50) N/mm2 za svako pojedinačno merenje;
- maksimalna bočna deformacija venca točka posle hladjenja u području od +1,5 /-
0,5 mm.

Za pohabani točak:
- maksimalna bočna deformacija venca točka za vreme kočenja u području od +3/-1
mm.

- zaostali naponi u vencu točka posle hladjenja:

- σrw  (Γ+75) N/mm2 za srednju vrednost iz tri merenja;

- σiw  (Γ+100) N/mm2 za svako pojedinačno merenje;

- maksimalna bočna deformacija venca točka posle hladjenja u području od +1,5/-0,5

mm.

Vrednosti Γ moraju se utvrditi prema zahtevima za kvalitet čelika venca točka. Za

kvalitete ER6 i ER7 iz prEN 13262 važi Γ = 200 N/mm2.
Bočna deformacija se obeležava znakom „+“ ako se razmak izmedju ledjnih površina
venca točka na oba točka jednog kolskog sloga povećava.

Za unutrašnje saobraćaje mogu se dogovoriti druge vrednosti bočne deformacije

izmedju ugovornih partnera, ako tolerancije koloseka odstupaju od tolerancija koje se
uglavnom primenjuju u Evropi.

Drugi korak – Proba do loma na probnom stolu

Opšti podaci
Drugi korak treba sprovesti samo onda, ako za vreme prvog koraka budu izmereni
zaostali naponi iznad kriterijuma za donošenje odluke.

Postupak ispitivanja

Postupak ispitivanja dat je u Prilogu A.

Kriterijumi za donošenje odluke

Ispitni točak ne sme pući.

Treći korak – Proba kočenja na pruzi

Opšti podaci

Ovaj treći korak treba sprovesti samo ako je jedan rezultat prvog koraka iznad
kriterijuma za donošenje odluke i ako točak posle drugog koraka ne bude odbijen.

Postupak ispitivanja

Postupak ispitivanja i merenja koja treba zapisati dati su u Prilogu A.

Snaga koju treba primeniti za vreme probe, mora da bude jednaka 1,2 Pa (Pa je
definisano u 3.2). Vreme svakog trajnog kočenja i brzina voza moraju odgovarati
konstatacijama u tački 3.2 (ta i Va).
Kriterijumi za donošenje odluka

Pohabani i novi točak moraju jednako ispuniti tri kriterijuma.

Za novi točak:
- maksimalna bočna deformacija venca točka za vreme kočenja u području od +3/-1
mm.
- Zaostali naponi u vencu točka posle hladjenja:

- σm  +(Γ-50) N/mm2 za srednju vrednost iz tri merenja;

- σin  + (Γ+ N/mm2 za svako pojedinačno merenje;

- maksimalna bočna deformacija venca točka posle hladjenja u području od +1,5 /-

0,5 mm.

Za pohabani točak:

- maksimalna bočna deformacija venca točka za vreme kočenja u području od +3/-1

mm.
- Sopstvena naprezanja u vencu točka posle hladjenja:
- σrw  +(Γ N/mm2 za srednju vrednost iz tri merenja;
- σiw  + (Γ+ N/mm2 za svako pojedinačno merenje;
- maksimalna bočna deformacija venca točka posle hladjenja u području od +1,5 /-
0,5 mm.
Vrednosti za Γ moraju se utvrditi prema zahtevima za kvalitet čelika venca točka. Za
kvalitete ER6 i ER7 standarda prEN 13262 važi Γ = 200 N/mm2.

Bočna deformacija se označava znakom „+“, ako se razmak izmedju ledjnih površina
venca točka na oba točka jednog kolskog sloga povećava.

Za unutrašnji saobraćaj mogu se dogovoriti druge vrednosti bočne deformacije

izmedju partnera, ako tolerancije koloseka odstupaju od tolerancija koje se
primenjuju u Evropi.

7 Ocena mehaničkog ponašanja

Opšti podaci o postupku

Ocena može da obuhvati dve faze. Prelaz iz jedne u drugu fazu zavisi od rezultata prve
faze. Cilj ove ocene je dokaz, da ne dodje do pukotine usled trajnih vibracija niti u spojki
točka niti na prelazima ka vencu točka ili ka glavčini, za vreme čitavog veka trajanja
točka.

Geometrija točkova kako za proračun, tako i za probu mora da bude najnepovoljnija s

obzirom na mehaničko ponašanje. Ukoliko ovo prilikom probe nije slučaj, mora da usledi
korekcija na osnovu proračuna parametara za probu.

Tok ocenjivanja opisan je u Prilogu B.

Prvi korak – Proračun

Sile koje treba primenjivati

Potrebno je koristiti konvencionalne sile. One se proračunavaju na osnovu vrednosti sile

P, koja je utvrdjena u EN 13103. To je polovina vertikalne sile koja deluje na šinu po
kolskom slogu.

Dodatne sile treba uzeti u obzir, ako kao posledica parametara koji su utvrdjeni u tački
3.2 nastupe veće sile (na pr. nagibni vozovi, parametri kolosečne krivine, zamrznuta
posteljica koloseka i sl.).

Tri slučaja opterećenja treba uzeti u obzir (vidi sliku 1):

- Slučaj 1: ravna pruga (kolski slog u sredini na koloseku)

Fz = 1,25 P
Fy1 = 0

- Slučaj 2: Kolosečna krivina (venac dodiruje šinu)

Fz = 1,25 P
Fy2 = 0,6 P za nevodeće kolske slogove
Fy2 = 0,7 P za vodeće kolske slogove

- Slučaj 3: Skretnice i ukrštanja (ledjna površina venca točka dodiruje vođicu

točka)
Fz = 1,25 P
Fy3 = 0,6 Fy2 = 0,36 P za nevodeće kolske slogove
Fy3 = 0,6 Fy2 = 0,42 P za vodeće kolske slogove

Slika 1 prikazuje tačke uvodjenja raznih sila za opšte važeći slučaj.

Legenda:
1 ravna pruga
2 kolosečna krivina
3 skretnice i ukrštanja

Slika 1 – Tačke uvodjenja raznih sila

Postupak proračuna

Da bi se proračunali naponi, treba koristiti program Finite-Element. Važnost programa se

mora dokazati, a izbor parametara, koji deluju kritično na rezultate mora se
kompenzirati. Prilog C daje detaljnije podatke o ovome.

Naponi se moraju analizirati na sledeći način:

- odredjivanje glavnih napona u svim tačkama mreže (čvorovi) za svaki od tri slučaja
opterećenja;
- odredjivanje maksimalnog glavnog napona za svaki čvor za tri slučaja opterećenja
(σmax), i smer ovog glavnog napona;
- odredjivanje najmanjeg napona, koji je jednak najmanjem normalnom naponu u
smeru σmax za svaki čvor za sva tri slučaja opterećenja (σmin).
- proračun za svaki čvor:
Δσ = σmax - σmin

Kriterijumi za donošenje odluke

Raspon dinamičkog napona Δσ mora u svakoj tački diska točka da bude ispod
dozvoljenih naprezanja.
Dozvoljena veličina dinamičkih napona A je kao što sledi:

- za točkove sa obradjenim diskom A = 360 N/mm2

- za točkove sa neobradjenim diskom A = 290 N/mm2

Drugi korak – Proba na probnom stolu

7.3.1 Opšti podaci

Ovaj drugi korak se mora sprovesti ako su rezultati prvog koraka iznad kriterijuma za
donošenje odluke.

7.3.2 Utvrdjivanje opterećenja na probnom štandu i postupka za ispitivanje

Ovo treba dogovoriti izmedju konstruktora točka i organizacije koja sprovodi tehničko
odobrenje.

Opterećenje i postupak ispitivanja mora da stvore u disku točka napone koji simuliraju
napone (smer, visina i broj ciklusa) koji nastaju za vreme čitavog veka trajanja točka.

Prilog D daje detaljnije podatke o ovome.

7.3.3 Kriterijumi za donošenje odluke

Potrebno je ispitati četiri točka.

Ne sme se desiti nikakva pukotina usled trajnih vibracija. Pukotina postoji, ako je njena
dužina veća ili jednaka vrednosti 1.

8 Ocena akustičkog postupka

8.1 Opšti podaci o postupku

Ocena akustičkog ponašanja točka zavisi u velikoj meri od raznih parametara, koji se ne
definišu direktno konstrukcijom. To je razlog, zašto se osobine nove konstrukcije točka
moraju uporedjivati sa referentnim sistemom točak/šina za zadato stanje ispravnosti
površine šine.

Šematski prikaz akustičkog postupka odobravanja za točak dat je u Prilogu A. Akustičko

odobrenje točka može se zahtevati proračunskim postupkom, ako je to pouzdano za
točak koji se odobrava ili ako je to potrebno, merenjima tokom rada:
- Slučaj 1: postupak na osnovu proračuna smatra se dovoljnim. To se odnosi na
aksijalno simetrične pune točkove sa standardnim prečnicima ( 800 mm), za koji je
već postavljena proračunska postavka 1).
- Slučaj 2: Postupak na osnovu proračuna i dopunjen eksperimentalnom analizom
modela točka može se primeniti. Ovaj postupak se odnosi na aksijalno nesimetrične
monoblok točkove (osim točkova sa otvorima) kao i točkove sa malim prečnikom (<
800 mm), za koje je potrebno suaglačavanje proračunatoe modalne baze prema
eksperimentalnoj analizi modela (na pr. ako su na točku montirani apsorpcioni
uredjaji).

- Slučaj 3: Serija merenja je potrebna za tehničko odobrenje akustike. Ovaj postupak

važi za točkove osim monoblok točkova, točkova sa otvorima, aksijalno nesimetrične
točkove, točkove sa blendama za koje proračunske stavke još nisu dovoljno
pouzdane u svrhu odobrenja.

.....
1) Proračunska stavka, koja koristi model TWINS, validirana je u ERRI.

8.2 Proračun

Proračun treba sprovesti za slučajeve 1 i 2 koji su navedeni u tački 8.1. Postupak

proračuna predstavljen je u Prilogu E.

8.3 Merenja na pruzi

Merenja na pruzi moraju se sprovesti u sledećim slučajevima:
- postupak proračuna nije primenjen ili nije primenjen sa dovoljno pouzdanosti (slučaj
3 iz 8.1).
- postupak proračuna je primenjen ali nije doveo do tehničkog odobrenja akustike
točka.

Postupak za merenja na pruzi predstavljen je u Prilogu E 2).

8.4 Krierijumi za donošenje odluke

Ako se Rref L Tref odnosi na nivo buke, koji se širi na udaljenost od 3 m od koloseka
Sref Wref
- pomoću referentnog točka Wref;
- na referentnom koloseku Tref;
- pri referentnoj brzini Sref;
- za spektar referentne rapavosti Rref;

onda je Wopt nova konstrukcija točka a Rref L Tref njegov nivo emisije šumova pod istim
Sref Wopt
uslovima kao za referentni točak a merač snage Rref G Tref se može izraziti sa:
Sref

Rref G Tref = Rref L Tref – Rref L Tref

Sref Sref Wopt Sref Wref
Dalje u tekstu se radi pojednostavljenja načina pisanja pretpostavlja da se svi nivoi G i L
u prethodnoj jednačini predstavljaju za konstantnu brzinu i konstantne uslove rapavosti.
Prethodna jednačina se prema tome predstavlja kako sledi:
 G = LWopr – L Wref

Ova veličina može se analizirati kako globalno tako i kao trećina oktave. Novim načinom
pisanja ovo se predstavlja na sledeći naćin:

Gi = LiWopt – Li Wref

Pri čemu je i posmatrana trećina oktave u području frekvencije /100, 5000 Hz).

.................
2) Ovaj postupak je validiran u ERRI /2/, /3/ i on je pojednostavljen u svrhu tehničkog odobravanja
točka.

S obzirom na to, da novi točak mora da bude manje bučan od referentnog točka,
kriterijum za odobrenje može se predstaviti na sledeći način:

G = LWopt - LWref
Gi = LiWopt – Li Wref
Ovaj kriterijum mora biti dobit u odnosu na emisiju buke izmedju referentnog točka i
optimiranog točka, koji se analizira na referentnom koloseku sa spektrom referentne
rapavosti. On se izražava u dB (A) kao ukupna vrednost G S, Tref, dopunjen analizom u
1/3 oktave GiS,Tref.

U oba slučaja (proračuni i proba na pruzi) se primenjuju akustički kriterijumi za

odobrenje na probnom točku. Oni obuhvataju proračun vrednosti praga za dobit u smislu
buke, GS,Tref' i u 1/3 oktave GiS,Tref, prema postojećim standardima i propisima. Ove
vrednosti praga odnose se na referentni sistem za odavanje buke, njihov minimum je
jednak nuli.

9 Tehnička dokumentacija za odobrenje

Tokom tehničkog postupka za odobravanje mora se ispostaviti dokumentacija. Ona

mora da se sastoji od sledećih delova:

a) identifikacija točka; crtež, materijal i sl.

b) Definicija primene za koju se odobrava točak;
c) Dokumentacija geometrijske analize;
d) Dokumentacija termomehaničkih ocena;
e) Dokumentacija mehaničke ocene;
f) Dokumentacija akustičke ocene.
 PRILOG A
(normativno)

Ocena termo-mehaničkog ponašanja

Ovaj Prilog opisuje postupak za ocenu termo-mehaničkog ponašanja.

1 Plan odvijanja ocene

Proba kočenja na probnom stolu

DA Deformacija i zaostali naponi

usaglašeni sa 6.2.2?
NE

DA Zaostali naponi usaglašeni

sa 6.2.2? Točak odbijen

Točak primljen
Proba do loma na
probnom stolu

Lom? DA
NE

Proba do loma na pruzi

DA Deformacija i zaostali naponi NE

usaglašeni sa 6.4.3?

A.2 Postupak probe kočenja na probnom stolu

A.2.1 Princip probe

Proba kočenja na probnom stolu obuhvata sprovodjenje 10 trajnih kočenja na jednom

točku i merenje uticaja na razvoj sopstvenih napona u vencu točka, bočnih deformacija
venca točka za vreme kočenja i bočnih zaostalih deformacija venca točka posle
hladjenja.

A.2.2 Definicija kočenja

Parametri svakog sprovedenog kočenja su sledeći parametri koji su utvrdjeni u 3.2.

- nazivna kočiona snaga Pb = 1,2 Pa;
- vreme kočenja tb = ta;
- linearna brzina točka Vb = Va;
- vrsta kočione papuće;
- simulirana brzina vetra : Va/2 merena na razmaku od 700 mm na usisnoj strani
rotacione ose kolskog sloga, u stanju mirovanja mašine.

Za vreme kočenja moraju kolebanja ovih parametara ostati unutar sledećih granica:
- snaga trenutnog kočenja  10 % Pb;
- srednja snaga:  5 % Pb;
- trajanje kočenja:  2 % tb;
- linearna brzina:  2 % Vb.
- Proba se mora voditi pomoću snage trenutnog kočenja, koja mora za vreme čitave
probe da ostane unutar zahtevanih granica.
- Vodjenje se vrši:

- merenjem momenta torzije pri kočenju;

- ili merenjem tangencijalnih sila izmedju točka i kočione papuče i brzine.

Izmedju ugovornih partnera se može postići dogovor da uticaj vetra može da se uzme u
obzir u proračunu, što ima za posledicu modifikaciju vrednosti primenjenih ili merenih
parametara probe.

A.2.3 Postupak za merenje kriterijuma za donošenje odluke

A.2.3.1 Merenje bočnih deformacija venca točka

Bočne deformacije venca točka se mere na ledjnoj površini venca točka u visini prečnika
za granicu habanja klizne površine, pri čemu površina glavčine služi kao referentna.

Merenje ovog pomeranja za vreme kočenja mora da dozvoli iznalaženje maksimalnog

pomeranja tokom 10 kočenja.

Preostala deformacija posle hladjenja jeste prosečna vrednost iz tri merenja na razmaku
od 120º oko venca točka.

Preciznost pr merenju mora da bude  0,1 mm.

NAPOMENA: Maksimalna vrednost pomeranja može da nastupi nekoliko minuta po

završetku kočenja.

A.2.3.2 Merenje zaostalih napona

Zaostali naponi se mere pomoću ultrazvuka i mernog instrumenta, koji moraju ispuniti
sledeće uslove.

A.2.3.2.1 Postupak

Merenja se sprovode transverzalnim osovinama čitavom širinom oboda točka.

Ona se moraju sprovoditi u tri radijalna preseka na razmaku od 120º oko oboda točka.
Najmanje se mora sprovesti četiri merenja (σj) u području od 15 mm ispod klizne
površine sve do minimalnog prečnika za korektno merenje. Razmak izmedju mernih
tačaka mora da bude konstantan. Za pohabani obod točka mora se sprovesti najmanje
jedno merenje u svakom radijalnom preseku. Merna tačka se nalazi u sredini debljine
oboda točka.

Vrednosti zaostalog napona koje treba uzeti u obzir su:

- naponi u jednom preseku: σi = 1 /n nj=l σj

- napon u vencu točka: σr = 1/3 3i=l σi

A.2.3.2.2 Instrumenti

Oni moraju dozvoliti indikaciju i obradu ultrazvučnog signala za debljinu oboda točka koji
treba da se meri.

Oni moraju ispunjavati kriterijume za verifikaciju polarizovanih pretvarača transverzalnih

osovina po EN 12668-3.

- stanje i spoljašnji aspekt;

- ukupna radna stabilnost;
- vertikalna linearnost;
- horizontalna linearnost skale vremena.

Obe poslednje navedene tačke moraju se proveriti u pretvaračima, koji se koriste za

merenja.
Merna preciznost mora se nalaziti u sledećem području:
- ponovljena preciznost:  5 N/mm2;
- uporedna preciznost:  50 N/mm2;
kako za merenja na točkovima tako i sa kalibrirajućim blokom.

Ultrazvučna oprema mora s obzirom na uticaj anizotropije da se kalibrira pomoću

teksture materijala. Zato se mora koristiti kalibarski blok.

Ovaj kalibarski blok mora se napraviti od oboda točka sa istom geometrijom, kvalitetom
materijala i površinom kao i točkovi koje treba ispitivati.

Mogu se koristiti dva različita bloka, da bi se izvršila kalibracija ultrazvučne opreme.

- kalibarski blok tip A: blok mora da se žari odgovarajućom termičkom obradom
potpuno bez napona.
- Kalibarski blok tip B: Blok mora da bude tako teksturisan, da se dobije nivo
sopstvenih napona od 100 N/mm2. Merna vrednost se mora podesiti na 100 N/mm2 
20 N/mm2.

Kalibracija mernih veličina treba da se sprovede pre svakog seta merenja, posle čijeg
završetka i uvek nakon toga su uredjaji bili bez napona.

A.2.4 Probe i merenja

A.2.4.1 Merenja pre proba

Parametri geometrijske definicije točka se zapisuju.

Zaostali naponi oboda točka se mere.
Kočione papuče moraju biti istrošene snagom ispod 1,2 P a/2, dok kontaktna površina
izmedju točka i kočione papuče ne bude najmanje 80% od ukupne površine papuče.

A.2.4.2 Probe kočenja

Potrebno je izvesti deset trajnih kočenja jedno za drugim.

Na početku svakog kočenja mora temperatura oboda točka da bude ispod 50º C. Ona
se meri na spoljašnjim čeonim površinama u sredini debljine oboda točka.

Hladjenje točka se može ubrzati prskanjem vodom čim se temperatura smanji ispod
200º C.

Pre svakog kočenja treba proveriti da li su kočione papuče postavljene tako, da izmedju
spoljašnje ivice kočione papuče i spoljašnje čeone površine postoji razmak od najmanje
10 mm.

Za vreme svakog merenja meri se:

- trenutna snaga;
- linearna brzina;
- bočno pomeranje venca točka;
- tempertura na prelazu sa tela ka obodu točka (nije obavezno);
- vreme kočenja;
- parametri simulacije vetra.

Posle svakog kočenja proračunava se srednja snaga kočenja.

Kočione papuče se moraju promeniti, kada su do pola pohabane ili posle pet kočenja.
Nove papuče treba prethodno istrošiti kako je opisano u A.2.4.1.

NAPOMENA: Merenje temperature oboda točka nije obavezno, ali može da doprinese
objašnjenu zaostalih napona koji odstupaju. Kontrola snage je radi promene frikcione
vrednosti izmedju kočione papuče i točka obavezna umesto kontrole pritiska kočionog
cilindra.

A.2.4.3 Merenja posle kočenja

Posle deset trajnih kočenja i posle hladjenja točka meri se:

- zaostali naponi na istim mestima kao pre merenja;
- bočna zaostala deformacija oboda točka.

A.2.5 Odstupanja

Ukoliko za vreme kočenja nastupe odstupanja, probu treba ponoviti sa drugim točkom.

A.3 Postupak probe do loma na probnom stolu

A.3.1 Princip probe

Ova proba do loma na probnom stolu sastoji se u dokazivanju, da obod točka sa
risevima može da se koči zahtevanim trajnim kočenjem, a da ne dodje do radijalnog
pucanja.

A.3.2 Definicija trajnog kočenja

Parametre svakog trajnog kočenja treba dobiti iz parametara, koji definišu primenu točka
(vidi 3.2).

- nazivna kočiona snaga Pb = 1,2 Pa;

- vreme kočenja tr = ta;
- linearna brzina točka Vr = Va;
- vrste kočionih papuča;

Za vreme kočenja moraju kolebanja ovih parametara ostati u sledećim granicama:

- trenutna snaga kočenja:  10% Pr;

- srednja snaga:  5% Pr;
- trajanje kočenja:  2 % tr;
- linearna brzina:  2 % Vr.

Proba se mora realizovati uz praćenje snage trenutnog kočenja, koja za vreme čitave
probe mora ostati u zahtevanim granicama.

Praćenje se vrši na sledeći način:

- merenjem torzionog momenta pri kočenju;

- ili merenjem tengencijalnih sila izmedju točka i kočionih papuča i brzine.

A.3.3 Stvaranje riseva na obodu točka

Točak koji treba da se ispituje mora da ima na spoljašnjoj ivici klizne površine radijalni
ris. Dubina ovog risa mora da iznosi 8 1 mm, mereno na spoljašnjoj čeonoj površini.

Ovaj ris se može napraviti na sledeći način:

- nanošenjem tri mehanička zareza na spoljašnju ivicu klizne površine na razmaku od
120º;
- sprovodjenjem dva trajna kočenja sa nazivnom kočionom snagom od 0,66 P a, za
vreme ta i sa brzinom Va;
- sprovodjenje kočenja u cilju zaustavljanja, da bi se počev od mehaničkih zareza
napravili risevi i širenja riseva, dok se ne postigne njihova željena dubina (8  1 mm).

A.3 4 Specijalni merni postupci za ovu probu

Za vreme ove probe potrebno je, da se prati razvoj zaostalih napona u obodu točka. Oni
se mere ultrazvukom istim postupkom i mernim instrumentom koji treba da ispune
sledeće uslove:

A.3.4.1 Postupak
Vidi A.2.3.2.1

A. 3.4.2 Merni instrument

Vidi A. 2.3.2.2

A. 3.5 Probe i merenja

A.3.5.1 Stvaranje riseva na obodu točka

Oni se sprovode pod uslovima koji su opisani pod 3.3 ili po drugom postupku koji daje
iste rezultate.
Kada ris dostigne zahtevanu dubinu, treba meriti zaostale napone u obodu točka.
Parametre geometrijske definicije treba zabeležiti.

A.3.5.2 Pucanje točka

Trajna kočenja koja su definisana u A.3.2 treba izvesti jedno za drugim sa istim točkom.

- dok ne dodje do radijalnog pucanja;

- ili dok ne nastupi stanje slično pucanju, ako se na primer ris brzo širi u radijalnoj ploči
i zatim se zaustavi ili ako se radi zakrivljene radijalne ploče ris širi u radijalnom
smeru;
- ili dok ne dodje do stabilizacije sopstvenih napona u vencu točka. To je slučaj, kada
za vreme tri kočenja koja slede jedno za drugim, promena sopstvenih napona bude
manja od  30 N/mm2.

Hladjenje točka se može ubrzati prskanjem vodom čime se temperatura spusti ispod
200º C.

Za vreme svakog kočenja se mora meriti sledeće:

- trenutna snaga;
- linearna brzina;
- bočno pomeranje oboda točka;
- temperatura na prelazu od tela ka obodu točka (nije obavezno);
- vreme kočenja.

Posle svakog merenja treba proračunati srednju kočionu snagu.

Izmedju svakog kočenja moraju se meriti zaostali naponi. Temperatura oboda točka
mora biti ispod 50º C, ako se sprovode ova merenja. Ona se meri na spoljašnjoj čeonoj
površini u sredini debljine oboda točka.

A.3.6 Odstupanja

Ukoliko za vreme kočenja dodje do odstupanja kontrole snage, probu treba ponoviti sa
drugim točkom.
A.4 Postupak probe kočenja na pruzi

A.4.1 Princip probe

Proba kočenja na pruzi obuhvata sprovodjenje 10 trajnih merenja na jednom točku i

merenje uticaja na razvoj zaostalih napona u obodu točka, bočnih deformacija oboda
točka za vreme kočenja i bočne zaostale deformacije posle hladjenja.

A.4.2 Definicija kočenja

Parametri svakog trajnog kočenja treba da se dobiju iz parametara, koji definišuu

primenu točka (vidi 3.2):

- nazivna kočiona snaga Pb = 1,2 Pa;

- vreme kočenja tb = ta;
- linearna brzina točka Vb = Va;
- vrsta kočionih papuča.

Za vreme kočenja moraju kolebanja parametara da ostanu u sledećim granicama:

- trenutna snaga kočenja:  10% Pr;
- srednja snaga:  5% Pr;
- trajanje kočenja:  2 % tr;
- linearna brzina:  2 % Vr.
Proba se mora voditi pomoću trenutne snage kočenja, koja za vreme čitave probe mora
ostati u zahtevanim granicama.

Vodjenje se vrši na sledeći način:

- merenjem torzionog momenta pri kočenju;

- ili merenjem tengencijalnih sila izmedju točka i kočionih papuča i brzine.

A.4.3 Postupak za merenje kriterijuma za donošenje odluke

A.4.3.1 Merenje bočne deformacije oboda točka

Bočne deformacije oboda točka treba meriti na ledjnoj površini oboda točka u visini
prečnika za granicu habanja klizne površine, pri čemu jedna površina glavčine služi kao
referentna.

Merenje bočne deformacije na zagrejanom točku mora da se vrši stalno, da bi se dobila

minimalna i maksimalna deformacija tokom 10 kočenja.

Zaostala deformacija posle hladjenja je prosečna vrednost iz tri merenja u razmaku od

120º oko oboda točka.

Merna precizost mora da iznosi  0,1 mm.

NAPOMENA: Maksimalna vrednost pomeranja može da nastane nekoliko minuta po

završetku kočenja.
A.4.3.2 Merenje zaostalih napona

Zaostali naponi se mere pomoću ultrazvuka i mernog instrumenta koji moraju ispunjavati
sledeće uslove:

A.4.3.2.1 Postupak

Vidi A.2.3.2.1

A.4.3.2.2 Instrumenti

Vidi A.2.3.2.2

A.4.4 Opis obilazaka za probu

A.4.4.1 Parametri vozila

Za probu treba odabrati vozilo, koje se oprema točkom koji treba da dobije odobrenje.

Njegov sistem kočenja se mora ukloniti da bi se zamenio sistemom, koji dozvoljava

kontrolu sile kočenja.

Kočione papuče moraju biti tako razmeštene, da njihova spoljašnja strana bude udaljena
izmedju 10 mm i 20 mm od spoljašnje ivice oboda točka.

Stanje punjenja vozila mora da bude na „prazno“, vozilo spremno za pogon.

A.4.4.2 Drugi parametri

Kompoziciju voza treba da utvrdi personal koji obavlja probu.

Kolski slog u kome se nalazi točak koji treba da dobije odobrenje, mora da se nalazi na
vodećoj poziciji vozila ili obrtnog postolja.

A.4.4.3 Meteorološki uslovi

Oni treba da odgovaraju što je moguće više sledećim uslovima:

- slabi vetar (brzina vetra < 20 km/h);
- suvi vetar (bez kiše);
- temperaura izmedju 10º C i 25 º C.

A.4.4.4 Parametri pruge

Pruga treba da bude što je moguće ravnija.

A.4.5 Probe i merenja

A.4.5.1 Merenja pre proba

Parametri geometrijske definicije točka treba da se zabeleže.

Razmak ledjnih površina venca točka Ei meri se u tri preseka na razmaku od 120º.
Zaostali naponi oboda točka treba da se mere.
Kočione papuče moraju se istrošiti silom koja nije veća od P a/2, sve dotle dok kontaktna
površina izmedju točka i kočione papuče ne bude najmanje 80% ukupne površine
papuče.

A.4.5.2 Proba kočenja

Potrebno je izvesti deset trajnih kočenja jedno za drugim.

Na početku svakog kočenja mora temperatura oboda točka da bude ispod 50º C. Ona
se meri na spoljašnjim čeonim površinama u sredini debljine oboda točka.

Hladjenje točka se može ubrzati prskanjem vodom čime se temperatura smanji ispod
200º C.

Pre svakog kočenja treba proveriti da li su kočione papuče postavljene na kliznoj

površini u pravilnoj poziciji.

Za vreme svakog merenja meri se:

- trenutna snaga;
- linearna brzina;
- bočno pomeranje oboda točka;
- tempertura na prelazu sa tela ka obodu točka (nije obavezno);
- vreme kočenja;
- meteorološki uslovi: brzina vetra, vazdušni pritisak, temperatura i sl

Posle svakog kočenja proračunava se srednja snaga kočenja.

Kočione papuče se moraju promeniti, kada su do pola pohabane ili posle pet kočenja.
Nove papuče treba istrošiti kako je opisano u A.4.5.1.

NAPOMENA: Merenje temperature oboda točka nije obavezno, ali može da doprinese
objašnjenu zaostalih napona koji odstupaju. Kontrola snage je radi promene frikcione
vrednosti izmedju kočione papuče i točka obavezna umesto kontrole pritiska kočionog
cilindra.

A.2.4.3 Merenja posle kočenja

Posle deset trajnih kočenja i posle hladjenja točka meri se:

- zaostali naponi na istim mestima kao pre merenja;
- bočna zaostala deformacija oboda točka,
- pozicija kočionih papuča na kliznoj površini.
- Razmak ledjnih površina oboda točka kolskog sloga Ei.

A.2.5 Odstupanja

Ukoliko za vreme kočenja nastupe odstupanja, probu treba ponoviti sa drugim točkom.
 Prilog B
(normativno)

Plan toka ocene mehaničkog ponašanja

Ovaj Prilog opisuje postupak za ocenu mehaničkog ponašanja:

Δσ: Amplituda proračunatog radijalnog napona:

A: Dozvoljena veličina dinamičkog napona.

Proračun naprezanja

Da Δσ < A ?

Točak primljen NE Točak odbijen

Probni sto

NE Ris? Da
 Prilog C
(informativno)

Mehaničko ponašanje, ocena sa FEM

Proračun napona se sprovodi uz primenu komercijalnog programa Standard-Finite-

Element.

Proračun je trodimenzionalan: Mreža 3D sa opterećenjem na jednom delu ili

osnosimetričnoj mreži sa osnonesimetričnim opterećenjem (sumiranje Fourier-
transformacija), ako program dozvoljava dovoljno veliki broj modela u odnosu na
opterećenje na jednom fragmentu.

Tip elementa, koji treba da se odabere, treba da se oceni (na osnovu proračuna sa
klasičnom teorijom štapa i/ili probama), a istezanja svakog elementa u poredjenju sa
njegovim referentnim elementom treba da ispune programom zadate kriterijume.

Gustina mreže se utvrdjuje s obzirom na tip elementa i konvergenciju rezultata s

obzirom na male dimenzije mreže.

Postojanje otvora u telu (disku) točka zahteva obavezno 3D umrežavanje.

 Prilog D
(informativno)

Mehaničko ponašanje, opterećenja na probnom stolu i postupak ispitivanja

D.1 Princip opterećenja na probnom stolu i postupak ispitivanja

Program za ocenu mehaničkog ponašanja na osnovu ispitivanja opisuje se na sledeći

način:

Proizvodnja točkova

Odredjivanje radnih
opterećenja na osnovu
ispitivanja na pruzi

Ispitivanje trajnih
vibracija točka

Postupak 1 Postupak 2
Neregularna ispitivanja trajnih vibracija da Statička ispitivanja i ispitivanja jednofazne
bi se reprodukovali lokalni naponi iz trajne vibracije da bi se simulirao
radnog opterećenja ekvivalentni napon dobijen iz radnih
opterećenja

Poredjenje sa
kriterijumima prijema
za dimenzionisanje

D.2 Definicija opterećenja

D.2.1 Opšti podaci

Opterećenje koje treba reprodukovati treba da reprezentuje deo veka trajanja u

komercijalnom pogonu vozila, sa montiranim točkom za koji se daje odobrenje.

Opterećenje se iznalazi uz primenu postupka koji je naveden u izveštaju ERRI B

169/RP12. Postupak obuhvata merenje napona na pruzi na površini tela točka i
obuhvata konstataciju, koje sile stvaraju iste napone na probnom stolu kao i na pruzi.

D.2.2 Merenja napona za vreme ispitivanja na pruzi

- raspored merenja napona:

- Naponi se mere u području nastanka riseva. Proračun Finite-element, koji je
sproveden u prvoj fazi ocenjivanja, utvrdjuje ovo područje (vidi 7.2).
- ispitni koloseci:
- Ispitini koloseci se utvrdjuju prema Izveštaju ERRI B 169/RP12. Ispitni koloseci se
zasnivaju na kruženjima vozila koja daju reprezentativni deo veka trajanja vozila.
- Ispitivanja na pruzi:

Za vreme ispitivanja na pruzi, koja se sprovode na ispitnom koloseku, naponi se mere u

telu točka u pravo vreme prema principu MARKOV-a. Elementarna matrica odgovara
ispitnom koloseku (vidi Izveštaj ERRI B 169/RP12).

- Globalna matrica opterećenja:

Globalna matrica opterećenja dobija se na sledeći način:

- množenjem elementarne matrice svakog ispitnog koloseka sa koeficijentom značaja,
koji predstavlja odnos dužine u kilometrima odgovarajućeg dela veka trajanja i
dužine ispitnog koloseka;
- sabiranjem svih elementarnih matrica sa mernim vrednostima;
- množenjem te sume, da bi se postigao deo veka trajanja od otprilike 10.000 km.

Globalna matrica se obeležava kao G.

D. 3 Proba trajnih vibracija na probnom stolu

D.3.1 Postupak 1 Postupak neregularnog ispitivanja trajnih vibracija

D.3.1.1 Matrica opterećenja

Ona mora da simulira čitav životni vek točka. Matrica G, koja simulira 10.000 km, treba
da se pomnoži sa nekim brojem da bi reprezentovala ceo životni vek.

Posle toga slučajni postupak po MARKOVU zahteva dobijanje simetrične matrice. Ona
se postiže proračunom algebarske srednje vrednosti ove matrice i njene transponovane
matrice.

Konačno moraju radi skraćenja trajanja probe sa trajnom vibracijom da se eliminišu oni
prelazi iz matrice, koji stvaraju cikluse sa malim količinama dinamičkih napona i bez
oštećenja. Na primer čitav broj ciklusa se utvrdjuje za probu na trajne vibracije obično sa
2 x 106.

Ova konačna matrica opterećenja se obeležava kao H.

D.3.1.2 Upravljanje probnim stolom

Probni sto se može upravljati merenjem napona u području tela gde počinje ris ili sila
kojima treba opteretiti točak.

U slučaju upravljanja preko napona matrica H mora u datim okolnostima da se menja u

matricu H1, da bi se uzele u obzir razlike forme izmedju točka koji je korišćen pri
ispitivanju na pruzi za odredjivanje matrice G (vidi D.2.2) i točka koji se koristi za
ispitivanje na probnom stolu. Proračun FEM može da odredi put, kako matricu H treba
transformisati.

U slučaju upravljanja preko sila moraju se naponi matrice H pretvoriti u odgovarajuće

sile, koje na probnom stolu stvaraju iste napone kao i u točku, koji je korišćen za
ispitivanja na pruzi radi odredjivanja matrice G (vidi D.2.2). Ova matrica se obeležava sa
H2.

D.3.1.3 Neregularna ispitivanja trajne vibracije

Svaki prelaz u okviru matrica H1 ili H2 se bira slučajnim izborom i zatim reprodukuje u
ciklusu trajne vibracije. Taj postupak je opisan u Izveštaju ERRI B169/RP12.

D.3.1.4 Kriterijum za završetak ispitivanja

Kriterijum je:

- ris usled trajne vibracije. Ris postoji ako je njegova dužina veća ili jednaka vrednosti
od 1 mm;
- nema risa posle nanošenja svih ciklusa matrice.

D.3.1.5 Probni sto za trajnu vibraciju

Primer probnog stola prikazan je na slici D.1.

Slika D.1 – Primer probnog stola za trajne vibracije

D.3.2 Postupak 2 Postupak kod ispitivanja sa jednofaznom trajnom vibracijom

D.3.2.1 Matrica napona i kolektiv napona

Matrica G reprezentuje deo veka trajanja od 10.000 km. Sa te matrice G moraju se uzeti
rasporedi učestalosti maksimalno i minimalno. Zatim treba sprovesti prelaz na čitav vek
trajanja pomoću množenja sa odgovarajućim faktorom, proračun raspodele učestalosti
suma maksimum i minimum i ako je potrebno, preračunavanje napona na zatezanje. Na
kraju treba simetrisati kolektiv napona i preračunati na srednji napon nula.

Ovaj kolektiv napona treba u slučaju potrebe promeniti, da bi se uzele u obzir razlike u
formi izmedju točka koji se koristi za odredjivanje matrice G i točka koji se koristi za
ispitivanja na probnom stolu. Odredjuje se faktor, koji predstavlja razlike u naponima.
Naponi kolektiva napona treba da se pomnože sa ovim faktorom.

D.3.2.2 Ekvivalentni napon

Napred navedeni pretvoreni kolektiv napona treba podeliti na 10 jednako velikih stepena
napona. Zatim se proračunava ekvivalentan napon po metodi Serensen-Koslov. Ona se
zasniva na elementarnom Miner-pravilu, koji se još naziva i metoda Corten/Dolan.

Detalji za proračun ekvivalentnog napona opisani su u Izveštaju ERRI B 169/RP12.

D.3.2.3 Jednofazno ispitivanje trajne vibracije

Pre početka ispitivanja trajne vibracije treba sprovesti statičko ispitivanje, da bi se dobio
odnos izmedju napona i sila (sile Fy i Fz). Zatim počinje dinamičko ispitivanje. Ispitni
naponi se odredjuju na sledeći način:
- prvi ispitni točak:
 prva faza: ispitni napon je jednak ekvivalentnom naponu:
 druga faza: ispitni napon je jednak 1,4-strukom ekvivalentnom
naponu.

- drugi i sledeći točkovi: Ispitivanje počinje sa ispitnim naponom jednakim 1,4-strukom

ekvivalentnom naponu.

Ispitivanje se sprovodi sa 107 promenljivih opterećenja po fazi opterećenja. Detalje treba

videti u Izveštaju ERRI B 169/RP10.

D.3.2.4 Kriterijumi za prihvatanje

- Nije dozvoljen ris usled trajne vibracije posle 107 promena opterećenja sa
naponom od min. 1,4-strukim ekvivalentnim naponom.
- Ris postoji, ako je njegova dužina ista ili veća od 1 mm.

D. 3.2.5 Primer probnog stola

Primer probnog stola dat je na slici D.2.

(Slika)
Legenda
1 motor 4 uredjaj za pričvršćivanje
2 vibrator 5 vibracioni fundament
3 snimanje 6 opruge
Putanje

Slika D.2 – Primer probnog stola za trajnu vibraciju

 Prilog E
(informativno)

Ocena akustičkog ponašanja

Ovaj Prilog opisuje postupak za ocenu akustičkog ponašanja.

E.1 Plan toka ocenjivanja

Rekonstrukcija

Izbor referentne konfiguracije

Prema uslovima korišćenja točka (teretni i putnički prevoz)
- Izbor referentnog točka i referentnog koloseka
- Izbor jednog ili dva spektra rapavosti
- Referentna brzina

DA Metoda proračuna može se koristiti NE

za odobrenje akustike točka

FE-model

Tip točka Proba na pruzi

Mono blok i
Aksijalno simetrični? NE

DA Eksperimentalna analiza
modela

Usaglašavanje baze modela

Akustički proračun
sa TWINS

Točak je prihvatljiv DA Eksperimentalna provera DA Točak je prihvatljiv

je potrebna?

NE NE DA NE

Točak je prihvaćen

Točak je odbijen

E.2 Metoda proračuna

E.2.1 Opšti podaci

Ovaj Prilog opisuje postupak da bi se proračunata veličina LWopt kako je definisano u 8.4
definisala. Sledeći način pisanja se koristi: LWopt = LW, pri čemu se uzima u obzir, da nije
moguća zamena sa referentnom vrednosti LWref.

Ovaj metod se oslanja na model TWINS 3) koji je usavršen kod ERRI.

E.2.2 Proračun baze modela za točak

Za ocenu predvidjen točak:
- modeliranje Finite-Element, da bi se izvela baza modela točka;
- usaglašavanje baze modela točka, ako je potrebno prema eksperimentalnoj analizi
modela (vidi 8.1).

Izbor baze modela za referentni točak.

E.2.3 Izbor modela za referentni kolosek

Izbor modela za referentni kolosek.

E.2.4 Definicija parametara za proračun

- izbor pobude:

Proračuni se rade sa „jedinstvenom“ rapavošću (1 m).

- Izbor vibracija točka i šina:
- Odgovori i receptori točka se proračunavaju uz uzimanje u obzir rotacionog
delovanja. Odgovori točka se proračunavaju za tri mesta kontaktnih tačaka točka
(zadato mesto  10 mm). Na primer kao zadato mesto može se odabrati tačka 80
mm sa ledjne površine točka. Srednji odgovor šine proračunava se iznad 26 m.
Posmatrano područje frekvencije nalazi se izmedju 100 Hz i 5 000 Hz.

- Izbor odavanja:

- Odavanje buke svakog sastavnog dela (šina, prag, točak) proračunava se kao snaga
buke u 1/3 oktave. Ovaj nivo snage se može proračunavati za tri mesta kontaktne
tačke. Odavanje točka se predvidja uz primenu raznih stepena delovanja odavanja
buke za modalne deformacije točka za n=0, n = 1 i n = 2 (pri čemu je n broj prečnika
čvorova raznih sopstvenih vibracija točka). Za šinu se može odavanje buke
proračunavati na osnovu vertikalnih i lateralnih kretanja sa TWINS/TUB-modelom.
Za pragove se može koristiti model udarne ploče.

...................
3) Uslovi za korišćenje ili nabavku TWINS softvera treba da se dogovore sa ERRI.

E.2.5 Proračun nivoa buke

Proračun ukupno odzračene snage (kolosek + točak) Lwu,i za referentne točkove i

optimirane točkove
u predstavlja jedinstvenu rapavost;
i je 1/3 oktave

Proračun srednje snage za tri položaja kontaktne tačke na točku:

(Vidi formulu u originalu na str. 35. Prim.prev.)

Sa L1, L2, L3: snaga (preko mikrofona A,B,C) proračunato za položaj kontaktne tačke
70. 80 i 90 mm ledjne površine venca točka.
E.2.6 Dodatne uticajne veličine

Unošenje:
- spektruma referentne rapavosti;
- efekta filtera;
- ocene A

Kontaktni filter se proračunava prema formuli REMINGTON:

(Vidi formulu na strani originala 35. Prim.prev.)

Pri tome su:

a polovina dužine kontaktne zone u smeru kotrljanja (u m), vidi literaturu (6) za
proračun ove veličine;
V brzina kotrljanja, u m/s;
fi srednja frekvencija 1/3 oktave

NAPOMENA: Za proračun od a:

- mora se definisati statičko opterećenje točka. Ono zavisi od tipa vozila, koje je
odabrano za referentnu konfiguraciju;

- mora se odabrati radijus glave šine u poprečnom smeru (na pr. 0,3 m za novu
šinu).

Svaki nivo snage (proračunatoza jedinstvenu rapavost) meri se u 1/3 oktave i prema
sledećem odnosu:

LWi = LWu,c,i + Ci + Ri + Hi
Pri tome je

LWu,c,i srednja snaga za jedinstvenu rapavost (1m) u dB (lin);

Ci Ocena A, u dB;
Ri Nivo rapavosti, u dB (referentno 1 m);
Hi Kontaktni filter, u dB.

E.2.7 Proračun kriterija za akustički prijem točka

Vidi 8.4

- Gs,Tref1 izraženo kao pojedinačna karakteristična vrednost;

- Gi s,Tref, izraženo u 1/3 oktave;
- GW, izraženo kao pojedinačna karakteristična vrednost.

E.2.8 Proizvoljni proračuni

Uticaj habanja klizne površine: Proračuni se sprovode za nobi profil točka. Oni se mogu
izvoditi i sa 50% i 100% habanja klizne površine. Poredjenje izmedju optimiranih i
referentnih točkova se sprovodi onda sa oba točka pri 50% i 100% pohabanosti kliznih
površina.
E.3 Postupak za merenja tokom rada

E.3.1 Svrha i prethodna napomena

Mogući cilj je, da se polazeći od proba na prugama izvede uticaj točka na ukupni nivo
buke. Može se utvrditi 4), da je točak glavni izvor u 1/3 oktave izmedju 1 600 i 5 000 Hz.
Zato može doprinos točka da se oceni po emisiji buke sa nivoom ukupne buke u
području 1/3 oktave od 1 600 Hz do 5 000 Hz. (predstavljeno kao LW1600-5000).

Glavni izvor grešaka u ovom području frekvencije je u emisiji koloseka. Za standardni

kolosek ova greška se ne može prihvatiti, ali se ona može znatno reducirati, ako se
koristi kolosek „bez buke“ za ocenjivanje točka.

Zato se predlaže dodatni postupak, da bi se izveo doprinos točka na čitavu buku.

..........
3) Rezultat projekta ERRI „OF WHAT“

E.3.2 Preporuke za radne uslove

„Radni uslovi“ moraju biti isti kako za referentni točak tako i za optimirani točak. Oni se
moraju pažljivo birati da bi greška pri merenju bila što je moguće manja. Ovaj deo sadrži
preporuke za:

- kompoziciju probnog voza;

- neravninu točka i šine;
- izbor mesta merenja.

E.3.2.1 Kompozicija voza

Točak koji treba da se ocenjuje mora da bude ugradjen u isti voz kao i referentni točak
(vidi sliku E.1). Sledeće preporuke se moraju uzeti u obzir:

- Referentni i optimirni točkovi se ugradjuju u probni voz. Ako se očekuje, da optimirani

točkovi budu veoma tihi, treba koristiti medjuvagone sa optimiranim točkovima.
- Merenja odzračenog pritiska sprovode se pod istim radnim uslovima (ista brzina, isti
meteorološki uslovi i ista merna oprema).
- Korišćeni vagoni treba da budu što je moguće duži, da bi se ograničile smetnje usled
buke od susednih kolskih slogova.
- Medjuvagon treba umetnuti izmedju lokomotive i prvog točka koji treba da se
ocenjuje (referentni točak), da bi se ograničile smetnje usled buke lokomotive.

Sledeće treba posebno obezbediti:

- da nema buke od dogradjenih sklopova;
- da nema aerodinamične buke.

Slika E.1 Preporuka za kompoziciju

Legenda
1 Proba 1 7 Medjutočkovi
2 Proba 2 8 Referentni točkovi
3 Proba 3 9 Medjutočkovi odn. optimirani točkovi
4 Proba 4 10 Optimirani točkovi
5 Medjuvagon 11 mereni točkovi
6 Lokomotiva

E.3.2.2 Neravnine (hrapavost) točka i šine

Da bi se omogućilo neposredno poredjenje izmedju referentnih točkova i optimiranih

točkova, potrebno je da hrapavost točka/šine za oba točka bude ista u mernom
fragmentu. Ovo se može postići niskom hrapavošću točka u poredjenju sa neravninama
šine u mernom odeljku (vidi sliku E.2) (sa najmanje 10 dB razlike za svaku oktavu).

Dalje treba spektar hrapavosti da bude (u području dužine talasa) što je moguće
ravnomerniji (na pr. bez izražene linije spektra, koja može da utiče povoljno na
sopstvenu vibraciju točka).

Ako se točkovi koće kočionim papučama, mora se kočioni sistem posle merenja
hrapavosti točka, za vreme ispitivanja isključiti. Na taj način se ne menja hrapavost točka
za vreme ispitivanja.

Slika E.2 – „Idealna“ hrapavost točka/šine za postupak merenja

Legenda
1 „niska“ hrapavost
2 „visoka“ hrapavost
3 „visoka“ hrapavost šina u mernom delu
4 merni deo (10 m do 15 m)
5 mikrofoni na razmaku od 3 m
Točak koji treba ocenjivati

Preporuke za hrapavost točka i šine rezimirane su u tabeli E.1 koja sledi:

Tabela E.1
Preporuke Napomene
- niska hrapavost - potrebno je obezbediti, da šina ima (za
- visoka hrapavost šine u mernom području najmanje 10 dB) veću hrapavost nego
- bez izražene linije spektra u točak
kombinovanoj hrapavosti točka/šine
- Isključiti kočioni sistem za vreme merenja - Hrapavost točka mora za vreme probe
(ako se točkovi koče papučama) da bude ca. 10 dB ispod hrapavosti šine.

E.3.2.3 Izbor mesta ispitivanja

Posmatrano sa stanovišta kriterijuma hrapavosti šine postoje sledeće preporuke za izbor
mesta ispitivanja, koje su navedene u tabeli E.2:

Tabela E.2
Preporuke Napomene
- ravna pruga (bez krivina u blizini mernog - kontaktno područje izmedju točka i šine
područja) mora da ostane konstantno u mernom
području
- bez prepreka za akustično širenje prema - da bi se izbegla akustička refleksij od
napolje (tunel, most, zgrada i sl.) u blizini drugih površina osim od tla
mesta proba
- usko kontaktno područje na glavi šine - da bi se ograničilo merenje rapavost šine.

E. 3.3 Postupak merenja

E.3.3.1 Merenja hrapavosti

Hrapavost točka i šine mora se meriti da bi se proverilo, da li je hrapavost točka manja

nego hrapavost šine (očekuje se razlika od preko 10 dB u svakoj 1/3 oktave svakog
frekventnog područja). Merenja hrapavosti točka treba da se sprovedu pre i posle
probnih vožnji. Cilj je da se dobiju spektri hrapavosti od 1/3 oktave kao funkcija
frekvencije. Moraju se pokriti 1/3 oktava od 100 Hz do 5 000 Hz, što otprilike odgovara
talasnim dužinama od 20 cm do 1 cm (za brzine kotrljanja od 60 do 200 km/h).

Merenje hrapavosti šina treba da se izvede s obzirom na:

- mernu dužinu od 10 m, u sredini u mernom području;

- dovoljan broj paralelnih mernih linija;
o ako je kontaktno područje na glavi šine dovoljno usko (širina < 1,5 cm),
potrebna je linija u sredini kontaktnog područja;
o ako je širina veća od 1,5 cm, moraju merenja da se sprovedu na dve
paralelne linije.
- razmak od 5 mm izmedju linija.

Merenje hrapavosti točka treba da se izvede s obzirom na:

- mernu dužinu, koja odgovara 3 puna obrtaja točka;

- najmanje 4 paralelne merne linije, postavljene u sredini kontaktnog područja;
- razmak od ca. 5 mm izmedju linija, da bi se pokrilo najmanje kontaktno područje
točka od  7,5 mm.

E. 3.3.2 Merenja na ivici koloseka

Merni instrument se mora postaviti u sredinu mernog polja. On se sastoji od:

- vertikalnog uredjaja za snimanje ubrzanja, koji se postavlja u sredinu oslone širine
šine (ispod stope šine, ispod spojke šine);
- lateralnog uredjaja za snimanje ubrzanja na glavi šine, koja se postavlja u sredini
oslone širine šine;
- tri mikrofona na razmaku od 3 m od sredine šine (A, B, C, vidi sliku E.3 za razmeštaj
mikrofona). Odzračena snaga se ocenjuje polazeći od ovih mikrofona.

Slika E.3 – Raspored mikrofona

Legenda:
1 klizna površina koloseka 4 sredina šine
2 kolosek 5 sredina koloseka
3 tlo

Ovi podaci o vibracijama i šumovima treba da se analiziraju da bi se dobila srednja

vrednost u zavisnosti od vremena, koja odgovara putu koji je prešao voz od preko
dvostruke dužine polovine referentnog vagona, tako da se efektivno uzimaju u obzir svi
šumovi/vibracije koje potiču od srednjih kolskih slogova ili obrtnih postolja.

Po izboru se mogu umetnuti dva lateralna uredjaja za snimanje ubrzanja na šini (jedn
iznad praga, jedan u sredini oslone širine).

E.3.3.3 Merenja na vozilu

Nivo radijalnih i aksijalnih vibracija točka su važni za tačnu ocenu točka (naročito za
točkove sa veoma malim odavanjem buke, kod kojih šina predstavlja glavni izvor buke).
Ipak ova informacija nije potrebna za konačno odobrenje točka sa akustičkog stanovišta,
pošto ona uzima u obzir samo ukupnu buku koja se stvara od koloseka i točka.

E.3.3.4 Dodatne merenja

Provera referentnog koloseka:

- potrebno je proveriti, da li referentni kolosek odgovara očekivanom dinamičkom
ponašanju. Glavni razlozi za neslaganje referentnog koloseka su sledeći:

- krutost medjufaznih lozicija šine može varirati u zavisnosti od vremena;

- statičko prethodno opterećenje usled sistema za pričvršćivanje može biti nekorektno;

- dinamička krutost medjupoložaja šine jako zavisi od temperature.

- Najjednostavniji način za proveru referentnog koloseka jeste merenje vertikalnog

ubrzanja šine u sredini oslone širine. Ona se uporedjuje sa vertikalnim referentnim
ubrzanjem.

Drugi uslovi:

- Oni mogu imati uticaja na akustička merenja. Zato treba da postoje meteorološki
uslovi za merenje, koji se mogu porediti sa prEN ISO 3095.

E.3.4 Obrada rezultata

Sva merenja treba da s eobrade u 1/3 oktave (zvučni pritisak, vibracije, rapavost)
(barem 1/3 oktave od 200 Hz do 5 000 Hz).

E. 3.4.1 Obrada hrapavosti

Hrapavost točka i šine treba obradjivati odvojeno. Sledeće preventivne mere treba
preduzeti kod stvaranja spektra pobude:

- Pitting: Merni instrument za hrapavost ima mnogo manji radijus krivine nego točak.
Zato on ne može da snimi otvore („Pits“) na površini točka ili šine, koje nemaju efekta
u kontaktu točka i šine. Ovi „Pits“ treba da se eliminišu za vreme analize. To se
dešava simulacijom delovanja, koje stvara merni instrument sa istim radijusom
krivine kao točak.

- razni otvori se mogu uzeti u obzir: konstantni otvor, otvor sa 10% kosinusa, otvor sa
kvadratom srednje amplitude izmedju 0 i T od 1... (vidi formulu u originalu str. 41.
Prim.prev.);

- Filterovanje: filterovanje mora eliminisati velike talasne dužine (koje stvara veoma
velike amplitude) i veoma kratke talasne dužine (Anti-Aliasing-filter);

- Konvertovanje u realne frekvencije: FFT stvara uski spektar hrapavosti u (1/talasna

dužina) području. Ovaj spektar se mora pretvoriti u područje frekvencije prema
odnosu: f = V/;

Pri tome su:

V brzina kotrljanja, u m/s;
 talasna dužina u m.

Hrapavost točka i šine se prema tome integriše u 1/3 oktave.

- ako se mere razne paralelne linije, treba proračunati prosečnu vrednost. Paralelne
linije se smatraju nekoherentnim.
- Ukupna hrapavost: Pobuda usled ukupne rapavosti R obuhvata sumu spektara
rapavosti točka i šine (SW i SR), sabranu u energetskom smislu:

R = 10lg (SW + SR)

E.3.4.2 Nivo pritiska buke i nivo vibracija šine

Podaci o nivou buke i vibracija se analiziraju da bi se naveo srednji nivo u zavisnosti od

vremena, koji odgovara kretanju voza na dvostrukoj dužini polovine vagona.

Nivo pritiska buke na udaljenosti od 3 m od koloseka L PA, LPB, LPC navode se u 1/3
oktave u dB(A). Rezultirajući nivo buke LPABC odgovara merenom proseku ova tri nivoa
buke, koji se navode kroz sledeći odnos:

(vidi formulu na strani originala 42. Prim.prev.)

Ovaj spektar zvuka (u 1/3 oktave) je proporcionalan zvuku.

Nivo vibracije koloseka izražava se kao nivo brzine:

LV = 10 . lg ( V2
V20

Pri tome su:

V2 kvadrat srednje brzine;
V0 1 m/s
Preporučuje se da se sprovede više merenja za LPABC i LV (najmanje 4 merenja), da bi se
odredile prosečne vrednosti. Standardno odstupanje ne sme prelaziti  1 dB.

E.3.4.3 Proračun kriterijuma za prijem

Ocena optimiranog točka se sprovodi najpre pomoću 1/3 oktave (akustična dobit
Gi s,Tref u odnosu na referentni točak za svaku 1/3 oktave.

(Vidi formulu na strani originala 42. Prim. Prev.).

Proračun pojedinačne karakteristične vrednosti Gs, Tref treba sprovesti za spektar

referentne rapavosti. Zato je potrebna korekcija vrednosti 1/3 oktave.

Na raspolaganju su dve metode:

Metoda 1:
Svi spektri 1/3 oktave se mere najpre u zavisnosti od nivoa hrapavosti koji je izmeren na
mesta i koriguju se u zavisnosti od spektara referentne hrapavosti. Na primer, sledi
korekcija nivoa buke kako sledi:

(LPABC )i korigovano = LiPABC – RiM + RiR

Pri tome su:

RiM kombinovani nivo hrapavosti točka/šine u 1/3 oktave, mereno na licu mesta

RiR spektar referentne hrapavosti, reprezentativno za kotrljajući materijal;

LiPABC srednji nivo pritiska (dB(A)) meren na licu mesta.

Ukupni nivo buke LG proračunava se prema spektru 1/3 oktave (LPABC)i korigovano:

(Vidi formulu na strani originala 43. Prim.prev.)

Pri čemu i predstavlja 1/3 oktave.

Karakteristična vrednost Gs, Tref dobija se pomoću sledećeg odnosa:

(Formulu vidi na strani originala 43. Prim.prev.)

Bitan nedostatak ove metode su greške u merenju, koje su u vezi sa obradom rapavosti.
Metoda 2:
Pretpostavlja se, da je nivo buke (LPABC)i ref.hrapavost (u 1/3 oktave) referentnog točka na
referentnom koloseku poznat za spektar referentne hrapavosti. On se može postići
samo jednokratnom primenom ove metode.
Svi mereni spektri 1/3 oktave koriguju se u zavisnosti od referentnog spektra
(LPABC)iref.hrapavost i merenog spektra (LPABC) i merenog referentnog točka na referentnom
koloseku. Da bi se uveo spektar referentne rapavosti, sprovodi se korekcija
(Vidi formulu na strani originala 43. Prim.prev.), a odnos iz metode 1 koji daje G s,Tref
zamenjuje se sa:
(Formulu vidi na strani originala 43.Prim.prev.)
Na kraju, koriste se oba ova odnosa da bi se izvela karakteristična vrednost Gs,Tref.

L i t e r a t u r a:

1 ERRI-Izveštaj B169/RP3: Termilke granice točkova i kočionih papuča –

Istraživanje praga pucanja, Oktobar 1991.
2 ERRI-Izveštaj B169/RP9: Definicija sveste s opterećenjima za točkove
– Mehaničko dimenzionisanje – Ponašanje do zamora. Novembar 1997.
3 ERRI-Izveštaj B169/RP10: Definicija sveske s opterećenjima za točkove
– Analiza mehaničkog dimenzionisanja. Januar 1999.
4 ERRI-Izveštaj B169/RP11: Definicija sveske s opterećenjima za točkove
– Termomehaničko dimenzionisanje – Ponašanje prema radijalnom
pucanju. Novembar 1998.
5 ERRI-Izveštaj B169/RP12: Obrada matrice koja je reprezentativna za
oštećenje železničkog sklopa radi sprovodjenja proba na zamor.
Oktobar 1997.
6 „Postupak za kvalitativnu ocenu akustičke koncepcije točkova“,
VIBRATEC-Izveštaj br. 072.038.RF.05.C po narudžbi ERRI-SVA C 163
– februar 1996.
7 „Buka na železnici: Ocena optimiranih točkova i sklopova koloseka uz
pomoć proba na terenu- OF WHAT PROJECT“, SNCF / MTED2-
ispitivanje RH96005/96 D2-27; VIBRATEC-ispitivanje br. 072.032b po
narudžbi ERRI-SVA C 163-1996.
8 „Buka na železnici – Validnost TWINS-modela“, VIBRATEC-ispitivanje,
072.021 TNO-TPD-ispitivanje 326.019 po narudžbi ERRI-SVA C 163 –
novembar 1993.
9 „Buka na železnici – specifikacija optimiranih sklopova koloseka“,
VIBRATEC-ispitivanje br. 072.018; TNO – TPD-ispitivanje br. 427.021
po narudžbi ERRI-SVA C 163 – jun 1994.
10 „Poboljšanje opisa šljunka i pragova u TWINS – Faza 2: Razvoj i
realizacija teoretskih modela“, TNO-izveštaj TPD – HAG – RTP-960108
– oktobar 1996.
11 „Teoretski priručnik za TWINS“ verzija 2.3 – Teoretski priručnik – jnuar
1996.
12 prEN ISO 3095, Primene na železnici – akustika – merenje emisije
šumova vozila koja su vezana za kolosek (ISO/DIS 3095:2001).