Дигитална библиотека нуди корисницима приступ разним изворима и

информацијама. То могу бити колекције монографских публикација, цијеле

едиције периодика, некњижне грађе у оквирима завичајних збирки које
представљају локално културно благо једне заједнице.
Сврха дигиталних библиотека је првенствено презервација
оригиналних публикација уколико су у питању старе књиге или ријетка
издања или уколико је постојао у други разлог због којег се одвијала
дигитализација публикација. Следећа сврха дигиталних библиотека је дакако
лакша употреба дигиталних издања са аспекта корисника, уколико постоји
географска удаљеност између корисникa и даваоца услуге, дакле путем
интернета је олакшан приступ колекцијама и фондовима библиотека. Ту се
огледа и предност дигиталних библиотека.
Дигитална библиотека обухвата од фондова преко персонела који
врши дигитализацију, опреме за дигитализацију, софтвера којим се обавља
процес дигитализације, све оно што улази у поступак дигитализације од
селекције грађе, преко самог преноса у дигитални из аналогног формата до
успостављања система дигиталних објеката који се састоји од дигиталне
датотеке са уписаним припадајућим метаподацима, те све преко оцеровања,
до слања на треће стране странице са колекцијама уређених дигиталних
објеката као и битна ставка обезбјеђивање сигурне везе са корисника
странице те дигиталне библиотеке.
Неки стручњаци налазе мане дигиталним библиотекама у аспекту тога
да није све добро што је јавно доступно и да се културна баштина не би
требала у таквом смислу отварати јавности, ја не подржавам такве ставове,
остале мане дигиталних библиотека јесте у оноликој мјери у којој није
урађена заштита виртуелног мјеста на којој се налази корпус дигиталних
објеката, непостојање адекватних сигурносних замјена у случају хаварија или
непостојање струје и интернета. То су све мјере које човјек треба
предуприједити унапријед.
Као главни задатак дигиталне библиотеке у свом правом смислу би
требало да има дијељење. Из разлога што баш као код правих библиотека
њихова основна сврха јесте чување грађе али и нуђење и омогућавање
њиховог кориштења. Тако и код дигиталних библиотека мора да буду
испуњени ови принципи. Такође дигитална библиотека може да буде
осмишљена и требало би да буде на такав начин да нуди једноставну
претрагу кроз библиотеку, софтверски осмишљено на начин да претражује
барем метаподатке и враћа резултате у складу са унесеним низовима за
претрагу. Код напредније осмишљених библиотека може да се уграде фасети
или пречице којима се код великог броја публикација може сузити претрага
на одређене циљеве као што су то нпр. опсег годишта или број страница или
језик публикације и сл. Код веома напредних дигиталних библиотека могућа
је претрага по пуном тексту публикација уколико је добро урађено
оцеровање и на тај начин поново имамо ново читање старијих публикација
које на овај начин поново живе и нису дигитално сахрањене.
Ја своју дигиталну библиотеку водим на софтверском пакету РесКарта
која ми пружа упис метаподатака, сређивање текста добијеног оцеровањем,
успостављање система колекција и веб браузер за библиотеку. Оно што
развијам и одржавам је важан сегмент а то је сигурносни сертификат за
учитавање домена на којем је дигитална библиотека тзв. https веза. За
трансфер аналогног у дигиталан облик, публикације скенирам помоћу
скенера марке Атиз који функционише тако што се кроз софтвер
БукДрајвКаптур покрећу камере које запримају формат страница у тифу.
Израђујем мастер копије и оперативне копије. Мастер су много веће по
величини простора којег заузимају. Оперативне обрађујем путем софтверског
алата СкенТејлор гдје у зависности од публикације подешавам одређене
ставке у скенираним страницама. Тек када се све странице среде иду у
софтверски пакет РесКарта.
Оно што је значајно за напоменути да су публикације које су ушле у
процес дигитализације публикације које су преживјеле катастрофални пожар
библиотеке у 2006. години.
Маркетинг у дигитализацији је веома важан када је у питању
промоција и препознавање али уколико се јако добро уради оцеровање,
информационо употпуни процес дигитализације, може се очекивати велики
број посјета корисника дигиталној библиотеци па чак и оних који не знају да
је дигитализација у примјени у одређеној библиотеци. Само заједничким
снагама се може очекивати добар резултат.