UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji

Obiaji
dr Rade Poznanovi
Obiaji se ovde dele na porodine, kalendarske i obiaje uz poslove. Neki od njih istovremeno pripadaju u vie grupa. Od porodinih obiaja posebno su znaajni ro enje, svadbeni i posmrtni obiaji. Ro enje Dok je trudna (nosea, u drugom stanju) ena po narodnom verovanju mora da se pridrava nekih pravila: ne sme uzeti nita tu e, nita ne sme ni pojesti krijui, niti od nekoga neto pozajmiti, ne sme klati ivinu niti gledati kad to drugi rade, mora paziti da ne pre e preko konopca i initi jo dosta radnji koje imaju simboliki smisao da poro aj bude laki i porod zdrav i napredan. Ako ena u drugom stanju pojede ljivu sa dve kotice (bliznu ljivu) veruje se da e roditi blizance. U narodu, istina, ivi i drugo verovanje, da su blizanci nasledna odlika. U lozi Sima iia u Gostinici, na primer, ima devet pari blizanaca i to se smatra naslednom odlikom. Materinstvo se smatra za glavni ivotni cilj ene. Za enu koja nema decu u narodu se kae da nema sree, da je neto zgreila i prokleta ili joj je sudbina da nema dece. Poto svaka ena eli da ima decu, to su ovde rairene razne vradbine, gatke i varovanja, koje imaju za cilj da se ra aju deca. Pre ro enja se esto predvi a da li e dete biti muko ili ensko. To se ini po spoljanjem izgledu trudnice, po nekim oblicima njenog ponaanja dok nosi dete, a esto se povezuje sa osobinama majke, babe ili nekog drugog enskog pretka. Ako se ena pri poro aju mnogo mui, najblii srodnici pokuavaju da joj pomognu: ene donose i daju joj razne Vodice, a mukarci pucaju iz puke. U nekim mestima porodilji se daje rakija da se opije i da lake podnese poro ajne muke. Verovatno je otuda nastala izreka: pijan ko majka. Za enu koja se porodila kae se da se obebila ili obabinjala. Otuda je porodiljababinjara. Dok se ne oporavi od poro aja za porodilju se kae da lei babine. Za to vreme ona ne sme da jede meso ni jaja, a ponegde su joj zabranjene i neke druge namirnice. Poro aju prisustvuje starija i iskusnija ena, koja se u narodu zove babica. Njona je dunost da pomogne i posavetuje, a kada se dete rodi, ona mu preseca pupak. To ini noem, srpom, britvom ili sekirom. Ako se upotrebljava britva, onda je poeljno da ona ima crne korice. Dok preseca pupak, ova ena baje, hue i glasno izgovara elje: da dete bude zdravo i napredno, da poraste i poslua roditelje. Posle presecanja pupka, babica okupa dete, povije ga u pelene koje su unapred pripremljene i nameta ga u leaj u beici. Pre nego se novoro ene stavi u beiku, nalazi ze mla a, zdrava ena, koja ve ima dete i doji ga (mladana ena) da novoro ene prvi put nahrani (zadoji). ena koja je zadojila novoro ene je, po obiaju, druga majka deteta i ona se kasnije posebno potuje i uvaava. Beika u kojoj novoro ene posle ro enja spava napravi se tako da se dete u njoj moe ljuljati radi uspavljivanja. Uz ljuljanje se detetu pevaju uspavanke. Kao prostirka u beici uvek se koristi seno, nikad slama. Posle poro aja babinjari dolaze u posetu ene iz susedstva i srodstva. Ta poseta se naziva dolazak u babine. Tada se novoro enetu donosi poklon, obino platno za kouljicu ili haljinicu, saivena ili ispletena kapica, ili neto drugo od odee. Na beiku, kao dar
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji novoro enom detetu, uvek se stavlja i neto novca. Porodilji se tom prilikom donose pogaa, pita i flaa rakije. Dok se dete ne krsti u prisustvu kuma i svetenika, daje mu se privremeno ime. Muko dete obino zovu Turko, a ensko Bula ili Bulka. Krtenje se obavlja dosta kasnije po ro enju. Ponekad pro e od ro enja do krtenja i po nekoliko meseci, a doga alo se da se dete krtava ak poto navri godinu i prohoda. Samo u sluajevima kad preti opasnost da novoro ene nee dugo iveti, krtenje se obavlja na brzu ruku i za kuma se uzima bilo ko iz najblie okoline. Smatra se velikim grehom da dete umre nekrteno. O tome ima dosta tragova u starim crkvenim protokolima ro enih i krtenih, koji se u Uicu i okolnim mestima vode od 1837. godine. Detetu na krtenju ime daje kum, ali on se najee o tome dogovori s roditeljima ili najstarijim mukarcem u kui. Novoro enetu se esto daje ime dede, babe, umrlog strica, tetke, ili nekog drugog umrlog srodnika. U nekim sluajevima detetu se daje ime ranije ro enog i umrlog brata ili sestre. esto kum detetu daje svoje ime, ili ime svoje ene, sina, k eri ili svog brata. Ime koje dete dobije na krtenju kasnije se iz milote esto skra uje (Stojan-Cole, Milica-Mica, Marija-Mara, Petar-Pero itd.), a ponekad ikuani i drugi srodnici sasvim promene ime deteta pa se vremenom ime dobijeno na krtenju ak i zaboravi. Tako je Uro postao Milo, Radivoje je postao Mio, Angelina je postala Jana itd. Primera ove vrste moe se nai u starim crkvenim matinim knjigama. Posle krtenja kum detetu daruje kolju ili neto drugo od odee, a kum na dar dobija koulju, platno, arape, pojas ili neto drugo, tako e od odee. Sveteniku se za krtenje plati u novcu i uz to dobija i dar: arape, pojas, pekir ili malo vune. Ako se u braku jedno za drugim ra aju samo enska deca u narodu se to smatra kaznom pa se ine razne vradbine i gatke da bi se rodilo muko dete. Ako neka ena ima dosta dece i eli da prestane ra anje, onda se poslednjem detetu daju imena: Stojan, Stojanka, Stanko, Stanka, Stanoje itd. Svadba Sklapanje braka prati obiaj svadbe. Razlikuje se muka i enska svadba. Muka svadba je onaj deo obija koji se obavlja kod kue mladoenje (momka), a enska svadba obavlja se kod kue roditelja udavae (mlade, neveste, devojke). Razlikuju se i svatovi od svadbara. Svatovi su oni koji se sakupljaju kod mladoenje i odlaze u dom udavae da je dovedu. Svi ostali uesnici u svadbenom veselju su svadbari. Starinske svadbe i u selima i u gradu Uicu bile su veoma bogate obredima, obiajima, pesmom, igrom i posebnom vrstom zabave. U svemu tome ima vie tragova drevnog ivota u rodovskim zajednicama nego kasnijih hrianskih rituala. Dugo je u ovom kraju bila poznata kra a devojke. To je bila istinska otmica, kao u daleka stara vremena. Svadbeni obiaji i obredi poinju nekoliko meseci pre zakljuenja braka. Najpre roditelji budueg mladoenje odlaze u kuu devojakih roditelja i pitaju za devojku. Ako se taj prvi dogovor uspeno zavri, roditelji devojke odlaze u posetu roditeljima momka da gledaju dom. Zatim se ugovori dan kad e se obaviti proevina ili prosidba. To je neka vrsta male svadbe. U selima se taj deo svadbenog obreda naziva ispit, prosidba ili davanje para, a u gradu: prstenovanje, zaruka ili veridba. Posle toga i kod momake i devojake kue vre se obimne pripreme za glavnu svadbu.
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji Ponekad se u vremenu izme u prosidbe i svadbe pojave smutljivci koji, iz razliitih razloga, pokuavaju da pokvare svadbu i veridbu raskinu. U tom periodu pojaava se ku enje momka, devojke, njihovih roditelja, ukuana i prilika u kojima jedni ili drugi ive. Skuditi momka ili devojku smatra se neasnim i podmuklim, ali zbog toga ipak moe doi do raskida veridbe i ugovorene svadbe. Dosta tragova o tome ima u pesmama, priama i legendama naroda ovog kraja. Prosidba se ugovara kod devojake kue, a glavna svadba istovremeno i kod momake i kod devojake. Za prosidbu i svadbu biraju se dani u nedelji. Za najpogodnije dane smatraju se nedelja i etvrtak, re e subota, ali nikad sreda ili petak. Pazi se i na godinje doba. Najee svadbe su u jesen. Svadba se nikad ne zakazuje u vreme boinjeg, uskrnjeg ili nekog drugog posta. Pri ugovaranju svadbe roditelji momka i devojke se dogovaraju o spremi i mirazu. Devojaku spremu nekad su sainjavali odevni i posteljni predmeti: koulje, jeleci, arape, pojasevi, trube izatkanog beza, ilimi, arenice, guberi, jastuci i slamarice. Sve se to sloi u dva povea arena drvena sanduka i na konju se dotera od devojake do momake kue, istog dana kad svatovi idu po devojku. Kasnije se obim devojake spreme proiri i dodaju se neki delovi nametaja: krevet, astal, nekoliko stolica i poneto drugog pokuanstva. Sporazum oko devojake spreme obino se brzo i lako postigne. Kao normalno se uzima da roditelji uz devojku daju sve ono to je ona sama pre udaje izradila, izatkala, isplela. Miraz moe biti u obliku novca, stoke i nepokretnog imanja. Miraz u obliku novca u poetku je bio simbolian, ali se vremenom poveavao pa su mnoge kue sa vie enske dece zbog davanja miraza vidno osiromaile. Miraz u stoci davao se re e, obino onda kad se devojka udaje u kuu siromanih ali preduzimljivih, kao podstrek da se bre okue i osnae. Miraz u nepokretnom imanju uslovljen je nekadanjom tradicijom da se enska deca iskljuuju iz nasle ivanja. Devojka koja ima brau veoma retko dobija miraz u nepokretnom imanju. Ako nema brae, devojka je prirodni naslednik roditeljskog imanja i ta vrsta miraza prilikom ugovaranja svadbe obino se i ne pominje, jer se podrazumeva. Kao mirazua je najprivlanija jedinica, koja nema ni brae ni sestara, ali u narodu se esto uje i shvatanje da su jedinice razmaene (pene), da nisu osobito radne i da se tee prilago avaju novoj sredini. Roditelji koji imaju samo ensku decu jednog zeta obino dovedu na svoje imanje. To se prilikom ugovaranja svadbe obino i ne pominje, iako se oekuje. Za onoga ko do e na enino imanje kae se da se prizetio. Za novu drutvenu sredinu on je prizet, pripuz, domazet, doljo, a daju mu se i razna pogrdna imena. Vremenom se taj otpor smiri, prizet bude prihvaen i nastavi se normalan ivot. esto prizet vremenom prihvati i prezime eninog roda, o emu se dosta dokaza moe nai u starim crkvenim protokolima. Najvaniji deo svadbenih obiaja vezan je za dan venanja. Svadba obino traje dva dana. Prvog dana mladoenja i nevesta (mladenci) venavaju se u crkvi i to je glavna svadba. Drugog dana veselja se produava, gosti na svadbu donose priloge i darove i to se zove velika svadba. Siromanije kue esto sve to obave u toku jednog dana. Na mukoj (momakoj) svadbi postoje svatovi i svadbari, a na enskoj (devojakoj) su samo svadbari. Svatovi su posebno okieni i oni u toku svadbenog veselja imaju izvesne prednosti nad svadbarima.

multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji

Gostinica, 1965 Svadba - sveani ruak se u selima uikog kraja naziva i sofra. (Istorijski arhiv - Uice)

Me u svatovima postoji odre ena podela dunosti. Domain je mladoenjin stric ili neki drugi stariji ovek iz mladoenjinog roda. On je uvek u elu sobre i zastupa maldoenjinu kuu. Kum je duhovni srodnik koji neposredno uestvuje u inu zakljuivanja braka, a me u svatovima je vrlo potovana linost. S njim se, za razliku od drugih svatova, na svadbi nikad ne zbijaju ale. Stari svat je maldoenjin ujak (ostatak avunkulata), zajedno sa kumom uestvuje u obredu venanja i me u svatovima uiva potovanje. au je otresit, grlat, dovitljiv, ali uz to ima i zadatak da uveseljava. Obino na glavi nosi okienu kapu ivih boja i neobinog oblika, po emu se prepoznaju me u svatovima. Barjaktar je ma i mukarac koji ispred svatovske svite nosi zastavu (barjak). Dever ( ever) je obino mladoenjin mla i brat. Njegova dunost je da bude uz nevestu (mladu) sve dok traje svadbeno veselje. Vozari (komordije, vojvode) najee su mladoenjini zetovi. Oni idu uz kola i volove i glavna dunost im je da prime i doteraju devojaku spremu (ruvo, ruho). Uvek nose dosta rakije, peenog mesa i hleba, svakome usput nazdravljaju i nude ga jelom i piem. Nepristojno je da se takva ponuda odbije, makar i samo simbolino. Kod devojake kue vozari se poga aju sa devojkom koja je odre ena za uvaricu ruva i tek kad se pogodi i plate mogu ga tovariti na kola. itavo vreme vozari zbiraju ale, naroito sa enama iz devojakog roda. Jen e su devojke i mla e ene u svatovima. One pomau u posluivanju svatova i svadbara, ali im je glavna dunost da pevaju prigodne svadbene pesme. Obino pevaju po dve iz vika. Svadbene pesme su ee na kratki glas, to znai da pevanje traje krae nego kod drugih (obanskih, preljskih) pesama, koje se pevaju otegnuto i dugo traju (dugaki glas). Jen e se uvek trude da ih ne natpevaju svadbarice iz devojakog roda. Dan svadbe je sveanost i praznik za itav uzov u selu. Tog dana niko ne radi poljoprivredne poslove. U zavrnom delu svadbe pevaju i igraju svi uesnici svadbe. Onaj ko je u alosti zbog smrti bliskog srodnika (ruan) obino ne ide na svadbu. Mlada na svojoj svadbi ne peva. Savetuju je da bude vesela i nasmijana, ali ona ne peva jer to tako valja. U putu od kue svojih roditelja do mladoenjine kue mlada je uvek u pratnji devera i kuma. U starije vreme ona je taj put prelazila jaui na konju, a kasnije u ezama ili koijama. Kad nai e na prvu vodu (esmu ili bunar) mlada zastane, popije malo vode i umije se i zatim vodu daruje maramicom, eerom ili sapunom . Kad se mlada izvodi iz kue svojih roditelja, prati je brat ili neki drugi ma i mukarac iz kue. Najpre neko opali iz puke pa se zatim ta puka stavi preko praga da mlada preko nje prekorai dok se jo pui barut. Mladu tada prima dever i vodi je svatovima. Ona dolazi do ela sobre, prlazi domainu, kumu, starom svatu i svim ostalim svatovima, onako kako
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji sede za sobrom. Sve mukarce ljubi u ruku, a sa mla im enama i devojkama ljubi se u obraz. Najvie obiajnih i obrednih radnji u toku svadbe izvodi se kad se svatovi, s mladom, posle venanja, vrate mladoenjinoj kui. Tada mlada stupa u novi dom, me u nove ukuane. Tu e ona postati majka i zato se pred kuom, na kunom pragu i u kui obavlja itav niz obreda simbolinog znaenja. Mlada najpre uzima sito sa itom i baca ga preko krova kue. Posle toga uzme jabuku i baca je me u svatove. Zatim joj donose muko dete do godinu dana (nakonje) i ona ga okree, stavlja na svoje grudi, a zatim daruje kouljicom. Posle toga dever uvodi mladu u kuu. Ponegde pre toga opet se puca iz puke. U nekim mestima mladi se pre ulaska u kuu daju dva hleba (somuna) i ona iz stavlja sebi pod pazuhe i tako prelazi prag. Pre nego to preskoi kuni prag, mlada se sagne i poljubi ga. U nekim selima pri ulasku u kuu mlada se provlai ispod mladoenjinog skuta. U kui mladu ekaju svekar i svekrva. Mlada ih ljubi u ruku i u obraz i daruje. Svekrva mladu doekuje sedei kraj ognjita. Poto se s njom pozdravi i izljubi, mlada prlazi i pozdravlja se sa ostalim ukuanima. Svekrva ostaje kraj ognjita. S njom se tada zbijaju ale. U nekim selima neko od mukaraca, najee stariji zet, baca svekrvi eravicu (ar) oko nogu i ispod suknje.

Gostinica, 1965 Svadba - darivanje mladenaca, u narodu poznato kao "turanje na koljeno". (Istorijski arhiv - Uice)

Na velikoj svadbi, obino drugi dan, prikazuju se svadbarski prilozi. Kao prilog se donose pogaa, tepsija, pite, peeno jagnje ili prase i rakija. Donose se i razni darovi za mladence i ukuane: odea, rublje, platno, posu e i sl. Vrednost priloga zavisi od ekonomske moi prilagaa, ali i od stepena srodstva (preine). Svaki svoj prilog donese kod ela sobre

Karan, 1963 au na svadbi. (Istorijski arhiv - Uice)

Kremna, 1965 Obiaj prikazivanja poklona na svadbi, Kremna Jankovii. (Istorijski arhiv - Uice) multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji i au svaiji prilog prikazuje, to jest veoma glasno objavljuje ko je ta doneo. Kad prikazuje priloge, au obino kae ovako: Da vidite, domaine, kume i stari svate i svi ostali zvani i odabrani, kako je ovaj ro ak (brat, stric, komija, ujak, prijatelj-za svakoga se kae ime i stepen srodstva) doao svom ro aku na veselje i donio lijepo potenje: jedno kolo ljeba, jedan ardov piva, jednoga ljeljena... i tako nabraja podiui i pokazujui sve to je kao prilog doneto. Za svaku vrstu helba on kae kolo ljeba, rakija je uvek ardov ili akov, a peeno meso uvek je ljeljen (jelen). Ako neko za prilog donese peeno prase (najsiromaniji donesu peenu koko), opet se podie bilo ije peeno jagnje i opet se kae - ljeljen. To je svakako ostatak stare tradicije stoara i neki simbol starinske solidarnosti. Za marame, pekire, koulje i druge delove odee au kae: Donio nekih dronja i krpica, a za posu e veli: nekih sania, lonia, erpica, taslica... i obino tada zvecne da se uje. Na kraju, kad je sve to je jedna prilaga doneo prikazao, au dodaje: Hvala, ro ae, iv bio, da ti se u veselju vrati i pomogo ti bog, amin!. Na to dva vrsna pevaa, koji stoje uz elo sobre, zapevaju: Hvala, ro ae, iv bio, Amin, amin!... Na glavnoj i na velikoj svadbi uvek se ita zdravica. Zdravicom se zahvaljuje domainu, zahvaljuje domainu, zaeli se zdravlje ukuanima, prijateljima, svim svatovima, a posebno mladencima da se sloe i umnoe. Uz zdarvicu pevai posebnom pesmom saoptaju: Stari svat au pije, boga moli, amin, amin! U produetku velike svadbe na velelje momakoj kui stiu mla i svadbari iz devojake kue-prvinari ili prveari (idu u prvine, to jest u prvu posetu maldencima). Kod imunijih ljudi svadba se produava i trei dan, ali u smanjenom obimu. Narod kae da tog dana svadbuju zetovi. Celog dana zetovi zbijaju ale, prire uju sitne podvale, hvataju i kolju kokoi, toe i svakome nude rakiju, penju se na kuni krov, skidaju crep, trae nove poklone, zadirkuju naroito mlade ene, ali sve to tee u granicama pristijnosti i bez iije ljutnje. Na svadbi se sve vreme peva i igra. Pesme izvode mla i mukarci i mla e ene i devojke-jen e, a pri kraju svadbe pevaju i stariji. Dok se ne zavri glavni svadbeni obred, pevaju se samo prigodne svadbarske pesme, a kasnije se mogu zapevati i druge, ljubavne, bekrijske ili rabadijske pesme. Na seoskim svadbama pevalo se samo iz vika. Za igru i uveseljavanje uesnika na svadbi se pozivaju svirai. Oni prate pesmu i igru. U starije vreme na svadbama su svirali po dvojica sviraa na Trnava, oko 1960 dugakim sviralima i jedan na malom bubnju- dobo. "Zetovska svadba" u Trnavi (treeg dana Kasnije su na svadbama svirali gajdai (gadljari), svadbe zetovi preuzimaju "komandu" obino po jedan, retko dvojica. Na poetku XX veka u nad veseljem. ovom kraju su se pojavile trube i na svadbama su (Istorijski arhiv - Uice) poeli svirati trubai. U narodu ih zovu veliki svirai. Istovremeno su se pojavile i na svadbama uestvovale svirake druine sa violinama (emane), tamburama, klarinetima (klanet), pa najposle i harmonike. Svirai svoje usluge na
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji svadbama naplauju u novcu, a do domaina kue dobijaju i manje darove: maramicu, pekir, pojas i sl. Svirai moraju znati vie igara. Kod devojake kue prvu igru zapoinje najbolja drugarica udavae. Ona povede lagano devojako kolo, drei u desnoj ruci svatovski barjak. Kasnije se u toku svadbe igraju sve igre ovoga kraja, ali najee: devojako, kukunje, trojanac, prolomica, jovanica ili povijorac. U varoi Uicu svadbeni obiaji i obredi bili su u osvoni isti kao i u okolnim selima, samo to su neki elementi prilagoeni varokim prilikama, neki detalji skraivani ili izostavljani, a drugi dodavani. Na varokim svadbama svirali su ciganski orkestri, najee gudaki, a pevale su se i druge pesme osim starinske kajde iz vika. Posmrtni obiaji Veina posmrtnih obiaja i obreda u selima oko Uica nose u sebi tragove davnih paganskih verovanja. Bez obzira to se u posmrtne obrede unose elementi hrianske religije, u narodu se izvode obredne radnje i potuju obiji mnogo starijih verovanja. Hrianske crkva je prihvatila i na svoj nain prilagodila obrede i obiaje iz starijeg perijoda. Posmrtni obiji i obredi odravaju se mnogo ilavije nego ostali, koji su tako e vezani za perlomne doga aje u ivotu. Kad u kui neko umre, nastaje posebno psihiko stanje, posebno raspoloenje i tada niko ne eli da obiaji i navike menjaju. Sve se ini kako se do tada inilo. Smrt se obino oglasi kuknjavom enskog srodnika. Tome se ubrzo prikljuuju i ene iz susedstva. Za okolinu je to dovoljno kao obavetenje da je neko umro. Samo se udaljenim srodincima alje galsnik da jevi ko je umro. Obino se posle neije smrti sastanu stariji mukarci iz roda umrlog i dogovore se o svemu to treba uiniti od trenutka smrti do sahrane. Dogovorom se utvrdi kad e umrli biti sahranjen i gde, ko e mu kopati grob, ko e ga kupati i obui, (mukarca i obrijati), ko e pozvati svetenika, ko napraviti koveg (tabut) i drugo.

Sahrana Uice, oko 1920 Povorka u ulici izme u Gimnazije i Crkve svetog or a (Branislav Mii)

Iznad glave umrlog odmah se zapali svea votana i ona se ne sme ugasiti sve do sahrane. Umrlog posle nekoliko asova prenese za onog mesta gde je umro na neki astal, tu ga okupaju i obuku i potom nameste u mrtvaki sanduk. Koveg sa umrlim se stavlja u neku odaju, obino u centralni deo seoske kue i kome se nalazi i ognjite. Preko umrlog se zastire beli prekriva (pokrov), tako da mu se nevidi lice. Sve vreme od smrti do sahrane kraj umrlog
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji mora stajati neko od mukaraca i naroito paziti da preko njega ne pre e kakva ivotinja ili ptica. Odmah posle nastupanja smrti umrlom se zatvaraju onio kapci, jer ne valja da mrtvac vidi oko sebe. Posle kupanja i oblaenja vee se maramom ispod podbratka da mu se usta ne bi otvarala, a ruke se ukrste na prsima i tako e veu maramicom jedna za drugu. Neko od oblinih srodnika zadui se da prilikom sputanja mrtvaca u grob odrei sve to je vezano, jer ne valja da pod zemlju ide vezan. Kad se mrtvac (meit) ponese u groblje, onda se svi astali i klupe na kojim je stajao koveg i sedeli ljudi oko njega isprevru i tako ostve do sutradan. Prilikom oblaenja umrlog pazi se da nita od odee ili obue ne bude od gume ili neke druge materije koja u zemlji ne truli. Smatra se za greh ako telo satrune a neki deo odee ili obue ostane itav. Posmrtni koveg (tabut, sanduk) pravio se samo u gradu, a u selu su se umrli sahranjivali zamotani u ilim oko kojega su se re ale takozvane ukopne daske, obino od hrastovog ili borovog drveta. Kad svetenik zavri opelo, srodnici prilaze mrtvacu i, poto se prekrste, poljube ga u elo (celivaju ga) i potom kraj njegovog tela stavljaju poklone- darove za onaj svet. Stavlja se i novac na krst i on pripada sveteniku, ali ako neko eli da umrli na onaj svet ponese i novac, stavlja mu ga u odelo, u dep . Poto se umrli spusti u grob, svi prisutni uzimaju rukama po pregrt zemlje i bacaju u grob govorei: Laka mu crna zemlja! Najblii srodnici tada u grob ubacuju i po koji metalni novi. Iza smrti pokojniku se izdaju poduja - dae. Starijim se daje pet, a mla im tri poduja. Narod taj obiaj najee naziva davanje koljiva. Za svako poduje priprema se po jedno koljivo, a ono se sastoji od kuvanog peninog ita, crnog vina i komadia hleba. Komadii hleba koji se za tu priliku spremaju zovu se panaija. Dok se uzimaju ito, vino i panaija, svi prisutni stoje i ute, u rikama dre zapaljenu sveu i, poto se prekrste, uzmu najpre kuvanog ita, zatim srknu malo vina i najposle komadi panaije. Tom prilikom stalno ponavljaju :Za pokoj due moga brata...(uvek se kae ime i srodstvo). Svako poduje (daa, koljivo) ima svoje ime i vezano je za odre eno vreme posle smrti. Nazivi daa su: treina - trei dan po smrti; sedmina ili sedmica - sedmi dan po smrti: etresnica - etrdeset dana od smrti: polugodinjica - pola godine posle smrti: i godinjica godina dana od smrti. Obino se gleda da dva koljiva budu na posnom, a ostala na mrsnom danu. Na godinjici se, osim ita, vina i panaije, deli i po pare peenog mesa. Ako je umro mukarac, za tu priliku kolje se ovan, a za umrlu ensku osobu - ovca. To se zove duni brav. Druga vrsta ivotinja za tu priliku ne moe se klati. Klanje, pripremanje, peenje i seenje dunog brava obavlja se uz mnogo obreda: nita se ne sme prosuti niti baciti pre nego to svi uzmu po jedno pare uz koljivo. Posle toga ostatak se jede kao i svako drugo meso. Pomrli se sahranjuju u groblju. U nekim selima svaka familija ima svoje posebno groblje, u nekim grobljima sahranjuje se po nekoliko familija, ak i itavo selo (Ravni). Groblje se nikad ne menja. Mesto za groblje izabrano je jo u vreme doseljavanja sadanjeg stanovnitva i to mesto se ne naputa niti se menja bez velike nevolje. Zapaa se isvesna pravilnost u izboru mesta za groblje. Gotovo svuda grobljle se zasniva na nekom istaknutom mestu koje se vidi od kue doseljenika, ali se gleda da se umrli od kue do groblja prenese preko neke vode, makar i najmanjeg potoka. Ovakav obiaj verovatno je u vezi sa iskonskim oboavanjem vode, koja isti sve pa i duu, a istovremeno spreava da se duhovi od groblja mogu vraati u kuu u kojoj su iveli.
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji Grob se posle izvesnog vremena pobusava, to jest obloi se travnatim busenjem, a kad pro e nekoliko meseci, obino pred navravanje godinjice, grob se ogra uje debelim hrastovim ili borovim brvnima ili se grobnica ozida tesanim kamenom. Iznad glave sahranjenog stavlja se nadgrobni biljeg (spomen, spomenik), nekad od kamena, a u nekim selima i u obliku velikog drvenog krsta. Prema onome to se i danas moe videti na seoskim grobljima u okolini Uica, najstariji spomenici su obina ripa, usa ena u zemlju iznad glave sahranjenog. Na njoj nema nikakvih slova ni simbola. Sredinom XIX veka kao biljeg na grobu se i dalje postavlja ripa, ali se na njoj plitko urezuje poetno slovo imena umrlog, kasnije oba inicijala ili puno ime, a oko toga su jednostavan krst i drugi simboli: sunce, nebo, kua, vinova loza... Oko 1870. godine u seoskim grobljima pojavljuju se mali, niski spomenici od belog mermera u obliku krsta, na kojima se novom, Vukovom azbukom zapisuje ime i prezime umrlog, njegova starost i godina smrti. Kasnije se na ovim spomenicima zapisuju i zanimanje umrlog i ko je spomenik podigao. Pri kraju XIX veka u grobljima se pojavljuju jo dve nove vrste spomenika. jedni su od peara (brunjaka) iz Dragaeva i na njima se urezuju duboka, vrlo lepa slova sa puno vie podataka o umrlom, a po ivicama i na bonim stranama kleu se razne simboline predstave: tap, preslica, puka, sablja, srp, eki i sl. Na ovim spomenicima sve ee se kleu i likovi umrlog. Oni deluju ukoeno, ali su i danas vredna svedoanstva o zanimanju, nonji i drutvenim prilikama odre enog vremena. Druga vrsta spomenika gradi se od sivog, zelenkastog ili crvenkastog krenjaka iz lokalnih kamenoloma. Oni se teu, zatim tokuju pa se prednja strana runo izglaa, i na njoj ispisuju podaci o umrlom.

Karan, oko 1960 Spomenik na Mitria groblju (Istorijski arhiv - Uice)

Godovik, oko 1960 Spomenik na groblju (Istorijski arhiv - Uice)

Godovik, oko 1960 Spomenik na groblju (Istorijski arhiv - Uice)

Pred prvi svetski rat u seoskim grobljima javljaju se spomenici od biranog krenjaka plavkaste boje (plavi tok - u uikom kraju vadi se iz uria i Guskia majdana u Karanu), koji se kree pa zatim glaa sa svih strana, a tekst o umrlom se klee na prednjoj strani spomenika. Od nadgrobnih spomenika u grobljima valja razlikovati spomenike krajputae koji se postavljaju na raskrima i kraj vanih puteva nad praznim grobom i uvaju uspomene na izginule ratnike koji su sahranjeni na nepoznatim mestima.

multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji

Kuii, oko 1960 Krajputa u Kuiima kod Ivanjice. (Istorijski arhiv - Uice)

Bratljevo, 1966 Krajputai u Bratljevu iznad Ivanjice, u prostoru kod kole i stare optine. Svi su posveeni ratnicima izginulim u prvom svetskom ratu. (Istorijski arhiv - Uice)

U gradu Uicu pomrlo stanovnitvo sahranjivalo se u razliitim grobljima. U vreme turske vladavine centralno varoko tursko groblje bilo je na onom mestu gde se danas nalazi Trg partizana u Uicu. Pred prvi srpski ustanak tursko groblje se nalazilo u podnoju Zabuja. Do njega je bilo i posebno cigansko groblje. Malobrojni srpski stanovnici imali su svoje groblje na desnoj obali Carinskog potoka, iznad sadanje stare uike crkve. U starim protokolima umrlih to groblje se pominje kao Groblje na Varoi ili kao crkvansko groblje. Oko 1840. godine crkvansko groblje poinje da se gasi i Srbi iz Uica svoje umrle poinju da sahranjuju na Belom groblju iznad Painovca. Oko 1881. godine poinje sahranjivanje na novoosnovanom groblju na Dovarju, a neto ranije osnovano je i posebno srpsko groblje na uikim Terazijama. Posle izlaska Turaka iz Uica 1862. godine tursko groblje ispod Zabuja postepeno je zarastalo u korov i ikaru i najzad je poelo da se deli na placeve za izgradnju kua. Na sahranama i daama oko Uica ene alost izrzavaju glasnim i otegnutim kukanjem i naricanjem. Mukarci ovde nikad ne nariu, niti je poznat obiaj da za umrlim nariu plaene, profesionalne narikae. U nekim selimna oko Uica bio je poznat obiaj alostivog kola. Ono se izvodilo kod crkve kad se tu okuplja sabor. Vie ena iz roda umrlog okupe se kod crkve u crnini, uhvate se za ruke i naprave lesu nalik na kolo. Uz crkvena zvona ova lesa ena glasno narie za pokojnikom i lagano se pomera ulevo, suprotno od uobiajenog pravca veselog kola (okrenule kolo Makat, oko 1960 "alostivo kolo" pred crkvom u naopako).
Makatu, igra se u levo i narie se. (Istorijski arhiv - Uice)

multisoft.rs

10

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji Kalendarski obiaji Veliki broj obiaja u selima oko Uica i u samom Uicu vezivan je za odre ene dane i praznike u godini. Ovde e se u najkraim crtama pomenuti samo najvaniji. Slava ili krsno ime kao obiaj ima obeleja i porodine i praznine, ali i ire drutvene sveanosti. Iako taj obiaj ima vidljive oznake hrianstva (ikona, kandilo, slavska svea, osveen slavski kola i dr.), u dubljoj sutini ova svetkovina nosi mnoge tragove daleke prolosti i u njoj je mnogo vie naglaen drutveni i obiajni nego religijski karakter. Slava se po pravilu ne menja, ali to vai za kuu-ognjite, a ne i za oveka. Ako se neko prizeti, bude usvojen ili na neki drugi nain promeni ognjite, on uvek prihvata slavu kue u koju je doao. To je najvidljiviji dokaz da je slava prerasla od nekadanjeg oboavanja kunih idola (lara, ije je stanite onde gde je vatra - ognjite) do prihvatanja hrianskih svetaca: sv. Nikole, sv. ora, sv. Jovana itd. Slavu kao obiaj prati niz obradnih radnji: pozivanje, lomljenje slavskog kolaa, uzimanje ita i prekadnje, nazdravljanje i sl. Na slavi se pevaju i posebne - slavske pesme. Njihov tekst i kajda se strogo potuju, a pevaju ih mukarci uvek iz vika. Slava traje obino dva dana. Ponegde gosti dolaze i uoi prvog dana slave, a dosta esto slava se nastavlja i trei dan u uem krugu. Glavni obredi se izvre prvog dana slave. Drugi dan su krila slave, a trei dan je okrilje ili patarice. Gosti koji dolaze na slavu donose deci iz kue sitne poklone: eer, bombonu, jabuku, ponekad i neki poklon domainu ili domaici. Pri polasku sa slave vaniji srodnici dobijaju kao poklon jedan slavski hleb (somun). Boi je verovatno praznik sa najvie obiaja i obrada. U veini tih obiaja naziru se tragovi animistikog, totemskog i mnogoboakog verovanja. Uoi Boia, na Badnji dan sve stvari se izbacuju iz kue. Tog dana se posti. Pre izlaska sunca na Badnji dan se see badnjak, donosi se i prislanja uz krov kue. Na Badnje vee badnjak se isee na tri komada i unosi u kuu, a to unoenje prati obred dozivanja i odazivanja, posipanja itom i izgovaranje elja domaina i ukuana. Delovi badnjaka stavljaju se na ve raspaljenu vatru na ognjitu. Zarub najdebljeg dela badnjaka okvasi se vodom u kojoj je rastvoreno malo eera i zatim se svi ukuani okupljaju oko ognjita, svi kleknu i poljube badnjak glasno govorei elje koje u toj godini oekuju da se ostvare. Domain u toj prilici obino zaeli da u kui bude sloga, da mla i sluaju starije, da rodi ljetina, da eljad i stoka budu zdravi i napredni...Posle toga u kuu se unosi breme slame i deca tu slamu rasturaju po celoj prostoriji i pijuu, to jest imitiraju pilad koja rasturaju slamu. No izme u Badnjeg dana i Boia svi ukuani prespavaju na slami prostrtoj po zemljanom podu i tako nastavljaju sva tri dana Boia, a negde i do Malog boia. Na dan Boia svi ukuani ustaju rano. Sva deca se pre izlaska sunda okupaju napolju. Najstarija ena iza e pred kuu, napravi krug od konopca ili nekog lanca (vlaega) i tu nabaca kukuruza, penice i zobi pa skuplja ivinu da to pozoba. Dok ona to radi, jedno dete iz kue doziva je i pita gde kokoi nose jaja, a ova ena odgovara i nabraja sva mesta gde kokoi nose jaja. Veruje se da e na taj nain biti spreena teta u prinosu ivine. Domain kue i jo neko od ukuana u isto vreme odlazi u staju za stoku. Sa obe strane ulaza u staju zapali se po jedna svea, a na vrata se namesti veliki drveni obur pa se zatim stoka isteruje napolje tako da pro e izme u dve zapaljene svee i kroz obru Veruje se da e to pomoi da stoka ostane na okupu i da se uvea.

multisoft.rs

11

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji Tek kad iza e sunce na Boi, ukuani sedaju oko boinje sobre. Posle posta, koji je trajaso punih est nedelja, (veliki post), na sobru se iznosi mrsna hrana: sir, kajmak, suvo i peeno meso. Za boinji ruak mesi se naroiti hleb - esnica. U testo se stavlja metalni novi, komadi od volujskog jarma, zrno kukuruza i zrno pasulja. Kad se esnica za vreme boinjeg ruka izlomi, pazi se ko e ta nai. Veruje se da e onaj ko na e novi imati sree da do e do novca, ko na e deo od jarma treba da gaji volove, ko na e zrno pasulja bie dobar obanin, itd. Na Boi dolazi poloajnik. Ulazak u kuu poloajnik glasno najavljuje estitajui praznik i elei zdravlje i sreu ukuanima, uz posipanje ita preko kunog praga. Kad u e u kuu, poloajnik najpre prodara badnjak na ognjitu i pritom se trudi da iz vatre poleti to vie varnica. Dok varnice sevaju, on govori elje: Ovoliko ovaca! ... Ovoliko novaca! ... Ovoliko sree i mala! ... posle toga poloajnik sedne kraj ognjita, domaica ga ogrne arenicom i zatim ga posluuju. Tog dana poloajnik e sa ostalim ukuanima biti na boinjem ruku. Uoi Boia se kolje i pee peenica ili pecivica. Za peenicu se obino kolje prase. Peeno prasee meso jede se pomalo sve dok traje, a traje obino do Malog boia. Naroito se pazi na pleku boinje peenice, po kojoj se gata i predvi a kakva e biti nastupajua godina, da li e biti rata, da li e u kui neko umreti, da li e biti tete u stoci, itd. enska eljad na Boi poinju razne enske poslove: pletu, predu, vezu, od svaega pomalo, obiaja radi, da bi u nastupajuoj godini od tih poslova bilo napretka. Bogojavljenje (19. januara). - Uoi Bogojavljenja ne spava se do ponoi, a oko ponoi se otvori jedan prozor na kui, jer se veruje da e se nekome tada javiti Bog. Na dan Bogojavljenja neko od ukuana ide u crkvu i otuda donosi bogojavljenjsku vodicu, koja se smatra lekovitom. Poklade. - Razlikuju se Mesne i Bijele poklade. Bijele poklade padaju u nedelju uoi poetka sedmonedeljnog uskrnjeg posta (asni post), a Mesne poklade padaju u nedelju pre toga. Cela sedmica izme u ove dve nedelje zove se pokladna nedelja. U pokladnoj nedelji prire uju se maske ili makare. Mla i mukarci se tada prerue, zalaze po kuama i kafanama, igraju, pevaju i izvode razne ale, a posmatrai ih na kraju nagrade jelom, piem ili novcem. Na Bijele poklade seoska mlade se okuplja kod nekog velikog drveta, tu se namesti ljuljaka i mlade se ljulja. Uz ljuljanje se pevaju pesme i igra kolo. Sretenje (15. februar) je dan kada se sretaju zima i ljeto. Narod veruje da se tog dana priroda budi iz zimskog sna. Blagosvesti (7. april) se smatraju enskim praznikom i praznikom stoke. Tog dana prestaje slobodno napasanje stada i od tada svako svoju stoku moe da napasa samo na svom posedu. Uskrs je veliki praznik promeljivog datuma. Sedmica pred Uskrs zove se Velika nedelja, a dani u ovoj sedmici su Veliki etvrtak, Veliki petak, Velika subota...U toku Velike nedelje odrava se strogi post. Uskrs se praznuje tri dana. Uz ostala jela za Uskrs se obavezno spremaju obojena ili na razne naine arena kuvana jaja. ur evdan (6. maja) je praznik sa mnogo arhainih obreda i obija. Veina obreda i obija ima znaenja zatite useva i stoke. Rano ujutru na ur evdan se bere mlada kopriva i sa malo mekinja daje se stoci da bude zdrava i napredna. Posebne obrede tog dana, pre izlaska sunca, obavljaju devojke, koje u toj godini ele da se udaju. Rano izutra, pre izlaska
multisoft.rs

12

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji sunca, na ur evdan se ide u vodenicu i u neki sud se nakupi vode koja prti vazduhom sa vodenikog kola. Ta voda se zove omaja. Narod veruje da je ona lekovita, da pomae bolesnicima od tajansatvenih duevnih oboljenja. glavobolje i padavice. Vodeni praznici - Na odre enom vremenskom rastojanju od Uskrsa pada vea grupa praznika uz koje se vre obredi dalekih paganskih svetkovanja voda. Svi ovi praznici istovremeno su i dana seoskih slava ili prislava (preslava, objetina, zavjetna). Tog dana slavi celo selo. Preko sela idu krstonoe, nose zastave, krstove i razne druge simbole i odre ene vrste bilja (milodin, povrati) zastaju na odre enim mestima gde se, uz prisustvo svetenika obavi molitva, zatim se poaste i nastavljaju dalje preko sela. Ljudi ih zovu da im gaze preko njiva i livada, jer veruju da e rod biti vei kuda oni pro u. Iznose im razne poklone, pitaju ih da slobodno uzimaju mleko iz karlica. Onog dana kad selo prislavlja u tom selu se nita ne radi. U goste dolze samo srodinici i poznanici iz drugih mesta koja tog dana ne prislavljaju. Dan prislave nikad se ne menja. Selo nekim aministrativnim propisom moe promeniti sastav, ali prislava se ne menja. Po tome se moe naslutiti starija, rodovska i plemenska podela. Poto krstonoe obi u sva mesta predvi ena za molitve, vraaju se na ono mesto odakle su krenuli i tu se pred vee okuplja itavo selo na vaar. Mesta na kojima se zastaje radi molitve obino su kraj nekog velikog drveta ili izvora, a mesto na kome poinje i zavrava se povorka krstonoa obino je centar sela i najee se zove Krst, Teverid ili Zapis.

Uice, 1996 Krstonoe etaju gradom na dan Prvih Trojica - gradske slave (Branislav Vesni)

Me u vodene praznike spadaju: Veliki Spasovdan, Slavena ne elja, Mali Spasovdan, Prve Trojice, Druge Trojice, Tree Trojice, Bijeli etvrtak i Bjeli petak. Na Veliki Spasovan se see ljeska i od nje se prave krstovi koji se stavljaju na kue, gra evine, vrtove, njive i livade. Ivanjdan (7. jula) je praznik kosidbe i etve. Tog dana se beru ljekovite trave. Petrovdan (12. jula) je praznik stoke. Uoi tog dana na istaknutim mestima u selu se pale lile. obani upale baklje od osuene brezove ili trenjeve kore, s tim tre putevima, bregovima i oko torova i pevaju odre ene obredne pesme. Ilindan (2. avgusta) istovremeno je i vodeni praznik i pravnik neba, oblaka, gromova i munja. Obredi se toga dana usmeravaju da spree nevreme, grad ili udar groma. Iza Ilindana dolazi Blaga Marija (3. avgusta), zatim Pantelijevdan (9. avgusta) pa Ognjena Marija. Narod
multisoft.rs

13

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji veruje da su ovi svetci me usobno braa i sestre i neki su dobri, a neki opaki, neki mogu doneti grad, oluju i vetar, a drugi to mugu spreiti. Takva verovanja uvaju se i u nekim legendama i pesmama ovoga kraja. Me udnevnica je period izme u Velike i Male Gospojine (od 28. avgusta od 21. septenbra). Dosta obija vezano je za te dane. Narod tvrdo veruje da kokoija jaja iz me udnevnikih dana mogu dugo da traju a da se ne pokvare. Mioljsko ljeto poinje na Miholjdan (12. oktobra) i traje tri sedmice. Smatra se da je tad period najpogodini za pribiranje ljetih, jer je vreme tada suvo i stabilno. U tom periodu najea su komianja. Vavedenje (4. decenbar) je praznik kada mladenci koji su prethodne jeseni stupili u brak izlaze na vaare obueni kao na svadbi. Mlade tog dana stavljaju na glavu venac i val. Obiaji uz poslove Neke poslove u selu prate posebni obiaji. Moba je nekad bio veoma rasprostranjen obiaj. Najee su mobe sazivane radi etve ita, ee za etvu zobi, neto re e za etvu penice, a nikad za etvu jema ili rai. To su eteleke mobe. ee su sazivane u kotlinama Lunice i etinje, a re e u brdskim predelima. etelake mobe poinju sredinom jula i traju do pred kraj avgusta. etva se obavlja iskljuivo srpom. Za takav rad potrebno je dosta radnika, a posao je morao da se obavi u kratkom vremenu. eteleku mobu saziva onaj ko ima dovoljno veliku njivu. Moba se saziva obino kad je Prazniak, to jest nije pravi radni dan, ali nije ni veliki praznik (crveno slovo). Na mobu se sakupljaju srodnici i susedni sa uzova, a ponbekad i prijatelji sa ireg podruja. Veinu uesnika mobe sainjava mlade. Oni srpovima anju ito, snaniji mukarci vezuju snoplje, stariji pletu uad, a starije ene pomau u spremanju hrane za mobu. Na mobu se redovno pozivaju i svirai. Oni uveseljavaju uesnike mobe dok rade, a posle toga sviraju da se igra u kolu. Me u onima koji anju poasno mesto ima etelac na zanju. On vodi pravac od dna prema vrhu njive. Od njega najvie zavisi tempo rada. Tokom mobe uesnici se neprekidno takmie. itav tok rada na mobi prati veselje, pevanje i ale. Zato kua koja je u alosti ne saziva mobu. Na zavretku etve ponegde se deli njive od nekoliko kvadratnih metara ostavi neponjeven, da ostane neto i za nebeske ptice. Kad se etva zavri, devojke od itnog klasja pletu venac, nose ga domaici i ona ga ostavlja iznad kunih vrata i tu ostaje do idue etve. U velikom broju pesama koje se pevaju pominju se mitska bia, sveci, vile i zmajevi, a u nekim se pesmama prepoznaju tragovi davnanjeg kmetovskog rada kod bogataa, carevas, kraljeva... Ipak se u svim tim pesmama naglaava rad pa su sve one tipine pesme uz rad. Moba se ponegde saziva i radi kupljenja ljiva. Na njoj se radi slino kao i na etelekoj mobi. Prela su tako e vrsta mobe. Odravaju se kad su noi duge, obino u decembru. Na prelu ene i devojke pomau susetki da se oprede vuna ili konoplja (kuine). Takvu pomo obino trai ona domaica kojoj se uri da svojoj keri spremi ruvo za udaju. esto se prelo saiva i u kui u kojoj ima dosta mukaraca, a nema dovoljno enske radne snage. Kua koja saziva prelo mora ipak biti dovoljno imuna, da ima dosta vune i ima ime poastiti prelje. Na svakom prelu se peva, igra, veseli i ali. Na prelo dolaze i mukarci, ali su oni dok se radi u posebnoj prostoriji. Tek kad se prelo zavri, svi se izmetaju i nastaje igranka i veselje. Pesme na prelu su tako e prigodne, vezane za rad koji se obavlja. Slina prelima su eljanja vune, grebenanje i krunjenja kukuruza.
multisoft.rs

14

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Obiaji Kod svih ovakvih skupova naglaen je obiaj zajednikog rada i solidarnosti prema susedima i srodnicima. Rad na mobi se ne plaa niti postoji obaveza da se taj rad uzvrati. Taj rad se jednostanvo poklanja. Za mlade je takav rad privlaan, jer ga uvek prati pesma, svirka, igra i veselje. To je i prilika za zbliavanje pa se ne kae sluajno: Na prelu se gledaju evojke!

multisoft.rs

15