Негативни бројеви.

Бројевна права. Скуп

целих бројева.
Апсолутна вредност.

Примери из живота где

можемо срести негативне
бројеве:
Температура испод 0°,
ниво водостаја испод
нивоа мора, паркинг у
шопинг центру ( -2 спрат),
дуг од 40 динара.
Негативне бројеве
можемо представити на
бројевној правој.
Природни
бројеви 1,2,3,4, …
су позитивни (већи од
нуле),
док су −1,−2,−3,−4
… негативни (мањи од
нуле).
Број 0 није ни
позитиван, ни
негативан.
Ознака за позитивне
бројеве је „+”, а за
негативне „–”.
Испред позитивних
бројева можемо (по до-
говору) изоставити знак
„+”
Знак „–” испред
негативног
броја увек се записује,
не може се изоставити.
 скуп целих
бројева

Супротни бројеви

Посматрајмо бројеве 3
и -3 на бројевној
правој.
Ова два броја су на
истој удаљености од
Координатне нуле ( тј. 0 ),
колико једниничних дужи
?
Ови бројеви се такође
само разликују по знаку
( један је +, други је - ).
Дакле, бројеви 3и −3
су супротни.
 Онда, према
последњој слици
уочавамо да
су супротни и
бројеви 1 и −1, а
такође су међусобно
супротни
бројеви 5 и −5.
Ако је n природни
број, онда
су n и −n супротни
цели бројеви.
Нула је сама себи
супротна.
Пример 1. Одреди
бројеве који су
супротни
са: 6,13,−8,2,−9,0.
Решење: То су
редом: −6,−13,8,−2,9,0.
Ако је k цели број,
његов супротни број
је −k. Онда је броју −3
супротан број −
(−3). Као што видимо
на слици бројевне
праве p, броју −3
супротан је број 3
Закључујемо да је −
(−3)=3 и уопштено:
 За сваки цели број k
важи: −(−k) = k.
Пример 2. Одреди
број −(−(−11)),
односно, одреди број
који је супротан броју −
(−11).
Решење:
Знамо да предност при
израчунавању израза
има унутрашња
заграда. Дакле, прво
одредимо −(−11),−
(−11), тј. број који је
супротан
са −11.−11. То је
број 11.11. Онда је −(−
(−11))=−(+11)=−11.
Апсолутна вредност
Уочили смо да су
тачке A(−3)
и A(3) једнако удаљене
од почетне тачке O.
Обе су удаљене за 3 и
симетричне су у односу
на O.
Растојање тачке N(n)
од нулте тачке O, тј.
дужину
дужи ON, називамо
апсолутном
вредношћу броја n
(координате тачке N).
Важи |n|=n,
|−n|=n,
|0|=0.
Ако је k>0, онда је |k|=k;
k=0, онда је |k|=|0|=0;
k<0,онда је |k|=−k.
Пример 3. Поређај по
величини, од најмање
до највеће, апсолутне
вредности бројева:
8,−5,4,−10,−3,0,6,−9.
Решење: |0|<|−3|<|4|<|
−5|<|6|<|8|<|−9|<|
−10|,тј.0<3<4<5<6<8<9<
10.
Користећи се
бројевном правом лако
ћемо упоредити два
цела броја, такође и
два цела броја можемо
упоредити на основу
њихових апсолутних
вредности и знака.

Кад су у питању два

позитивна броја,
очигледно је већи онај
који има већу
апсолутну вредност
(одговарајућа тачка
веће апсолутне
вредности десно је од
тачке мање апсолутне
вредности).

Ако је један број

позитиван, а други
негативан, онда је увек
позитивни број већи
(десно је на бројевној
правој).

Ако упоређујемо два

негативна броја, више
лево на бројевној
правој биће онај чија је
одговарајућа тачка
удаљенија од тачке O.
 То је онај број који има
већу апсолутну
вредност.
Од два негативна броја
мањи је онај који има
већу апсолутну
вредност.

−5<0 (по дефиницији

негативни бројеви су
мањи од
3>−7 (јер је 3>0 и 0>−7
16<21 (јер је |16|<|21|
−9<−5 (јер је |−9|>|−5|

Пример 4. У првој
недељи децембра
забележене су
минималне дневне
температуре.
а) Који је дан био
најхладнији
(с најмањом
минималном
температуром)?
б) Ког дана је
минимална дневна
температура била
највећа?