Professional Documents
Culture Documents
Марио Калик - Ћирјаковић, лажни заштитник крезубих и происламски аутоколонијалиста
Марио Калик - Ћирјаковић, лажни заштитник крезубих и происламски аутоколонијалиста
АУТОКОЛОНИЈАЛИСТА
Стање ствари 33
Са Милом Ломпаром сам имао полемику 2009. године, када је био део тадашње власти, на
утицајним позицијама у државном сектору културе. Ћирјаковић, међутим, напада
Ломпара када је овај у опозицији, са свесним и вриштећим ботовским амбицијама. Зато је
његова критика Ломпара, чији се поједини аспекти могу прихватити, у основи
неаутентична и по мотивима сумњива. Да је са тим нападом кренуо бар недељу дана пре
него што је Ломпар интензивније почео да критикује власт због велеиздаје Космета,
деловао би респектабилније и прихватљивије. Овако се само претворило у мучне изливе
фрустрације и агресије, које жуља и изазива Ломпарова јавна и непопустљива критика
издајничке власти. А манично, опсесивно-компулзивно бављење једним човеком које
траје ево већ недељама, и трајаће ко зна још колико, у старту деградира таквог нападача.
Ломпарово досадашње игнорисање делује супериорније од Ћирјаковићеве опседнутости,
неконтролисаности и невладања собом.
(Извор)
Ћирјаковић као самозвани „бич крезубих“ велича крезубе и сендвичаре, тај јадан, бедан,
изманипулисан, експлоатисан плебс од стране владајућег режима и система. Он жели да
они остану крезуби и сендвичари, то му је мерило њихове „аутентичности“, уместо да се
залаже за систем у коме ће моћи да добију зубе, или бар да их не изгубе тако лако, и да
добију нешто више од сендвича. Зато он ове несрећне људе цинично и перфидно
злоупотребљава само као средство, топовску храну у обрачуну са једнако девијантним
другосмрдијанцима, из пуког реактивног контрирања њиховом презиру и гађењу према
крезубом и сендвичарском плебсу. Све што другосмрдијанци нападају, треба слепо
величати и бранити, то је проста и настрана логика Ћирјаковићеве мисли и деловања. А
ту нема ничег искрено и озбиљно народног и социјалистичког. Има само типичног
синдрома конвертитства који очигледно, али чудно (ипак је прошло 15 и више година),
још увек тешко оптерећује Ћирјаковића јер је некада припадао истој тој „Другој Србији“.
Реч је о две једнако рђаве и једнако лажне алтернативе. Лажни пријатељи народа и
истински непријатељи народа, први мисле да плебс не треба да се мења, еманципује,
други мисле да ни не може. Тако и једни и други цементирају плебс у његовом постојећем
поробљеном и отуђеном стању.
Марио Калик (Извор: linkedin.com)
На крају, Абу Ћирјак, како воли себе да назива, происламски је аутоколонијалиста, који
ваздише исламски Оријент као да ту нема ништа проблематично, и као да нисмо 500
година били под њиховом окупацијом, борили се, страдали. Србија просто треба да
(п)остане Србистан. По идентичној матрици као у критици другосмрдијанаца, треба
прихватити све што је против Запада, у механичкој реакцији и инерцији, то је аутоматски
нешто добро и прогресивно. Нажалост, и ту је присутна неразрешена фиксираност, овог
пута за Запад, несвесно веровање да је Запад и даље нешто супериорно против чега се
опсесивно бори, и чиме се своја позиција потврђује као инфериорна. Нема ту оног
смиреног и надмоћног достојанства које је истински уверено у слабост и подређеност
противника. И као да немамо властиту српску традицију, светлу слободарску историју,
вредну народну и високу културу, народ и ствараоце на које треба да се ослањамо и да их
додатно упознајемо и афирмишемо. Нећете наћи код Ћирјаковића ништа о томе. Као да
нисмо у предности што смо, како рече Цвијић, „саградили кућу насред друма“, па можемо
да усвојимо и задржимо добре стране Запада и Истока, а оне лоше одбацимо. Али оног
словенског, православног, руског Истока, не Ћирјаковићевог исламско-
фундаменталистичког и талибанског. Шта ће нам то поред свега онога вредног што
поседујемо. Исламски Оријент треба да буде предмет упознавања, образовања, као део
опште културе појединаца и нације, такође, неговати пријатељство, сарадњу, културну
размену са исламским земљама које имају идентичне непријатеље и интересе као и ми –
ослободити се западне геополитичке, економске, војне, културне хегемоније. Ништа од
тога наравно није спорно. Али, да њихова култура и систем вредности (п)остане део
нашег националног и културног идентитета, то не. Није нам потребна доминација, и још
мање монопол, ни западног ни исламског у нама. Него сопствена култура као синтеза
аутохтоне српске традиције, укључујући социјалистичку, и православног Истока.
28 replies
Srdjan Stankovic
19. април 2023. • 10:56
29 22
Зоран Ћирјаковић
19. април 2023. • 11:35
Само три исправке господина Марија са мансарде, пошто би остало било губљење
времена. Прва, “Абу Ћирјак” је смислио његов леви брат по западнољубљу и елитизму
Светислав Басара да би ме на идентичан начин дисквалификовао, па се с тиме
спрдам. Иначе, пошто немам децу, могу бити само “бин Ћирјак”, “син Ћирјака”, али
нема везе, оријентофобима је битно да “смрди” на ислам. Друга, ја, за разлику од, на
пример, Ђорђа Вукадиновића, никада нисам био “Друга Србија”. Тамо није било
возача и преводилаца, што је ЈЕДИНО што сам радио пре априла 1997, а наставио и
годинама касније, као ГЛАВНО мада не више и једино занимање – успут сам, понекад,
сам извештавао. На питање половином 1998. ко сам, студенткињи коју сам, касније,
случајно упознао па ми је пренела, Дејан Анастасијевић је одговорио “Неки глупи
фиксер”. Прдопудерашима и еманципторима, из Лучана колико и из Палмотићеве,
тешко је да уваже да неко ко уме да мисли не ради само за компјутером у топлоти,
измеђи четири зида. Коначно, “конвертитство” је аргумент, који су у истом смислу
користили аутошовинисти, због текстова о Латинки и Константиновићу.
46 33
Горан
19. април 2023. • 12:00
Браво! Кратко и јасно, одмерено и културно речено све што би један интелектуалац
требало да каже Ћирјаковићу без да се спушта на његов улично-пијачарски ниво.
Уколико потоњем (читај Ћирјаковићу) после једног оваквог одговора сујета буде
повређена, није до аутора овог текста (Мариа Малика). Пре ће бити да је до њега и
његовог ега испуњеног сујетом до врха.
28 31
21 16
Живко Петровић
19. април 2023. • 12:30
Мислим исто, дакле један од смајлија код осталих сагласних са аутором, је мој. Да се
зна.
17 14
Зоран Ћирјаковић
19. април 2023. • 12:31
Пијаца нас је одржала – мегаинтелектуалци су нама донели аутошовинизам. При
томе, бојим се, још већи и пристојнији него што је Мило Ломпар – мегабот који је сам,
као једини гост ПЕТ година после потписивања “Бриселског споразума”, децембра
2018., гостовао у “Ћирилици”, дакле као један-једини гост, баш као и Вучић. Не знам
ко је све овде “конвертит”, сем Вучића, Ломпара, Латинке и мене? Можда само нас
четворо?
34 31
Internet Konan
19. април 2023. • 12:45
@Горан
jel obrisete posle slanja komentara jagodice prstica i tipke na tastaturi svakog slova koje ste
otkucali (ali ne i onih koje niste, daleko bilo) dezinfekcionim sredstvom? kako biste osetili
olaksanje, naravno
14 12
Горан
19. април 2023. • 13:13
25 19
Зоран Ћирјаковић
19. април 2023. • 14:52
Александар Вучић, баш као и Латинка некада, највише воли “културне, оне који
бришу прстиће асепсолом свог прдопудераштва.
23 17
@Марио Калик
Који бот је несвјестан? И међу корисним идиотима има свесних.
Исувише си личан, “дебилне пароле”, “искривљени ум” и “опсесвно-компулзивне”
дијагнозе, без референци које ти дају легитимност, су одраз балона у којем ти живиш.
Изношење како Ћирјаковић види “плебс”, (не постоји ни у једном његовом твиту,
коментару, тексту или књизи) је апсолутно нетачно јер се и не дотиче те теме, па не
знам како можеш бити изричит по том питаљу и само је обично учитавање.
Такође ни са једним од наведених облика његових литерарних радова, не наводи
читаоца да га сматра поштеним, храбрим и исправним, нити се стиче тај утисак.
А живо ме занима како би изгледао макар и идејни нацрт те синтезе социјализма и
Православља, ако је уопште и могуће. Осим можда у форми (односи се на идејни
нацрт) насилног печворка, односно франкенштајновог чудовишта.
Све што си написао је дисперзиван израз твог личног незадовољства.
20 16
Internet Konan
19. април 2023. • 15:59
@Горан
polako, gorane, kljucate, a ne bi valjalo i da prokljucate. ja nisam zoran niti imam veze sa
njim. taj vas krst koji vi opisujete nema ama bas nista s hriscanima, jos manje s
pravoslavnim hriscanima, a najmanje s pravoslavnim hriscanskim krstom. no, neka ste vi
srecni i spokojni na vrhu tog vaseg krsta. uzivajte u pogledu – kako horizontalnom tako i
vertikalnom i pazite da slucajno ne sidjete ili padnete s tog krsta. ne bi valjalo po vas. ja cu
se vas i vaseg krsta svakako kloniti.
14 12
Anastas Petronijevic
19. април 2023. • 17:03
Свезубост Каликовог Декарта
26 11
Абу Марко
19. април 2023. • 20:28
Nenad Pivaš
19. април 2023. • 23:33
Baš sam se razmišljao da napišem tekst odgovora na onaj Ćirjakogluov tekst o Lomparu. Ne
toliko radi samog Lompara, koga ni najmanje ne fetišiziram, već zato što je Ćirjakoglu
potrošio toliko mnogo prostora, a nije rekao ništa bitno, osim što je ispričao hiljadu i jednu
priču o tome kako će srpski nacionalisti propasti, jer iza njih stoji Lompar koji pere zube i ne
prezire Zapad na kulturološkom planu. Ali avaj, moj bivši prijatelj Mario Kalik je napisao
tekst za koji mu skidam kapu. Odlično je raskrinkao tu podmuklu podmetačinu kako
siromašne i obespravljene ne treba vaditi iz gna, već im tepati kako im ta gna mnogo lepo
stoje i kako im je to identitet koga se ne smeju odreći. On i Latinka Perović se slažu u
viđenju Srbije kao musave (post)osmanske kasabe, jedino što se ona toga gadi, dok se on
tome divi. Još samo kada bi Ćirjakoglu shvatio da je jedan od generatora drugosrbijanstva
među Srbima upravo i taj pokušaj da se srpski identitet izgradi kao bliskoistočni. Jer će to
kao nusprodukt uvek imati to da će mnogim ljudima biti teško volesti svoju zemlju. Jedino
gdje se ne slažem sa Kalikom, je to što bih rekao da je Ćirjakoglu mnogo pre trol nego bot.
Prosto uživa u iznošenju perverzija koje će druge nervirati. Pa onda putem autosugestije,
poveruje i u neke od njih koje možda nije verovao izvorno. Za njega je prosto sve lično, a
ništa nije politika.
25 9
Бојан
20. април 2023. • 01:41
7 1
Бојан
20. април 2023. • 01:44
6
anon
20. април 2023. • 08:20
10 13
Ћирјаковић је Ломпара нагазио још у августу прошле године, а не, како пише у тексту,
пре три недеље након Ломпаровог јуриша на ,,издајничку” власт.
Како рече један доајен нашег глумишта у недавном хит телевизијском остварењу:
,,Немој да причаш о стварима које не знаш”.
11 10
Коста Дори
20. април 2023. • 13:22
12 3
tragovi mu...
20. април 2023. • 19:01
8 7
pravopis
20. април 2023. • 19:08
10 12
Душан Буковић
21. април 2023. • 02:25
У овом контексту цитирали бисмо чланак војводе Момчила Р. Ђујића, који је објављен
у априлу 1949. године у „Динарском Гласнику“, где дословно стоји:
„Српском народу који је сву своју славу и величину доживео кроз хришћанство,
највише је потребан повратак Христов у његову кућу. Већ два века безбожни,
„просвећени“ одроди српски бичем су изгонили сина Божијега из народног српског
дома. Данас је тај дом у пуној власти сатане. Нема српског спаса, без поновног
усвајања науке Христове. Срби морају да крваво окају грехове дедова, отаца и
унука који су отворили врата народне заједнице да кроз њих несметано у земљу
св. Саве и свих српских светитеља умаршира Тито и црвени крволоци…
Нема народног ослобођења и народне среће док се сатанско семе зла не
искорени у душама свих савремених Срба. Огњишта српска морају поново постати
домаћи српски, у краљевском двору, у свим олтари васкрслога Господа. Сви
послови у школским и васпитним установама, на њиви сељаковој у колиби чобанској
морају отпочињати призивом имена Божијег и провером свукупне народне
делатности
моралним заповестима јеванђеља. Тако ће се Срби једино вратити себи и својој
срећи. Без поновног ускрса Христовог у свеукупном животу српском нема више
Србима спаса, као што га нема ни осталим народима света, који нису још доживели
сву страхоту зла у којег је запао српски народ.
Српски борци са Динаре су у име Христове битке водили и у Његово име у бели
свет пошли да би се у то исто име у слободну земљу вратили. Они знају да једини
услов истинског српског ускрса и пуног народног препорода и одлучно спровођење
у живот свих Срба проповеди Исуса Христа, чије васкрсење ових дана слави сав
слободни хришћански свет. И, ако се од српских бораца из рата и револуције
тражи данас да се изјасне за одређени програм о утврђењу будућег живота нашег
народа, они ће одлучно и једногласно моћи да укажу само на један и основни свој
програм. Он је изражен у непоклебивој одлуци српског народа, да се врати, после
страшних лутања и беспућа, једином путу Српске праве слободе и величине – путу
васкрслог Господа Христа…“ (Види: Војвода Момчило Р. Ђујић, Изјава.., „Динарски
Гласник“, Орган српских бораца са Динаре, Год, V, Бр. IV, Париз, Април 1949).
12 2
Uroš
21. април 2023. • 08:53
Zašto je Kalik radio na MegaGigatrendu i zašto je izbačen, eto frustracije koja truje javni
prostor.
5 8
Khal Drogo
21. април 2023. • 10:45
Како год, у том неком неспоразуму Мила и Зокија, српских родољуба пар екселанс,
могуће је један од њих малчице “застранио”, дешава се, могуће обојица “нишане” у
погрешном смјеру, дешава се, а могуће су и један и други у праву, само ето у том
робовању родољубљу и у том метежу и умни људи некад побркају приоритете,
дешава се.
Како год, ови што су стали листом иза српског родољуба Ломпара, нису стали због
Ломпара, због његових ставова, посвећености идеалима, јок, него искључиво јер је
Мило прилично критичан поводом задњих потеза оног “злоће”, знаш ти добро којег.
Што и није проблем, и ја сам, мислим критичан према оном Вучићу, не из разлога
због којих га напада србофобично крдо у комшилуку и који су скрвили на тај “српски
свијет”, нити због “гријеха” које му приписује инстрментализиована циљна група (гдје
има и истинских родољуба) међу Србљем, већ због малчице другачијих разлога који
су по мом мишљењу, иако медијски потиснути, кудикамо опаснији по васколико
српство.
Јер ти гријеси и “гријеси” који се приписују “злоћи” некад и имају основа, но не ријетко
и немају, и фокус српства се усмјерава гдје тај злоћо и нема толико “заслуга” и гдје
реално мало шта може учинити да поправи ствари,
Зато иза паравана тих спинова којима се замајава јавност, пролази много тога,
процеси и кварне игре, подлости. Један примјер уназад пар дана. Како то да од тих
тако сложних и оптужбама поменутиог злоће нико да примјети аномалију да се тај
злоћо званично састао са амбасадором агредитованим у другој земљи. И то у
моменту када се тај амбасадор и земља му (они који нагађају да је то Америка,
погодили су) има грдних проблема у дисциплиновању другог “злоће”, Додика, заправо
овај Додик им заврће уши. И како протумачити такав непојмљив сусрет у датом
моменту? И како то да нико од оних који детектују “гријехе злоће” то не примијети.
6 2
Саша
21. април 2023. • 11:37
@ Бојан
“Не могу да се отмем утиску да смо ми данашњи Срби у стању тако поодмакле
ентропије да не можемо ни да се претварамо да нам нешто заиста значи”
Случај “Ћирјаковић” јесте постао пример насиља медија и друштвених “чопора” над
неистомишљеником, али би и Ћирјаковић могао да сагледа сопствени допринос свом
страдању. Соко се на петла обрушава из облака, не из блата.
9
Бојан
22. април 2023. • 01:39
Хвала на лепим речима Саша, али немам обичај да превише учествујем у интернет
дискусијама. Ако Вас моје речи из било ког разлога занимају, има доста тога на сајту
lirskimozaik.com
Исти сајт се отвара и кликом на моје име, што ми није била намера, али је некако
испало тако.
3
****
22. април 2023. • 16:18
3 4
ex studentkinja
23. април 2023. • 14:40
Kalik nema za sobom delo, samo neuspehe i afere. Tako da su njegovu stavovi u debelim
zagradama.
3 3