Valentnost ili valenc(ij)a je broj koji pokazuje sa koliko atoma vodonika se jedini neki hemijski

element. Valencu nekog elementa određuje broj elektrona tog elementa koji učestvuju u stvaranju
hemijske veze. Valence elemenata mogu imati vrednost od I do VIII, jer je 8 maksimalan broj elektrona
u valentnom energetskom nivou. Valenca elemenata je uvek ceo broj. Ona može biti promenljiva i
nepromenljiva. Valenca plemenitih gasova je nula.[1][2] Valence elemenata prve i sedme grupe su I,
druge i šeste II, treće i pete III, a četvrte IV.

Opis
Kapacitet kombinovanja, ili afinitet atoma datog elementa određuje se brojem atoma vodonika sa
kojima se kombinuje. U metanu, ugljenik ima valencu 4; u amonijaku azot ima valencu 3; u vodi
kiseonik ima valencu 2; a u hlorovodoniku hlor ima valencu od 1. Hlor, pošto ima valentnost od jedan,
može biti zamenjen vodonikom. Fosfor ima valencu 5 u fosfor pentahloridu, PCl5. Valentni dijagrami
jedinjenja predstavljaju povezanost elemenata, s linijama povučenim između dva elementa, koje se
ponekad nazivaju i veze, što predstavlja zasićenu valenciju za svaki element.[3] Dve tabele u nastavku
prikazuju neke primere različitih jedinjenja, njihove valentne dijagrame i valencije za svaki element
jedinjenja.

H2 CH4 C3H8 C2H2

Jedinjenje
Vodonik Metan Propan Acetilen

Dijagram

 Vodonik: 1  Ugljenk: 4  Ugljenik: 4  Ugljenik: 4

Valencije  Vodonik: 1  Vodonik: 1  Vodonik: 1

H2SO4
Jedinje NH3 NaCN H2S Cl2O7
Sumporna
nje Amonijak Natrijum cijanid Vodonik sulfid Dihlor heptoksid
kiselina

Dijagra
m

 Azot: 3  Natrijum:  Sumpor:  Sumpor: 6  Hlor: 7

 Vodonik: 1 2  Kiseonik:  Kiseonik: 2
Valencij 1  Ugljenik:  Vodonik: 2
e 4 1  Vodonik:
 Azot: 3 1

Moderne definicije
Valencija je definisana po IUPAC-u kao:[4]

Maksimalan broj jednovalentnih atoma (izvorno atoma vodonika ili hlora) koji mogu da se
kombinuju sa atomom elementa koji se razmatra, ili sa fragmentom, ili za koji atom ovog
elementa može biti zamenjen.

Alternativni savremeni opis je:[5]

Broj atoma vodonika koji se mogu kombinovati sa elementom u binarnom hidridu ili dvostruko
veći broj atoma kiseonika koji se kombinuju sa elementom u njegovom oksidu ili oksidima.

Ova definicija se razlikuje od IUPAC definicije, jer se za element može reći da ima više od jedne
valencije.

Veoma slična moderna definicija data u jednom nedavnom članku definiše valenciju određenog atoma
u molekulu kao „broj elektrona koji atom koristi u vezivanju“, sa dve ekvivalentne formule za
izračunavanje valencije:[6]

valencija = broj elektrona u valentnoj ljusci slobodnog atoma - broj nevezujućih elektrona
atomu u molekulu,
i
valencija = broj veza + formalni naboj.

Istorijski razvoj
Etimologija reči valencija (množina valencije) i valenca (množina valence) može se pratiti unazad do
1425, sa značenjem „ekstrakt, priprema”, od latinskog valentia „jačina, kapacitet”, od ranijeg valor
„vredi, vrednost”, a hemijsko značanje „moć kombinovanja elemenata” je zabeleženo od 1884, od
nemačkog Valenz.[7]

Vilijam Higinsove kombinacije ultimatnih čestica (1789)

Koncept valencije razvijen je u drugoj polovini 19. veka i pomogao je da se uspešno objasni
molekularna struktura neorganskih i organskih jedinjenja.[3] Potraga za osnovnim uzrocima valencije
dovela je do savremenih teorija hemijske veze, uključujući kubni atom (1902), Luisove strukture
(1916), teoriju valentnih veza (1927), molekularne orbitale (1928), teoriju odbijanja elektronskih
parova valentne ljuske (1958), i sve napredne metode kvantne hemije.
Godine 1789, Vilijam Higins objavio je stavove o onome što je nazvao kombinacijama „krajnjih“
čestica, što je nagoveštavalo koncept valentnih veza.[8] Ako bi, na primer, prema Higinsu, sila između
krajnje čestice kiseonika i krajnje čestice azota bila 6, tada bi snaga sile bila podeljena u skladu s tim, a
takođe i za ostale kombinacije krajnjih čestica (pogledajte ilustraciju).

Tačan početak, međutim, teorije hemijskih valencija može se pratiti do članka Edvarda Franklanda iz
1852. godine u kojem je kombinovao stariju radikalnu teoriju sa razmišljanjima o hemijskom afinitetu
da bi pokazao da određeni elementi imaju tendenciju da se kombinuju sa drugim elementima da
formiraju jedinjenja koja sadrže 3, i.e. u grupama sa 3 atoma (npr. NO3, NH3, NI3, itd) ili 5, i.e. u
grupama sa 5 atoma (npr. NO5, NH4O, PO5, itd), ekvivalenti od priloženih elemenata. Prema njegovim
rečima, ovo je način na koji se njihovi afiniteti najbolje zadovoljavaju, i sledeći ove primere i postulate,
izjavljuje koliko je očigledno da[9]

Tendencija ili zakon prevladava (ovde), i da, bez obzira na to kakvi da su karakteri
„ ujedinjenih atoma, kombinaciona moć privlačnog elementa, ako mi se može dozvoliti taj
izraz, uvek zadovoljava isti broj ovih atoma.
”
Maksimalne valencije elemenata
Maksimalne valencije za elemente zasnovane su na podacima sa liste oksidacionih stanja elemenata.

 п
 р
 у

Maksimalne valencije elemenata

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
Grupa →
↓ Perioda
1 2
1
H He
3 4 5 6 7 8 9 10
2
Li Be B C N O F Ne
11 12 13 14 15 16 17 18
3
Na Mg Al Si P S Cl Ar
19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36
4
K Ca Sc Ti V Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se Br Kr
37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54
5
Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In Sn Sb Te I Xe
55 56 57 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86
6
Cs Ba La Hf Ta W Re Os Ir Pt Au Hg Tl Pb Bi Po At Rn
87 88 89 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118
7
Fr Ra Ac Rf Db Sg Bh Hs Mt Ds Rg Cn Nh Fl Mc Lv Ts Og

58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71
 Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu
90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103
Th Pa U Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No Lr
Maksimalne valencije za elemente zasnovane su na podacima sa liste oksidacionih stanja elemenata.
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Nepoznato Boja pozadine pokazuje maksimalnu valentnost hemijskog elementa

1 (crvena) = gasovito 3 (crna) = čvrsto 80 (zelena) = tečno 109 (siva) = nepoznato Boja atomskog broja pokazuje
agregatno stanje (na 0 °C i 1 atm)
Primordijalni Od raspada Sintetički Rub pokazuje nalaženje elementa u prirodi