Professional Documents
Culture Documents
Demokratija
Demokratija
Небојша M. КРСТИЋ
"Ми хоћемо у заиста хришћанску Европу, где ће Бог и човек бити заједно, где ће
се градити срећа и мир за пример читавом човечанству, где неће владати
сувопарна демократија ни стара теократија, већ стваралачка и истинска
теодемократија". Заиста је потресна политичка, историјска, државотворна и, пре
свега, духовна наивност и незнање изречено у овој претенциозоној реченици.
Прогутавши флоскулу "аut democratia, aut tyrranis" ("или демократија или
тиранија"), флоскулу која се у сваком иоле озбиљнијем политиколошком
контексту показује као пука парола својеврсне политичке идеологије и идолатрије
-они махнито запомажу о демократији и демократизацији, чиме жалосно
поспешују растројство светосавске државотворне благоразумности и одсутство
политичке присебности.
Али ствар више није баш тако саморазумљива ако се упитамо о којем и каквом
народу је реч? А пре свега, шта о народу може рећи теологија Православне
Цркве? У том смислу, због пружања драгоцене богословске помоћи, више су него
илустративне следеће речи владике Атанасије Јевтића: "У свом односу према Богу
сваки се народ мери и процењује. Јер, основна истина физичке и духовне
карактерологије једнога народа јесте однос према Богу, у овом случају - према
Христу као према Богочовеку. Библијски народ, Израиљ, свакакоје на посебан
начин изабрани народ Божији, али то не значи да и сваки други народ на земљи
није Божији ида није на свој - богопромисаони - начин изабрани народ. Јер ми
верујемо у Божије промишљање о историјском животу и путу сваког народа,
верујемо у Божији спасоносни план - домострој (икономију) - за сваки народ и
свако људско биће. 0 томе нам сведочи Свето Откривење, особито реч Апостола
Павла изговорена многобожачком народу грчком у Агини. "Бог који је створио свет
и све што је у њему, који сам даје свима животидисање и све, Он је изједнога
човека створио сваки народ људски да живи по свему лицу земаљском, и
одредиоје напред назначена времена и границе њиховог живљења - да граже
Бога, не би ли Га се дотакли и нашли Га, мада није далеко ни одједног од нас; јер
Њиме живимо и крећемо се ијесмо, јер смо и род Његов" (Дап 17,24-29). Сваки је,
дакле, народ "позван" и "изабран" народ Божији, јерје створен од Бога и позван у
исгоријско биће и живот да тражи Бога и да му, у своме историјском времену и на
своме географском простору, доноси своје плодове. Јер, какоје рекао Владимир
Соловјев, идеја једног народа није оно шго он сам о себи мисли у времену, него
оно што Бог мисли о њему у вечности".
Лаос је крштени етнос (Мт 28,19; Лк 24,47), свети народ, освештани етнос
(етносагион-1 Пт 2,9), народ Божији, литургијска заједница људи са Богом, народ
који је свој идентитет утемељио у Цркви. Ево једног еванђелског примера: "А
приступивши Исус рече им говорећи: Идите и научите све народе (панта та етни]
крстећи их у Име Оца и Сина и Светога Духа" (Мт 28, 18-19). А Апостол Петар у
својој Првој посланиии објашњава хришћанима шта је у ствари лаос као истински
народ Божији: "А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ (етнос), свети,
народ (лаос) задобијен, да објавите врлине Онога Који вас дозва из таме на
чудесну светлост Своју; који некад не бејасте народ (лаос), а сада сте народ
(лаос) БОЖИЈИ; који не бејасте помиловани, а сада сте помилова ни" (1,Пт2,9).
И заиста, као пре две хиљаде година, тако и данас, демос и демократија имају
исти предзнак, циљ и учинак. То је бесомучна борба против Христа и свега што је
хришћанско. То је, такође, глобална манипулација обезбоженим масама које
робски извршавају оно што желе јудеомасонски лихварски сатанисти. Другим
речима, демократија је по преимућству антихришћанска политичка идеологија
којом се поништавају духовни и државотворни идентитети суверених хришћанских
нација.