DEUTSCHE NORM Januar 2006.

________________________________________________________________

___
DIN EN 13261 DIN
________________________________________________________________

ICS 45.040
Zamenjuje
DIN 5576:1989-05

Primene na železnici
Kolski slogovi i obrtna postolja
Osovine – Zahtevi proizvoda
Engleska verzija Standarda DIN EN 13261:2006

Dokument ima 46 strana

________________________________________________________________
© Nijedan deo ovog standarda ne sme se reprodukovati/kopirati Engleska grupa cena 18
bez prethodne dozvole DIN Deutsche Institut für Normung e.V. Berlin. www.din.de
Beuth Verlag GmbH, 10772 Berlin, Nemačka, ima ekskluzivno pravo www.beuth.de
 prodaje Nemačkih standarda (DIN-Normen).
EVROPSKI STANDARD EN 13261

Septembar 2004. god.

________________________________________________________________

ICS 45.040

Engleska verzija (Original)

Primene na železnici - Kolski slogovi i obrtna postolja -

Osovine – Zahtevi proizvoda

Ovaj Evropski standard odobrio je CEN 14.februara 2003. god.

Članice CEN-a su obavezne da se pridržavaju Internih propisa CEN/CENELEC-a kojima se po-

stavljaju uslovi da ovaj Evropski standard stekne status nacionalnog standarda, bez ikakvih iz-
mena. Ažurirane liste i bibliografske reference, koje se tiču tih nacionalnih standarda, mogu se
dobiti na zahtev upućen Menadžment centru ili bilo kojoj članici CEN-a.

Ovaj Evropski standard postoji u tri zvanične jezičke verzije (engleskoj, francuskoj, nemačkoj).
Verzija na bilo kom drugom jeziku dobijena prevodom, uz pravnu odgovornost članice CEN-a, na
svoj jezik i uz obaveštenje Centralnom sekretarijatu, uživa isti status kao zvanične verzije.

Članice CEN-a su nacionalni organi za standarde Austrije, Belgije, Češke republike, Danske,
Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Madjarske, Islanda, Irske, Italije, Luksemburga, Malte, Ho-
andije, Norveške, Poljske, Portugalije, Slovačke, Slovenije, Španije, Švedske, Švajcarske i V.
Britanije.

cen
EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU
(COMITÉ EUROPÉEN DE NORMALISATION)

Menadžment centar: rue de Stassart, 36 B-1050 Brisel

________________________________________________________________

© 2003 CEN Sva prava eksploatacije u bilo kom obliku i Ref. No. EN 13261:2003 E
pomoću bilo kog sredstva rezervisana su u

2
 celom svetu za Nacionalne članice CEN-a.
DIN EN 13261:2006-01

Nacionalni predgovor

Ovaj standard izradio je CEN/TC 256 ’Primene na železnici’ (Sekretarijat: Nemačka).

Odgovorni nemački organ uključen u njegovu izradu bio je Normenausschuss Schienen-
fahrzeuge (Komitet za standarde šinskih vozila), Tehnički komitet 2.01 Radsätze (Kolski
slogovi).

Amandmani (izmene i dopune)

Ovaj standard razlikuje se od DIN 5576 Standarda, izdanje od maja 1989. godine, u
sledećem:
a) Evropski standard je usvojen u potpunosti.
b) Dodati su zahtevi u pogledu materijala.
c) Precizirane su dopunske metode testiranja/ispitivanja svojstava materijala.

Prethodno izdanje
DIN 5576: 1989-05

3
EN 13261:2003 (E)

Sadržaj strana

Predgovor

Uvod

1 Obim
2 Normativne reference
3 Definicija proizvoda
3.1 Hemijski sastav
3.2 Mehaničke karakteristike/svojstva
3.3 Mikrostrukturne karakteristike/svojstva
3.4 Čistoća materijala
3.5 Propustljivost na ultrazvuk
3.6 Zaostali naponi
3.7 Karakteristike površina
3.8 Geometrijske i dimenzione tolerancije
3.9 Zaštita od korozije i mehaničke agresije
3.10 Markiranje/obeležavanje

Aneks A (normativni) Konkretne karakteristike osovina od čelika

kvaliteta EA1T i EA4T
A.1 Hemijski sastav
A.2 Mehaničke karakteristike/svojstva
A.3 Mikrostrukturne karakteristike/svojstva

Aneks B (normativni) Standardni klin za merenje propustljivosti na

ultrazvuk
B.1 Probni komad
B.2 Tolerancije klina
B.3 Kvalitet/klasa čelika

Aneks C (normativni) Metoda procene otpornosti prevlake na udar

C.1 Principi
C.2 Probni komad
C.3 Aparatura
C.4 Postupak
C.5 Izražavanje rezultata

Aneks D (normativni) Metoda procene otpornosti prevlake na

šlemovanje
D.1 Princip
D.2 Probni komad
D.3 Aparatura
D.4 Postupak

4
D.5 Pikazivanje rezultata
EN 13261:2003 (E)

Aneks E (normatini) Metoda procene otpornosti prevlake na specifične

korozivne proizvode (podložne dejstvu korozije)
E.1 Principi
E.2 Probni komad
E.3 Aparatura
E.4 Korozivni proizvodi (podložni dejstvu korije)
E.5 Postupak
E.6 Prikazivanje rezultata

Aneks F (normativni) Metoda procene otpornosti prevlake na ciklične mehaničke

napone
F.1 Svrha
F.2 Princip
F.3 Probni komad
F.4 Aparatura
F.5 Postupak
F.6 Izražavanje rezultata

Aneks G (normativni) Merenje sadržaja vodonika u čeliku za osovine u fazi

topljenja
G.1 Uzorkovanje
G.2 Analitičke metode
G.3 Mere predostrožnosti

Aneks H (informativni) Crteži opitnih komada

Aneks I (informativni) Kvalifikacija proizvoda

I.1 Opšte
I.2 Zahtevi
I.3 Postupak kvalifikacije
I.4 Certifikat/potvrda o kvalifikaciji
I.5 Dosije o kvalifikaciji

Aneks J (informativni) Isporuka proizvoda

J.1 Opšte
J.2 Uslovi isporuke
J.3 Kontrola svake osovine
J.4 Kontrola šarže
J.5 Plan kvaliteta
J.6 Dozvoljena korekcija

Bibliografija

5
EN 13261:2003 (E)

Predgovor

Ovaj dokument EN 13261:2003 pripremio/sačinio je Tehnički komitet CEN/TC 256 ’’Primene u

železnici’’, čiji sekretarijat vodi DIN.
Ovom Evropskom standardu dodeliće se status nacionalnog standarda, bilo objavljivanjem iden-
tičnog teksta ili odobrenjem, najkasnije do meseca marta 2004. godine, a nacionalni standardi,
koji su u sukobu sa istim, biće povučeni najkasnije do meseca marta 2004. godine.
Prema Internim propisima CEN CENELEC-a, nacionalne organizacije za standarde/standardiza-
ciju sledećih zemalja u obavezi su da primenjuju ovaj Evropski standard: Austrije, Belgije, Češke
republike, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Madjarske, Islanda, Irske, Italije, Luks-
emburga, Malte, Holandije, Norveške, Poljske, Portugalije, Slovačke, Španije, Švedske, Švajcar-
ske i V.Britanije.
Ovaj dokument pripremljen/izradjen je pod mandatom koji je dat CEN-u od strane Evropske komi-
sije i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu, i podržava suštinske zahteve Direktive/a EU.
Aneksi A, B, C, D, E, F i G su normativne prirode. Aneksi H, I i J su informativnog karaktera.
Ovaj dokument sadrži bibliografiju.
Prema Internim propisima CEN/CENELEC-a, nacionalne organizacije za standarde/standardiza-
ciju sledećih zemalja u obavezi su da primenjuju ovaj Evropski standard: Austrije, Belgije, Češke
republike, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Madjarske, Islanda, Irske, Italije, Luks-
emburga, Malte, Holandije, Norveške, Poljske, Portugalije, Slovačke, Španije, Švedske, Švajcar-
ske i V.Britanije.

6
EN 13261:2003 (E)

Uvod

Normativni dokumenti koji su do sada bili korišćeni u Evropi u pogledu isporuke osovina (UIC
brošure/prospekti, nacionalni standardi) sadržali su, uglavnom, kompletnu definiciju postupaka
isporuke i kraktreristika osovina koje je trebalo meriti.
Kvalifikacija proizvoda ponekad je pominjana ali postupci i karakteristike, koje je trebalo verifiko-
vati/potvrditi radi kvalifikacije, nisu podnošeni.
Ovaj standard tretira ova pitanja putem:
a) definicije svih karakteristika osovina. Ove (karakteristike) se verifikuju/potvrdjuju bilo u toku
postupka kvalifikacije bilo isporuke proizvoda (videti Klauzulu 3);
b) definicije postupaka kvalifikacije (videti informativni Aneks I);
c) definicije uslova/stanja isporuke (videti informativni Aneks I). Tu se dobavljaču daje moguć-
nost izbora bilo:
- klasičnog postupka isporuke sa kontrolom putem uzorkovanja šarže, kao u postojećim
dokumentima (videti J.4), bilo
- postupka isporuke korišćenjem koncepcija kontrole kvaliteta (videti J.5).

1 Obim

Evropskim standardom se preciziraju karakteristike osovina za primenu u evropskim (železnič-

kim) mrežama.
Njime se definišu karakterstike kovanih ili valjanih punih ili šupljih osovina, izradjenih od čelika
kvaliteta degasifikovanog u vakuumu EA1N1) , najčešće korišćenog kvaliteta u evropskim želez-
ničkim mrežama. U slučaju šupljih osovina, ovaj standard odnosi/primenjuje se jedino na/kod o-
nih koje su proizvedene mašinskom obradom šupljine na kovanoj ili valjanoj punoj osovini.
Pored toga, konkretne karakteristike osovina kvaliteta EA1T1) i EA4T1) prikazane su u Aneksu A
(normativnom).
Definisane su dve kategorije osovina, Kategorija 1 i kategorija 2. Uopšteno uzevši, osovine Kate-
gorije 1 biraju se kada operativna/radna brzina prelazi 200 km/h.
Ovaj standard primenjuje se na osovine koje su konstruisane/projektovane u skladu sa zahtevima
Standarda EN 13103 i EN 13104.

NAPOMENA Mogu se dogovarati različite vrednosti za neke karakteristike ukoliko konkretni proces
fabrikacije/proizvodnje (npr. hladno valjanje, čišćenje/peskiranje čeličnom sačmom) ima uticaja na njih.

__________________________________
1)
N - normalizovano metalurško stanje
T - kaljeno i opušteno metalurško stanje

7
EN 13261:2003 (E)

2 Normativne reference

U ovaj evropski standard uključene su datirane ili nedatirane reference, odredbe iz drugih publi-
kacija. Ove normativne reference se citiraju na odredjenim mestima u tekstu a slede i odgovara-
juće publikacije. Kod datiranih referenci, naredni amandmani (izmene i dopune) ili revizije bilo ko-
jih od ovih publikacija odnose se jedino na ovaj evropski standard kada su uključene u njega pu-
tem amandmana (izmene i dopune) ili revizije. U slučaju nedatiranih referenci, primenjuje se naj-
novije izdanje referentne publikacije (uključujuči amandmane (izmene i dopune)).

EN 10002-1, Metalni materijali – Testiranje/ispitivanje na zatezanje – Deo 1: Metod testiranja na

temperaturi okoline.

EN 10045-1, Metalni materijali – Dinamičko testiranje po Šarpiju – Deo 1: Metod testiranja.

EN 13103, Primene na železnici – Kolski slogovi i obrtna postolja – Nemotorizovane osovine –

Metod konstruisanja/projektovanja.

EN 13104, Primene na železnici – Kolski slogovi i obrtna postolja – Motorizovane osovine –

Metod konstruisanja/projektovanja.

EN 13260, Primene na železnici – Kolski slogovi i obrtna postolja – Kolski slogovi – Zahtevi
proizvoda.

EN 20898-2, Mehanička svojstva vijčane robe – Deo 2: Navrtke preciznih vrednosti opterećenja
– Grubi navoj (ISO 898-2:1992).

EN 22768-1, Opšte tolerancije – Deo 1: Tolerancije linearnih i ugaonih dimenzija bez navodjenja
pojedinačnih tolerancija (ISO 2768-1:1989).

EN 22768-2, Opšte tolerancije – Deo 2: Geometrijske tolerancije karakteristika bez navodjenja

pojedinačnih tolerancija (ISO 2768-2:1989).

ISO 643, Čelici – Mikrografsko odredjivanje prividnog granulometrijskog sastava.

ISO 2409, Boje i lakovi – Test poprečnog preseka.

ISO 2808, Boje i lakovi – Odredjivanje debljine sloja.

ISO 4967, Čelik – Odredjivanje sadržaja nemetalnih primesa – Mikrografski metod uz korišćenje
standardnih dijagrama.

ISO 5948, Materijal železničkog voznog parka – Ultrazvučno testiranje kod primo-predaje materi-
jala.

ISO 6933:1986, Materijal železničkog voznog parka – Testiranje sa magnetnim česticama prili-
kom primo-predaje materijala.

ISO 9227, Testovi na koriziju u uslovima veštačke sredine – Slani testovi (prskanje solju).

8
EN 13261:2003 (E)

ISO/TR 97692), Gvoždje i čelik – Pregled raspoloživih analitičkih metoda.

ISO 14284:1996, Gvoždje i čelik – Uzorkovanje i priprema uzoraka za odredjivanje hemijskog

sastava.

3 Definicija proizvoda

3.1 Hemijski sastav

3.1.1 Vrednosti koje treba da se postignu

Procentualno najveći sadržaji različitih elemenata dati su u Tabeli 1.

Tabela 1
C Si Mn Pa Sab Cr Cu Mo Ni V
0,40 0,50 1,20 0,020 0,020 0,30 0,30 0,08 0,30 0,06
a
Maksimalni sadržaj od 0,025 % može se dogovoriti u trenutku podnošenja upita i davanja porudžbine.
b
Minimalni sadržaj sumpora može se dogovoriti u trenutku podnošenja upita i davanja porudžbine u skladu sa postup-
kom proizvodnje čelika, kako bi se obezbedila zaštita od prskanja usled dejstva kiseonika.

3.1.2 Mesto uzimanja uzorka

Uzorak za testiranje uzimaće se na sredini poluprečnika punih osovina ili na srednjem rastojanju
izmedju spoljne i unutrašnje površine šupljih osovina.

3.1.3 Hemijska analiza

Analiza hemijskog sastava vršiće se u skladu sa metodama i definicijama opisanim u Standardu

ISO/TR 9769.

3.2. Mehaničke karakteristike/svojstva

3.2.1 Karakteristike dobijene testom na zatezanje

3.2.1.1 Vrednosti koje treba da se postignu

Vrednosti koje treba da se postignu na sredini poluprečnika punih osovina ili srednjem rastojanju
izmedju spoljne i unutrašnje površine šupljih osovina date su u Tabeli 2.
Vrednosti koje treba da se postignu uz spoljnu površinu šupljih osovina moraju da budu veće ili
jednake 0,95 puta vrednosti izmerene na sredini poluprečnika punih osovina ili srednjem rastoja-
nju izmedju spoljne i unutrašnje površine šupljih osovina.
_______________________

9
2) Videti isto tako CR10261
EN 13261:2003 (E)

Vrednosti koje treba da se postignu na sredini punih osovina ili uz unutrašnju površinu šupljih
osovina moraju da budu veće ili jednake 0,8 puta vrednosti izmerene na sredini poluprečnika ili
srednjem rastojanju izmedju unutrašnje i poljne površine.

Tabela 2
ReH(N/mm2)a ReH(N/mm2) AS %

≥ 320 550-650 ≥ 22

a
Ukoliko nije prisutna karakteristična čvrstina na razvlačenje, odredjivaće se
granica razvlačenja R0,2

3.2.1.2 Mesto uzimanja probnih komada/uzoraka

Probni komadi uzimaće se sa tri nivoa na najvećem delu osovine:

- što je moguće bliže spoljnoj površini kod svih osovina;
- na sredini poluprečnika i na sredini punih osovina;
- na sredini rastojanja izmedju spoljne i unutrašnje površine, kao i uz unutrašnju površinu
šupljih osovina;

Kako je prikazano na Slici 1 a) i b).

Dimenzije u milimetrima.

( Skica )

Slika 1 a) – Puna osovina

( Skica )

Slika 1 b) – Šuplja osovina

3.2.1.3 Metod testiranja

Test će se obaviti u skladu sa Standardom EN 10002-1. Prečnik opitnog komada iznosiće naj-
manje 10 mm u mašinski obradjenom delu. Dužina razmaka iznosiće petostruku veličinu polu-
prečnika.

3.2.2 Karakeristike dinamičkog testa

10
EN 13261:2003 (E)

3.2.2.1 Vrednosti koje treba da se postignu

Karakteristike dinamičkog testa odredjivaće se na temperaturi od 200C u podužnom i poprečnom

smeru. Vrednosti koje treba da se ostvare na sredini poluprečnika punih osovina, ili na srednjem
rastojanju izmedju spoljne i unutrašnje površine šupljih osovina, date su u Tabeli 3.
Pri površini, vrednosti će biti veće od ili jednake 0,95 puta vrednosti izmerenih na sredini polupre-
čnika, ili na srednjem rastojanju izmedju spoljne i unutrašnje površine šupljih osovina.
U središtu punih osovina, ili pri unutrašnjoj površini šupljih osovina, vrednosti će biti veće od 0,8
puta vrednosti izmerene na sredini poluprečnika izmedju unutrašnje i spoljne površine.
Kod svakog nivoa (površina, srednji poluprečnik, središte) prosečna vrednost 3 probna komada
(videti tačku 3.2.2.2) definisana je u Tabeli 3.
Nijedna pojedinačna vrednost ne sme biti manja od 70 % vrednosti u Tabeli 3.

Tabela 3
KU podužno (J) KU poprečno (J)
≥ 30 ≥ 25

3.2.2.2 Mesto uzimanja probnih komada/uzoraka

Probni komadi uzimaće se sa tri nivoa u najvećem delu osovine:

- što je moguće bliže spoljnoj površini kod svih osovina;
- na sredini poluprečnika i na sredini punih osovina;
- na sredini rastojanja izmedju spoljne i unutrašnje površine, kao i uz unutrašnju površinu
šupljih osovina;
Kao je prikazano na Slici 2 a) i b).

3.2.2.3 Metod testiranja

Test će se sprovesti u skladu sa Standardom EN 10045-1.

Dimenzije u milimetrima

( Skica )

Slika 2 a) – Puna osovina

( Skica )

Slika 2 b) – Šuplja osovina

Ključ

11
1 Podužni probni komad
2 Poprečni probni komad
EN 13261:2003 (E)

3.2.3 Karakteristike zamora (materijala)

3.2.3.1 Opšte

Verifikacija/potvrda karakteristika zamora (materijala) je bitna kako bi se dobila tačno dimenzio-

nisana osovina. Zadovoljavajuće performanse osovine u radu zavise od ovih karakteristika. Vred-
nosti definisane u ovoj potklauzuli koriste se za proračun maksimalno dopuštenih napona na koje
se poziva u pravilima o konstruisanju/projektovanu u Standardima EN 13103 i EN 13104.
Neophodno je da se izvrši procena granica zamora u sledeća dva područja, kako bi se predvidelo
ponašanje osovine pod naponom u toku rada:
- u slučaju materijala, testovi se obavljaju na reduciranim probnim komadima, kod kojih oblici
ne zavise od geometrije proizvoda;
- u slučaju proizvoda, testovi se obavljaju na probnim komadima pune veličine, kod kojih su di-
menzije i proizvodnja slični gotovom proizvodu i s njim povezani mogući defekti u proizvodnji.

3.2.3.1.1 Granice zamora kod reduciranih probnih komada

Granice zamora definisane kod reduciranih probnih komada koriste se da bi se potvrdilo da je
efekat utora/zareza materijala koji se koristi za proizvodnju osovine u skladu sa koeficijentom si-
gurnosti ’’S’’, definisan u standardima konstruisanja/projektovanja EN 13103 i EN13104. Oni se
odredjuju iz:
- probnih komada glatkih površina (granica zamora RfL); i
- probnih komada sa utorom/zarezom (granica zamora RfE).

3.2.3.1.2 Granice zamora kod probnih komada pune veličine

Granice zamora definisane kod probnih komada pune veličine koriste se da bi se potvrdilo da su
karakteristike zamora osovina u skladu sa onima koje se koriste kod proračuna maksimalno doz-
voljenih napona navedenih u standardima konstruisanja/projektovanja EN 13103 i EN13104.
Ove granice zamora primenjuju se na različita područja osovina. U ovom standardu u razmatra-
nje se uzimaju jedino granice zamora koje se odnose na telo osovine. Granice (zamora) koje se
odnose na kolski slog zavise uglavnom od sklopa i navedene su u Standardu EN 13260.
Neophodno je definisati dve granice zamora, naime:
- na površinu tela (osovine), granica F1; i
- na površinu provrta/šupljine u slučaju šuplje osovine, granica F2.

3.2.3.2 Vrednostri koje treba da se postignu

Vrednosti koje treba d se ostvare date su u Tabeli 4.

Tabela 4
Granica F1 F2 RfL RfE Q = RfL /RfE

12
 Vrednost ≥200 N/mm2 ≥80 N/mm2 ≥250 N/mm2 ≥170 N/mm2 ≤1,47

EN 13261:2003 (E)

3.2.3.3 Probni komadi za test zamora

Radi odredjivanja parametra F1 i F2 , područja probnih komada na kojima nastaju naprsline/puko-
tine imaju geometriju i rapavost površine slične onim područjima osovine koja moraju da se anali-
ziraju. Kod odredjivanja F2 površina probnog komada imaće zarez dubine 1 mm, kako je prikaza-
no na Slici 3a. Svi ovi probni komadi poticaće iz istog proizvodog procesa kao i u slučaju osovine.
Radi odredjivanja parametara RfL i RfE, prečnik probnog komada normalno iznosi 10 mm u podru-
čju na kome nastaje neprslina/pukotina. Rapavost (Ra) probnog komada radi odredjivanja para-
metra RfL manja je ili jednaka = 4 µm. Utor/zarez za odredjivanje RfL prikazan je na Slici 3b. Ovi
probni komadi nalaze se što je moguće bliže površini tela osovine.

Dimenzije u milimetrima

( Skica ) ( Skica )

Slika 3a - Puna osovina Slika 3b - Šuplja osovina

Primeri probnih komada, pune i reducirane veličine, dati su u Aneksu H (informativnom).

3.2.3.4 Metod testiranja

Testovi će se izvoditi sa mašinama koje izazivaju rotacione napone savijanja u području u kome
je potrebno inicirati naprslinu/pukotinu nastalu usled zamora.
Kod svake vrednosti granice, F1 i F2, verifikovaće se da na tri probna komada na kojima nema na-
prsline/pukotine posle 107 ciklusa opterećenja koje stvara nivo površinskog napona jednak vred-
nosti F1 i F2. Vrednosti napona proračunavaju seklasičnom teorijoim grede tamo gde se ona mo-
že primeniti. Ukoliko to nije slučaj, vrednost napona će se meriti ekstenziometrima u područjima
nastanka naprslina/pukotina usled zamora.
Parametri RfL i RfE, odredjivaće se kroz 107 ciklusa ispitivanja verovatnoće od 50% da do loma ne-
će doći, što zahteva korišćenje bar 15 probnih komada za svaku vrednost granice kao i statistički
metod tumačenja rezultata.

3.3 Mikrostrukturne karakteristike/svojstva

3.3.1 Vrednosti koje treba da se postignu

Mikrostruktura će biti feritna i perlitna. Granulometrijski sastav (veličina zrnaste strukture) neće
biti veći od onog koji je definisan u referentnom dijagramu V iz Standarda ISO 643.

3.3.2 Mesto uzimanja probnog komada/uzorka

13
EN 13261:2003 (E)

Opitni komadi će se uzimati sa najvećeg dela osovina, sa površine od 200 mm2, normalno na
strelicu F, na sredini poluprečnika pune osovine, ili na srednjem rastojanju izmedju unutrašnje i
spoljne površine šupljih osovina, kako je prikazano na Slici 4.

3.3.3 Metod testiranja

Testovi će se izvoditi u skladu sa Standardom ISO 643.

3.4 Čistoća materijala

3.4.1 Mikrofgrafska čistoća

3.4.1.1 Nivo čistoće koji treba da se postigne

Nivo čistoće meriće se mikrokrafskim ispitivanjem prema definiciji iz tačaka 3.4.1.2 i 3.4.1.3. Mak-
simalne vrednosti serija debelih inkluzija (uključaka) koje treba da se postignu, date su u Tabeli 5.
Serije tankih inkluzija (uključaka) ne uzimaju se u razmatranje.

Tabela 5
Kategorija 1 Kategorija 2
Vrsta inkluzije (uključka) Debele serije Tanke serije Debele serije Tanke serije
(maksimum) (maksimum) (maksimum) (maksimum)
A (sumpor) 1,5 1,5 1,5 2
B (aluminat) 1 1,5 1,5 2
C (silikat) 1 1,5 1,5 2
D (globularni oksid) 1 ’,5 1,5 2
B+C+D 2 3 3 4

3.4.1.2 Mesto uzimanja mikrografskog uzorka

Polje pregleda/ispitivanja dato je na Slici 4.
Pregled/ispitivanje će se obaviti na površini od 200 mm2, normalno na strelicu F, na srednjem po-
luprečniku punih osovina ili na srednjem rastojanju izmedju unutrašnje i spoljne površine šupljih
osovina. Probni komadi će se uzimati sa najvećeg dela osovine.

( Skica )

Slika 4

3.4.1.3 Metoda testiranja

Odredjivanje nivoa čistoće obavljaće se u skladu sa standardom ISO 4967, metoda A.

14
EN 13261:2003 (E)

3.4.2 Interni integritet (celovitost)

3.4.2.1 Opšte
Interna celovitost odredjivaće se ultrazvučnim pregledom/ispitivanjem. Standardnim defektima/
kvarovima smatraće se rupe na ravnom dnu, različite dubine.

3.4.2.2 Nivo koji treba da se postigne

Osovine neće imati nikakve interne defekte/kvarove koji stvaraju eho magnitude jednake ili veće
od onih koje se dobijaju od standardnog defekta na istoj dubini. Prečnik ovog standardnog defek-
ta iznosiće 3 mm. Neće biti prihvatljivo smanjenje povratnog eha jače od 4 dB zbog nehomogenih
elemenata ili internih defekata.

3.4.2.3 Probni komad

Ispitivanje će se obaviti na samoj osovini posle obavljene termičke obrade i u stanju za isporuku,
pre nego što se primeni završna zaštita.

3.4.2.4 Metoda ispitivanja

Interni integritet (celovitost) osovine potvrdjuje se ultrazvučnim dijametralnim ispitivanjem prema
metodi Da iz Standarda ISO 5948. Čitava osovina biće ispitana, izuzev odredjenih delova (zaob-
ljenja, žljebovi, itd.) po dogovoru izmedju klijenta i dobavljača.

3.5 Propustljivost na ultrazvuk

3.5.1 Opšte
Propustljivost će obezbediti mogućnost ultrazvučkog testiranja u toku rada a potvrdjuje se pre-
zentiranjem evidencije za osovinu posle preliminarnog baždarenja aparata za testiranje.

3.5.2 Nivo koji treba da se postigne

Eho dobijen na osovinama koje se proveravaju imaće amlitudu jednaku ili veću od 50% pune vi-
sine sita/mreže (screen), posle preliminarnog baždarenja aparata na standardnom klinu opisa-
nom u Aneksu B. Jačina (intenzitet) buke u pozadini iznosiće manje od 10% visine sita/mreže.

3.5.3 Probni komad

Probni komad koji treba da se ispita biće osovina, kompletno termički obradjena.
Stanje krajeva rukavca, u trenutku vršenja inspekcije/pregleda, biće isto kao ono koje se zahteva
za isporuku, bez zaštite.

3.5.4 Metoda testiranja

Ispitivanje propustljivosti na ultrazvuk obavljaće se podužnom proverom osovine u skladu sa me-
todom T iz Standarda ISO 5948.
Ukoliko se testovi ne sprovode putem automatizovanog procesa, merenje će se vršiti u najmanje
6 tačaka, ravnomerno rasporedjenih oko dela rukavca osovine.

15
EN 13261:2003 (E)

Korišćene sonde su piecoelektričnog tipa, emiter i prijemnik, u kvarcnom ili barijum titratu BaTi,
okruglih ili pravouganih profila/preseka (izmedju 80 mm2 i 450 mm2). Njihova učestanost i visina
eha dobijenog ispred ravnog dna prečnika 1 mm, opisani su u Tabeli 6 za svaku kategoriju oso-
vine.
Kod ovog testa, instrument će raditi u uskom frekvetnom pojasu/opsegu usredsredjenom na
nominalne frekvencije ’’Fn’’ tako da se pojas kreće u opsegu izmedju Fn – 20% i Fn + 20%, pri
smanjenju/prigušenju od 3 dB u odnosu na frekventni signal Fn.

Tabela 6
Kategorija 1 Kategorija 2

Frekvencija/učestanost Fn 5 MHz 2 MHz do 3 MHz

Uslovi za baždarenje (% pune

90 % 40 %
visine sita/mreže)

Što se tiče druge dve vrste sondi potreban je dogovor izmedju klijenta i dobavljača kako bi se
definisalo baždarenje i ostvarili rezultati.

3.6 Zaostali/rezidualni naponi

3.6.1 Opšte
U različitim fazama proizvodnje neće se stvarati zaostali/rezidualni naponi koji mogu da izazovu
deformacije u radu osovina ili olakšaju nastajanje naprslina/pukotina usled zamora.

3.6.2 Nivo koji treba da se dostigne

Na površini osovine zaostali naponi iznosiće manje od ili biti jednaki + 100 N/mm2.
Razlika izmedju vrednosti zaostalih napona izmerenih u dve različite tačke, 2 mm ispod površine,
iznosiće ≤ 40 N/mm2.

3.6.3 Probni komad i položaj mernih tačaka

Probni komad predstavljaće osovina u stanju za isporuku. Položaj mernih tačaka prikazan je na
Slici 5.

Dimenzije u milimetrima
( Skica )

Preseci 1 i 2 Presek 3

Slika 5

16
 EN 13261:2003 (E)

3.6.4 Metoda merenja

Merenja će se vršiti bilo ekstenziometrima bilo rentgenskom difrakcijom. Metodu će dogovoriti
klijent i dobavljač.

3.7 Karakteristike površina

3.7.1 Završna obrada površina

3.7.1.1 Karakteristike koje treba da se dostignu

Površina osovine neće pokazivati nikakve druge oznake osim onih koje su odredjene ovim stan-
dardom.
Rapavost površina (Ra) gotovih delova ili delova spremnih za sklapanje/montiranje prikazana je u
Tabeli 7. Oznake/simboli su oni koji su definisani na Slici 6.

Tabela 7
Označavanje Oznaka/simbol Rapavost površinaa Ra (µm)
(videti Sliku 6) Grubo mašinski Završno obradjeno ili
obradjeno spremno za sklapanje/
montažu
Kraj osovine a
- kraj osovine i oborene ivice Videti detalje - 6,3
- čelo sredine osovine (puna i R1 i R2 - 3,2
šuplja osovina)
Rukavac
- prečnik rukavca b 12,5 0,8
- utori/žljebovi za (p)opuštanje na- c (detalj V) 0,8
pona
Uporac/krajnji stub
- prečnik stuba d 12,5 1,6
Sedište točka
- prečnik sedišta e 12,5 0,8/1,6c
- korak konusa f (detalj U) 1,6
Telo
- unutrašnji prelazni poluprečnici g (detalj T) - 1,6
do sedišta točka 3,2b
- prečnik tela osovine l
- prečnik zupčanika, sedišta i se- h 12,5 0,8/1,6c
dišta kočionog diska 0,8
- - prečnik sedišta ležaja i sedišta j 12,5
zaptivnog prstena 1,6
- prelazni popuprečnici izmedju k (detalj S)
dva sedišta
Provrt (šupljina)
- prečnik provrta/šupljine m (detalj R1) - 3,2
a
Kod starih tipova osovina sa običnim radijalnim ležištem, zahtevi se nalaze u standardima koji tretiraju ove proizvode.
b
Vrednost od 6,3 može se dogovoriti ukoliko se postignu granice zamora F1 i F2, definisane u tački 3.2.3.2, i osetljivost
neophodna za obavljanje ultrazvučne kontrole u radu.

17
c
Postupak nedestruktivnog ispitivanja u radu može da zahteva manje vrednosti završne obrade površina.

EN 13261:2003 (E)

( Nekoliko skica )

Slika 6 - Oznake/simboli

3.7.1.2 Metoda merenja

Merenje srednjih vrednosti rapavosti površina osovine (Ra) u stanju za (njihovu) isporuku, prika-
zane u Tabeli 7, vršiće se pomoću aparata za testiranje rapavosti. Kod poluprečnika zaobljenja
vršiće se procena rapavosti uporedjivanjem sa dodirnim i vizuelnim uzorcima koje dogovore kli-
jent i dobavljač.

3.7.2 Integritet (celovitost) površina

3.7.2.1 Opšte
Integritet površina osovina odredjivaće se testom sa magnetnim česticama u slučaju spoljnih po-
vršina a ultrazvučnim ispitivanjem ili ekvivalentnom metodom, koje dogovore klijent i dobavljač, u
slučaju površina provrta kod šupljih osovina.

3.7.2.2 Nivo koji treba da se dostigne

Na spoljnoj površini osovine:
- nisu dozvoljeni poprečni defekti/kvarovi;
- dozvoljeni su podužni defekti/kvarovi izvan z0 zona (videti Sliku 7), pod uslovim da padaju u
okvire granica prikazanih u Tabeli 8 (videti isto tako J.6).
Defektom će se smatrati podužni defekt ukoliko je njegov nagib u odnosu na osu osovine manji
od 100.
Dimenzije u milimetrima
( skica )

Slika 7

Na površini provrta šupljih osovina dozvoljeni su poprečni defekti ukoliko ne prelaze 0,5 mm du-
bine i ukoliko nema više od jednog (defekta) po dužnom metru (dužine) osovine.

Tabela 8
Kategorija 1 Kategorija 2
Područja Max. dužina Max. kumulativna Max. dužina Max. kumulativna
izolovanog dužina izolovanih izolovanog dužina izolovanih
defektaa defekata defekta defekata
Z0 0 0 0 0
Z1 ≤6 mm ≤6 mm ≤6 mm ≤6 mm
Z2 ≤6 mm ≤15 mm ≤6 mm ≤15 mm
Z3 ≤6 mm ≤15 mm ≤10 mm ≤30 mm
a
Defekti će se smatrati izolovanim kada je prostor izmedju dva od njih, lociran na istoj perifernoj/obodnoj liniji, veći od 10

18
 mm.
EN 13261:2003 (E)

3.7.2.3 Probni komad

Probni komad predstavljaće sama osovina, posle termičke obrade, u stanju završne mašinske
obrade, definisane u porudžbini a pre primene zaštite.

3.7.2.4 Metode ispitivanja

- Spoljna površina osovine
Opšti uslovi testa sa magnetnim česticama prikazani su u Standardu ISO 6933, izuzev u pogledu:
- površinskog magnetnog fluksa, koji će biti veći od 4 mT;
- svetlosne energije ultraljubičastog zračenja koja će biti veća od 15 W/m2.
Opšti uslovi izvodjenja testa sa magnetnim česticama su isti kao oni opisani u Standardu ISO
6933:
- periferna/obodna magnetizacija kod ispitivanja podužnih defekata (videti Sliku ’’a’’ u Stan-
dardu ISO 6933);
- aksijalna magnetizacija kod ispitivanja poprečnog defekta (videti Sliku ’’b’’ u Standardu ISO
6933).
- Površina provrta/šupljine osovine
Metodu će dogovoriti klijent i dobavljač. Ukoliko nije drugačije precizirano, preduzeće se ultra-
zvučno ispitivanje spoljne površine, pod uglom od 450.

3.8 Geometrijske i dimenzione tolerancije

Geometrijske tolerancije prikazane su u Tabeli 9. Korišćeni simboli definisani su na Slici 8.
Dimenzione tolerancije prikazane su u Tabeli 10. Korišćeni simboli definisani su na Slici 9.

( Nekoliko skica )

Slika 8 - Simboli/oznake

_______________________________________________

( Nekoliko skica )
Dimenzije u milimetrima
Ključ
1 Referentna ravan
2 Oborena/zaobljena ivica

19
 Slika 9 - Simboli/oznake
EN 13261:2003 (E)

Tabela 9
Geometrijske tolerancijeab (mm)
Označavanje Simbol
Grubo mašinski Spremno za
(videti Sliku 8) obradjeno sklapanje/montažu
Rukavac i krajnji stub n
Cilindričnost 0,015
Ispad iz vertikalnog čeonog 0,03
dela krajnjeg stuba u odnosu
na referencu Y-Z
Ispad krajnjeg stuba u odnosu
na referencu Y-Z 0,03

Sedište kola p
Ispad u odnosu na referencu 1,5 0,03
Y-Zc
Cilindričnost 0,1 0,015
Sedište zupčanika q
Ispad u odnosu na referencu 1,5 0,03
Y-Zc
Cilindričnost 0,1 0,015

Sedišta motornih ležajeva r

Ispad u odnosu na referencu 1,5 0,02
Y-Zc
Cilindričnost 0,1 0,015
Sedište diska kočnice s
Ispad u odnosu na referencu 1,5
Y-Zc
Cilindričnost 0,1
Telo osovine t
Ispad u odnosu na referencu 0,5d
Y-Zc
Provrt/šupljina u
Koncentričnost u odnosu na 0,5
referencu Y-Zc
Rupe/otvori za fiksiranje v
poklopaca krajeva osovine
Koncetričnost u odnosu na 0,5
referencu Y-Zc
Ispad mašinski obradjenog W1 0,02
središta u odnosu na W2 0,03
referencu Y-Zc (detalji R1/R2)
a
Kod parametara koji nemaju toleranciju prema ovoj Tabeli, važe/primenjivaće se opšte tolerancije iz Standarda
EN 22768-2.
b
Kod starih tipova osovina sa običnim radijalnim ležištima, zahtevi se nalaze u standardima koji tretiraju ove
proizvode.
c
Referentna osovina: referentna osovina uzima se sarukavaca osovina, identifikovana kao Y-Z na Slici 8.
d
0,3 mm kod osovina u Kategorije 1 osovina.

20
EN 13261:2003 (E)

Tabela 10
Dimenzione tolerancijea (mm)
Označavanje Simbol
Grubo mašinski Spremno za
(videti Sliku 9) obradjeno sklapanje/montažu
Podužne mere
. Dužina osovineb A +2/0 ±1
. Dužina sedišta kola (uključujući zaptivni B +2/0 0/-0,5
prsten)
. Dužina preko krajnjih stubova (izmedju C +2/0 ±0,5e
c
referentnih ravni) D 0/-2
. Dužina sedišta radijalnog ležišta E 0/-2 +1/0
c
. Dužina krajnjeg stuba F 0/-4
c
. Dužina rukavca i krajnjeg stuba Videti Detalj V
. Dubina žljeba na rukavcu G (Detalj V) 0/-1
. Dužina žljeba na rukavcu M
. Ostala sedišta c

Prečnici
. Prečnik rukavca H +2/0 c

. Prečnik sedišta kola I +2/0

. Prečnik sedišta zupčanika ili diska kočni- J +2/0
ce ili odstojnika ravne zaptivke ili sedišta
ležaja za vešanje motora ili sedišta valj- ±0,25
kastog ležaja motornog pogona +2/0
. Prečnik krajnjeg stuba Nc +2/0
. Prečnik tela P +4/0 Videti Detalj R2
Dimenzije ostalih delova osovine Videti Detalj R1
. Ravne/pune osovine Videti Detalj R2d
. Šuplje osovine Videti Detalj R1d
Rupe/otvori za fiksiranje kapa krajeva Videti Detalj R1d 0,5
osovina +2/0
. Koncentričnost bušenja +2/0+
. Dubina bušenja ≥10
. Dubina nareza/loze
. Odstupanje izmedju bušenja i nareza/
loze 0/-3
Korak konusa K (Detalj U) ±0,1
. Dužina konusa sedišta kola (Detalj U) ±1
c
. Dubina konusa sedišta kola O (Detalj R1)
c
Prečnik provrta/šupljine Videti Detalj V
c
Žljeb za opuštanje napona – rukavac Videti Detalj T
Prelazni poluprečnici – sedište/telo kola Videti Detalj S
Žljeb za opuštanje napona izmedju 2
sedišta

a
Kod parametara koji nemaju toleranciju prema ovoj Tabeli, važe/primenjivaće se opšte tolerancije iz Standarda EN
22768-2.
b
Skreće se pažnja na činjenicu da poštovanje tolerancija čitavom dužinom ’’A’’ ne dozvoljava da se pojedinačne tole-
ancije kumulativno odnose na konkretne duimenzije.
c
U skladu sa zahtevima crteža ili dokumenata koji prate porudžbinu.
d
U porudžbini se mogu predložiti i definisati i druge geometrije.
e
Kod speciojalnih primena mogu se dogovoriti i druge vrednosti

21
EN 13261:2003 (E)

3.9 Zaštita od korozije i mehaničke agresije

3.9.1 Finalna zaštita

3.9.1.1 Opšte
Sve osovine u radu biće zaštićene od dejstva korozije u područjima na kojima nema montiranih
komponeneta. Kod nekih osovina, neophodno je postojanje zaštite od mehaničkih agresivnih dej-
stava (dinamički udari, šlemovanje, itd.).
Definisane su četiri klase zaštite, u skladu sa korišćenjem osovine i politikom održavanja koja se
primenjuje kod osovine, naime:
- Klasa 1: osovine koje su podložne dejstvu atmosferske korozije i mehaničkim, dinamičkim uda-
rima;
- Klasa 2: osovine koje su podložne dejstvu specifičnih korozivnih proizvoda;
- Klasa 3: osovine koje su podložne dejstvu atmosferske korozije;
- Klasa 4: osovine koje su podložne dejstvu atmosferske korozije kada naponi proračunati u
skladu sa Standardima EN 13103 i EN 13104 iznose manje od 60% graničnih napona.
Izbor izmedju ove četiri klase definisaće se po red(osled)u osim ukoliko nisu definisani drugi zah-
evi. Neka područja osovine zaštićene prevlakom/premazom Klase 1 ili Klase 3 mogu da zahteva-
ju i prevlaku Klase 2.
Zaštitne prevlake za svaku klasu (zaštite) definisane su, kao minimum, sledećim karakteristikama
prikazanim u Tabeli 11. Ostale karakteristike mogu isto tako da se zahtevaju u porudžbini u skla-
du sa konkretnim uslovima korišćenja osovina. Testovi će se vršiti 14 dana po nanošenju prevla-
ke.
Površina provrta šupljih osovina zaštitiće se od korozije korišćenjem proizvoda čija svojstva pre-
ciziraju klijent i dobavljač.

Tabela 11
Klasa 1 Klasa 2 Klasa 3
Debljina prevlake x x
Prijanjanje prevlake x x
Otpornost na dinamičlke udare x -
Otpornost na šlemovanje x x
Otpornost na prskanje solju x x
Otpornost na specifične - x
korozivne proizvode
Otpornost prevlakena ciklične x x
mehaničke napone
Klasa 3
x -
x -
- -
x -
x -
- -
x -

3.9.1.2 Debljina prevlake

3.9.1.2.1 Vrednosti koje treba da se postignu

22
Ukoliko porudžbina uključuje posebne zahteve, minimalna debljina prevlake biće ona koja je evi-
dentirana i utvrdjena kao zadovoljavajuća u toku postupka kvalifikacije proizvoda ’’osovina’’.
EN 13261:2003 (E)

3.9.1.2.2 Probni komad

Probni komad predstavljaće osovina prevučena prevlakom.

3.9.1.3 Metoda merenja

Merenje će se vršiti prema metodi 6 Ba iz Standarda ISO 2808, pod uslovom da to dozvoljava
debljina prevlake. Ukoliko to nije slučaj, o ovom pitanju treba da se dogovore klijent i dobavljač.

3.9.1.3(?) Prijanjanje prevlake

3.9.1.3.1 Opšte
Prijanjanje/athezija je karakteristika svih athezionih sila koje dejstvuju izmedju prevlake i površine
osovine.

3.9.1.3.2 Karakteristike/svojstva koje/a treba da se postignu

Kod prevlake maksimalne debljine 250 µm, izgled će odgovarati klasifikaciji 1 iz Standarda ISO
2409, po obavljanju testova zarezivanja i dejstva ključa na prevlaku.
Kod prevlake debljine veće od 250 µm, svojstvo prijanjanja dogovoriće klijent i dobavljač.

3.9.1.3.3 Probni komad

Probni komad predstavljaće osovina ili deo osovine prevučen prevlakom koja treba da se proceni.

3.9.1.3.4 Metoda testiranja

Kod prevlake maksimalne debljine 250 µm, metoda testiranja biće ona koju preporučuje Standard
ISO 2409.
Kod debljina (prevlake) većih od 250 µm, metodu testiranja dogovoriće klijent i dobavljač.

3.9.1.4 Otpornost na dinamičke udare

3.9.1.4.1 Opšte
Ovom karakteristikom definiše se sposobnost prevlake da zaštiti osovinu od oštećenja nastalih
dinamičkim udarima projektila/taneta, npr. zastora. Ova karakteristika odnosi se jedino na Klasu 1
(zaštite).

3.9.1.4.2 Karakteristike koje treba da se postignu

Po obavljenom testu koji je definisan u tački 3.9.1.4.4, na prevlaci neće biti nikakvih rupa niti će
biti ikakve promene površine probnog komada.

3.9.1.4.3 Probni komad

Probni komad predstavljaće osovina ili deo osovine prevučen prevlakom koja treba da se proceni.

3.9.1.4.4 Metoda testiranja

23
EN 13261:2003 (E)

Testiranje probnog komada izvršiće se pucanjem projektila/taneta u zaštićenu površinu u skladu

sa Aneksom C (normativni).

3.9.1.5 Otpornost na šlemovanje

3.9.1.5.1 Opšte
Ovom karakteristikom definiše se sposobnost prevlake da zaštiti osovinu od oštećenja ponovlje-
nog postupka peskirenja ili šlemovanja.

3.9.1.5.2 Karakteristike koje treba da se postignu

Po obavljenom testu, koji je definisan u tački 3.9.1.5.4, površina prevlake odgovaraće:
- nivou 3 gubitka prevlake kod zaštite Klasa 1 i 2;
- nivou 4 gubitka prevlake kod zaštite Klase 3
kako je to opisano u Aneksu D (normativni).

3.9.1.5.3 Probni komad

Probni komad predstavljaće osovina ili deo osovine prevučen prevlakom koja treba da se proceni.

3.9.1.5.4 Metoda testiranja

Metoda za procenu otpornosti na šlemovanje prikazana je u Aneksu D (normativni).

3.9.1.6 Otpornost na prskanje solju

3.9.1.6.1 Opšte
Ovom karakteristikom definiše se sposobnost površine osovine, kada je zaštićena prevlakom, da
pruži otpor koroziji koja je ubrzana veštačnim prskanjem solju.

3.9.1.6.2 Karakteristike koje treba da se postignu

Po obavljenom testu koji je definisan u tački 3.9.1.6.4, nikakva pojava korozije neće se javljati is-
pod prevlake, niti će biti pojave korozije na rastojanju od preko 2 mm od ivica ili od zareza na pre-
vlaci
Dužina zareza deli se na uzastopne delove od po 10 mm. Maksimalna širina pojave korozije evi-
dentira se na svakoj od ovih sekcija/delova (osovine). Prosečna vrednost ovih merenja predstav-
lja povećanje pojave korozije.

3.9.1.6.3 Probni komad

Probni komad predstavljaće komad/deo osovine prevučen prevlakom koja treba da se proceni a
na kojoj su izvedeni krstasti zarezi (debljina prevlake < 250 µm) ili otvor (kod debljine prevlake >
250 µm) (videti Slike 10a i 10b).
Dimenzije u milimetrima
( skica )
Ključ
1 Osnovna linija
Slika 10

24
EN 13261:2003 (E)

3.9.1.6.4 Metoda testiranja

Procena otpornosti na prskanje solju vrši se u skladu sa Standardom ISO 9227; rešenje je ono
koje se dobija NSS testom tog standarda.

3.9.1.7 Otpornost na specifične korozivne proizvode (podložne dejstvu korozije)

3.9.1.7.1 Opšte
Ovom karakteristikom, koja jedino utiče na (zaštitu) prevlaku Klase 2, procenjuje se njena otpor-
nost na specifične korozivne proizvode koji bi mogli na nju da utiču (korozivno okruženje, trans-
portovani proizvodi, itd.).

3.9.1.7.2 Karakteristike koje treba da se postignu

Po obavljenom testu koji je definisan u tački 3.9.1.7.4, ne sme da dodje do pojave nikakve prome-
ne na prevlaci niti površini. Osim toga, saglasnost sa testom prijanjanja/athezije, izvedenim u sk-
ladu sa Standardom ISO 2409, omogućiće ovoj prevlaci da i ona bude klasifikovana u Klasu 1.

3.9.1.7.3 Probni komad

Probni komad predstavljaće deo osovine prevučen prevlakom koja treba da se proceni.

3.9.1.7.4 Metoda testiranja

Otpornost na specifične hemikalije odredjuje se pomoću testa koji uključuje postupak uranjanja i
vadjenja (probnog komada koji se testira). Ovaj test opisan je u Aneksu E (normativni). Posle nje-
ga sledi obavljanje testa koji je definisan u Standardu ISO 2409, a koji se vrši na kraju faze testa
na koroziju.

3.9.1.8 Otpornost prevlake na ciklične mehaničke napone

Ova karakteristika, kojom se definiše sposobnost prevlake da pruži otpor cikličnim mehaničkim
naponima, potvrdiće se na probnim komadima. Oni će biti izloženi naponu u procesu rotacionog
savijanja povećavanjem nivoa napona do tačke/granice pucanja prevlake.

3.9.1.8.2(?) Karakteristike koje treba da se postignu

Prilikom vršenja testiranja, uslovi definisani u tački 3.9.1.8.4:
- nivo 5 (zaštite) dostićiće se kod prevlaka Klase 1 i Klase 3;
- nivo 10 (zaštite) dostićiće se kod prevlake Klase 2.

3.9.1.8.3 Probni komad

Probni komad u popstupku rotacionog savijanja (prečnika 8,5 mm u svom aktivnom delu) biće iz-
radjen od čelika kvaliteta EA1N zaštićenog prevlakom koja treba da se proceni.
Primer crteža probnog komada prikazan je u Aneksu H (informativni).

3.9.1.8.4 Metoda testiranja

Metoda testiranja i uslovi definisani su u Aneksu F (normativni).

25
EN 13261:2003 (E)

3.9.2 Privremena zaštita

Pre sklapanja/montaže, delovi osovine, koji moraju da se pripreme za primanje drugih kompone-
nata, moraće da budu privremeno zaštićeni od korozije i dinamičkih/mehaničkih udara, u skladu
sa uslovima isporuke.
Karakteristike ove zaštite treba da dogovore klijent i dobavljač u skladu sa uslovima transporta i
skladištenja (manipulisanje, uslovi okruženja, itd.).
Ova zaštita će biti efikasna bar u toku 3 meseca u normalnim atmosferskim uslovima, osim ukoli-
ko se drugačije ne precizira.

3.10 Markiranje/obeležavanje
Izvršiće se identifikacija svake osovine, kao minimum, sa sledećim otisnutim oznakama/marka-
ma:
- oznaka proizvodjača;
- broj odlivka;
- kvalitet/klasa čelika;
- mesec i dve poslednje cifre godine proizvodnje;
- broj osovine u šari, posle obavljene termičke obrade.
Ove oznake biće locirane samo na jednom kraju rukavca i biće ograničene na polovinu površine
ovog kraja rukavca. Druga polovina površine biće namenjena za oznaku proizvodjača sedišta ko-
la.
Konfiguracija ovih oznaka biće definisana u porudžbini. Bilo kakve pucne zaostale od otiskivanja
oznaka biće u nivou kako bi se omogućilo ultrazvučno ispitivanje u toku rada.

26
EN 13261:2003 (E)

Aneks A
(normativni)

Konkretne karakteristike osovina od čelika

kvaliteta EA1T i EA4T

A.1 Hemijski sastav

Hemijski sastav biće onaj koji je prikazan u Tabeli A.1.

Tabela A.1 - Maksimalna granica pema analizi proizvoda (%)

Kvalitet C Si Mn Pa S Cr Cu Mo Ni V
EA1T 0,40 0,5 1,20 0,020 0,015 0,30 0,30 0,08 0,30 0,06
EA4T 0,22 0,15 0,50 0,90 0,15
0,29 0,40 0,80 0,020 0,015 1,20 0,30 0,30 0,30 0,06
a
Maksimalan sadržaj 0,025% nože se dogovoriti u trenutku podnošenja upita i davanja porudžbine

A.2 Mehaničke karakteristike/svojstva

A.2.1 Karakteristike prema testu zatezne čvrstoće

Vrednosti ReH, Rm i A5 biće one koje su definisane u Tabeli A.2.

Tabela A.2 - Vrednosti koje treba da se dobiju na sredini poluprečnika punih

osovina ili na srednjem rastojanju izmedju unutrašnje i spoljne
površine šupljih osovina
Kvalitet/klasa Re(N/mm2)a Rm(N/mm2) A5 %
EA1T ≥350 550 - 700 ≥20
EA4T ≥420 650 - 800 ≥25
a
Ukoliko nije prisutna nikakva jasna čvrstoća na razvlačenje, odrediće se sigurnosni napon Rp0,2

A.2.2 Karakteristike prema dinamičkom testu

Vrednosti apsorbovane energije kod uzoraka sa U-zarezom (KU) biće one koje su definisane u
Tabeli A.3.

Tabela A.3 - Vrednosti koje treba da se dobiju na sredini poluprečnika punih

osovina ili na srednjem rastojanju izmedju unutrašnje i spoljne
površine šupljih osovina
Kvalitet/klasa KU podužno (J) na 20oC KU poprečno (J) na 20oC
EA1T ≥ 40 ≥ 20
EA4T ≥ 50 ≥ 25

27
EN 13261:2003 (E)

A.2.3 Karakteristike zamora

Vrednosti graničnih napona biće oni koji su definiosani u Tabeli A.4.

Tabela A.4 - Granični naponi zamora

Kvalitet F1 ≥ F2 ≥ RfL ≥ RfE ≥ RfL/RfE
EA1T 200 n/mm2 80 N/mm2 250 N/mm2 170 N/mm2 1,47
EA4T 240 N/mm2 96 N/mm2 350 N/mm2 215 N/mm2 1,63

A.3 Mikrostrukturne karakteristike/svojstva

Kod kvaliteta EA1T, mikrografska struktura biće feritna i perlitna. Granulometrijski sastav (veličina
zrnaste strukture) iznosiće 5 ili sitnije (sitnozrna struktura), u skladu sa Standardom ISO 643.

28
EN 13261:2003 (E)

Aneks B
(normativni)

Standardni klin za merenje propustljivosti na ultrazvuk

B.1 Probni komad

Podužni probni komad uzima se sa osovine (Ø 160 mm) koji je ispitan ultrazvučnom metodom da
bi se osiguralo da nema nikakvih defekata.

B.2 Tolerancije klina

Dužina i prečnik ≤ 0,1 ukoliko su vrednosti ≤ 100 mm
≤ 0,2 ukoliko su vrednosti > 100 mm

Vertikalnost izmedju čeonih strana ≤ 50

Rapavost 1,6 ≤ Ra ≤ 3,2

B.3 Kvalitet/klasa čelika

Kvalitet EA1N dvostruko normalizovan i koji odgovara hemijskim i mehaničlkim karakteristikama/

svojstvima ovom standardu. Granulometrijski sastav (veličina zrnaste strukture) ≥ 8.

29
EN 13261:2003 (E)

Aneks C
(normativni)

Metoda procene otpornosti prevlake na udar

C.1 Principi
Metoda testiranja sastoji se u tome da se ispali projektil/tane na zaštićenu površinu a zatim da se
prouče promene na prevlaci i površini probnog komada.

C.2 Probni komad

Probni komad predstavljaće prevučena osovina ili deo prevučene osovine koji je reprezentativan
za finalni proizvod.

C.3 Aparatura
Mašina koja omogućuje ispaljivanje tretiranog čeličnog projektila (prečnika: 32 mm; najveći ugao:
1050; masa/težina: 60 gr.). Vrednost njegove tvrdoće po Vikersu iznosiće 400.

C.4 Postupak
Projektil će biti ispaljen ekspanzijom zapremine komprimiranog vazduha od 8 bara da bi se osigu-
rala izlazna brzina od 19,4 m/sek (udarna energija: 12 kJ).
Otpornost na dinamički udar procenjuje se na – 250C i temperaturi okoline.

C.5 Izražavanje rezultata

Posle dinamičkog udara golim okom će se ispitivati izgled površine prevlake, kao i izgled površine
probnog komada, kada se prevlaka ukloni. Promene će se evidentirati i uporedjivati sa kriterijumi-
ma iz ovog standarda.

30
EN 13261:2003 (E)

Aneks D
(normativni)

Metoda procene otpornosti prevlake na šlemovanje

D.1 Principi
Poznata količina sitneži baca se na zaštićenu površinu pa se prevlaka ispitije u pogledu bilo
kakvog oštećenja.

D.2 Probni komad

Probni komad predstavljaće prevučena osovina ili deo prevučene osovine finalnog/gotovog
proizvoda.

D.3 Aparatura
Prava cev (unutračnji prečnik: 38 mm; visina: 5 m) postavljena u vertikalan položaj, sa levkom na
vrhu da bi prihvatila sitnež, i zatvaranjem pomoću vratašca na dnu.

D.4 Postupak
Postaviti probni komad sa njegovom prevlakom od 30 mm ispod cevi tako da smer pada sitneži je
u proseku pod uglom od 450 sa tangentom na testirnoj površini.

D.5 Prikazivanje rezultata

Koristiti sledeću Tabelu D.1 da bi se prikazao procenat P površine3), sa koje prevlaka ljuspa (ot-
pada).

Nivo gubitka prevlake P% Nivo gubitka prevlake P%

1 10
2 20
3 30
4 40
5 50
6 60
7 70
8 80
9 90
10 100

____________________________________
3)
Unutrašnja površina zatvorene konveksneg poligonalne linije prolazi kroz spoljne tačke dinamičkog udara.

31
EN 13261:2003 (E)

Aneks E
(normativni)

Metoda procene otpornosti prevlake na specifične korozivne

proizvode (podložne dejstvu korozije)

E.1 Principi

Probni komad se više puta uranja u probni rastvor a prevlaka i zaštićena površina probnog koma-
da ispituju se u pogledu mogućih promena.

E.2 Probni komad

Probni komad predstavljaće prevučena osovina ili deo prevučene osovine reprezentativne za
finalni proizvod.

E.3 Aparatura
Vodonepropustan zatvoreni prostor, koji se održava pod konstantnom temperaturom, i u kome
sistem dozvoljava da probni komad bude podvrgnut naizmeničnim ciklusima uranjanja/potapanja i
izranjanja/vadjenja.

E.4 Korozivni proizvodi (podložni dejstvu korozije)

Izbor korozivnih proizvoda (podložnih dejstvu korozije) u koje se uzorak potapa vršiće se u skladu
sa specifičnim agresivnim elementima kojima će biti podvrgnuta osovina u toku svog radnog veka
(trajanja).
Sledeća tri rastvora/solucije:
- 3 % vodeni rastvor, po zapremini, sa (95-97)% sumporne kiseline, u demineralisanoj vodi koja
poseduje otpornost veću od 10 MΩ.m;
- 10% vodeni rastvor, po masi/težini, sa kalijum hloridom, u demineralisanoj vodi koja poseduje
otpornost veću od 10 MΩ.m;
- 10% vodeni rastvor, po masi/težini, sa natrijum hloridom, u demineralisanoj vodi koja poseduje
otpornost veću od 10 MΩ.m
predstavljaju reprezentativnu većinu korozivnih (re)agenasa kojima je izložena osovina u radu.

NAPOMENA U obzir mogu da dodju i drugi proizvodi, kao što su ulja, goriva, itd.

E.5 Postupak
Testovi će se vršiti na probnom komadu za svaki specifični korozivni proizvod i to pod sledećim
uslovima:
- temperatura zatvorenog prostora i rastvora: 23 ± 2 0C;
- trajanje perioda potapanja: 4 h;
- trajanje perioda vadjenja: 4 h;

32
EN 13261:2003 (E)

- broj ciklusa potapanja/izranjanja: 32

Klijent i dobavljač mogu da se dogovore o različitim uslovima izvodjenja testova, u skladu sa
specifičnim korozivnim proizvodom koji se ispituje.
Po obavljenom testiranju, probni komadi će se isprati čistom vodom i osušiti u periodu od 1 h.

E.6 Prikazivanje rezultata

Pošto je probni komad podvrgnut testovima, ispran i osušen, moguće promene mogu se utvrditi
golim okom; obaviće se i test athezije/prijanjanja, u skladu sa Standardom ISO 2409.

33
EN 13261:2003 (E)

Aneks F
(normativni)

Metoda procene otpornosti prevlake na ciklične

mehaničke napone

F.1 Svrha
Svrha ovog testa je vršenje procene otpornosti prevlake na ciklične mehaničke napone.

F.2 Princip
Test se sastoji od podvrgavanja komada od čelika sa prevlakom čija procena treba da se obavi,
dejstvu napona, putem rotacionog savijanja, povećavanjem nivoa napona do tačke prekida/pu-
canja prevlake.
Korozivni proizvod koristi se za iniciranje naprsline/pukotine na probnom komadu kada je došlo
do prekida/pucanja prevlake.
.
F.3 Probni komad
Probni komadi su definisani u Aneksu H (infoirmativni), na Slici H.2. Njihov prečnik, preko aktiv-
nog dela, iznosi 8,5 mm. Preko svojih aktivnih delova probni komadi prevučeni su prevlakom čija
procena treba da se izvrši.

F.4 Aparatura
Aparatura će omogućavati izvodjenje testova rotacionog savijanja koji bi se izvršili na probnim
komadima kod kojih se naponi, koji variraju zavisno od nivoa, nanose na aktivne delove.
Aparatura će isto tako omogućavati primenu probnih komada korozivnog proizvoda u toku izvo-
djenja test(ov)a.

F.5 Postupak
Testovi će se izvoditi na četiri probna komada, prema sukcesivnim brojevima, za koje je maksi-
malna vrednost napona primenjenog na površine probnog komada prikazana sledećim odnosom:
σn = 160 + nx 10N/mm2
gde je:
σ = maksimalni napon na površinu probnog komada, u njegovom aktivnom delu
n = broj nivoa (n > 0).
Test započinje od n jednako 1.

34
EN 13261:2003 (E)

Svaki nivo sastoji se od 13 x 106 ciklusa uz istovremeno dejstvo mehaničkog napona i specificira-
nog korozivnog proizvoda. Vremenski period od 96 sati kada se ne brši testiranje dozvoliće se po
isteku svakog nivoa, s tim da nema nikakvog napona niti dejstva korozivnog proizvoda.
Demineralisana voda koristiće se kao korozivni proizvod, sa otpornošću od preko 100 MΩ/m, koji
se distribuira po priuncipu ’’kap-po-kap’’; po jedna kap svake (15±2) sekunde nanosi se na aktivni
deo probnog komada.

F.6 Izražavanje rezultata

Tri od četiri probna komada dostićiće navedeni nivo bez greške.

35
EN 13261:2003 (E)

Aneks G
(normativni)

Merenje sadržaja vodonika u čeliku za osovine

u fazi topljenja

G.1 Uzorkovanje
Da bi se ispunili specifični zahtevi, uzorci se uzimaju iz kupatila za topljenje primenom jedne od
sledeće 4 metode:
- bakarna kokila;
- silikatne cevčice za uranjanje;
- kvarcna cevčica za mehuriće (prozirni kvarc je zabranjen pošto je higroskopan);
- metoda potapanja sonde (metoda nosećeg gasa sa termo provodljivim detektorom).

G.2 Analitičke metode

Prihvatljive su samo dve metode, naime:
- ekstrakcija vakuuma u temperaturnom rasponu od 650 0C do 1050 0C;
- injektiranje nosećeg gasa u čelik u topljenom (tečnom) stanju pri temperaturi od 650 0C ± 20 0C.

G.3 Mere predostrožnosti

Videti tačku 6.5 u Standardu ISO 14284:1996.

NAPOMENA Rukovaoci treba da budu specijalno obučeni za izvodjenje ove analize.

36
EN 13261:2003 (E)

Aneks H
(informativni)

Crteži opitnih komada

Dimenzije su u milimetrima

( Crtež )

Slika H.1 - Mali uzorak za odredjivanje granice zamora kod čelika

Dimenzije su u milimetrima

( Crtež )

Slika H.2 - Mali probni komad za vršenje procene otrpornosti prevlake

pod cikličnim mehaničkim naponom

Dimenzije su u milimetrima

( Crtež )

Ključ
1 Rastojanje izmedju centara/osa rukavaca 200

Slika H.3 - Probni komad pune veličine za obavljanje testa na zamor

( Crtež )

Slika H.4 - Drugi probni komad pune veličine za obavljanje testa na zamor

37
EN 13261:2003 (E)

Aneks I
(informativni)

Kvalifikacija proizvoda

CEN/TC 256 smatra da klauzule koje slede predstavljaju najbolje sredstvo za procenu saglasno-
sti nekog asortimana proizvoda sa ovim standardom. Medjutim, može se primeniti i drugi sistem
kvaliteta nego onaj koji je specificiran u Standardu EN ISO 9001.

I.1 Opšte
Osovina će biti kvalifikovana pre nego što udje u upotrebu u evropsku (železničku) mrežu.
Ovom klauzulom se preciziraju zahtevi i procedure/postupci koji treba da se primene u procesu
kvalifikacije proizvoda.
Proces kvalifikacije neposredno je povezan sa dobavljačem i jedna osovina može jedino da se
kvalifikuje ukoliko dobavljač ispunjava zahteve precizirane u tački I.2.
Ovi zahtevi i procedure/postupci odnose se jedino na osovine za koje je konstrukcija već odo-
brena, naime:
- bilo ranijom primenom na evropskim (železničkim) mrežama;
- ili primenom Standarda EN 13103 i EN 13104.
Ove zahteve treba primeniti u sledećim slučajevima:
- kod svake osovine koju treba da isporuči novi dobavljač;
- kod svake nekvalifikovane osovine koju treba da isporuči neki dobavljač, kada se njen prečnik
znatno razlikuje u odnosu na kvalifikovane osovine isporučene od ovog dobavljača;
- kod svake promene u proizvodnom procesu kvalifikovane osovine od strane nekog dobavljača.

I.2 Zahtevi

I.2.1 Zahtevi koje treba da ispuni dobavljač

I.2.1.1 Opšte
Kada je u proizvodnju jedne osovine uključen više od jednog dobavljača, svi učesnici u tom pro-
cesu moraju da ispune sledeće zahteve.

I.2.1.2 Organizacija procesa kvalifikacije

Dobavljač treba da upražnjava sistem garancije kvaliteta u saglasnosti sa Standardom EN ISO
9001.

I.2.1.3 Kvalifikacija osoblja

Osoblje obučeno u postupku nedestruktivnog testiranja biće kvalifikovano u skladu sa Standar-
dom EN 473.

38
EN 13261:2003 (E)

I.2.1.4 Oprema
Oprema koju koristi dobavljač u proizvodnji, kontroli i praćenju omogućavaće ispunjavanje zah-
teva iz ovog standarda.
U slučaju ultrazvučnog testiranja treba koristiti automatsku/automatizovanu metodu. Kod neauto-
matizovanih metoda, demonstriraće se mogućnost reproduciranja.

I.2.2 Zahtevi koje treba da ispuni proizvod

Proizvod će ispunjavati zahteve proizvoda precizirane u Klauzuli 3.
Mogućnost praćenja/kopiranja svake osovine utvrdiće se posle njene termičke obrade.

I.3 Postupak kvalifikacije

I.3.1 Opšte
Postupak kvalifikacije proizvoda sastoji se od tri uzastopne faze, naime:
- dostava dokumenata od strane dobavljača;
- procena/vrednovanje proizvodne opreme i proizvodnih procesa;
- laboratorijski testovi.

I.3.2 Potrebna dokumentacija

Kada se dostavi zahtev za sprovodjenje postupka kvalifikacije, dobavljač će dostaviti dosije koji
sadrži:
- opis proizvoda koji su predmet zahteva (za kvalifikaciju);
- opis kompanije u kome se navodi:
- veličina kompanije (broj zaposlenih, definicija srazmere izmedju proizvodnje, kontrole i ga-
rancije kvaliteta);
- godišnja proizvodnja svih proizvoda;
- spisak svih sredstava za proizvodnju i kontrolu;
- podatke o organizaciji kompanije, sa odgovarajućim organizacionim šemama/grafikonima;
- opis proizvodnih procesa sa objašnjenjima različitih faza proizvodnje;
- podatke o sirovinama sa spiskom dobavljača (istih);
- rezultate testova proizvoda koji su predmet zahteva (za kvalifikaciju);
- certifikate o kvalifikaciji (proizvoda) ukoliko je proizvod prethodno kvalifikovan.
Ukoliko je dobavljač već dostavio dosije za kvalifikaciju neke druge osovine, dosije koji ovaj doba-
vljač treba da dostavi za kvalifikaciju nove osovine uključivaće jedino podatke koji su specifični za
ovu novu osovinu ili novi za kompaniju.

I.3.3 Procena/vrednovanje proizvodnog pogona (fabrike) i proizvodnih procesa

Ova procena/vrednovanje sadrži:
- pregled/inspekciju proizvodnog pogona/fabrike i ispitivanje proizvodnih procesa;

39
EN 13261:2003 (E)

- pregled/inspekciju proizvodnog pogona sirovina i ispitivanje proizvodnih procesa;

- kontrolisanje/proveru podataka koje je dostavio dobavljač da bi se potvrdilo da li su u potpuno-
sti ispunjeni zahtevi iz potklauzule I.2.1;
- konrolisanje/proveru informacija sadržanih u dokumentima navedenim u potklauzuli I.3.2.
Na kraju ove faze sačiniće se izveštaj. U njemu će se identifikovati svi proizvodni procesi uključu-
jući one koji se odnose na sirovine koje su bitne za kvalitet proizvoda za koji se traži kvalifikacija.
U njemu će se dati uveravanje da procena/vrednovanje zadovoljava zahteve potklauzule I.2.1 ka-
ko bi se postupak kvalifikacije mogao da nastavi.

I.3.4 Laboratorijski testovi

Sve karakteristike/svojstva definisana u Klauzuli 3, izuzev karakteristika zamora, dokazaće se za
dve osovine uzete iz jednog proizvodnog procesa.
U slučaju karakteristika zamora definisanih u potklauzuli 3.2.3, postupak verifikacije/potvrdjivanja
obaviće se na osovinama koje treba da se kvalifikuju ili na probnim komadima uzetim sa proizvo-
da iz istog proizvodnog procesa.
Metoda verifikacije nivoa rezidualnih/zaostalih napona biće definisana posle dogovora postignu-
tog izmedju klijenta i dobavljača.
Radi bolje identifikacije proizvoda koji treba da se kvalifikuje, možda će u ovoj fazi biti potrebno
da se obave dalji testovi (metalografski, itd.), pored onih koji su pomenuti u Klauzuli 3. Rezultati
ovih testova nemaju nikakvog uticaja na konačnu odluku o kvalifikaciji (proizvoda).
Sačiniće se izveštaj. U njemu će se opisati probni komadi i razni testovi. U njemu će se isto tako
navesti debljina finalne zaštitne prevlake izmerene na testiranim probnim komadima. Sadržaće
rezultate i preciziraće s da li proizvod ispunjava zahteve.

I.4 Certifikat / potvrda o kvalifikaciji

I.4.1 Uslov validnosti

U certifikatu o kvalifikaciji preciziraće se granice validnosti bar u pogledu:
- kvaliteta/klasa čelika;
- prečnika osovina;
- raspoloživosti podataka o zamoru;
- klase i debljine finalne zaštite.

I.4.2 Modifikacija/izmena i produženje roka

Na zahtev dobavljača, obim validnosti certifikacije (potvrde) može se modifikovati/izmeniti ili pro-
dužiti ukoliko:
- treba uzeti u razmatranje druge proizvode;
- su modificirani/izmenjeni glavni parametri (proizvodni procesi, organizacija (utvrdjivanja) kva-
liteta, itd.).

40
EN 13261:2003 (E)

I.4.3 Prenosivost
U slučaju promene vlasništva, postojeća kvalifikacija može, ukoliko se to zahteva, da bude pre-
neta na drugu kompaniju ukoliko relevantni sadržaj i uslovi, koji su prethodili postupku kvalifika-
cije, nisu modifikovani/izmenjeni.

I.4.4 Istek važnosti certifikacije

Izvršiće se ponovna procena proizvodne opreme i procesa opisanih u potklauzuli I.3.3 ukoliko, u
periodu od 2 godine, nisu isporučeni nikakvi proizvodi u okviru proizvoda koju su predmet postup-
ka kvalifikacije.

I.4.5 Poništenje
Ukoliko klijent registruje značajne defekte/kvarove na proizvodu, dotični delovi postupka kvalifika-
cije biće ponovljeni.
Ukoliko dobavljač nije osigurao ispunjavanje važnih uslova kvalifikacije, kvalifikacija se može po-
ništiti.

I.5 Dosije o kvalifikaciji

Dosije o kvalifikaciji biće sačinjen za svaki kvalifikovani proizvod. On će sadržati sledeća doku-
menta:
- molbu/zahtev dobavljača;
- dokumente koje je dostavio dobavljač;
- izveštaje o proceni (videti Klauzulu I.3.3);
- izveštaje o laboratorijskim testovima (videti Klauzulu I.3.4);
- certifikat/potvrdu o kvalifikaciji (videti Klauzulu I.4).

41
EN 13261:2003 (E)

Aneks J
(informativni)

Isporuka proizvoda

CEN/TC 256 smatra da klauzule koje slede predstavljaju najbolje sredstvo za procenu saglasno-
sti nekog asortimana proizvoda sa ovim standardom.

J.1 Opšte

Klijent će u svojoj porudžbini definisati sledeće:

- geometriju i dimenzije osovine (crteži);
- kvalitet/klasu čelika ukoliko se ne radi o kvalitetu/klasi EA1N;
- kategoriju osovine u skladu sa njenom primenom/korišćenjem;
- uslove/stanje za isporuku;
- klasu finalne zaštite od korozije i mehaničke agresije i ukoliko mora da bude na osovini pre
sklapanja/montiranja kolskog sloga (videti tačku 3.9.1);
- prirodu i karakteristike/svojstva privremene zaštite gotovih delova (videti tačku 3.9.3);
- konfiguraciju markiranja/obeležavanja krajeva osovine (videti tačku 3.10).

U ponudi, dobavljač će podneti predlog nadzora kvaliteta proizvodnje proizvoda, naime:

- bilo putem kontrole šarže, prema opisu u potklauzuli J.4.1;
- bilo prema planu o kvalitetu koji odobri klijent, kako je navedeno u potklauzuli J.5.

Klijent i dobavljač će se dogovoriti po sledećim pitanjima:

- internog integriteta (postojanosti): delovi koje nije moguće pregledati/ispitati (videti tačku
3.4.2.4);

- propustljivosti na ultrazvuk: vrsta sondi (videti tačku 3.5.4);

- zaostalih/rezidualnih napona: metoda merenja (videti tačku 3.6.4);

- integriteta (postojanost) površine: metoda ispitivanja površine provrta/šupljine (videti tačku

3.7.2.4);

- zaštite provrta/šupljine od korozije (videti tačku 3.9.1.1);

- debljine prevlake: metoda merenja (videti tačku 3.9.1.3);

- prijanjanja/athezije prevlake: metod testiranja (videti tačku 3.9.1.3.4);

- izbor vrste kontrola (videti Klauzulu J.4.1, Tabela J.1).

42
EN 13261:2003 (E)

Klijent i dobavljač će se dogovoriti po sledećem pitanju:

Stanje rapavosti poluprečnika zaobljenja: metoda merenja uporedjivanjem dodirnih i vizuelnih

uzoraka (videti tačku 3.7.1.2).

J.2 Uslovi isporuke

Stepen završne obrade raznih delova osovine po isporuci biće bilo koji od sledećih:
- mašinski neobradjeni (otkovano ili izvaljano stanje) kod kojih konkretno područje nije mašinski
obradjeno osim onoga što proizvodjač mora da uradi da bi osovina odgovarala/ispunila zahteve
ovog standarda;
- grubo mašinski obradjeni, kod kojih je konkretni deo mašinski obradjen i zahteva dodatnu ma-
šinsku obradu;
- završno obradjeni, kod kojih je konkretni deo podvrgnut završnoj mašinskoj obradi (ne odnosi
se na sedišta);
- spremni za sklapanje/montažu, kod kojih je sedište završno mašinski obradjeno radi sklapanja/
montaže.

J.3 Kontrola svake osovine

Bilo da se nadzor nad kvalitetom proizvodnje vrši putem kontrola uzorkovanjem šarži (videti pot-
klauzulu J.4), bilo prema planu o kvalitetu (videti potklauzulu J.5), kontrole su neophodne radi o-
siguranja da posebne karaktersitike/svojstva, koja su definisana u Klauzuli 3, budu postignuta.
Postupci ovih kontrola obavljaće se se na svakoj isporučenoj osovini, a radi se o:
- internom integritetu (postojanosti) (videti tačku 3.4.2);
- propustljivosti na ultrazvuk (videti tačke 3.5 ili potklauzulu J.4.2);
- integritetu (postojanosti) površine (videti tačku 3.7.2).

J.4 Kontrola šarže

J.4.1 Kontrole
Priroda i broj kontrola definisani su u Tabeli J.1. Šarža se sastoji od osovina iz istog odlivka i
termički obradjenih pod istim uslovima.

43
EN 13261:2003 (E)

Tabela J.1

Karakteristike koje treba verifikovati Broj osovina po šarži radi kontrole Reference
Maksimalna veličina šarže ≤100 >100
- Hemijski sastave 1 1 3.1
- a a b
Sadržaj vodonika
- Karakeristike zatezanja (sredina polu- 1 2
prečnika)e 3.2.1
- Dinamički test (jačina na udar)ce
1 2 3.2.2
. podužno (sredina poluprečnika): 1 2
. poprečno (sredina poluprečnika): 1 2
- Mikrografska čistoćae 100% 100% 3.4.1
- Propustljivost na ultrazvuk 100% 100% 3.5 ili J.4.2
- Interni integritet (postojanost)dg 100% 100% 3.4.2
- Integritet površinadg 100% 100% 3.7.2
- Izgled površina 100% 100% 3.7.1 ili J.4.3
- Geometrija i dimenzije 3.8
- Završna zaštita 10% 10%
. debljina premaza/sloja 3.9.1.1
a
Jedna analiza po odlivku. Treba voditi računa da se osigura da maksimalna vrednost sadržaja vodonika bude repre-
zentativna za čitav odlivak.
b
Sadržaj vodonika odredjuje se prema metodama opisanim u Aneksu G (normativnom). Vrednost će biti <2 ‰ kod
osovina Kategorije 1 a <2,5‰ kod osovina Kategorije 2.
c
U svakom testu koriste se tri probna komada.
d
Dogovorom klijenta i dobavljača, test sa magnetnim česticama radi odredjivanja podužnih defekata/kvarova nože se
zameniti vizuelnim pregledom, kako je definisano u Klauzuli J.4.4.
e
Dogovorom klijenta i dobavljača, probni komadi se mogu uzimati sa nastavka rukavca. U tom slučaju vrednosti koje se
dobiju dogovaraće se izmedju klijenta i doibavljača.
f
Dogovorom klijenta i dobavljača, može se koristiti AVG metoda.
g
Zavisno od procesa magnetizacije, proces demagnetizacije može da bude neophodan. Oko metode će se dogovoriti
klijent i dobavljač

J.4.2 Propustljivost na ultrazvuk

J.4.2.1 Opšte
Uporedjenje će se obaviti sa propustljivošću referentne osovine oko koje se dogovore kliojent i
dobavljač.

J.4.2.2 Nivo koji treba da se postigne

Povratni eho koji se dobije kod pregledanih osovina imaće amplitudu koja je veća ili jednaka
amplitudi povratnog eha evidentiranoj na referentnoj osovini.

J.4.2.3 Probni komad

Svaka osovina biće ispitana posle termičke obrade i u stanju završne mašinske obrade, pre pri-
mene/nanošenja finalne zaštite.

44
J.4.2.4 Metoda testiranja
Propustljivost na ultrazvuk verifikovaće/potvrdjivaće se ispitivanjem u smeru paralelnom sa oso-
vinom, u skladu sa metodom T iz Standarda ISO 5948. Frekvencija/učestanost sonde iznosiće 5
MHz kod osovina Kategorije 1 a biće jednaka ili veća od 2,5 MHz kod osovina Kategorije 2.

J.4.3 Završna obrada površina (površinska završna obrada)

Karakteristike završne obrade površina biće prema tački 3.7.1.1.
Njihova procena može da se obavi uporedjivanjem sa uzorcima rapavosti koji su predmet dogo-
vora izmedju klijenta i dobavljača.

J.4.4 Vizuelni pregled

Vizuelni pregled vršiće se pod normalnim uslovima gledanja.
Kriterijumi prihvatljivosti utvrdiće se na osnovu referentnih slika koje se koriste prema dogovoru
izmedju klijenta i dobavljača.

J.5 Plan kvaliteta

J.5.1 Opšte
U slučaju kontrole kvaliteta prema planu o kvalitetu (prema dfiniciji iz Standarda EN ISO 9001)
proizvoda koji treba da se isporuče, to će utvrditi dobavljač a ss čime će se saglasiti klijent.
Ovaj plan o kvalitetu odnosiće se na priručnik dobavljača o kvalitetu; on će sadržati konkretne
elemente za taj proizvod.

J.5.2 Svrha
Ovaj plan će biti sastavljen prema ponudi a u cilju:
- opisa procesa i kontrole kvaliteta proizvodjača kako bi se postigao traženi kvalitet proizvoda koji
treba da se isporuči. Njihov izbor biće obrazložen;
- da plan o kvalitetu pruži bar isti nivo poverenja kao postupak kontrole šarže.
Ovim planom o kvalitetu definisaće se postupci kontrole koji se vrše u toku proizvodnog procesa i
onih koji se vrše kod isporuke proizvoda. Ove kontrole mogu da se uporede sa planom kontrole
proizvodnog procesa.

J.5.3 Primena plana o kvalitetu

Ukoliko klijent otkrije neusaglašenost kod proizvoda koji treba da se isporuče, razmotriće se od-
govarajuće klauzule plana o kvalitetu, pa ukoliko rezultat bude nezadovoljavajući plan o kvalitetu
može da bude poništen/storniran.
U tom slučaju, postupci kontrole i testova definisani režimom ’’kontrola uzorkovanjem šarže’’ pri-
meniće se na celokupne proizvode sve dok klijent i dobavljač ne postignu novi dogovor.

J.6 Dozvoljena korekcija

S izuzetkom sedišta kola, rukavaca spremnih za sklapanje/montažu, opuštanja napona u žljebo-
vima i zaobljenjima, kod kojih nije ovlašćen/odobren postupak ’krpljenja’/retuširanja, defekti na
površinama mogu da se otklone skidanjem metala. To se postiže mašinskom obradom ili finim
brušenjem, pod uslovom da ovi procesi ne dovode do pregrevanja ili formiranja pukotina i ostaju

45
EN 13261:2003 (E)

u dozvoljenim dimenzionim tolerancijama. Rezultirajuća površina pažljivo će se uklopiti u okolni

materijal.
U zonama z0 (videti Sliku 7) motornih osovina, ovakva korekcija je dozvoljena ukoliko je dubina
defekta, koji treba da se popravi, manja od 0,25 mm.
Svaki postupak korekcije prati pregled/inspekcija radi utvrdjivanja da li su ispunjeni zahtevi nave-
deni u tački 3.7.2.

xxxxXxxxx

Bibliografija

[1] EN 473, Nedestruktivno testiranje – Kvalifikacija i certifikacija/povrdjivanje osoblja NDT –

Opšti principi.
[2] EN ISO 9000, Sistemi upravljanja kvalitetom – Osnovni pojmovi I rečnik (ISO 9000:2000.)
[3] EN ISO 9001, Sistemi upravljanja kvalitetom – Zahtevi (ISO 9001:2000).

46