ПОЈЕДИНАЦ, ГРУПА И ДРУШТВО

НЕОБИЧАЈНИ ОБИЧАЈИ
У СРБИЈИ

Ива Врачевић
Николина Вучетић
Анна Гојдина
Наталија Лазић
Данела Стевић
I2
 НЕШТО ВИШЕ О ОБИЧАЈИМА...
 Обичаји су везани за одређене догађаје, празнике,
прилике и неприлике и у народу су се доста
множили, мењали и допуњвали

 Српски народни обичаји потичу из давних времена и

у складу су са старим веровањима Срба, који су
опстали до данас

 Народне обичаје често прате разне тајанствене и

мистичне радње које народ чини у разним
приликама и из разних побуда, верујући да ће му то
некако помоћи и користити
 Током своје скоро хиљаду година дуге историје
успона и падова, српска заједница је неговала, а
многе обичаје и задржала као успомену на своју
бурну прошлост и културно наслеђе Словена

 Српска традиција и обичају су веома необични и

занимљиви што можете видети на следећим
слајдовима
 Вук Караџић је забележио доста народних обичаја и
захваљујући његовом раду, многи су и данас познати

 Намена народних обичаја је различита и може бити:

1. да се заштити здравље укућана,
2. да се сачува и повећа пород и имовина,
3. да пада киша и да се натопе жедна поља,
4. да се сузбију и разбију градоносни облаци.
5. да се придобије особа која се воли,
6. да се излечи болесник,
7. да се напакости некоме, итд
 СЛАВСКИ ОБИЧАЈИ
 За већину народа православне вероисповести
карактеристично је слављење славе

 Крсна слава је прастари обичај у коме се, уз

посебне обреде и гозбу,
прославља хришћански светитељ заштитник и
давалац

 Сваки Србин има по један дан у години који он слави

и то се зове крсно име, свети и свето

 Пре славе обично се освештавају просторије у којима

ће се обедовати и боравити у време славе
 Обичај је да се уочи славе припреми славски
колач који свештеник сече и полива вином.

 Стари обичај везан за Славу који се понегде још

задржао је такозвано „дворење славе“. Ради се о
томе да домаћин и укућани који тога дана
прослављају своје Крсно име уопште не седају, у
знак поштовања према своме Светитељу, већ
послужују госте и са њима разговарају стојећи
 ПРАЗНИЧНИ ОБИЧАЈИ
 У Србији су, поред Крсних слава, највећи
празници Божић и Васкрс
БОЖИЋ
 Божић је најрадоснији празник међу свим
празницима код Срба. Празнује се три дана

 Први дан Божића је увек 7. јануара по

новом календару односно 25. децембра по
старом календару

 На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона

на православним храмовима
 Обичај је да домаћин и сви укућани облаче
најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутарњу и
Божићну литургију

 После службе у цркви се прима нафора и прво се она

узима на Божић

 Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!" и

отпоздрављају: „Ваистину се роди!"
 ВАСКРС
 Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана
је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих,
победио смрт и свима људима од Адама и Еве до
последњег човека на земљи даровао вечни живот

 За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у

нашем народу.

 У целом хришћанском свету, па и код нас Срба,

за овај празник је везан обичај даривања јајима
 Јаје је символ обнављања природе и живота. Васкршње
црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га
добијају

 Домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји

(фарба) на Велики петак. По старом обичају на столу
стоји украшена чинија са офарбаним јајима

 Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани.

Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче
 СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ
 Кићење младине капије - младина капија се кити
цвећем и машнама, такав венац се чува неко време у
кући из које је млада отишла

 Бацање сита - када младенци након венчања дођу у

свој нови дом, млада узима од свекрве сито у ком се
налази јабука. Јабука баца преко куће а сито на кућу

 Бидермајер - када се заврши церемонија венчања,

млада баца бидермајер. Девојка која га ухвати је по
веровањима следећа за удају
 Јабука - Када младожења иде по младу, обичај је да
постави јабуку на највише дрво у младином
дворишту. Младожења не може да одведе младу све
док пушком не погоди јабуку на дрвету
 ЛИЛАЊЕ
 Лилање или паљење петровданских лила је обичај
који је вековима присутан код сточарског
становништва на подручју западне Србије

 Везан је за празник Петровдан посвећен Светим

Апостолима Петру и Павлу, који се прославља 12.
јула

 Лилање је добило назив по лилама (обредним

предметима који се том приликом користе) . Лила
је запаљена сува брезова или трешњева
кора уметнута у процеп дрвеног штапа
 Што се тиче самог чина, запали се велика ватра, окупе
се деца и пале своје лиле и машу њима док не изгоре
 ОБИЧАЈИ ЗА РОЂЕЊЕ ДЕТЕТА
 Цепање кошуље

 Позивање кума да одреди име

 Прослава рођења

 При доласку детета у кућу праве се ,,бабине“

(долазак породице и пријатеља који дарују погачу,
питу, пиле и поклоне за новорођенче)

 Стављање детету црвеног конца на руку (против

урока)
 ЗАКЉУЧАК

 Обичају у Србији су од великог значаја јер они

чувају нашу историју и пре свега традицју

 Наше обичаје требамо чувати и не дозволити

да замру
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!