Sluzbeni Glasnik Grada Mostara Broj 11-2024

ISSN 1840-0671
SLUŽBENI GLASNIK GRADA MOSTARA

српски, hrvatski i
Broj 11 godina XX Mostar, 22.3.2024. godine
bosanski jezik
SADRŽAJ
USTAVNI SUD
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
1. ПРЕСУДА U-26/23 (српски језик)...................................................................................................3
PRESUDA U-26/23 (hrvatski jezik)...................................................................................................8
PRESUDA U-26/23 (bosanski jezik)...............................................................................................12
GRADONAČELNIK
22. ОДЛУКА o успостави Центра за бирачки потпис Града Мостара (српски језик)...............19
ODLUKA o uspostavi Centra za birački popis Grada Mostara (hrvatski jezik)..........................20
ODLUKA o uspostavi Centra za birački popis Grada Mostara (bosanski jezik).........................22
23. ПРАВИЛНИК o додјели помоћи за саниранје штета насталих природном и другом несрећом
(српски језик)......................................................................................................................................24
PRAVILNIK o dodjeli pomoći za saniranje šteta nastalih prirodnom i drugom nesrećom (hrvatski
jezik).....................................................................................................................................................28
PRAVILNIK o dodjeli pomoći za saniranje šteta nastalih prirodnom i drugom nesrećom (bosanski
jezik).....................................................................................................................................................31
ISPRAVKA GREŠKE
1. ИСПРАВКУ ГРЕШКЕ у Буџету Града Мостара за 2024.годину број: 01-02-1131/24 од
25.01.2024.године („Службени гласник Града Мостара“ број 1/24) (српски језик)................. 35
ISPRAVKU GREŠKE u Proračunu Grada Mostara za 2024.godinu broj: 01-02-1131/24 od
25.01.2024.godine („Službeni glasnik Grada Mostara“ broj 1/24) (hrvatski jezik)........................ 35
ISPRAVKU GREŠKE u Budžetu Grada Mostara za 2024.godinu broj: 01-02-1131/24 od
25.01.2024.godine („Službeni glasnik Grada Mostara“ broj 1/24) (bosanski jezik)....................... 36
22. Mart / Ožujak 2024. SLUŽBENI GLASNIK Broj 11 Strana 2
Grada Mostara
Grada Mostara
USTAVNI SUD
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
1.
Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине, одлучујући о захтјеву Премијера Федерације
Босне и Херцеговине за оцјену уставности члана 2. став 1. тачка д) и члана 2. став (3) Одлуке о висини
накнаде за коришћење јавних површина којима управља Град Мостар, на основу члана IV.Ц.3.10.(2)
д) Устава Федерације Босне и Херцеговине, на сједници без јавне расправе одржаној дана 13.2.2024.
године донио је
ПРЕСУДУ
Утврђује се да одредбе члана 2. став 1. тачка д) и члана 2. став (3) Одлуке о висини накнаде за
коришћење јавних површина којима управља Град Мостар („Службени гласник Града Мостара“, број:
1/12), нису у сагласности са Уставом Федерације Босне и Херцеговине.
Пресуду објавити у „Службеним новинама Федерације БиХ“ и „Службеном гласнику Града
Мостара“.
Образложење
1. Подносилац захтјева и предмет захтјева
Премијер Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: подносилац захтјева) користећи

овлашћења из члана IV.Ц.3.10.(2) д) Устава Федерације Босне и Херцеговине, дана 23.6.2023. године,
поднио је Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд Федерације)
захтјев за оцјену уставности одредаба члана 2. став 1. тачка д) и члана 2. став (3) Одлуке о висини
накнаде за коришћење јавних површина којима управља Град Мостар (у даљем тексту: оспорене
одредбе Одлуке), коју је донијело Градско вијеће Града Мостара (у даљем тексту: доносилац оспорене
Одлуке).
2. Странке у поступку
На основу члана 39. став 1. Закона о поступку пред Уставним судом Федерације Босне и
Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“ бр.: 6/95 и 37/03), странке у овом уставносудском
поступку су: подносилац захтјева и доносилац оспорене Одлуке.
3. Битни наводи захтјева
Подносилац захтјева наводи, да се Одлуком о висини накнаде за коришћење јавних површина

којима управља Град Мостар (у даљем тексту: Одлука), утврђује висина и начин наплате накнаде за
коришћење јавних површина Града Мостара ради постављања подземних и надземних инсталација
и припадајућих надземних објеката на инсталацијама. Сматра да је Одлука, у дијелу оспореног члана
2. став 1. тачка д) у којем се утврђује висина накнаде за коришћење јавних површина којим управља
Град Мостар у износу од 0,50 КМ/м² заузете површине заштитном зоном далековода, у супротности
са одредбама члана II.А.2.(1) ц) Устава Федерације Босне и Херцеговине којом је јасно прописано да
сва лица на територији Федерације Босне и Херцеговине уживају право на једнакост пред Законом.
Надаље, сматра да и оспорена одредба члана 2. став (3) Одлуке није у складу са Амандманом VIII на
Устав Федерације Босне и Херцеговине који прописује да је у искључивој надлежности Федерације
доношење прописа о финансијама и финансијским институцијама Федерације и фискална политика
Федерације. Наведеном одредбом доносилац оспорене Одлуке прекорачио је надлежности, прописујући
као обавезника плаћања накнаде корисника земљишта који је поставио инсталације, што има карактер
пореза на имовину, за који је искључиво надлежна Федерација Босне и Херцеговине.
Наводи да је, анализирајући одредбе оспореног члана 2. став 1. Одлуке у односу на остале
одредбе предметне Одлуке, евидентно да ова јединица локалне самоуправе различито поступа према
привредним субјектима, односно издваја поједине привредне субјекте и за њих утврђује другачији
Grada Mostara
поступак код утврђивања обавезе плаћања ове накнаде. Наиме, на тај начин се издвајају искључиво
власници постављених надземних далековода, односно корисници земљишта који су поставили
инсталације, који су обавезни платити накнаду за коришћење јавних површина којима управља Град
Мостар и то за заузете површине заштитном зоном далековода по м², док остали субјекти за такође
линијске инсталације плаћају накнаду по метру дужном. Наведено представља неравноправно
поступање према оним привредним субјектима који се баве дјелатношћу преноса електричне енергије,
а који изградњом објеката за пренос, дистрибуцију и снабдијевање електричном енергијом још и
доприносе уређењу грађевинског земљишта, као и развоју цијеле локалне заједнице. Чланом 2. став
1. Одлуке прописано је да се висина накнаде за коришћење јавних површина којим управља Град
Мостар, утврђује у годишњем износу и то за подземне и надземне телекомуникацијске, кабловске
и електромагнетске водове од 1,50 КМ/м, за цјевоводе до 200 мм промјера 2,00 КМ/м, односно за
цјевоводе већег промјера од 200 мм 3,00 КМ/м, док је тачком д) истог члана, прописана основица
накнаде за надземне далеководе од 0,50 КМ/м² заузете заштитном зоном далековода. Сматра да из
наведене одредбе јасно произилази неједнакост у обрачуну накнаде према врсти дјелатности, јер је
нелогично да се за надземни далековод прописује основица по метру квадратном заузетим заштитним
коридором далековода иако је тај надземни далековод објекат линијског типа, постављен у зрачном
простору те да de facto не заузима никакву површину мјерљиву квадратним метрима.
Поред тога, истиче да је Одлука донесена на основу чл. 8. и 13. Закона о принципима локалне
самоуправе у Федерацији Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 49/06 и
51/09, у даљем тексту: Закон о принципима локалне самоуправе), којима су прописане надлежности
јединица локалне самоуправе. Такође наводи да је чланом 36. истог Закона, јасно прописано да
јединице локалне самоуправе у законом прописаним оквирима доносе прописе о накнадама и таксама,
као и проведбене прописе о опорезивању. Из наведеног произилази да јединице локалне самоуправе
доносе прописе о накнадама и таксама за чије доношење cу овлашћенe одговарајућим федералним, те
кантоналним законом, што се првенствено односи на утврђивање стопа за таксе и накнаде, у оквирима
који су прописани законом. Сходно наведеном, мишљења је да је спорном одредбом из члана 2. Одлуке,
доносилац оспорене Одлуке прекорачио законска овлашћења приликом доношења исте, те поступио
супротно члану 36. Закон о принципима локалне самоуправе, као и супротно Амандману VIII на
Устав Федерације Босне и Херцеговине. Сматра да су оспорене одредбе Одлуке искључиво темељ за
намете који се плаћају у једнократном износу, и представљају приход локалне заједнице, као што су
рента и накнада за уређење грађевинског земљишта, а то се нипошто не може односити на овакав вид
прописивања накнаде на мјесечним или годишњим нивоима власнику надземних инсталација. Овакве
накнаде су према мишљењу подносиоца захтјева изван надлежности јединице локалне самоуправе, јер
имају јасан карактер пореза на имовину, а таква надлежност је Уставом Федерације Босне и Херцеговине
прописана као искључива надлежност Федерације Босне и Херцеговине. Предње наведеним се не истиче
као спорно плаћање комуналне накнаде у случају стабилних грађевинских објеката (трафостаница) и
пословних простора (пословних зграда) које се у земљишним књигама и катастарском операту воде
као пословни простори, односно објекти. Оспорене одредбе Одлуке према мишљењу подносиоца
захтјева нису формулисане на основу адекватних, законом заснованих критерија, па се услијед тога,
њиховом примјеном, омогућава појава произвољности, селективности и волунтаризма, као категорије
које елиминирају могућност остварења уставом загарантованих права.
Имајући у виду све напријед наведено, подносилац захтјева предлаже да Уставни суд Федерације
донесе пресуду којом се утврђује да оспорене одредбе Одлуке нису у сагласности са Уставом Федерације
Босне и Херцеговине.
4. Одговор на захтјев
Уставни суд Федерације је у складу са чланом 16. Закона о поступку пред Уставним судом
Федерације Босне и Херцеговине, позвао доносиоца оспорене Одлуке, да као друга страна у поступку,
достави одговор на захтјев за утврђивање уставности, међутим, одговор није достављен.
Grada Mostara
5. Релевантно право
А. Устав Федерације Босне и Херцеговине

Члан II. А 2. (1) ц)
Федерација ће осигурати примјену највишег нивоа међународно признатих права и слобода
утврђених у документима наведеним у Анексу овог устава. Посебно:
(1) Сва лица на територији Федерације уживају права на:
ц) једнакост пред законом;
Члан III. 1. тач. ц)

У искључивој су надлежности Федерације:
ц) доношење прописа о финансијама и финансијским институцијама Федерације и фискална
политика Федерације.
Члан IV.Ц.3.10.(2) д)
(2) Уставни суд:
д) на захтјев премијера, или кантона, утврђује да ли неки предложени или усвојени
пропис које је донијело неко тијело кантоналне, градске или општинске власти у складу са овим уставом.
Б. Пословник Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине

(“Службене новине Федерације Босне и Херцеговине”, бр.: 40/10, 18/16 и 26/23)
Члан 13. став 1.

Сједнице Суда
Сједнице Суда одржавају се са јавном расправом и без јавне расправе.
B. Закон о припадности јавних прихода у Федерацији Босне и Херцеговине

(„Службене новине Федерације БиХ”, бр.: 22/06, 43/08, 22/09, 35/14, 94/15 и 17/22)
Члан 13. став 1. тач. б) и ц)

Учешће јединица локалне самоуправе у
осталим јавним приходима
Поред удјела у расподјели прихода из члана 6. овог Закона, јединицама локалне самоуправе
припадају и други јавни приходи како слиједи:
б) 100% од накнада по основу коришћења и уређења земљишта;
ц) накнаде и таксе у складу са прописима јединица локалне самоуправе;
Г. Закон о принципима локалне самоуправе у Федерацији Босне и Херцеговине

(„Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 49/06 и 51/09)
Члан 8. став 3. алинеја 20.

У властите надлежности јединице локалне самоуправе посебно спадају:
− доношење прописа о порезима, накнадама, доприносима и таксама из
надлежности јединице локалне самоуправе;
Члан 13. став 1. и став 2. алинеја 4.

Орган одлучивања јединице локалне самоуправе је општинско вијеће у општини, а градско
вијеће у граду (у даљем тексту: вијеће).
Вијеће у оквиру својих надлежности:
− доноси прописе о порезима, таксама, накнадама и доприносима јединице локалне самоуправе
у складу са законом;
Члан 36.
У законом прописаним оквирима, јединице локалне самоуправе доносе прописе о
накнадама и таксама, као и проведбене прописе о опорезивању.
Grada Mostara
Члан 37. став 1. тачка а) алинеје 1. и 2.
Јединицама локалне самоуправе припадају приходи:
а) властити приходи:
− порези за које јединице локалне самоуправе самостално одређују стопу у
складу са законом,
− локалне таксе и накнаде чије износе утврђује вијеће у складу са законом.
Д. Одлука о висини накнаде за коришћење јавних површина којима управља Град

Мостар
(„Службени гласник Града Мостара“, број: 1/12)
Члан 1.
(1) Овом Одлуком утврђује се висина и начин наплате накнаде за коришћење јавних површина
Града Мостара ради постављања подземних и надземних инсталација и припадајућих надземних
објеката на инсталацијама.
(2) Инсталацијама у смислу ове Одлуке сматрају се инфраструктурне мреже електро енергетске,
телекомуникацијске, кабловске, водоводне, канализацијске и друге инфраструктурне мреже према
прописима о катастру инсталација и припадајући објекти тим мрежама.
Члан 2. став 1. тачка д) и став (3) – оспорене одредбе Одлуке

Висина накнаде за коришћење јавних површина из члана 1. ове Одлуке, утврђује се у годишњем
износу, и то:
д) за надземне далеководе 0,50 КМ/ м² заузете површине заштитном зоном
далековода.
(3) Обавезник плаћања накнаде из члана 1. ове Одлуке је корисник земљишта који је поставио
инсталације.
6. Судска пракса Уставног суда Федерације
Пресуде Уставног суда Федерације бр.: У-17/20 од 13.10.2021. године („Службене новине
Федерације БиХ“, број: 92/21), У-13/20 од 13.10.2021. године („Службене новине Федерације БиХ“,
број: 97/21), У-11/22 од 15.9.2022. године („Службене новине Федерације БиХ“, број: 80/22) и др.
7. Чињенично стање и став Уставног суда Федерације
Уставни суд Федерације је утврдио да у конкретном предмету нема чињеничних питања које
би било потребно непосредно разјаснити на јавној расправи, па је у складу са чланом 13. став 1.
Пословника Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр.:
40/10, 18/16 и 26/23) одржао сједницу Суда без јавне расправе на којој је размотрио оспорене одредбе
Одлуке, чињенице које произилазе из захтјева, те цјелокупну документацију у спису предмета. На
тој основи, а узимајући у обзир релевантне одредбе Устава Федерације Босне и Херцеговине, закона
Федерације Босне и Херцеговине и праксу овог суда, утврђено је како слиједи у наставку.
Подносилац захтјева је у складу са чланом IV.Ц.3.10.(2) д) Устава Федерације Босне и

Херцеговине, овлашћен за подношење захтјева за оцјену уставности.
Из оспорених одредби Одлуке произилази, на што и подносилац захтјева указује, да је годишња

обавеза плаћања накнаде за коришћење јавних површина Града Мостара усмјерена на, између осталих,
правна лица која врше тачно одређену дјелатност, дистрибуцију и снабдијевање електричном енергијом,
коришћењем надземних инсталација (далековода) у сврху преноса електричне енергије. Таква правна
лица обављају дјелатност од јавног интереса, чије вршење изискује коришћење сложене техничке
инфраструктурне опреме, уређаја и инсталација на одговарајући начин размјештених у простору, па
је у том погледу подложно техничким, али и правним стандардима, те обавези плаћања посебних
накнада утврђених прописима на нивоу Федерације Босне и Херцеговине и Босне и Херцеговине.
Очигледно је да се ради о дјелатности чије обављање изискује размјештање огромног броја уређаја и
инсталација у простору, при чему су сви увезани у јединствен систем. Такав систем надилази границе
Grada Mostara
јединица локалне самоуправе и изискује правну регулацију са највишег нивоа, у овом случају државног
и ентитетског. Да би тај систем био у стању континуирано остваривати своју функцију у складу са
строгим захтјевима прописаним домаћим и међународним правним и техничким стандардима, он мора
бити изнад, односно изван партикуларне правне регулације на нивоу јединица локалне самоуправе,
изузев оних прописа који се непосредно односе на прибављање дозволе за грађење електроенергетских
објеката, односно постављање надземних и подземних инсталација на локалном земљишту.
Такође, Уставни суд Федерације указује и на ставове из Пресуде број: У-17/20 и бројних других,
гдје је овај суд прецизирао своје становиште у погледу све учесталијег прописивања накнада и такси
од стране јединица локалне самоуправе на коришћење уређаја, опреме и инсталација које служе за
снабдијевање енергијом, те пружање телекомуникацијских услуга као што су ПТТ услуге, фиксна и
мобилна телефонија, приступ интернету, кабловска телевизија и томе слично. Констатовано је да се
прописивањем оваквих накнада, које се у правилу наплаћују по комаду уређаја и опреме или дужини
подземних и надземних инсталација и то периодично, изгубио карактер једнократне накнаде коју
обавезник плаћа на име неке услуге од стране државног органа и поприма карактер парафискалног
намета којим се периодично захвата у имовину односно доходак обавезника и то по стопи која се утврђује
произвољно, на бази унапријед предвиђеног дохотка који остварују привредни субјекти обављајући
дјелатност у поменутим областима. Уз то су предмет оваквог опорезивања под номинацијом комуналне
накнаде или комуналне таксе, средства за рад привредних субјеката који обављају дјелатност од јавног
интереса. Такође, примјера ради указујемо и на Пресуду овог суда број: У-11/22 од 15.9.2022. године,
гдје је овај суд образложио становниште поводом повреде права на једнакост пред законом.
Амандманом VIII на Устав Федерације Босне и Херцеговине, односно чланом III. 1. тачка
ц) Устава Федерације Босне и Херцеговине, јасно је прописано да је у искључивој надлежности
Федерације доношење прописа о финансијама и финансијским институцијама Федерације и фискална
политика Федерације. На основу наведених уставних овлашћења Федерација Босне и Херцеговине је
донијела Закон о припадности јавних прихода у Федерацији Босне и Херцеговине („Службене новине
Федерације БиХ”, бр.: 22/06, 43/08, 22/09, 35/14, 94/15 и 17/22, у даљем тексту: Закон о припадности
јавних прихода), којим се уређује припадност јавних прихода који су установљени законима на
територији Федерације Босне и Херцеговине. У складу са одредбама Закона о припадности јавних
прихода и Закона о принципима локалне самоуправе, доносилац оспореног акта надлежан је да донесе
пропис којим се уређује режим наплаћивања накнада и такси на подручју Града Мостара. Међутим,
то му не даје за право да поступа на начин да прописује таксе и друге врсте накнада без икаквих
ограничења, посебно у ситуацијама када су посебним законима и прописима, прописане накнаде, као
што је то случај код привредних субјеката који се баве снабдијевањем и преносом електричне енергије,
односно када се ради о компанијама које су од посебног друштвеног интереса. Дакле, прописивање
врсте и висине такси од стране јединица локалне самоуправе, мора бити у складу са законом који је
донесен на државном или федералном нивоу. У сваком случају не би се смјело уводити плаћање пореза,
такси или накнада за коришћење средстава за рад и то посебно оних средстава за рад привредних
субјеката који се баве дјелатностима од јавног интереса и помоћу којих се обезбјеђују елементарни
услови за живот.
Висина накнаде у оспореним одредбама Одлуке је прописана без видљивог објективног
почетног критерија. Увођење ове накнаде је евентуално у домену провођења фискалне политике, у
овом случају и електроенергетске политике за које је искључиво надлежна Федерација Босне и
Херцеговине. Прописана оспорена накнада губи карактер једнократне накнаде коју субјекти плаћају
државним органима за пружање одређене протууслуге и поприма карактер парафискалног намета који
је усмјерен само на привредне субјекте који врше одређену дјелатност у конкретном случају пренос
електричне енергије путем електроенергетских објеката - далековода.
Управо слиједом напријед изложеног, у овом сегменту, јединице локалне самоуправе морале
би да успоставе систем наплате накнада и такси који неће бити произвољан, нити ће се претворити у
„парафискални“ намет.
Из свега наведеног, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Grada Mostara
Ову пресуду Уставни суд Федерације донио је у саставу: Александра Мартиновић, предсједница
Суда, Весна Будимир, Мирјана Чучковић, Мирко Милићевић, проф.др Един Муминовић, Бранимир
Орашанин, др сц. Ката Сењак, Ајша Софтић и мр сц. Ален Талетовић, судије Суда.
Број: У-26/23
Сарајево, 13.2.2024. године
Предсједница
Уставног суда Федерације
Босне и Херцеговине
Александра Мартиновић, c.p.
-----------------------------
Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o zahtjevu Premijera Federacije Bosne i
Hercegovine za ocjenu ustavnosti članka 2. stavak 1. točka d) i članka 2. stavak (3) Odluke o visini naknade za
korištenje javnih površina kojima upravlja Grad Mostar, na temelju članka IV.C.3.10.(2) d) Ustava Federacije
Bosne i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave održanoj dana 13.2.2024. godine donio je
PRESUDU
Utvrđuje se da odredbe članka 2. stavak 1. točka d) i članka 2. stavak (3) Odluke o visini naknade za
korištenje javnih površina kojima upravlja Grad Mostar („Službeni glasnik Grada Mostara“, broj: 1/12), nisu
u suglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.
Presudu objaviti u „Službenim novinama Federacije BiH“ i „Službenom glasniku Grada Mostara“.
O b r a z l o ž e nj e
1. Podnositelj zahtjeva i predmet zahtjeva
Premijer Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) koristeći ovlasti iz
članka IV.C.3.10.(2) d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, dana 23.6.2023. godine, podnio je Ustavnom
sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud Federacije) zahtjev za ocjenu ustavnosti
odredaba članka 2. stavak 1. točka d) i članka 2. stavak (3) Odluke o visini naknade za korištenje javnih
površina kojima upravlja Grad Mostar (u daljnjem tekstu: osporene odredbe Odluke), koju je donijelo Gradsko
vijeće Grada Mostara (u daljnjem tekstu: donositelj osporene Odluke).
2. Stranke u postupku
Na temelju članka 39. stavak 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i
Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“ br.: 6/95 i 37/03), stranke u ovom ustavnosudbenom postupku
su: podnositelj zahtjeva i donositelj osporene Odluke.
3. Bitni navodi zahtjeva
Podnositelj zahtjeva navodi, da se Odlukom o visini naknade za korištenje javnih površina kojima
upravlja Grad Mostar (u daljnjem tekstu: Odluka), utvrđuje visina i način naplate naknade za korištenje javnih
površina Grada Mostara radi postavljanja podzemnih i nadzemnih instalacija i pripadajućih nadzemnih objekata
na instalacijama. Smatra da je Odluka, u dijelu osporenog članka 2. stavak 1. točka d) u kojem se utvrđuje
visina naknade za korištenje javnih površina kojim upravlja Grad Mostar u iznosu od 0,50 KM/m² zauzete
površine zaštitnom zonom dalekovoda, u suprotnosti s odredbama članka II.A.2.(1) c) Ustava Federacije
Bosne i Hercegovine kojom je jasno propisano da sve osobe na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine
uživaju pravo na jednakost pred Zakonom. Nadalje, smatra da i osporena odredba članka 2. stavak (3) Odluke
nije sukladna s Amandmanom VIII na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine koji propisuje da je u isključivoj
nadležnosti Federacije donošenje propisa o financijama i financijskim institucijama Federacije i fiskalna
politika Federacije. Navedenom odredbom donositelj osporene Odluke prekoračio je nadležnosti, propisujući
kao obveznika plaćanja naknade korisnika zemljišta koji je postavio instalacije, što ima karakter poreza na
imovinu, za koji je isključivo nadležna Federacija Bosne i Hercegovine.
Navodi da je, analizirajući odredbe osporenog članka 2. stavak 1. Odluke u odnosu na ostale odredbe
predmetne Odluke, evidentno da ova jedinica lokalne samouprave različito postupa prema gospodarskim
Grada Mostara
subjektima, odnosno izdvaja pojedine gospodarske subjekte i za njih utvrđuje drugačiji postupak kod utvrđivanja
obveze plaćanja ove naknade. Naime, na taj način se izdvajaju isključivo vlasnici postavljenih nadzemnih
dalekovoda, odnosno korisnici zemljišta koji su postavili instalacije, koji su obvezni platiti naknadu za
korištenje javnih površina kojima upravlja Grad Mostar i to za zauzete površine zaštitnom zonom dalekovoda
po m2, dok ostali subjekti za također linijske instalacije plaćaju naknadu po metru dužnom. Navedeno
predstavlja neravnopravno postupanje prema onim gospodarskim subjektima koji se bave djelatnošću prijenosa
električne energije, a koji izgradnjom objekata za prijenos, distribuciju i snabdijevanje električnom energijom
još i doprinose uređenju građevinskog zemljišta, kao i razvoju cijele lokalne zajednice. Člankom 2. stavak 1.
Odluke propisano je da se visina naknade za korištenje javnih površina kojim upravlja Grad Mostar, utvrđuje
u godišnjem iznosu i to za podzemne i nadzemne telekomunikacijske, kablovske i elektromagnetske vodove
od 1,50 KM/m, za cjevovode do 200 mm promjera 2,00 KM/m, odnosno za cjevovode većeg promjera od 200
mm 3,00 KM/m, dok je točkom d) istog članka, propisana osnovica naknade za nadzemne dalekovode od 0,50
KM/m² zauzete zaštitnom zonom dalekovoda. Smatra da iz navedene odredbe jasno proizilazi nejednakost u
obračunu naknade prema vrsti djelatnosti, jer je nelogično da se za nadzemni dalekovod propisuje osnovica po
metru kvadratnom zauzetim zaštitnim koridorom dalekovoda iako je taj nadzemni dalekovod objekt linijskog
tipa, postavljen u zračnom prostoru te da de facto ne zauzima nikakvu površinu mjerljivu kvadratnim metrima.
Pored toga, ističe da je Odluka donesena na temelju čl. 8. i 13. Zakona o načelima lokalne samouprave
u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 49/06 i 51/09, u daljnjem tekstu:
Zakon o načelima lokalne samouprave), kojima su propisane nadležnosti jedinica lokalne samouprave.
Također navodi da je člankom 36. istog Zakona, jasno propisano da jedinice lokalne samouprave u zakonom
propisanim okvirima donose propise o naknadama i pristojbama, kao i provedbene propise o oporezivanju.
Iz navedenog proizilazi da jedinice lokalne samouprave donose propise o naknadama i pristojbama za čije
donošenje su ovlaštene odgovarajućim federalnim, te kantonalnim zakonom, što se prvenstveno odnosi
na utvrđivanje stopa za pristojbe i naknade, u okvirima koji su propisani zakonom. Shodno navedenom,
mišljenja je da je spornom odredbom iz članka 2. Odluke, donositelj osporene Odluke prekoračio zakonske
ovlasti prilikom donošenja iste, te postupio suprotno članku 36. Zakon o načelima lokalne samouprave, kao i
suprotno Amandmanu VIII na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Smatra da su osporene odredbe Odluke
isključivo temelj za namete koji se plaćaju u jednokratnom iznosu, i predstavljaju prihod lokalne zajednice,
kao što su renta i naknada za uređenje građevinskog zemljišta, a to se nipošto ne može odnositi na ovakav vid
propisivanja naknade na mjesečnim ili godišnjim razinama vlasniku nadzemnih instalacija. Ovakve naknade
su prema mišljenju podnositelja zahtjeva izvan nadležnosti jedinice lokalne samouprave, jer imaju jasan
karakter poreza na imovinu, a takva nadležnost je Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine propisana kao
isključiva nadležnost Federacije Bosne i Hercegovine. Prednje navedenim se ne ističe kao sporno plaćanje
komunalne naknade u slučaju stabilnih građevinskih objekata (trafostanica) i poslovnih prostora (poslovnih
zgrada) koje se u zemljišnim knjigama i katastarskom operatu vode kao poslovni prostori, odnosno objekti.
Osporene odredbe Odluke prema mišljenju podnositelja zahtjeva nisu formulirane na temelju adekvatnih,
zakonom utemeljenih kriterija, pa se uslijed toga, njihovom primjenom, omogućava pojava proizvoljnosti,
selektivnosti i voluntarizma, kao kategorije koje eliminiraju mogućnost ostvarenja ustavom zajamčenih prava.
Imajući u vidu sve naprijed navedeno, podnositelj zahtjeva predlaže da Ustavni sud Federacije donese
presudu kojom se utvrđuje da osporene odredbe Odluke nisu u suglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i
Hercegovine.
4. Odgovor na zahtjev
Ustavni sud Federacije je sukladno s člankom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije
Bosne i Hercegovine, pozvao donositelja osporene Odluke, da kao druga strana u postupku, dostavi odgovor
na zahtjev za utvrđivanje ustavnosti, međutim, odgovor nije dostavljen.
5. Relevantno pravo
A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine
Članak II. A 2. (1) c)

Federacija će osigurati primjenu najviše razine međunarodno priznatih prava i sloboda utvrđenih u
dokumentima navedenim u Aneksu ovog ustava. Posebice:
Grada Mostara
(1) Sve osobe na teritoriji Federacije uživaju prava na:
c) jednakost pred zakonom;
Članak III. 1. toč. c)

U isključivoj su nadležnosti Federacije:
c) donošenje propisa o financijama i financijskim institucijama Federacije i fiskalna politika
Federacije.
Članak IV.C.3.10.(2) d)
(2) Ustavni sud:
d) na zahtjev premijera, ili kantona, utvrđuje da li neki predloženi ili usvojeni propis koje je
donijelo neko tijelo kantonalne, gradske ili općinske vlasti sukladan sa ovim ustavom.
B. Poslovnik Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine

("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine", br.: 40/10, 18/16 i 26/23)
Članak 13. stavak 1.

Sjednice Suda
Sjednice Suda održavaju se sa javnom raspravom i bez javne rasprave.
C. Zakon o pripadnosti javnih prihoda u Federaciji Bosne i Hercegovine

(„Službene novine Federacije BiH”, br.: 22/06, 43/08, 22/09, 35/14, 94/15 i 17/22)
Članak 13. stavak 1. toč. b) i c)
Učešće jedinica lokalne samouprave u
ostalim javnim prihodima
Pored udjela u raspodjeli prihoda iz članka 6. ovog Zakona, jedinicama lokalne samouprave pripadaju
i drugi javni prihodi kako slijedi:
b) 100% od naknada po osnovu korištenja i uređenja zemljišta;
c) naknade i pristojbe sukladno s propisima jedinica lokalne samouprave;
D. Zakon o načelima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine

(„Službene novine Federacije BiH“, br.: 49/06 i 51/09)
Članak 8. stavak 3. alineja 20.

U vlastite nadležnosti jedinice lokalne samouprave posebice spadaju:
− donošenje propisa o porezima, naknadama, doprinosima i pristojbama iz nadležnosti
jedinice lokalne samouprave;
Članak 13. stavak 1. i stavak 2. alineja 4.

Organ odlučivanja jedinice lokalne samouprave je općinsko vijeće u općini, a gradsko vijeće u
gradu (u daljnjem tekstu: vijeće).
Vijeće u okviru svojih nadležnosti:
− donosi propise o porezima, pristojbama, naknadama i doprinosima jedinice lokalne samouprave
sukladno sa zakonom;
Članak 36.
U zakonom propisanim okvirima, jedinice lokalne samouprave donose propise o naknadama
i pristojbama, kao i provedbene propise o oporezivanju.
Članak 37. stavak 1. točka a) alineje 1. i 2.

Jedinicama lokalne samouprave pripadaju prihodi:
a) vlastiti prihodi:
− porezi za koje jedinice lokalne samouprave samostalno određuju stopu sukladno sa
zakonom,
− lokalne pristojbe i naknade čije iznose utvrđuje vijeće sukladno sa zakonom.
Grada Mostara
E. Odluka o visini naknade za korištenje javnih površina kojima upravlja Grad Mostar
(„Službeni glasnik Grada Mostara“, broj: 1/12)
Članak 1.
(1) Ovom Odlukom utvrđuje se visina i način naplate naknade za korištenje javnih površina
Grada Mostara radi postavljanja podzemnih i nadzemnih instalacija i pripadajućih nadzemnih objekata na
instalacijama.
(2) Instalacijama u smislu ove Odluke smatraju se infrastrukturne mreže elektro energetske,
telekomunikacijske, kablovske, vodovodne, kanalizacijske i druge infrastrukturne mreže prema propisima o
katastru instalacija i pripadajući objekti tim mrežama.
Članak 2. stavak 1. točka d) i stavak (3) – osporene odredbe Odluke

Visina naknade za korištenje javnih površina iz članka 1. ove Odluke, utvrđuje se u godišnjem iznosu, i to:
d) za nadzemne dalekovode 0,50 KM/ m² zauzete površine zaštitnom zonom dalekovoda.
(3) Obveznik plaćanja naknade iz članka 1. ove Odluke je korisnik zemljišta koji je postavio instalacije.
6. Sudbena praksa Ustavnog suda Federacije
Presude Ustavnog suda Federacije br.: U-17/20 od 13.10.2021. godine („Službene novine Federacije
BiH“, broj: 92/21), U-13/20 od 13.10.2021. godine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 97/21), U-11/22
od 15.9.2022. godine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 80/22) i dr.
7. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije
Ustavni sud Federacije je utvrdio da u konkretnom predmetu nema činjeničnih pitanja koje bi bilo
potrebno neposredno razjasniti na javnoj raspravi, pa je sukladno s člankom 13. stavak 1. Poslovnika Ustavnog
suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 40/10, 18/16 i 26/23) održao
sjednicu Suda bez javne rasprave na kojoj je razmotrio osporene odredbe Odluke, činjenice koje proizilaze iz
zahtjeva, te cjelokupnu dokumentaciju u spisu predmeta. Na toj osnovi, a uzimajući u obzir relevantne odredbe
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, zakona Federacije Bosne i Hercegovine i praksu ovog suda, utvrđeno
je kako slijedi u nastavku.
Podnositelj zahtjeva je sukladno s člankom IV.C.3.10.(2) d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine,

ovlašten za podnošenje zahtjeva za ocjenu ustavnosti.
Iz osporenih odredbi Odluke proizilazi, na što i podnositelj zahtjeva ukazuje, da je godišnja obveza
plaćanja naknade za korištenje javnih površina Grada Mostara usmjerena na, između ostalih, pravne osobe koje
vrše točno određenu djelatnost, distribuciju i snabdijevanje električnom energijom, korištenjem nadzemnih
instalacija (dalekovoda) u svrhu prijenosa električne energije. Takve pravne osobe obavljaju djelatnost od
javnog interesa, čije vršenje iziskuje korištenje složene tehničke infrastrukturne opreme, uređaja i instalacija na
odgovarajući način razmještenih u prostoru, pa je u tom pogledu podložno tehničkim, ali i pravnim standardima,
te obvezi plaćanja posebnih naknada utvrđenih propisima na razini Federacije Bosne i Hercegovine i Bosne
i Hercegovine. Očigledno je da se radi o djelatnosti čije obavljanje iziskuje razmještanje ogromnog broja
uređaja i instalacija u prostoru, pri čemu su svi uvezani u jedinstven sustav. Takav sustav nadilazi granice
jedinica lokalne samouprave i iziskuje pravnu regulaciju s najviše razine, u ovom slučaju državne i entitetske.
Da bi taj sustav bio u stanju kontinuirano ostvarivati svoju funkciju sukladno sa strogim zahtjevima propisanim
domaćim i međunarodnim pravnim i tehničkim standardima, on mora biti iznad, odnosno izvan partikularne
pravne regulacije na razini jedinica lokalne samouprave, izuzev onih propisa koji se neposredno odnose na
pribavljanje dozvole za građenje elektroenergetskih objekata, odnosno postavljanje nadzemnih i podzemnih
instalacija na lokalnom zemljištu.
Također, Ustavni sud Federacije ukazuje i na stavove iz Presude broj: U-17/20 i brojnih drugih, gdje
je ovaj sud precizirao svoje stanovište u pogledu sve učestalijeg propisivanja naknada i pristojbi od strane
jedinica lokalne samouprave na korištenje uređaja, opreme i instalacija koje služe za snabdijevanje energijom,
te pružanje telekomunikacijskih usluga kao što su PTT usluge, fiksna i mobilna telefonija, pristup internetu,
Grada Mostara
kablovska televizija i tome slično. Konstatirano je da se propisivanjem ovakvih naknada, koje se u pravilu
naplaćuju po komadu uređaja i opreme ili dužini podzemnih i nadzemnih instalacija i to periodično, izgubio
karakter jednokratne naknade koju obveznik plaća na ime neke usluge od strane državnog organa i poprima
karakter parafiskalnog nameta kojim se periodično zahvata u imovinu odnosno dohodak obveznika i to po
stopi koja se utvrđuje proizvoljno, na bazi unaprijed predviđenog dohotka koji ostvaruju gospodarski subjekti
obavljajući djelatnost u spomenutim oblastima. Uz to su predmet ovakvog oporezivanja pod nominacijom
komunalne naknade ili komunalne pristojbe, sredstva za rad gospodarskih subjekata koji obavljaju djelatnost
od javnog interesa. Također, primjera radi ukazujemo i na Presudu ovog suda broj: U-11/22 od 15.9.2022.
godine, gdje je ovaj sud obrazložio stanovnište povodom povrede prava na jednakost pred zakonom.
Amandmanom VIII na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, odnosno člankom III. 1. točka c) Ustava
Federacije Bosne i Hercegovine, jasno je propisano da je u isključivoj nadležnosti Federacije donošenje
propisa o financijama i financijskim institucijama Federacije i fiskalna politika Federacije. Na temelju
navedenih ustavnih ovlasti Federacija Bosne i Hercegovine je donijela Zakon o pripadnosti javnih prihoda
u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH”, br.: 22/06, 43/08, 22/09, 35/14, 94/15
i 17/22, u daljnjem tekstu: Zakon o pripadnosti javnih prihoda), kojim se uređuje pripadnost javnih prihoda
koji su ustanovljeni zakonima na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Sukladno s odredbama Zakona
o pripadnosti javnih prihoda i Zakona o načelima lokalne samouprave, donositelj osporenog akta nadležan
je da donese propis kojim se uređuje režim naplaćivanja naknada i pristojbi na području Grada Mostara.
Međutim, to mu ne daje za pravo da postupa na način da propisuje pristojbe i druge vrste naknada bez ikakvih
ograničenja, posebice u situacijama kada su posebnim zakonima i propisima, propisane naknade, kao što je to
slučaj kod gospodarskih subjekata koji se bave snabdijevanjem i prijenosom električne energije, odnosno kada
se radi o kompanijama koje su od posebnog društvenog interesa. Dakle, propisivanje vrste i visine pristojbi od
strane jedinica lokalne samouprave, mora biti sukladno sa zakonom koji je donesen na državnoj ili federalnoj
razini. U svakom slučaju ne bi se smjelo uvoditi plaćanje poreza, pristojbi ili naknada za korištenje sredstava
za rad i to posebice onih sredstava za rad gospodarskih subjekata koji se bave djelatnostima od javnog interesa
i pomoću kojih se obezbjeđuju elementarni uvjeti za život.
Visina naknade u osporenim odredbama Odluke je propisana bez vidljivog objektivnog početnog
kriterija. Uvođenje ove naknade je eventualno u domenu provođenja fiskalne politike, u ovom slučaju i
elektroenergetske politike za koje je isključivo nadležna Federacija Bosne i Hercegovine. Propisana osporena
naknada gubi karakter jednokratne naknade koju subjekti plaćaju državnim organima za pružanje određene
protuusluge i poprima karakter parafiskalnog nameta koji je usmjeren samo na gospodarske subjekte koji vrše
određenu djelatnost u konkretnom slučaju prijenos električne energije putem elektroenergetskih objekata -
dalekovoda.
Upravo slijedom naprijed izloženog, u ovom segmentu, jedinice lokalne samouprave morale bi da
uspostave sustav naplate naknada i pristojbi koji neće biti proizvoljan, niti će se pretvoriti u „parafiskalni“
namet.
Iz svega navedenog, odlučeno je kao u izreci ove presude.
Ovu presudu Ustavni sud Federacije donio je u sastavu: Aleksandra Martinović, predsjednica Suda,
Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Mirko Milićević, prof.dr. Edin Muminović, Branimir Orašanin, dr.sc. Kata
Senjak, Ajša Softić i mr.sc. Alen Taletović, suci Suda.
Broj: U-26/23
Sarajevo, 13.2.2024.godine
Predsjednica
Ustavnog suda Federacije
Bosne i Hercegovine
Aleksandra Martinović, v.r.
------------------------
Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o zahtjevu Premijera Federacije Bosne i
Hercegovine za ocjenu ustavnosti člana 2. stav 1. tačka d) i člana 2. stav (3) Odluke o visini naknade za
korištenje javnih površina kojima upravlja Grad Mostar, na osnovu člana IV.C.3.10.(2) d) Ustava Federacije
Bosne i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave održanoj dana 13.2.2024. godine donio je
Grada Mostara
PRESUDU
Utvrđuje se da odredbe člana 2. stav 1. tačka d) i člana 2. stav (3) Odluke o visini naknade za korištenje
javnih površina kojima upravlja Grad Mostar („Službeni glasnik Grada Mostara“, broj: 1/12), nisu u saglasnosti
sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.
Presudu objaviti u „Službenim novinama Federacije BiH“ i „Službenom glasniku Grada Mostara“.
O b r a z l o ž e nj e
1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva
Premijer Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: podnosilac zahtjeva) koristeći ovlaštenja iz
člana IV.C.3.10.(2) d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, dana 23.6.2023. godine, podnio je Ustavnom
sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije) zahtjev za ocjenu ustavnosti
odredaba člana 2. stav 1. tačka d) i člana 2. stav (3) Odluke o visini naknade za korištenje javnih površina
kojima upravlja Grad Mostar (u daljem tekstu: osporene odredbe Odluke), koju je donijelo Gradsko vijeće
Grada Mostara (u daljem tekstu: donosilac osporene Odluke).
2. Stranke u postupku
Na osnovu člana 39. stav 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine
(„Službene novine Federacije BiH“ br.: 6/95 i 37/03), stranke u ovom ustavnosudskom postupku su: podnosilac
zahtjeva i donosilac osporene Odluke.
3. Bitni navodi zahtjeva
Podnosilac zahtjeva navodi, da se Odlukom o visini naknade za korištenje javnih površina kojima
upravlja Grad Mostar (u daljem tekstu: Odluka), utvrđuje visina i način naplate naknade za korištenje javnih
površina Grada Mostara radi postavljanja podzemnih i nadzemnih instalacija i pripadajućih nadzemnih
objekata na instalacijama. Smatra da je Odluka, u dijelu osporenog člana 2. stav 1. tačka d) u kojem se utvrđuje
visina naknade za korištenje javnih površina kojim upravlja Grad Mostar u iznosu od 0,50 KM/m² zauzete
površine zaštitnom zonom dalekovoda, u suprotnosti sa odredbama člana II.A.2.(1) c) Ustava Federacije
Bosne i Hercegovine kojom je jasno propisano da sva lica na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine uživaju
pravo na jednakost pred Zakonom. Nadalje, smatra da i osporena odredba člana 2. stav (3) Odluke nije u
skladu sa Amandmanom VIII na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine koji propisuje da je u isključivoj
nadležnosti Federacije donošenje propisa o finansijama i finansijskim institucijama Federacije i fiskalna
politika Federacije. Navedenom odredbom donosilac osporene Odluke prekoračio je nadležnosti, propisujući
kao obaveznika plaćanja naknade korisnika zemljišta koji je postavio instalacije, što ima karakter poreza na
imovinu, za koji je isključivo nadležna Federacija Bosne i Hercegovine.
Navodi da je, analizirajući odredbe osporenog člana 2. stav 1. Odluke u odnosu na ostale odredbe
predmetne Odluke, evidentno da ova jedinica lokalne samouprave različito postupa prema privrednim
subjektima, odnosno izdvaja pojedine privredne subjekte i za njih utvrđuje drugačiji postupak kod utvrđivanja
obaveze plaćanja ove naknade. Naime, na taj način se izdvajaju isključivo vlasnici postavljenih nadzemnih
dalekovoda, odnosno korisnici zemljišta koji su postavili instalacije, koji su obavezni platiti naknadu za
korištenje javnih površina kojima upravlja Grad Mostar i to za zauzete površine zaštitnom zonom dalekovoda
po m2, dok ostali subjekti za također linijske instalacije plaćaju naknadu po metru dužnom. Navedeno
predstavlja neravnopravno postupanje prema onim privrednim subjektima koji se bave djelatnošću prijenosa
električne energije, a koji izgradnjom objekata za prijenos, distribuciju i snabdijevanje električnom energijom
još i doprinose uređenju građevinskog zemljišta, kao i razvoju cijele lokalne zajednice. Članom 2. stav 1.
Odluke propisano je da se visina naknade za korištenje javnih površina kojim upravlja Grad Mostar, utvrđuje
u godišnjem iznosu i to za podzemne i nadzemne telekomunikacijske, kablovske i elektromagnetske vodove
od 1,50 KM/m, za cjevovode do 200 mm promjera 2,00 KM/m, odnosno za cjevovode većeg promjera od 200
mm 3,00 KM/m, dok je tačkom d) istog člana, propisana osnovica naknade za nadzemne dalekovode od 0,50
KM/m² zauzete zaštitnom zonom dalekovoda. Smatra da iz navedene odredbe jasno proizilazi nejednakost u
obračunu naknade prema vrsti djelatnosti, jer je nelogično da se za nadzemni dalekovod propisuje osnovica po
metru kvadratnom zauzetim zaštitnim koridorom dalekovoda iako je taj nadzemni dalekovod objekat linijskog
tipa, postavljen u zračnom prostoru te da de facto ne zauzima nikakvu površinu mjerljivu kvadratnim metrima.
Grada Mostara
Pored toga, ističe da je Odluka donesena na osnovu čl. 8. i 13. Zakona o principima lokalne samouprave
u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 49/06 i 51/09, u daljem tekstu:
Zakon o principima lokalne samouprave), kojima su propisane nadležnosti jedinica lokalne samouprave.
Također navodi da je članom 36. istog Zakona, jasno propisano da jedinice lokalne samouprave u zakonom
propisanim okvirima donose propise o naknadama i taksama, kao i provedbene propise o oporezivanju. Iz
navedenog proizilazi da jedinice lokalne samouprave donose propise o naknadama i taksama za čije donošenje
su ovlaštene odgovarajućim federalnim, te kantonalnim zakonom, što se prvenstveno odnosi na utvrđivanje
stopa za takse i naknade, u okvirima koji su propisani zakonom. Shodno navedenom, mišljenja je da je spornom
odredbom iz člana 2. Odluke, donosilac osporene Odluke prekoračio zakonska ovlaštenja prilikom donošenja
iste, te postupio suprotno članu 36. Zakon o principima lokalne samouprave, kao i suprotno Amandmanu VIII
na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Smatra da su osporene odredbe Odluke isključivo temelj za namete
koji se plaćaju u jednokratnom iznosu, i predstavljaju prihod lokalne zajednice, kao što su renta i naknada
za uređenje građevinskog zemljišta, a to se nipošto ne može odnositi na ovakav vid propisivanja naknade
na mjesečnim ili godišnjim nivoima vlasniku nadzemnih instalacija. Ovakve naknade su prema mišljenju
podnosioca zahtjeva izvan nadležnosti jedinice lokalne samouprave, jer imaju jasan karakter poreza na imovinu,
a takva nadležnost je Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine propisana kao isključiva nadležnost Federacije
Bosne i Hercegovine. Prednje navedenim se ne ističe kao sporno plaćanje komunalne naknade u slučaju
stabilnih građevinskih objekata (trafostanica) i poslovnih prostora (poslovnih zgrada) koje se u zemljišnim
knjigama i katastarskom operatu vode kao poslovni prostori, odnosno objekti. Osporene odredbe Odluke
prema mišljenju podnosioca zahtjeva nisu formulisane na osnovu adekvatnih, zakonom zasnovanih kriterija,
pa se uslijed toga, njihovom primjenom, omogućava pojava proizvoljnosti, selektivnosti i voluntarizma, kao
kategorije koje eliminiraju mogućnost ostvarenja ustavom zagarantovanih prava.
Imajući u vidu sve naprijed navedeno, podnosilac zahtjeva predlaže da Ustavni sud Federacije donese
presudu kojom se utvrđuje da osporene odredbe Odluke nisu u saglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i
Hercegovine.
4. Odgovor na zahtjev
Ustavni sud Federacije je u skladu sa članom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije
Bosne i Hercegovine, pozvao donosioca osporene Odluke, da kao druga strana u postupku, dostavi odgovor na
zahtjev za utvrđivanje ustavnosti, međutim, odgovor nije dostavljen.
5. Relevantno pravo
A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine
Član II. A 2. (1) c)

Federacija će osigurati primjenu najvišeg nivoa međunarodno priznatih prava i sloboda utvrđenih u
dokumentima navedenim u Aneksu ovog ustava. Posebno:
(1) Sva lica na teritoriji Federacije uživaju prava na:
c) jednakost pred zakonom;
Član III. 1. tač. c)

U isključivoj su nadležnosti Federacije:
c) donošenje propisa o finansijama i finansijskim institucijama Federacije i fiskalna politika
Federacije.
Član IV.C.3.10.(2) d)
(2) Ustavni sud:
d) na zahtjev premijera, ili kantona, utvrđuje da li neki predloženi ili usvojeni propis koje je
donijelo neko tijelo kantonalne, gradske ili opštinske vlasti u skladu sa ovim ustavom.
B. Poslovnik Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine

("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine", br.: 40/10, 18/16 i 26/23)
Grada Mostara
Član 13. stav 1.
Sjednice Suda
Sjednice Suda održavaju se sa javnom raspravom i bez javne rasprave.
C. Zakon o pripadnosti javnih prihoda u Federaciji Bosne i Hercegovine
(„Službene novine Federacije BiH”, br.: 22/06, 43/08, 22/09, 35/14, 94/15 i 17/22)
Član 13. stav 1. tač. b) i c)

Učešće jedinica lokalne samouprave u
ostalim javnim prihodima
Pored udjela u raspodjeli prihoda iz člana 6. ovog Zakona, jedinicama lokalne samouprave pripadaju
i drugi javni prihodi kako slijedi:
b) 100% od naknada po osnovu korištenja i uređenja zemljišta;
c) naknade i takse u skladu sa propisima jedinica lokalne samouprave;
D. Zakon o principima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine

(„Službene novine Federacije BiH“, br.: 49/06 i 51/09)
Član 8. stav 3. alineja 20.

U vlastite nadležnosti jedinice lokalne samouprave posebno spadaju:
− donošenje propisa o porezima, naknadama, doprinosima i taksama iz nadležnosti
jedinice lokalne samouprave;
Član 13. stav 1. i stav 2. alineja 4.

Organ odlučivanja jedinice lokalne samouprave je opštinsko vijeće u opštini, a gradsko vijeće u
gradu (u daljem tekstu: vijeće).
Vijeće u okviru svojih nadležnosti:
− donosi propise o porezima, taksama, naknadama i doprinosima jedinice lokalne samouprave u skladu
sa zakonom;
Član 36.
U zakonom propisanim okvirima, jedinice lokalne samouprave donose propise o naknadama
i taksama, kao i provedbene propise o oporezivanju.
Član 37. stav 1. tačka a) alineje 1. i 2.

Jedinicama lokalne samouprave pripadaju prihodi:
a) vlastiti prihodi:
− porezi za koje jedinice lokalne samouprave samostalno određuju stopu u skladu sa
zakonom,
− lokalne takse i naknade čije iznose utvrđuje vijeće u skladu sa zakonom.
E. Odluka o visini naknade za korištenje javnih površina kojima upravlja Grad Mostar
(„Službeni glasnik Grada Mostara“, broj: 1/12)
Član 1.
(1) Ovom Odlukom utvrđuje se visina i način naplate naknade za korištenje javnih površina
Grada Mostara radi postavljanja podzemnih i nadzemnih instalacija i pripadajućih nadzemnih objekata na
instalacijama.
(2) Instalacijama u smislu ove Odluke smatraju se infrastrukturne mreže elektro energetske,
telekomunikacijske, kablovske, vodovodne, kanalizacijske i druge infrastrukturne mreže prema propisima o
katastru instalacija i pripadajući objekti tim mrežama.
Član 2. stav 1. tačka d) i stav (3) – osporene odredbe Odluke

Visina naknade za korištenje javnih površina iz člana 1. ove Odluke, utvrđuje se u godišnjem iznosu,
i to:
Grada Mostara
d) za nadzemne dalekovode 0,50 KM/ m2 zauzete površine zaštitnom zonom dalekovoda.
(3) Obaveznik plaćanja naknade iz člana 1. ove Odluke je korisnik zemljišta koji je postavio instalacije.
6. Sudska praksa Ustavnog suda Federacije
Presude Ustavnog suda Federacije br.: U-17/20 od 13.10.2021. godine („Službene novine Federacije
BiH“, broj: 92/21), U-13/20 od 13.10.2021. godine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 97/21), U-11/22
od 15.9.2022. godine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 80/22) i dr.
7. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije
Ustavni sud Federacije je utvrdio da u konkretnom predmetu nema činjeničnih pitanja koje bi bilo
potrebno neposredno razjasniti na javnoj raspravi, pa je u skladu sa članom 13. stav 1. Poslovnika Ustavnog
suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 40/10, 18/16 i 26/23) održao
sjednicu Suda bez javne rasprave na kojoj je razmotrio osporene odredbe Odluke, činjenice koje proizilaze iz
zahtjeva, te cjelokupnu dokumentaciju u spisu predmeta. Na toj osnovi, a uzimajući u obzir relevantne odredbe
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, zakona Federacije Bosne i Hercegovine i praksu ovog suda, utvrđeno
je kako slijedi u nastavku.
Podnosilac zahtjeva je u skladu sa članom IV.C.3.10.(2) d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine,

ovlašten za podnošenje zahtjeva za ocjenu ustavnosti.
Iz osporenih odredbi Odluke proizilazi, na što i podnosilac zahtjeva ukazuje, da je godišnja obaveza
plaćanja naknade za korištenje javnih površina Grada Mostara usmjerena na, između ostalih, pravna lica koja
vrše tačno određenu djelatnost, distribuciju i snabdijevanje električnom energijom, korištenjem nadzemnih
instalacija (dalekovoda) u svrhu prijenosa električne energije. Takva pravna lica obavljaju djelatnost od
javnog interesa, čije vršenje iziskuje korištenje složene tehničke infrastrukturne opreme, uređaja i instalacija na
odgovarajući način razmještenih u prostoru, pa je u tom pogledu podložno tehničkim, ali i pravnim standardima,
te obavezi plaćanja posebnih naknada utvrđenih propisima na nivou Federacije Bosne i Hercegovine i Bosne i
Hercegovine. Očigledno je da se radi o djelatnosti čije obavljanje iziskuje razmještanje ogromnog broja uređaja
i instalacija u prostoru, pri čemu su svi uvezani u jedinstven sistem. Takav sistem nadilazi granice jedinica
lokalne samouprave i iziskuje pravnu regulaciju sa najvišeg nivoa, u ovom slučaju državnog i entitetskog. Da
bi taj sistem bio u stanju kontinuirano ostvarivati svoju funkciju u skladu sa strogim zahtjevima propisanim
domaćim i međunarodnim pravnim i tehničkim standardima, on mora biti iznad, odnosno izvan partikularne
pravne regulacije na nivou jedinica lokalne samouprave, izuzev onih propisa koji se neposredno odnose na
pribavljanje dozvole za građenje elektroenergetskih objekata, odnosno postavljanje nadzemnih i podzemnih
instalacija na lokalnom zemljištu.
Također, Ustavni sud Federacije ukazuje i na stavove iz Presude broj: U-17/20 i brojnih drugih,
gdje je ovaj sud precizirao svoje stanovište u pogledu sve učestalijeg propisivanja naknada i taksi od strane
jedinica lokalne samouprave na korištenje uređaja, opreme i instalacija koje služe za snabdijevanje energijom,
te pružanje telekomunikacijskih usluga kao što su PTT usluge, fiksna i mobilna telefonija, pristup internetu,
kablovska televizija i tome slično. Konstatovano je da se propisivanjem ovakvih naknada, koje se u pravilu
naplaćuju po komadu uređaja i opreme ili dužini podzemnih i nadzemnih instalacija i to periodično, izgubio
karakter jednokratne naknade koju obaveznik plaća na ime neke usluge od strane državnog organa i poprima
karakter parafiskalnog nameta kojim se periodično zahvata u imovinu odnosno dohodak obaveznika i to po
stopi koja se utvrđuje proizvoljno, na bazi unaprijed predviđenog dohotka koji ostvaruju privredni subjekti
obavljajući djelatnost u pomenutim oblastima. Uz to su predmet ovakvog oporezivanja pod nominacijom
komunalne naknade ili komunalne takse, sredstva za rad privrednih subjekata koji obavljaju djelatnost od
javnog interesa. Također, primjera radi ukazujemo i na Presudu ovog suda broj: U-11/22 od 15.9.2022. godine,
gdje je ovaj sud obrazložio stanovnište povodom povrede prava na jednakost pred zakonom.
Amandmanom VIII na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, odnosno članom III. 1. tačka c) Ustava
Federacije Bosne i Hercegovine, jasno je propisano da je u isključivoj nadležnosti Federacije donošenje
propisa o finansijama i finansijskim institucijama Federacije i fiskalna politika Federacije. Na osnovu
Grada Mostara
navedenih ustavnih ovlaštenja Federacija Bosne i Hercegovine je donijela Zakon o pripadnosti javnih prihoda
u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH”, br.: 22/06, 43/08, 22/09, 35/14, 94/15
i 17/22, u daljem tekstu: Zakon o pripadnosti javnih prihoda), kojim se uređuje pripadnost javnih prihoda
koji su ustanovljeni zakonima na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. U skladu sa odredbama Zakona o
pripadnosti javnih prihoda i Zakona o principima lokalne samouprave, donosilac osporenog akta nadležan je
da donese propis kojim se uređuje režim naplaćivanja naknada i taksi na području Grada Mostara. Međutim,
to mu ne daje za pravo da postupa na način da propisuje takse i druge vrste naknada bez ikakvih ograničenja,
posebno u situacijama kada su posebnim zakonima i propisima, propisane naknade, kao što je to slučaj kod
privrednih subjekata koji se bave snabdijevanjem i prijenosom električne energije, odnosno kada se radi o
kompanijama koje su od posebnog društvenog interesa. Dakle, propisivanje vrste i visine taksi od strane
jedinica lokalne samouprave, mora biti u skladu sa zakonom koji je donesen na državnom ili federalnom nivou.
U svakom slučaju ne bi se smjelo uvoditi plaćanje poreza, taksi ili naknada za korištenje sredstava za rad i to
posebno onih sredstava za rad privrednih subjekata koji se bave djelatnostima od javnog interesa i pomoću
kojih se obezbjeđuju elementarni uslovi za život.
Visina naknade u osporenim odredbama Odluke je propisana bez vidljivog objektivnog početnog
kriterija. Uvođenje ove naknade je eventualno u domenu provođenja fiskalne politike, u ovom slučaju i
elektroenergetske politike za koje je isključivo nadležna Federacija Bosne i Hercegovine. Propisana osporena
naknada gubi karakter jednokratne naknade koju subjekti plaćaju državnim organima za pružanje određene
protuusluge i poprima karakter parafiskalnog nameta koji je usmjeren samo na privredne subjekte koji vrše
određenu djelatnost u konkretnom slučaju prijenos električne energije putem elektroenergetskih objekata -
dalekovoda.
Upravo slijedom naprijed izloženog, u ovom segmentu, jedinice lokalne samouprave morale bi da
uspostave sistem naplate naknada i taksi koji neće biti proizvoljan, niti će se pretvoriti u „parafiskalni“ namet.
Iz svega navedenog, odlučeno je kao u izreci ove presude.
Ovu presudu Ustavni sud Federacije donio je u sastavu: Aleksandra Martinović, predsjednica Suda,
Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Mirko Milićević, prof.dr. Edin Muminović, Branimir Orašanin, dr.sc. Kata
Senjak, Ajša Softić i mr.sc. Alen Taletović, sudije Suda.
Broj: U-26/23
Sarajevo, 13.2.2024.godine
Predsjednica
Ustavnog suda Federacije
Bosne i Hercegovine
Aleksandra Martinović, s.r.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Grada Mostara
Grada Mostara
GRADONAČELNIK
22.
На основу члана 3.8. Изборног закона Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“ број
23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08,
32/10, 18/13 и 7/14), Статута Града Мостара („Градски службени гласник Града Мостара“ број 4/04.,
и „Службени гласник Града Мостара“ број 8/09) и члана 5. Правилника о употреби и изради извода
из Централног бирачког списка („Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 25/20 и 38/20),
Градоначелник Града Мостара доноси
ОДЛУКУ
о успостави Центра за бирачки попис Града Мостара
Члан 1.
(Општа одредба)
Овом Одлуком успоставЉа се Центар за бирачки попис Града Мостара и утврђује дјелокруг,
начин руковођења, овлаштења, одговорност за рад и друга питања значајна за рад Центра.
Члан 2.
(Успостава и рад Центра)
(1 ) У Граду Мостару успоставља се Центар за бирачки попис.
(2) Овлаштена лица Центра су упосленици институција Града Мостара.
(3) Рад Центра организује се у сједишту Изборне комисије Града Мостара, на адреси Стјепана
Радића број 76 Е.
Члан 3.
(Опрема)
Центар за бирачки попис успоставЉа се у просторији која ће бити видно означена, опремЉена
поред осталог и једним компјутером који ће се користити за потребе Центра, телефонском линијом са
директним излазом, те интернет конекцијом и апликацијом за вођење Централног бирачког пописа.
Члан 4.
(Обука)
Обуку запослених у Центру обавЉа Градска изборна комисија Града Мостара (у даљњем тексту:
ГИК), на основу посебног плана и програма који је обавезно донијети у складу с планом и програмом
едукације органа за провођење Избора, које доноси Централна изборна комисија.
Члан 5.
(Руковођење)
Центром за бирачки попис руководи Никол Солдо Милетић.
Члан 6.
(Овлаштена лица Центра)
(1) За овлаштена службена лица у Центру именују се:
1. Мустафа Ћатић
2. Игор Кнезовић
3. Кенан Кајан.
(2) За замјенске овлаштене чланове именују се:
1. Нихад Чолакхоџић
2. Марина Гаџе.
Члан 7.
(Надлежност)
(1) Поред надлежности утврђених чланом 3.8 став (3) Изборног закона БиХ, Центар за бирачки попис:
а) води евиденцију о свим насеЉеним мјестима и називима свих улица на територији Града
Мостара и о свим промјенама обавјештава ГИК,
Grada Mostara
б) судјелује у реализовању излагања извода из привременог Централног бирачког пописа,
ц) пружа техничку помоћ ГИК-у приликом именовања бирачких одбора (помоћ при ждријебању,
помоћ код израде аката о именовању, обуке бирачких одбора и сл.),
д) пружа техничку помоћ ГИК-у приликом провјере и припреме бирачких мјеста за изборе,
е) пружа техничку помоћ ГИК-у у кампањи обавјештавања бирача о свим сегментима у вези са
изборним процесом,
ф) расељеним особама издаје потврду о пријему захтјева из члана 12. став (1) Правилника,
г) по поднесеном захтјеву, издаје потврду бирачу из члана 13. став (5) Правилника,
х) по потреби пружа техничку помоћ ГИК-у приликом обједињавања изборних резултата на
нивоу Града Мостара и по налогу ГИК-а доставља Централној изборној комисији БиХ резултате са
свих редовних бирачких мјеста у електронској верзији, урађеној у рачунарском програму добијеном
од Централне изборне комисије БиХ, за све нивое и све категорије (по политичким субјектима и
кандидатима унутар политичких субјеката).
(2) Центар за бирачки попис подноси седмично извјештај Централној изборној комисији БиХ,
путем надлежног изборне комисије.
(3) Извјештај треба да садржи податке о свим измјенама које су извршене у Централном
бирачком попису за извјештајни период (име, презиме, ЈМБ, датум и врста измјене која је извршена).
Члан 8.
(Одговорност за рад)
(1) Градоначелник је одговоран за рад Центра.
(2) Запослени у Центру за бирачки попис су одговорни за вођење службених евиденција, те
тачност и ажурирање свих података које води и осигурава Центар за бирачки попис, као и за друге
послове из надлежности Центра утврђене Изборним законом БиХ и Правилником.
(3) ГИК има право извршити контролу рада Центра.
(4) ГИК може по сазнању покренути поступак по службеној дужности против запосленог у
Центру који вријеђа права бирача или политичког субјекта установЉена Изборним законом Босне и
Херцеговине и Упуством.
Члан 9.
(Радно вријеме)
(1) Редовно радно вријеме Центра једнако је радном времену Градске управе Града Мостара.
(2) Ако се у одређеном периоду повећа обим посла Градоначелник самостално или на приједлог
ГИК-а може наложити да Центар ради дуже од редовног радног времена, као и да ради у дане викенда,
благдана и празника.
(3) Центар је дужан да на погодан начин обавијести бираче о радном времену.
Члан 10.
(Завршна одредба)
Ступањем на снагу ове Одлуке, престају да важе: Одлука о успостави Центра за бирачки попис
број: 02-10-6731/21 од 11.05.2021.године и Одлука о измјенама и допунама Одлуке о успостави Центра
за бирачки попис Града Мостара број: 02-10-6731/21-1 од 15.12.2023.године.
Члан 11.
(Ступање на снагу)
Ова Одлука ступа на снагу наредног дана од дана доношења и објавит ће се у „Службеном
гласнику Града Мостара“.
Број: 02-10-4592/24
Мостар, 12.03.2024.године
ГРАДОНАЧЕЛНИК
Марио КОРДИЋ, с.р.
--------------------------
Na temelju članka 3.8 Izbornog zakona Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik BiH“ broj 23/01, 7/02,
9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 i
Grada Mostara
7/14), Statuta Grada Mostara („Gradski službeni glasnik Grada Mostara“ broj 4/04., i „Službeni glasnik Grada
Mostara“ broj 8/09) i članka 5. Pravilnika o upotrebi i izradi izvoda iz Centralnog biračkog spiska („Službeni
glasnik Bosne i Hercegovine“ broj 25/20 i 38/20), Gradonačelnik Grada Mostara donosi
ODLUKU
o uspostavi Centra za birački popis Grada Mostara
Članak 1.
(Opća odredba)
Ovom Odlukom uspostavlјa se Centar za birački popis Grada Mostara i utvrđuje djelokrug, način
rukovođenja, ovlaštenja, odgovornost za rad i druga pitanja značajna za rad Centra.
Članak 2.
(Uspostava i rad Centra)
(1 ) U Gradu Mostaru uspostavlja se Centar za birački popis.
(2) Ovlaštene osobe Centra su uposlenici institucija Grada Mostara.
(3) Rad Centra organizira se u sjedištu Izbornog povjerenstva Grada Mostara, na adresi Stjepana
Radića broj 76 E.
Članak 3.
(Oprema)
Centar za birački popis uspostavlјa se u prostoriji koja će biti vidno označena, opremlјena pored
ostalog i jednim računarom koji će se koristiti za potrebe Centra, telefonskom linijom sa direktnim izlazom, te
internet konekcijom i aplikacijom za vođenje Centralnog biračkog popisa.
Članak 4.
(Obuka)
Obuku uposlenih u Centru obavlјa Gradsko izborno povjerenstvo Grada Mostara (u daljnjem tekstu:
GIP), na temelju posebnog plana i programa koji je obvezno donijeti sukladno s planom i programom edukacije
organa za provođenje Izbora, koje donosi Centralno izborno povjerenstvo.
Članak 5.
(Rukovođenje)
Centrom za birački popis rukovodi Nikol Soldo Miletić.
Članak 6.
(Ovlaštene osobe Centra)
(1) Za ovlaštene službene osobe u Centru imenuju se:
1. Mustafa Ćatić
2. Igor Knezović
3. Kenan Kajan.
(2) Za zamjenske ovlaštene članove imenuju se:
1. Nihad Čolakhodžić
2. Marina Gadže.
Članak 7.
(Nadležnost)
(1) Pored nadležnosti utvrđenih člankom 3.8 stavak (3) Izbornog zakona BiH, Centar za birački popis:
a) vodi evidenciju o svim naselјenim mjestima i nazivima svih ulica na teritoriji Grada Mostara i o
svim promjenama obavještava GIP,
b) sudjeluje u realiziranju izlaganja izvoda iz privremenog Centralnog biračkog popisa,
c) pruža tehničku pomoć GIP-u prilikom imenovanja biračkih odbora (pomoć pri ždrijebanju, pomoć
kod izrade akata o imenovanju, obuke biračkih odbora i sl.),
d) pruža tehničku pomoć GIP-u prilikom provjere i pripreme biračkih mjesta za izbore,
e) pruža tehničku pomoć GIP-u u kampanji obavještavanja birača o svim segmentima u svezi sa
izbornim procesom,
Grada Mostara
f) raseljenim osobama izdaje potvrdu o prijemu zahtjeva iz članka 12. stavak (1) Pravilnika,
g) po podnesenom zahtjevu, izdaje potvrdu biraču iz članka 13. stavak (5) Pravilnika,
h) po potrebi pruža tehničku pomoć GIP-u prilikom objedinjavanja izbornih rezultata na nivou Grada
Mostara i po nalogu GIP-a dostavlja Centralnom izbornom povjerenstvu BiH rezultate sa svih redovnih
biračkih mjesta u elektronskoj verziji, urađenoj u računarskom programu dobijenom od Centralnog izbornog
povjerenstva BiH, za sve nivoe i sve kategorije (po političkim subjektima i kandidatima unutar političkih
subjekata).
(2) Centar za birački popis podnosi tjedno izvješće Centralnom izbornom povjerenstvu BiH, putem
nadležnog izbornog povjerenstva.
(3) Izvješće treba da sadrži podatke o svim izmjenama koje su izvršene u Centralnom biračkom popisu
za izvještajni period (ime, prezime, JMB, datum i vrsta izmjene koja je izvršena).
Članak 8.
(Odgovornost za rad)
(1) Gradonačelnik je odgovoran za rad Centra.
(2) Uposleni u Centru za birački popis su odgovorni za vođenje službenih evidencija, te točnost i
ažuriranje svih podataka koje vodi i osigurava Centar za birački popis, kao i za druge poslove iz nadležnosti
Centra utvrđene Izbornim zakonom BiH i Pravilnikom.
(3) GIP ima pravo izvršiti kontrolu rada Centra.
(4) GIP može po saznanju pokrenuti postupak po službenoj dužnosti protiv uposlenog u Centru koji
vrijeđa prava birača ili političkog subjekta ustanovlјena Izbornim zakonom Bosne i Hercegovine i Naputkom.
Članak 9.
(Radno vrijeme)
(1) Redovno radno vrijeme Centra jednako je radnom vremenu Gradske uprave Grada Mostara.
(2) Ako se u određenom periodu poveća obim posla Gradonačelnik samostalno ili na prijedlog GIP-a
može naložiti da Centar radi duže od redovnog radnog vremena, kao i da radi u dane vikenda, blagdana i
praznika.
(3) Centar je dužan da na pogodan način obavijesti birače o radnom vremenu.
Članak 10.
(Završna odredba)
Stupanjem na snagu ove Odluke, prestaju da važe: Odluka o uspostavi Centra za birački popis broj:
02-10-6731/21 od 11.05.2021.godine i Odluka o izmjenama i dopunama Odluke o uspostavi Centra za birački
popis Grada Mostara broj: 02-10-6731/21-1 od 15.12.2023. godine.
Članak 11.
(Stupanje na snagu)
Ova Odluka stupa na snagu narednog dana od dana donošenja i objavit će se u „Službenom glasniku
Grada Mostara“.
Broj: 02-10-4592/24
Mostar, 12.03.2024.godine
GRADONAČELNIK
--------------------------- Mario KORDIĆ, v.r.
Na osnovu člana 3.8. Izbornog zakona Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik BiH“ broj 23/01, 7/02,
9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 i
7/14), Statuta Grada Mostara („Gradski službeni glasnik Grada Mostara“ broj 4/04., i „Službeni glasnik Grada
Mostara“ broj 8/09) i člana 5. Pravilnika o upotrebi i izradi izvoda iz Centralnog biračkog spiska („Službeni
glasnik Bosne i Hercegovine“ broj 25/20 i 38/20), Gradonačelnik Grada Mostara donosi
ODLUKU
o uspostavi Centra za birački popis Grada Mostara
Grada Mostara
Član 1.
(Opšta odredba)
Ovom Odlukom uspostavlјa se Centar za birački popis Grada Mostara i utvrđuje djelokrug, način
rukovođenja, ovlaštenja, odgovornost za rad i druga pitanja značajna za rad Centra.
Član 2.
(Uspostava i rad Centra)
(1 ) U Gradu Mostaru uspostavlja se Centar za birački popis.
(2) Ovlaštena lica Centra su uposlenici institucija Grada Mostara.
(3) Rad Centra organizuje se u sjedištu Izborne komisije Grada Mostara, na adresi Stjepana Radića
broj 76 E.
Član 3.
(Oprema)
Centar za birački popis uspostavlјa se u prostoriji koja će biti vidno označena, opremlјena pored
ostalog i jednim kompjuterom koji će se koristiti za potrebe Centra, telefonskom linijom sa direktnim izlazom,
te internet konekcijom i aplikacijom za vođenje Centralnog biračkog popisa.
Član 4
(Obuka)
Obuku zaposlenih u Centru obavlјa Gradska izborna komisija Grada Mostara (u daljnjem tekstu: GIK),
na osnovu posebnog plana i programa koji je obavezno donijeti u skladu s planom i programom edukacije
organa za provođenje Izbora, koje donosi Centralna izborna komisija.
Član 5.
(Rukovođenje)
Centrom za birački popis rukovodi Nikol Soldo Miletić.
Član 6.
(Ovlaštena lica Centra)
(1) Za ovlaštena službena lica u Centru imenuju se:
1. Mustafa Ćatić
2. Igor Knezović
3. Kenan Kajan.
(2) Za zamjenske ovlaštene članove imenuju se:
1. Nihad Čolakhodžić
2. Marina Gadže.
Član 7.
(Nadležnost)
(1) Pored nadležnosti utvrđenih članom 3.8 stav (3) Izbornog zakona BiH, Centar za birački popis:
a) vodi evidenciju o svim naselјenim mjestima i nazivima svih ulica na teritoriji Grada Mostara i o
svim promjenama obavještava GIK,
b) sudjeluje u realizovanju izlaganja izvoda iz privremenog Centralnog biračkog popisa,
c) pruža tehničku pomoć GIK-u prilikom imenovanja biračkih odbora (pomoć pri ždrijebanju, pomoć
kod izrade akata o imenovanju, obuke biračkih odbora i sl.),
d) pruža tehničku pomoć GIK-u prilikom provjere i pripreme biračkih mjesta za izbore,
e) pruža tehničku pomoć GIK-u u kampanji obavještavanja birača o svim segmentima u vezi sa
izbornim procesom,
f) raseljenim osobama izdaje potvrdu o prijemu zahtjeva iz člana 12. stav (1) Pravilnika,
g) po podnesenom zahtjevu, izdaje potvrdu biraču iz člana 13. stav (5) Pravilnika,
h) po potrebi pruža tehničku pomoć GIK-u prilikom objedinjavanja izbornih rezultata na nivou Grada
Mostara i po nalogu GIK-a dostavlja Centralnoj izbornoj komisiji BiH rezultate sa svih redovnih biračkih
mjesta u elektronskoj verziji, urađenoj u računarskom programu dobijenom od Centralne izborne komisije
BiH, za sve nivoe i sve kategorije (po političkim subjektima i kandidatima unutar političkih subjekata).
Grada Mostara
(2) Centar za birački popis podnosi sedmično izvještaj Centralnoj izbornoj komisiji BiH, putem
nadležnog izborne komisije.
(3) Izvještaj treba da sadrži podatke o svim izmjenama koje su izvršene u Centralnom biračkom popisu
za izvještajni period (ime, prezime, JMB, datum i vrsta izmjene koja je izvršena).
Član 8.
(Odgovornost za rad)
(1) Gradonačelnik je odgovoran za rad Centra.
(2) Zaposleni u Centru za birački popis su odgovorni za vođenje službenih evidencija, te tačnost i
ažuriranje svih podataka koje vodi i osigurava Centar za birački popis, kao i za druge poslove iz nadležnosti
Centra utvrđene Izbornim zakonom BiH i Pravilnikom.
(3) GIK ima pravo izvršiti kontrolu rada Centra.
(4) GIK može po saznanju pokrenuti postupak po službenoj dužnosti protiv zaposlenog u Centru koji
vrijeđa prava birača ili političkog subjekta ustanovlјena Izbornim zakonom Bosne i Hercegovine i Upustvom.
Član 9.
(Radno vrijeme)
(1) Redovno radno vrijeme Centra jednako je radnom vremenu Gradske uprave Grada Mostara.
(2) Ako se u određenom periodu poveća obim posla Gradonačelnik samostalno ili na prijedlog GIK-a
može naložiti da Centar radi duže od redovnog radnog vremena, kao i da radi u dane vikenda, blagdana i
praznika.
(3) Centar je dužan da na pogodan način obavijesti birače o radnom vremenu.
Član 10.
(Završna odredba)
Stupanjem na snagu ove Odluke, prestaju da važe: Odluka o uspostavi Centra za birački popis broj:
02-10-6731/21 od 11.05.2021.godine i Odluka o izmjenama i dopunama Odluke o uspostavi Centra za birački
popis Grada Mostara broj: 02-10-6731/21-1 od 15.12.2023.godine.
Član 11.
(Stupanje na snagu)
Ova Odluka stupa na snagu narednog dana od dana donošenja i objavit će se u „Službenom glasniku
Grada Mostara“.
Broj: 02-10-4592/24
GRADONAČELNIK
Mario KORDIĆ, s.r.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
23.
На основу члана 15. Закона о принципима локалне самоуправе („Службене новине Федерације
БиХ“ број 49/06, 51/09), а у вези са чланом 32а. став (2) тачка 1) Уредбе о јединственој методологији за
процјену штета од природних и других несрећа („Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“
број 75/04, 38/06, 52/09, 56/09 и 36/14), а на приједлог Одјела за организацију, правне послове, опћу
управу, цивилну заштиту и ватрогаство - Службе цивилне заштите и ватрогаства, Градоначелник Града
Мостара, доноси
ПРАВИЛНИК
о додјели помоћи за санирање
штета насталих природном и другом несрећом
I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим Правилником утврђују се процедуре, висина, критерији и приоритети за додјелу помоћи,
те уређују друга питања од значаја за санацију штета насталих дјеловањем природне и друге несреће
на подручју Града Мостара.
Grada Mostara
Члан 2.
Град Мостар, у складу са материјалним могућностима, средства за санацију штета осигурава из:
1) Буџета Града Мостара, која се осигуравају у складу са одредбама члана 179. тачка 1) Закона
о заштити и спашавању људи и материјалних добара од природних и других несрећа
(„Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“ број 39/03, 22/06 и 43/10) (у даљем
тексту: Закон),
2) Из средстава која припадају Граду на основу члана 180. Закона и то највише у износу до
40% средстава прикупљених током текуће године и до 20% укупно расположивих средстава
за заштиту и спашавање прикупљених у претходним годинама, како је то предвиђено у
тачки ВИ Одлуке о условима и начину кориштења средстава оствареним на основу посебне
накнаде за заштиту од природних и других несрећа („Службене новине Федерације Босне и
Херцеговине“ број 4/12, 80/13 и 20/20),
3) Помоћи додијељене од стране виших нивоа власти, једнократних новчаних помоћи за
санирање посљедица виших нивоа власти : кантона у складу са чланом 183. (1) тачка 5.
и Федерације у складу са чланом 182. став (1) тачка 4. Закона о заштити и спашавању, а у
складу са тачкама V и VIII Одлуке о поступку и критеријима за додјелу једнократне новчане
помоћи опћинама и кантонима за отклањање штета насталих од природних и других несреће
(„Службене новине Федерације БиХ“ број 60/06, 8/10 и 21/14) .
Члан 3.
(1) О расподјели средстава предвиђених у члану 2. овог Правилника одлучује:
1) Градоначелник о средствима из члана 2. тачка 1) и 3) овог Правилника,
2) Штаб цивилне заштите Града Мостара (у даљем тексту: Штаб) о средствима из члана 2.
тачке 2) овог Правилника.
(2) Тијела из става (1) овога члана расподјељују средства на приједлог Комисије за процјену
штета изазваних дјеловањем природних и других несрећа Града Мостара (у даљем тексту: Комисија), а
о чему доносе одговарајуће одлуке.
II - ПРОЦЕДУРЕ ПОДНОШЕЊА ПРИЈАВЕ ЗА САНАЦИЈУ ШТЕТЕ
Члан 4.
Захтјев за санирање посљедица насталих дјеловањем природне и друге несреће могу поднијети
грађани и правна лица у року од 8 дана од дана процјене штета од стране Комисије, односно од
преузимања записника, без обзира да ли је било проглашено стање природне или друге несреће, уколико
исту нису у могућности санирати из властитих средстава.
Члан 5.
Захтјев се подноси само у случају када грађани и правна лица нису у могућности својим
средствима извршити финансирање свих радњи на отклањању насталих посљедица које су неопходне
за стварање основних услова за живот и рад своје породице или обављања дјелатности, а мјесне
заједнице уколико је природна и друга несрећа проузрочила штете на инфраструктури или већем броју
материјалних добара у домаћинствима, правним лицима које онемогућују одвијање основних услова за
живот и рад на подручју те мјесне заједнице.
Члан 6.
Захтјев за грађане и правна лица, подноси се на протоколу Града Мостара и садржи слиједеће
податке:
1) личне податке:
- ако се ради о физичком лицу: име и презиме, јединствени матични број (ЈМБ), адресу
становања, контакт телефон, број личне карте и број рачуна отвореног у банци,
- ако се ради о правном лицу назив правног лица/пословне јединице, облик организовања,
идентификациони број (ИД број), име и презиме власника/заступника, адреса, контакт
телефон, број рачуна отвореног у банци,
2) врста природне и друге несреће која је проузроковала штету, датум настанка и кратак опис
дешавања природне и друге несреће,
Grada Mostara
3) врста добра захваћена природном и другом несрећом, изражена мјерним показатељима,
4) доказ о подношењу пријаве за процјену штета у року од 8 (осам) дана од дана настанка
природне несреће,
5) доказ о процијењеној штети од стране Комисије,
6) конкретан захтјев за коју намјену ће се утрошити одобрена средства,
7) износ помоћи који се тражи,
8) доказ о власништву/посјед, грађевинска дозвола (ако се ради о некретнини),
9) одговарајућа фотодокументација.
Члан 7.
Захтјев који подносе овлаштени представници мјесних заједница подноси се на протоколу
Града Мостара и садржи слиједеће податке:
1) поименично набројана лица, са подацима наведеним у ставу (1) точка 1) овога члана.
2) за добра у власништву Града наводи се
- врста природне или друге несреће која је проузроковала штету, датум настанка и кратак
опис дешавања природне или друге несреће,
- да ли је дошло до стања проглашења природне или друге несреће,
- врста добра, врста оштећења и приједлог санације, изражен у мјерним показатељима.
III - КРИТЕРИЈ ЗА ДОДЈЕЛУ ПОМОЋИ ЗА САНИРАЊЕ ШТЕТА
Члан 8.
Помоћ за санирање штета које су настале дјеловањем природне и друге несреће може се
додјељивати онда када се утврди да су штете велике, да грађани и правна лица на чијој је имовини
настала штета својим средствима не могу санирати све штете, а настала штета је такве врсте да
онемогућава нормалан живот и рад људи на погођеним материјалним добрима, а ради се о нужним
материјалним добрима и инфраструктури па је њихово санирање неопходно у што краћем року.
Члан 9.
(1) Приликом утврђивања приједлога за додјелу помоћи за санирање штета насталих дјеловањем
природне и друге несреће, Комисија у обзир нарочито узима слиједеће податке:
1) посљедице по људе, односно да ли је било људских жртава, повријеђених или обољелих,
2) штетне посљедице по уништена или оштећена материјална добра,
3) висина причињене штете исказане финансијским показатељима,
4) економско стање оштећеног,
5) друге податке релевантне за сагледавање стварног и потпуног стања.
(2) Комисија процјену података из става (1) овога члана врши у складу са критеријима из члана
8. овога Правилника.
Члан 10.
(1) Висина новчане помоћи по овоме Правилнику не може бити већа од 7.000,00 КМ за физичка
лица, односно 15.000,00 КМ за правна лица.
(2) Висина новчане помоћи зависит ће од расположивих финансијских средстава Града, а
процентуално ће износити од 10% до 20% у односу на процијењену штету од стране Комисије, а не
прелазећи износ утврђен у претходном ставу.
Члан 11.
Приликом утврђивања приједлога за додјелу помоћи за санирање штета у обзир се не узимају
слиједеће штете и то:
1) штете које настану од природних и других несрећа због дотрајалости или истрошености
или неадекватног одржавања материјалног добра,
2) штете које настану од природних и других несрећа због неподузимања прописаних мјера
заштите и спашавања или због крајњег немара или је штета изазвана намјерно,
3) штете на дугогодишњим насадима (воћњаци и виногради), осим прве године,
4) штета која није пријављена по поступку и року предвиђеним овим Правилником,
Grada Mostara
5) штета на објектима који су изграђени без грађевинске дозволе,
6) штете на материјалним добрима која су осигурана од стране осигуравајућег друштва.
Члан 12.
Комисија утврђени приједлог за додјелу помоћи доставља на одлучивање надлежном тијелу из
члана 3. став (1) овог Правилника и то :
1. ако се материјална помоћ додјељује из средстава предвиђених у члану 2. тачке 1) и 3)
приједлог за додјелу доставља се Градоначелнику.
2. ако се материјална помоћ додјељује из средстава предвиђених у члану 2 точка 2), приједлог
за додјелу те помоћи доставља се Штабу.
IV - ПРИОРИТЕТИ ЗА ДОДЈЕЛУ ЈЕДНОКРАТНЕ ПОМОЋИ
Члан 13.
(1) Додјела помоћи грађанима и правним лицима за санирање штета на материјалним добрима
насталих дјеловањем природним и другим несрећама приоритетно се извршава у складу са материјалним
могућностима Града:
1) када је надлежни орган донио одлуку о проглашењу стања природне и друге несреће на
подручју цијелог Града или њеног дијела,
2) ако је природна и друга несрећа таквих размјера да је помоћ неопходна ради одређених мјера
за стварање основних услова за живот и рад људи на том подручју или ради заустављања
ширења посљедица природне и друге несреће.
(2) Изузетно додјела средстава помоћи за санирање штета на материјалним или другим добрима
насталих дјеловањем природне и друге несреће, може се вршити и када није проглашено стање природне
и друге несреће у складу са тачком 2) став (1) овога члана и у складу са материјалним могућностима и
средствима планираним у Буџету Града Мостара.
V - ОБАВЕЗА ЛИЦА КОЈИМА ЈЕ ДОДЈЕЉЕНА ПОМОЋ ЗА САНАЦИЈУ ШТЕТА
Члан 14.
Средства која су додијељена у виду новчане помоћи могу се користити само за намјене које
су наведене у одлуци о додјели помоћи и њихово намјенско кориштење доказује се извјештајем о
утрошеним средствима и приложеним доказима који се достављају Комисији.
Члан 15.
(1) Комисија прати начин утрошка додијељене новчане помоћ и о томе извјештава
тијела из члана 3. став (1) овога Правилника
(2) Извјештај се мора доставити у року од три мјесеца од додијељене материјалне помоћи.
VI - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 16.
Евиденцију о кориштењу средстава и надзор над примјеном овог Правилника врши Служба за
цивилну заштиту Града Мостара.
Члан 17.
На сва питања која нису регулисана овим Правилником досљедно ће се примјењивати Закон
и Уредба о јединственој методологији за процјену штета од природних и других несрећа („Службене
новине Федерације Босне и Херцеговине“ број 75/04, 38/06, 52/09, 56/09 и 36/14).
Члан 18.
Ступањем на снагу овога Правилника, престаје са важењем Правилник о додјели помоћи за
санирање штета насталих природном и другом несрећом, број 02-16-16016/16 од 30.12.2016.године.
Grada Mostara
Члан 19.
Овај Правилник ступа на снагу наредног дана од дана доношења и исти ће се објавити у
„Службеном гласнику Града Мостара“.
Број : 02-40,3776/24
ГРАДОНАЧЕЛНИК
Марио КОРДИЋ, с.р.
-----------------------------
Na temelju članka 15. Zakona o načelima lokalne samouprave („Službene novine Federacije BiH“ broj
49/06, 51/09), a u svezi sa člankom 32a. stavak (2) točka 1) Uredbe o jedinstvenoj metodologiji za procjenu
šteta od prirodnih i drugih nesreća („Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine“ broj 75/04, 38/06,
52/09, 56/09 i 36/14), a na prijedlog Odjela za organizaciju, pravne poslove, opću upravu, civilnu zaštitu i
vatrogastvo - Službe civilne zaštite i vatrogastva, Gradonačelnik Grada Mostara, donosi
PRAV I LN I K
o dodjeli pomoći za saniranje
šteta nastalih prirodnom i drugom nesrećom
I - TEMELJNE ODREDBE
Članak 1.
Ovim Pravilnikom utvrđuju se procedure, visina, kriteriji i prioriteti za dodjelu pomoći, te uređuju
druga pitanja od značaja za sanaciju šteta nastalih djelovanjem prirodne i druge nesreće na području Grada
Mostara.
Članak 2.
Grad Mostar, sukladno sa materijalnim mogućnostima, sredstva za sanaciju šteta osigurava iz:
1) Proračuna Grada Mostara, koja se osiguravaju sukladno sa odredbama članka 179. točka 1) Zakona
o zaštiti i spašavanju ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i drugih nesreća („Službene novine
Federacije Bosne i Hercegovine“ broj 39/03, 22/06 i 43/10) (u daljem tekstu: Zakon),
2) Iz sredstava koja pripadaju Gradu na temelju članka 180. Zakona i to najviše u iznosu do 40%
sredstava prikupljenih tokom tekuće godine i do 20% ukupno raspoloživih sredstava za zaštitu
i spašavanje prikupljenih u prethodnim godinama, kako je to predviđeno u točki VI Odluke o
uvjetima i načinu korištenja sredstava ostvarenim na temelju posebne naknade za zaštitu od
prirodnih i drugih nesreća („Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine“ broj 4/12, 80/13 i
20/20),
3) Pomoći dodijeljene od strane viših razina vlasti, jednokratnih novčanih pomoći za saniranje
posljedica viših razina vlasti : županije sukladno sa člankom 183. (1) točka 5. i Federacije u
sukladno sa člankom 182. stavak (1) točka 4. Zakona o zaštiti i spašavanju, a sukladno sa točkama
V i VIII Odluke o postupku i kriterijima za dodjelu jednokratne novčane pomoći općinama i
županijama za otklanjanje šteta nastalih od prirodnih i drugih nesreće („Službene novine Federacije
BiH“ broj 60/06, 8/10 i 21/14) .
Članak 3.
(1) O raspodjeli sredstava predviđenih u članku 2. ovog Pravilnika odlučuje:
1) Gradonačelnik o sredstvima iz članka 2. točka 1) i 3) ovog Pravilnika,
2) Štab civilne zaštite Grada Mostara (u daljem tekstu: Štab) o sredstvima iz članka 2. točke 2)
ovog Pravilnika.
(2) Tijela iz stavka (1) ovoga članka raspodjeljuju sredstva na prijedlog Povjerenstva za procjenu šteta
izazvanih djelovanjem prirodnih i drugih nesreća Grada Mostara (u daljem tekstu: Povjerenstvo), a o čemu
donose odgovarajuće odluke.
Grada Mostara
II - PROCEDURE PODNOŠENJA PRIJAVE ZA SANACIJU ŠTETE
Članak 4.
Zahtjev za saniranje posljedica nastalih djelovanjem prirodne i druge nesreće mogu podnijeti građani
i pravne osobe u roku od 8 dana od dana procjene šteta od strane Povjerenstva, odnosno od preuzimanja
zapisnika, bez obzira da li je bilo proglašeno stanje prirodne ili druge nesreće, ukoliko istu nisu u mogućnosti
sanirati iz vlastitih sredstava.
Članak 5.
Zahtjev se podnosi samo u slučaju kada građani i pravne osobe nisu u mogućnosti svojim sredstvima
izvršiti financiranje svih radnji na otklanjanju nastalih posljedica koje su neophodne za stvaranje osnovnih
uvjeta za život i rad svoje obitelji ili obavljanja djelatnosti, a mjesne zajednice ukoliko je prirodna i druga
nesreća prouzročila štete na infrastrukturi ili većem broju materijalnih dobara u domaćinstvima, pravnim
osobama koje onemogućuju odvijanje osnovnih uvjeta za život i rad na području te mjesne zajednice.
Članak 6.
Zahtjev za građane i pravne osobe, podnosi se na protokolu Grada Mostara i sadrži slijedeće podatke:
1) osobne podatke:
- ako se radi o fizičkim osobama: ime i prezime, jedinstveni matični broj (JMB), adresu stanovanja,
kontakt telefon, broj osobne karte i broj računa otvorenog u banci,
- ako se radi o pravnoj osobi naziv pravne opsobe/poslovne jedinice, oblik organizovanja,
identifikacioni broj (ID broj), ime i prezime vlasnika/zastupnika, adresa, kontakt telefon, broj
računa otvorenog u banci,
2) vrsta prirodne i druge nesreće koja je prouzrokovala štetu, datum nastanka i kratak opis dešavanja
prirodne i druge nesreće,
3) vrsta dobra zahvaćena prirodnom i drugom nesrećom, izražena mjernim pokazateljima,
4) dokaz o podnošenju prijave za procjenu šteta u roku od 8 (osam) dana od dana nastanka prirodne
nesreće,
5) dokaz o procijenjenoj šteti od strane Povjerenstva,
6) konkretan zahtjev za koju namjenu će se utrošiti odobrena sredstva,
7) iznos pomoći koji se traži,
8) dokaz o vlasništvu/posjed, građevinska dozvola (ako se radi o nekretnini),
9) odgovarajuća fotodokumentacija.
Članak 7.
Zahtjev koji podnose ovlašteni predstavnici mjesnih zajednica podnosi se na protokolu Grada Mostara
i sadrži slijedeće podatke:
1) poimenično nabrojane osobe, sa podacima navedenim u stavku (1) točka 1) ovoga članka.
2) za dobra u vlasništvu Grada navodi se
- vrsta prirodne ili druge nesreće koja je prouzrokovala štetu, datum nastanka i kratak opis dešavanja
prirodne ili druge nesreće,
- da li je došlo do stanja proglašenja prirodne ili druge nesreće,
- vrsta dobra, vrsta oštećenja i prijedlog sanacije, izražen u mjernim pokazateljima.
III - KRITERIJ ZA DODJELU POMOĆI ZA SANIRANJE ŠTETA
Članak 8.
Pomoć za saniranje šteta koje su nastale djelovanjem prirodne i druge nesreće može se dodjeljivati
onda kada se utvrdi da su štete velike, da građani i pravne osobe na čijoj je imovini nastala šteta svojim
sredstvima ne mogu sanirati sve štete, a nastala šteta je takve vrste da onemogućava normalan život i rad ljudi
na pogođenim materijalnim dobrima, a radi se o nužnim materijalnim dobrima i infrastrukturi pa je njihovo
saniranje neophodno u što kraćem roku.
Grada Mostara
Članak 9.
(1) Prilikom utvrđivanja prijedloga za dodjelu pomoći za saniranje šteta nastalih djelovanjem prirodne
i druge nesreće, Povjerenstvo u obzir naročito uzima slijedeće podatke:
1) posljedice po ljude, odnosno da li je bilo ljudskih žrtava, povrijeđenih ili oboljelih,
2) štetne posljedice po uništena ili oštećena materijalna dobra,
3) visina pričinjene štete iskazane financijskim pokazateljima,
4) ekonomsko stanje oštećenog,
5) druge podatke relevantne za sagledavanje stvarnog i potpunog stanja.
(2) Povjerenstvo procjenu podataka iz stavka (1) ovoga članka vrši sukladno sa kriterijima iz članka 8.
ovoga Pravilnika.
Član 10.
(1) Visina novčane pomoći po ovome Pravilniku ne može biti veća od 7.000,00 KM za fizičke
osobe, odnosno 15.000,00 KM za pravne osobe.
(2) Visina novčane pomoći zavisit će od raspoloživih financijskih sredstava Grada, a procentualno
će iznositi od 10% do 20% u odnosu na procijenjenu štetu od strane Povjerenstva, a ne prelazeći iznos utvrđen
u prethodnom stavku.
Članak 11.
Prilikom utvrđivanja prijedloga za dodjelu pomoći za saniranje šteta u obzir se ne uzimaju slijedeće
štete i to:
1) štete koje nastanu od prirodnih i drugih nesreća zbog dotrajalosti ili istrošenosti ili neadekvatnog
održavanja materijalnog dobra,
2) štete koje nastanu od prirodnih i drugih nesreća zbog nepoduzimanja propisanih mjera zaštite i
spašavanja ili zbog krajnjeg nemara ili je šteta izazvana namjerno,
3) štete na dugogodišnjim nasadima (voćnjaci i vinogradi), osim prve godine,
4) šteta koja nije prijavljena po postupku i roku predviđenim ovim Pravilnikom,
5) šteta na objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole,
6) štete na materijalnim dobrima koja su osigurana od strane osiguravajućeg društva.
Članak 12.
Povjerenstvo utvrđeni prijedlog za dodjelu pomoći dostavlja na odlučivanje nadležnom tijelu iz članka
3. stavak (1) ovog Pravilnika i to :
1. ako se materijalna pomoć dodjeljuje iz sredstava predviđenih u članku 2. točke 1) i 3) prijedlog za
dodjelu dostavlja se Gradonačelniku.
2. ako se materijalna pomoć dodjeljuje iz sredstava predviđenih u članku 2. točka 2), prijedlog za
dodjelu te pomoći dostavlja se Štabu.
IV - PRIORITETI ZA DODJELU JEDNOKRATNE POMOĆI
Članak 13.
(1) Dodjela pomoći građanima i pravnim osobama za saniranje šteta na materijalnim dobrima
nastalih djelovanjem prirodnim i drugim nesrećama prioritetno se izvršava sukladno sa materijalnim
mogućnostima Grada:
1) kada je nadležni organ donio odluku o proglašenju stanja prirodne i druge nesreće na području
cijelog Grada ili njenog dijela,
2) ako je prirodna i druga nesreća takvih razmjera da je pomoć neophodna radi određenih mjera
za stvaranje osnovnih uvjeta za život i rad ljudi na tom području ili radi zaustavljanja širenja
posljedica prirodne i druge nesreće.
(2) Izuzetno dodjela sredstava pomoći za saniranje šteta na materijalnim ili drugim dobrima
nastalih djelovanjem prirodne i druge nesreće, može se vršiti i kada nije proglašeno stanje prirodne i druge
nesreće sukladno sa točkom 2) stavak (1) ovoga članka i sukladno sa materijalnim mogućnostima i sredstvima
planiranim u Proračunu Grada Mostara.
Grada Mostara
V - OBVEZA OSOBA KOJIMA JE DODJELJENA POMOĆ ZA SANACIJU ŠTETA
Članak 14.
Sredstva koja su dodijeljena u vidu novčane pomoći mogu se koristiti samo za namjene koje su navedene
u odluci o dodjeli pomoći i njihovo namjensko korištenje dokazuje se izvješćem o utrošenim sredstvima i
priloženim dokazima koji se dostavljaju Povjerenstvu.
Članak 15.
(1) Povjerenstvo prati način utroška dodijeljene novčane pomoć i o tome izvještava tijela iz članka
3. stavak (1) ovoga Pravilnika
(2) Izvješće se mora dostaviti u roku od tri mjeseca od dodijeljene materijalne pomoći.
VI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Članak 16.
Evidenciju o korištenju sredstava i nadzor nad primjenom ovog Pravilnika vrši Služba za civilnu
zaštitu Grada Mostara.
Članak 17.
Na sva pitanja koja nisu regulirana ovim Pravilnikom dosljedno će se primjenjivati Zakon i Uredba o
jedinstvenoj metodologiji za procjenu šteta od prirodnih i drugih nesreća („Službene novine Federacije Bosne
i Hercegovine“ broj 75/04, 38/06, 52/09, 56/09 i 36/14).
Članak 18.
Stupanjem na snagu ovoga Pravilnika, prestaje sa važenjem Pravilnik o dodjeli pomoći za saniranje
šteta nastalih prirodnom i drugom nesrećom, broj 02-16-16016/16 od 30.12.2016.godine.
Članak 19.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana donošenja i isti će se objaviti u „Službenom
glasniku Grada Mostara“.
Broj : 02-40-3776/24
GRADONAČELNIK
Mario KORDIĆ, v.r.
-----------------------------
Na osnovu člana 15. Zakona o principima lokalne samouprave („Službene novine Federacije BiH“
broj 49/06, 51/09), a u vezi sa članom 32a. stav (2) tačka 1) Uredbe o jedinstvenoj metodologiji za procjenu
šteta od prirodnih i drugih nesreća („Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine“ broj 75/04, 38/06,
52/09, 56/09 i 36/14), a na prijedlog Odjela za organizaciju, pravne poslove, opću upravu, civilnu zaštitu i
vatrogastvo - Službe civilne zaštite i vatrogastva, Gradonačelnik Grada Mostara, donosi
PRAV I LN I K
o dodjeli pomoći za saniranje
šteta nastalih prirodnom i drugom nesrećom
I - OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim Pravilnikom utvrđuju se procedure, visina, kriteriji i prioriteti za dodjelu pomoći, te uređuju
druga pitanja od značaja za sanaciju šteta nastalih djelovanjem prirodne i druge nesreće na području Grada
Mostara.
Član 2.
Grad Mostar, u skladu sa materijalnim mogućnostima, sredstva za sanaciju šteta osigurava iz:
1) Budžeta Grada Mostara, koja se osiguravaju u skladu sa odredbama člana 179. tačka 1) Zakona
o zaštiti i spašavanju ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i drugih nesreća („Službene novine
Federacije Bosne i Hercegovine“ broj 39/03, 22/06 i 43/10) (u daljem tekstu: Zakon),
Grada Mostara
2) Iz sredstava koja pripadaju Gradu na osnovu člana 180. Zakona i to najviše u iznosu do 40%
sredstava prikupljenih tokom tekuće godine i do 20% ukupno raspoloživih sredstava za zaštitu
i spašavanje prikupljenih u prethodnim godinama, kako je to predviđeno u tački VI Odluke o
uslovima i načinu korištenja sredstava ostvarenim na osnovu posebne naknade za zaštitu od
prirodnih i drugih nesreća („Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine“ broj 4/12, 80/13 i
20/20),
3) Pomoći dodijeljene od strane viših nivoa vlasti, jednokratnih novčanih pomoći za saniranje
posljedica viših nivoa vlasti : kantona u skladu sa članom 183. (1) tačka 5. i Federacije u skladu
sa članom 182. stav (1) tačka 4. Zakona o zaštiti i spašavanju, a u skladu sa tačkama V i VIII
Odluke o postupku i kriterijima za dodjelu jednokratne novčane pomoći općinama i kantonima
za otklanjanje šteta nastalih od prirodnih i drugih nesreće („Službene novine Federacije BiH“ broj
60/06, 8/10 i 21/14) .
Član 3.
(1) O raspodjeli sredstava predviđenih u članu 2. ovog Pravilnika odlučuje:
1) Gradonačelnik o sredstvima iz člana 2. tačka 1) i 3) ovog Pravilnika,
2) Štab civilne zaštite Grada Mostara (u daljem tekstu: Štab) o sredstvima iz člana 2. tačke 2)
ovog Pravilnika.
(2) Tijela iz stava (1) ovoga člana raspodjeljuju sredstva na prijedlog Komisije za procjenu šteta
izazvanih djelovanjem prirodnih i drugih nesreća Grada Mostara (u daljem tekstu: Komisija), a o čemu donose
odgovarajuće odluke.
II - PROCEDURE PODNOŠENJA PRIJAVE ZA SANACIJU ŠTETE
Član 4.
Zahtjev za saniranje posljedica nastalih djelovanjem prirodne i druge nesreće mogu podnijeti građani
i pravna lica u roku od 8 dana od dana procjene šteta od strane Komisije, odnosno od preuzimanja zapisnika,
bez obzira da li je bilo proglašeno stanje prirodne ili druge nesreće, ukoliko istu nisu u mogućnosti sanirati iz
vlastitih sredstava.
Član 5.
Zahtjev se podnosi samo u slučaju kada građani i pravna lica nisu u mogućnosti svojim sredstvima
izvršiti finansiranje svih radnji na otklanjanju nastalih posljedica koje su neophodne za stvaranje osnovnih
uslova za život i rad svoje porodice ili obavljanja djelatnosti, a mjesne zajednice ukoliko je prirodna i druga
nesreća prouzročila štete na infrastrukturi ili većem broju materijalnih dobara u domaćinstvima, pravnim
licima koje onemogućuju odvijanje osnovnih uslova za život i rad na području te mjesne zajednice.
Član 6.
Zahtjev za građane i pravna lica, podnosi se na protokolu Grada Mostara i sadrži slijedeće podatke:
1) lične podatke:
- ako se radi o fizičkom licu: ime i prezime, jedinstveni matični broj (JMB), adresu stanovanja,
kontakt telefon, broj lične karte i broj računa otvorenog u banci,
- ako se radi o pravnom licu naziv pravnog lica/poslovne jedinice, oblik organizovanja, identifikacioni
broj (ID broj), ime i prezime vlasnika/zastupnika, adresa, kontakt telefon, broj računa otvorenog
u banci,
2) vrsta prirodne i druge nesreće koja je prouzrokovala štetu, datum nastanka i kratak opis dešavanja
prirodne i druge nesreće,
3) vrsta dobra zahvaćena prirodnom i drugom nesrećom, izražena mjernim pokazateljima,
4) dokaz o podnošenju prijave za procjenu šteta u roku od 8 (osam) dana od dana nastanka prirodne
nesreće,
5) dokaz o procijenjenoj šteti od strane Komisije,
6) konkretan zahtjev za koju namjenu će se utrošiti odobrena sredstva,
7) iznos pomoći koji se traži,
8) dokaz o vlasništvu/posjed, građevinska dozvola (ako se radi o nekretnini),
9) odgovarajuća fotodokumentacija.
Grada Mostara
Član 7.
Zahtjev koji podnose ovlašteni predstavnici mjesnih zajednica podnosi se na protokolu Grada Mostara
i sadrži slijedeće podatke:
1) poimenično nabrojana lica, sa podacima navedenim u stavu (1) točka 1) ovoga člana.
2) za dobra u vlasništvu Grada navodi se
- vrsta prirodne ili druge nesreće koja je prouzrokovala štetu, datum nastanka i kratak opis dešavanja
prirodne ili druge nesreće,
- da li je došlo do stanja proglašenja prirodne ili druge nesreće,
- vrsta dobra, vrsta oštećenja i prijedlog sanacije, izražen u mjernim pokazateljima.
III - KRITERIJ ZA DODJELU POMOĆI ZA SANIRANJE ŠTETA
Član 8.
Pomoć za saniranje šteta koje su nastale djelovanjem prirodne i druge nesreće može se dodjeljivati
onda kada se utvrdi da su štete velike, da građani i pravna lica na čijoj je imovini nastala šteta svojim
sredstvima ne mogu sanirati sve štete, a nastala šteta je takve vrste da onemogućava normalan život i rad ljudi
na pogođenim materijalnim dobrima, a radi se o nužnim materijalnim dobrima i infrastrukturi pa je njihovo
saniranje neophodno u što kraćem roku.
Član 9.
(1) Prilikom utvrđivanja prijedloga za dodjelu pomoći za saniranje šteta nastalih djelovanjem
prirodne i druge nesreće, Komisija u obzir naročito uzima slijedeće podatke:
1) posljedice po ljude, odnosno da li je bilo ljudskih žrtava, povrijeđenih ili oboljelih,
2) štetne posljedice po uništena ili oštećena materijalna dobra,
3) visina pričinjene štete iskazane finansijskim pokazateljima,
4) ekonomsko stanje oštećenog,
5) druge podatke relevantne za sagledavanje stvarnog i potpunog stanja.
(2) Komisija procjenu podataka iz stava (1) ovoga člana vrši u skladu sa kriterijima iz člana 8.
ovoga Pravilnika.
Član 10.
(1) Visina novčane pomoći po ovome Pravilniku ne može biti veća od 7.000,00 KM za fizička
lica, odnosno 15.000,00 KM za pravna lica.
(2) Visina novčane pomoći zavisit će od raspoloživih finansijskih sredstava Grada, a procentualno
će iznositi od 10% do 20% u odnosu na procijenjenu štetu od strane Komisije, a ne prelazeći iznos utvrđen u
prethodnom stavu.
Član 11.
Prilikom utvrđivanja prijedloga za dodjelu pomoći za saniranje šteta u obzir se ne uzimaju slijedeće
štete i to:
1) štete koje nastanu od prirodnih i drugih nesreća zbog dotrajalosti ili istrošenosti ili neadekvatnog
održavanja materijalnog dobra,
2) štete koje nastanu od prirodnih i drugih nesreća zbog nepoduzimanja propisanih mjera zaštite i
spašavanja ili zbog krajnjeg nemara ili je šteta izazvana namjerno,
3) štete na dugogodišnjim nasadima (voćnjaci i vinogradi), osim prve godine,
4) šteta koja nije prijavljena po postupku i roku predviđenim ovim Pravilnikom,
5) šteta na objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole,
6) štete na materijalnim dobrima koja su osigurana od strane osiguravajućeg društva.
Član 12.
Komisija utvrđeni prijedlog za dodjelu pomoći dostavlja na odlučivanje nadležnom tijelu iz člana 3.
stav (1) ovog Pravilnika i to :
1. ako se materijalna pomoć dodjeljuje iz sredstava predviđenih u članu 2. tačke 1) i 3) prijedlog za
dodjelu dostavlja se Gradonačelniku.
2. ako se materijalna pomoć dodjeljuje iz sredstava predviđenih u članu 2 točka 2), prijedlog za
dodjelu te pomoći dostavlja se Štabu.
Grada Mostara
IV - PRIORITETI ZA DODJELU JEDNOKRATNE POMOĆI
Član 13.
(1) Dodjela pomoći građanima i pravnim licima za saniranje šteta na materijalnim dobrima nastalih
djelovanjem prirodnim i drugim nesrećama prioritetno se izvršava u skladu sa materijalnim mogućnostima
Grada:
1) kada je nadležni organ donio odluku o proglašenju stanja prirodne i druge nesreće na području
cijelog Grada ili njenog dijela,
2) ako je prirodna i druga nesreća takvih razmjera da je pomoć neophodna radi određenih mjera
za stvaranje osnovnih uslova za život i rad ljudi na tom području ili radi zaustavljanja širenja
posljedica prirodne i druge nesreće.
(2) Izuzetno dodjela sredstava pomoći za saniranje šteta na materijalnim ili drugim dobrima
nastalih djelovanjem prirodne i druge nesreće, može se vršiti i kada nije proglašeno stanje prirodne i druge
nesreće u skladu sa tačkom 2) stav (1) ovoga člana i u skladu sa materijalnim mogućnostima i sredstvima
planiranim u Budžetu Grada Mostara.
V - OBAVEZA LICA KOJIMA JE DODJELJENA POMOĆ ZA SANACIJU ŠTETA
Član 14.
Sredstva koja su dodijeljena u vidu novčane pomoći mogu se koristiti samo za namjene koje su navedene
u odluci o dodjeli pomoći i njihovo namjensko korištenje dokazuje se izvještajem o utrošenim sredstvima i
priloženim dokazima koji se dostavljaju Komisiji.
Član 15.
(1) Komisija prati način utroška dodijeljene novčane pomoć i o tome izvještava tijela iz člana 3.
stav (1) ovoga Pravilnika
(2) Izvještaj se mora dostaviti u roku od tri mjeseca od dodijeljene materijalne pomoći.
VI - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 16.
Evidenciju o korištenju sredstava i nadzor nad primjenom ovog Pravilnika vrši Služba za civilnu
zaštitu Grada Mostara.
Član 17.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim Pravilnikom dosljedno će se primjenjivati Zakon i Uredba o
jedinstvenoj metodologiji za procjenu šteta od prirodnih i drugih nesreća („Službene novine Federacije Bosne
i Hercegovine“ broj 75/04, 38/06, 52/09, 56/09 i 36/14).
Član 18.
Stupanjem na snagu ovoga Pravilnika, prestaje sa važenjem Pravilnik o dodjeli pomoći za saniranje
šteta nastalih prirodnom i drugom nesrećom, broj 02-16-16016/16 od 30.12.2016.godine.
Član 19.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana donošenja i isti će se objaviti u „Službenom
glasniku Grada Mostara“.
Broj : 02-40-3776/24
GRADONAČELNIK
Mario KORDIĆ, s.r.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Grada Mostara
ISPRAVKA GREŠKE
1.
У Буџету Града Мостара за 2024.годину („Службени гласник Града Мостара“ број 1/24) поткрала
се грешка техничке нарави, те у складу са чланом 152. Пословника Градског вијећа Града Мостара
(„Градски службени гласник Града Мостара“ број 12/04), Секретар Градског вијећа Града Мостара,
одобрава слиједећу:
ИСПРАВКУ ГРЕШКЕ
у Буџету Града Мостара за 2024.годину број: 01-02-1131/24 од 25.01.2024.године
(„Службени гласник Града Мостара“ број 1/24)
Члан 1.
У члану 6. Буџета Града Мостара за 2024.годину у табеларном дијелу Одјел за друштвене
дјелатности – Служба за одгој, образовање, младе и спорт (на страници 53., 166., и 280.) стоји:
Имплементација
Гендер акционог
614300 10.000 10.000 10.000 10.000
плана за 2024.
годину
У наведеном табеларном приказу поткрала се техничка грешка, те ce иста исправља тако да

треба да стоји :
Имплементација
Гендер акционог
614300 10.000 10.000 10.000 10.000
плана за 2024.
годину
Члан 2.
Исправка грешке ступа на снагу даном ступања на снагу Буџета Града Мостара за 2024.годину
и објавити ће се у „Службеном гласнику Града Мостара“.
Број: 01-04-90/24
СЕКРЕТАР
------------------------------ Марија СОЛДО, с.р.
U Proračunu Grada Mostara za 2024.godinu („Službeni glasnik Grada Mostara“ broj 1/24) potkrala
se greška tehničke naravi, te sukladno sa člankom 152. Poslovnika Gradskog vijeća Grada Mostara („Gradski
službeni glasnik Grada Mostara“ broj 12/04), Tajnik Gradskog vijeća Grada Mostara, odobrava slijedeću:
ISPRAVKU GREŠKE
u Proračunu Grada Mostara za 2024.godinu broj: 01-02-1131/24 od 25.01.2024.godine
(„Službeni glasnik Grada Mostara“ broj 1/24)
Članak 1.
U članku 6. Proračuna Grada Mostara za 2024.godinu u tabelarnom dijelu Odjel za društvene
djelatnosti – Služba za odgoj, obrazovanje, mlade i sport (na stranici 53., 166., i 280.) stoji:
Implementacija
Gender akcionog
614300 10.000 10.000 10.000 10.000
plana za 2024.
godinu
U navedenom tabelarnom prikazu potkrala se tehnička greška, te se ista ispravlja tako da treba da stoji:
Implementacija
Gender akcionog
614300 10.000 10.000 10.000 10.000
plana za 2024.
godinu
Grada Mostara
Članak 2.
Ispravka greške stupa na snagu danom stupanja na snagu Proračuna Grada Mostara za 2024.godinu i
objaviti će se u „Službenom glasniku Grada Mostara“.
Broj: 01-04-90/24
SEKRETAR
------------------------------ Marija SOLDO, v.r.
U Budžetu Grada Mostara za 2024.godinu („Službeni glasnik Grada Mostara“ broj 1/24) potkrala
se greška tehničke naravi, te u skladu sa članom 152. Poslovnika Gradskog vijeća Grada Mostara („Gradski
službeni glasnik Grada Mostara“ broj 12/04), Sekretar Gradskog vijeća Grada Mostara, odobrava slijedeću:
ISPRAVKU GREŠKE
u Budžetu Grada Mostara za 2024.godinu broj: 01-02-1131/24 od 25.01.2024.godine
(„Službeni glasnik Grada Mostara“ broj 1/24)
Član 1.
U članu 6. Budžeta Grada Mostara za 2024.godinu u tabelarnom dijelu Odjel za društvene djelatnosti
– Služba za odgoj, obrazovanje, mlade i sport (na stranici 53., 166., i 280.) stoji:
Implementacija
Gender akcionog
614300 10.000 10.000 10.000 10.000
plana za 2024.
godinu
U navedenom tabelarnom prikazu potkrala se tehnička greška, te se ista ispravlja tako da treba da stoji :
Implementacija
Gender akcionog
614300 10.000 10.000 10.000 10.000
plana za 2024.
godinu
Član 2.
Ispravka greške stupa na snagu danom stupanja na snagu Budžeta Grada Mostara za 2024.godinu i
objaviti će se u „Službenom glasniku Grada Mostara“.
Broj: 01-04-90/24
SEKRETAR
Marija SOLDO, s.r.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Izdavač/Nakladnik ne može preuzeti odgovornost za jezik službenih objava i oglasa koje se

objavljuju u dijelu „Objave i oglasi“.
„SLUŽBENI GLASNIK GRADA MOSTARA“

Izdavač/Nakladnik: GRAD MOSTAR
Za izdavača/nakladnika/: Sekretar/Tajnik Gradskog vijeća Grada Mostara: tel.: 036 / 447-400, 447-407,
faks: 447-447, 447-433
List izlazi prema potrebi. Pretplata za 2023. godinu iznosi 117,00 KM sa PDV-om. Pretplata, prodaja i
primanje oglasa obavlja se u ulici Hrvatskih branitelja 2 u Mostaru. Žiro račun broj: 5550000020190277
kod NOVE BANKE A.D. Banja Luka, Filijala Mostar.
Pretplatnicima koji se pretplate tokom godine ne možemo garantovati prijem svih prethodno izdatih brojeva.
Štampa/Tisak: IC štamparija Mostar, Karađozbegova 1.
Tiraž/Naklada: 200 primjeraka

Sluzbeni Glasnik Grada Mostara Broj 11-2024

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sluzbeni Glasnik Grada Mostara Broj 11-2024

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 1840-0671

SLUŽBENI GLASNIK GRADA MOSTARA

1. Подносилац захтјева и предмет захтјева

Премијер Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: подносилац захтјева) користећи

3. Битни наводи захтјева

Подносилац захтјева наводи, да се Одлуком о висини накнаде за коришћење јавних површина

А. Устав Федерације Босне и Херцеговине

Члан III. 1. тач. ц)

Б. Пословник Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине

Члан 13. став 1.

B. Закон о припадности јавних прихода у Федерацији Босне и Херцеговине

Члан 13. став 1. тач. б) и ц)

Г. Закон о принципима локалне самоуправе у Федерацији Босне и Херцеговине

Члан 8. став 3. алинеја 20.

Члан 13. став 1. и став 2. алинеја 4.

Д. Одлука о висини накнаде за коришћење јавних површина којима управља Град

Члан 2. став 1. тачка д) и став (3) – оспорене одредбе Одлуке

6. Судска пракса Уставног суда Федерације

7. Чињенично стање и став Уставног суда Федерације

Подносилац захтјева је у складу са чланом IV.Ц.3.10.(2) д) Устава Федерације Босне и

Из оспорених одредби Одлуке произилази, на што и подносилац захтјева указује, да је годишња

Из свега наведеног, одлучено је као у изреци ове пресуде.

1. Podnositelj zahtjeva i predmet zahtjeva

3. Bitni navodi zahtjeva

A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Članak II. A 2. (1) c)

Članak III. 1. toč. c)

B. Poslovnik Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine

Članak 13. stavak 1.

C. Zakon o pripadnosti javnih prihoda u Federaciji Bosne i Hercegovine

D. Zakon o načelima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine

Članak 8. stavak 3. alineja 20.

Članak 13. stavak 1. i stavak 2. alineja 4.

Članak 37. stavak 1. točka a) alineje 1. i 2.

Članak 2. stavak 1. točka d) i stavak (3) – osporene odredbe Odluke

6. Sudbena praksa Ustavnog suda Federacije

7. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije

Podnositelj zahtjeva je sukladno s člankom IV.C.3.10.(2) d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine,

Iz svega navedenog, odlučeno je kao u izreci ove presude.

1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva

3. Bitni navodi zahtjeva

A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Član II. A 2. (1) c)

Član III. 1. tač. c)

B. Poslovnik Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine

Član 13. stav 1. tač. b) i c)

D. Zakon o principima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine

Član 8. stav 3. alineja 20.

Član 13. stav 1. i stav 2. alineja 4.

Član 37. stav 1. tačka a) alineje 1. i 2.

Član 2. stav 1. tačka d) i stav (3) – osporene odredbe Odluke

6. Sudska praksa Ustavnog suda Federacije

7. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije

Podnosilac zahtjeva je u skladu sa članom IV.C.3.10.(2) d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine,

Iz svega navedenog, odlučeno je kao u izreci ove presude.

II - ПРОЦЕДУРЕ ПОДНОШЕЊА ПРИЈАВЕ ЗА САНАЦИЈУ ШТЕТЕ

III - КРИТЕРИЈ ЗА ДОДЈЕЛУ ПОМОЋИ ЗА САНИРАЊЕ ШТЕТА

IV - ПРИОРИТЕТИ ЗА ДОДЈЕЛУ ЈЕДНОКРАТНЕ ПОМОЋИ

V - ОБАВЕЗА ЛИЦА КОЈИМА ЈЕ ДОДЈЕЉЕНА ПОМОЋ ЗА САНАЦИЈУ ШТЕТА

VI - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

III - KRITERIJ ZA DODJELU POMOĆI ZA SANIRANJE ŠTETA

IV - PRIORITETI ZA DODJELU JEDNOKRATNE POMOĆI

VI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE