UDK 636.4.09618.7 MMA SINDROM KOD SVINJA* MMA SYNDROME IN SWINE . Pavlovié, Slobodanka Vakanjac, M. Pavlovié, N. Pavlovie"* Bolest ,sviniske civilizacije”, kako se jo naziva MMA sindlrom, po- drazumeva dobre uslove smestaja i prvenstveno dobru ishranu. Javija ‘se kod visoko produktivnin rasa svinja, ne javlja se kod primitivnih rasa kod svinja u slobodnom dréanju. Koprostaza koje je prisutna zbog obilne ishrano javlja se neposredno pred porodej. Normaina saprofit- ‘ska mikroflora zbog promenjenih usiova do kojih je dovelo pojavij- vanje koprostaze, postaje patogena izazivajuéi toksemiju i bakterije- imija koje uzrokuju puerperaina oboljenja poznata keo metriis-rmastitis- agalaktija (MMA) sindrom. Ovu bolest karakteri8e zapaljenje mleéne Hezde (mastitis), uterusa (metritis) |smanjenje i prekid sekrecije mleka (agalactia) Novija literatura ukazuje na kompleksnu etiologiju ovog oboljenja u koju je ukljuéena infekoija izazvana koliformnim bakterijama, stres i hormonski disbalans, ‘Kijuéne resi: svinje, MMA sindrom vod / Introduction Protekiih decenija obavijena su mnogobrojna nauéna | struéna ispiti- vanja u praveu razvoja svinjarstva. Koriste¢i dosadasnja saznanja iiskustva nauka je doprinela da se u ovo| grani stogarstva sa ekstenzivne proizvodnje prede na in- tenzivnu proizvodniu i uzgoj svinja. Uz to postignut je uspeh na polju selekcije svinja, intenziviranja proizvodnje i pronalazenja najadekvatnijeg resenja smestaja i ishrane. U reprodukeili svinja neophodno je da se plotkinjama obezbede opti- malni uslovi za normaino odvijanje graviditeta, porodaja i puerperijuma. Teénja savremene proizvodnie svinja jeste u skracivanju odredenin faza proizvodnje prasadi. Period dojenja prasadi skraGen je sa 60 dana na 21 do 28 dana, éak sa teinjom da se svede na najmanje dve nedalje. Dudina graviditeta ne moze, niti se * Rad primljen za Stampu 29. 5. 2005. godine ** Dr Vojisiay Paviovie, redovni profesor, dr Slobodanka Vakanjac, asistont, dr Milos Pavlov, docent, dr Nebojéa Paviovie,asistont, Fakultet vetarinarska medicine, Beograd atVet. glasnik 60 (1-2) 81 - 87 (2006) V. Pavlovié i sar: MMA sindrom kod svinja preporuéuje da se skra¢uje, ali nam je primena prostaglandina omoguéila sinhro- nizaciju praSenja kao skraéenje trajanja porodaja na granice koje odgovaraju teh- nologiji proizvodnje. Cinjenica je da se | trajanju puerperijuma, odnosno njegovo uklapanje u fizioloske granioe, treba da posveti najveca paznja. Raziog ovore je to normalan puerperium omogugava pravovremenu involuciju | regeneraciju materice, a time i sposobnost za novo oplodenje, graviditet i porodaj. U da- naénjim uslovima savremenog i industriskog naéina dréanja | iskoriSCavanja svinja na farmama éesto nailazimo na problem involucije i regeneracije materice. Jedan od najée8cih problema intenzivnog uzgoja svinja je pojavijivanje puerperal- nih oboljenja poznati kao metrtis-mastitis-agalaktija (MMA) sindrom. Ovu bolest karaktesise zapaljenje mleéne Zlezde (mastitis), uterusa (metrtis) i smanjenie i prekid Sekrecije mleka (agalactia). U novijojliteraturi moze da se nade ovaj sindrom pod nazivom peri- partalna hipogalakija svinja (PHS) [3]. MMA sindrom je prisutan u nekim za- patima i do 6,9 posto ukupnog broja ktmaéa [2]. Mortalitet prasadi od krmaga sa MMA sindromom je 4 posto, a samo u prvoj nedalii tivota mortalitet prasadi je 12,9, Posto [2]. Isti autor navodi podatak da je stednji bro] prezivele prasadi krmaga sa MMA sindromom u prvoj nedelji vei kod starijh gria (6,6), nego kod nazimica (8.3) ili kontroine grupe (8,3) WBE Etiologija/ Atiology Bolest ,svinjske civilizacije" kako se jo8 naziva MMA sindrom, podra- zumeva dobre uslove smestaja i prvenstveno dobru ishranu. Javija se kod visoko produktivnih rasa svinja, ne javija se kod primitivnih rasa i kod slobodnog drzanja svinja. USestalost pojaviivanja MMA sindroma, znatno se poveéala u indus- triiskom tipu dréanja i ishrane Zivotinja (kavezni sistem dréanja, ograniéeno kre- tanje visoko-suprasnin ktmaga, le2i8te bez prostirke, prekomerno hranjenje zivoti- ja energetski i proteinski bogatom hranom). Ovakvim naéinom dréanja plotkinja, promenjena je i adaptaciona sposobnost Zivotinja, pa se naruSavaju i neki fizio- lo8ki procesi (reprodukcija i gravicitet). Posledica takvog stanja je povesano peri- natalno uginuée prasadi, nastalanje MMA sindroma ili nekog drugog patoloskog stanja. Visokoproduktivne rase svinja nose veéi broj prasadi koji u zadnjim nede- ljama graviditeta fizioloski dobijaju najvise u telesnoj masi i zapremini. Usled ‘obiine ishrane digestivni trakt je pun. Gravicni uterus vrs pritisak na digestivne or- gane, Sto izaziva koprostazu. Koprostaza podrazumeva procese truljenja i fer- ‘mentacije u crevima, Ovi procesi menjaju uslove sredine, tako da u ovako izme- njenim uslovima normaina saprofitska mikroflora postaje patogena i izazivajuéi toksemiju i bakterijemiju koje uzrokuju mastitis i metrtis, mada mnogo éesée Bakterska lora ovog oboljenjaje kompleksnai uliteraturi moze da se nade da je cine mnoge vrste bakterija: Escherichia coli, Staphylococcus aureus, 82Vet. glasnik 60 (1-2) 81 - 87 (2006) V. Paviovié i sar: MMA sindrom kod svinja Streptococcus pyogenes, Corynobacterium pyogenes, kao i Streptococcus ube- ris, Streptococcus agalactiae i Streptococcus dysgalactiae [6], kao njihovi toksini {9,1 Najéeéi uzroénici su bakterie iz roda stafilokoka, streptokoka, mik- rokoka i posebno E. coli [8, 7]. Novia literatura ukazuje na kompleksnu etiologiju ov0g oboljenja u koju su ukljuéeni infekcija izazvana koliformnim bakterijama, stres i hormonski disbalans [10]. MMA sindrom je Kompleksno oboljenje po- remeéaja metabolizma, bakteriske infekcije, hormonskog disblansa i stresa koji zauzima vainu ulogu u nastanku ovog oboljenia Bakterie (prvenstveno patogeni sojevi, E. coli, stafilokoke, strepto- koke i4, pyogenes) ne uzrokuju samo abortus, nego su / uzroénici hroniénih en- dometriisa krmaéa, dok bakterjski toksini (E. coli toksini) znatno smanjuju nivo prolaktina u krvi, keo najvainijeg hormona u oéuvanju laktacije [12]. Novia ltera- {ura navodi podatke da je u krvi agalaktiénih krmaéa, prisutna niska konoentracija prolaktina u odnosu na zdrave jedinke [13]. Nije u potpunosti rasvetlien mehani- zam koji je odgovoran za ovako nisku koncentraciju protaktina u krvi krmaéa sa izostalom laktacijom, mada danas preovladava misljenje da endotoksini bakterija E, coll ispoljavaju negativno dejstvo na luéenje prolaktina. Utvrdeno je da je kod krmaéa sa normalnom laktacijom glikemija veéa pred pragenje i neznatno se ‘smanjuje posie prasenia, dok je kod agalaktiénin zivotinja znaéajno niza i pre po- sle pragenja [13]. Niska glikemija moze da se tumagi izostajanjem stimulatornih, Uticaja kortizola na glikoneogenezu kod agalaktignih krmaéa. Predisponirajuci faktori su neadekvaina ishrana i dréanje, hormonaine disfunkcije ikonstituciona skionost ka teSkom porodaju. Pomenuti faktori usloviia- valu hipotoniju glatke i popreéno-prugaste muskulature, a toje jedan od osnovnih razioga koji uzrokuje nastajanje puerperalnog endometritisa i septikemije. Usied atonije materice zadr2ava se [ohijalni sadr2aj koji je veorna dobra podioga za nas- tajanje puerperainih infekcija. Endomotrtis najtes¢e nastaje kao posiedica infek- ‘ije materice u toku ili posle prasenja ili pobaéaja. Za puerperalne endometritise, posebno su predisponirane krmaée sa te&kim porodajem, primarnom atonijom uterusa ili produzenim trajanjem porodaja (vige od 8 Easova). Nastanku oboljenja pogoduju i prijava porodiligta, nepostovanje osnovnih akuserskih pravila pri pruzanju pomoéi porodili, kao i izmenjen imunolo8ki status krmaée [11]. U ltera- {uri se nailazi na radove nekin autora Koji navode da se laktacioni poremecaji javijaju E286e let, pri vigim temperaturama spoljasnje temperature. Velika kole- banja spoljanje temperature utiéu na stepen odbrambenih sposobnosti organiz- ma, Sigurno je da u nastajanju ove bolesti odredenu ulogu imaju i genetski ginio- ci MBE Patolosko-morfoloske promene / Pathological-morphological changes Utrerus je atoniéan, poveéan, ispunjem sadréajem koji je od gnojno- krvavog do ihoroznog. Mogu da se nadu delovi posteljice ili delovi ploda ukoliko 83Vet. glasnik 60 (1-2) 81 ~ 87 (2008) V. Paviovié i sar: MMA sindrom kod svinja je dodlo do uginuéa i putrefakaije, a na miometrijumu se nalaze tackasta krva- renja. U trbugnoj Suplini moze da se nade smedi transudat, a veoma éest nalaz je i lokalni peritonitis koji je prisutan oko uterusa koji se nalazi u zapaljenjskom procesu. Na materici mogu da se nadu polipozna zadebljanja endometriuma. Zi- dovi materice su mekani, rogoyi su povesani, a lumen im je ispunjen gnojno- ‘horoznim sadrZajem, fetalnim ovojnicama i zaostalim emfizematoznim plodo- vima. Na sluzoko¥i materice inficirane stafilokokama mogu da se nadu nekrotiéna Zariéta, a kod infekoije izazvane nekim drugim Zivim agensima (C. pyogenes) d rminira gnojni sadr3aj. Promene na vimenu nisu karakteristiGne izavise od uzroér ka kojije izazvao zapaljenjski proces. Koza na vimenu je jaée ili slabije crvena ili ci: janotiéna, oteéena i bez mleka, Kod gnojnih mastitisa u Zlezdanom tkivu vimena sse flalaze gnojni évoriGi, ispunjeni Zutozelenkastim sadrZajem, GRRE Kliniéka slika / Clinical picture Prvi znaci oboljenja javjaju se najranije 12 Casova posle prasenja. Di- sanje je ubrzano i otezano. Krmaée leze stemalno, Sto je karakteristiéno za MMA, time onemoguéavaju prasad da sisaju, jer usled mastitisa akt sisanja je veoma bo- lan. Vime je zacrvenjeno, bolno na dodir isa smanjenom koliginom mleka ili pot- punim prekidorh lugenja. Krmade gube apetiti i prestaje luéenje mleka (agalac- tiae), a kod prasadi se esto javja proliv Koji ako se ne leéi dovodi do uginuéa. Prasad skiée od glad prisutan je odredeni stepen dehidratacije. Prasad su manje Zivahna, lenjo se kreéu i vibe leze. Ovakvo stanje prati pad telesne temperature i Povremena pojava gréeva donje vilice i usana. Najée&ce nastaju infekcije gastro- intestinalnog trakta prasadi praGene prolivom. Pri akutnom endometritisu krmage Pokazuju tezak poremeéaj opsteg stanja. Iz vagine se cedi Zuto do prijavo crveno obojeni sekret, a krmaée pokazuju znake apatije, povigenu temperaturu i vise od 40°C, ubrzanog pulsa i sréanog rada, depresije i inapetencije. Vaginaini iscedak ne mora da bude uvek prisutan kao indikator zapaljeniskog procesa materice. En- dometritis je jedan od primarnin uzroka nastanka agalaktije, odnosno prestanka lugenja mleka, WE dijagnoza / Diagnosis Dijagnoza se postavija na osnovu kliniéke slike, patomorfoloskog na- taza i bakterioloske analize sadréaja koji potiée iz vagine ili uterusa. Diferanci- jalno-dijagnostiéki treba da se ima u vidu gnojni hroniéni endometritis, piometra, aktinomikoza vimena i drugo. Od virusnin infekcija treba da se navedu korona rusi, parvovirusi i enterovirusi 84Vet. glasnik 60 (1-2) 81 - 87 (2006) V. Pavlovié i sar: MMA sindrom kod svinja EE tera Terapia / Therapy Leéenje endometritisa krmaga sastoji se u aplikaoij antibiotika paren- teralno i lokalno. Terapija se sastoji dd davanja kombinacije streptomicinai penici- lina, kao i davanje oksitocina [7]. Hirsch i sar [5] kao osnov terapija MMA sin- roma koristii su kombinaciju antibiotika i oksitocina (5-101). Intrauterino se pre- porusuje | davanje rastvora 1% Lotagena u koligini od 100 do 160 mi. U svome radu upotrebill su dve ogledne grupe krmaéa, gde su na osnovnu terapije kod jecne grupe krmaéa upotrebili meloksikam, a kod druge grupe fluniksin. Obe grupe ispitivanin krmaéa tretirane ovim nesteroidnim antireumaticima (NSAIDs) postigle su br2i oporavak inizi mortalitet prasadi, nego grupa krmata tretirana os- novnom terapijom. Ovaj noviji pristup terapiji MMA sindroma potkreplien je cinje- nico da dajuci samo antibiotike uni8tava se infektivni uzrok ove bolesti. Procesi zapaljenja su i dalje nastavijeni i uzrokovali su unistavanje celije sa poslediénim oslobadanjem i aktivacijom arahidonske kiseline [4]. ‘Arahidonska kiselina se transformige kroz Kijuéni enzim ciklooksige- 1nazu ujedinjenja kao Sto su prostaglandin i trombolizani koji su medijatori lokalne i sistemske zapaljenjske reakci. Iz tih razioga NSAIDs-om je postignut dobar efekat u leéenju MMA sindroma, jer se davanjem ovih preparata blokiraju i sma- njuju efekti medijatora zapaljeniskih reakcija kao Sto su prostaglandin’ i siéno. Prasadima treba supkutano da se da izotonisni rastvor glikoze i da se stave pod sisu druge krmaée da bi se smanjjo broj uginule prasadi. i profilaksa / Therapy and prophylaxis Profilaksa / Prophylaxis Sastoji se u navedenom: ~ visoko suprasnim krmagama treba da se prilagode ishrana i nega: 067 do 10 dana pred pragenje krmaéama se prepolovi obrok, a dan oti oéekivanog prasenja potpuno se ukine hrana; ~ obavezno se daje laksans (gorka so) il jo8 bolje, kako bi se smanijili tro8kovi proizvodne, zadnih 7 do 10 dana u obrok se ukomponyju mekinje koje imaju izuzetno dobro laksantivno dejstvo; ~ dan uoéi oSekivanog ill indukovanog porodaja ukida se obrok i omoguéava samo pojenio; ~ obavezno je termomettiranje posle porodaja, a svakoj krmati kojoj je izmerena temperatura viga od 39,3 °C treba da se daju antibiotici, jer povigena temperatura ukazuje na moguénost pojauljvanja MMA sindroma; ~ sprovodenje higilenskih mera u prasilistu (dezinfekcija prostora i pri- bora); — suzbijanje infekcija polnih organa i pravovremena akuserska pomoé pri pragenju; = smanjiti moguénosti nastajanja stresa; 85‘Vet. glasnik 60 (1-2) 81 - 87 (2008) V. Pavioviéi sar: MMA sindrom kod svinja, —ukrmnu smesu dodati optimaine koligine fosfora, kalcijuma, selenai vitamina E. (NE Literatura / References 1. Awad-Masalimeh M., Baumgartner A., Passering R., Silber F, Hinterdorfer: Bakteriologische Untersuchungeu bel an puerperaler Mastiis (MMA-Syndrom) erkankten Sauen in verschiedenen tierbestanden Osterreichs- Tierarztl. Umsch, 45, 526-535, 1990. - 2. Blackstrom L. et al.: Clinical stidy of mastitis-metits- agalactia in sows in linois. J. Am. Vet. Med. Assoc. 185, 1, 70-79, 1984. -3. Belstra B. A.: Effect of a Seven Day Stars- steps. Feeding Regiment Versus Ad Libitum Feeding throunout Lactation on Sow and Litter Per formans. Purchue University Swine Day Report, 1988, -4, Douring Fetal: Control losses, from MMA and locomotor disorder. Boohringer Ingelheim Animal Health GnbH. Ingelheim. Germany, 2003. 5. Hirsch A. C., Kleemanmh R. P: Investigation on the efficacy of meloxt- cam in sows with MMA. J Vet. Pharmacol. Ther. 26, 5, 355-360, 2003, 6, KorudzhiiskiN. ot al: Drug resistance of bacterial strains isolated from sows with the clinaicl picture of ‘mastitis-metriis-agalactia. Vet. Med. Nauki, 24, 7,15-19, 1987. - 7. Millkovie Vi: Vestaéko ‘osemenjivanje isterlitet svinja. Savez veterinara i veterinarskih tehniéara, Beograd, 1969, - 8, Paufler S.: Fortplanzzungstorungen, bei Schweinen. Verl. M. Schaper, Hanover, 1965. - 9. Ross R. F, eta: Bacteriologic study of sow agalactia, Am. J. vet. Res. 42, 849-955, 1981. =10. Quinn P J. Clinical Veterinary Microbiology. Year Book Europe Limited. London. Eng- land, 1998. - 14. Waldmann K. H., Heide J.: Uterusatonie als pathogenetischer Faktor bel Puerperalerkrankungen von Sausn, Der praktische Tieraezt, 79, 1, 1898. - 12. Wagner W. C.: Prolaktinsekretion und Agalactic beim Schwei. wien, Tierazitl. Monatsschr. 72, 412, 1985. - 13. Stamatovie 8. M., Samanc H.: Bolest svinja, Beograd, 2001 ERE eNcusn GEUESREE MMA SYNDROME IN SWINE \. Paviovie, Slobodanka Vakanjae, M. Pavlovi, N. Pavlovic ‘The so-called swine civilization disease, also known as the MMA syndrome, implies good housing conditions and primarily a good diet. It occurs in highly productive ‘swine breeds, and it does not occur in primitive breeds or in free-range swine production. Coprostasis which is present because of a subatantial diet occurs just before delivery of piglets. As a result of the altered conditions resuiting from the appearance of coprostasis, ‘the normal saprophytic microflora becomes pathogenic causing toxemia and bacteriemia which lead to puerperal diseases known as the metits-mastiis-agalactia (MMA) syn- ‘drome. This disease is characterized by inflammation of the mammary gland (mastitis), the uterus (metrtis), and reduced and suspended milk secretion (agalacti). ‘The most recent data in literature indicate the complex etiology of this disease which involves infection with coliform bacteria, stress and hormonal disbalance. Key words: swing, MMA syndrome 86‘Vet. glasnik 60 (1-2) 81 - 87 (2008) V. Pavioviéi sar: MMA sindrom kod svinja, pyccknh (SS MMA CHHAPOM y CBE B.Nasnosmy, CnosonanKa BaxgHnl, M. NasnosH, H. Nasnosns Bones ,cB/HOM yjennisauin’, Ka eu HaabiBaeTeR MMA cuyapoM, NO _ApaaymoBaeT KopOWNe YCNOBNR NoMeUJEKHE i 6 NepsyIo Ovepenb XopOUIee KODIATEHE. FlaneTer yebicoKo npoAYKTHBHLX NOPOA CBHHO!, Ho RENACTOA y npMMARTHBHE:K OpOA y eaoBopviore copepxanna camieh, Konpocras, npncyTcTayiouyil Wo-92 OOMNBHOFO Kopitneniin sannercn Henocpe”icTeeHHo Ao pono. HopwansHan canpocbHTHaA MuKpO- ‘chnopa ns-98 WaMeHuMNBssK yendBMA AC KOTOpEAK npwBeNO ABneHKe KONpoCTasa, CTAHO- ATCA NATOFEHHLN, BbIanBAN TOKCEMMIO M OaKTePHOMINO, NpHBORAUIE AO nYeDTep- ANH aa6onenaHiih WaBECTHBK KAK MeTPHT-wacraT-arariaKTna (MMA) crmgpou. Sra ‘Gonteaks xapakTepusyeTes socnaneHitere NOMONHOM KeNesH (ACTHT), MATKH(HETPHT) 4 ‘YMeHGWOHMENM W NPEKpaUeHvoM CoKPeUMA WONOKa (aranaKrns). Bonee HORAR niTepatypa ykasbieaeT Ha KOMnNeKcHyIO STMONOTWO 3TOFO ‘saGonieBann @ KoTOpOR BKMHONeHa MHcbeKWW KOMAbopMMtiLM BakTepMAIM, CTpeCC FopMoHHbif avctanane. Kmoweabie cnosa: cenvelt, MMA cimgpon 87