POSTOLAR I VRAG

POSTOLAR: Jao kako sam siromašan I star. Imam mnogo gladne

djece. Cijele noći umoran šijem cipele.

POSTOLAR: Pomoć mi treba čak I ako od vraga bila.

VRAG: Ja ću ti pomoći, no ti ćeš zauzvrat za sedam godina u pakao.

POSTOLAR: Uredu pristajem.

POSTOLAR: Ne mogu vjerovati kuća mi je postala puna hrane,

odjeće i zlata.

BOG: Mogu li to prenoćiti na putu do neba.

POSTOLAR: Naravno evo ti starog vina, pečene jarebice i mekana

postelja.

BOG: Za zahvalu ispunit ću ti tri želje

POSTOLAR: Želim da se nitko bez moje pomoći ne može ustati s
tronošca, nitko ne može izvući glavu iz prozora i nitko se ne može
odlijepiti od kruške.

BOG: Tvoje želje su čudne ali ću ih svejedno ispuniti.

POSTOLAR: Brzo je prošlo tih sedam godina.

VRAG: Došao sam te odvesti u pakao.

POSTOLAR: Evo samo da pojedem sjedi na ovaj tronožac.

VRAG: Zašto se ne mogu ustati

VRAG: Dati ću ti još sedam godina, a ti mene oslobodi.

POSTOLAR: U redu.

POSTOLAR: Brzo je prošlo tih sedam godina.

VRAG: Pogledat ću kroz prozor jeli postolar doma. Tu je večera, ali

više se ne mogu izvući.
VRAG: Dat ću ti još sedam godina, a ti mene oslobodi.

POSTOLAR: U redu.

POSTOLAR: Brzo je prošlo tih sedam godina.

VRAG: Došao sam te odvesti u pakao.

POSTOLAR: Samo da si uzmem krušku. Uzmi si i ti jednu

VRAG: Zašto se ne mogu odvojiti od ove kruške? Dati ću ti još

sedam godina, a ti mene oslobodi.

POSTOLAR: ne može. Tući ću te remenom sve dok me ne oslobodiš

od odlaska u pakao.

VRAG: U redu prestani ne moraš ići u pakao samo me pusti.

POSTOLAR: Može