UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

Seminarski rad iz predmeta „ Komfor radne sredine“

Sistemi klimatizacije: dobici toplote od unutrašnjih izvora, ljudi, mašina, proizvodnih procesa

Profesor: Student:
Red. Prof. Dr Miomir Raos Ana Davitković 20035

Niš, 2023.

Sadržaj
Uvod
Klimatizacija se odnosi na kontrolu temperature, vlažnosti, cirkulacije vazduha i kvaliteta vazduha unutar
zgrade u cilju stvaranja optimalnih uslova za boravak ili podrške određenim procesima. Dobici toplote iz
unutrašnjih izvora igraju važnu ulogu u balansiranju sistema za klimatizaciju kako bi se temperatura i
vlažnost održali unutar željenih opsega.
Sistemi klimatizacije igraju ključnu ulogu u održavanju udobnih uslova unutar zgrada, bilo da se radi o
stambenim, komercijalnim ili industrijskim prostorima. Jedan od važnih aspekata klimatizacije je
upravljanje dobicima toplote od unutrašnjih izvora, kao što su ljudi, mašine i proizvodni procesi.

Dobici toplote od unutrašnjih izvora

Unutrašnji prostori često obiluju elektronskim uređajima poput računara, servera, televizora i drugih
aparata koji proizvode toplotu tokom svog rada. Ova vrsta toplote, poznata kao "električna toplota", može
biti značajan izvor povećanja temperature u prostoru. Važno je razumeti kako ovi uređaji utiču na
temperaturu i kako ih sistem klimatizacije efikasno može rashladiti.
U svakodnevnom životu i radnim okruženjima, unutrašnji izvori toplote igraju ključnu ulogu u regulaciji
temperature prostora. Razumevanje i efikasno upravljanje ovim dobitcima toplote postaje esencijalno za
održavanje optimalnih termalnih uslova, kako bi se osigurao komfor korisnika i poboljšala energetska
efikasnost sistema klimatizacije.
Kada je u pitanju letnji period, temperatura spoljnjeg vazduha je visoka, dani su
pretežno dugi i vedri sa velikim uticajem Sunčevog zračenja. U zgradu dospeva značajna količina toplote
koju je potrebno elimisati, kako bi se u prostorijama održavalaniža temperatura vazduha od spoljne.
Dobici toplote predstavljaju količinu toplote u jedinici vremena koju prostorija prima
(bilo od spoljašnjih ili unutrašnjih izvora toplote).
U zimskim uslovima izračunata količina toplote koju prostorija gubi pri projektnim uslovima (gubici
toplote) odgovara količini toplote koju treba da nadoknadi sistem za grejanje Proračun se vrši za
stacionarne uslove razmene toplote prostorije sa okolinom, jer je razlika između maksimalne i minimalne
temperature spoljnog vazduha tokom dana mala, zatim je uticaj variranja spoljne temperature ublažen
efektom akumulacije toplote u omotaču prostorije, a uticaj Sunčevog zračenja je jako mali - dani su kratki
i često sa povećanom oblačnošću. Za letnji period se takođe definišu projektni uslovi, ali se proračun
potrebne količine toplote koju je potrebno eliminisati ne može vršiti za stacionarne uslove, pre svega jer
je: razlika ekstremnih dnevnih temperatura znatna i intenzitet Sunčevog zračenja je veliki i promenljiv
tokom dana u veoma širokim granicama. Osim toga, zbog izražene nestacionarnosti tokom leta, pojave
različitih izvora toplote i akumulacione sposobnosti zidova prostorije, dobitak toplote ne odgovara
količini toplote koju treba eleiminisati iz prostorije. Količina toplote u jedinici vremena, koju je tokom
leta potrebno odvesti iz prostorije naziva se toplotno opterećenje.
Toplotno opterećenje obuhvata svu količinu toplote koja zagreva isključivo sobni vazduh, pa na taj način
ima direktnog uticaja na temperaturu vazduha u prostoriji i na kapacitet rashladnog postrojenja.