V. Mijatović | 25. jul 2013.

21:30 |

Udruženje „Staroslavci“ pokušava da obnovi i vrati se staroj srpskoj religiji i

običajima. Planiraju da osnuju versku zajednicu. Rodnoverje priznato u svim
slovenskim zemljama.

DESETAK ljudi sa podignutim rukama stoji ukrug kraj stoletnog hrasta. Uz drvo su položene
zapaljene sveće, pogača i dve jabuke.

- Bože koji si nam dosad donosio hranu, daj nam je i sad u izobilju - izgovaraju uglas i
prosipaju proso koje su stezali u šakama.

Košutnjak. Jul, godine gospodnje 2013. Mesec žetvar, 7031. godine od stvaranja sveta, po
kalendaru koga su se držali naši preci. Oni čiju veru sada nastoje da obnove članovi udruženja
„Staroslavci“ koji su upravo izveli jedan od retkih slovenskih obreda o kojem postoji zapis
savremenika.

- Povezalo nas je interesovanje za istoriju Srba pre Nemanjića i pre prihvatanja hrišćanstva i
upoznali smo se na različitim forumima koji su se bavili tim temama - priča Milan
Dmitrašinović, jedan od članova udruženja „Staroslavci“. - Pre godinu dana smo osnovali
udruženja, a nameravamo da osnujemo i versku zajednicu, koja će imati i svoje sveštenike -
žrece. Pre toga hoćemo da detaljno i koliko god je moguće autentično rekonstruišemo običaje
i verovanja naših predaka. Nema mnogo svedočanstava o staroj srpskoj veri i to mnogima
daje osnova da improvizuju, dodaju šta im se sviđa i čak to zloupotrebljavaju. Mi želimo da
obnovimo staru veru onakvu kakva je bila.

Rekonstruisanje srpske narodne religije nije

nimalo jednostavno. Pisanih tragova nema, a
materijalni su nestali jer su svetilišta i kipovi
najčešće bili građeni od drveta. Hramovi i
sveta mesta bili su svuda oko njih, gde god
se nalazio hrast ili drugo sveto drvo.

Nisu svi članovi udruženja rodnoverni, kako

glasi savremeni naziv drevne narodne vere.
Većina se ipak odrekla pravoslavlja i drugih
religija u kojima su odgajani i vratili se
Perunu, Svetovidu, Triglavu, Vesni... Imaju
četrdesetak aktivnih članova i još desetine
onih koji povremeno dolaze na okupljanja ili
prate njihove aktivnosti.

- Poštujemo hrišćanstvo i pravoslavlje i

nemamo ništa protiv drugih religija, ali meni
se činilo da su hrišćanstvo, kao i islam i
druge velike religije previše okrenuti
materijalnom. Vera naših predaka je
usmerena prema prirodi i precima. Bogove
slavimo, a ne klanjamo im se.

-1-
Staroslavci, osim religije, nemaju mnogo toga zajedničkog. Neki su etnolozi, drugi rade u
izdavačkim kućama, ima studenata, radnika ili onih koji žive od rentiranja lokala. Politički
pogledi su im različiti, a ujedinjuje ih ideja panslovenstva.

- Rodna vera ujedinjuje sve Slovene - kaže Nebojša Jeremić, predsednik „Staroslavaca“. -
Delimo je, uz male razlike, sa Rusima, Poljacima, Česima, ali i sa Hrvatima, Bošnjacima i
Slovencima. Dugo smo ratovali podeljeni religijama, a zapravo smo potekli od istog naroda
koji je imao jednu veru.

VENČANJE UZ ŽRECA Ne vole kada ih nazivaju paganima jer zvuči

VOJIN Stanković venčaće se na
proleće - po slovenskim
običajima. - Moja devojka je
hrišćanka, pa smo se dogovorili
da se venčamo u skladu sa obe
religije - kaže Vojin. - Najpre
ćemo obaviti obred u crkvi, a
zatim na livadi. Bićemo obučeni
u narodnu nošnju, nositi vence
na glavi, a venčaće nas žrec koji
će doći iz Ukrajine.
pogrdno, ali protiv izraza „mnogobošci“ nemaju
ništa. Etiketa „sekta“ lako se prilepi, ali kada čuju
objašnjenje, ljudi postaju otvoreniji.
- Objasnimo im da je reč o staroj srpskoj veri čiji
su tragovi i danas sačuvani u pravoslavlju i da se
mi trudimo da očuvamo i obnovimo narodnu
tradiciju - kaže Vojin Stanković.
- Rodnoverje je prihvaćena religija u svim
slovenskim zemljama osim u Srbiji. U Rusiji
postoje čitava sela koja su rodnoverna.

MEDOVINA NA PROSLAVAMA

STAROSLAVCI obeležavaju četiri velika praznika - ravnodnevnice, zimsku kratkodnevnicu i

letnju dugodnevnicu. Na proslavama koje organizuju uvek u prirodi, na Košutnjaku ili Adi
Ciganliji, obično se okupi
stotinak ljudi. Manjim
skupovima obeležavaju i
druge praznike, poput
Perunovog dana.

- Organizujemo i igre na
kojima se takmičimo u
tradicionalnim disiplinama
poput navlačenja konopca i
bacanja kamena s ramena.
Preskačemo vatru jer je to stari običaj čišćenja duše. A obavezna je medovina koju sami
pravimo - pričaju staroslavci.

Родноверје
Из Википедије, слободне енциклопедије:
https:// sr.wikipedia.org/wiki/Родноверје#cite_note-„Мит_и_религија_у_Срба“-291

-2-