NATIONAL GEOGRAPHIC

DECEMBAR 2023. 499 DIN.

12. 2023.

FOTOGRAFIJE
F O T O G R A F I J E G O D I N E • Š PA N S K A A L H A M B R A

G O D I N E

NATIONALGEOGR APHIC .R S
Č U DA NAŠEG ISSN 1452-6751
SV E TA U F OTO G RA F I JA M A
4,2 EU
10 KM

9 771452 675009 206

Naslovna decembar.indd 2 11/28/2023 11:35:36 AM

002-003 Sadrzaj.indd 2 11/28/2023 8:30:59 AM
 N AT I O N A L G E O G R A P H I C DECEMBAR 2023. BROJ 206

Otisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Kompas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Vaša fotografija . . . . . . . . . . . . . . 34

S A D R Ž A J
Na kanalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Završna reč. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

Naslovna strana:
Trakasti morski krait pliva ka površini da udahne
vazduh u Blue Corner-u, spektakularnom mestu
INSTAGRAM @NATGEOMAGAZINE SRBIJA za ronjenje u Južnoj laguni Stenskih ostrva Palaua.
WWW.FACEBOOK .COM/NATGEOSRBIJA SNIMIO: KILI JUJAN

R E P O R TA Ž E Fotografije godine
Fotografi National Geographic-a putuju zemaljskom kuglom da bi snimali
čuda našeg sveta i duh našeg vremena. Ovde predstavljamo naš godišnji izbor
njihovih najboljih radova.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Alhambra: TVRĐAVA VERE
Pogled iznutra na čuvenu Alhambru, gde je poslednje muslimansko kraljevstvo
Španije vladalo skoro 300 godina.
NAPISALA : EMA LIRA
SNIMIO: HOSE MANUEL NAVIA
ILUSTROVAO: FERNANDO BAPTISTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

002-003 Sadrzaj.indd 3 11/28/2023 8:31:07 AM

 DRUŠTVO NATIONAL GEOGRAPHIC
je svetska neprofitna organizacija.
EDITOR IN CHIEF Nathan Lump Inspirišemo kroz istraživanje, osvetljavamo
pričama i kroz sve što radimo, obrazujemo.
EXECUTIVE MANAGING EDITOR David Brindley
EXECUTIVE CREATIVE DIRECTOR Paul Martinez NATIONAL GEOGRAPHIC PARTNERS
EXECUTIVE DIRECTOR, DIGITAL Alissa Swango
EXECUTIVE DIRECTOR, MULTIPLATFORM CONTENT Michael Tribble BOARD OF DIRECTORS
Rebecca Campbell, Jean M. Case, Joshua W. D’Amaro,
Robert H. Langer, Kevin J. Maroni, Debra M. O’Connell,
INTERNATIONAL EDITIONS
Frederick J. Ryan, Jr., Jill Tiefenthaler, Michael L. Ulica
EDITORIAL DIRECTOR Amy Kolczak
TRANSLATIONS EDITOR Beata Kovacs Nas
INTERNATIONAL EDITIONS EDITOR Leigh Mitnick NATIONAL GEOGRAPHIC MEDIA
EDITORS: ARABIC: Hussain AlMoosawi. BULGARIA: Krassimir Drumev. CHINA: Tianrang Mai. EVP & GENERAL MANAGER
CZECHIA: Tomáš Tureček. FRANCE: Frédéric Vallois. GEORGIA: Ketevan Chumburidze. GERMANY: Werner Siefer. David Miller
HUNGARY: Tamás Vitray. INDONESIA: Didi Kaspi Kasim. ISRAEL: Mirit Friedman. ITALY: Marco Cattaneo.

J
JAPAN: Shigeo Otsuka. KAZAKHSTAN: Yerkin Zhakipov. KOREA: Junemo Kim. LATIN AMERICA: Alicia Guzmán. SENIOR MANAGEMENT
LITHUANIA: Frederikas Jansonas. NETHERLANDS/BELGIUM: Robbert Vermue. POLAND: Agnieszka Franus. VP, INTEGRATED PLANNING & OPERATIONS
PORTUGAL AND SPAIN: Gonçalo Pereira. SERBIA: Milana Petrović. SLOVENIA: Marija Javornik. Marcelo Galdieri
TAIWAN: Yungshih Lee. THAILAND: Kowit Phadungruangkij VP, GROWTH STRATEGY & BUSINESS DEVELOPMENT Julianne
Galvin
SVP & EDITOR IN CHIEF Nathan Lump
DIRECTOR, PRINT OPERATIONS John MacKethan

INTERNATIONAL PUBLISHING

„V E R U J E M O D A S N A G A N A U K E , Allison Bradshaw, Ariel Deiaco-Lohr,

Kelly Hoover, Diana Jaksic, Jennifer Jones,
I S T R A Ž I VA N J E , I P R I P O V E D A N J E Leanna Lakeram, Rossana Stella

M O G U D A P R O M E N E S V E T. ”
NATIONAL GEOGRAPHIC SOCIETY
CHIEF EXECUTIVE OFFICER
Dr. Jill Tiefenthaler
SENIOR MANAGEMENT
PRESIDENT AND CHIEF OPERATING OFFICER
Michael L. Ulica
MILANA PETROVIĆ, Editor in Chief DIRECTOR CHIEF DIVERSITY, EQUITY, & INCLUSION OFFICER
Petar Jevremović Shannon P. Bartlett
Marija Ivoš, Art Director CHIEF COMMUNICATIONS, MARKETING, & BRAND OFFICER
Crystal Brown
CHIEF OPERATING OFFICER
CHIEF HUMAN RESOURCES OFFICER Mara Dell
Emil Volak
CHIEF SCIENCE & INNOVATION OFFICER Ian Miller
CHIEF EXPLORER ENGAGEMENT OFFICER Alex Moen
CONTRIBUTORS PUBLISHER CHIEF ADVANCEMENT OFFICER Kara Ramirez Mullins
Aleksandar Arsenijević (text editor, translator, lector), Bojana Zimonjić Jelisavac CHIEF LEGAL OFFICER Sumeet Seam
Boško Ljubinković (translator), Emina Peruničić CHIEF TECHNOLOGY & INFORMATION OFFICER
(translator), Aleksandra Cvetić (web journalist), ADVERTISING DIRECTOR Jason Southern
Dragana Nikoletić, Marko Risović, Dragoljub Mirjana Beljinac-Kozma CHIEF OF STAFF & PROGRAM ALIGNMENT Kim Waldron
Zamurović, Slobodan Bubnjević, Vladimir Tatarević CHIEF STORYTELLING OFFICER Kaitlin Yarnall
SALES AND DISTRIBUTION CHIEF FINANCIAL OFFICER Rob Young
DIRECTOR BOARD OF TRUSTEES
EXPERT ASSOCIATES Dragan Milić
CHAIRMAN Jean M. Case
Dr Branislav Anđelković, archeology of the Near East VICE CHAIRMAN Katherine Bradley
EVENT MANAGERS
Dr Aleksandar Bošković, social anthropology Brendan P. Bechtel, Afsaneh Beschloss, Ángel Cabrera,
Dejana Cerović
Nikola Božić, education Elizabeth Comstock, Joseph M. DeSimone, Alexandra
Dr Dragan Bulatović, art history Grosvenor Eller, Paula Kahumbu, Deborah Lehr,
AMM ART DIRECTOR
Claudia Madrazo, Kevin J. Maroni, Strive Masiyiwa,
Dr Jelena Ćalić, geography/geomorphology Tijana Stamenković Dina Powell McCormick, Mark C. Moore, George
Dr Aleksandar Ćetković, ecology/biogeography Muñoz, Nancy E. Pfund, Frederick J. Ryan, Jr., Rajiv
Goran Dimitrijević, geopolitics ADVERTISING Shah, Ellen R. Stofan, Jill Tiefenthaler, Anthony A.
Dr Vesna Dimitrijević, paleontology +381 11 6357 072 Williams
Dr Dejan Filipović, geography advertising@wm.group
EXPLORER IN RESIDENCE
Dr Peđa Janaćković, botanics
SALES Lee R. Berger, Enric Sala
Dr Veselin Kljajić, special consultant
+381 11 6357 031
Dr Jasmina Krpo Ćetković, hydrobiology EXPLORERS AT LARGE
prodaja@adriamedia.rs
Dr Zoran Maksimović, pharmacy Shahidul Alam, Robert Ballard, James Cameron, Sylvia
Ana Mihalović, meteorology SUBSCRIPTIONS Earle, J. Michael Fay, Beverly Joubert, Dereck Joubert,
Louise Leakey, Meave Leakey, Maya Lin, Rodrigo
Dr Aleksandar Milanović, serbian language +381 11 6357 268 Medellín
Dr Dragana Miličić, zoology, morphology pretplata@adriamedia.rs
Dr Dragan Milovanović, geology
Dr Jelena Mrgić, history
Dr Božidar Nikolić, physics PRINTED BY
Dr Bogdan Putniković, green economy
Dragan Simić, ornithology
Dr Danijel Sinani, anthropology/ethnology/religion
Rotografika d. o. o
Dr Marina Stamenković Radak, genetics/evolution Segedinski put 72, 24 000 Subotica
Dr Daliborka Stanković, ornithology
Dr Biljana Stojković, molecular biology Registration number: NV000352
Dr Josip Šarić, prehistoric archeology
Dr Milanko Šekler, microbiology PUBLISHED BY
Dr Miroslav Štajnic, medicine ADRIA MEDIA MAGAZINE D.O.O.
Dr Nenad Tasić, arheology Vlajkovićeva 8, Beograd, Srbija
Dr Željko Tomanović, zoology Phone: +381 11 6357 204 CIP - Каталогизација у публикацији
Ivan Umeljić, apiology E-mail: redakcija@nationalgeographic.rs Народна библиотека Србије, Београд
91
Dr Dejan Urošević, astronomy www.adriamedia.rs
NATIONAL Geographic Srbija / glavni urednik Milana Petrović. -
2006, br. 1 (nov.)- . - Beograd : Adria Media Magazine, 2006-
Dr Ivana Vasiljević, geophysics (Subotica : Rotografika). - 26 cm
Tamara Vlaškalin, gender issues Mesečno.
ISSN 1452-6751 = National Geographic Srbija
COBISS.SR-ID 134881548

4 N AT I O N A L G E O G R A P H I C • D E C E M B A R 2 0 2 3 .

004-005 Impres+OTP odobreno.indd 4 11/28/2023 8:31:32 AM

 OTP MASTERCARD JUNIOR
prva kartica za mlade
od 11 do 18 godina
Ulazak predstavnika generacije Z u odraslo doba koje podrazumeva finansijsku nezavisnost
dovelo je do sve češćih diskusija na temu njihove finansijske pismenosti. Kako istraživanja po-
kazuju, reč je o generaciji koja ima izraženiji preduzetnički duh od svojih roditelja, a kao prva
potpuno digitalna generacija taj obrazac prenela je i na svoje finansijske navike. Upravo vođena

J
tendencijom da bude banka za sve klijente, za sve potrebe i za sve generacije, ali i pionir i pro-
moter finansijske pismenosti među mladima, OTP je prva banka na tržištu koja je ponudila
karticu za tinejdžere od 11 do 18 godina – OTP Mastercard Junior.

Junior kartica jedinstvena je po tome što ne samo da pred- Zbog toga što je kartica namenjena upravo najčešćim i
stavlja prvu karticu za tinejdžere, već je reč o bankarskom najosnovnijim potrebama tinejdžera kao što su plaćanje
proizvodu koji im daje dovoljno finansijske autonomije, užine, kupovina osnovnog pribora ili transport od škole
ali i pravu meru kontrole nad trošnjem sredstava njihovim do kuće, za manje iznose nije potrebno unošenje PIN-a,
roditeljima. Istovremeno, i jednima i drugima omogućeno a limiti dnevne potrošnje se resetuju na početne vredno-
je jednostavno i potpuno digitalno iskustvo u ovom zajed- sti sledećeg dana u ponoć.
ničkom finansijskom poduhvatu. Junior kartica za mnoge
tinejdžere prva je prilika da se osećaju kao odrasli – kroz
razvijanje i sticanje odgovornog odnosa prema ličnim
finansijama. Uz to, izuzetno je praktična jer dete može
da se samostalno bavi troškovima i plaćanjima kao što
su džeparac, užina, knjižara, kupovina tokom boravka
na ekskurziji u zemlji ili inostranstvu, ali i online plaćanja
i podizanje novca sa bankomata, dok za sve to vreme
roditelj preko aplikacije ima transparentan i precizan uvid
kako njegovo dete koristi karticu – i to u realnom vremenu.
Roditeljima je nadzor na potrošnjom njihovih tinejdžera
dodatno olakšan kroz funkcionalnosti u aplikaciji kroz koje
mogu da podešavaju dnevni limit potrošnje i da definišu
iznose za podizanje novca na bankomatu, kao i za plaćanje
na Internetu ili na POS terminalu.

KAKO DO JUNIOR KARTICE?

Zahtev za karticu mogu podneti svi roditelji ili zakon-
ski zastupnici koji žele da postanu klijenti OTP banke,
kao i oni koji su već klijenti i imaju otvoren račun. Za-
PROMO

htev za posebnu karticu može da se podnese za čak

četiri deteta pojedinačno.
NEMA VIŠE IZGUBLJENOG NOVČANIKA I
ZABORAVLJENOG NOVCA ZA UŽINU
Prilikom kreiranja Junior kartice, OTP banka potrudi-
la se da korišćenje bude što jednostavnije i potpuno
prilagođeno navikama današnjih tinejdžera, pa je tako
plaćanje moguće i putem mobilnog telefona. Kori-
šćenje kartice putem Google Pay aplikacije moguće
je za tinejdžere od 16. godina, odnosno putem Apple
Pay-a za one od 13. godina.
Očuvanje i zaštita životne sredine takođe su
deo vaspitanja i finansijske pismenosti
Junior kartica izrađena je od reciklirane plastike,
upravo sa ciljem da se najmlađima u formativnim
godinama usadi svest o potrebi odgovornih izbora
i ponašanja koja će pozitivno uticati na očuvanje
životnog okruženja.
OTP banka lider je zelene tranzicije u bankarskom
sektoru u našoj zemlji, a samo tokom prošle
godine realizovala je veliki broj ekoloških
projekata, inicijativa za podršku sportu, kulturi i
ranjivim grupama.

004-005 Impres+OTP odobreno.indd 5 11/28/2023 8:31:44 AM

 O T I S A K

S N I M I O : ROBERT BERDAN

N AT I O N A L G E O G R A P H I C P O G L E D N A Z E M L J U I Z S V I H U G L OVA

6 N AT I O N A L G E O G R A P H I C • D E C E M B A R 2 0 2 3 .

006-012 PR Microscopic Trees lekt..indd 6 11/28/2023 8:32:01 AM

 U ŠUME
Sa mikroskopom na kameri, ovaj fotograf otkriva ćelijski svet unutar šume.

Crvene i plave boje izoluju

delove unutrašnjosti
muške šišarke, isečene po
dužini i uvećane 20 puta.
Vreće ispunjene polenom
okružuju centralnu osu
šišarke.

006-012 PR Microscopic Trees lekt..indd 7 11/28/2023 8:32:05 AM

 O T I S A K

U laboratoriji Roberta Berdana, obojeni režnjevi biljaka pretvaraju se u kaleidoskopska umetnička dela koja podsećaju na
ahat ili vitraž. Njegova tehnika, poznata kao foto-mikrografija, uključuje fotografisanje obojenih uzoraka pod mikroskopom

8 N AT I O N A L G E O G R A P H I C • D E C E M B A R 2 0 2 3 .

006-012 PR Microscopic Trees lekt..indd 8 11/28/2023 8:32:11 AM

 opremljenim DSLR foto-aparatom. Gledano ovde, u smeru kazaljke na satu odozgo sleva: grana smrče; stabljika bora, sa četiri
jasna goda; igla smrče; grana topole; tučak ljiljana; grana topole pri većem uvećanju.

006-012 PR Microscopic Trees lekt..indd 9 11/28/2023 8:32:16 AM

 O T I S A K

Tanko isečena, obojena crvenom bojom i fotografisana sa uvećanjem od 400 puta, grana topole podseća ne na drvo već
na vez. „Zainteresovao sam se za fotografiju jer sam poželeo da podelim ono što vidim pod mikroskopom”, kaže Berdan.

10 N AT I O N A L G E O G R A P H I C • D E C E M B A R 2 0 2 3 .

006-012 PR Microscopic Trees lekt..indd 10 11/28/2023 8:32:18 AM

 Na ovoj slici, parenhimske ćelije, koje su osnova svih biljnih tkiva, podsećaju na rupe, dok trakasti obrazac odražava
godišnji rast drveta. „Biljke su komplikovanije nego što većina nas zamišlja”, kaže on.

11

006-012 PR Microscopic Trees lekt..indd 11 11/28/2023 8:32:22 AM

 O T I S A K

PRIČA U POZADINI
OVA J F OTO G R A F J E J O Š K AO D E T E I Z B L I Z A G L E DAO S V E T
P R I RO D E . O D TA DA J E O D U Š E V L J E N N J I M E .

O D R A S TA O N Aobali jezera Huron u Ali Berdan nikada nije zaboravio svoje

kanadskoj provinciji Ontario, Robert
Berdan je uvek bio blizu vode. Kada je
išao u šesti razred, za Božić je dobio
igračku mikroskop. Neke od prvih
stvari koje je video kroz sočivo bila
su sićušna stvorenja unutar kapljica
koje je sakupio iz lokalnog jezera. Bio
je fasciniran mikroorganizmima.
Berdan je posle osmog razreda
prešao na sofisticiraniji model i shvatio
da je to portal u drugi svet. „Novi
mikroskop je promenio moj život”, kaže
on. „Mogao sam da vidim mnogo više.”
Počeo je da uči fotografiju i kupuje foto-
aparate za svoj mikroskop. Snimio
je slike paprati, pečuraka i drveća i
naučio kako da razvija film. Takođe
je razvio svoje mikroskopske veštine,
toliko da je stekao doktorsku diplomu
iz ćelijske biologije i pet godina vodio
laboratoriju na Univerzitetu Alberta u
Edmontonu.
dve rane strasti – uranjanje u prirodu i
fotografisanje njenih sitnih detalja – i
odlučio je da im se vrati. Njegovi modeli
se kreću od pahuljica do smrče. Da bi
ovo poslednje video pod mikroskopom,
Berdan uzima grančicu i koristi
specijalizovane alatke za sečenje kriški
tankih kao papir, koje boji u crveno ili
plavo. Za završne snimke često koristi
proces koji se zove slaganje fokusa, u kome
se stapaju slične fotografije sa različitim
fokalnim ravnima da bi se postigla veća
dubina polja, a ponekad i spaja fotografije
kako bi napravio panorame.
„Istražujem sve što ima potencijal”,
kaže. I podstiče druge da učine
isto sa mikroskopom. „Svaki alat
koji pojačava našu sposobnost da
vidimo, poboljšaće našu kreativnost”,
primećuje. „Naša zapažanja mogu
potencijalno da dovedu do novih
otkrića i rešenja.” — K E T R I N Z A K E R M A N

Plavi pigment daje ledenu nijansu ovom pogledu na ćelijsku strukturu unutar grane topole.

006-012 PR Microscopic Trees lekt..indd 12 11/28/2023 8:32:26 AM

 3
NA RADARU | K O M P A S

Od svetlosne
umetnosti
ŠTA JE
NOVO I u Britaniji do
VREDNO
POMENA
konzervacije u
ŠIROM SVETA Kamerunu.
N A P I S AO : RONAN O’KONEL

1
U

VAZDUHU

RETKI PROZORI

Ugrožena umetnost
vitraža
Već 900 godina ovaj
stil prozora (kao što je
ovaj u Liverpulu, ispod)
kupa britanske dvorce
i katedrale šarenim Š KO L OVA N I mašinski
svetlom. Ali jedan inženjer Aleksandar Kalder
nedavni izveštaj otkriva bio je pionir mobilnog
da je u Ujedinjenom
Kraljevstvu ostalo manje uređaja, skulpture koja se
od 60 proizvođača kreć e pomoć u motora ili
vitraža, prvenstveno vazdušnih struja. Njegovi
zbog rastućih troškova „Raspršeni predmeti sa
materijala i sve mesinganim gongom” iz
manjih mogućnosti za 1948. godine (gore) nalaze se u
podučavanje budućih
KAMERUNSKA KIŠNA zbirci od 62 dela ovog pokojnog

2
zanatlija. Nova akcija
regrutovanja mladih ŠUMA KORUP američkog umetnika, koja su
ima za cilj da obezbedi prvi put zajedno prikazana u
N E D AV N O J E
postojanu proizvodnju Muzeju umetnosti u Sijetlu.
ovih dragocenih okana. P OSTALA UNESKOV „Kalder: U pokretu, kolekcija
R E Z E RVAT B I O S F E R E . porodice Širli” bić e deo
VISEĆI MOST PREKO višegodišnjeg projekta koji
REKE MANA VODI U prikazuje inovatorove mobilne,
AFRIČKI
PARK, DOM apstraktne, žičane skulpture
PARK JEDINSTVENE FLORE i ulja na platnu. Njegov 12
metara visoki, jarkocrveni,
I KRITIČNO
čelični „Orao” već je za stalno
UGROŽENE GORILE postavljen u Olimpijskom
REKE KROS. parku skulptura Sijetla na vodi.

4
CARSKI POGLEDI

Visoki zidovi okružuju

carski grad Hue, sedište
vijetnamske dinastije
Ngujen (1802–1945). Nova
šetna staza omogućava
turistima da vide citadelu
sa vrha jednog dela tih
utvrđenja, uključujući
veličanstveni hram To Miju
i njegovu ulaznu kapiju
(desno) zaštićenu statuama
zmajeva, jednoroga,
feniksa i kornjača.

FOTOGRAFIJE: ALBERTO MANUEL UROSA TOLEDANO, GETTY IMAGES (PROZOR); ČAGAN HAKI ŠEKERDŽOGLU, GETTY IMAGES (REKA); ©2023 FONDACIJA KALDER,
NJUJORK/DRUŠTVO ZA PRAVA UMETNIKA ARS, NJUJORK (MOBILNA SKULPTURA); TRIP NUTS AND BOLTS/ALAMY STOCK PHOTO (HRAM)

013 EX TR 1223 lekt..indd 13 11/28/2023 8:32:44 AM

 K O M P A S | POMACI

Savršena osveta
Vlasnici zgrada ponekad
postavljaju izbočine sa čeličnim
S P RV I H šiljcima da bi odvratili ptice
od zagađivanja. Ali pametne
LINIJA evroazijske svrake čupaju šiljke
NAUKE I i postavljaju ih povrh svojih
I N OVA C I J A gnezda, verovatno kao zaštitu
od vrana, otkriva jedno novo
istraživanje. — D Ž E J S O N B I T E L

ARHEOLOGIJA

Pica u
Pompejima?
Tako nekako
Kada su pre
nekoliko meseci
arheolozi u
Pompejima otkrili
2.000 godina staru
fresku koja prikazuje
ono za šta veruju
da je pljosnati
komad fokače sa
prelivima, to nije
bila baš ona pica
koju poznajemo i
volimo. Iako je ova
protopica možda
imala garnirung,
PONAŠANJE ŽIVOTINJA
paradajz još nije
postojao u Evropi.

NOVI VID PONAŠANJA Pompejci su koristili

garum, slani riblji
K A DA D O Đ E D O T E Š KO Ć A , OV E R I B E P O S E D UJ U sos, kao „drevni
N E O B I Č N U V E Š T I N U U S P O R AVA N J A I Č E K A N J A kečap“, a sladili su se
U REDU. punjenim puhovima.
Otkriveno je da jedna vrsta sitnih slatkovodnih riba, koja živi u — KRISTINA STERBENC
slivu Amazona i u kućnim akvarijumima širom sveta, poseduje
nešto što izgleda da nedostaje iznenađujuć em broju ljudi:
sposobnost da čekaju na svoj red. U novoj studiji objavljenoj u
časopisu Scientific Reports, istraživači su uvodili jata neonskih tetri
(Paracheirodon innesi) u akvarijum kroz uski otvor i otkrili da su
ribe čekale u redu kako se ne bi pravila začepljenja i ometao prolaz.
Ova „učtiva” stvorenja, dugačka svega oko 3 cm, nisu se sudarala
dok su plivala blizu otvora. Dok je kod mrava primećena spretnost
pri izlaženju bez stvaranja uskih grla, nije poznato da ijedna druga
životinja ima tu veštinu. Autori studije pretpostavljaju da se ovo
naizgled pristojno ponašanje neonskih tetri možda razvilo da bi
im pomoglo da prolaze između stena u njihovom rečnom staništu.
Ovi nalazi, kažu autori, mogli bi da se koriste za poboljšanje
strategija kontrole saobraćaja autonomnih automobila – a možda
i gomila ljudi. — E N I R OT

FOTOGRAFIJE (ODOZGO): AUKE FLORIJAN HIEMSTRA; BLICKWINKEL/ALAMY STOCK PHOTO; ABACA PRESS/ALAMY STOCK PHOTO

014 EX BT Nest_Fish_Pompeii lekt..indd 14 11/28/2023 8:33:01 AM

 ARTEFAKT | K O M P A S

PLAMEN, ZVERI, ORUŽJE i zvezde teku

sa drvenih tkačkih razboja da bi ulep-
šali brokat, 1.300 godina staru tkaninu
koju je nekada mogla da priušti samo

SVILENO BLAGO kineska elita, a sada je popularna među

mladim modnim dizajnerima.

STARO 1.300 GODINA

M L A D I K I N E Z I P R I H VATA J U
J E DA N O D N A J C E N J E N I J I H
OBLIKA DREVNE UMETNOSTI.
N A P I S AO : RONAN O’KONEL
Ova umetnička forma je toliko kom-
plikovana da čak i iskusne zanatlije
proizvode samo oko pet centimetara
tekstila dnevno. Tradicionalni razboji
mogu da budu dugi pet i po metara,
imaju hiljade delova i pri izradi iziskuju
na desetine postupaka zanatlija, koji
pevaju balade da bi upamtili čitav pro-
ces. Iz ove kreativne matrice nastaje
svetleće platno sa šarama tkanim od
svile, zlata i prediva od paunovog perja.
Brokat se pojavio u Kini za vreme vla-
davine dinastije Tang (618–907). Regio-
nalne vrste razvile su se širom zemlje,
uključujući Nanking i Čengdu, gde se
nalaze muzeji svile u kojima turisti sada
mogu da kupe marame i torbe od bro-
kata napravljene na tradicionalan način.
Ova komplikovana tkanina se ne
može napraviti u fabrici. „Može da se
tka samo na tradicionalnom razboju”,
kaže Feng Džao, počasni direktor Kine-
skog nacionalnog muzeja svile u Hang-
džouu. Ova autentičnost se dopada
starijim Kinezima, koji cene brokat „od
srca”, kaže Džao, i smatraju ga pleme-
nitim simbolom kulturnog nasleđa.
Mladi kineski modni kreatori
sve više sarađuju sa tradicionalnim
tkačima kako bi ukrasili odeću simbo-
lima poput feniksa, oblaka i zmajeva.
Dizajnerka Čen Liven je prošle godine
lansirala niz šalova i modnih detalja
sa uzorkom hu bu tigra, namenjenih
potrošačima generacije Z. Drevni
brokat je, izgleda, čvrsto utkan u
budućnost Kine. j

Tradicionalni razboji za brokat su toliko komplikovani da iziskuju od

zanatlija da izvrše na desetine postupaka. Nekada se smatralo da 2,5
centimetra brokata vredi 28 grama zlata. Cveće je čest motiv.

FOTOGRAFIJE (SLEVA): CHINA PHOTOS/GETTY IMAGES; MUZEJ UMETNOSTI METROPOLITEN; ROBERT KLARK

015 EX AR Brocade lekt..indd 15 11/28/2023 8:33:17 AM

 PLAVA PLANETA:
Voda kao resurs
Ljudi svojim aktivnostim direktno utiču na
zagađenost vodenih masa na Zemlji.
Svemirske agencije, među kojima prednjači Nasa, trenutno
sprovode ili imaju u planu misije sa ciljem istraživanja udaljenih
asteroida u našem Sunčevom sistemu. Razlog za ovako skupe i
neizvesne poduhvate je činjenica da su upravo oni bili ti koji su
doneli život na planetu Zemlju.
Prilikom sudara sa nekada jednoličnim pejzažom naše
planete, neki od svemirskih putnika iz udaljenih delova ko-
smosa na sebi je doneo vodu - i još neke elemente - koji
su bili potrebni da zapale iskru života i rezultiraju raznolikim
biodiverzitetom kakav nigde drugde nije zabeležen.
Drugim rečima, voda je ono što što je omogućilo nastanak
života na Zemlji. Da do ovog događaja nije došlo, danas niko
od nas - uključujući više od najmanje dva miliona zabeleženih
vrsta - ne bi hodali Plavom planetom. Još jedan podsetnik, ko-
liko je voda važna.
S druge strane, suočeni sa kilmatskim promenama izazvanim
ljudskim aktivnostima, prethodnih par decenija morali smo da
preduzmemo određene korake - i usvojimo niz mera, kako bi
sačuvali Zemlju i zaštitili je.
Jedan od tih primera je i usvajanje rezolucije UN-a
“Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable
Development”. Održiv razvoj životne sredine, uključujući
i očuvanje prirodnih resursa, postao je imperativ, a vodo-
snadbevanje i rad na smanjenju zagađenja reka potreba bez
koje naša budućnost nije sigurna.
Kao činjenice u prilog ovome govore studije koje sugerišu
da reke igraju bitnu ulogu u formiranju sastava atmosfere, jer
sadrže organsku materiju čijom razgradnjom dolazi do stvaranja
gasova sa efektom staklene bašte.
Naučnici sa Kineskog univerziteta u Hongkongu su ispiti-
vanjem rečnih tokova dokazali da zagađenije reke imaju veće
koncentracije gasova staklene bašte nego one čistije: 2,2 puta
više ugljen-dioksida, 1,5 puta više metana i 4 puta više azot-sub-
oksida, navodi Klima 101.
Ljudi svojim aktivnostim direktno utiču na zagađenost vode-
FOTO: SHUTTERSTOCK/PROMO
nih masa na Zemlji, ne prerađivanjem otpadnih voda u našim
rekama ne utičemo samo na njihov stepen čistoće, ili na ubrza-
vanje procesa klimatskih promena, već i naše zdravlje jer je do-
kazano da na ovaj način tzv “večne hemikalije” kroz kozmetiku ili
npr toalet papir stižu do rečnih tokova. Za njih je već dokazano
da izazivaju sterilitet, ali i rak i brojne druge zdravstvene proble-
me kod ljudi i životinja.
Problem očuvanja vode u Republici Srbiji je kompleksan,
a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao
016-017 UNDP duplerica VODA odobreno.indd 16
glavni cilj navodi obezbeđivanje dovoljnih količina vode za
piće. Stoga je Republička direkcija za vode finansirala 7 stu-
dija za regionalne sisteme vodosnadbevanja.
Prema planu, uskoro bi trebalo da se počne sa izgrad-
njom brane sa akumulacijom “Arilje”, koja bi trebala da
snadbe pijaćom vodom više od 300.000 stanovnika naše
zemlje, ali i da igra ulogu u poboljšanju kvaliteta iste i proi-
zvodnji hidroenergije. Kao i izgradnjom ili rekonstrukcijom
kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpad-
nih voda za Šabac, Rašku, Brus, Blace, Moravički, Zlatibor-
ski okrug, Sokobnaju i Loznicu.
Takođe, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivre-
de - Republička direkcija za vode je krajem 2016. godine donela
Strategiju upravljanja vodama koje se nalaze na teritoriji naše
zemlje, kako bi se postigli integralni ciljevi korišćenja voda, zašti-
te voda i priodnih bogatstava, ali i smanjenja njihovog štetnog
uticaja u skladu sa smernicama EU.
Sve navedeno je rezultiralo saradnjom sa preduzećima “Sr-
bijavode” i “Vode Vojvodine”, preko Tvining projekta i pripre-
mi elemenata za Plan upravljanja vodama, koji je Vlada Srbije
usvojila aprila 2023. godine. Na ovaj način stvoreni su uslovi za
iskorišćavanja voda na održiv način, tj onaj koji ne ugrožava ži-
votnu sredinu i obezbeđuje kvalitetnu vodu za građane.
Drugi veliki cilj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodo-
privrede jeste obezbeđivanje voda dobrog kvaliteta za potrebe
navodnjavanja, kroz razvoj i izgradnju sistema, revitalizaciju crp-
nih stanica i kanalskih mreža za navodnjavanje.
Ovaj deo projekta se trenutno sprovodi na području
Bačke, Banata, Srema, Šabca, Čačka, Pančevačkog rita i
Topole, a po završteku je očekivano da se stvore moguć-
nosti za snadbevanje vodom za navodnjavanje obradive
površine od preko 100.000 ha do 2025. godine. U pripremi
su i slični projekti za područje opštine Negotin, Svilajnac i
lokalnim samoupavama Rume i Sremske Mitrovice.
Na ovaj način, Republika Srbja se pridružuje svetskim na-
porima za očuvanje voda, a kako su i same studije pokazale
zdravlje njenih građana, ekosistema i prirodnih bogatstava,
ali na kraju krajeva i atmosfere.
Značaj uticaja promene klime na vode obrađen je i u sa-
radnji sa Programom UN za razvoj kroz prjekat „Unapređe-
nje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođa-
vanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji“. Više
informacija o samom projektu se može pronaći na ovom
linku https://adaptacije.klimatskepromene.rs/
11/28/2023 8:33:42 AM
 Da li ćemo u budućnosti
imati dovoljno čiste vode?
Kakav je vodni potencijal Srbije i
šta treba da uradimo kako bismo
u budućnosti imali čistu vodu?
Još tokom 2018. godine Ujedinjene nacije su objavile ve-
liki izveštaj o tome dokle smo stigli sa ispunjavanjem cilja
da do 2023. godine – čista voda bude dostupna svima. U
tom izveštaju prognoze nisu bile obećavajuće, a procene su
bile da do 2050. godine polovina svetske populacije možda
neće imati vodu za piće.
ZBOG ČEGA JE TO TAKO?
Dva glavna faktora guraju planetu ka žeđi: rast stanovni-
štva i klimatske promene.
Većina svetske slatke vode troši se na poljoprivredu,
uglavnom za navodnjavanje useva, ali i za uzgoj stoke i uz-
goj vodenih organizama, kao što su ribe. Kako raste global-
na populacija, raste i poljoprivredna proizvodnja.
Onda, tu su i klimatske promene. Kako se gasovi staklene
bašte gomilaju u Zemljinoj atmosferi, zadržavajući toplotu i
menjajući vreme i klimu na planeti, ako nešto ne uradimo, voda
će postajati sve dragocenija. Rastuće globalne temperature
menjaju vremenske obrasce i menjaju kruženje vode između
tla i atmosfere. Ekstremni događaji, kao što su poplave i suša,
postaju sve češći na našoj planeti koja se zagreva.
Do 2050. godine oko 3,5 do 4,4 milijarde ljudi širom sve-
ta živeće sa ograničenim pristupom vodi, od kojih više od
milijardu u gradovima.
KAKO STOJE STVARI U SRBIJI?
KAKVIM VODNIM RESURSIMA RASPOLAŽEMO?
Srbija je država za koju u globalu kažemo da je bogata
vodama. Međutim, stvari su malo složenije.
O tome smo pričali sa dr Ana Milanović Pešić sa Geograf-
skog instituta “Jovan Cvijić”. Ona nam je objasnila da kada
govorimo o podzemnim vodama, koje često podcenjujemo, u
Srbiji ima najviše freatskih izdani, najplićih i najpodložnijih za-
gađenjima. Zatim su manje zastupljene one kvalitetnije arteške
i subarteške izdani. A najmanje su zatsupljene one najkvalitet-
nije, krastne izdani koje nastaju na kraškim terenima.
Kapaciteti izvorišta podzemnih voda u Srbiji je od 678
016-017 UNDP duplerica VODA odobreno.indd 17
do 750 miliona metara kubnih, ali je problem što su to
sporoobnovljivi resursi podložni zagađenju.
Kada su u pitanju površinske vode, Srbija ima izuzetno
razvijenu rečnu mežu, ali 90 odsto rečne mreže čine tran-
zitne vode. To su one vode, koje svojim donjim tokom ulaze
i protiču kroz našu zemlju.
Kada su u pitanju naše domicilne vode, one koje nastaju
na teritoriji Srbije, ne možemo se pohvaliti velikim bogat-
stvom. Najznačajnija je najveća nacionalna reka Velika Mo-
rava čiji sliv čini svega 4 odsto rečne mreže.
NAVODNJAVANJE U SRBIJI
I u Srbiji velike količine vode odlaze na poljoprivredu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za na-
vodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99 355 hilj.
m3 vode, što je za 7,3% više nego u prethodnoj godini. Naj-
više vode crpelo se iz vodotokova - 89,8%, dok su preostale
količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija
i iz vodovodne mreže.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem.
Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navod-
njavalo 91,8% površine, kapanjem 8,1% površine, a površin-
ski se navodnjavalo svega 0,1% površine.
Tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je
54 639 ha poljoprivrednih površina, što je za 4,6% više nego
u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,4%) imaju naj-
veći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom
slede voćnjaci (sa 5,4%) i ostale poljoprivredne površine (sa
udelom od 1,3%).
Kako bi umanjili sprečili posledice i po životnu sredinu i
za poljoprivrednike, a poljoprivredne prakse učinili održi-
vim, Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije donelo je
Pravilnik o kodeksu dobre poljoprivredne prakse. U članove
ovog Pravilnka uvrštene su mere koje se odnose na sma-
njenja emisije gasova sa efektom staklene bašte izazvanih
poljoprivrednom proizvodnjom, kao i – između ostalog –
smernice za smanjenje rizika od zagađenja poljoprivrednog
zemljišta i podzemnih voda izvorima zagađivača iz poljopri-
vredne proizvodnje nitratima i fosfatima.
Promenom ponašanja svih nas, poštovanjem propisanih
praksi – koje poljoprivrednici svesni posledica po prinos već
uveliko primenjuju, ali i korišćenjem novih rešenja iz svih na-
uka, bićemo na dobrom putu da sačuvamo vodu.
Značaj uticaja promene klime na vode obrađen je i
u saradnji sa Programom UN za razvoj kroz prjekat
„Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja
mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u
Republici Srbiji“. Više informacija o samom projektu
se može pronaći na ovom linku https://adaptacije.
klimatskepromene.rs/
11/28/2023 8:33:57 AM
 Posledice klimatskih promena
posebno pogađaju poljoprivredu!
Šta možemo da uradimo?

Poljoprivreda je jedna od grana naročito ugrožena

klimatskim promenama. Sa kakvim se problemima
suočavaju poljoprivrednici i šta mogu da urade?
FOTO: SHUTTERSTOCK/PROMO

018-019 UNDP duplerica KLIMA odobreno.indd 18 11/28/2023 8:34:16 AM

 Jul mesec 2023. godine
zvanično je najtopliji mesec od
kada se vrše merenja, objavila
je Služba za klimatske procene
Kopernikus. Još jedna vest
koja je obeležila period za
nama je i izjava generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija
Antonija Gutereša da je
“završena era klimatskog
zagrevanja i došla je era
ključanja Planete”.
Izmenjeni klimatski uslovi doveli su to toga da se izmene osobi-
ne svih godišnjih doba. Posledice nisu zaobišle ni Srbiju koja se
nalazi u regionu koji posledice klimatskih promena pogađaju
više u odnosu na neke druge delove Zemlje. Na primer, dok
se globalna temperatura povećala za 1,2 stepena u odnosu na
drugu polovinu XX veka, u Srbiji taj broj iznosi 1,4 stepena.
Možda najveće posledice novih klimatskih uslova trpi
poljoprivreda.
ŠTA SE KONKRETNO DEŠAVA?
Koje promene su najuočljivije kada je reč o proleću i
letu?
Jedna od najuočljivijih je godišnja promena količine pa-
davina. Ona na godišnjem proseku nije toliko velika, ali je
problem taj što se promenila količina padavina u toku sezo-
ne, a naročito tokom leta. Leti sada imamomnogo manje
padavina nego ranije. Meteorološka merenja pokazuju da
je nekada jun bio mesec sa najvećom količinom padavina,
a sada je to maj.
Takođe imamo dugačake periode intenzivne suše, posle
čega dođe period intenzivnih padavina. Tada u kratkom
vremenskom periodu padne velika količina kiše, često i
grad. Kada u poljoprivredi padne velika količina padavina
u kratkom vremenskom periodu, to nije zgodno za biljke jer
one ne mogu da iskoriste svu tu količinu vode.
Koje promene su najuočljivije kada je reč o zimi?
Zbog povećanja temperature, globalno i u Srbiji, sada
imamo manju količinu snega i smanjenje snežnog pokriva-
ča. Zašto je to problem za biljke? Kada dođe proleće i taj
sneg treba da se otopi - nema šta da se otopi, a samim tim
nemože ni da se stvori zaliha vlage koja je biljkama potreb-
na na početku vegetacije.
Takve okolnosti dalje dovode do čitavig niza problema,
neki od najvećih su:
- Na temperaturama preko 35 stepeni, biljke energiju ko-
riste da bi se rashladile, a ne za sintezu organskih materija
koje daju biljkama ukus i utiču na kvalitet.
- Suša dovodi biljke u stres i može da dođe do uvenuća,
a prinosi se značajno smanjuju. Kod kukuruza može da se
smanji prinost i do 50 posto tokom sušnih godina.
- Prolećni mraz koji do sada nije bio problem po sebi,
nego se sada dešava da su zime toplije, pa biljke ranije ulaze
u period vegetacije. Onda ih u martu ili početkom aprila za-
dese niske temperature, koje nisu neobične, ali su biljke već
formirale pupoljke koji nisu predviđeni da izdržavaju niske
temperature. Dakle nije kasan mraz nego je zima bila topla.
To je, recimo, problem naročito za kajsije.
FOTO: SHUTTERSTOCK/PROMO
018-019 UNDP duplerica KLIMA odobreno.indd 19
ŠTA MOŽEMO DA URADIMO?
Dok se čitav svet na različite bori da zauzda emitova-
nje gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, i dalje
zagrevanje planete, jedino što možemo da uradimo je da
se prilagođavamo. Svesni problema koji utiče na opstanak
njihovih gazdinstava, srpski poljoprivrednici već uveliko
preduzimaju pojedine mere.
Poljoprivrednicima u Srbiji zbog porasta temperatura
izazvanim klimatskim promenama treba sve više vode za
navodnjavanje.
Potrebe za navodnjavanjem u Srbiji su znatno porasle u
poslednjih 60 godina zbog klimatskih promena. U periodu
1961- 80 poljoprivrednicima u našoj zemlji je za navodnja-
vanje u proseku bilo potrebno 2000 metara kubnih vode po
hektaru, međutim zbog porasta temperature i sušnijih uslo-
va proizvođači za navodnjavanje sada koriste 2300 metara
kubnih po hektaru što predstavlja povećanje od 15%, rekla
je dr Marija Ćosić, vanredna profesorka na Poljoprivred-
nom fakultetu u Beogradu, za portal Klima101.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je
donelo Pravilnik o kodeksu dobre poljoprivredne prakse
kojim se uređuje skup pravila koja neposredno primenju-
je vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta sa
ciljem održavanja poljoprivrednog zemljišta pogodnim za
poljoprivrednu proizvodnju i zaštitu životne sredine.
Pravila su podeljena na grupe i sprovode se sa ciljem:
- održavanja plodnosti poljoprivrednog zemljišta vršenjem
kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta
unosom preporučenih količina sredstava za ishranu bilja i
oplemenjivača zemljišta (stajnjak, kompost, treset i dr) na
osnovu izdate preporuke ovlašćene organizacije; zaoravanjem
žetvenih ostataka, i to: slame, kukuruzovine i dr. i uspostavlja-
njem plodoreda pravilnim prostornim i vremenskim smenji-
vanjem useva u biljnoj proizvodnji sa što većim brojem biljnih
vrsta koje učestvuju u smeni useva: strna žita, usevi koji se seju
u širokim redovima (okopavine), industrijskih biljaka, trava i dr.
- sprečavanja degradacije poljoprivrednog zemljišta i za-
štite od erozije, i to: izvođenjem pravilne i blagovremene
obrade poljoprivrednog zemljišta; izborom konzervacijske,
odnosno redukovane obrade poljoprivrednog zemljišta;
ostavljanjem prirodne vegetacije na neobradivom po-
ljoprivrednom zemljištu kako bi se zaštitio površinski sloj
zemljišta; utvrđivanjem uslova i načina korišćenja pašnjaka
procenom kapaciteta korišćenja za pojedine vrste stoke i dr.
- smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte iza-
zvanih poljoprivrednom proizvodnjom staranjem da se
promena načina korišćenja pašnjaka preoravanjem, od-
nosno privođenjem drugoj kulturi vrši u slučajevima kada
se postiže racionalnije i ekonomičnije korišćenje poljopri-
vrednog zemljišta.
Šta još poljoprivrednici rade:
- Pomeraju optimalnih rokova setve
- Kod jednogodišnjih biljaka biraju sorte otpornijih na sušu
- Postavljaju protivgradne mreže
- Ulažu u sisteme za navodnjavanje i prilagođavanje meto-
da obrade zemljišta
- Prijavljuju se za subvenicje za sisteme koji spasavaju biljke
od mraza
Značaj uticaja promene klime na poljoprivredu obrađen
je i u saradnji sa Programom UN za razvoj kroz prjekat
„Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera
prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici
Srbiji“. Više informacija o samom projektu se može pronaći
na ovom linku https://adaptacije.klimatskepromene.rs/
11/28/2023 8:34:21 AM
 K O M P A S | KROZ OBJEKTIV

Mladi spaseni tigrovi Klej, Danijel i Enco odmaraju posle žustre igre u Utočištu za divlje životinje u Koloradu.

VELIKE MAČKE MOGU DA ODAHNU

I S C R P L J U J U Ć I U P A D U P O D Z E M L J E A M E R I Č K E I N D U S T R I J E
Z A R O B L J E N I H T I G R O VA Z AV R Š AVA S E T R A Č K O M N A D E .

NAPISALI: STIV VINTER I ŠERON GAJNAP

o zarobljenim tigrovima
N A Š A DVO G O D I Š N JA I S T R AGA
u Americi vodila nas je kroz 32 američke države – uz
neka zaista uznemirujuća iskustva. Ali kako se bližio
rok za našu reportažu u National Geographic-u, i dalje
mi je bio potreban jedan moćan snimak koji daje nadu.
Kada smo 2017. godine počeli da izveštavamo
– Šeron da piše, ja da fotografišem, a i naš sin Nik
Ruđa da snima – više tigrova je verovatno živelo
u kavezima po Sjedinjenim Državama nego što ih
je ostalo u divljini. Procene su se kretale od 5.000
do 10.000, ali zbog slabog nadzora vlade niko nije
znao pouzdan broj. Nije postojao savezni zakon
koji reguliše posedovanje velikih mačaka.
Zoološki vrtovi koji su iznikli pored puteva i omo-
gućavali turistima da maze i snimaju selfije sa mla-
duncima bili su uzrok onoga što se naziva krizom sa
tigrovima u Sjedinjenim Državama. Mačke uzgojene
u zatočeništvu često su završavale u ilegalnoj trgovi-
ni divljim životinjama. Da bi obezbedile stalno snab-
devanje mladuncima, tigrice su bile prisiljene da
izbacuju leglo za leglom. Mladunčad su, otrgnuta od
majki pri rođenju, bila slabo hranjena i njih su pipale
stotine ljudi. Kada bi sa oko 12 nedelja porasli i postali
preveliki i opasni za maženje, mladunci su korišćeni
za razmnožavanje, bili su izlagani ili su jednostavno
nestajali. Mnoga od ovih mesta su se predstavljala
kao utočišta. Najmanje jedno je zaradilo milion i više
dolara od godišnjeg prihoda.

FOTOGRAFIJA: STIV VINTER

020-021 EX TTL Winter Guynup lekt..indd 20 11/28/2023 8:34:45 AM

 Putujući unakrsno po zemlji, in- od 39 tigrova spasenih iz bivšeg
tervjuisali smo stotine ljudi za repor- zoološkog vrta Džoa Egzotika. Ove
tažu, uključujući vlasnike, radnike i D O B I T N I C I N AG RA DA ogromne, skoro odrasle mačke su
kupce u zoološkim vrtovima pored Društvo National Geographic ludovale, jureći pored našeg teren-
puteva i pravim utočištima, kao i dodeljuje prestižnu godišnju ca dok smo se vozili uz ogradu, i
biologe divljih životinja, zaštitnike nagradu Elajza Sidmor za sparingovale na zadnjim nogama,
izuzetnu reportažu.
prirode, tužioce i agente Službe za Nagrada je nazvana po što je ponašanje koje sam video
zaštitu riba i divljih životinja Sjedi- spisateljici i fotografkinji samo kod tigrova u divljini.
njenih Država. Ponekad smo se lažno koja je 1892. godine postala Bio je sparan julski dan i ubrzo
predstavljali, ponekad ne. prva žena izabrana u upravni su dve mačke skočile u bazen da
odbor Društva. Nagrada će
Snimali smo i fotografisali ma- 2024. godine biti dodeljena se ohlade. Treća se smestila pored
ženje mladunaca u zapuštenim Stivu Vinteru i Šeron Gajnap, njih na zemlju. Prešao sam put da
zoološkim vrtovima, na raskošnim istraživačima u službi bih snimio drugog tigra, uokvire-
safari predstavama, na vašaru u jed- National Geographic-a, za nog pačvorkom plavog neba, sa po-
njihovo ubedljivo istraživačko
nom okrugu države Ilinois i u jednoj slednjim zracima koji su prolazili
izveštavanje o teškom
dnevnoj sobi u Oklahomi. Videli smo položaju zarobljenih tigrova kroz sive oblake dok je sunce ura-
bolesne tigrove, mršave poput ko- u Sjedinjenim Državama. njalo iza Stenovitih planina.
stura – neke sa ožiljcima, škiljave ili Onda sam čuo svog asistenta kako
invalidne – kako žive u bednim prostorijama. Otkrili glasno šapuće: „Stive, rekao si da želiš dugu. Imaš jed-
smo nedozvoljene aktivnosti, uključujući zlostavlja- nu!” Otpuzao sam nazad prema trojci, pokušavajući
nje životinja, donacije koje se koriste za ličnu dobit da ih ne uznemiravam, i provukao objektiv kroz ogra-
i ilegalnu trgovinu divljim životinjama, što podstiče du. Treća mačka je naslonila glavu na bazen, a ja sam
krivolov poslednjih tigrova u divljini. uspeo: tri zadovoljna tigra, uokvirena dugom.
Dok smo dokumentovali podzemlje ove indu- Kada je reportaža objavljena 2019. godine, članovi
strije, želeli smo i da pokažemo najbolji život koji Kongresa koji su podržali zakon koji reguliše status
bi ovi veličanstveni vrhunski predatori – koji nisu velikih mačaka dobili su primerak. Tri godine kasni-
mogli da budu pušteni u divljinu – mogli da imaju je, Ukaz o javnoj bezbednosti velikih mačaka postao je
u zatočeništvu. Dve nedelje pre krajnjeg roka za re- zakon, zabranjujući u većini slučajeva privatno vlasni-
portažu uputio sam se u Utočište za divlje životinje štvo i u svim slučajevima fizičke dodire. Američka in-
u blizini Denvera, gde dobro negovane mačke luta- dustrija maženja mladunaca sada je stvar prošlosti. j
ju po hektarima staništa. Stiv Vinter je fotografisao, a Šeron Gajnap je pisala reportažu
Tamo sam upoznao Kleja, Danijela i Enca, tri „Komšijski tigrovi”.

Šeron Gajnap je snimila fotografa Stiva Vintera u akciji dok je pravila selfi na vrhu Slonove stene tokom nedavnog terenskog
rada u Šri Lanki. Ovaj tim radi zajedno na dokumentovanju izazova sa kojima se suočavaju velike mačke i druge životinje.

FOTOGRAFJIJA: ŠERON GAJNAP

020-021 EX TTL Winter Guynup lekt..indd 21 11/28/2023 8:34:54 AM

 IR
V
K
O
TI

2023.
ŽU

Konferencijom MISLI
ODRŽIVO, ZAOKRUŽI
BIZNIS, zatvoren je
četvrti ciklus projekta
Žuti okvir. O cirkularnoj
ekonomiji, izazovima i
primerima dobre prakse,
govorili su stručnjaci i
predstavnici relevantnih
institucija.

Milana Petrović, urednica

National Geographic Srbija

Održana National
Geographic konferencija

ŽUTI OKVIR:
MISLI ODRŽIVO, ZAOKRUŽI BIZNIS
022-027 Zuti okvir izvestaj.indd 22 11/28/2023 8:35:20 AM
 T rinaestog novembarskog dana, u hotelu
Mona Plaza u Beogradu, okupili su se
stručnjaci i predstavnici relevantnih institucija,
da razgovaraju o cirkularnoj ekonomiji.
Sve njih je okupio časopis National Geograp-
hic Srbija, koji četvrti put zaredom organizuje
konferenciju, kojom zatvara još jedan ciklus
projekta Žuti okvir. Tokom čitave 2023. godine
Žuti okvir se na različite načine, kroz niz teksto-
va i aktivnosti, bavio cirkularnom ekonomijom,
odnosno otpadom kao vrednim resursom, kao
i načinima da on ne nastane.
Projekat su prepoznale i podržale brojne
kompanije i institucije koje svoje poslovanje
prilagođavaju ili su već prilagodile principima
cirkularne ekonomije, a kako bi preneli svoje
iskustvo, inspirisale i edukovale i one koji se još
razmišljaju da pređu na ovaj model poslovanja,
okupili su se upravo na ovoj konferenciji.
Na samom početku, prisutnima su se obratili
Milana Petrović, glavna i odgovorna urednica
časopisa National Geographic Srbija, Sandra
Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite
životne sredine i zamenik stalnog predstav-
nika Programa Ujedinjenih nacija za razvoj
(UNDP) u Srbiji, Fabricio Andreuci.
“Pored strateškog okvira i zakonske regu-
lative, za uspešnu zelenu tranziciju i ispunje-
nje ciljeva održivog razvoja neophodna je
infrastruktura. U tom smislu, u Srbiji je kroz
IPA projekat koji finansira EU, uspostavljana
primarna separacija u 17 opština (4 regiona).
Pored toga, sprovodimo i projekte izgradnje
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda,
sanacije i rekultivacije nesanitarnih depo-
nija, pošumljavanja i zamene kotlova. Na
nekoliko postojećih deponija se izgrađuju
kompostane kako bi se biorazgradivi otpad
preusmerio sa deponija na kompostiranje,
što efikasno doprinosi konceptu cirkularne
ekonomije. Kroz projekat “Smanjenje uglje-
ničnog otiska lokalnih zajednica primenom
principa cirkularne ekonomije u republici Sr-
biji”, koji partnerski sprovodimo sa UNDP, u
2022. i 2023. godini ukupno 25 inovativnih
022-027 Zuti okvir izvestaj.indd 23
Ivana Mihajlović, Al Dahra
ideja predloženih od strane naučno-istraži-
vačkih organizacija za saradnju sa privredom
nagrađeno je sa cirkularnim vaučerima u
vrednosti od po 10.000 dolara, a 35 inova-
tivnih projekata je dobilo ili će dobiti sufi-
nansiranje za realizaciju projekta. Dodatno,
podržali smo 6 inicijativa za integrisanje ne-
formalnih sakupljača sekundarnih sirovina u
formalne tokove upravljanja otpadom.
Inicijative koje će se danas predstaviti treba
da sve podstaknu da živimo održivo, u granica-
ma Planete, jer su postojeći resursi ograničeni.
Samo zajedničkim, sinergijskim delovanjem
možemo imati dobre rezultate i narednim
generacijama ostaviti resurse neophodne za
život”, rekla je državna sekretarka Ministarstva
životne sredine, Sandra Dokić.
“Globalna potrošnja resursa je tolika da već
premašuje kapacitet prirode da ih nadomesti
kroz regeneraciju. Da bi se ubrzao prelazak
na cirkularnu ekonomiju potrebno je da po-
držimo inovatore, tako što ćemo obezbediti
finansiranje i povoljan pravni okvir za sprovo-
đenje njihovih rešenja u praksi. U poslednjih
godinu i po dana, uz podršku međunarodnih
partnera i Vlade Srbije, UNDP je pomo-
gao implementaciju 28 inovativnih rešenja u
oblasti cirkularne ekonomije. Za nas je ohra-
11/28/2023 8:35:24 AM
 Fabricio Andreuci (UNDP), Milana
Petrović i Sandra Dokić (Ministarstvo Marija Đurić (novinarka), Biljana Prodović Milojković (Fakultet Futura), Jelena Matić
zaštite životne sredine) (Šumarski fakultet), Bojana Perić (Ekostar Pak) i Aleksandra Mirić (Lidl Srbija)
brujuće što mnoga mala i srednja preduzeća u
Srbiji imaju inovativne ideje za primenu principa
cirkularne ekonomije, kao i to što su velike pri-
vatne kompanije spremne da posluju održivije.
UNDP će nastaviti da podržava Vladu Srbije i
privatni sektor da ubrzaju prelazak na cirkularnu
ekonomiju, kako bi doprineo izgradnji održivije
budućnosti za sve nas“, bila je jedna od ključnih
poruka Fabricija Andreucija, zamenika stalnog
predstavnika UNDP-a u Srbiji.
Nakon uvodnih obraćanja publika je imala
priliku da posluša showcase, sesiju koju je or-
ganizovao UNDP.
Showcase pod nazivom Inovacije u praksi:
uspešne priče Cirkularne zajednice u Srbiji
moderirala je Ana Mitić-Radulović, programska
analitičarka za cirkularnu ekonomiju u UNDP-u,
a njene sagovornice su bile žene koje je ova or-
ganizacija podržala da razviju svoje male bizni-
se i inovativne ideje. Govorile su Sanida Klarić,
pokretačica BioIdea socijalne franšize, Miljana
Mirković, istraživačica sa Instituta za nuklearne
nauke “Vinča”, Marina Cvijanović, direktorka
kompanije Eko Bio Invest i Ljiljana Vraneš, u ime
održivog turističkog kompleksa Gralo.
Zaključeno je da za male privredne su-
bjekte, a posebno biznise koje vode žene,
cirkularna ekonomija predstavlja veliku ra-
022-027 Zuti okvir izvestaj.indd 24
zvojnu šansu, da su inovacije ključne za ra-
zvoj cirkularnog poslovanja, da je saradnja
među različitim sektorima izuzetno važna, ali
da je podrška velikih institucija i dostupnost
zelenog finansiranja neophodna.
Prvi panel pod nazivom ZAOKRUŽI BI-
ZNIS: ideje i inovacije u poslovanju i pri-
meri dobre prakse, moderirao je Slobodan
Bubnjević, naučni novinar i saradnik časopisa
National Geographic, a njegovi sagovornici
su bili Vojislav Vučićević iz CirEkona, Milena
Mićanović, direktorka Odeljenja za komu-
nikacije i odnose sa javnošću OTP banke i
Jasmina Brajdić, direktorka Sektora kontrole
kvaliteta u kompaniji Mercator-S.
Šta je zapravo poslovanje prema principima
cirkularne ekonomije, i po čemu se razlikuje
od pojma održivog poslovanja, objasnio je
Vojislav Vučićević, nakon čega su Milena Mi-
ćanović i Jasmina Brajdić na promerima kom-
panija u kojima rade, pokazale kako to izgleda
u praksi. OTP banka Srbija treću godinu zare-
dom učestvuje u globalnoj inicijativi Priceless
Planet Coalition kompanije Mastercard. U
saradnji sa Conservation International i World
Resources Institute, Priceless Planet Coalition
ima za cilj da zasadi 100 miliona stabala i na
taj način doprinese smanjenju posledica kli-
11/28/2023 8:35:29 AM
 Sanida Klarić (BioIdea), Miljana
Mirković (Institut za nuklearne nauke
“Vinča”), Marina Cvijanović (Eko Bio
Ana Mitić-Radulović (UNDP) Invest) i Ljiljana Vraneš (Gralo)

Slobodan Bubnjević (novinar), Vojislav

Vučićević (CirEkon) i Milena Mićanović (OTP) Milena Mićanović (OTP) i Jasmina Brajdić (Merkator-S)

Milan Veselinov (CirEkon), Ivana Mihajlović (Al

Dahra) Aleksandar Bogunović (Privredna komora
Srbije), Dragana Bešić (Nestlé) i Koen van Ginneken
(Ambasada Kraljevine Holadnije) Aleksandar Bogunović (PKS) i Dragana Bešić (Nestlé)

022-027 Zuti okvir izvestaj.indd 25 11/28/2023 8:35:40 AM

 matskih promena. Milena Mićanović je istakla
i da su posebno ponosni na Generator LAB,
zelenu platforma koja se grana na različite po-
jedinačne inicijative a održivost imaju kao za-
jedničku nit. Svaki od projekata se dugoročno
razvijaju, neguju i prate sa ciljem da doprinesu
opštem ekosistemu.
Jasmina Brajdić iz kompanije Mercator-S
kao veliki problem u Srbiji je istakla odlaganje
bio-otpada, koji čini čak 40 odsto ukupnog ot-
pada. Kao odgovor na ovaj veliki izazov kom-
panija Mercator-S je u 15 odabranih prodav-
nica pokrenula pilot projekat kompostiranja
ostataka voća i povrća. To znači da se umesto
otpada dobija izvanredan kompost koristan za
uzgajanje biljaka u njivama, baštama, kao i za
saksijsko cveće.
Poznato je da su poljoprivredni procesi jedni
od najvećih emitera gasova sa efektom stakle-
ne bašte, zato je čitav drugi panel, koji je nosio
naziv OBNAVLJANJE PRIRODE: izgrad-
nja cirkularnog sistema proizvodnje hrane
koji regeneriše prirodne resurse i hrani svet,
bio posvećen upravo dobrim primerima i nači-
nima na koje može da se organiuje poslovanje
tako da se zagađenje svedena minimum.
Na ovu temu sa sa moderatorom Milanom
Veselinovim iz CirEkona razgovarali Koen van
Ginneken, ataše za poljoprivredu Ambasade
Kraljevine Holandije, Ivana Mihajlović, HR di-
rektorka kompanije Al Dahra, Dragana Bešić,
vođa korporativnih poslova kompanije Nestlé
i Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja
za biljnu proizvodnju i prehrambenu industri-
ju Privredne komore Srbije.
O regenerativnoj poljoprivredi kao recep-
tu za ozdravljenje zemljišta, inovativnoj teh-
nici plitkog oranja tla i njihovim blagotvor-
redakcija National Geographic Srbija
nim uticajima po životnu sredinu govorila je
Dragana Bešić iz kompanije Nestlé.
“Regenerativna poljoprivreda zapravo
znači povratak starim, tradicionalnim praksa-
ma prilikom obrade zemljišta, baš onako kako
su to nekada radile naše bake i deke, ali uz

FOTO: UROŠ ARSIĆ / PROMO

022-027 Zuti okvir izvestaj.indd 26 11/28/2023 8:35:45 AM

 primenu savremene tehnologije i dostupnih
naučnih metoda. To konkretno znači da po-
ljoprivrednici svoje kulture uzgajaju uz pomoć
organskog, a ne veštačkog đubriva, poput
stajnjaka, sade drvorede, živice i pokrovne
useve kako bi obogatili i od erozije zaštitili
svoje njive, ali i da pritom koriste naprednu
tehnologiju, kao što su traktori sa autopilot
upravljanjem ili dronovi za održavanje i nad-
zor useva, čime se na jedan sveobuhvatan
način utire put ka dugoročnom ozdravljenju
zemljišta”, istakla je Dragana Bešić.
Od kada posluje u Srbiji, strateška orijenta-
cija kompanije Al Dahra je kontinuirano ula-
ganje u budućnost poljoprivrede. Dobro je
poznat njihov metod precizne poljoprivrede
koji podrazumeva korišćenje nove tehnologi-
je koja doprinosi smanjenju zagađenja zemlji-
šta, a sada svoje znanje žele da prenesu dalje.
Ivana Mihajlović, direktorka HR ove kompa-
nije, istakla je da ono što simbiozu prirode i
nauke čini mogućom i uspešnom su ljudi, te
je neophodno razmenjivati znanja i pozitivne
prakse među stručnjacima, kako internacio-
nalno, tako i međugeneracijski. Ove godine,
u partnerstvu sa Poljoprivrednim fakultetom
u Beogradu, otpočela su prva predavanja u
okviru Agro biznis škole - sveobuhvatnom
obrazovnom programu za mlade agronome
koji će ih dodatno podržati u prvim koracima
uspešne karijere u agro industriji.
Treći panel pod nazivom POTROŠNJA
I PAKOVANJA: kakav uticaj potroša-
či imaju na životnu sredinu i kako stvari
mogu da se preokrenu, bio je posvećen
najviše delu – “kako stvari mogu da se pre-
okrenu” i dobrim primerima iz prakse koji su
– smatramo – inspirisali i potrošače da pro-
mene svoje ponašanje, ali i na kompanije da
usvoje pojedine modele poslovanja.
Na ove teme su sa naučnom novinarkom i
saradnicom National Geographic-a, Marijom
Đurić, razgovarale Jelena Matić, profesorka
na Šumarskom fakultetu i autorka Priručnika za
022-027 Zuti okvir izvestaj.indd 27
cirkularni dizajn proizvoda, dr Biljana Prodović
Milojković, sociološkinja i profesorka na Fakul-
tetu za primenjenu ekologiju Futura, Aleksan-
dra Mirić, CSR specijalista kompanije Lidl Srbija
i Bojana Perić, direktorka društva Ekostar Pak.
“U okviru održivog poslovanja se bavimo ne
samo aktuelnim pitanjima, već i onima koja nas
čekaju u budućnosti na svim poljima na kojima
naše delovanje utiče na ljude i životnu sredinu”,
kaže Aleksandra Mirić i dodaje kako Lidl Srbija
deluje na nekoliko polja kada su u pitanju ESG
principi, koji se ne odnose samo na dobrobit
planete nego i na brigu o ljudima.
Aleksandra je posebno istakla projekat “Čisto
iz ljubavi”. Taj projekat je deo REmove seg-
menta njihove REset Plastic strategije, koja je
usmerena na održiv pristup plastici kao resursu,
a čiji se segment REmove fokusira na uklanjanje
plastike iz prirode. Kompanija Lidl Srbija je od
2020. godine, otkako sprovodi ovaj projekat, u
skoro 80 akcija čišćenja sa partnerima uklonila iz
prirode više od 61 tone otpada.
Iako je cilj cirkularne ekononomije preven-
cija nastanka otpada, neminovno je da on
ipak nastane. Šta tada možemo da uradimo?
Kada jedna kompanija proizvodi veliku količi-
nu ambalažnog otpada i ima svest o tome da
ne može samo da ga odloži na deponiju, ono
šta može da uradi je da se obrati nacionalnom
operateru sistema za upravljanje otpadom
koji posluje u skladu sa načelom produžene
odgovornosti proizvođača.
“U ime svojih klijenata, privrednih društava
koja plasiraju ambalažu na tržište Srbije, orga-
nizujemo sakupljanje, ponovno iskorišćenje i re-
ciklažu ambalažnog otpada i ispunjavamo Za-
konom propisane Nacionalne ciljeve”, rekla je
Bojana Perić, direktorka kompanije Ekostar Pak.
Nakon završetka trećeg panela, konferen-
cija je zvanično zatvorena, a okupljeni su se
složili da je svaki korak, veliki ili mali, važan,
kako bismo ostali na misiji da brinemo o pla-
neti kao o zajedničkom domu, koji treba da
ostavimo budućim generacijama.
11/28/2023 8:35:45 AM
 K O M P A S | P O SM AT R A N J E D I V L J E G SV E TA

RIZIČNA MALOPRODAJA

čaj koji pijemo,

S L AT K I Š I KOJ E J E D E M O,
Brazilski orah
losion koji koristimo – svi oni vero- Bertholletia excelsa
vatno sadrže sastojke divljih biljaka.
Berači idu duboko u amazonske šume
Iako prirodni sastojci mogu biti korisni da sakupe ove orašaste plodove,
kupcima, način na koji se te biljke beru koji rastu na visokom drveću. Kada
može da našteti ekosistemima i radni- se ljuska ukloni, jedu se celi kao
grickalice ili se koriste kao sastojak
cima. U jednom skorašnjem izveštaju proizvoda za negu kože.
povezanom sa Ujedinjenim nacijama,
stručnjaci za lekovito bilje otkrili su
rizike povezane sa nekoliko njih,
uključujući brazilske orahe, tamjan,
kanadski ljutić, gumarabiku i sladić.
Biljni derivati u proizvodima za do-
maćinstvo „nalaze se negde na sredini
liste sastojaka” na etiketama proizvo-
da i često ostaju neprimećeni, kaže
Kejtlin Šindler, glavna autorka ovog
izveštaja. Čak i ako potrošači primete,
nema informacija o tome šta je uklju-
čeno u dobijanje ili obradu derivata.
Mnogima od ovih biljaka preti iz-
umiranje zbog prekomerne žetve,
bolesti i invazivnih štetočina, klimat-
skih promena i gubitka staništa. Pored Tamjan
Boswellia sacra
toga, njihovo prikupljanje može uklju-
čivati dečji rad, kršenje prava radnika, Ova aromatična smola curi iz rezova
pa čak i moderno ropstvo, navodi se napravljenih u drvetu afričke
bosvelije. Nakon što se sok stvrdne,
u izveštaju. Radnici su često siroma- sastruže se i prerađuje za upotrebu
šni, uglavnom su to žene, i potiču iz u parfemima, losionima, tamjanu i
marginalizovanih ruralnih oblasti. kozmetici, kao i za lečenje upala.
Ugroženost više od 20.000 lekovitih ili
aromatičnih biljnih vrsta nikada nije
procenjena, što znači da je nemoguće
znati da li je njihova upotreba održiva.
U međuvremenu, trgovina divljim
biljkama – za aromaterapiju, prirod-
nu medicinu, dodatke ishrani i pri- miris lek kozmetika hrana

28 N AT I O N A L G E O G R A P H I C • D E C E M B A R 2 0 2 3 .

028-030 EX WW Wild Plants lekt..indd 28 11/28/2023 8:36:06 AM

 Divlje biljke nalaze se u sastavu mnogih
proizvoda za svakodnevnu upotrebu, često
i po cenu rizika po zdravlje ljudi i životne
sredine, ali potrošači mogu da pomognu.
NAPISALA: REJČEL FOBAR

Sladić
Glycyrrhiza glabra

Često ga ručno sakupljaju u ruralnim

oblastima Uzbekistana i Azerbejdžana.
Koren sladića aromatizira duvan,
slatkiše i pića. Takođe se koristi
u proizvodima za negu kože i
esencijalnim uljima i kao suplement.

Gumarabika
Senegalia senegal

Sok ovog afričkog grmlja služi kao

Kanadski ljutić sredstvo za stabilizaciju ili zgušnjavanje
jestivih artikala, uključujući glazuru,
Hydrastis canadensis
sodu i penaste bombone. Dodaje se
Ova spororastuća, osetljiva biljka esencijalnim uljima i ima antiinflamatorna
poreklom iz Severne Amerike koristi i antibakterijska svojstva.
se za lekove koji pomažu inficiranoj
sluzokoži, poput one u ustima i
respiratornom traktu.

FOTOGRAFIJA: REBEKA HEJL, REDAKCIJA NGM. IZVORI: KEJTLIN ŠINDLER I DRUGI, „WILDCHECK: PROCENA RIZIKA I MOGUĆ NOSTI TRGOVINE SASTOJCIMA
DIVLJIH BILJAKA”, 2022, ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA HRANU I POLJOPRIVREDU; PROGRAM ODRŽIVOG BILJA, AMERIČKO BOTANIČKO VEĆE

028-030 EX WW Wild Plants lekt..indd 29 11/28/2023 8:36:09 AM

 K O M P A S | P O SM AT R A N J E D I V L J E G SV E TA
rodne kozmetičke proizvode – cveta. Amerikanci
su 2021. godine potrošili preko 12,3 milijarde do-
lara na biljne dijetetske suplemente, što je preko
9 procenata više u odnosu na 2020. godinu. Biljke
kao što je sladić mogu se naći u biljnim prevenci-
jama i lekovima za kovid 19, a kora drveta Quillaja
saponaria, endemskog u Čileu, nalazi se u Nova-
vaksovoj vakcini protiv kovida19.
Lokalno stanovništvo vekovima koristi divlje
biljke – tamjan na Rogu Afrike, brazilski orasi u
Južnoj Americi, prah baobaba u južnoj Africi –
ali današnja globalna potražnja mnoge dovodi
u opasnost. A međunarodni kupci često nemaju
pojma odakle potiču ovi proizvodi. Da li potrošači
treba da prestanu da kupuju proizvode? Ne, kaže
Šindlerova, jer su „sastojci zaista bitni za živote
mnogih ljudi”. Rešenja za transformaciju trgo-
vine divljim biljkama su usađena u svesti. Prvi
korak za potrošače je da „bar primete da kupuju
nešto što ima divlji sastojak”, kaže ona. General-
no je sigurnije kupiti lokalne a udovoljavati sebi
skupljim proizvodima, ako je moguće.
Potrošači takođe mogu tražiti sertifikate o organ-
skoj i poštenoj trgovini. Različiti programi ocenjuju
lance snabdevanja divljim biljkama u pogledu odr-
živosti i uslova zapošljavanja, a mnoge kompanije
oglašavaju ove sertifikate, bilo na samom proizvodu
ili na internetu. Jedan od najistaknutijih programa
je FairWild, koji procenjuje i ljudske i ekološke ri-
STEPEN UGROŽENOSTI Ekološki rizik
Svetska trgovina divljim biljkama je Prekomerna berba biljaka
tokom poslednjih godina naglo porasla. – zajedno sa klimatskim
Kako se vrste eksploatišu, porasle su promenama, gubitkom
opasnosti po biodiverzitet i po lokalne staništa i bolestima – može
radnike. dovesti do izumiranja vrsta.
SEVERNA
EVROPA
AMERIKA
Kanadski ljutić
Hydrastis canadensis
AFRIKA
Brazilski orah
Bertholletia excelsa
JUŽNA
AMERIKA
028-030 EX WW Wild Plants lekt..indd 30
zike i preporučuje najbolje prakse nabavke. Među
ostalim programima su i Forest Stewardship Coun-
cil, Rainforest Alliance, Fair for Life i Union for Et-
hical Biotrade. Ako sertifikati nedostaju, Šindlerova
ohrabruje ljude da ih zahtevaju od kompanija. „Sve
dok potrošači ne izvrše malo veći pritisak na trgov-
ce nećemo videti promene”, kaže ona.
„Istorijski gledano, industrija lekovitog bilja je
bila dosta tajnovita”, kaže En Armbreht, direktor-
ka Programa za održivo bilje, koji podržava trans-
parentnost u nabavci lekovitog bilja. Ona kaže da,
kada je počela da radi na tom polju, „bilo je toliko
rasprava o tome odakle potiče hrana, a niko nije
pitao odakle je kamilica u njihovom [čaju]”. Kom-
panije ne žele da dele poslovne tajne, a potrošači
i ne pomišljaju da pitaju.
Koristeći kontakt informacije na veb-stranica-
ma kompanija, potrošači mogu da postave pita-
nja: Da li nabavljate organske sastojke i sastojke
koji potiču iz poštene trgovine? Da li vi ili vaši do-
bavljači posećujete zajednice i mesta u kojima se
uzgajaju vaši proizvodi? Šta činite za borbu protiv
klimatskih promena?
Kompanije koje se ne trude da saznaju o poreklu
svojih sastojaka, kaže Armbrehtova, počeće to da
rade ako potrošači to budu zahtevali. j
Rejčel Fobar je izvestiteljka za Wildlife Watch, naš istraživački
projekat koji se fokusira na zločine i eksploataciju divljih životinja.
Društvo National Geographic podržava taj projekat.
Nivo rizika Rizik po ljude
visok Radnici koji sakupljaju biljke mogu
se suočiti sa nizom poteškoća,
srednji
među kojima su opasnosti po
nizak životnu sredinu, kršenje ljudskih
prava i slabe plate.
Sladić
A Z I J A
Glycyrrhiza glabra
Tamjan
Boswellia sacra
AUSTRALIJA
Gumarabika
Senegalia senegal
LUKAS PETRIN, REDAKCIJA NGM. IZVORI: WILDCHECK 2020, ORGANIZACIJA UN ZA
HRANU I POLJOPRIVREDU; KRALJEVSKI BOTANIČKI VRTOVI, KJU
11/28/2023 8:36:13 AM
 PRIVREDNICI U SRBIJI I
CIRKULARNA EKONOMIJA
Iako prepoznata kao model koji može da pomogne
i poslovanju i očuvanju životne sredine, cirkularna
ekonomija je još uvek veoma slabo zastupljena u
srpskom kompanijama, naročito onim manjim.
Koliko su srpski privrednici spremni na prelazak sa
linearnih na cirkularne biznis modele, kao i o tome
šta ih koči, a šta bi ih možda motivisalo, piše Milan
Veselinov, osnivač CirEkona.
- Najveća kočnica su nedovoljna informisanost,
nedostatak znanja i to što naši privrednici uglavnom
nisu skloni inovacijama, a posebno ne poslovnim
eksperimentima. Često privrednici misle da je za
prelazak dovoljno samo smisliti novi poslovni model,
a zapravo je reč o sistemskoj inovaciji. Takva inovacija
integriše interne i eksterne poslovne elemente poput
interne kulture, načina donošenja odluka, vodećih
indikatora uspeha, spremnosti lanca nabavke,
konkurencije, dostupnih tehnologija, omogućavajuće
politike, itd.
Cirkularni poslovni model zavisi i od dizajna proizvoda,
namene proizvoda, lanca nabake i distribucije i
nečeg novog – lanca povratne logistike. Takođe, u
cirkularnosti je bitno definisati funkcije proizvoda, jer
je zapravo to ono što isporučujemo krajnjem kupcu.
Recimo ne moramo prodavati bušilicu, možemo
prodavati samo broj izbušenih rupa, ne moramo
prodavati gume, možemo prodavati kilometre pređene
tim gumama.
Kada govorimo o motivaciji za prelazak srpskih
privrednika na cirkularno poslovanje možemo
031 Ministarstvo.indd 31
pomenuti da su glavni pokretači tranzicije:
pozicioniranje kod postojećih i novih potrošača na
domaćem, a pogotovo na tržištu Evropske unije,
imidž odgovornog privrednika, povećanje prednosti
u odnosu na tržišnu konkurenciju, otvaranje potpuno
novog tržišta novom ponudom, smanjenje troškova i
privlačenje novih stranih investicija.
Benefiti prelaska na cirkularno poslovanje su
eksluzivnost na tržištu, smanjenje troškova na duži
rok, proširenje tržišta na nove proizvode i lojalni kupci.
KOČNICA TRANZICIJE
Nedostatak jakog domaćeg investicionog potencijala.
Ulaganja u tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji dolaze
uglavnom od strane države, stranih organizacija
podrške i Evropske unije. Broj domaćih komercijalnih
investitora je mali i oni uglavnom posežu za isprobanim
PROMO/FOTO: SHUTTERSTOCK
investicijama, koje su testirane na stranom tržištu.
Novina je „impact investment” – novi investitori teže
da naprave pozitivnu razliku u svetu dok istovremeno
ostvaruju profit. Ključna karakteristika koja razlikuje
ove investicije od tradicionalnih jeste eksplicitan fokus
na finansijsku dobit ali istovremneno i na pozitivne
društvene i ekološke rezultate.
11/28/2023 8:36:37 AM
 OD NEOLITA
DO EXITA
Toplog julskog popodneva, iz bašte kafića na Bulevaru
Mihajla Pupina, posmatramo kako se živopisne grupe
mladih penju na Varadinski most. Iz pravca Bulevara, i
polukružnim stazama s leve i desne strane, koje vode sa
Keja, ulivaju se u „Dugu” i preko Dunava koračaju ka Pe-
trovaradinskoj tvrđavi. Iako preko vode dopiru zvuci tek
tonskih proba, publika voli da obilazi „đavu”. „Tako je uvek!
Dok traje EXIT, grad je pun u svako doba dana, i svi smo
na neki način angažovani oko festivala”, kaže nam momak
koji radi za šankom.

Svake godine na muzičkom festivalu EXIT nastupi pre-

ko 1.000 izvođača na oko 40 bina, a podaci organizatora
dostupni na internetu kažu da ga je 2023. godine posetilo
više od 200.000 ljudi iz 120 država sveta.

Pre nekoliko vekova pomisao da toliki broj ljudi nagrne na

ovo utvrđenje, značilo bi – u najmanju ruku – sukob. Inte-
resovanje za osvajanje vrha stene na desnoj obali Dunava
seže duboko u istoriju.

Petrovaradinsku stenu, kako lokalitet zovu geolozi, na-

seljavali su ljudi još od praistorije, a arheološka otkrića
ukazuju da život ovde postoji još od paleolita. Priliku da
iskoriste strateški položaj ovog mesta nisu propustili ni
Kelti, ni Rimljani, a ni Istočno rimsko carstvo nakon njih.
Zatim su stigli Ugari, i to monasi iz reda cistercita, koji su
se ovde nastanili s dozvolom kralja Bele IV.

Grad Petrovaradin Džejms Čarls Armitidž;

Jelačićeva ulica 1919. godine Pogled na Petrovaradin, Srbija, Dunav, 1840. godine.

032-033 Novi Sad odobreno.indd 32 11/28/2023 8:36:53 AM


Dens arena na Exit festivalu 2021. godine
U Varadin je u srednjem veku stigao i čuveni
turski putopisac Evlija Čelebija i ostavio nam
opis tvrđave i okoline. „Grad Varadin leži na
obali reke Dunav, njegova citadela ima še-
stougaoni oblik, a nalazi se na jednom viso-
kom brdu koje se diže nebu pod oblake. To
je nepristupačan, čvrst i u istinu star grad...
Grad ima sedam velikih kula, svi bastioni iz-
građeni su skladno... U tvrđavi ima svega dve
stotine daskom pokrivenih kuća bez ograda i
bašta, zatim Sulejman-hanova džamija, skla-
dište municije i žitni ambari... Na jugoistoč-
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu
nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
032-033 Novi Sad odobreno.indd 33
Fotografije:Shutterstock/Profimedia/Promo
Petrovaradinska tvrđava, 2007. godina
noj strani nalaze se samo bregovi i po njima
sve sami vinogradi”.
Petsto godina su Ugari i Osmalije oko Petro-
varadinske stene vodili ratove. Turske opsade
su ponekad trajale godinama. Ratovalo se i na
zemlji, ali i u podzemnim tunelima. Malo po
malo bi osvajali infrastrukturu, a sve to u po-
kušaju da raskrče put do – Beča.
Evropljani su shvatili da odbrana na Petrova-
radinskoj steni mora biti čvršća i jača. Mno-
go se radilo na ojačavanju tvrđave. Izgrađe-
na su dva pojasa zemljanih šančeva na južnoj
strani tvrđave. Ovaj element poljske fortifi-
kacije, prvi put se pominje 1692. a dupliran
je 1694. godine. U narednih nekoliko godina
Petrovaradinska tvrđava postaje jedna od
najmonumentalnijih fortifikacija na Dunavu,
i to ostaje do danas.
Dan polako prelazi u smiraj, ali žurka tek poči-
nje. Ustajemo I pridružujemo se, sada značaj-
no brojnijoj koloni, koja korača preko mosta
do Tvrđave. Na jednoj od zidinama okruženih
bina do jutra ćemo slušati najpopularnije iz-
vođače današnjice. Neće predvoditi napad ili
marš, predvodiće publiku koja pleše u ritmu.
Za stotinak godina, biće to još jedno pogla-
vlje istorije simbola Novog Sada.
11/28/2023 8:36:58 AM
 P R I Z O R I | VA Š A F OTO G R A F I JA

PRIZORI
MARIJA ERDELJI
N AC I O N A L N O F OTO TA K M I Č E N J E “ V E ŠT I N E U F O KU S U ”

KO Povodom obeležavanja Evropske godine veština,

Marija Erdelji Delegacija Evropske unije u Srbiji, National Geographic
GDE Srbija, Politikin zabavnik i Erazmus studentska mreža
Novi Sad Srbija organizovali su konkurs za najbolju fotografiju
ČIME
„Veštine u fokusu“, posvećen svim ljudima koji su vešti
Nikon d750,70-200mm, u nečemu.
1/1000, f3,5
Žiri je odabrao tri pobedničke od skoro 800 pristiglih
fotografija na konkurs. Prvo mesto osvojila je fotografija
„Distrikt“ Marije Erdelji, nastala na platou ispred
sportskog centra u Novom Sadu. „Na ovoj fotografiji je
zabeležen trenutak u takmičenju ekstremnih sportova,
gde se osoba sa invaliditetom ravnopravno takmiči i daje
svoj doprinos, što je čini veštinom u fokusu“, istakla je
Eredelji. Verujemo da će i vas, kao i sve članove žirija, ova
fotografija podjednako inspirisati!
Prvonagrađena autorka dobiće vaučer u dinarskoj
protivvrednosti 1,000 evra. Specijalnu pohvalu časopisa
National Geographic Srbija dobila je fotografija “Let”
Slavka Rosula (Šimanovci).

NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA ZADRŽAVA PRAVO OBJAVLJIVANJA FOTOGRAFIJA BEZ NOVČANE NADOKNADE. UZ FOTOGRAFIJU NAM
OBAVEZNO POŠALJITE SVOJE PODATKE, KAO I KRATAK OPIS FOTOGRAFIJE I PRIČU O TOME KAKO JE NASTALA. FOTOGRAFIJE ŠALJITE NA
REDAKCIJA@NATIONALGEOGRAPHIC.RS

034 Vasa foto.indd 34 11/28/2023 8:37:14 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C C H A N N E L
PREMIJERA ZA BALKAN
IZGUBLJENI GRADOVI BIBLIJE
NEDELJA, 24. DECEMBRA OD 21.00
D A N A Š N J I I R A K , drevna teritorija
Mesopotamije, smeštene na tokovima
reka Tigar i Eufrat smatra se kolevkom
civilizacije, ali i stecištem dešavanja nekih
od najpoznatijih biblijskih priča. U dvodelnom
dokumentarnom serijalu “Izgubljeni gradovi
Biblije”, pratićemo timove arheologa koji
istražuju nestali svet Starog zaveta. Prema
Bibliji, mitovi o Nojevoj barci, Potopu,
Avramovom rodnom mestu i vavilonskoj
kuli potiču upravo iz Iraka. Ekipe eksperata
upuštaju se u istraživanje drevnih čuda,
među kojima su prvi na redu gradovi Niniva i
Vavilon. Dve super-sile antičkog sveta, u Bibliji
FOTOGRAFIJE: NATIONAL GEOGRAPHIC CHANNEL
035 NGC.indd 35
| D E C E M B A R
su obeležene kao gradovi greha. Postavlja
se pitanje zašto imaju tako lošu reputaciju
u Starom zavetu? Snimci nas dalje vode u
prelet iznad Uruka, arheološkog lokaliteta
na jugu Iraka, otkrivajući nam svu lepotu
ovog značajnog grada. U drevnoj sumerskoj
metropoli Girsuu istražitelji pronalaze
ruševine koje bi mogle da promene naše
shvatanje nastanka savremene civilizacije.
Pre 6.000 godina Sumerani su izgradili
prve gradove u južnom Iraku. Naučnici koji
su istraživali ove ruševine bili su inspirisani
biblijskim pričama, želeći da otkriju kakav
je bio svet iz Knjige postanja.
PREPORUČUJEMO I:
SUBOTA, 9. DECEMBRA OD 17.00
MISIJA
Džon Alen Čau, evangelistički misionar
američkog porekla, imao je samo
27 godina kada je 2018. godine
ilegalno treći put otputovao na
Severni Sentinel, ostrvo u Indijskom
okeanu, nastanjeno plemenom
Sentinel koje i dalje živi bez kontakta
sa ostatkom sveta. U dvočasovnom
dokumentarnom filmu “Misija” pratimo
pokušaje ovog misionara da donese
Hrišćanstvo Sentinelcima, od njihovog
prvog do poslednjeg kontakta koji je
okončan Džonovom smrću.
11/28/2023 8:37:28 AM
 N AT I O N A L G E O G R A P H I C

036-087 POY 2023 lekt..indd 36

I
J
E
F
F

A
R
G
O
O
F O T O G R A F I N AT I O N A L G E O G R A P H I C - A P U T U J U Z E M A L J S K O M K U G L O M
DA B I S N I M A L I Č U DA N A Š E G S V E TA I D U H N A Š E G V R E M E N A .
OV D E P R E D S TAV L J A M O N A Š G O D I Š N J I I Z B O R N J I H OV I H N A J B O L J I H R A D OVA .

E
D
G

N
O

36
202 3.

STRANA
D EC EMBAR

BY NAME GOESHERE

A N D SH AR KS F E E D .
PHOTOGRAPHS BY NAME GOESHERE

A R A R E LO O K AT A N U N TA M E D C H A N N E L

I N F R E N C H P O L Y N E S I A W H E R E G RO U P E R B R E E D
FRENZIED

11/28/2023 8:37:47 AM
 LET NA
MESEC

O K RU G KO KO N I N O,
ARIZONA
Pre nego što program
Artemis pošalje ljude
na površinu Meseca,
Nasa vrši testove visoke
vernosti na Zemlji.
Za lažnu šetnju na
Mesecu, astronaut Zina
Kardman je nosila ovo
odelo za obuku teško
više od 35 kilograma
kako bi simulirala
opseg kretanja i težinu
pravog odela u lunarnoj
gravitaciji.
•
FOTOGRAFIJA :

DEN VINTERS

036-087 POY 2023 lekt..indd 37 11/28/2023 8:37:52 AM

036-087 POY 2023 lekt..indd 38 11/28/2023 8:37:59 AM
 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
ARKTIČKA
ELEGIJA

BELO MORE , RUSIJA

Morski biolog Aleksandar
Semjonov naziva ovu čupavu
meduzu kraljicom arktičkih
mora. On je fotografisao
ovaj kraljevski primerak
u njegovoj poslednjoj
fazi života: nakon što se
razmnožio, smanjio se u
veličini, probavio ili odbacio
stotine svojih dugih pipaka
i postao, prema rečima
Semjonova, „nezemaljski
cvet”.
•
FOTOGRAFIJA :

ALEKSANDAR SEMJONOV
39

036-087 POY 2023 lekt..indd 39 11/28/2023 8:38:03 AM

036-087 POY 2023 lekt..indd 40 11/28/2023 8:38:08 AM
 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
SNEŽNA
P AT R O L A

S O DA N K I L E , F I N S K A
U jednom vojnom
objektu severno od
arktičkog kruga, vojnici
Finske i Sjedinjenih
Država se obučavaju
za zimsko ratovanje
kretanjem na skijama
po stazi sa preprekama.
Ova vežba je održana
dva meseca pre
nego što se Finska –
koja sa Rusijom deli
granicu u dužini od
1340 kilometara –
pridružila NATO-u.
Obuka je organizovana
kao odgovor na rat u
Ukrajini.
•
FOTOGRAFIJA :

LUJ PALU
41

036-087 POY 2023 lekt..indd 41 11/28/2023 8:38:11 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C

D U H OV I
AMAZONA

P U E RTO N A R I N J O,
KO LU M B I JA
U kosmologiji Tikuna,
jedne od najvećih
domorodačkih grupa
u Amazoniji, ružičasti
delfini su nestašni
duhovi i čuvari
vodenog carstva. Žene
plešu u kostimima
delfina napravljenim od
kore drveta jančame.
•
FOTOGRAFIJA :

TOMAS PEŠAK
BELEŠKA: PEŠAKOVA DVOGODIŠNJA
EKSPEDICIJA PO AMAZONIJI
PODRŽANA JE INICIJATIVOM
PERPETUAL PLANET KOMPANIJE
ROLEX, U PARTNERSTVU SA
42

DRUŠTVOM NATIONAL GEOGRAPHIC.

036-087 POY 2023 lekt..indd 42 11/28/2023 8:38:14 AM

036-087 POY 2023 lekt..indd 43 11/28/2023 8:38:18 AM
 PEGE VIĐENE
IZBLIZA

N AC I O N A L N I
R E Z E RVAT
MASAI-MARA
U rezervatu Lemek,
ubrzo nakon svitanja,
pegave hijene stižu
do jezera da piju. U
velikoj meri pogrešno
shvaćene, hijene su
žestoke, inteligentne i
društvene, žive i love kao
članovi matrijarhalnih
klanova. Džen Gajton je
snimila ovaj krupni plan
oklopnim robotom na
daljinsko upravljanje
koji su dizajnirali foto-
inženjeri National
Geographic-a.
•
FOTOGRAFIJA :

DŽEN GAJTON

036-087 POY 2023 lekt..indd 44 11/28/2023 8:38:24 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
45

036-087 POY 2023 lekt..indd 45 11/28/2023 8:38:27 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
4 6

036-087 POY 2023 lekt..indd 46 11/28/2023 8:38:33 AM

 BUDISTIČKI
TURIZAM

SIJAN, KINA
Turisti poziraju za
selfi tokom kineskog
Praznika rada ispred
pagode i bronzane
statue Sjuencanga,
budističkog monaha
iz sedmog veka koji
je 16 godina proveo
na hodočašću u Indiji
i preveo desetine
rukopisa sa sanskrita na
kineski.
•
FOTOGRAFIJA :

DŽON STENMAJER

036-087 POY 2023 lekt..indd 47 11/28/2023 8:38:37 AM

 O G L E DA L A

Č I B A , JA PA N
N AT I O N A L G E O G R A P H I C

Radnici u fabrici stakla

Čiba Kogaku koriste
maljeve da uklone
glinene posude oko
jezgra od optičkog
stakla. Visokootporno
na temperaturne
promene vazduha, ovo
staklo će biti isečeno
na ploče, otpremljeno
u opservatoriju
Univerziteta Arizona,
a zatim će biti
rastopljeno i saliveno
u ogledala za masivne
teleskope na velikim
visinama.
•
FOTOGRAFIJA :

KRISTOFER PEJN
4 8

036-087 POY 2023 lekt..indd 48 11/28/2023 8:38:42 AM

036-087 POY 2023 lekt..indd 49 11/28/2023 8:38:46 AM
 Ž I VOT N A
N E V E R O VAT N I M
MESTIMA

P E Ć I N E F R A S A S I , I TA L I J A
Speleološkinja Valentina
Marijani (iznad), istraživačica
u službi National
Geographic-a Keni Brod
(u sredini) i Nadir Kvarta
pripremaju se za zaron u
mračne, toksične vode jezera
Verde. Ovakvi ekosistemi
koji vape za sunčevom
svetlošću mogli bi da pruže
uvid u hemiju života u
vanzemaljskim morima.
•
FOTOGRAFIJA :

PITER KARSTEN

036-087 POY 2023 lekt..indd 50 11/28/2023 8:38:49 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
51

036-087 POY 2023 lekt..indd 51 11/28/2023 8:38:53 AM

 PRAZNIK
ZA OČI
N AT I O N A L G E O G R A P H I C

DŽARKURGAN,
U Z B E K I S TA N
Jednom isključivo
ženskom ceremonijom
ispod ručno vezenog
suzanija obeležava se
odlazak sina na studije
u prestonicu Taškent.
Dok jedne recituju
kuranske stihove,
druge skidaju pokrivač
da bi blagoslovile
somun. Na ovaj ritual
uticao je zoroastrizam,
jedna od najstarijih
živih religija na svetu.
•
FOTOGRAFIJA :

M ATJ E P E J L I
52

036-087 POY 2023 lekt..indd 52 11/28/2023 8:38:58 AM

036-087 POY 2023 lekt..indd 53 11/28/2023 8:39:05 AM
 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
54

036-087 POY 2023 lekt..indd 54 11/28/2023 8:39:11 AM

 UZG OJ I
O S LO BA ĐA N J E

Č I K AG O, I L I N O I S
Dva metra duga zebra
ajkula klizi kroz izložbu u
akvarijumu Šed, jednom
od nekoliko akvarijuma u ​​
kojima se ugrožene zebra
ajkule razmnožavaju
da bi proizvele jaja za
otpremu u Indoneziju.
Mladunci će biti odgajeni
i pušteni u zaštićeno
morsko područje da
bi se obnovila divlja
populacija.
•
FOTOGRAFIJA :

DEJVID DUBILEJ

036-087 POY 2023 lekt..indd 55 11/28/2023 8:39:14 AM

 Ž E L E L A SA M DA D O KU M E N T UJ E M S O M A L I L E N D N A N AČ I N

KO J I O S N A Ž U J E Ž E N E . O DVA Ž N O . H R A B R O . P O K R E TA Č K I .

— DIJANA MARKOSJAN, FOTOGRAFKINJA

PROMENA
IGRE

HARGEJSA ,
SOMALILEND
Markosjanova
je otputovala
u Somalilend
– nepriznatu,
samoproglašenu
državu unutar Somalije
– tri decenije nakon
što je ta zemlja izašla
iz građanskog rata.
Pronašla je dosta
mladalačke energije:
„Upoznala sam
generaciju devojaka
koje se mešaju u stvari
i preoblikuju kulturu, a
istovremeno održavaju
tradiciju.” Levo: Hafsa
Omar, 20, i njena sestra
Asma, 18 (drži loptu),
igraju u ženskom
košarkaškom timu i
pohađaju univerzitet.
Hafsa takođe radi na
digitalizaciji kaseta
i drugih medija koji
sadrže muziku, govore
i još mnogo toga.
Desno: Suhur Hasan,
19, i Muhim Mavlid,
20 (gleda u kameru),
uče tradicionalni ples
na Halkar akademiji u
Hargejsi.
•
FOTOGRAFIJA :

DIJANA MARKOSJAN

036-087 POY 2023 lekt..indd 56 11/28/2023 8:39:19 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
GAME
CHANGERS

HARGEISA ,
SOMALILAND
Markosian traveled to
Somaliland—an unrec-
ognized, self-declared
state within Somalia—­
three decades after
the country emerged
from civil war. She
found plenty of youth-
ful energy: “I met a
generation of girls who
are mixing things up
and reshaping culture
while also maintaining
tradition.” Left: Hafsa
Omar, 20, and her
sister Asma, 18 (hold-
ing ball), play on a
women’s basketball
team and attend
university. Hafsa also
works digitizing cas-
sette tapes and other
media containing
music, speeches, and
more. Right: Suhuur
Hassan, 19, and Muhim
Mawliid, 20 (looking at
camera), study tradi-
tional dance at Hargei-
sa’s Halkar Academy.
•
PHOTOGRAPHS BY

DIANA MARKOSIAN
5 7

036-087 POY 2023 lekt..indd 57 11/28/2023 8:39:23 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
58

036-087 POY 2023 lekt..indd 58 11/28/2023 8:39:28 AM

 Ž I VOT S A
DŽ I N OV I M A

VA L PA R A J , I N D I J A
Slonovi lunjaju poljem
čaja koje je nekada
bilo deo njihovog
šumskog staništa pre
nego što je krajem
XIX veka pretvoreno
u poljoprivredno
zemljište. Danas u
ovom području živi i
radi oko 70.000 ljudi
među 120 slonova.
•
FOTOGRAFIJA :

BRENT STIRTON

036-087 POY 2023 lekt..indd 59 11/28/2023 8:39:32 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C

L E TA Č K A
Š KO L A

P ROV I D E N S ,
ROD AJLEND
Na Univerzitetu
Braun, doktorantkinja
Bruk Kvin (u plavim
rukavicama) i njena
savetnica Šeron Svarc
rade sa prstenastim
sebinim kratkorepim
slepim mišem unutar
jednog vazdušnog
tunela. Oni testiraju
kako sitne senzorne
dlake na krilima slepih
miševa reaguju na
turbulenciju.
•
FOTOGRAFIJA :

NIKOL SOBECKI
60

036-087 POY 2023 lekt..indd 60 11/28/2023 8:39:39 AM

036-087 POY 2023 lekt..indd 61 11/28/2023 8:39:42 AM
 N AT I O N A L G E O G R A P H I C

NEŽNA BRIGA
ZA KIVIJA

VELINGTON,
N OV I Z E L A N D
Stručnjaci na terenu
pregledaju severnog
smeđeg kivija dva
meseca nakon što je
11 ovih ptica pušteno
izvan glavnog grada
Novog Zelanda. Kivije,
nacionalni simbol ove
zemlje, desetkovali
su grabljivci, posebno
velike lasice koje su na
Novi Zeland doseljene
tokom XIX veka.
•
FOTOGRAFIJA :

ROBIN HEMOND
62

036-087 POY 2023 lekt..indd 62 11/28/2023 8:39:47 AM

036-087 POY 2023 lekt..indd 63 11/28/2023 8:39:51 AM
 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
64

036-087 POY 2023 lekt..indd 64 11/28/2023 8:39:54 AM

 VIĐENJE
BOMBE

Č AČ A , I N D I JA
Tadž Mohamed stoji
među svojim ovcama i
kozama u pustinjskom
pejzažu Radžastana.
Dok je 1998. godine
bio dečak, Mohamed
je osetio kako se
zemlja trese i video je
ogromni oblak prašine
kada je Indija sprovela
podzemne nuklearne
probe u obližnjem
mestu Pokaranu. Indija je
trenutno jedna od devet
zemalja koje poseduju
nuklearno oružje.
•
FOTOGRAFIJA :

ČINKI ŠUKLA

036-087 POY 2023 lekt..indd 65 11/28/2023 8:39:58 AM

 O Ž I V L J AVA N J E

NJU HEJVEN,
KO N E K T I K AT
Da bi bolje proučili
kako se ćelije iz jednog
područja mozga povezuju
sa ćelijama u drugim
područjima, istraživači
sa Jejla su tražili način
da reanimiraju nedavno
umrlo moždano tkivo.
Tim je uspeo sa svinjskim
mozgom tako što je
kombinovao prilagođeni
koktel lekova (plavi)
sa nosačem kiseonika
(tamnocrvenim).
•
FOTOGRAFIJA :

MAKS AGILERA-
HELVEG

036-087 POY 2023 lekt..indd 66 11/28/2023 8:40:04 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
67

036-087 POY 2023 lekt..indd 67 11/28/2023 8:40:08 AM

 PRIPREMA ZA
LANSIRANJE
N AT I O N A L G E O G R A P H I C

L A B O R AT O R I J A Z A
MLAZNI POGON,
KALIFORNIJA
Tehničar proučava
„mozak” Nasine
svemirske letelice
Europa Clipper, koja
će biti lansirana
sledeće godine. Dok
bude letela pored
Evrope – jednog od
najvećih Jupiterovih
meseca – ova letelica
će proučavati njegov
ledeni omotač i slano
more ispod omotača.
•
FOTOGRAFIJA :

KRIS GAN
68

036-087 POY 2023 lekt..indd 68 11/28/2023 8:40:12 AM

036-087 POY 2023 lekt..indd 69 11/28/2023 8:40:16 AM
 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
70

036-087 POY 2023 lekt..indd 70 11/28/2023 8:41:06 AM

 KONTAKTNE KOPIJE

TA M O G D E
MONARSI
VLADAJU
R E Z E RVAT B I O S F E R E L E P T I R A
M O N A R H A , M E K S I KO

Kada urednica fotografija En Farar

razmatra slike za objavljivanje, ona
kaže: „Tražim posebno. Tražim
jedinstveno.” Fararova je otkrila taj
kvalitet u proleće 2023. godine kada je
Haime Roho poslao desetine hiljada
skorašnjih snimaka leptira monarha,
uključujući prizore na levoj strani. Roho
skoro 20 godina posećuje pošumljene
planine u centralnom Meksiku, gde
severnoameričke istočne populacije
ovih migratornih insekata provode
zime. Fotograf je „izuzetno upoznat sa
ovom lokacijom i samim leptirima”,
kaže Fararova, i to poznavanje pomaže
da njegovi snimci zasene slike turista
kojima je dozvoljeno da provedu
nekoliko minuta na toj lokaciji. Nakon
što je pregledala svaki Rohoov snimak
i konsultovala se s njim, Fararova je
došla na oko 20 izabranih snimaka
za reportažu koja će biti objavljena
sledećeg meseca.
•
FOTOGRAFIJA :

HAIME ROHO

036-087 POY 2023 lekt..indd 71 11/28/2023 8:40:55 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
72

036-087 POY 2023 lekt..indd 72 11/28/2023 8:40:29 AM

 OBASJANI U
ŠUMI

R E Z E RVAT B I O S F E R E
LEPTIRA MONARHA,
M E K S I KO
Obasjani ispruganom
sunčevom svetlošću i
nagomilani radi topline
zimi, leptiri monarsi
prekrivaju jele vrste
ojamel u rezervatu El
Rosario. Roho je dobio
posebne dozvole
za rad van radnog
vremena rezervata.
Ovu fotografiju je
napravio neposredno
pre zalaska sunca.
•
FOTOGRAFIJA :

HAIME ROHO

036-087 POY 2023 lekt..indd 73 11/28/2023 8:40:34 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C

P OREKLO
V R S TA

P U N TA A R E N A S , Č I L E
Mali nandu ili Darvinov
nandu, nazvan po
prirodnjaku Čarlsu
Darvinu, izložen je
u muzeju Mađorino
Borgatelo. Darvin se
1834. godine susreo
sa ovom vrstom ptica
neletačica, tokom
obilaska Patagonije.
Poređenje sa velikim
američkim nanduom
pomoglo mu je da
shvati da dve vrste
mogu nastati od
zajedničkog pretka.
•
FOTOGRAFIJA :

MARSIJO PIMENTA
74

036-087 POY 2023 lekt..indd 74 11/28/2023 8:40:38 AM

036-087 POY 2023 lekt..indd 75 11/28/2023 8:40:41 AM
 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
76

036-087 POY 2023 lekt..indd 76 11/28/2023 8:40:47 AM

 Č U VA N J E
B L AGA

GREBEN HELEN,
PA L AU
Brajan Fidij skače
sa čamca u lagunu
grebena Helen da bi
lovio hranu iz ručno
pravljene podvodne
puške – harpuna. Fidij i
njegove kolege rendžeri
na grebenu Helen – svi
pripadnici lokalnog
starosedelačkog
stanovništva – štite
biološki najraznovrsniji
greben Palaua od
ilegalnog komercijalnog
ribolova.
•
FOTOGRAFIJA :

KILI JUJAN

036-087 POY 2023 lekt..indd 77 11/28/2023 8:40:51 AM

 S V E T L U C AV I postupak koristi čiste ME STO Istopolne veze su
izvore energije, a ova ilegalne u Nigeriji,
UGLJENIK kompanija se obavezuje ZA BITI ali u protekle četiri
da će ukloniti dodatnih S VOJ godine LGBTQ
20 tona CO2 za svaki aktivisti su proslavili
NJUJORK, NJUJORK karat dijamanta koji mesec Prajda
Aether, startap kompanija stvori – što je više CO2 L AG O S , N I G E R I JA performansima i
u oblasti klimatskih nego što prosečan protestima u nekim
Ešli Okoli pleše u
tehnologija, pretvara Amerikanac proizvede za delovima ove
jednom noćnom
ugljen-dioksid uhvaćen godinu dana. zemlje.
klubu u Lagosu,
iz vazduha u dijamante
uzgojene u laboratoriji,
• koji nudi retku •
dobrodošlicu za
poput ove dvokaratne FOTOGRAFIJA : FOTOGRAFIJA :
ljude svih seksualnih
princeze. Aether-ov
DAVIDE MONTELEONE orijentacija. JAGAZI EMEZI

036-087 POY 2023 lekt..indd 78 11/28/2023 8:40:57 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C

B I L A J E P R I V I L E G I JA ŠTO M I J E E Š L I D OZ VO L I L A DA U Č E ST V UJ E M U

NJENOM IZRAZU KVIR RADOSTI, OKRUŽENA LJUDIMA

UJEDINJENIM U SLOBODI PLESA I MUZIKE .

— JAGAZI EMEZI, FOTOGRAFKINJA

79

036-087 POY 2023 lekt..indd 79 11/28/2023 8:41:00 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C

VO D E
DOBRODOŠLICE

K O LV E Z I ,
D E M O K R AT S K A
R E P U B L I K A KO N G O
Pastor Ngoj Niko (desno)
iz Afričke apostolske
crkve u Kongu krštava
novu članicu u reci
Lualaba. Kongregacija
koristi ovaj potok
za rituale inicijacije i
pročišćavanja, jer je
jedan od retkih još uvek
nezagađenih lokalnim
iskopavanjem kobalta.
•
FOTOGRAFIJA :

DAVIDE MONTELEONE
80

036-087 POY 2023 lekt..indd 80 11/28/2023 8:41:03 AM

036-087 POY 2023 lekt..indd 81 11/28/2023 8:41:07 AM
 ŽARKI
P R O C VAT
N AT I O N A L G E O G R A P H I C

N AC I O N A L N I PA R K
D O N JA N A , Š PA N I JA
Hodočasnici pevaju,
plešu i sviraju flamenko
tokom jednog
zaustavljanja na svom
prolećnom putovanju
do svetilišta Device od
Rosija. Fotograf Ajtor
Lara kaže da pesme
ove grupe „odražavaju
magično iskustvo
hodočašća i radost što
su u mogućnosti da
prenesu svoj žar Devici”.
•
FOTOGRAFIJA :

AJTOR LARA
82

036-087 POY 2023 lekt..indd 82 11/28/2023 8:41:10 AM

036-087 POY 2023 lekt..indd 83 11/28/2023 8:41:14 AM
 P R KO Š E N J E
TA L A S I M A

J U Ž N I AT L A N T S K I
OKEAN
Vulkanolozi i planinari
vraćaju se nakon
višenedeljne ekspedicije
na planinu Majkl,
udaljeni dom vulkana
na Južnim sendvičkim
ostrvima. Ovaj tim je
napravio uspešan prvi
uspon i proučavao vrh
kratera u kome se nalazi
jedno od retkih jezera
lave na Zemlji.
•
FOTOGRAFIJA :

RENAN OZTURK

036-087 POY 2023 lekt..indd 84 11/28/2023 8:41:19 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
85

036-087 POY 2023 lekt..indd 85 11/28/2023 8:41:23 AM

 SEVERNA
SVETLA

N I - O L E S U N D,
N O RV E Š K A
Velečasna Siv Limstrand
iz Crkve Norveške je
jedina pastorka za
arhipelag Svalbard u
Arktičkom okeanu, koji
pozdravlja vernike bilo
koje nacionalnosti i vere.
Kako se Arktik zagreva,
Limstrandina zajednica
naučnika i lokalnog
stanovništva beleži
klimatske promene i
suočava se sa njima.
•
FOTOGRAFIJA :

ESTER HORVAT

036-087 POY 2023 lekt..indd 86 11/28/2023 8:41:28 AM

 N AT I O N A L G E O G R A P H I C
87

036-087 POY 2023 lekt..indd 87 11/28/2023 8:41:32 AM

 Na vrhu brda Granada,
Alhambra predstavlja
arhitektonsku
zlatnu eru vladavine
muslimana na
Iberijskom poluostrvu.
Njeni jednostavni
zidovi kriju prefinjeni
enterijer. Palata
Komares iz XIV veka (sa
svojom kulom sasvim
levo) bila je jedna od
nekoliko u nizu koje su
izgradili različiti sultani.
Dominantna palata
(desno) dodata je
kasnije za hrišćanskog
kralja.
KRISTIJAN HIB, LAIF/REDUX

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 88 11/28/2023 8:42:01 AM

 NAPISALA: EMA LIRA

S N I M I O : H O S E M A N U E L N AV I A

I L U S T R OVA O : F E R N A N D O BA P T I STA

TVRDAVA VERE
POGLED IZNUTRA NA ČUVENU ALHAMBRU, GDE JE
P OSLEDNJE MUSLIMANSKO KRALJEVSTVO ŠPANIJE VLADALO
SKORO 300 GODINA .

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 89 11/28/2023 8:42:06 AM

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 90 11/28/2023 8:42:12 AM
 Intimni prostori legendarnoj ljubavi krase arapski zapisi – kada su gradili odaje za
uokviruju spoljašnje sultana koja je svuda prisutni – koji kralja. Oni su ogradili
prizore. Odbrambena tamo bila zatočena, opisuju lepotu kule. vrt, stvarajući dvorište
Kula zatočenice pretvorena je u malu Hrišćanski vladari slično manastirskom,
(levo), nazvana po palatu. Njene zidove ostavili su svoj pečat zvano Lindaraha.

T V R Đ AVA V E R E 91

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 91 11/28/2023 8:42:16 AM

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 92 11/28/2023 8:42:19 AM
 Arheolog Hesus
Bermudes rasvetljava
istoriju: „Dve velike
epohe Alhambre”, kaže
on, „duguju svoj početak
vodi, izvoru života.”
Tvrđava na vrhu brda
zahtevala je složen sistem
snabdevanja vodom.
Ova cisterna, iz koje se
voda vadila kantama
kroz bunar (u sredini),
izgrađena je 1494. godine
pod prvim hrišćanskim
guvernerom grada i
proširila je pristup koji
je započet pod vlašću
muslimanske dinastije.
H
HESUS BERMUDES duboko je povezan sa Alham-
brom. Rođen u ovoj tvrđavi izgrađenoj na
impozantnom brdu u Granadi, odrastao je unutar
zidova palate. Kada je njegov otac sredinom
prošlog veka postao direktor Muzeja Alhambre,
porodica se preselila u kuću unutar ovog spome-
nika. To je bio „scenski prostor”, kako on to
naziva, na kojem su se odvijali njegovi dani, odgoj
koji ga je od malih nogu uronio u njene legende i
istoriju – i inspirisao trajnu odanost prema njoj.
Bermudes je skoro četiri decenije bio arheolog i
konzervator u Alhambri, koju smatraju vrhuncem
skoro 800-godišnje muslimanske vladavine na
Iberijskom poluostrvu.

T V R Đ AVA V E R E 93

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 93 11/28/2023 8:42:23 AM

 U Sali kraljeva, jedna I pored toga što se ovim kompleksom kreće
nedavno obnovljena sa lakoćom koja je karakteristična za snalaže-
zagonetna slika iz
XIV veka možda nje u sopstvenoj kući, ipak uspeva da prenese
prikazuje sultane osećaj čuda, kao da je nešto prvi put ugledao.
Granade ili sudsko Često zastaje da pozdravi grupe studena-
veće. Ilustrovana je
živopisnim pigmentima ta, čuvare, vodiče, baštovane. Pokazuje isti
dobijenim iz lapis ponos koji su, pretpostavljam, sultani imali
lazulija, hematita, kada su pokazivali svoju palatu posetiocima.
cinobera i zlata, a njen
gotski stil podseća na Bermudes je idealni vodič za turu iza kuli-
rad umetnika u Italiji i sa (a takođe je napisao i zvanični vodič). Kre-
Francuskoj. ćemo se od Kapije pravde, najvećeg od četiri
ulaza u Alhambru, i ne samo da posmatramo
njena čuvena dvorišta i kule, već i zabačene
delove kojima malo ko ima pristup, mesta

94 N AT I O N A L G E O G R A P H I C • D E C E M B A R 2 0 2 3 .

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 94 11/28/2023 8:42:28 AM

 gde se činjenice prepliću sa bajkom. Pošto is-
traživači nastavljaju da je istražuju i prouča-
vaju, Alhambra je i dalje mesto arheologije i
restauracije kojom je obuhvaćeno i jedno od
njenih najzagonetnijih umetničkih dela, čija
je restauracija nedavno završena nakon skoro
20 godina.
„Alhambra je pre svega palatinski grad”,
kaže on. „Ona je bila sedište države, sa kasar-
nama, otmenim gradom i nizom palata gra-
đenim tokom dva i po veka.” Ovaj spomenik
se razvijao tokom tog vremena, od primitivne
Alkasabe, ili tvrđave, čiju je gradnju 1238. go-
dine započeo Muhamed I, do kasnijih palata
088-111 Granada Alhambra lekt..indd 95
koje odražavaju raskošan stil dinastije Nasri-
da. Niz sultana iz porodice Nasr vladao je do
1492. godine, kada je ovo poslednje uporište
muslimanske vlasti na Iberijskom poluostrvu
srušila novoujedinjena španska monarhija
nakon venčanja Izabele Kastiljske i Ferdinan-
da Aragonskog.
Tokom 254 godine koliko su Nasridi vladali
emiratom Granade, koji se prostirao daleko iz-
van samog grada, ovaj deo današnje regije Anda-
luzije bio je „zamrznut u vremenu, održavajući
feudalno društvo izolovano u idiličnoj oazi”, ob-
jašnjava Bermudes. Ipak, kraljevstvo je ostavilo
nasleđe u spomeniku koji se smatra vrhuncem
T V R Đ AVA V E R E 95
11/28/2023 8:42:32 AM
 MOŽDA BISTE
lepote i arhitektonske prefinjenosti rođene u Al
Andalusu, kako se nazivala šira muslimanska re-
gija. Istorija nikada nije mogla da ga previdi.

OČEKIVALI DA ĆE
Posle pada Granade, ovom tvrđavom je
upravljao niz katoličkih guvernera do počet-
ka XIX veka, kada su je okupirale Napoleono-
ve trupe. Uništile su je prilikom povlačenja.
Španska kruna ju je na kraju ustupila državi,
a 1870. godine postala je nacionalni spome-
nik. Danas palatinski grad ponovo oživljava,
HRIŠĆANSKA KRALJICA
sa dvorom zvaničnika na usluzi, birokratijom
koja održava njeno funkcionisanje, i strogim
protokolima ulaska, kao da smo strani izasla-
UNIŠTITI ALHAMBRU
nici koji nose poruku za emira.

izaslanika u Španiji
J E DA N O D N A J Z N AČ A J N I J I H
DO TEMELJA. UMESTO
TOGA, IZABELA JE
je razlog zašto mnogi danas poznaju ovaj deo
sveta. Pisac Vašington Irving bio je diplomata
u američkoj ambasadi u Madridu kada je 1829.

NAREDILA DA OSTANE
godine posetio Granadu. To je bilo 17 godina
nakon što su se Napoleonove trupe povukle,
a ono što je ostalo je propadalo zbog nemara.

Sobe su bile opljačkane, bazeni su služili za
pranje veša, dvorišta su pretvorena u obore, a
porodice koje nisu imale gde da odu uselile su
se u prazne prostorije. „Iz kraljevske tvrđave
pretvorila se u utočište za izopštenike, ali uvek
je bila naseljena”, kaže Bermudes. „To ju je i
održalo.” Bespravni stanovnici Alhambre, kako
ih Bermudes naziva.
Irving im je dao romantičnije ime: deca Al-
hambre. To su bili skitnice, razbojnici, obespra-
vljeni, koji su zajedno sa duhovima poraženih
naselili njegove Priče o Alhambri – otkrivajući
grad i stavljajući ga na turističku mapu.
Kada je Irving sa svojim saputnikom, jed-
nim ruskim diplomatom, stigao u Alhambru,
bili su zgroženi što su posetioci, čak i dosto-
janstvenici, ostavljali svoj trag u vidu grafita
– njihovih imena i beleški ispisanih po zido-
vima. Rus je obezbedio jednu kožom uvezanu
knjigu za goste kako bi prekinuo tu praksu. U
naredne 43 godine popunjena je hiljadama
potpisa. To je bila rana naznaka prepoznava-
nja vrednosti ove građevine.
Iako je njegov saputnik ubrzo otputovao, Ir-
ving je ostao nekoliko meseci, „opčinjen”, kako
je napisao, „ovim starim čarobnim zdanjem”.
Sklonio se u kraljevske odaje koje su izlazile na
slikoviti vrt Lindaraha. Mateo Himenes, samo-
zvani „sin Alhambre”, čiji su preci, kako tvrdi, ži-
veli u tvrđavi generacijama, ponudio se da bude
sluga i vodič koji pripoveda porodično predanje.
NETAKNUTA.
Mesta koja su pobudila Irvingova razmišlja-
nja i zapise još uvek mogu da se vide, kao što
je rekonstruisana Sedmospratna kapija. Po-
pularna legenda tvrdi da je poslednji sultan
Boabdil pobegao kroz tu kapiju, moleći da se
zapečati nakon njegovog odlaska. Irviningo-
va priča opisuje niz prolaza u kojima bi sultan
sakrio veliko blago u slučaju da se ikada vrati.
Drugo mesto, Kula princeza, kasnije preime-
novano po Irvingovoj priči, bila je pozornica
njegove pripovetke o tri muslimanske princeze
koje su se zaljubile u hrišćanske zarobljenike.
Knjiga je učinila tvrđavu „objektom želje
- potrebom da je posete, da je otkriju”, kaže
Bermudes. „Danas znamo da je ovo deo i naše
baštine. Očuvanje univerzalnog spomenika
poput Alhambre takođe znači očuvanje svih
vrednosti iz njene prošlosti.”
ALHAMBRA ODUVEK očarava one spolja. Kraljica
Izabela je u januaru 1492. godine, predvodeći
vojnu povorku, započela svoj trijumfalni
uspon na konju uzbrdo Cuesta de Gomérez do
Al Hamre, što se prevodi kao „crvena” zbog
ružičasto obojenog kamena tvrđave. Rekonkista

96 N AT I O N A L G E O G R A P H I C • D E C E M B A R 2 0 2 3 .

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 96 11/28/2023 8:42:36 AM

 – koja je trajala više od 700 godina – vratila je
muslimanska područja jedno po jedno širom
poluostrva. Papska naredba je odobrila ovaj
poslednji krstaški rat, što je rezultiralo deseto-
godišnjim ratom vođenim za kontrolu nad ovim
uporištem kraljevstva Granade.
Kada su ključevi Alhambre konačno preda-
ti, hroničari su zabeležili Izabelino iznena-
đenje dok je posmatrala fine detalje unutar
utvrđenja koji su joj dugo bili nedostupni: za-
mršeni rešetkasti radovi, saće na tavanicama,
beskrajna geometrija pločica, bazeni na čijoj
vodi se odslikavaju veličanstvene fasade. Al-
hambra je bila neprobojna tvrđava skoro tri
veka. Moglo se očekivati da će je hrišćanska
kraljica sravniti sa zemljom, brišući sa zidova
natpise koji hvale Alaha. Umesto toga, nare-
dila je da ostane netaknuta. Štaviše, odredila
je da to bude njena sudbina za večnost, nešto
što nesrećni Boabdil nije mogao da ispuni:
„Želim i nalažem da, ako umrem izvan gra-
da Granade, moje telo bude odmah odneto
u grad.” Kada je 1504. godine umrla u svojoj
rezidenciji u gradu Medina del Kampo, njen
kovčeg je poslat na tronedeljno putovanje do
Granade. Alhambra, ispražnjena od svojih
nasridskih dvorjana samo 12 godina ranije,
postala je poslednje počivalište ove katoličke
kraljice. (Njeni ostaci, zajedno sa ostacima
njenog supruga, kralja Ferdinanda, kasnije su
preneti u Kraljevsku kapelu u Granadi.)
Dok je nekoliko godina kasnije bio na me-
denom mesecu, kralj Karlo V, Izabelin unuk,
posetio je ovaj grad koji su osvojili njegovi
dedovi. Shvativši njenu simboličnu vrednost,
odlučio je da izgradi sopstvenu palatu u Al-
hambri. Izgradnja je trajala više od jednog
veka, a kralj nikada nije živeo tamo, mada
Bermudes smatra da je to manje važno. To
je donelo novu naraciju: Karlo je koristio pr-
vobitnu arhitekturu kao osnovu za izgradnju
nove, što je metafora za trijumf. I „samim tim
postavio je sebe malo više”, kaže Bermudes.
Podignutu pored tri nasridske palate – Mek-
suar, Komares i Dvora lavova, koje nesporno
plene posetioce – jedan arhitekta je ovu kva-
dratnu, krutu građevinu izgrađenu za špan-
skog kralja uporedio sa „meteorom”.
Unutar centralne kolonade Karlovog dvor-
ca, Bermudes izvlači ključ veličine svoje pod-
laktice i otvara vrata ka kamenom stepeništu.
Osoblje Alhambre naziva ga „stepeništem
vremena”. Spuštamo se po polutami do dru-
088-111 Granada Alhambra lekt..indd 97
ge kapije. Moje oči se bore da se prilagode pre
nego što ih zaslepi jarka svetlost. Bermudes
koristi novi ključ i, kao čarolijom, odjednom
stojim na Dvorištu mirti, nazvanom po žbu-
nju koje okružuje njegov pravougaoni bazen
u palati Komares. Da, malo je niža od Karlove.
U trenutku smo prešli iz renesansne suzdr-
žanosti do zasićenja čula, od pobednika do
pobeđenih. Stepenice, izgrađene 1580. godi-
ne, imale su upravo tu svrhu: da spoje staru
kraljevsku kuću sa novom.
godišnje poseti Alham-
O KO DVA M I L I O N A L J U D I
bru, ali im je omogućeno da obiđu samo oko
20 odsto ovog mesta. Bermudes me vodi
kroz skrivenu mrežu podzemnih odaja. To su
skromne i funkcionalne sobe, kaže on, skrivene
kao što su bile i tada, a služile su za boravak
služavki i čuvara koji su održavali rad dvorca.
U nekima su držali zatvorenike. Zavirujemo
u jednu od 20 tamnica kompleksa, koje su
otkrivene pre nešto više od jednog veka. Nakon
pada Granade, kraljica je požurila da lično oslo-
bodi hrišćanske zatvorenike, kao što je učinila
i u muslimanskom uporištu Malagi, gde joj je
jedan oficir iz Holandije rekao da je bio zatvoren
više od 40 godina.
Još u dubinama, dolazimo do velikog re-
zervoara, koji zbog svog bačvastog svoda i
ogromnosti više liči na katedralu. Podzemne
odaje su takođe obezbeđivale hladnu, stabil-
nu temperaturu za skladištenje žita i drugih
osnovnih namirnica. Dok silazimo niz merde-
vine u silos nalik pećini, čini mi se kao mesto
odakle bi mogli da počinju legendarni prolazi
Alhambre. Instinktivno ih tražim svojom čeo-
nom svetiljkom. Nema ih ovde, ali postoje. Na
jednom nivou više, ispod prestone dvorane u
kuli Komares bili su postavljeni članovi kra-
ljevske garde, spremni da intervenišu u kri-
znim situacijama. Hodamo kroz tunele, sve-
sni da turisti koji se dive veličanstvenosti tog
prostora ne mogu ni da zamisle infrastruktu-
ru koja se nalazi ispod.
Bermudes otključava vrata. Baterijska lam-
pa osvetljava stepenište koje vodi duboko u
zemlju, a nakon 200 koraka naniže, stiže se
do još jednih vrata. Ona se otvaraju u samom
srcu šume, neposredno van zidina. Nalazimo
se na kratkom rastojanju od reke Daro. To je
bio jednostavan, ali tajan način da se napusti
tvrđava. Muhamed V, osmi vladar dinastije
Nasrid, svrgnut je 1359. godine u pobuni koja
T V R Đ AVA V E R E 97
11/28/2023 8:42:40 AM
 ˇ
SPANSKA MUSLIMANSKA ERA
Vojska arapskih muslimana u osmom veku prelazi na Iberijsko odnos snaga u XI veku
HRIŠĆANSKO KRALJEVSTVO
poluostrvo, izbacujući germanske Vizigote. Poznata kao Al
MUSLIMANSKO KRALJEVSTVO
Andalus, njihova nova zemlja bila je izložena stalnim pritiscima, ali naselje utvrđenje
je tokom vekova postala centar umetnosti, obrazovanja i nauke.
50 km

Bi sk ajsk i zal i v
FRANCUSKA
Bilbao P ANDORA
I ŠPANIJA
ASTURIAS R EI
Ovijedo NAVARA N E J I
a b r i j s k e p l a n i n e Pamplona
K a n t ARAGO N Arhitektura ostaje
Santijago de vidljivi znak islamske
Kampostela Osvajanje i propast Eb kulture
ro
Leon Nakon brzog osvajanja KATALONIJA
poluostrva, muslimanski vladari
LEON gube teritoriju pred hrišćanskim Barselona
G A LIC IJA kraljevima u narednih 700 godina. Saragosa
palata 1
ŠPANIJA Aljaferia
er o 756-1031.
PORTUG AL Du KAS T ILJA
Medina SARAGOSA 2
del Kampo 1085-1145.
A L A N D A L U S Ba lea rsko
Salamanka
more
Prevodilački centar za
muslimanske, jevrejske i Madrid
3
hrišćanske naučnike, oko 1085. god. VALENCIJA
1147-1238.
I B E R I J S K O P O L U O S T R V O Valensija
Toledo
T a gus džamija Ibica
Bab al Mardum

TOLEDO
ŠP TUG
PO

AN

n
a

adi j a
R

IJA

Gv DENIJA
L
A

BADAHOZ Badahoz Najveći grad u

zapadnoj Evropi, K O R D O B A Mursija
Lisabon oko 930. godine
Velika MURSIJA
džamija
u Kordobi Kartagena
e

Haen
or

i r
kiv
dal
m

va G R A NA DA
4
SEVILJA Granada
o
G

Sevilja
em
n

a 1238-1492.
Giralda mesto a Nevad
Sijer z
do
Alhambre Almerija
e
Malaga Sr

Kadiz Albora nsko

Gibraltarska stena
(Jabal Tariq) more
A TLA N TSKI la z Seuta (ŠPANIJA)
Gibraltarski pro
O KEA N Melilja (ŠPANIJA) A F R I K A
Tanger
ALŽIR
MAROKO
Velika džamija džamija palata
ERA AL ANDALUSA u Kordobi Bab al Mardum Aljaferia

800. 900. 1100.

prvi prelaz na Gibraltaru 1 Omejadska dinastija 2 dinastija Almoravida

General Tarik ibn Zijad 711. godine Odvajanje od damaskog kalifata Severnoafrička berberska plemena
vodi muslimansku vojsku ka steni dovodi do prve nezavisne muslimanske utvrđuju muslimanske gradove i
koja će kasnije poneti njegovo ime. države na Iberijskom poluostrvu. uporišta zbog hrišćanskih napada.

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 98 11/28/2023 8:42:47 AM

 MOST KA EVROPI
Islam se 632. godine širi duž trgovačkih ruta, od svog
rodnog mesta na Arabijskom poluostrvu prema severnoj
Africi i Evropi. Poraz u Francuskoj zaustavlja napredak.
Samarkand
Poatje (711.)
(732.) EVROPA

AL ANDALUZ
Toledo (712) Rim A Z I J A
Konstantinopolj Nahavand (642.)
Granada
Kartagina Bagdad
Fez (698.) Damask
Sredozemno more
Tripoli Jerusalim
(647.) Aleksandrija
ARABIJSKO
A F R I K A Medina
500 km POLUOSTRVO
Meka (632.)
napredovanje islama
muslimanske zemlje, oko 756. godine

Menorka

TVRĐAVA NA VRHU BRDA

Majorka Voda je bitna za izgradnju, svakodnevni život i verska brana
ritualna pranja u Alhambri. Položaj tvrđave visoko na brdu
Sabika čini snabdevanje vodom vrlo problematičnim.

Korišćenje toka
Rečne vode se
putem kanala
ro
Da zvanih asekijas
usmeravaju
skoro šest i po
kilometara do
grada pomoću
gravitacije.

PODRUČJE PRIKAZANO
NA SLEDEĆOJ STRANI

Inženjersko čudo
Albaisin
Vodeni točak
Alhambra podiže vodu
iz dubokog
bunara koji se
puni iz kanala
17.06 m
prosečenim kroz
Granada planinu.

Giralda izgradnja
Alhambre
1200. 1238. 1380. 1400. 1500.

3 dinastija Almohada 4 dinastija Nasrida

Novi vladari premeštaju U konačnoj podeli moći, poslednja muslimanska
prestonicu iz Kordobe u Sevilju, dinastija osniva Kraljevinu Granadu, ali kasnije
bliže okeanu radi bolje trgovine. pada pred hrišćanskim snagama.

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 99 11/28/2023 8:42:52 AM

 KRALJEVSKA
SREDNJOVEKOVNI MUSLIMANI VLADALI SU IZ OVOG EVROPSKOG UPORIŠTA

POGLED NA
ALHAMBRU DANAS
palata ILUSTRACIJA POGLEDA NA
PALATU
mesto bogosluženja (UNUTRAŠNJA GRAFIKA)
kupatilo
tamnica ili silos

KRALJEVSKE
PALATE
ro

Albaisin
Da

Srednjovekovni k PALATA
a

grad u Granadi re KARLA V

ALKASABA
Prvobitna tvrđava sa
velikim osmatračkim
kulama

Kula
ruku

osmatračnica

Tamnice za zatočenike
Tvrđava ima oko 20
podzemnih odaja
Kula
flašastog oblika, koje
baruta su služile kao ambari
ili tamnice.
pregrade sa
niskim zidovima

HRONOLOGIJA GRADNJE
Pre 1238. oko 1238–1314.
Rani graditelji Nasridski vladari podižu
postavljaju odbranu na sistem bedema i počinju
strateškim mestima. da grade palate.

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 100 11/28/2023 8:42:56 AM

 OAZA GRANADE
SKORO 260 GODINA, OSTAVLJAJUĆI U NASLEĐE SVU SVOJU ARHITEKTONSKU RASKOŠ

HENERALIFE Kula Kula Kula

Rekreaciona palata sa zatočenice princeza vode
vrtovima, voćnjacima
i usevima.

SECANO

Sedmospratna
kapija
Kula
glava

crkva
MEDINA
St. Mary of
Zanatske radionice
the Alhambra
i kuće

rez
omé
Kapija eG
ad
pravde st
ue

C
p ut
ni
stup
pri

Zaštitni pojas
Put između
dvostrukih zidina
grada mogao se
potopiti i tako
stvoriti vodeni
kanal.

Heneralife

oko 1314–1391 XVI vek

Palate evoluiraju u U hrišćanske građevine
arhitektonsku zlatnu iz XVI veka spada i
eru Alhambre. palata kralja Karla V.

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 101 11/28/2023 8:43:01 AM

 PALATE
Alhambra, sedište nasridske dinastije, bila je do 1492. godine
poslednje uporište muslimanske vlasti na zapadu Evrope. Prikazana
je ovde u svoj svojoj raskoši iz XV veka, šifrovana religioznim
simbolima i konstruisana tako da zaseni posetioce i prikaže moć.

Matematička harmonija
Od zgrada do pločica, dizajn je zasnovan
na znanju o geometrijskim proporcijama
prenošenim od antike kroz generacije. U
osnovi dizajna širom kompleksa su kru-
govi i kvadrati.

Majstori pisci su predložili

sultanu da ubaci više od 100
pesama u dekoraciju zidova.

Stimulisanje čula
Bazeni sa šadrvanima prelivaju
se prema vrtovima okruženim
mirtom i drugim mirisnim
biljkama, biljem i voćkama.

molitvena kuća

FERNANDO BAPTISTA, ROZMARI VORDLI, PATRIŠA HILI I IV KONANT, REDAKCIJA NGM

IZVORI: HESUS BERMUDES, MARIJA IZABEL HIMENES ARKO, HOSE KARLOS AVILA KANO I AMELIJA GARIDO KAMPOS;
ODBOR ALHAMBRE I HENERALIFEA; HOSE MIGEL PUERTA VILČE, UNIVERZITET GRANADE; HJU KENEDI, FAKULTET ZA
ORIJENTALNE I AFRIČKE STUDIJE LONDONSKOG UNIVERZITETA; SANTJAGO KESADA-GARSIJA, UNIVERZITET
SEVILJE; NACIONALNI CENTAR ZA GEOGRAFSKE INFORMACIJE

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 102 11/28/2023 8:43:06 AM

 građevine iz hrišćanskog perioda PALATA KARLA V, 1527-1637.
izgrađene nakon muslimanske ere
Sala
Period Abencerahes
gradnje

PALATA LAVOVA, oko 1370–1380.

Čipkasti tremovi uokviruju ovo simetrično
dvorište koje ilustruje nasridski stil
integracije kretanja između unutrašnjih i
spoljašnjih prostora.

Skrivena vodovodna
instalacija omogućava da
voda teče u plitke kanale iz Lavlje
usta 12 mermernih lavova dvorište
postavljenih oko fontane. slikarstvo

Sala
kraljeva

PARTAL, oko 1302–1309.

Ova rana palata je deo kompleksa koji je
nekada uključivao sultanove stambene
odaje. Murali u jednoj kući s kraja XIV
veka prikazuju život na dvoru.

osmatračnica privatne
kuće

privatne
kuće

Damski
toranj

Brze fortifikacije
Betonski zidovi mogu se brzo
izgraditi sabijanjem lokalno
izvađene gline, peska, vode i
kreča u drvene okvire.

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 103 11/28/2023 8:43:14 AM

 PALATA KOMARES, oko 1333–1370.
Osvežavajuća voda 34 metra dugačkog
bazena odražava veličanstvenost stambene
palate i prestone dvorane. Prostrana
dvorišta su centri svakodnevnih aktivnosti.

kolonada

Dvorište
Sala mirte
dve
sestre

spavaća soba

kraljevsko
kupatilo

parne sobe sa
toplom i hladnom
tekućom vodom

dvorište
Lindaraha

ODAJE KRALJA
KARLA, 1528-1533.

kraljičina
Nekoliko kula svlačionica
je vremenom
pretvoreno
u palate ili
stambene
prostore.

Kompleksni murali
1 Paneli šarenih, glaziranih pločica sa 2 Pojedinačni
preciznim geometrijskim šarama komadi se ručno
postavljeni su na unutrašnje zidove. oblikuju da se
Oblici uključuju talase, ptice i zvezde. uklope u dizajn.

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 104 11/28/2023 8:43:18 AM

 Alkasaba

MEŠUAR, XIV VEK

Administrativni deo
palate

Toranj Komares je
najviši u Alhambri,
sa 45 metara Kula
od
kocke

Sala
Komares

Sala
blagoslova

Slojevi raskoši
Tepisi, jastuci i svilene zavese
doprinose udobnosti i višenamenskom
prostoru soba. U srednjovekovnu
opremu spadaju i kupatila, grejanje i
ibrici sa svežom vodom.

podrum sa
stražarskim odajama
Na gornjim zidovima
su otisnuti delikatni
biljni motivi,
okruženi panelima
privatna poezije.
molitvena soba
sultana

Sultan sa svog
prestola ima
strateški i poema
estetski vidik na
dvoranu i grad natpis
izvan nje.

ukras

kurzivna
arapska
kaligrafija svod
Palata poezije
motiv motiv
U dekor su urezani poetski
3 Komadi se postavljaju biljke drveta
licem prema dole u okvir natpisi koji hvale Alaha i sultana,
pre nego što se nanese ispisani geometrijskom kufičkom i
debeli sloj maltera. kurzivnom arapskom kaligrafijom.
kufička arapska
kaligrafija

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 105 11/28/2023 8:43:24 AM

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 106 11/28/2023 8:43:22 AM
 POSETA
GRANADI
Bogato nasleđe grada
nudi jedinstveni doživljaj
posetiocima.
ALHAMBRA
Rezervišite karte barem
mesec do dva unapred. Opšta
ulaznica omogućava pristup
Alkasabi, nasridskim palatama,
Partalu i Heneralifeu. Poseta
je uglavnom na otvorenom,
pa su proleće i jesen idealno
vreme. Ne propustite fontanu
Dvorišta lavova i Dvorište mirte,
sa fasadama koje se odražavaju
u njegovom bazenu. (Karlova
palata, u kojoj su smeštena dva
muzeja, može se posetiti bez
karte.)
Manastir Svetog Franje, gde
su prvobitno bili sahranjeni
monarsi Izabela i Ferdinand,
sada je hotel i restoran koji služi
kuhinju zasnovanu na nasridskim
receptima.
ALBAISIN
U ovom vijugavom kvartu,
nekada centru muslimanskog
života Granade, stilski hoteli
zauzimaju vile iz doba nasridske
dinastije. Naš izbor je hotel Casa
Morisca iz XV veka. (Alternativa
strmim ulicama Albaisina je
centralno lociran Palasio de
los Patos, dvorac iz XIX veka.
U restoranu Carmen de Aben
Humeya posetioci mogu da
iz njegovog ograđenog vrta,
karakterističnog za tradicionalne
Sala sa prestolom tamošnje kuće, uživaju u
u palati Komares pogledu na Alhambru. Pogled
ima pločice sa na Alhambru sa vidikovca San
geometrijskim Nikolas i obližnjih bašti džamije
šarama – zaštitni znak su klasična mesta za posmatranje
islamskog ukrašavanja zalaska sunca. Veče završite
– kao i složeni šetnjom i ispijanjem čaja u ulici
gipsani rad i zapise, Calderería Nueva.
prvobitno oslikane
u jarkim bojama. S A K RO M O N T E
Fraze su utkane u U blizini Sakromontea je rodno
saćaste svodove mesto flamenka, plesa koji su
u dekorativnom kreirali Romi, naseljeni ovde više
kufičkom stilu od 500 godina. Mnogi žive u
arapskog, skrivene karakterističnim pećinama ovog
pred očima. Na područja, gde su muslimani
vrhu, traka čitljivih našli utočište nakon pada grada
kurzivnih zapisa (koja (a neki tvrde da su uticali i na
se nastavlja vertikalno muziku ovog plesa). Pećinske
na susednom zidu) barove sada koriste za nastupe,
glorifikuje prestonu uključujući Cueva de la Rosío.
salu, personifikovanu u Šetnja do naselja vodi kroz El
pesmi: „Ona, središnja, Paseo de los Tristes i La Carrera
je poput srca.” del Darro, duž reke. — Ema Lira

T V R Đ AVA V E R E 107

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 107 11/28/2023 8:43:26 AM

 je na njegovo mesto dovela njegovog polu-
brata. Pobunjenici su se usred noći popeli
na zidove i ubili čuvare. Sultan, koji je jedva
imao dvadesetak godina, uspeo je da pobegne
– neki kažu kroz prolaz u kuli Komares. Da li
je ovo mesto na koje bi on stigao bez daha i
odakle bi bio krišom odveden?
Muhamed V se nakon tri godine vratio na
presto. Bez tog kasnijeg procvata i mirnog tri-
desetogodišnjeg vladanja, Alhambra kakvu
danas poznajemo ne bi postojala. Muhamed
je započeo zlatno doba dinastije. Izgradio
je ono što mnogi smatraju najupečatljivijim
mestom u Alhambri – dvorište sa centralnom
fontanom okruženom sa dvanaest lavljih sta-
tua, i nastavio tradiciju svog oca ukrašava-
njem dvoraca još jednim oblikom umetnosti:
arapskim natpisima.
arhitektura
A L H A M B R A J E P A L ATA P O E Z I J E ,
reči, kaže Hose Migel Puerta Vilče, autor knjige
Čitanje Alhambre, koji dešifruje natpise na
njenim zidovima. Poput Bermudesa, on provodi
život proučavajući ovo mesto i prevodeći ga
svetu. „I kada bi izgubila svoje stubove, stupce i
arkade, ova zgrada bi se držala na rečima”, kaže,
aludirajući na njene sveprisutne kaligrafske
panele. Stihovi se protežu duž njenih zidova,
ONAJ KO JE
NAJBOLJE VLADAO
JEZIKOM
POSTAJAO JE, UZ
SULTANA,
NAJMOĆNIJI U
KRALJEVINI.
108 N AT I O N A L G E O G R A P H I C • D E C E M B A R 2 0 2 3 .
088-111 Granada Alhambra lekt..indd 108
svijaju se u kartuše, i čak se sreću u ormarima.
Neki su uklesani u malter, drugi u drvo, ili
pažljivo urezani u pločice. Sveprisutni moto
dinastije Nasrid, „Nema osvajača osim Boga”,
smenjuje se na zidovima s dobrodošlicama za
posetioce, uključujući baraka (blagoslov), afiya
baqiya (večno zdravlje) i yumn (sreću).
U stvarnosti, Alhambra je kreirana da hvali
Boga – i sultana kao Božjeg zemaljskog pred-
stavnika. Ukrasni tekst obavija posetioce kao
da su unutar monumentalne knjige. Ali moć
pisane reči nije tu stala. Divan al Insa, kancela-
rija za prepiske i zapise, osnovana je oko 1273.
godine i vodio ju je majstor dve nijansirane ve-
štine: diplomatije i pisanja. „Njegova funkcija
je bila propagandna”, kaže Puerta Vilče. „Tek-
stovi su morali da budu ne samo napisani bez
greške, već i lepi, poetski, sposobni da hvale
Boga, dinastiju i sultana.” Osoba sa najboljim
poznavanjem jezika, ćatib, postala bi dvostru-
ki vezir – šef te kancelarije i premijer – uz sul-
tana najmoćniji čovek u kraljevstvu.
Puerta Vilče uvažava velike pesnike kraljev-
stva kao da je s njima lično radio, sastavljaju-
ći stihove ili prepisujući interna dokumenta
koja služe kao neprocenjive hronike burnog
doba. Po njegovom mišljenju, to je labudova
pesma ove dinastije, svesne svoje geografske
izolacije na poluostrvu i neizbežnosti svog
pada. Epigrafi Alhambre predstavljaju neke
od najsjajnijih doprinosa Nasrida islamskoj
umetnosti – možda pokušaj da se pokaže ve-
ličanstvenost koja nije dugo trajala. Od dva
oblika arapskog jezika koji se koriste, naskhi,
ili kurziv, lako je uočiti, ali kufički oblik može
prevideti čak i posetilac koji poznaje jezik.
Ovaj pravolinijski stil može se prerušiti u geo-
metrijski element i stopiti s dekorom.
U Palati lavova, pesnik Ibn Zamrak i Muha-
med možda su imali svoju najhrabriju sarad-
nju. Njena fontana, veličanstveno isklesana
tako da zrnasti kamen simulira mišiće lavova,
sadrži simboličnu poruku. Prikazuje reč „ka-
lif”, najvišeg vođu islama, čija uloga prevazi-
lazi ulogu sultana. Promena titule je dala Mu-
hamedu, političkoj figuri, versku vlast – što je
besprekoran primer PR-a XIV veka. „To su bila
teška vremena”, kaže Puerta Vilče. „Sultan je
morao da legalizuje svoju vlast ne toliko pred
hrišćanima koliko pred sopstvenim narodom.”
ISTA PALATA ČUVA i jedno retko umetničko delo u
Sali kraljeva, koje je nakon dvadesetogodišnjih
11/28/2023 8:43:31 AM
 U velikom silosu ne
samo da su skladištene
žitarice, već je služio
i kao tamnica – jedna
od 20 pronađenih u
kompleksu. Zarobljenici
su konopcem spuštani
u jamu , gde su čekali
na otkupninu ili
razmenu zatvorenika.
Kako je novoujedinjena
španska monarhija
postupno preuzimala
vlast na teritoriji
ovog muslimanskog
kraljevstva, to su i
hrišćanski zatvorenici
postajali sve brojniji,
mada su ovde ponekad
držani i pripadnici
sultanovog dvora.

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 109 11/28/2023 8:43:37 AM

 napora upravo povratilo svoj prvobitni sjaj. Tri
naslikane scene uključuju ljudske likove, neo-
bične u islamskoj umetnosti. Ali to nije jedina
enigma. Nad centralnom kupolom, deset muš-
karaca obučenih u raskošnu muslimansku
odeću izgledaju kao da motre na prostor. Jedna
teorija tvrdi da su to prvih 10 nasridskih vladara
(otuda ime prostorije). Dve druge slike prika-
zuju srednjovekovne dvorske vinjete u kojima
hrišćanski i muslimanski vitezovi love, bore se
na turnirima i spasavaju devojke. (Muslimani
uvek pobeđuju u ovim scenama.) „Bar dve kral-
jevske svadbe su održane u Sali kraljeva”, kaže
Puerta Vilče. „Ove slike su veličale sjaj nasrid-
skog dvora i trebalo je da budu viđene.” Ova
dela iz XIV veka su na kraju sakrivena kada je
prostorija primila u sebe crkvu XVI veka. Vre-
menom su propadala.
Originalna platna su napravljena od konj-
ske kože štavljene stipsom i ukrašena prirod-
nim pigmentima tempera, a zatim pričvršće-
na za drvene ramove oblika obrnutih trupova
čamaca i prekrivena katranom i malterom da
bi se sprečilo oštećenje vodom ili vatrom. „U
Oko 500 ljudi brine
proces su bili uključeni majstori različitih za- se o ovom istorijskom
nata – specijalisti za drvo, slikarstvo i kožu. mestu, uključujući
Zajedno su stvorili remek-dela čija tehnika iz- 40 baštovana i
više od desetak
rade nije poznata u špansko-muslimanskom visokospecijalizovanih
svetu”, kaže Elena Korea, koja rukovodi ode- restauratora. Ovde
ljenjem za restauraciju Alhambre. čistači čiste jedan
nadsvođen trem u
Grupa arhitekata, majstora za malter, sto- Heneralifeu, čije ime
lara i slikara radila je zajednički na poprav- potiče od arapskog
ci dvorane, verovatno kao tim koji je stvorio Janat el Arif, ili Vrt
arhitekte. Nalazi se
ovaj umetnički dragulj pre 600 godina. Jedno uzbrdo od Alhambre
dostignuće bilo je izmišljanje reparaturnog i bio je privatna
maltera koji je neprimetan za posmatrača. porodična oaza sultana.
HUAN MANUEL KASTRO PRIETO,
Tajni sastojak je kinin. „Ako želimo da pri- AGENCE VU/REDUX

kažemo rekonstruisani segment, moramo da

koristimo ultraljubičasto svetlo”, kaže Ramon
Rubio, koji vodi radionicu za restauraciju štu-
kature i pločica. Inspiracija se rodila u neo-
čekivanom trenutku – kada je pod svetlima
diskoteke posmatrao fluorescentnost kinina
u džin-toniku.
Ko su bili slikari ovih scena koje prikazuju
poslednji trag suživota između muslimana i
hrišćana pre pada Granade? Stručnjaci kažu
da su to možda bile hrišćanske zanatlije iz
susednih kraljevstava koja su trgovala sa emi-
ratom – uglavnom ona na Apeninskom polu-
ostrvu, posebno Đenova – ili muslimani koji
su poznavali renesansne tehnike tih dvorova.
Uprkos mukotrpnim istraživanjima tokom re-
stauracije, na ovom mestu, kao i na mnogim
drugim u Alhambri, ostaju tajne.
OKREĆEM SE KA ALBAISINU, lavirintskoj sred-
njovekovnoj četvrti Granade, izgrađenoj na
brdu nasuprot Alhambri. Teško je zamisliti
prizor savršeniji od njenih belih fasada, vila
i skrivenih vrtova čempresa. Spuštam se ka
Albaisinu niz ulicu poznatu kao Cuesta del Rey
Chico (Mali kralj, nadimak Boabdila), odlazeći
kao i 24. i poslednji sultan Nasrida kada je zau-
vek napustio tvrđavu. Prelazeći u tu paralelnu
stvarnost vidim Alhambru onako kako su je

110 N AT I O N A L G E O G R A P H I C • D E C E M B A R 2 0 2 3 .

088-111 Granada Alhambra lekt..indd 110 11/28/2023 8:43:40 AM

 mogli videti njegovi podanici. Iz Albaisina, pal-
ate Alhambre se mogu čitati hronološki zdesna
nalevo – kao i sam arapski jezik. Jezik se i dalje
može čuti u četvrti koja je prepuna čajdžinica i
ima ambijent suka. Nakon što je Boabdil svrg-
nut, stanovnicima je bilo dozvoljeno da zadrže
svoje poslove, domove, jezik i religiju, ali duh
suživota je trajao samo osam godina. Musli-
mani su od 1501. godine bili primorani da beže
ili pređu na hrišćanstvo.
Gledam u palatu Dar al Hora, kuću Boab-
dilove majke i njegovo poslednje utočište u
Granadi, pre nego što je pobegao u Maroko.
088-111 Granada Alhambra lekt..indd 111
Ništa spolja ne otkriva njenu elegantnu unu-
trašnjost. Kao i Alhambra, spoljašnjost otkri-
va malo. Lepota se otkriva samo iznutra. Pre
nego što odem, zastanem da još jednom po-
gledam. Pored mene je moja prijateljica Blan-
ka Runi, vodičkinja veteran. „Videla sam to
mnogo puta”, kaže ona. „To je pogled nekoga
ko se oprašta od Alhambre kao da je upravo
proteran iz nje.” j
Redakcijski ilustrator Fernando Baptista je iz
Bilbaoa, a prethodno je ilustrovao Sagradu Familiju
u Barseloni. Ostali elementi reportaže su preuzeti iz
španskog izdanja časopisa National Geographic.
T V R Đ AVA V E R E 111
11/28/2023 8:43:46 AM
 U Beogradu su 20. novembra ove
godine proglašene „Kampanje
sa svrhom 2023“, za najbolje
društveno odgovorne kampanje
u Srbiji. Festival KAMPANJE
SA SVRHOM je prvi Festival
društveno odgovorne komunikacije
u Srbiji i regionu, i jedan od prvih
takve vrste u svetu. Festival se ove
godine održavao po treći put, a po
prvi put je dodelio nagrade u dve
kategorije, i to ECO i SOCIAL.
RECIKLOPEDIJA OSVOJILA NAGRADU
„KAMPANJE SA SVRHOM“
Kompanija Mercator-S osvojila je nagradu u
kategoriji ECO, sa projektima reciklopedija i
kompostiranje, a nagradu je primila direktorka
marketinga ove kompanije, Nataša Pavlović.
Projekat RECIKLOPEDIJA je prvi proje-
kat takve vrste u Srbiji, a napravljen je s ciljem
da bude idealno mesto gde možemo pročita-
ti mnogo korisnih i praktičnih saveta u vezi sa
očuvanjem planete. Ovo virtuelno-edukativ-
no mesto okupilo je više od 50.000 posetila-
ca, Reciklopedija priručnik preuzelo je više od
2000 ljudi, a na društvenim mrežama postovi
dostižu i do 950.0000 ljudi.
Međutim, Reciklopedija nije jedini projekat
te vrste koji je napravila kompanija Mercator-S.
„Kako bismo maksimalno doprineli zaštiti
i očuvanju životne sredine pre nešto više od
godinu dana pokrenuli smo revolucionarni
projekat kompostiranja. Glavni cilj je bio
transformacija voća i povrća isteklog roka u
kompost. Pilot projekat je započet u 16 od-
baranih prodavnica, a tokom samo godinu
dana kompostirali smo više od 35 tona or-
ganskog otpada i dobili 6 tona komposta“,
PROMO
rekli su iz kompanije Mercator-S i dodali:
112 Merkator.indd 112
„Godišnjicu ovog korisnog projekta obele-
žili smo u jednoj osnovnoj školi u Beogradu,
gde je kompanija Mercator-S zajedno sa
saradnicima održala eko-predavanje svim
odeljenjima četvrtog razreda i donirala tri
kompostera. Sa željom da i kod drugih pro-
budimo svest o tome da svi jednako mo-
žemo da doprinosimo očuvanju životne
sredine, kompanija Mercator-S će nastaviti
da se bavi ovom temom i da bude primer
dobre prakse.“
Još jedan ECO projekat iz Mercator-S
radionice privukao je pažnju javnosti, a to
su – pametne prese. Sa željom da nijedan
segment ne bude zapostavljen, kompanija
Mercator-S je od 2021. godine postavila pa-
metne prese za reciklažu limenki u 10 oda-
branih IDEA i Roda prodavnica, u Beogradu
i Zrenjaninu. Kako bi motivisala građane da
se u velikom broju uključe u ovu akciju, kom-
panija je pripremila odlične popuste kao na-
gradu svima onima koji recikliraju. Od prve
postavljene prese do dan danas, kada ih ima
10 u našim prodavnicama, reciklirano je više
od 44.000 limenki.
11/28/2023 8:44:06 AM
 PRAZNIČNI KOLAČIĆI SA PRESIDENT
MASLACEM
Posebna stvar kod Prazničnih kolačića je što se u njihovoj pripremi podjednako
uživa kao i u njihovoj konzumaciji – Uživanje je važno!

TESTO:
• 250 gr President maslaca
• 250 gr šećera
• 1 jaje
• 2 vanil šećera i malo praška za
pecivo
• po 2 kašičice cimeta, mlevenog
karanfilića, đumbira i muškatnog
oraščića
• 2 kašike meda
• 4 kašike kakao praha
• 500 gr brašna

GLAZURA ZA UKRAŠAVANJE:
• 1 belance
• 180 gr šećera u prahu
• nekoliko kapi limunovog soka
PROMO

PRIPREMA:
Umutiti President maslac sa šećerom, dok se ne sjedine. U smesu dodati jaje, vanil šećer, kakao, sve začine i
na vrh noža praška za pecivo – pa sve to umutiti. Dodavati brašno i to sve mutiti mikserom, a zatim i rukom.
Testo ne treba da ostoji u frižideru, pa ga odmah razvucite na debljinu 6-8 mm.
Modlicama vadite oblike koje želite i ređajte u tepsiju obloženu peki papirom, zatim ubacite u rernu zagrejanu
na 180 stepeni i pecite ih oko 7 minuta.
Kada se izvade iz rerne biće malo mekši ali čim se ohlade posle nekoliko minuta – spremni su za ukrašavanje
glazurom

GLAZURA:
Na laganoj brzini miksera razbijte belance. Na srednjoj brzini dodajte polako šećer u prahu i 2-3 kapi limuna.
Sve to mutiti dok ne postane konzistentno i lepljivo. Glazuru sipajte u nekoliko činija pa u svaku dodajte po
nekoliko kapi boje za kolače. UŽIVANJE JE VAŽNO

113 President odobreno.indd 113 11/28/2023 8:44:26 AM

 D E C E M B A R 2 0 2 3 . | Z AV R Š N A R E Č

MILANA PETROVIĆ
Uzbudljivo putovanje

Da li ste znali da u prvom broju

glasila Društva National Geo-
graphic, objavljenom 1888. go-
dine, koje je kasnije preraslo
u jedan od najvažnijih nauč-
no-popularnih časopisa na sve-
tu, nije bila objavljena nijedna
fotografija?
Prvi foto-esej se našao u časo-
pisu tek 1905. godine kada je ta-
dašnji urednik Gilbert Grovenor
ispunio jedanaest stranica foto-
grafijama Tibeta. Već sledeće,
1906. godine Grovenor je čitavo
jedno izdanje posvetio divljim
životinjama koje su snimljene
noću. Bile su to fotografije Džor-
dža Širasa III, pionira fotografi-
sanja s blicem.
Više od 100 godina kasnije
National Geographic je sinonim
za fotografiju. Fotografi na svim
meridijanima beleže čuda našeg
sveta, a onim najupečatljivijim,
koje su objavljene tokom ove go-
dine, ujedno je i zatvaramo.
Od priprema za putovanje na
Mesec sa ljudskom posadom, pa
do ronjenja u toksičnim pećin-
skim jezerima, 2023. godina je bila
još jedno uzbudljivo putovanje i
ponosni smo što smo je, kao i se-
damnaest prethodnih, zajedno sa
vama, našim čitaocima, proveli u
National Geographic porodici.
Hvala vam što ste čitali Natio-
nal Geographic!

114 N AT I O N A L G E O G R A P H I C • D E C E M B A R 2 0 2 3 . FOTOGRAFIJA: STEFAN STOJANOVIĆ

114-116 Zavrsna rec+Fox+Telekom lekt..indd 114 11/28/2023 2:12:44 PM

114-116 Zavrsna rec+Fox+Telekom lekt..indd 115 11/28/2023 8:44:50 AM
114-116 Zavrsna rec+Fox+Telekom lekt..indd 116 11/28/2023 8:44:58 AM