Deo B, Sesija 2: Reporteri i komentatori

Lista podataka – Opcija 1: Vakcina protiv gripa 1

 Svake godine, u zdravstvenim ustanovama u Srbiji registruje se između 22.000 i

60.000 ljudi obolelih od gripa, od kojeg umire prosečno 30 ljudi godišnje,
pokazuju podaci Instituta Batut.
 Vakcina protiv gripa je najbolji način da zaštitite sebe, ali i da smanjite rizik od
širenja bolesti.
 Sezona gripa obično počinje u oktobru, a završava se u maju.
 Institut za javno zdravlje Srbije preporučuje vakcinisanje u oktobru, novembru
ili decembru, uz napomenu da se imunitet stiče desetak dana nakon
vakcinisanja.
 Vakcinisanje se naročito preporučuje hroničnim bolesnicima, starijima od 65
godina, deci, trudnicama i gojaznim osobama, kao i zdravstvenim radnicima i
osobama koje su po prirodi posla često u kontaktu sa ljudima.
 Čak i ukoliko ne pripadate nekoj od osetljivih kategorija stanovništva, vakcina
protiv gripa pomaže vam da zaštitite osobe u svom okruženju koje pripadaju
tim kategorijama.
 Izuzetno je mali broj ljudi koji ne smeju da prime vakcinu protiv gripa. Reč je o
osobama koje imaju alergijsku reakciju na vakcinu ili na neki od njenih
sastojaka (želatin, antibiotike), ali su i kod njih reakcije sa trajnim posledicama
krajnje retke.
 Prema podacima Instituta Batut, rizik od srčanih napada kod vakcinisanih osoba
smanjuje se 50%, a rizik od infarkta za 24% u sezoni gripa. Hospitalizacija
dijabetičara zbog pogoršanja osnovne bolesti u sezoni gripa niža je za 79% kod
onih koji su vakcinisani.

1
Opcija 1 prevedena je iz kurikuluma, uz kontekstualno prilagođavanje koje je podrazumevalo pretragu podataka
Instituta Batut.
 Lista podataka – Opcija 2: Povratak obaveznog vojnog roka 2

 Obavezno služenje vojnog roka suspendovano je odlukom Narodne skupštine

Republike Srbije 2011. godine. Poslednje partije vojnika upućene su na
obaveznu obuku 2010. godine.
 Zainteresovanima starosti od 19 do 30 godina ostavljena je mogućnost da se
dobrovoljno prijave na obuku, pri čemu tu priliku koristi oko 1500 momaka i
devojaka godišnje.
 Istraživački centar za odbranu i bezbednost sproveo je 2018. godine istraživanje
na uzorku od 1117 građana, koje je pokazalo da se 74% građana Srbije zalaže
za vraćanje obaveznog vojnog roka. Slične rezultate dobio je i Demostat 2016.
godine.
 Obaveznim služenjem vojnog roka doprinosi se brojnosti i spremnosti
rezervnih sastava vojske, kao i većem nivou obučenosti stanovništva u
vanrednim situacijama, koje ne podrazumevaju samo ratno stanje, već i
prirodne nepogode.
 Ministarstvo odbrane Republike Srbije sprovelo je internu analizu koja je
pokazala da bi samo prva godina ponovnog uvođenja vojnog roka koštala oko
70 milijardi dinara, a toliko iznosi skoro čitav budžet Ministarstva odbrane.
 Osim velikih troškova, problemi do kojih bi dovelo ponovno uvođenje vojnog
roka ogledaju se u nedovoljnim kapacitetima kasarni, kao i u prekidu redovnih
životnih aktivnosti kandidata (školovanje, posao).
 Obavezno služenje vojnog roka ukinuto je u većini evropskih zemalja, kao i u
svim zemljama regiona. Međutim, ta obaveza i dalje postoji u Švajcarskoj,
Austriji, Grčkoj, Kipru...

2
Opcija 2 je dodata kao alternativa i bazirana je na relevantnim podacima državnih ustanova, kao i na
istraživanjima javnog mnjenja. Za razliku od prethodne opcije, gde sve iznete teze idu u prilog vakcinaciji, Opcija 2
nudi argumente „pro et contra“.