НАРАТОР: Домаћин закорачи десном ногом у кућу, а на рамену носи повезану сламу, а у

десној руци бадњак (некада се по бадњак ишло зором у шуму, а данас се одлази у цркву).
Домаћица и остали укућани га дочекују посипањем жита. Домаћин одлаже бадњак пред
икону, деца чупкају сламу из џака.
ДОМАЋИН: ДОБРО ВЕЧЕ!ЧЕСТИТ БОЖИЋ, БАДЊЕ ВЕЧЕ!

НАРАТОР: Део сламе се ставља на сто, а остатак се ставља под сто. У ту сламу се бацају
слаткиши које деца уз пијукање сакупљају.

ДОМАЋИН: Дете моје,то је младо церово или храстово дрво које је снажно и жилаво као
наш народ. Ове ноћи се не спава већ се бди. Па је по овом обичају бадњак и добио назив.
Уношење бадњака представља улазак Христов у наше домове и душе.

НАРАТОР: Домаћин спаљује бадњак, а домаћица поставља посну вечеру (ораси, пасуљ,
шљиве, смокве, резанце...)

ДОМАЋИЦА: слама нас подсећа да се Христос родио на слами. А слама носи и најважнији
плод у нашој исхрани-хлеб.

НАРАТОР: Домаћин орасима прекрсти кућу,баца орахе у сваки угао

куће(исток,запад,север,југ), а деца се играју. На дан Божића, прва особа која улази у дом назива
се положајник или полаженик. Положајник долази сам или је унапред одређен зато што се сматра
срећним човеком. Приликом сусрета положајник и домаћин се на посебан наин поздраве речима:

ПОЛОЖАЈНИК: ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ДОМАЋИН: ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

НАРАТОР: Потом се поздраве, а затим положајник узима бадњак и њиме прави варнице
изговарајући жеље домаћину и његовој породици:

ПОЛОЖАЈНИК: Колико варница, толико здравља и среће! Колико варница толико љубави,
слоге! Колико варница толико деце, оваца, крава, новаца и свега доброг!

НАРАТОР: Божић је празник Христовог рођења, а поред тога његов основни смисао је
окупљање породице, негоање правих и традиционалних вредности.

СВИ ЗАЈЕДНО: Мир Божји, Христос се роди!