Filozofski fakultet

Univerzitet u Novom Sadu

Odsek za sociologiju

Seminarski rad i predmeta Sociologija sela

Tema: Na narodni ivot, Tihomir orevi
Deo o svadbenim obiajima

Profesor: dr Sran ljuki

Student: Teodora Mareta 130023/2012

U Novom Sadu, januar 2016.

Sadraj

Uvod...........................................................................................................................................3
Svadbeni obiaji.........................................................................................................................4
Zakljuak....................................................................................................................................6
Literatura....................................................................................................................................7

Uvod

Tihomir orevi je bio etnolog, folklorista i kulturni istoriar, profesor beogradskog

univerziteta. Zavrio je istorijski-filoloki odsek Velike kole u Beogradu, a studirao je u
Beu i Minhenu, gde je doktorirao 1902. godine. oreviev opus je veliki - broj njegovih
radova je oko sedam stotina. orevieva interesovanja bila su veoma iroka i razliita i
kreu se od detaljnih analiza narodnog ivota Srba, preko etnografskih istraivanja ivota
drugih naroda u Srbiji (Roma, Vlaha, Cincara, Grka, erkeza) do folkloristikih i sociolokih
studija ne samo Srbije, ve i Balkana. Iako nije bio antropolog, prvi je naunik kod nas koji je
eksplicitno ukazao na znaaj paleoantropologije za istoriju i etnologiju. Svadbeni obiaji
kojima u se baviti u radu koji sledi, predstavlja jedan deo dela Na narodni ivot, koji se
sastoji od 10 tomova.

Svadbeni obiaji
Pre svadbe se vre mnogi obiaji koji se odnose na kasniji ivot mladenaca, na ivot u braku.
Neki se od njih tiu plodnosti, neki zdravlja i lepote dece, neki materijalnog blagostanja
budueg branog para, neki njihove ljubavi i sree. Kod naroda sa primitivnom kulturom
deca su glavni cilj braka. Zato se pre svadbe vre mnogi obiaji da bi mladenci imali dece u
braku, naroito muke. Jedan od vrlo rairenih svadbenih obiaja koji se tie plodnosti jeste
bacanje ita, voa i drugih plodova na mladence, ili na mladu, ili na mladoenju ili na sve
svatove. U naem narodu takoe postoji obiaj da se pre svadbe bacaju na mladence ili na
svatove ito i drugi plodovi. Poreklo ovog obiaja je u dubokoj prolosti. Postoje neki
svadbeni obiaji koji se vre da bi bilo izvesne srazmere izmeu muke i enske dece, ili da
bi bilo izvesnog reda u raanju muke i enske dece. Kod mnogih naroda na izvesnom
socijalnom i kulturnom stepenu razvitka smatra se da se dobijanjem enske dece ne ispunjuje
zadatak braka. Od braka se trae muka deca.
Sa druge strane, postoje i neki svadbeni obiaji koji utiu na to da se raaju enska deca. ak
ima i obiaja da se u braku deca, za neko vreme, ne raaju. U nekim mestima u Srbiji mlada
pre dolaska svatova ode na vodu i koliko godina eli da ne rodi, toliko puta napuni sudove pa
ih prospe. Ima i takvih svadbenih obiaja koji se vre da bi brak bio bez dece. Ima svadbenih
obiaja koji se vre da bi mlada, kasnije kao ena, lako raala. U nekim krajevima vedske
mlada mora da ostavi na obui nevezane pertle da bi raala tako lako kao to izuva cipele.
Nekim svadbenim obiajima se eli obezbediti izgled i kakvoa dece. Da bi se raala lepa
deca, neki obiaji se vre i pre nego to doe do braka. Radi blagostanja i bogatstva mladog
branog para takoe se vre neki svadbeni obiaji. U naem narodu takoe ima obiaja koji se
odnose na obilje i blagostanje mladenaca u braku. Obiaj u Bosni: kad mladu dovedu pred
mladoenjinu kuu, domain joj doda reeto ita. Ona prihvati reeto, triput zgrabi po aku
ita pa baci uz strehu, a etvrti put preko sebe da bi joj rodilo ito i u domu i u rodu. Na kraju
baci reeto na strehu, neka domain dobije sreu pod strehom.
Mnogim svadbenim obiajima namena je da obezbede slogu, ljubav i sreu mladencima u
buduem branom ivotu. Med, eer i druge slatke stvari igraju glavnu ulogu. Jo u poetku
XVI veka pominje se meu svadbenim obiajima dubrovakih plemia i detalj o tome kako
kad mlada stigne na vrata mladoenjine kue zakusnu je kaikom meda i maslaca da bi znala
odabrati dobro i izbei zlo. Med i eer se upotrebljavaju u svadbenim obiajima u svim
naim krajevima. Da se mladoenja ne bi skitao, mlada mu na crkvenom pragu stane na petu,
a da bi joj bio veran, kada doe po nju, pogleda ga kroz prsten na jedno oko. Veoma je mnogo
obiaja kojima se nastoji obezbediti nadmonost u braku mladoenje nad mladom i obrnuto.
Opte je poznato kako se u mnogim naim krajevima trude i mlada i mladoenja ko e koga
na venanju preduhitriti i prvi nagaziti, verujui da e onaj ko uspe biti celog veka gospodar
nad onim drugim. Postoje i takvi svadbeni obiaji koji se vre da bi se dobila nadmonost u
upravljanju gazdinstvom. U Koprivnici u Hrvatskoj, ako mlada eli gospodariti novcem mora

idui u crkvu na venanje staviti neto novca u cipelu ili posle venanja darovati neto novca
na oltar.
Po propisima hrianske crkve brak se moe zakljuiti u svako doba, ali se svadbe ne mogu
drati kad se hoe. U naem narodu svadbe se najee grade s jeseni i preko zime i to iz isto
praktinih i ekonomskih razloga. I s jeseni i preko zime u narodu je najvie dokolice, a sem
toga tad su pribrani godinji plodovi te se ima vremena i sredstava za svadbena veselja. U
mnogim naim krajevima se pazi da svadba bude u vreme kad mesec raste, da bi rasla srea i
napredak mladenaca. Sredom i petkom u pravoslavnom delu naeg naroda svadbe nikad ne
bivaju jer su ti dani, kao posni, za venanje zabranjeni od strane crkve.
Isus Hristos, osniva hrianstva, nije propisao nikakve ceremonije koje bi bile u vezi sa
brakom. U prva hrianska vremena brakovi su meu hrianima zakljuivani po nasleenim
paganskim obiajima, bez ikakvog uticaja hrianske crkve sve donde dok se hrianski
svetenici nisu tu umeali. U jednom rukopisu Dubrovakog arhiva iz 1507.godine govori se
kako je kod dubrovakih plemia obiaj da kad mlada poe iz doma svoga oca prvo je
blagoslovi svetenik blagoslovom Avrama, Isaka i Jakova. U Zupcima, selu blizu Bara, kad se
mlada izvede iz kue roditelji je blagoslove na kunom pragu. U nekim krajevima se
blagoslov davao nekoliko puta. U Sremu se blagoslov daje prvo mladoenji, u njegovoj kui
pred polazak po mladu, pa mladi u njenoj kui pred polazak na venanje pa najzad opet mladi
pred odlazak u mladoenjinu kuu. Negde mladenci dobijaju blagoslov u mladoenjinoj kui.
Zakonska vrednost koja je data crkvenim religioznim ceremonijama u hrianskim zemljama
nema analogije ni u jevrejskom ni u muslimanskom svetu.

Zakljuak
U ovom kratkom predstavljanju dela knjige Na narodni ivot Tihomira orevia, koji se
tie svadbenih obiaja u naem narodu kao i u narodima irom sveta, moemo da zapazimo
uglavnom slinosti u razliitim kulturama kada se radi o svadbama. Pored dela koje se sastoji
od deset tomova Na narodni ivot, Tihomir orevi je napisao jo i dela: Iz Srbije kneza
Miloa i Cigani u Srbiji, to je ujedno i njegova doktorska disertacija. orevi je izabran za
dopisnog lana Srpske kraljevske akademije 19. februara 1921, a za redovnog 16. februara
1937.

Literatura
orevi, T. (1984). Na narodni ivot. Beograd: Prosveta