NEMAČKI STANDARD

mart 2004
Primene na železnici
Kolski slogovi i obrtna postolja DIN
Točkovi EN 13262
Zahtevi koji se postavljaju za proizvod

ICS 45.040

Ovaj evropski standard je prihvatila CEN 7. decembra 2000.

Članice CEN se obavezuju da ispunjavaju Poslovnik CEN/CENELEC, u kome su utvrdjeni uslovi

pod kojima ovom Evropskom standardu bez izmene treba dati status nacionalnog standarda.
Spiskovi ovih nacionalnih standarda koji su na poslednjem nivou tehnike sa njihovim bibliografskim
podacima mogu se dobiti kod Centra za menadžment ili kod svake članice CEN-a na zahtev.

Ovaj Evropski standard se sastoji od tri zvanične verzije (nemački, engleski, francuski). Verzija na
nekom drugom jeziku koja je uradjena prevodjenjem na jezik svake države i koja je prijavljena
Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanične verzije.

Članice CEN su nacionalni isntituti za standardizaciju Belgije, Danske, Nemačke, Finske,

Francuske, Grčke, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Holandije, Norveške, Austrije, Portugala,
Švedske, Švajcarske, Španije, Češke republike i Velike Britanije.

CEN
EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brisel

1
Nacionalni predgovor

Ovaj evropski standard je napravljen pod stručnim rukovodstvom WG 11 „Točkovi/kolski

slogovi“ (Predsedava: Francuska) CEN/TC 256 „Železnica“ (Sekretarijat: Nemačka).

Nadležni nemački radni gremijum je radni odbor 2.01 „Kolski slogovi“ Odbora za
standardizaciju šinskih vozila“

S a d r ž a j

Predgovor
Uvod
1 Područje primene
2 Upućivanje na druge standarde
3 Osobine proizvoda
3.1 Hemijski sastav
3.2 Mehaničke osobine
3.3 Ravnomernost termičke obrade
3.4 Stepen čistote
3.5 Preostali naponi
3.6 Osobine površine
3.7 Tolerancije mera
3.8 Statička preostala neuravnoteženost
3.9 Antikorozivna zaštita
3.10 Oznake proizvodjača

Prilog A (normativno) Odredjivanje vodonika u rastalini za monoblok točkove

A.1 Uzimanje proba
A.2 Postupak analize
A.3 Odredbe o sprovodjenju

Prilog B (informativno) Primer postupka za ispitivanje radi odredjivanja osobina trajne

čvrstoće

B.1 Proba
B.2 Uredjaj za ispitivanje
B.3 Sprovodjenje opita
B.4 Ocena rezultata

Prilog C (informativno) Postupak za iznalaženje izmene preostalih napona po obimu u dubini

ispod trčeće površine sa dilatacionim trakama (postupak sa razbijanjem)
C.1 Princip postupka
C.2 Postupak
C.3 Proračun izmene sopstvenih napona po obimu u dubini vertikalno na trčeću površinu

Prilog D (informativno) Postupak ispitivanja ultra zvukom radi odredjivanja stanja sopstvenih
napona u vencu točka (postupak bez razaranja)
D.1 U v o d
D.2 Postupak merenja
D.3 Analiza rezultata

Prilog E (informativno) Kvalifikacija proizvoda

E.1 Opšti podaci
E.2 Zahtevi
E.3 Postupak kvalifikacije

2
 E.4 Potvrda o kvalifikaciji
E.5 Dokumenta o kvalifikaciji

Prilog F (informativno) Propisi o isporuci za proizvod

F.1 Opšti podaci
F.2 Stanje kod isporuke
F.3 Pojedinačna ispitivanja
F.4 Ispitivanja po šaržama
F.5 Plan o kvalitetu
F.6 Dozvoljene popravke

Prilog ZA (informativno) Deloivi u ovom ebropskom standardu, koji se odnose na osnovne

zahteve ili druge zadatke iz EU-smernica

Literatura

Predgovor
Ovaj evropski standard sastavljen je u Tehničkom komitetu CEN/TC 256 „Železnice“, čiji
sekretarijat drži DIN.

Ovaj Evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda kroz objavljivanje identičnog
teksta ili priznavanjem do septembra 2004. i svi suprotni nacionalni standardi moraju biti povučeni
do septembra 2004.

Ovaj Evropski standard je sastavljen u mandatu koji su dali Komisija Evropske zajednice i
Sekretarijat Evropske slobodne trgovinske zone CEN-u, i u principu podržava osnovne zahteve
smernice EG.

Radi veze sa smernicama EU treba videti informativni prilog ZA, koji je sastavni deo ovog
dokumenta.

Prema poslovniku CEN/CENELEC obavezale su se nacionalni instituti sledećih zemalja, da će

preuzeti ovaj Evropski standard:
Belgija, Danska, Nemačka, Finska, Francuska, Grčka, Irska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija,
Norveška, Austrija, Portugal, Švedska, Švajcarska, Španija, Češka republika i Velika Britanija.

U v o d
Normativna dokumenta (UIC-objave, nacionalni standardi) koji su do sada korišćeni u Evropi za
isporuku točkova, imali su za cilj pre svega potpuni opis postupka prijema kao i osobine točkova,
koji su bili ispitivani.
Uzeta su doduše u obzir neka stanovišta za kvalifikaciju proizvoda, ali nisu dati nikakvi podaci o
postupku kvalifikacije proizvoda i osobina proizvoda koje treba da se proveravaju prilikom
kvalifikacije.

Ovaj standard se bavi ovim tačkama.

a) definicija svih osobina točka. One se ispituju prilikom kvalifikacije ili isporuke proizvoda.
(vidi tačku 3).
b) Definicija postupka kvalifikacija (vidi informativni prilog E):
c) Definicija uslova isporuke (vidi informativni Prilog F) pri čemu se proizvodjaču ostavlja izbor
izmedju:

- konvencionalnog postupka isporuke sa prijemom po šaržama kako se praktikuje u

postojećim dokumentima (vidi F.4) ili

3
 - postupka isporuke na osnovu koncepta obezbedjenja kvaliteta (vidi F.5)

Ovaj standard opisuje kvalifikaciju proizvoda točka; postupak registracije nije predmet ovog
standarda.

1 Područje primene

Ovaj evropski standard utvrdjuje osobine za železničke točkove, koji se koriste na evropskoj mreži.

U ovom standardu se definišu četiri kvaliteta čelika: ER6, ER7, ER8 i ER9.

Odredjene osobine se dele na dve kategorije: kategorija 1 ili kategorija 2. Uglavnom se bira
kategroija 1, ako radna brzina iznad 200 km/h.

Za neke osobine mogu se ove kategorije još detaljnije deliti.

Ovaj standard važi za kovane i valjane monoblok točkove, koji se proizvode od vakuumski
degaziranog čelika i koji su imali kaljene vence točka. Oni moraju biti u znatnom broju i pod
komercijalnim uslovima uvršćeni u evropsku železničku mrežu ili konstrukcija mora da položi ispit
za registraciju po EN 13979-1.

NAPOMENA 1: Opis točkova za posebne namene ili klimatske uslove može se videti u drugim
dokumentima kao na pr. UIC objavama ili ISO-standardima.

NAPOMENA 2: Postupak registracije nije predmet ovog standarda.

NAPOMENA 3: Kaljenje venca točka se postiže termičkom obradom, čiji cilj je učvršćivanje venca
točka i obezbedjenje sopstvenih napona pod pritiskom.

2. Drugi standardi

Ovaj Evropski standard sadrži datirane ili nedatirane ukaze i konstatacije iz drugih publikacija. Ovi
normativni ukazi su citirani na svim mestima u tekstu i niže su navedene publikacije. Kod datiranih
ukaza pripadaju kasnije izmene ili prerade ovih publikacija samo ovom standardu, ukoliko su
obradjeni kroz izmenu ili preradu.
Kod nedatiranih ukaza važi poslednje izdanje publikacije koja se uzima u obzir (uključujući izmene).

EN 10002-1, Metalni materijali – proba na zatezanje – Deo 1: Postupak

ispitivanja na sobnoj temperaturi
EN 10045-1, Metalni materijali – Proba na savijanje udarnim zarezom po Charpyju – Deo 1:
Postupak ispitivanja (ISO 6506-1:1999)

EN ISO 6506-1, Metalni materijali – Ispitivanje tvrdoće po Brinelu – Deo 1: Postupak ispitivanja
(ISO 6506-1:1999

ISO 377-2; 19891) ,

ISO 1101,

ISO 4967; 1998,

ISO 5948; 1994
ISO 6933; 1986
................
1) Zamenjen sa ISO 14284:1996 Čelici i gvošdje – Uzimanje i priprema proba radi odredjivanja
hemijskog sastava

4
ISO/TR 97692)
ASTM E 399.90, Ispitivanje žilavosti do pucanja kod ravne izmene forme metalnih materijala.

3. Osobine proizvoda

3.1 Hemijski sastav

3.1.1 Vrednosti koje treba održati

Maksimalni procentualni udeo raznih elemenatta daje se u tabeli 1:

Tabela 1 – Procentualni maksimalni sadržaj raznih specificiranih elemenata

Maksimalni udeo %a
b b,c
Kvalitet C Si Mn P S Cr Cu Mo Ni V Cr+Mo+Ni
Čelika
ER6 0,48 0,40 0,75 0,020 0,015 0,30 0,30 0,08 0,30 0,06 0,50
ER7 0,52 0,40 0,80 0,020 0,015 0,30 0,30 0,08 0,30 0,06 0,50
ER8 0,56 0,40 0,80 0,020 0,015 0,30 0,30 0,08 0,30 0,06 0,50
ER9 O,60 0,40 0,80 0,020 0,015 0,30 0,30 0,08 0,30 0,06 0,50

a Za posebne namene mogu se u okviru maksimalnih sadržaja prihvatiti izmene zahteva.

b Moguće je dogovoriti maksimalni sadržajj od 0,025 % kod tendera ili u slučaju narudžbe.
c Kod tendera i dobijanja narudžbe može se dogovoriti minimalni sadržaj sumpora prema metodi proizvodnje
čelika, da bi se postigla zaštita od stvaranja riseva usled vodonika.

3.1.2 Pozicija proba

Proba za odredjivanje hemijskog sastava se uzima 15 mm ispod trčeće površine, gledano kao
nazivni prečnik.

3.1.3 Hemijska analiza

Hemijska analiza se mora sprovesti prema postupku koji je opisan u ISO/TR i zahtevima.

3.2 Mehaničke osobine

3.2 1 Rezultati probe na zatezanje
3.2.1.1 Vrednosti koje treba postići
Osobine venca točka i spojka točkova navedeni su u tabeli 2.
......
2) Vidi i CR 10261:1995

Tabela 2 – Osobine venca točka i spojka točkova

Kvalitet čelika Venac točka Spojka

ReH(N/mm2)a Rm (N/mm2) A5% Umanjenje Rm A5%
(N/mm2)b
ER6  500 780/900  15  100  16
ER7  520 820/940  14  110  16
ER8  540 860/980  13  120  16
ER9  580 900/1050  12  130  14

a Ako nema izražene granice elastičnosti treba izračunati konvencionalnu graničnu vrednost R p0,2 f
b Umanjenje čvrstoće na zatezanje spojke u odnosu na čvrstoću na zatezanje venca istog točka

3.2.1.2 Pozicija probe

3.2.1.3 Probe se uzimaju iz venca točka i spojke točka
3.2.1.4 Njihove pozicije su navedene na slici 1.

Slika 1- Pozicija uzimanja proba

5
Legenda
1 probni uzorak za zatezanje
2 probni uzorak za zatezanje
3 probni uzorak za probu na savijanje udarnim zarezom
4 granica habanja
5 obeleživač

3.2.1.3 Postupak ispitivanja

Postupak ispitivanja treba sprovesti prema EN 100002-1. Prečnik probe iznosi najmanje 10 mm u
kalibrisanom delu a ispitna dužina je petostruka dužina prečnika. Ako proba ne može da se uzme u
spojci, treba izmedju kupca i isporučioca dogovoriti manji prečnik.

3.2.2 Osobine tvrdoće u vencu točka

3.2.2.1 Vrednosti koje treba postići
Za čitavu zonu habanja venca točka važe minimalne vrednosti koje su navedene u tabeli 3 (za
svako merenje) tvrdoće po Brinellu. Ako debljina područja istrošenosti iznosi više od 35 mm,
potrebno je postići vrednosti iz tabele 3 do dubine od 35 mm ispod trčeće površine.
Na prelazu izmedju venca točka i spojke (tačka A na slici 2) tvrdoća mora da bude manja za
najmanje 10 poena nego vrednost na granici habanja.

Tabela 3 – Vrednosti koje treba postići za osobine tvrdoće u vencu točka

Najmanje vrednosti tvrdoće po Brinelu

Kvalitet čelika Kategorija 1 Kategorija 2
ER6 - 225
ER7 245 235
ER8 245 245
ER9 - 255

3.2.2.2 Pozicija mernih tačaka

Tvrdoća se meri na četiri tačke na radijalnom preseku venca točka, kako je prikazano na slici 2.
Slika 2: Merenja na radijalnom preseku venca točka
Legenda
1 Granica habanja ili prečnik poslednje izrade profila (po preporuci kupca)
2 Unutrašnja površina obradjenog točka
3 Nazivni prečnik

3.2.2.3 Postupak ispitivanja

Postupak ispitivanja treba sprovesti prema ISO 6506-1. Prečnik kuglice iznosi 5 mm.

3.2.3 Proba na savijanje udarnim zarezom

3.2.3.1 Vrednosti koje treba postići

Vrednosti koje treba postići navedene su u tabeli 4. Navode se pojedinačne prosečne i najmanje
vrednosti za svaku probnu temperaturu i tri probe prema 3.2.3.2. Pod 20º C koriste se probe sa U-
zarezom. Pod -20º C koriste se probe sa V-zarezom.

Tabela 4 – Vrednosti koje treba postići za probu nasavijanje udarnim zarezom

Kvalitet čelika KU (Joule) pod + 20º KV (Joule) pod - 20º C
Prosečne vrednosti Min.vrednosti Prosečne vrednosti Min. vrednosti
ER6  17  12  12 8

ER 7 17  12  10 7

6
ER8  17  12  10 5
ER9  13 9 8 5

3.2.3.2 Pozicija proba

Poziciju proba videti na slici 1. Osnova zareza leži paralelno sa A-A na slici 1.
3.2.3.3 Postupak ispitivanja
3.2.3.4 Postupak ispitivanja treba sprovesti prema EN 10045-1.

3.2.4 Osobine trajne čvrstoće

3.2.5 3.2.4.1 Vrednosti koje treba postići
3.2.6 Nezavisno od kvaliteta čelika spojka mora biti sposobna da podnese napone na istezanje
Δσ od preko 107 promena opterećenja bez nastanka riseva po tabeli 5, sa verovatnoćom
od 99,7%.

Tabela 5 – Vrednosti koje treba postići za osobine trajne čvrstoće

Stanje kod isporuke Δσ
N/mm2
obradjeno 450
neobradjeno 315

NAPOMENA: Svrha ovih vrednosti je da se obezbedi da osobine proizvoda budu bolje nego
dozvoljeni naponi koji su uzeti kod koncipiranja spojke za njeno trajnu formu.
Pošto ima mnogo približnih faza kod proračunavanja čvrstoće. Nije uputno da se pravi razlika
medju četiri kvaliteta čelika.

3.2.4.2 Probe za ispitivanje trajne čvrstoće

Kao probe za ispitivanje trajne čvrstoće uzimaju se točkovi u stanju isporuke, čija rapavost površine
stoji u skladu sa zadacima u tački 3.6.

3.2.4.3 Postupak ispitivanja

Postupak ispitivanja mora da omogući stvaranje napona na savijanje u spojki. Ispitivanja treba
sprovesti tako, da ona daju statističke postupke analiza za ocenu rezultata ispitivanja trajne
čvrstoće.

Postupak ispitivanja se kontroliše merenjem radijalnih napona, koji vladaju u području spojke koje
je ugroženo od riseva.
Primer takvog postupka sadrži Prilog B (informativno)

3.2.4 Osobine žilavosti do pucanja venca točka

3.2.5.1 Opšti podaci
Ova osobina se preispituje isključivo na točkovima koji se koče kočionim papučama (radno ili
pritvrdno kočeje) kategorije 1 ili 2.

3.2.5.2 Vrednosti koje treba zadržati

Za kvalitet čelika ER6 mora prosečna vrednost koja se dobije na šest probnih uzoraka da bude
veća ili jednaka 100 N/mm2m pri čemu pojedine vrednosti moraju biti iste ili veće od 80 N/mm2m.
Za druge vrste čelika treba dogovoriti vrednosti izmedju kupca i isporučilaca.

3.2.5.3 Pozicija proba

Šest proba se uzima prema slici 3 iz venca točka.
Delovi probe se podele ravnomerno po obimu točka.

Slika 3 – Probni uzorci uzeti sa venca točka

Legenda:
1 nazivni prečnik

7
3.2.5.4 Postupak ispitivanja
Ispitivanje se mora sprovesti prema ASTM E 399.90.
Važe sledeći posebni uslovi:
- kompaktne CT probe: debljina 30 mm (CT 30-proba), sa Chevron zarezom ugao
otvora 90º (slika 4 u ASTM 399.90)
- Temperatura pri ispitivanju izmedju +15º i + 25º C
- Merenje rasta riseva na probnom uzorku opisano je na slici 3 u ASTM 399.90
- Gradijent opterećenja ΔK/s, mora da stoji za probu na zatezanje unutar 0,55
N/mm2m/s i 1 N/mm2 m/s (8.3 u ASTM 399).

Vrednost žilavosti do pucanja koju treba uzeti u obzir jeste vrednost K Q, koja se izračunava iz
vrednosti opterećenja FQ iz dijagrama probe na zatezanje.
3.3 Ravnomernost termičke obrade

3.3.1 Vrednosti koje treba zadržati

Za točkove kategorije 1 moraju izmerene vrednosti tvrdoće po Brinelu na čeonoj strani venca točka
kontrolisanog točka da budu manje ili jednake 30 HB.

3.3.2 Probe
Ispitivanje tvroće mora se izvršiti na tačkama u ravnomernom radijalnom razmaku (120º) jednoj
prema drugoj na spoljašnjoj čeonoj površini venca točka. Položaj utisnutog mesta definiše se na
slici F.1.

3.3.3 Postupak ispitivanja

Ispitivanje treba sprovesti prema EN ISO 6506-1 sa prečnikom kuglice od 10 mm.
3.4 Stepen čistoće
3.4.1 Mikrografski stepen čistoće
3.4.1.1 Stepen čistoće koji treba održati
Stepen čistoće se dobija mikrografskim ispitivanjem prema 3.4.1.5. Vrednosti koje treba održati
navedene su u tabeli 6.
Tabela 6 - Stepen čistoće koji treba održati za mikrografsko ispitivanje
Vrsta uključka Kategorija 1 Kategorija 2

Debela serija max. Tanka serija max. Debela serija max. Tanka serija max.
A(sumpor) 1,5 1,5 1,5 2
B (aluminijum) 1 1,5 1,5 2
C (silikati) 1 1,5 1,5 2
D (globularni oksidi) 1 1,5 1,5 2
B+C+D 2 3 3 4
3.4.1.2 Položaj mikrografske probe
Područje ispitivanja je šrafirana površina na slici 4.
Središte F se nalazi 15 mm ispod trčeće površine

Slika 4 – Položaj mikrografske probe

Legenda: 1- merni krug

3.4.1.3 Postupak ispitivanja

Odredjivanje stepena čistoće mora se izvršiti prema ISO 4967:1998, postupak „A“.
3.4.2 Odsustvo grešaka u unutrašnjosti
3.4.2.1 Opšti podaci
Unutrašnje greške se utvrdjuju ultrazvučnim ispitivanjem. Kao standardne greške koriste se probni
uzorci sa otvorima na ravnom dnu sa raznim prečnicima.

3.4.2.2 Granice koje treba zadržati

3.4.2.3 3.4.2.2.1 Venac točka

8
Venac točka ne sme imati nikakve veće ili jednako velike unutrašnje greške nego što su otvori na
ravnom dnu na istoj dubini. Prečnici ovih standardnih grešaka vide se u tabeli 7.

Tabela 7 – Prečnici standardne greške

Kategorija 1 Kategorija 2

Prečnik standardne 1 2 3
Greške (mm)

Ne sme se dobiti nikakvo slabljenje eha sa zadnjeg zida koji je jednak ili veći od 4 dB kod
aksijalnog ispitivanja.
3.4.2.2.2 Spojka
Spojka ne sme imati:
- više od 10 eha visine veće ili jednake indikaciji 3 mm standardne greške.
- Eha visine veće ili jednake indikaciji 5 mm standardne greške.
Razmak izmedju dve dozvoljene greške mora da iznosi najmanje 50 mm.
3.4.2.2.3 Glavčina
- više od 3 eha visine veće ili iste kao indikacija 3 mm standardne greške.
- eha visine veće ili jednake kao indikacija 5 mm standardne greške.
Razmak izmedju dve dozvoljene greške mora da iznosi najmanje 50 mm.
Kod ispitivanja po obimu nije dozvoljeno slabljenje eha sa zadnjeg zida koji je jednak ili veći od 5
dB.
3.4.2.3 Proba
Ispitivanje na kompletnom točku samom sprovodi se posle termičke obrade pre ili posle mehaničke
obrade, ali pre nanošenja antikorozione zaštite.
3.4.2.4 Postupak ispitivanja

3.4.2.4.1 Opšti podaci

Opšti uslovi za sprovodjenje ovih ultrazvučnih ispitivanja navedeni su u ISO 5948, sa sledećim
posebnim uslovima:

3.4.2.4.2 Venac točka

Ispitivanje venca točka sprovodi se prema D1- i D2-postupku u tabeli 1 u ISO 5948:1994.
Analiza grešaka se preduzima pomoću uporedjivanja sa veštačkim greškama ma probom uzorku
koji se može uporediti sa vencem točka, prema slici 1 i 2 u ISO 5948:1994.

3.4.2..4.3 Spojka
Ispitivanje spojke vrši se sa dve strane. Smer peskiranja je vertikalan na površinu.
Analiza greške obavlja se uporedjivanjem sa veštačkom greškama na standardnoj spojci.
Spojka je definisana kao deo točka izmedju dva prečnika „m“ i „n“, prema slici 7.
Debljina „e“ spojke definisana je kao:

e=m+n
2
Položaj veštačkih grešaka naveden je kao funkcija „e“. One moraju imati najmanje 100 mm
rastojanja u smeru po obimu.

- e  10 mm
– 3 mm otvor na ravnom dnu 5 mm ispod unutrašnje površine spojke
- 5 mm otvor na ravnom dnu 5 mm ispod unutrašnje površine spojke
- 10 mm < e  20 mm

9
 - dva otvora na ravnom dnu od 3 mm , 5 mm i (e – 5) ispod
unutrašnje površine spojke
- dva otvora na ravnom dnu od 5 mm i (e-5) mm ispod unutrašnje
površine spojke
- e > 20 mm
- tri otvora na ravnom dnu od 3 mm , 5 mm (e ) mm i (e-5) mm
ispod unutrašnje površine spojke (2)

- tri otvora na ravnom dnu od 5 mm , (e) mm i (e-5) mm ispod

2
unutrašnje površine spojke
3.4.2.5 Glavčina točka
Ispitivanje glavčine se obavlja sa dve strane. Smer peskiranja je vertikalno na površinu.
Analiza greške se preduzima poredjenjem sa veštačkim greškama na probnom uzorku koji se može
uporediti sa glavčinom, prema slici 5.

Slika 5 – Probni uzorak glavčine za ultrazvučno ispitivanje

Napomena: Kalibracioni standardi su:

- 3 standardne greške od  3 mm na raznim dubinama
- 3 standardne greške od  5 mm na raznim dubinama
- Razmak kao na slici.

3.5 Preostali naponi

3.5.1 Opšti podaci
Termička obrada točka mora da rezultira sopstvenim naprezanjima na pritisak u smeru po obimu
venca točka.

3.5.2 Vrednosti koje treba održati

Visina sopstvenih naprezanja na pritisak u smeru po obimu, koji s emere u blizini trčeće površine,
moraju biti izmedju 80 i 150 N/mm2. Oni moraju biti jednaki nuli na dubini od 35 do 50 mm ispod
trčeće površine. Njihova podela se vidi na slici 6 ispod linije trčećeg kontakta.

Slika 6 – Podela visine naprezanja po obimu

Legenda: 1 – naprezanja po obimu u N/mm2

3.5.3 Proba
Probu predstavlja kompletan točak posle termičke obrade.
3.5.4 Postupak merenja
Postupci merenja treba da dozvole odredjivanje podele napona po obimu u dubini ispod trčeće
površine. Postupak mora da se dogovori izmedju proizvodjača i kupca.

Prilog C (informativno) daje primer za ovaj postupak merenja. Za taj postupak treba koristiti sliku 6.

Prilog D (informativno) daje sledeći postupak merenja bez razaranja. Za taj postupak ne važe
vrednosti koje su navedene na slici 6. Potrebno je pribaviti dokaz da vrednosti koje su dobijene tim
postupkom daju jednaku podelu naprezanja kako je propisano na slici 6.

3.6 Osobine površine

3.6.1 Stanje površine
3.6.1.1 Osobine koje treba održati
U pogledu njihovog radnog angažovanja točkovi se mogu obraditi kompletno ili delimice. Njihova
površina ne sme imati nikakva ulegnuća na mestima koja nisu označena u ovom standardu.
Delovi, koji ostaju kao „kovani“ i/ili „valjani“ moraju se peskirati i potpuno zaštititi i moraju se ulivati
kroz meke dobro spojene prelaze u obradjena područja.

10
Prosečna rapavost površine (Ra) „obradjenih“ ili delova koji su „sptemni za sklapanje“ data je u
tabeli 8.

Tabela 8 – Rapavost površine točkova (Ra) u stanju isporuke

Područje točka Stanje kod isporuke a Rapavost Ra(µm) Rapavost Ra (µm)
Kategorija 1 Kategorija 2
Otvor obradjeno 12,5 12,5
spremno za montažu5 0,8 do 3,2 0,8 do 3,2
Spojka i glavčina obradjeno  3,2 12,5

Površina trčeće obradjeno  6,3 12,5d

površine
Površine venca točka obradjeno  6,3 12,5d

3.6.1.2 Merni postupak

3.6.1.3 Rapavost površine točka (Ra) u stanju isporuke po tabeli 8 mora da se proveri
uporedjenjem sa uzorcima rapavosti ili da se iizmeri meračem rapavosti na
ravnimpovršinama.

3.6.2 Površina bez grešaka

3.6.2.1 Opšti podaci
Površina bez grešaka treba da se dokaže ispitivanjem sa magnetnim praškom.

3.6.2.2 Vrednosti koje treba održati

3.6.2.3 Ukoliko nije drugačije dogovoreno prilikom ugovaranja posla, potrebno je sledeće
maksimalne dužine smatrati indikacijama grešaka:
– 2 mm na obradjenim površinama
- 6 mm na neobradjenim, kovanim ili valjanim površinama
3.6.2.4 Probni uzorci
Ispitivanje treba sprovoditi na točku posle termičke obrade u gotovom obradjenom stanju pre
nanošenja sloja antikorozivne zaštite.
3.6.2.5 Postupak ispitivanja
3.6.2.6 Ispitivanje magnetnim praškom treba sprovoditi prema opštim zahtevima koji su opisani u
ISO 6933, izuzev ako
- visina magnetne indukcije mora biti (to je 3 200 A/m)
jednaka ili veća od 4mT
- jačina ultravioletne svetlosti mora biti jednaka ili veća od 15 W/m2.

Postupak koji treba odabrati za magnetizaciju prikazan je na slici C prema ISO 6933: 1986.
Korišćeni uredjaj za ispitivanje mora da obuhvati čitavu površinu točka i da nadje greške nezavisno
od njihovog položaja.

3.7 Tolarancije mera

3.8 Geometrija i dimenzije točkova opisuju se pomoću crteža koji su sastavni deo narudžbe.
3.9 Tolerancije mera moraju se slagati sa podacima u tabeli 9. Značaj simbola opisuje se na
slici 7.

Slika 7 –Simboli
Legenda: 1 dimezije po crtežu

11
 Tabela 9 – Tolerancije mera Mere u mm

Oznaka Simboli Simboli Vrednosti kat. Vrednosti kat. Vrednosti

(vidi sl.7) (vidi sl.7) 1 2 kat.2
Spoljni prečnik A 0/+4b 0/+4b
Unutrašnji b1 0 / -2 0 / -4
Prečnik (strana
trčećeg kriga)
Unutrašnji b2 0 / -2 0/-6 0 / -4
prečnik
(strana mernog
kola)
Ve- Profil trčeće v  0,1  0,2
nac površinee
toč-
ka
Zaobljenost s  0,1  0,2
trčeće
površine
Bočni T  0,2  0,2
Graničnik
Visinski J  0,2  0,2
Graničnik
Spoljašnji W 0 / +2 0 / +2
prečnik
odvodnog
žljeba
Spoljašnji f1 0 / +2 0 / +10 0 / +5
prečnik
(strana
trčećeg kola)
Spoljašnji f2 0 / +2 0 / +10 0 / +5
prečnik
(strana
mernog kola)
Prečnik otvora g1 0 / -2 0 / -2
- prethodno
bušeno

- spremno za g2 u vezi sa u vezi sa u vezi sa

sklapanjec crtežom ili crtežom ili crtežom ili
standardima, standardima, standardima,
da bi se da bi se da bi se
obezbedila obezbedila obezbedila
dobra funkcija dobra funkcija dobra funkcija
točka točka točka
Glav- Cilindrič- x1  0,1  0,2
čina nost unu-
trašnjeg
prečnika
glavčine
- prethodno
bušenoc
-
spremno za
sklapanjec x2 0,02 d  0,02 d
Dužina h 0 / +2 b 0 / +2 b
Prelaz glavčine u r 0 / +2 b 0 / +2 b
poredjenju sa vencem
točka

12
 Nezaobljenot otvora
- prethodno bušenc
- spreman za sklapanjc q1 q1  0,2  0,2

q2 q2  0,1  0,1

Položaj spojke na prelazu k 4 8 8

ka vencu točka i glavčini
Spoj-
Ka
Debljina spojke na pre- m + 2/ 0 +8 / 0 +5/0
lazu ka vencu točka
Debljina spojke u N +2/0 +10 / 0 +5/0
prelazu ka glavčini

a vidi ISO 1101

b motorna vozila mogu zbog odstupanja u postupku sklapanja da budu potrebne druge vrednosti
c vidi F.2 o pojmovima na otvoru glavčine točka
d Kod lakšeg suženja otvora unutar tolerancija mora „veći“ prečnik da bude na ulaznom kraju osovine kolskog sloga na
otvoru
e od gornje ivice venca bandaža do spoljašnjeg zakošenja

3.8 Statička preostala neuravnoteženost

U tabeli 10 opisane su dozvoljene neuravnoteženosti gotovo obradjenog točka, u stanju kod
isporuke ili u stanju spremnosti za sklapanje.
Sredstva i postupci za njihovo odredjivanje treba da se dogovore izmedju kupca i
proizvodjača.

Tabela 10 – Statička maksimalna neuravnoteženost gotovo obradjenih točkova, u stanju

isporuke ili u stanju spremnostza sklapanje

Za vozila sa brzinom v u km/h Statička neuravnotećenost u Simboli

g.m
 120  120 E3
120 <  200  75 E2
200 < 250  50 E1
> 250  25 E0

3.10 Antikorozivna zaštita

Antikorozivnu zaštitu treba predvideti:
- na savim obradjenim područjima, sa izuzetkom površina venca točka
- na neobradjenoj spojki i neobradjenoj glavčini drugih točkova

3.11 Oznake proizvodjača

Svaki točak mora da bude obeležen najmanje sledećim podacima:

- oznaka proizvodjača
- broj šarže
- kvalitet čelika
- mesec i simbol neuravnoteženja (vidi 3.8)
- serijski broj posle termičke obrade
- Ovi podaci s emogu nanositi u vidu pečata na spojki ili posle usaglašavanja sa
kupcima na drugim mestima. Ove oznake treba nanositi kao pečat, izuzev onih o
preostalom neuravnoteženju, koje se može obeležavati drugačije. Nisu dozvoljeni
pečati sa oštrim ivicama.

13
 Prilog A
(normativno)

Odredjivanje vodonika u rastalini za monoblok točkove

Pošto ni jedan evropski standard ne obradjuje ovu temu, ovaj Prilog utvrdjuje zahteve za
sprovodjenje ovog merenja.

A.1 Uzimanje uzoraka

Uzimanje se sprovodi u tečnoj rastalini. Ono mora da se sprovede tako, da da odgovara zahtevima
za specifikaciju prema jednom od sledećih postupaka:
- bakarne kokile
- vatrostalna silicijumska cev
- kvarcna cev za duvanje (kvarc koji propušta svetlost nije dozvoljen radi njegovih
higroskopnih osobina);
- metoda uranjanjem sonde (metoda pomoću nosivog gasa sa detektorima za
termički provodljivost).

A.2 Postupak pri analizi

Prihvataju se samo sledeća dva postupka:
- pomoću „vakuum ekstrakcije“ pri temperaturi izmedju 650º C i 1050º C.

A.3 Odredbe o sprovodjenju

Vidi ISO 377-2;1989, 6.5
NAPOMENA: Osobe koje sprovode ispitivanje moraju biti obučeni za navedeni postupak.

14
 Prilog B
(informativno)

Primer postupka ispitivanja za odredjivanje osobina trajne čvrstoće

B.1 Probni uzorak

Probni uzorak je sam točak.

- Princip ovog postupka prikazan je na slici B.1
– točak je pričvršćen na improvizovanu osovinu kolskog sloga, koja je
napregnuta na jednoj osnovnoj ploči.
- sile se uvode u venac točka preko hidrauličkog stimulatora
- točak ostaje čvrsto napregnut.

B.3 Sprovodjenje opita

Stimulator se snabdeva kontrolisanim silama koje se kalibriraju na napone u području koje je

ugroženo pucanjem.
Najviše i najniže sile za svaki opit stoje simetrično na centralno opterećenje 0 Njutna.

B.4 Analiza rezultata

Može se primeniti postupak Bastenaire prema NF A 03-405.

Slika B.1 – Principska šema

15
 Prilog C
(normativno)

Postupak za iznalaženje promene preostalih naprezanja po obimu u dubini

ispod trčeće površine uz pomoć dilatacionih mernih traka
(postupak sa razaranjem)
C.1 Princip postupka

Postupak se sastoji od operacija rastavljanja, koje vode ka sve većem oslobadjanju od preostalih
sopstvenim naprezanja u vencu točka.

Promena stanja sa sopstvenim naprezanjima, koja se dobijaju posle svakog postupka rezanja,
odredjuje se pomoću merenja deformacija sklopa na površini pomoću dilatacionih mernih traka
(DMS).
Promena stanja unutar venca točka dobija se linearnom interpolacijom stanja koje se izračunava na
površini.
Proračun se izvodi samo za radijalni poprečni presek, pošto se usled termičke obrade – što je
poznato iz iskustva – stvara ravnomerno stanje preostalog napona po obimu.

C.2 Postupak

C.2.1 Opremanje poprečnog preseka venca točka dilatacionim mernim trakama pre rastavljanja
točka (slika C.1).

Dikatacione merne trake se lepe na sledeći način:

- po obimu ui aksijalnom pravcu
- u tački 1 na trčećoj površini u srednjoj ravni ulaza spojke u venac točka.
- U smeru po obimu i radijalnom smeru.
- Na tačkama 2E spoljašnje strane venca točka i 1I unutrašnje strane venca točka
- Na tačkama 3E (spolja) i 3I (unutra) na prelazu spojke

C.2.2 Izvodjenje rastavnog preseka (Slika C.2)

Rastavni preseci morajuu se izvršiti po postupku kod koga se ne stvaraju nikakvi preostali
sopstveni naponi (izuzev u tankom sloju u području preseka).
Tri preseka za rastavljanje moraju se sprovesti sledećim redosledom:
a) Vadjenje jednog komada iz venca točka u dužini od najmanje dvostruke širine bandaža točka
(faza 1 – Slika C.2a);
b) Presek duž površine koja je paralelna sa osovinom kolskog točka na početku prelaza spojke u
venac točka (faza 2 – slika C.2b);
c) Presek suž površine koja je paralelna sa osom kao tetiva kroz venac točka (faza 3-slika C.2c).
Ovaj presek se izvodi samo kod venaca točkova sa debljinom preko 30 mm.

C.2.3 Radovi koje treba sprovesti za vreme rastavljanja

- 1 merenje istezanja posle rastavljanja u fazi br. 1;

- 2 crtanje tačnog profila radijalnog preseka na jednom kraju izvadjenog odsečka venca
točka;
- 3 lepljenje dilatacione merne trake 4 (slika C.2b);
- 4 merenje istezanja dilatacionih mernih traka 1 i 4 posle preseka za rastavljanje br.2;
- merenje debljina h1 i h2 (slika C.2b)

16
 - 5 lepljenje dilatacione merne trake 5 (slika C.2.c);
- 6 merenje istezanja dilatacionih mernih traka 1 i 5 posle rastavljanja br. 3.
- merenje debljina h1 i h2 (lika C.2c),

C.3 Proračun promene sopstvenog naprezanja po obimu u dubini vertikalno na trčeću površinu
Promena preostalog naprezanja po obimu σij posle svake operacije rastavljanja „i“ na mernoj tački
„j“ izračunava se po sledećoj formuli:

σ ij = - E e cir ij + e  ij
2
1-v
Sa
E = 210 000 Mpa
V = 0,28
ecirij = izmerena deformacija po obimu
e ij = izmerena aksijalna ili radijalna deformacija

C.3.1 Proračun promene naprezanja po obimu posle operacije rastavljanja br. 1

Proračun naprezanja σ11, σ1 σ1 σ1 i σ1

2E, 2l 3E 3l

Vrednosti napona na tačkama 2 i 3 (slika C.31) odredjuju se po sledećim formulama:

σi2 = a σi2l + b σi2E

a=b a+b

σi3= c σi3l + d σi2E

c+d c+d

Radikalni tok naprezanja opisuje ravna linija, koja teče kroz rastojanje koje odgovara tačkama 1 i 3
ispod ordinata koje pripadaju trčećoj površini u dijagram
u naprezanja.

Vrednost izračunatog naprezanja (Slika C.31) na tački 2 mora da bude sa odstupanjemod 20

N/mm2 u području ove linije.

C.3.2 Proračun toka naprezanja po obimu posle operacije rastavljanja br. 2

Naprezanja σi1 i σ24, zatim napon na tački A (slika C.2b) izračunavaju se po sledećoj formuli

σ2A, = -(2h1 + h2)S1 σ21 +h2S2 σ2A4

S1(h1+h2)

Radijalni tok naprezanja opisuje ravna linija, koja prolazi kroz ordinate koje pripadaju tačkama 1 i A
na odgovarajućem rastojanju ispod trčeće površine, na dijagramu naprezanja (slika C.3b).

C.3.3 Proračun toka naprezanja po obimu posle operacije rastavljanja br. 3

Naponi σ31,i σ35, zatim naprezanje u tački A (slika C.2c) izračunavaju se po sledećoj formuli:

σ3B, = -(2h1 + h2) σ31, + (h2)2 σ35,

h1 + h2 h1(h1+h2)

17
Radijalni tok napona opisuje ravna linija, koja prolazi kroz tačke 1 i B na odgovarajućem rastojanju
ispod ordinata koje pripadaju trčećoj površini u dijagramu naprezanja (slika C.3c).

C.3.4 Završni dijagram, koji predstavlja raspodelu napona po obimu u dubini trčeće površine

Vrednosti naprezanja σ1B i σ2B odredjuju se pomoću dijagrama na slici C.3a i slici C.3b.
Vrednost sopstvenog naprezanja po obimu σ1 u tački 1 jednaka je algebarskoj sumi mernih
vrednosti posle svakog rastavljanja:
σ= σ11 + σ21 + σ31
Zato je vrednost σB u tački B jednaka:
σ= σ1B + σ2B + σ3B

Završni dijagram podele sopstvenih naprezanja po obimu u dubini opisuje se pomoću ravne linije
kroz ordinate od σ1 σB prema tačkama 1 i B u dijagramu naprezanja u zavisnosti od rastojanja
tačaka do trčeće površine (slika C.3d).

Slika C.1 – Nanošenje dolatacionih mernih traka

Slika C.2a) - Presek za rastavljanje br. 1

Slika C.2b) – presek za rastavljanje br. 2

Slika C.2c ) – presek za rastavljanje

Slika C.3a) Slika C.3b)

Slika C.3c) Slika C.3 d)

Slika C.3 – Odredjivanje izmene sopstvenih naprezanja po obimu ispod trčeće površine

18
 Prilog D
(informativno)

Postupak ultrazvučnog ispitivanja radi odredjivanja stanja sopstvenih

naprezanja u vencu točka (postupak bez razaranja)
D.1 U v o d

Da bi se obezbedilo postizanje željenih sopstvenih naprezanja u vencu točka novih točkova, njihova
vrednost se mora meriti na svakom točku. Prema zahtevima tačke 3.5.3, postupci merenja
naprezanja po obimu moraju biti predmet dogovora.

D.2 Postupak merenja

Merenje naprezanja u vencu točka novih monoblok točkova treba da s esprovede ultrazvučnim
postupkom merenja perioda trčanja. Pri tome se koristi akusto-elastični efekat, koji opisuje uticaj
elastičnog dilatacionog stanja na brzinu širenja ultrazvučnih talasa.

U vencu točka novih monoblok točkova treba bez razaranja odrediti stanje sopstvenih ispitivanja u
volumenu venca točka. U tu svrhu se koristi efekat dvostrukog pucanja. Relativna razlika perioda
trčanja dvaju transverzalnih talasa, koji se šire duž istog smera glavnih napona i vibriraju uvek
paralelno prema jednom od dva druga smera glavnih naprezanja, direktno je proporcionalna razlici
dva naprezanja, koji deluju u smeru vibriranja talasa. Iz perioda trčanja dveju osovina dobija se
razlika dva glavna naprezanja.

σcir –σ rad = k (trad + tcir)

tcir
σcir ,σ rad: glavna naprezanja u radijalnom smeru i po obimu,
trad , tcir : vreme trčanja transverzalnih talasa u radijalnom i smeru oscilacija
k: akustoelastična konstanta

Rezultati koji su postignuti na jednoj mernoj tački , predstavljaju prosečnu vrednost diferencija
glavnih naprezanja, koja dekuju u volumenu zvučnog polja.

Mada ovi rezultati uzimaju u obzir naprezanja u radijalnom području i merenja su pokazala, da su
ona dovoljno mala i osim toga merenja koja se sprovode po ovom postupku se mogu smatrati
reprezentativnim za naprezanja po obimu i kao posledica toga mogu se koristiti da bi se verifikovali
zadaci prema tački 3.5.

Za odredjivanje ovih vrednosti potrebno je poznavanje akusto-elastičnih koeficijenata; uticaj

materijalne strukture na ove koeficijente se mora uzeti u obzir.

Više mernih tačaka treba postaviti duž radijalne merne linije iznad venca točka, tako da se dobije
profil naprezanja.
Uticaj teksture na rezultat merenja treba uzeti u obzir. Kovani i termički obradjeni točkovi po pravilu
nemaju nikakvu teksturu.

D.3 Analiza rezultata

Max. izmerena vrednost naprezanja mora da bude blizu trčećoj površini u području naprezanja na
pritisak.

19
Prihvaćeni profil naprezanja ne sme se kolebati preko ± 100 N/mm2 za prosečnu vrednost
naprezanja.

Dubina ili vrednost napona jednako 0 mora odgovarati zahtevima iz tačke 3.5.2.

20
 Prilog E
(normativno)

Kvalifikacija proizvoda
CEN/TC 256 je mišljenja, da sledeći odeljci predstavljaju najbolje sredstvo da se analizira
usaglašenost serije proizvoda sa postojećim standardom. Ipak može se koristiti i drugi sistem za
obezbedjenje kvaliteta nego što je dato u EN ISO 9001.

E.1 Opšti podaci

Pre nego što se točak registruje za korišćenje u evropskoj zajednici železnica, mora proći
kvalifikaciju.

Ovaj deo definiše zahteve i postupke, koji treba da se primene za kvalifikaciju proizvoda.

Kvalifikacija točka je direktno vezana za proizvodjača. Točak se može kvalifikovati kada proizvodjač
ispuni zahteve po tački E.2.

Zahtevi i postupci treba da se koriste samo za točkove, za koje je već izvršena registracija
konstrukcije.

- na osnovu ranijeg korišćenja kod neke evropske železničke kompanije

- ili na osnovu priznatog tehničkog postupka registracije3)

Zahtevi važe u sledećim slučajevima

- kod točka nekog novog proizvodjača
- kod neregistrovanog točka nekog proizvodjača, ako njegova geometrija odstupa
znatno od registrovanih točkova istog proizvodjača (forma i debljina spojke),
prečnika i sl.)
- kada postoji izmena postupka proizvodnje registrovanog točka nekog proizvodjača.

E.2 Zahtevi

E.2.1 Zahtevi koji se postavljaju pred proizvodjača

E.2.1.1. Opšti podaci

Ako faze proizvodnje izvode razni proizvodjači na točku koji treba da prodje kvalifikaciju, potrebno
je da svaki od njih ispuni sledeće uslove:

E.2.1.2 Organizacija za kvalitet

Isporučilac mora da postupa po sistemu za obezbedjenje kvaliteta po EN ISO 9001.

.............
3) vidi EN 13979-1

E.2.1.3. Kvalifikacija personala

Personal za ispitivanja materijala bez razaranja mora da bude kvalifikovan prema EN 473.

E.2.1.4 Oprema

21
Proizvodjač mora da raspolaže sredstvima za proizvodnju, ispitivanje i kontrolu, koja omogućavaju
da se ispune zahtevi koji su utvrdjeni u ovom standardu.

Za ultrazvučno ispitivanje treba primeniti automatski postupak.

E.2.2 Zahtevi u vezi sa proizvodom

Proizvod mora da odgovara zahtevima u vezi sa proizvodom, koji su utvrdjeni u tački 3.

Mogućnost ponavljanja kod praćenja svakog točka mora se obezbediti posle njegove termičke
obrade.

E.3 Postupak kvalifikacije

E.3.1 Opšti podaci

Postupak kvalifikacije obuhvata četiri faze koje slede jedna za drugom.

- podnošenje tehničke dokumentacije od strane proizvodjača
- analiza uredjaja za proizvodnju i redosled raznih faza proizvodnje
- laboratorijska ispitivanja
- proba rada s točkovima.
- Posle treće faze daje se privremena kvalifikacija da bi se točkovi ispitali u
eksploataciji.

E.3.2 Podnošenje tehničke dokumentacije

U trenutku narudžbe za kvalifikaciju proizvodjač mora da isporuči sledeća dokumenta:

- opis proizvoda, čija se kvalifikacija traži
- Opis preduzeća sa sledećim podacima
- velična preduzeća (broj radnika, sa podacima i odnosima izmedju radnika koji
rade u proizvodnji, kontroli i na obezbedjenju kvaliteta).
- godišnja proizvodnja pojedinih proizvoda
- spisak sredstava za proizvodnju i ispitivanje;
- zahtevi za organizaciju preduzeća sa odgovarajućim organigramima;
- opis postupka proizvodnje sa objašnjenjima o raznim stadijumima proizvodnje;
- podaci o sirovom materijalu sa spiskom raznih isporučilaca;
- rezultati ispitivanja proizvoda, za koje se zahteva kvalifikacija;
- certifikati o kvalifikaciji za već ranije obavljenu kvalifikaciju proizvoda.

Ukoliko je proizvodjač već podnosio dokumentaciju za kvalifikaciju nekog drugog točka, mora
dokumentacija koju proizvodjač treba da podnese za novi točak koji treba da se kvalifikuje, da
sadrži samo nove podatke o preduzeću ili o novom točku.

E.3.3 Analiza uredjaja za proizvodnju i faze proizvodnje

Ova analiza obuhvata:

- kontrolu fabrike i proveru faza proizvodnje
- kontrolu fabrike proizvodjača sirovog materijala i proveru faza proizvodnje
- ispitivanje organizacije proizvodjača u pogledu zahteva iz E.2.1;
- ispitivanje podataka, koji su predati u dokumentaciji prema E.3.2

Na kraju ove faze izdaje se izveštaj. On mora da opisuje sve bitne proizvodne postupke, skupa sa
postupcima za kvalitet sirovog materijala, koji su od odlučujućeg značaja za finalni proizvod i za koji
se zahteva kvalifikacija. On mora da potvrdi, da su ispunjeni uslovi prema E.2.1, da bi se mogao
nastaviti postupak za kvalifikaciju.

22
E.3.4 Laboratorijska ispitivanja

Sve osobine koje su utvrdjene u tački 3, osim osobina o trajnoj čvrstoći moraju se proveriti i
dokazati na dva točka koji su proizvedeni po uobičajenom postupku proizvodnje proizvodjača.
Osobine trajne čvrstoće se moraju dokazati:
- ako maksimalna radijalna naprezanja u spojki, računato prema postupku koji je
utvrdjen u EN 13979-1, budu izmedju 50% i 100% granica trajne čvrstoće.
- Ako rapavost površine iz te proizvodnje bude veća od one koja je navedena u
tabeli 8,
- Ako se postupak proizvodnje znatno razlikuje od onih, koji se koriste za točkove
koji su kvalifikovani za uvrpćenje na evropske mreže.

Kao dokaz, da se sigurno postižu osobine trajne čvrstoće prema 3.2.4.1 , mora se dokazati na dva
točka, pomoću postupka ispitivanja koji je opisan u tački 3.2.4.3, ali bez statističkog približavanja,
da kod simetričnog opterećenja sa istim nivoom naprezanja kao što je navedeno u tabeli 1, neće
posle 10 7 opterećenja doći do trajnih pukotina.

Tabela E.1 – Stanje radijalnih naprezanja

Izveštaj o ispitivanju neobradjena spojka Obradjena spojka
Radijalno naprezanje za ± 168 N/mm2
verifikaciju

Za sigurnu analizu proizvoda koji treba da se kvalifikuje mogu se u ovoj fazi sprovoditi duge
kontrole koje prevazilaze ispitivanja koja su pomenuta u tački 3 (mikrografija, makrografija i sl.).
Rezultati ovih ispitivanja nemaju uticaja na konačnu odluku o kvalifikaciji.

Na kraju ove faze mora se napraviti izveštaj. On treba da opiše probne komade i razna sprovedena
ispitivanja i da navede da li točkovi odgovaraju zahtevima.
Ako je to tako, može se dati privremena kvalifikacija.

E.3.5 Proba točkova

E.3.5.1 Ispitivanje narudžbe

Posle privremene kvalifikacije moraju prve šarže iz industrijske proizvodnje proizvoda koji treba da
se kvalifikuje, da se podvrgnu prema rubrici „kvalifikacija“ u tabeli F.1 proširenoj kontroli. Svaka
šarža mora da ima istu šaržu i da se termički obradjuje pod istim uslovima. Svaka šarža mora da
ima najmanje 24 točka.

E.3.5.2. Proba u eksploataciji

Prvi točkovi, koji se isporučuju na osnovu privremene kvalifikacije, moraju biti tokom rada
podvrgnuti posebnoj kontroli. U tu svrhu mora se izmedju kupca i proizvodjača dogovoriti program,
koji treba da sadrži sledeće tačke:

- odredjivanje broja točkova koji treba da se kontrolišu,

- opis izmedju mejufaznih i završnih ispitivanja;
- trajanje ispitivanja.

E.3.5.3 Rezultati ispitivanja

Proizvod je kvalifikovan najranije 2 godine posle uvršćenja u eksploataciju prvog točka, ako
ispitivanja na prijemu po tabeli F.1 ne pokazuju nikakva ponovljena odstupanja proizvoda. Broj

23
točkova koji su isporučeni po rubrici „Kvalifikacija“ u tabeli F.1, ograničen je na 1000 točkova ili 10
lotova.

Novi izveštaj se mora napraviti, koji mora da sadrži sledeće podatke:

- broja točkova i lotova
- rezultati probe u eksploataciji
- broj vraćenih točkova za vreme ispitivanja i razlozi za njihovo vraćanje.

E. 4 Potvrda o kvalifikaciji

E.4.1 Područje važenja

Potvrda odnosno atest o kvalifikaciji mora da opisuje granice, posebno

- kvalitete čelika
- prečnik točkova;
- debljina spojke i forma;

E.4.3 Izmene i proširenja

Na zahtev proizvodjača može se obim važenja kvalifikacije promeniti ili proširiti ako

- treba da se primaju drugi proizvodi,

- su se promenili osnovni parametri (postupak proizvodnje, organizacija za kvalitet i
sl.)

E.4.3 Prelaz

U slučaju promene vlasnika može se postojeća kvalifikacija preneti na drugo preduzeće, ako postoji
odgovarajući zahtev, pod uslovom, da nisu izmenjeni odgovarajući sadržaj i uslovi koji su doveli do
kvalifikacije.

E.4.4 Gašenje kvalifikacije

Ukoliko u periodu od 2 godine nije došlo do proizvodnje kvalifikovanih proizvoda, koji su bili
predmet kvalifikacije, moraju se isporučiti točkovi prvog lota iz nove proizvodnje prema rubrici
„kvalifikacija“ iz tabele F.1.

E.4.5 Oduzimanje kvalifikacije

Ukoliko kupac utvrdi znatne nedostatke na proizvodu, moraju se ponoviti odgovarajući delovi
postupka za kvalifikaciju.

Ukoliko isporučilac nije održao bitne uslove kvalifikacije, certifikacija se može poništiti.

E.5 Dokumenta za kvalifikaciju

Za svaki kvalifikovani proizvod treba ispostaviti dokument o kvalifikaciji. Taj dokument mora da
sadrži sledeće informacije:

- zahtev proizvodjača
- tehničku dokumentaciju koju isporučuje proizvodjač (vidi E.3.2);
- izveštaj o analizi (vidi E.3.3);
- izveštaje o laboratorijskom ispitivanju (vidi E.3.4);
- izveštaje o uvršćenju u eksploataciju (vidi E.3.5);
- potvrdu o kvalifikaciji (vidi E.4).

24
 PRILOG F
(informativno)

Propisi za isporuku proizvoda

CEN/TC 256 zastupa mišljenje, da sledeći tekst predstavlja najbolje sredstvo da se analizira
usaglašenost isporučenog proizvoda sa postojećim standardom.

F.1 Opšti podaci

U svojoj porudžbini kupac mora da navede sledeće:

- formu i dimenzije točka (crteže);

- kategorija točka (vidi deo 1);
- maksimalni sadržaj fosfora i, ako je potrebno, minimalne i maksimalne sadržaje
drugih elemenata (vidi tabelu 1)
- vrszu kočenja, kočione papuče ili disk kočnica, ili drugi način (vidi 3.2.5)
- prečnik standardnih grešaka za unutrašnje odsustvo grešaka venaca točka
kategorije 2 (vidi tabelu 7).
- Vrstu antikorozione zaštite (vidi 3.9)
- Tačan položaj oznake (vidi 3.10).
- Da li je potrebno obeležavanje nazivnog prečnika mernog kola,
- Stanje prilikom isporuke (vidi F.2).

U svojoj ponudi proizvodjač treba da ponudi predlog za kontrolu kvaliteta pri proizvodnji njegovih
proizvoda:

- kontrola pomoću prijema lotova kako je opisano u tački F.4

- ili plan kvaliteta prema F.5 koji treba da odobri kupac.

Izmedju kupca i isporučilaca treba postići sledeće dogovore:

- prečnik probnog uzorka (vidi 3.2.1.3);
- postupak merenja (vidi 3.5.4, 3.8, F.4.3);
- kontrola odsustva grešaka na spoljašnjoj površini (vidi tabelu F.1, napomena 6 i
F.4.4);
- neuravnoteženost (vidi F.4).

F.2 Stanje kod isporuke

Točkovi se moraju isporučiti u jednom od sledećih stanja isporuke:

- u sirovom stanju (kovano i/ili valjano), ako točak nije bio obradjen, izuzev obrade,
koju treba sprovesti radi ispunjenja uslova isporuke od strane proizvodjača,
- prethodno obradjenom stanju (zahtev naručioca), ako je točak obradjen i ako je
potrebna još kasnija obrada,
- polugotovom stanju, ako je točak završno obradjen u pojedinim područjima, ali ako
se mora još obradjivati u drugim područjima, s izuzetkom otvora,
- završno obradjenom stanju, ako je točak obradjen u svim područjima, s izuzetkom
otvora.
- u stanju spremnom za montažu, ako se sva područja točka skupa sa otvorom
nalaze u završnom stanju i on se može montirati.

F.3 Pojedinačna ispitivanja

25
Nezavisno od toga, da li se kontrola kvaliteta sprovodi prijemom lotova (vidi F.4) ili planom kvaliteta
(vidi F.5), održavanje posebnih osobina prema tački 3, zahteva jedinstvenu proveru svakog
isporučenog točka:

- unutrašnje odsustvo grešaka venca točka (vidi 3.4.2),

- odsustvo grešaka na površini (vidi 3.6.2 ili F.4.4),
- Preostala neuravnoteženost (vidi 3.8),
- Prečnik mernog kruga, prečnik otvora, profil točka (vidi 3.7).

F.4 Ispitivanje lotova

F.4.1 Ispitivanja

Vrsta i broj ispitivanja koja treba sprovesti navedeni su u tabeli F.1, rubrika „Isporuka“, lot se formira
od točkova jedne taline i iste termičke obrade.

Tabela F.1 – Vrsta i broj ispitivanja koje treba sprovesti

Osobine koje treba ispitati Broj Broj Broj Tačka
točkova koji točkova točkova
treba koji treba koji
ispitati po ispitati po treba
lotu lotu ispitati
Kvalifikacija Isporuka po lotu
(vidi E.3.5) (vidi F.4) Isporuka
(vidi
F.4)
Veličina lota  100  250 > 250
- hemijski sastav 1 1 1 3.1
- sadržaj vodonika a a a a
- čvrstoća na kidanje
Venac točka 1 1 2 3.2.1
Spojka 1 1 2 3.2.1
- Podela tvrdoće u vencu točka 1 1 2 3.2.2
- Tvrdoća iznad venca točka (ravnomernost lota) 100% 100% 100% F.4.2
- Rad sa udarnim zarezom 1 1 2 3.2.3
- Žilavost do pucanja 1 1 1 3.2.5
- Ravnomernost termičke obrade 10%d - - 3.3
- Mikrografski stepen čistote 1 1 2 3.4.1
- unutrašnje odsustvo grešaka
Venac točka 100% 100% 100% 3.4.2
Glavčina 100% - - 3.4.2
Spojka 20% - - 3.4.2
- Smer preostalih naprezanja 1 1 2 I
- Stanje gornje površine 100% 100% 100% 3.6.1
- Odsustvo grešaka na površini 100% 100%f 100%f 3.6.2
- Forma i dimenzije 100% g 100% g 100% g
- Statička neuravnoteženost 100% 100% 100% 3.8
- Ispitivanja koja treba dopuniti h - - E.2.3

a Analiza po šarži. Uzimanje mora dati sigurnost, da je izmereni sadržaj reprezentativan za max.
sadržaj vodonika rastaline.
b Sadržaj vodonika treba odrediti prema postupku koji je opisan u normativnom prilogu A. On
mora da bude niži od 2 ppm za točkove kategorije 1 i 2,5 ppm za točkove kategorije 2.
c Samo točkovi koji se koće kočionim papučama

26
d Samo točkovi kategorije 1
e Ako se kod nekog lota točak vrati, ova osobina se ispituje 100% u čitavom lotu.
f Kupac i proizvodjač se mogu dogovoriti, da se magnetoskopdko ispitivanje zameni vizuelnom
kontrolom kako je opisano u F.4.4.
g Prečnik mernog kruga, prečnik otvora, profil venca točka.
h Utvrditi prema laboratorijskim rezultatima ispitivanja (E.3.4).
i 3.5 za kvalifikaciju i F.4.3 za isporuku

F.4.2 Ravnomernost lota na osnovu merenja tvrdoće venca točka

Vrednost tvrdoće po Brinelu (kuglica od 10 mm) treba da se ispituje posle termičke obrade na
vencu svakog točka.

Ispitivanje se sprovodi prema ISO 6506 na čeonoj površini na strani trčećeg kruga prema vencu
bandaža. Otisak se nanosi kako je opisano na slici F.1.

Najveća razlika na vencu točka u jednom lotu ne sme prelaziti 30 HB. Otisci kod ispitivanja tvrdoće
po Brinellu smeju ostati na površini.

Ispitivanje se sme preduzimati pre obrade.

Slika F.1 - Otisak

Legenda: 1 nazivni prečnik mernog kola
2 područje za merenje tvrdoće po Brinellu

F.4.3 Smer sopstvenih naprezanja u točkovima sa kaljenim vencem

Postojanje sopstvenih naprezanja pod pritiskom mora se dokazati merenjem smanjenja rastojanja
dveju oznaka, koje su nanesene na srednjem prečniku venca točka na strani trčećeg kola na
medjusobnoj udaljenosti od 100 mm, Radijalnim presekom u sredini izmedju ovih oznaka točak se
razdvaja od bandaža točka do otvora glavčine.

Posle razgradnje unutrašnjih naprezanja mora se rastojanje izmedju oznaka smanjiti najmanje za 
1 mm.
Izmedju kupca i proizvodjača mogu se dogovoriti drugi postupci.

F.4.4 Vizuelna kontrola

Ona se mora obavljati pod normalnim svetlosnim uslovima.

Kriterijume treba dogovoriti na osnovu uporednih proba izmedju kupca i proizvodjača.

F.5 Plan za kvalitet

Ako se kontrola kvaliteta proizvoda koji treba da se isporuči sprovodi na osnovu plana (u
saglasnosti sa ISO 9001), isti treba da napravi proizvodjač i da ga kupac odobri.

Plan se mora odnositi na sistem obezbedjenja kvaliteta proizvodjača; on mora da sadrži specifične
zadatke za proizvod.

F.5.2 Svrha

Plan s emora predati skupa sa ponudom, Njegov cilj je sledeći:

- opis procesa proizvodnje i faza ispitivanja, koje su potrebne za obezbedjenje
kvaliteta proizvoda koji treba da se isporuči. U tu svrhu se moraju pribaviti
obrazloženja za navedeni izbor.

27
 - Plan kvaliteta mora da ponudi najmanje istu pouzdanost kao i prijem koji se obavlja
na lotovima.

Ovaj plan kvaliteta mora da utvrdjuje ispitivanja za vreme proizvodnje i za proizvod koji treba da se
isporuči. Ispitivanja se mogu sabrati u planu kontrole proizvodnog procesa.

F.5.3 Primena plana kvaliteta

Posle dodele posla mogu se preduzimati promene plana kvaliteta samo uz saglasnost kupca.
Ako kupac utvrdi odstupanje kod isporuke, onda se mogu dogovarati uslovi za primenu plana
kvaliteta ili se plan kvaliteta može stornirati ako pregovori ne donesu rezultate.

U tom slučaju se primenjuje kompletan obim ispitivanja i kontrole kao kod „prijema sa lotovima“
bez obzira na prethodno dogovorena olakšanja.

F.6 Dozvoljene popravke

Greške na površini izvan trčećih površina i u otvoru, mogu se odstraniti preciznim brušenjem sa
lakim prelazima unutar tolerancija koje se odnose na mere, geometriju i tolerancije za površinu.

Sve popravke moraju ispunjavati uslove prema tački 3.6.2.

Odstranjivanje preostale neravnoteže postiže se pomoću ekscentrične obarde prelaza sa spojke u
venac točka na strani bandaža točka. Skidanje materijala ne sme da bude veće od 4 mm a
obradjena površina mora da se uliva u mekom prelazu u susedni materijal. Ako u ovom području
postoje amortizacioni sistemi, onda se mora dogovoriti zona ujednačavanja izmedju kupca i
proizvodjača.

28
 Prilog ZA
(informativni)

Delovi u ovom evropskom standardu, koji se odnose na osnovne zahteve ili

druge zadatke iz smernica EU
Ovaj evropski standard je obradjen u okviru mandata, koji je dat CENu od strane Evropske komisije
i Evropske slobodne trgovinske zone i podržava osnovne zahteve smernice EU.

- smernica 96/48/EG Saveta od 23. jula 1996. o interoperabilitetu transevropskih sistema

sa visokim brzinama na železnici 4)
Usaglašenost sa ovim evropskim standardom jeste mogućnostt da se ispune relevantni osnovni
zahtevi odnosne smernice i pripadajućih EFTA-propisa.

INSTRUKCIJA: Za proizvode, koji spadaju u područje primene ovog standarda, mogu se

primenjivati drugi zahtevi i druge smernice EU.

29
Tabela ZA.1 – Usaglašavanje izmedju ovog evropskog standarda i smernice EU

Tačka, podtačke, prilozi ovog
evropskog standarda
Tačka 3 – Definicija proizvodnje
3.2 Mehaničke osobine
Prilog E – Kvalifikacija proizvoda
E.2 Zahtevi
E.3 Postupak kvalifikacije
Tačke, podtačke, tačka vozila TSI
Deo 4 – Osobine podsistema
§ 4.2.10 kontakt točak/šina
Tačka d Opis osobina u vezi sa
kriterijumima habanja
Deo 5 – Sastavni delovi korisnosti
koja prelazi granice
§ 5.4 Točkovi
Prilog D- Tačka 2
Tabela 1 – Tačka 4.2.10.d
Tabela 2 – tačka 4.2.10.d
Odgovarajući tekst/tačka/ Prilog
smernice 96/48/Eu
Deo II – Tehn. Specif. Korisnosti
koja prelazi granice
Član 5- § 3-e i § 3-f
Član 10 - § 2
Prilog III – osnovni zahtevi
1 – Zahtevi o opštoj nosivosti
§ 1.1 Sigurnost – tačke 1.1.2 i
1.1.3
2- Posebni zahtevi u vezi sa
svakim podsistemom
2-4 kotrljajući materijal
2.4.2 Pouzdanost i raspolaganje
2.4.3 Tehnička kompatibilnost
Napomene
Kontakt izmedju točkova i šina ima
uticaja na stabilnost trčanja vozila
Dimenzije kolskih slogova
odredjuju stabilnost pri trčanju,
koja se mora garantovati u novom
kao i u polovnom stanju. I to u
dozvoljenom području tolerancije
za svaku od ovih osobina.
S S obzirom na očuvanje
stabilnosti pri trčanju tokom
vremena, materijal točkova mora
da odgovara kriterijumima EN
13262.

L i t e r a t u r a:

/1/ EN 473, Kvalifikacija i certifikacija personala za ispitivanja bez razaranja – Opšti principi

/2/ EN 13979-1, Primena na železnici – Kolski slogovi i obrtna postolja – Točkovi – Tehnički postupak registracije – Deo 1: Kovani i
valjani točkovi
/3/ EN ISO 9001: 2000, Sistemi menadžmenta za kvalitet – Zahtevi (ISO 9001:2000)
/4/ EN ISO 9000:2000, Sistemi menadžmenta za kvalitet – osnovni principi i vokabular (ISO 9000:2000)

30
31