KЊИЖЕВНИ ЛИСТ ЗА ДЈЕЦУ

Број 97-98. Мај 2022.

 UTEMELJIVAČ NOVIJE CRNOGORSKE
KNJIŽEVNOSTI ZA DJECU I MLADE
Veseli mališani, sigurno ste čuli za Staru maslinu na
Mirovici, kao i za nadaleko poznate Susrete „Pod Starom
maslinom“ koji se svake godine održavaju u hladovini i uz
široko gostoprimstvo ove stare dame. A da li ste se nekad
zapitali, ko je ovu manifestaciju osmislio i pokrenuo?

Dušan Đurišić, rođen je

19. juna 1932. godine u Gra-
dinju kod Caribroda, današ-
njeg Dimitrovgrada. Gimna-
ziju je završio u Titogradu,
a studije srpskohrvatskog
jezika i književnosti na Filo-
zofskom fakultetu u Skoplju.
Dušan Đurišić je pjesnik,
pripovjedač, dramski pisac,
književni kritičar, književni
prevodilac i prepjevalac, sa-
tiričar, aforističar, antologi-
čar, izdavač. Bio je direktor
biblioteke „Radosav Ljumo-
vić“ i IK „Trag“ u Titogradu,
rukovodilac Odsjeka za kul-
turu Republičkog sekretari-
jata za obrazovanje, kulturu i nauku Crne Gore, kao i du-
gogodišnji predsjednik Udruženja crnogorskih pisaca za
djecu i mlade i glavni i odgovorni urednik književnog lista
za djecu „Osmijeh“.
Predsjednik je Udruženja književnih prevodilaca Crne
Gore, Udruženja crnogorskih haiđina, član crnogorskog
PEN centra, Matice crnogorske i Crnogorskog društva ne-
zavisnih književnika.

2
 Pokretač je literarnih manifestacija za djecu u Crnoj Gori:

SUSRETA „POD STAROM

MASLINOM“ (1987)

FESTIVALA „KRAJ ZELENE

ZETE“ (1993)

KNJIŽEVNIH SUSRETA
„PODGORICI S OSMIJEHOM“ (1995)

Autor je brojnih knjiga za djecu i odrasle, prevoda,

prepjeva i najpoznatiji je crnogorski antologičar poezije i
proze za djecu. Godine 1970. osnovao je biblioteku za dje-
cu „Sokolić“ i bio je volonterski urednik preko dvjesta iz-
danja. Njegove pjesme, priče, prevedene su na četrdeset
stranih jezika i nalaze se u lektirama i brojnim čitankama
za osnovne škole, udžbenicima, zbornicima. O književnom
stvaralaštvu i prevodilaštvu Dušana Đurišića pisalo je
preko osamdeset književnih kritičara iz Crne Gore, Srbije,
BiH i Hrvatske.
Dobitnik je dvadestak domaćih i međunarodnih pri-
znanja i nagrada. Godine 2017. postao je član Svjetskog
književnog udruženja za mir i kulturu i do sada je jedi-
ni crnogorski pisac koji је izabran za člana ove značajne
asocijacije.
Dragom Dušanu želimo da ugrijemo srce s još jednim
novim/starim Osmijehom, časopisom koji je djeci vedrio
punih četrnaest godina pod njegovim uredništvom. Hvala!

3
 Sjećaonica

4
5
 Sokolići
Moja kuhinja
U mojoj kuhinji i trpezariji najviše vremena provodi
moja nena koja jako voli spremati mirisna jela. Ti mirisi
svojom ljepotom brzo prošaraju moju kuhinju koja se nala-
zi u sjevernom dijelu našeg stana.
Da bih došao do kuhinje moram proći kroz trpezari-
ju koju krasi tradicionalna vitrina u kojoj se nalaze stare
bosanske šoljice, džezve i tacnice. Na jednom dijelu zida
se ističu slike. Da bih došao do kuhinje moram proći kroz
trpezariju koju krasi tradicionalna vitrina iz stare Tuzle,
a na drugom ljubav prema vjeri i cvijeću. U centru moje
trpezarije se nalazi sto na kojem često radim zadaću. Sto
krasi posuda specifičnog izgleda. Oko stola su dvije sto-
lice i velika sećija. Na frižideru čvrsto se drže magneti
i slike koji označavaju sva mjesta koja je moja porodica
posjetila. Luster spiralnog oblika mudro motri sva doga-
đanja u tom dijelu stana. Kuhinja je jako mala. U njoj se
ističe prozor koji mi služi za mjerenje moje visine. Mali ra-
dijator uvijek grije mene dok pomažem mami da spremi
ukusna jela. Blistavi šporet tamne boje svako jelo pospe
zvjezdicama čarolije. Mikrovalna nas još uvijek služi. Njeni
dani još nisu odbrojani. Sudoper je kupalište posuđa koje
nakon dugog kupanja bude uredno složeno na plastičnu
posudu za sušenje. Kasnije se posuđe užurbano složi u
viseće ormariće.
Moja kuhinja zrači bosanskohercegovačkom tradici-
jom i porodičnom harmonijom. Zato u njoj provodimo naj-
više vremena.

Faris Halilović, VIII razred, OŠ „Centar“,Tuzla

6
Ljubavna pjesma
Ljubav, riječ koja kao rijeka misli, nanosi,
golub pismonoša svojim krilima je raznosi.
Svako voli i želi biti voljen,
da ljubav iskreno osjeti, a za nju ne bude moljen.

Život bez ljubavi odista bi bio blijed,

ona u nas unosi šarenilo kakvo ima proljetni cvijet.
S ljubavlju rastemo i spoznajemo okolinu,
ona u naša srca unosi iskonsku toplinu.

Ljubav se okovima ne veže,

ona u dubinu čovjekove duše seže.
Od rođenja do smrti ona nas prati,
samo je treba voljenoj osobi iskazati.

Faris Halilović, VIII razred, OŠ „Centar“,Tuzla

7
 Sokolići
Gdje da smjestimo ljubav
Prijatelju
zar svi su umrli
u pjesmi

U nadi
da će ga zaboraviti
čovjek je usnio ženu
Nemoguća ljubav

Inače
mnogi dragi ljudi
više sa nama nijesu
Život
ili izdaja

Samo jedna rečenica

Sreća možda
čeka sebe
i srećan kraj sluti
Zašto ne

Idemo malena
Prvi je snijeg
„Sonja, izađi da skitamo“
Divno je
poučno možda

Zašto već sada žalim

Smrt je
jedina obaveza

Gdje
da smjestimo ljubav

(grupni rad - slučajni uzorci - sa

prethodnom poetskom psihološkom
pripremom), VIII razred, OŠ „Njegoš“, Cetinje
8
 Sreća je uvijek tu
Zima je
Budim se
sa ljubavlju prema pticama
i učiteljici
iz nekog vremena ratnog
koju ipak znam
Njegoš i Biljarda
Pokušavam se sjetiti
Lesove
svekolike tuge
priče o nama
Đeca se i sada raduju snijegu
kao nekada
u vrijeme očeva
Sve je kao nekad
Orao
ptice
Ne pamtimo
rat i bodljikave žice
a tu je snijeg
neke čudne ptice
i Lovćen nad nama
sunce
Biljarda
i novo hladno jutro
Niko još ustao nije
Svježina je gospodar
a sreća je uvijek tu

(grupni rad - slučajni uzorci -

sa prethodnom poetskom psiho-
loškom pripremom), VI razred, OŠ
Nina Cvijić, „Njegoš“, Cetinje
Toronto

9
 Sokolići
Baš je dobro dijete biti
Ja sam dijete
i moj osmijeh nije lažan,
ja sam maleno biće
- čovjek važan!

Djetetu je duša čista

i bez sunca ona blista.
I tajne razne djeca kriju,
ali ih roditelji brzo razotkriju.

Ja imam stav
i moj glas se treba čuti,
jer dijete je čovjek
i ne smije da šuti!

Ja svoj glas za mir dajem,

za ljepšu budućnost cijelog svijeta,
za uspijeh svakog djeteta.

Znaj odrasli svijete,

dobro je biti dijete!

Zato vas molim,

u ime djece sve -
čuvajte naše osmijehe,
čuvajte naše domove!

Mi jesmo djeca,
mali ljudi važni,
i naši su zagrljaji
iskreni i snažni!

Matea Šćekić, VII razred, OŠ „Anto Đedović”, Bar

10
 Daj, odrasli svijete, budi jednom dijete
Daj, odrasli svijete, budi jednom dijete,
pusti dileme i sve probleme,
ovaj svijet je jako čudan,
u dvadeset prvom vijeku rat u svijetu.

Daj malo smijeha, šale bezazlene,

svijetu je dosta tuge, brige i sujete.

Daj, odrasli svijete, budi jednom dijete,

daruj ljubav, toplu riječ.
Širi ruke za tople zagrljaje,
popravi nekom dan,
sjeti se, odrasli svijete,
da će sve ovo proći kao dlanom o dlan.

Pitaćete se jednog dana

da li smo srećni mi,
a mi ćemo stojati gordi pred vama
i kazati da ste bolji mogli biti vi.

Zato sada, dok još sam malen,

pišem ove stihove ja
u nadi da će jednog dana
veliki misliti za naše bolje sjutra.

Zato, još jednom, glasno kažem,

onako glasno kao što svako dijete zna:
Daj, odrasli svijete,
budi bar jednom dijete!
Nina Reić,
Pančevo Tako ćeš, odrasli svijete, saznati
što znači biti DIJETE!

Filip Knežević, VII razred, OŠ „Njegoš“, Cetinje

11
 Sokolići
Bio jednom jedan kralj Kosta
Bio jednom jedan kralj. Ne običan kralj, već kralj sa ve-
likim zubima i ogromnim perajima. To je kralj mora, kralj
Kosta, ajkula.
Kosta je bio mudar i mogao je da radi šta hoće. Nije
poštovao ostale morske životinje, već, ako je iznerviran,
pozove svoje sluge da donesu male morske životinje da ih
pojede. Niko ga nije volio, sem njegova žena, Anastasija. I
ona je bila zla. Loše je uticala na kralja u želji da se doče-
pa njegovog bogatstva. Nije ga ni voljela, samo je htjela da
vlada morskim carstvom.
Morskim carstvom je vladao strah i trepet. Svi su se
plašili za svoje živote. Kada kralj izađe iz dvora, svako se
sakrije u pećine ili ispod kamenja, da ih ne bi pojeo. Nje-
govo omiljeno jelo su bile zlatne ribice. Svako veče kada
zlatne ribice pođu da spavaju, kralj se išunja iz palate, po-
lako se prikrade, zgrabi ih i pojede u tren oka. Zbog toga
ga niko nije volio.
Jednog ranog jutra, sva mala morska stvorenja su kre-
nula u školu. Tog dana su učili o istoriji kraljevstva mora.
Učili su o svakom kralju, njegovo ime, po čemu je bio po-
znat, da li su ga stanovnici voljeli… Kada je došao red na
kralja Kostu, svako se stvorenje uplašilo. Niko nije volio da
ga spominje. Svi su krenuli da plaču i htjeli su da idu kući,
ali ih je učiteljica Pufna smirila i ispričala im jednu veliku
tajnu kralja Koste.
Naime, prije pedeset godina, kada je kralj Kosta imao
samo pet godina, napali su ga. Strašne ajkule su ga odvele
od njegovih roditelja, mučili su ga. Tada je doživio veliku
traumu. Dugo nije mogao da se smiri i stalno je bio tužan.
Nije mogao da spava niti da se igra sa drugarima. Poslije
nekoliko godina njegovi roditelji su umrli u borbi sa drugim
carstvom. Od tada je kralj Kosta postao usamljen i klonuo
je duhom. Mislio je da se njegov život nikad neće promije-
niti nabolje, sve dok nije upoznao kraljicu Anastasiju. Nje-
gova duša se obnovila i sve je bilo u redu. On joj je pričao
o svom teškom životu, a ona, pohlepna i zla, dala mu je

12
ideju da se zaslađuje stanovnicima svog carstva: njega su
mučili u djetinjstvu, zašto i on ne bi mučio druge? Njegov
bol će nestati uništavanjem tuđih života.
Morska stvorenja nisu mogla da vjeruju da je on pao
na takvu podvalu svoje žene, ali je to ipak bila istina. Samo
su se gledala međusobno iskazivajući čuđenje, a onda se
javila jedna mala zlatna riba sa naočarima. Na iznenađe-
nje svih, predložila je da pomognu kralju. Učiteljica je sa
oduševljenjem podržala njenu ideju i krenuli su u akciju.
Napravili su veliki poster na kome je pisalo „Poštedi nas“.
Smišljali su pjesmice koje će mu otpjevati. Svi đaci su bili
jako srećni, jer će pokušati da promijene kraljev život i
pomoći mu da bude bolji, ali su se isto tako plašili da ih
kralj Kosta ne pojede. Pripreme su trajale tri nedjelje, a
onda je došao taj trenutak i hrabro su se uputili prema
dvoru.
Sve sluge su ih gledale otvorenih očiju, u čudu, želeći
da ih pojedu. Mala morska stvorenja su se uplašila, ali su
samo ubrzala korak i stigla do kralja. Kralj nije mogao da
vjeruje ko to stoji pred njim, i već je razmišljao o bogatoj,
ukusnoj večeri. Iz tih misli trgao ga je učiteljičin glas: „Po-

13
 štovani kralju Kosta, izvinite na smetnji, ali đaci Osnovne
škole Mjehurić su pripremili nešto za Vas.“ On ih je samo
pogledao oštrim i strogim pogledom, ali su đaci skupili
hrabrost i počeli da pjevaju pokazujući mu poster. U tom
trenutku se kralj Kosta sledio i počeo da se prisjeća svoje
prošlosti, i svih loših stvari koje su mu se dogodile. Pustio
je suzu, iako je pokušao da je sakrije. Nasmiješio se. Shva-
tio je da je upao u zamku svoje žene. Sve mu je bilo jasno.
Odjednom se pojavila Anastasija i bijesno upitala: „Kakav
je ovo skandal?!“ Sve je stalo u tom trenutku. Gledajući u
kralja, đaci su čekali njegovu reakciju. Potom su se čule
oštre riječi: „Ova djeca su mi pomogla da se sjetim ko sam,
i kakav sam nekad bio! Ti, zla ajkulo, odmah da si izašla iz
ovog dvora i da se nikada nisi vratila! Jesi li čula? Htjela si
da vladaš ovim carstvom! Htjela si da me iskoristiš i okre-
neš protiv sopstvenog naroda! Odlazi, ovdje više nema
mjesta za tebe!“
Mala morska stvorenja su se uplašila, ali nisu ni tre-
pnula. Kraljica Anastasija je stajala nepomično, svjesna da
je uhvaćena u laži. U nemogućnosti da bilo što kaže, samo
je viknula: „Htjela sam tvoje bogatstvo, samo tvoje bogat-

14
stvo, nisam te ni voljela, ti naivna ajkulo! Ja ću biti kra-
ljica kad dođe vrijeme!“ Kralj je pozvao sluge i rekao im
da je odvedu daleko, daleko od ovog carstva, a onda se
obratio djeci: „Hvala vam puno, nisam ni slutio da ona želi
da mi naudi. Vašom pjesmom ste promijenili mene i moje
ponašanje, vratili ste me u prošlost i pomogli ste mi, hvala
vam puno! Neću više jesti stanovnike, neću više biti ljut
i iznerviran, samo će vladati dobrota i sreća! Zato sada
pođite i ispričajte svima kako ste me spasili! Sjutra ujutru
dođite, pokazaću vam svoj dvorac!“ Morska stvorenja su
se zahvaljivala, a kralj ih je osmijehom zagrlio.
Tako su morski osnovci spasili kralja od zlobne žene,
ali ne samo to, spasili su i sebe i ostale stanovnike!

Lucija Đokić, VIII razred, Knightsbridge Schools

International Montenegro
     

Ana Lakičević,
OŠ „Branko Brinić“, Radovići
15
 Sokolići
Visibaba
Što se kriješ ispod snijega,
Visibabo mala?
Ispravi se ispod neba,
Ljepota mi tvoja treba.
Ubraće te neko brzo,
Al’ se nemoj bojat’,
To će bit’ majkino čedo,
Njoj će te poklonit’.
16
Hajde, mala visibabo,
Latice otvori,
Okreni se suncu našem,
Tebe da oboji.
Baš si lijepa, visibabo,
Neko će te uzet’.
Dok se divim ja sa tobom
Sreća me obuze!
Jakov Tomašević, V razred,
OŠ „Braća Ribar“, Nikšić
Jana Bakrač,
OŠ „Braća Labudović“, Nikšić
Čudo
Čudo viđeh ljudi moji Presnijetih se ja od jada
đe konj čovjeka poji, Postoji li za nas nada?
a lokvanj na žabi stoji.
Matea Dedaj, V razred,
Đe krava sjedlo nosi, OŠ „Meksiko“, Bar
A miš ispred crkve prosi.
Đe se trava loncem kosi,
a cvijeće vjetru prkosi.

Leonora Počić
OŠ „Jovan Cvijić“, Banja Luka
17
 Sokolići
Priroda je moj svijet
U ćudljivom mjesecu maju
Koji često mijenja raspoloženja
Gledam kako se galebovi nad morem igraju
Dok talasi obali spremaju iznenađenja

Stopalima iscrtavam srca i cvjetove

Po pijesku hladnom i vlažnom
U mislima docrtavam raskošne svjetove
I sanjarim o nečemu zaista važnom

Dok me proljećno sunce vitaminima hrani

Pitam se: ko pčele brani

Ko je izašao na proplanak i legao u visoku travu

Ko je zakoračio na vrh ledene planine
Ko je visoko podigao glavu i pustio glas
Ko je stao pod nebo rascvjetale doline
I zapjevao jasno: U pčeli je spas!

Svaki put kad pčela poljubi cvijet

Rodi se nanovo čitav svijet
Rodi se drvo kruške i polje ruzmarina
Mama napravi palačinke s medom za maminog sina
Rode se hektari lala i milioni ljubičica
Miriše čitav svijet kao mamina medena djevojčica
Rode se drvoredi opojnog bagrema pored seoskog puta
A pčelica pametnica mila ne luta
Ni kad sleti na moju haljinicu od tila
U hladu starog bora
Na samoj ivici mora
Mislim na neumorne pčele
Na njihov kraljevski let
I možda pčela to ne zna
Ali ja znam
Pčela će spasiti prirodu
A priroda je moj svijet.

Katarina Radović, V razred, OŠ „Milorad Musa Burzan”,

Podgorica
18
 Anja Darmanović,
OŠ „Štampar Makarije“ Podgorica
19
 Sokolići
Mačor i maca
Ima jedan mačor Smilova se mala maca,
malu macu gledi, pa na noge hitro skoči.
a mačkica lukava Pogledala ona njega
hladnokrvno sjedi. vidjela mu plačne oči.
A i bol je iskusila
On je stalno gleda iz mladosti svoje rane
i okolo šeće, ostavi je dragi znate
al mačkica mudra, u najljepše njene dane.
glavu ne okreće.
Priđe mačku, zagrli ga .
Mačor ne zna šta da radi. Odoše u svijet.
Bradu gladi, brke suče, Pratio ih ptičica poj,
oči su mu pune suza, sudbina je tako htjela
oblizne se zamjauče. da ti budeš samo moj.

Nemanja Veljković, V
razred, OŠ „Meksiko“, Bar

20
Jelena Klakor, IV razred,
OŠ „Branko Brinić“
21
 Sokolići

Vladana Vujošević,
OŠ „Vlado Milić“, područno odjeljenje u Berima

Maja i krojačica
Piše Maja krojačici, Odgovara krojačica,
Svojoj dragoj drugarici: Njena draga drugarica:
„Sašićeš mi tri haljine, „Perperi mi ne trebaju,
Jedan kaput od tkanine, Njih mi drugi ljudi daju.
Tri košulje, dva džempera, Tvoje društvo meni prija
Platiću ti pet perpera.“ Drugarice najmilija.“

Lana Nikpalović, V razred,

OŠ „Meksiko“, Bar

22
Dobar dan, kako ste?
Kad izađoh ispred kuće,
jednog divnog dana,
preko puta stajala je
umorna baka Stana.
,,Dobar dan, kako ste?“
glasno joj prozborih.
,,Evo sinko, dobro sam,
mnogo se umorih.“
Okopavala je baštu,
bez ičije pomoći,
da joj pomognem malo,
zato odlučih ka njoj poći.
Kopao sam brzo,
uopšte ne stajem,
a vrijedna baka ponudi me
lijepim, toplim čajem.
Kad završismo s poslom,
na klupu smo sjeli,
razgovarali smo dugo
i medenjake jeli...
OŠ „Štampar Makarije“, Podgorica
Sunce je zalazilo,
a baka po hljeb mora ići,
jadna,stara, ne zna da li će,
prije noći stići.
Rekoh joj da ne brine,
jer ja ću po hljeb poći.
Obećah joj da ću doći
prije mračne noći.
Zahvaljivala se mnogo
I milovala me po kosi.
Rekla je da nema nikog
da joj hljeb donosi.
Pomagao sam joj često,
skoro svakog dana.
Pili smo čajeve i smijali se,
ja i baka Stana.
Aldijan Bahović, IX razred,
OŠ „Meksiko“, Bar
(3. mjesto na opštinskom
takmičenju NVO „Povjerenje“)
Pavle Drakulović,
23
 Kolo prijatelja
У инат ћу бити човек
Баш је тешко бити дете
кад сви вичу и сви прете,
од правила и строгоће
- што ја нећу, они хоће.

Око мене све су јачи

и свима су живци тањи.
Помало ме свако тлачи,
они већи, они мањи.

Ако зуцнем, ћушка иде,

ако ћутим, две ми следе.
Укоре ми дају приде,
а ни казне баш не штеде.

И било на којој скали

ја сам увек онај мали
и било у каквој радњи
ја сам, зна се, онај задњи.

Сваки дан је иста тема

док идем по своју срећу,
сваком има, мени нема,
било хоћу било нећу!

И тако је, кажу, довек,

нема никог да те схвати,
у инат ћу бити човек.
Сам ћу себе васпитати.

Тоде Николетић

Egzon Beća,
Dnevni centar za djecu i porodicu „Defendologija“, Nikšić
24
Imamo učiteljicu za čistu peticu
Učiteljica je naša još kao djevojčica
Željela da bude naša učiteljica.
Odličnim je prošla najteže škole
U koje idu samo oni što djecu vole.
Imamo učiteljicu za čistu peticu
Dijeli nam znanje, množi dobrotu,
Oduzima mane, sabira ljepotu.
Imamo učiteljicu za čistu peticu
Uči nas:
U srcu svakog broja blista bezbroj duginih boja,
U srcu svakog slova sniva bezbroj snova.
Imamo učiteljicu za čistu peticu
Na izletu zapjevamo u horu
O prvoj ljubavi i na kopnu i na moru,
I nebo i ptice u jedan glas
Svaki je dan veseli čas!
Imamo učiteljicu za čistu peticu

Mirsad Bećirbašić

25
 Kolo prijatelja
Kad kihne bubamara
Kad kihne bubamara,
dok bježi od nagle kiše,
izgubi odmah pola šara,
a možda još jednu više.

Ako nađete kakvu šaru,

na cvijetu ili u travi,
zovite brižnu bubamaru,
nek vam se odmah javi.

A kad joj šare, na svu sreću,

krilca opet ukrase,
ko nađe onu zadnju, najveću,
neka je ostavi za se.

Ismet Bekrić

26
Leto na salašu
Salaš je panonska oaza mira,
okružena bagremom i jorgovanima,
cvrkutima ptica, igrama leptira.
Sve je tu što nežnu dušu zanima.

Sretne vas štala za dedine čilaše,

a u njoj, zna se, lastina gnezda.
Stražari obelisk što krasi salaše,
bunar sa đermom – spona do zvezda.

U zdencu voda hladna k`o led.

U njoj je deda bostan hladio.
Pred kućom dud sladak k`o med
koji nam je detinjstvo sladio.

Kokoške oko salaša još čeprkaju,

petao domaćinski međ` njima šeta.
Psi pulini, katkad, ljuto zalaju,
kad se zaigraju dva nemirna jareta.

U kuhinji baka nedeljni ručak sprema:

domaće rezance, štrudlu sa makom.
Kad baka kuva, nema šta nema!
Njene đakonije prijaju svakom.

Kad navrati veče sa kapom od zvezda,

utihne život na bačkom salašu.
Tad laste prilegnu u topla im gnezda.
Gle, mlad mesec sliči dedinom čilašu!

Veselin Milićević

Nataša Musović,
OŠ „Braća Labudović“, Nikšić
27
 На плажи
Тата се на сунцу
купао у зноју,
хтео је под хитно
да набаци боју.

Опиле га палме
и пучина плава
па сада на плажи
сања како спава.

Ја не бих могао
дуго да издржим
да се попут крофне
као тата пржим.

Мама ми уз осмех
сасвим тихо рече:
„Када је твртоглав
нека се још пече.“

То велики проблем
може да нам створи!
„Окрени га, мама,
не дај да загори!“

Мирослав Кокошар

28
На плажи
На плажи врви од безбрижног свијета
К’о тихо зујање пчела у вријеску
Живот је крен’о почетак је љета
Остављам трагове среће у пијеску

Топли вјетар с југа лица шарени

Море се мрешка, трепери и сјени
По плажи нехајно радост сијем
Све ми је лијепо, свему се смијем

Сунце ми прича о постанку свом

Таласи радосно подижу кресте
Галеб се чује и рибе се мријесте
И све је нестварно у оку мом

Морнари пјевају пјесму живота

Тијело ми опија мирисан пој
И осјећам жив сам
Живим
Љепота

Хеј - хеј хај -хај хоооооооој

Јово Чулић

29
 Kolo prijatelja

Milica Lagator
30
Осмех
Израз среће,
а ситница,
не скидајте
осмех с лица.

Осмех што ти
лице краси,
не губи га
где год да си.

У богатству
и у беди,
он заиста
много вреди.

Кад те време
сузом љуби,
осмех наде
не изгуби.

И кад радост
не обећа,
осмехом се
враћа срећа.

Он је срећа,
а ситница
не скидај га
никад с лица.

Вид Вицко Вукелић

31
 Kolo prijatelja
Хоће море да путује
„Може и море да прошета,
шта то има коме да смета?“

Наљутило се једно море,

иначе добро, бистро и мирно,
скупило таласе, набрало боре,
постало хучно и непрозирно.

„И сунце, ето, путује небом,

и мјесец се весело котрља у ноћи,
и Николина путује с дедом,
морам и ја на пут поћи.“

Дуго га убјеђивала Обала мама,

привијала га уз своје скуте.
Тужна што ће остати сама,
на крају му пожеље срећне путе.

И заспа море да се одмори,

сјутра га далек пут чека,
али га чудни сколише снови
и невиђено јака олуја нека.

Сву ноћ се тако море борило,

далеки крајеви, непознати људи...
О, како је само срећно било
кад се на старом мјесту пробуди.

Одложи море кофере своје...

„Шта вриједи бити нестрпљив и љут?
Ове ми палме баш добро стоје,
путоваћу неки други пут.“

Бранка Ковачевић

32
 Anastasija Niketić,
OŠ „Branko Brinić“, Radovići
33
 Kolo prijatelja
Čarobne krede

Kada prođe hladna zima, Kapi tople kiše crta,

I ne bude više leda, Iz oblaka paperjastog.
Pero radosno uzima Neka zalije u vrtu
Kutiju šarenih kreda. Biljke sve da brže rastu.

Samo obične nijesu Evo duga nasmijana

Perove te krede stare, Pored oblaka i kiše.
Što zaželi, to prenesu, Svaka šara obojana.
Nacrtaju pa ostvare. Nema Pero kreda više.

Grije sunce, laste kruže, On bi crt’o sve do ljeta,

Cvijeće miriše iz vrta. Al’ ponestalo alata.
Pero s kredama se druži, Novi pak čarobnih kreda
Na asfaltu nešto crta. Kupiće mu sjutra tata.

Prvo sunce jarko, žuto, Natalija Tomašević

Veliko i razigrano,
Da poljubi svako jutro
Onog ko se budi rano.

34
U proljeća rana

Probude se tako, u proljeća rana,

male visibabe, kažuni i trava,
zamirišu polja i sve obeara,
posle dugih, zimom okovanih dana.

Stidljivo se glasnu tek pristigle laste,

doletjele krišom iz dalekog kraja,
tiho šumi breza i kao da šapće,
iznad stare kuće moga zavičaja.

Topla zraka sunca miluje i budi,

uz planinu očas olistale gore, Petar Bojanović,
sve je uzdrhtalo, i zemlja i ljudi, OŠ „Vlado Milić“,
i malena travka što joj studen ode. područno odjeljenje u Berima

Eh, kada bi moglo proljeće da vrati.

djetinjstvo u naše zivote i snove,
da još jednom dječja mašta okrilati,
i da svako svakog prijateljem zove.

Zoran Mićović

Ana Žujović,
OŠ „Braća Labudović“, Nikšić35
 Razvigor
Kako je Globarević
Globarević postao Poštenjaković
Bilo je to onoga vakta kad je nemaštine bilo više no
ičega drugoga. A nečesov mudrijaš je, vele, tada zborio:
„Najviše ima onoga čega nema.”
Poštena samoranica, baba Jana Đorđina, zamučila
neke pare od prodaje piladi, pa ku- pila dvoje
gudadi da ih užiri, ne bi li se u kući t e
gladne godine našlo i malo mrsa.
No, kako se obično ne može
onako kako se hoće, naljegla još
ljuća nemaština, pa je baba Jana
kontala da je „preči ‘ljeb od slani-
ne”. Nije bilo druge, Jana donese
tešku odluku. Pošalje dvoje dje-
ce, dvije makanje, dvoje unučadi,
Mrvu i Prnja na stočnu pljacu da
jedno prase prodaju.
Jana metne prase u vreću,
kruto je zaveže, pa je uprti Mrvi,
te ona tako malo naprijed po-
vijena, pravo na pazar u Grad.
Usput je Prnjo počesto podupi-
rao prase odozdo, ne bi li sestri
olakšao breme.
Poslije podugoga puta njih
dvoje dođu na Pazar. Kad tamo
trgovaca malo a drugojega naro-
da i prasadi, veli se, vas svijet.
U zlo doba, taman maloprije za-
tvaranja pljace, na ovo dvoje djece i
prase nakaše nečesov, a poslije će se
sam predstaviti, ne nečesov no čuveni tr-
govac stokom, po istinitome prezimenu Glo-
barević, a još s Begove Glavice, i pita:
- Ko je s vama?
- Nas troje sami! – odgovore oboje.
- Nema niko veliki?

36
 - Nema. Ostali su doma.
- Prodajete li to prase?
- Ka’ ne prodajemo.
- A pošto je?
- Cijenimo ga deset ‘iljada, a dajemo ga za osam – reče
Mrva.
- Ku- pljeno je! - prihvati trgovac i istoga
trena izbroji pare.
Priča narod e taj znameniti trgo-
vac stokom, a vele, nimalo slučajno-
ga prezimena Globarević, nikad do
tada ni kokošku nije kupio a da joj
prije toga po po ure ne ubija cijenu.
A ovo je prase kupio za tren, jer je
vidio da tu o spuštanju cijene ne
može biti govora.
Kad su Mrva i Prnjo došli doma
i rekli babi da su prase prodali
nekakvome Globareviću, ona je
sa strahom uložila da broji pare.
Po brojanju baba nije mogla
čudu da se načudi:
- Ođe, đeco, nije osam ‘ilja-
da no deset ‘iljada! A prase, zar,
nije kupio Globarević, no Pošte-
njaković! Dabogda mu do zime
tegnulo stodvaes’ oka!

Savo Martinović

37
 Razvigor
Proljeće
Za pjesme što
I nije tiše, srce ispune lako,
i nema kiše - sanjaj proljeće
čarolija proljeća -evo ovako!
jutros miriše!
Proljeće ovo
Nebo na prozor sasvim je novo,
jutros mi kuca, srce mu je veliko
od sreće ljubav kao džinovo,
venama jurca,
Proljeće ovo
Kako se samo je trista čuda -
razlete radosti, ljubičica što cvjeta
tepih od sreće na vrhu brda!
za naše mladosti.
Aleksandra Vujisić
Proljeće ovo
sasvim je novo,
zato ga troši
mudro i sporo,

Proljeće ovo
je trista čuda,
ono zbog koga
glava je luda!

I naše želje
sa nama rastu,
ljubav za hrast,
za puža, za lastu,

Za sve što buja

i u život kreće,
za izvore radosti,
fontane sreće,

38
 Садејства
Погледам кроз прозор.
Како диван дан.
Једна птица мала
Слетјела на длан
Дјечаку, лијепом као сан.
Дјечак птицу љуби.
Милује јој крила,
А птица је њежна
Као права свила.
Љепота,
Доброта,
Око њих се вије.
Сунце им се с неба
С наклоношћу смије,
И срећно их грије.
Matea Dedaj,
OŠ „Meksiko“, Bar Снежана Радуловић

Arijan Kapisazović,
OŠ „Meksiko“, Bar
39
 Razvigor
Kako je Igoru „šmugnuo“ rak
Igor je konačno stigao na more i već se igra u pijesku
na svojoj omiljenoj plaži. Dok njegova baka, s kojom je do-
putovao, uživa u suncu i plivanju, Igor najviše voli igre u pi-
jesku i ronjenje. Odložio je pod suncobran svu opremu za
more: masku za ronjenje, mrežicu za hvatanje ribica, kan-
tice i lopatice za pravljenje figura od pijeska. Ispred sebe
je otvorio knjigu koju je dobio na dar, s uputama – kako
napraviti figure od pijeska, i odmah prionuo na posao. Po-
kušat će napraviti veliku ribu i velikog raka – jastoga. Zna
kako neće biti lako i kako se trud uvijek isplati. Napravit će
i fotografije za uspomenu, ali i da se pohvali prijateljima
u školi svojom kreativnošću. Danas će napraviti ribu; čini
mu se da je lakša za izvedbu, a sutra jastoga s velikim
kliještama.
Za početak, u plićaku je napravio mali bazen s mor-
skom vodom. Dubio je pijesak sve dok nije došao do vode,
a onda je napunio kanticu s malo morske vode i dolio u
bazen. U tom času je ugledao raka kako se približava ba-
zenu. Pomislio je:
– Mora da su mu škrge presušile pa je hitro uskočio u
bazen kako bi mogao disati!
– Baš dobro! – pomislio je Igor. – Sada ću moći prebro-
jati mu noge da vidim koliko ih ima. Kažu da ih ima deset.
Znao je dosta o raku: da diše na škrge i da mijenja
oklop više puta, uvijek kada ga preraste. Znao je i da ra-
kovi hodaju i plivaju u stranu, ako im se približi opasnost
da mogu lakše pobjeći. To je zbog načina na koji im se
noge savijaju. I dok je prebirao u glavi svoje znanje o ra-
kovima, njegov je rak već „šmugnuo“ u more.
Tako se Igor morao pomiriti s time da o raku čita iz
knjiga i da prebrojavanje rakovih nogu ostavi za neki dru-
gi put. Pomislio je:
– Baš šteta, drugi put ću morati zagaziti u more ili traži-
ti raka po stijeni, jer se rak baš rijetko šeće po plaži...

40
 Da mu ne bi propala i izrada figura od pijeska, zamolio
je svoju baku da mu u tome pomogne. Sve je ispalo baš
kako treba.
Uspio je izraditi, doduše ne baš savršeno, i ribu i jasto-
ga, ali ovog raka što mu je „šmugnuo“ u more, nikako nije
prežalio.

Sonja Škobić

Kalina Kovinić,
OŠ „Branko Brinić“, Radovići
41
 Razvigor
Dobro Drvo
Kada kažem šuma, na šta misliš prvo?
Na vazduh što dišem i na Dobro Drvo.
Mir, debeli hlad, pleše lahor blag,
a u krošnji slast, moj čarobni sag.

Moje Dobro Drvo krije sivog puha,

raščupani div, kraljevskoga ruha,
moje Dobro Drvo u srcu mi raste,
ulica za mrave, suncobran za laste.

Pamti udar groma i stotinu zima,

ali za vragolije nerava još ima,
jedva čekam raspust - da ga češkam, jašem,
i hrabro s visine, slatkoj Maši mašem.

Moje Dobro Drvo, soliter za sove,

moje Dobro Drvo, granama me zove,
moje Dobro Drvo, brbljivac što šuška,
moje Dobro Drvo - kraj potoka kruška.

Suncobran za laste, soliter za sove,

moje Dobro Drvo zna dečije snove!
soliter za sove, suncobran za laste,
blažen sam i srećan u raljama mašte!

Žarko Vučinić

42
Marija Simović
43
 Razvigor
Čudesni svijet
U svijetu jednom u malenoj glavi,
Krije se bezbroj čudesa plavi’.
Najprije za obilazak svjetlost vam treba,
Jer iz mraka pauk il’ vještica vreba.
Zato u tom svijetu lak pokret ima,
Napraviš veliki krug po obrazima.
Kada spojiš krug od tačke do tačke,
Paukovi i vještice lete naglavačke.
Kada lampa svijet mraka osvijetli,
Možeš da hodaš, poneko i leti.
Znaš, taj svijet plavi, kako ću ti reći,
Sa svjetlošću biva sve veći i veći.
Tamo biljke hode, životinje govore.
Ljudi mogu letjeti do tavana, gore
Do oblaka plavih, zelenih i žutih,
Do ptica pernatih, šarenih i ljutih.
I ladice neke u tom svijetu stoje,
I sve su one različite boje.
Plava je za snove, žuta za radost,
Crvena za ljubav, zelena za mladost,
Bijela je za maštu, crna za tugu,
Eto tako spojiš ladicama dugu.
I na kraju jedna stvar je vrlo važna!
Da znamo, iza oka java nije lažna!
Ona krije svijet topline i čudesa,
nekad malo zebnje, nekad urnebesa,
Ali kada krug na obraze staviš,
U tom svijetu rasteš, ružno zaboraviš.

Milica Radojičić

44
 Višnja Vujović,
OŠ „Štampar Makarije“, Podgorica
45
 Razvigor
Прољећна прозивка
ЛИКОВИ: (прољеће, лептир, пчела, ружа, лијепа
ката, каранфил, лала, нарцис)
СЦЕНА: (позоришна сцена учионица или отворен
простор. На сцени дрво на којем је гнијездо и птица.
Дјеца у зеленом плашту држе лутке од платна и
жице или сунђера.)
УВОД У ПРЕДСТАВУ: (Пригодна пјесма везана за тему
прољеће. Уз ритам музике улазе на сцену)
ЛЕПТИР: Одакле све ово? Ко нам је донио ово
предивно цвијеће?
ПЧЕЛА: Како ко? Мај! Прољеће!
ЛЕПТИР: Ја мислим да су цвјетови у заносу. Хоће ли
се представити да знамо ко су?
ПЧЕЛА: Од прољећа обавјештење слиједи. По
мирису ће се знати колико ко вриједи.
ПРОЉЕЋЕ: Ево наше лијепе кате. Њене се латице
ко сунце злате.
ЛИЈЕПА КАТА: Не бих да се хвалим. Од зора би ми
лице поружњало, име ми је прољеће дало. Мај ми је
круницу обојио, развигор ми је гранчице развио.
ПРОЉЕЋЕ: Нека се представи мјесечарка ружа
убрзај корак не имитирај пужа.
РУЖА: (стидљиво) Не замјерите ми на стидљивости,
да сам принцеза, рекли су ми гости. По мирису сам
краљица цвијећа, расцвјетала не бих да није прољећа.
По мирису сам краљица цвијећа, расвцјетала не
бих да није прољећа.
Док сам у врту најљепше ми је. Соба ме немилосрдно
од сунца крије.
ПРОЉЕЋЕ: Каранфиле, краљу! Видиш ли што ружа
говори? Шта мислиш о себи, хајде проговори!
КАРАНФИЛ: Са мном живе радости и туге, као да
нема руже друге!
Зар да ја хвалим себе? Мислим да за тим нема
потребе!

46
 Maksim Milić,
OŠ „Braća Labudović“, Nikšić
47
 Razvigor
ПРОЉЕЋЕ: Вјерујте ми није шала. Ово вам је цвијет
лала! Само што је процвјетала. са вама је у ред стала.
ЛАЛА: Из лукавице живот ми крене, нарцис је увијек
близу мене. Питајте пчелу и лептира гдје од кише
чувају крила? Сочне ми латице развигор њише, сломе
их прве прољећне кише. Пупољак је младост мог
цвијета, никад не осјетим врелину љета.
ПРОЉЕЋЕ: Дођосмо до старог знанца, ненадмашног
хвалисавца. Сам изађи, јави се! Теби кажем, нарцисе!
НАРЦИС: Свједок ми је рано прољеће, најљепши
сам међу цвијећеm! Кажете да нијесам у праву! Па
видите ли моју главу? Зраком сунца обасјана, зорно
стојим међу вама! По љепоти сам на челу низа, други
нека стану иза! Поријеклом сам такав сој, заљубљен
у цвијет свој.
ЛЕПТИР: (Помирљиво) Да вас вртлар не узгаја, за вас
не би било маја. Ја мишљење имам лично, лијепи сте
необично. Ал’ ливада мој је стан, тамо ја сам слободан.
Пољско цвијеће самораст, природе је горостас.
Не хвали се и не брани док поленом пчелу храни.
Кривудавом тражи лету, на сваком се нађем цвијету.
Од маслачка до љутића, бијеле раде и звончића. И
ђурђевак што дом кити, летом могу усрећити.
ПЧЕЛА: Баш сам хтјела јавно рећи, на ливаду ја ћу
прећи. Прислонићу своју главу, посластицу наћи праву.
Међу росно цвијеће заћи, слатког сока тамо наћи.
ПРОЉЕЋЕ: Одмах да се удружите, братски да се
загрлите. Сви да сте ми добродошли, вратите се
гдје год пошли! Без вас не бих прољеће било, појавити
се не бих смјело, ни у врту, ни воћњаку, ни ливади ни
пашњаку. Рода би ме презирала, што пуста је њена
бара. Како би се гнијездо свило да, не распем зеленило?
Пролистајмо, процвјетајмо и у коло заиграјмо.
(Учесници се, уз ритам одређене музике, хватају у
коло и напуштају сцену.)

Славка Кликовац

48
Jedinica
Proljeće se rasulo po svemu,
pismeni je baš na istu temu!
A u meni, sve odavno pupa!
Zar ne vidiš? Nisi valjda glupa?

Sunce baca sve toplije zrake,

a ja puštam te ljubavne krake,
da te zgrabim i torbu ti nosim,
šetam s’tobom i Janku prkosim!

Tako maštam... proljeće i ona,

razbudi me glasno dranje zvona!
Moj pismeni... prazan list papira!
Jedinica... proljeća istina!

Sonja Padrov Tešanović

Anja Bojanović,
OŠ „Vlado Milić“, područno odjeljenje u Berima
49
 Razvigor
Godišnja doba
Jesen u mom kraju ima zlatne boje,
ko dukat se zlati i plodove daje,
jesen je đevojka kose boje svile,
plašt ljepote sunca do zime što traje,

Proljeće i jesen kao vrijedne sestre,

razdvajaju ljeto od gospođe zime
što nas hladnim dahom uvede u kuće
i natjera da se odžaci zadime.

Sa ljetom se uvijek radosti umnože

i na more često odlazimo skupa,
toliko je vruće pred zalazak sunca
da i ono rado u moru se kupa.

Proljeće je ipak kraljica života,

priroda usnula s kraljicom se budi,
i sve diše, buja, cvijet se izbokori,
toplije su noći, vedriji su ljudi.

Goran Duks Popović

50
 Pavle Đurović,
OŠ „Meksiko“, Bar51
 Razvigor
Gizdavi Gabor
Paše samo ekstra klasa,
za personu takvog stasa,
napirlitan, nigde nabor,
poljem gazi fazan Gabor!

Otkad zdimi on iz ljuske,

krpice mu striktno uske,
da naglase prsa moćna,
od vežbanja danonoćna,

batake pred nežnim skupom,

skriva žuti šorts sa rupom,
a odatle baš diskretno,
repna pera mašu sretno!

Ugledo’ je metu Gabor:

„Obožavam ženski sabor!“
Uljuljka se naš gizdavko,
iz grma ga ščepa Marko,
riđem liscu divan dan,
ješće obrok nacifran!

Žarko Vučinić

52
Nikoleta Ćorović
53
 Strane razigrane
Hoćemo mir
Hoćemo mir, mir za svako dijete.
Zato se, vama obraćamo svijete,
da sačuvate mir, širom naše planete.

Hoćemo mir, između mame i tate.

Mir, između sestre i brata,
između velikih đaka i đaka prvaka.
A zašto ne, između olovaka i gumica,
jedinica i petica.

Neka mir vlada između drugarica i drugova...

U svakom domu neka bude mira, od temelja do krova.

Zabranjujemo da u mir iko dira!

Zbog toga, izričito tražimo mir,
između rata i mira!

Velisava Seka Metđonaj

54
Хочемо мир
Хочемо мир, мир для кожної дитини.
Тому звертаємося до тебе світе,
Щоби ти зберіг мир на всій нашій планеті.

Хочемо мир, між мамою і татом.

Мир між сестрою і братом,
Між старшокласників і першаків.
А чому би ні, між олівцями і гумками,
Між одиницями й п’ятірками.

Нехай мир панує між друзями й подругами

У кожнім домі нехай буде мир
Від стелі до підлоги

Забороняємо будь-кому чіпати мир!

Тому й підкреслено шукаємо мир,
Між війною і миром!

Prevod na ukrajinski: Božidar Proročić –

književnik i publicista

55
 Strane razigrane
Volim, što volim
Volim, što volim đecu i ptice!
Volim kada na zelenu travu padnem ničice
dok pratim kružni bumbarov let.
Volim cvrčka i mrava, sunce i kad spava.
Volim leptire i pčele, ruže i kada su uvele.
Naše planine, nestvarne šume,
jezerske dubine, nadvisja i udoline.
Kamenite, strme staze i bogaze,
oko bistrih vrela, pod ledenim kršem.
Sve vode, koje me nekuda vode.
Volim, što volim vjetar i školjke,
šarene oblutke...
Volim da šetam onako, ćutke,
pored mora kada plima o grebene bije.
Eh, što volim ogromne talase,
koji mi na trenutak zastiru vid.
Volim da pravim barke od papira,
pa da ih, iz čista mira, pustim da otplove
prema horizontu.
Otvorene prozore i te kako volim,
ali samo kada ojuži.
Naročito volim lagane šetnje,
kada prokiše jesenje kiše i nekako se rastužim
kada, iznenada, iz kišnog oluka pred moje noge
isklizne vrapče.
Bude mi posebno milo da mu između dlanova
grijem slomljeno krilo.
Volim, što volim svoje prijatelje...
I kada su izdaleka, oni sigurno znaju
da ih moja prijateljska ruka čeka.

Velisava Seka Metđonaj

56
Dua, që dua
Dua, që i dua fëmijët dhe zogjtë...
Më pëlqen kur në barin e
gjelbër papritmas rrëzohem,
derisa fluturimin marramendës
të grerëzës përcjell.
E dua gjinkallën e milingonat,
diellin edhe kur fle...
I dua fluturat dhe bletët,
trëndafilat edhe të vyshkur.
Bjeshkët tona, pyjet përrallore,
thellësitë e liqenit,
thepat dhe ngushticat.
Shtigjet dhe rrugicat e
pjerrëta gurore rreth burimeve
të kthjellëta,
nën gurin e akullt.
Të gjitha ujërat, që më çojnë diku.
Dua, që dua murlanin
dhe guacat, papërdhokët laroshë...
Më pëlqen të shëtis ashtu,
e heshtur, pranë detit,
kur batica kreshtat i rreh.
Ah, sa i dua valët gjigante,
që për një çast pamjen ma zënë.
Më pëlqen të punoj anije prej letre,
që t’i lëshoj për qejf
të lundrojnë drejt horizontit...
Dritaret e hapura sa fort i dua
por vetëm kur është erë jugu.
Posaçërisht i dua shëtitjet e lehta,
kur bien shirat e vjeshtës
dhe disi mallëngjehem,
kur papritmas nga olluku i shiut,
pranë këmbës sime rrëshqitazi
bie harabeli.
Veçanërisht më pëlqen,
kur me shuplakët
e mia ia ngroh krahun e thyer.
Më pëlqen që i dua miqtë e mi...
Edhe kur janë prej së largu,
ata me siguri e dinë se dora
ime miqësore i pret.
Përktheu: Nikollë Berisha
57
 Strane razigrane
Поетот за деца Pjesnik za đecu
Тој волшебник чуден, Čarobnjak je čudan,
дење - ноќе буден, danju - noću budan,
по небото кружи, nebesima kruži,
со звездите дружи. sa zvijezdama druži.
Над полиња лета, Iznad polja lijeće,
по планини шета, planinama šeće,
разни игри знае, razne igre zna,
цветни песни ткае. cvjetne pjesme tka.
Кој е? Кај е? Pa, ko je to? Ma, ko је to?
Поетот за деца, To je pjesnik za đecu,
тоа секој знае. zna dijete svako.
Тој е тој што детството, Taj pjesnik đetinstvo,
весело го прави, svako uljepšava.
сака сите деца, Želi da sva đeca,
да се живи, здрави. budu srećna, zdrava.
Неговите песни, Njegove se pjesme,
стихови во рими, kao đeca smiju,
детски срца топлат, u svako vrijeme,
во долгите зими. đečja srca griju.
Поетот за деца, Znaj: pjesnik za đecu,
што да kажам, ете, što stihove plete,
тој е едно посебно, jedno je posebno,
но големо дете?! no veliko dijete.

Наум Попески Prevod sa

makedonskog jezika:
Dušan Đurišić

Egzon Beća,
Dnevni centar za djecu i porodicu „Defendologija“, Nikšić
58
Rean Đulamerović,
OŠ „Meksiko“, Bar
59
 Strane razigrane
Тајно језеро
Под темељом моје куће
језеро се тајно крије.
Ноћу чујем кад шапуће,
кад таласом у под бије.
Укућани моји усну,
ко бајаги и ја дремам,
ал’ чим први вали пљусну,
за пловидбу ја се спремам.
Из постеље тад испловим,
па пловим и ловим, ловим...
О, великог тајног лова
целе ноћи до петлова!
Ал’ се бојим: ко зна куда
однеће ме једро лађе.
Туговаће мајка једном
кад ми празан јастук нађе.
Власта Ценић
60
Тајно језеро
Испод тéмељ, моја кућа
јéзеро ми тајно крије.
Ноћу чујем кад шапýћа,
кад с тáласи у под бије.
Сви у кућу кад заспúјев,
кобајáги и ја дремам,
ал’ чим први талáс пљусне,
за пловúдбу ја се спремам.
Па из черге таг исплóвим,
и скитам се, до петлóви!
И све бринем: кој зна кудé
ћу отúднем с модре лађе.
Ће тугýје моја мајка
кад ми празан јастук нађе.
Пјесма испјевана
народним језиком села
Кочана (околина Лесковца)
 Tamara Đerasimović,
OŠ „Branko Brinić“, Radovići
61
 Strane razigrane
U gostima
Pozvao je maj Sipao je maj
sve bube na čaj, svakom med u čaj
od ose do pčele, u crvene lale,
da se provesele, u zvončiće male,
tihe bubamare, u hajdučku travu,
leptire, bumbare, peruniku plavu,
i livadske popce, u žute ljutiće,
i rudare rovce. da zasladi piće.

Spremio je maj Popio je svak,

sudove za čaj, i leptirić lak,
izneo u polje čaja pola litre,
raznobojne šolje, zasvirale citre,
pozlaćene kupe, začula se truba
čuturice skupe, sviračica buba,
i rumene zdele, iz obližnjeg žbuna
i krčage bele. zapevala žuna.

Desanka Maksimović

Luka Reić,
Pančevo
62
 Priča o nezahvalnom mišu
Jednog dana, jedan mišić našao je na tavanu veliki
okrugli sir. Ovoliki i još veći... Mišić je bio gladan i morao
je odmah jesti. Čučnuo je na svoje zadnje šape - ovako - i
počeo je doručkovati, ručati i večerati, jer celoga dana
nije ništa okusio. I tako je jeo, jeo i jeo, dok se nije najeo i
dok nije napravio jednu veliku rupu u tom siru.
Miš je bio sit i umoran, i još mu se spavalo. I tako je
rešio da se ne vraća u jednu staru cipelu koja je pre bila
njegova kuća, nego da ostane u toj rupi od sira. I tako je
on ostao u toj rupi od sira. Da mu to bude nova kuća.
U tom siru on je imao lep stan, lepu veliku rupu, ali je
taj stan stalno mirisao na sir. Jer je bio od sira. A mišić je
bio glup i lenj i nije hteo da traži druge stvari koje lepo
mirišu i koje se mogu pojesti. Ne, on je bio lenj i glup. On
je samo jeo svoju rupu. Svoj stan u kome je živeo i u kome
je spavao.
Svakoga dana sve više i više. On je doručkovao, ru-
čao i večerao svoju rupu od sira.
Rupa je onda postala velika, ali je
sir postao mali. I tako je na kraju
miš sasvim pojeo svoju rupu. Sa-
svim.
I to je bilo ovako: Mišić je jeo i
jeo i odjednom je rupa postala ve-
lika kao tavan, a sira nigde nije bilo!...
...Nije više bilo sira, ali je tu bila jedna – mač-
ka! Skoči mačka na debelog miša, a debeli
i glupi miš bež, bež, pa ponovo u onu cipe-
lu... I eno ga i sada tamo. Tu kuću v a lj d a
neće pojesti.

Dušan Radović

63
 Strane razigrane
Upomoć!
U šetnji šumom onomad ja spazih u čudu – zamisli šta…
Rogom u deblo jednorog jedan zakucan sedi jadan i bedan.
Plače i rida očajno, glasno „Nek neko pomogne dok nije kasno!“
Ja viknuh spremno „Pomoć već stiže!“ A on će: „Stani, ni korak bliže!
Prvo mi reci hoće l’ da boli. Kolko će trajati poduhvat tvoj?
Sigurno nećeš saviti, odrati ili polomiti rog dragi moj?
Koliko jako treba da vučeš? Plaćam li kešom ili na kredu?
Moraš li baš sada to da uradiš, ili bi sreda bila u redu?
Da li si ovo nekad već radio? I brzo kazuj, sto mu bogova,
da li si uopšte diplomu stekao za spasioca vrednih rogova?
Tražiš li nekakvu uslugu zauzvrat? Onda mi reci šta će to biti.
Pre no što počneš prvo obećaj, da nećeš drvo oštetiti.
Treba li odmah da zatvorim oči? Da li da sedim ili da stojim?
Jesi li platio osiguranje? Operi ruke, klica se bojim!

A kad me odglaviš i oslobodiš –

moraš mi reći šta mi je činiti!
Jemčiš li nečim da mi se ovo
ubrzo neće ponoviti?
Reci mi kad. Reci mi kako.
Reci mi zašto.
I reci mi kamo…“
Nisam baš siguran ali pretpostavlјam,
da taj još uvek sedi tamo.

Šel Silverstajn

Prevod: Branijeta Kondžulović

64
The Poem Full of Sister’s Love
It is hard to explain,
But it is strong as a golden chain.

Sometimes I don’t care what you do,

But I just know that I’ll never stop loving you.

Sister is precious as the most expensive diamond,

She is someone who will always understand,
And who will always hold my hand.

She is literally the slice of me,

She is my best friend forever,
She has always been,
And always will be.

Lucija Đokić, VIII razred,

Knightsbride School International
Montenegro, Tivat

65
 Strane razigrane
ОСМИЈЕХОВИ АФОРИЗМИЋИ
Уређује: Бранко Вуковић

Мој тата је много добар.

Кад год купи чоколаду, увијек је подијели са мном.
Саво Мартиновић

Бака жели да постанем сликар.

За разлику од маме, она ме не грди кад сликам по
зидовима и вратима!
Миле Ђорђијоски

Више не могу у обданиште.

Године чине своје.
Бојан Љубеновић

Код куће ме буди тата,

а у школи звоно.
Александар Чотрић

Тата је глава породице,

а мама не зна гдје јој је глава.
Станислав Томић

Дјецо, будите добри!

Не можете се понашати као одрасли.
Јово Николић

Сејдефа ме хипнотише.
Гледа у Амира.
Екрем Мацић

66
 7 ЧУДА СТАРОГ СВИЈЕТА
Бранко Вуковић
Навуко до нос - е он, Наброј и истражи свих 7 чуда
у тај древни Вавилон, старог свијета:
на своја та жена – слон, 1. Кеопсова пирамида (откривено!)
jедaн краљ и само он. 2.____________________
3.____________________
Жен’ се вика Мира Сем, 4.____________________
муж врт гради са бедем, 5.____________________
са терасу и балкон, 6.____________________
у тај древни Вавилон.
7.____________________
ОДГОВОР: _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ______
(Рјешење: СЕМИРАМИДИНИ ВРТОВИ)

Висећи вртови из Вавилона су једно од седам

свјетских чуда. На основу мита били су изграђени
за краљицу Семирамиду. Чувени вавилонски
краљ Набукодоносор II наредио је око 600. п. н. е. да се
изграде висећи вртови на терасама палате. Међутим, не
постоје вјеродостојни докази о њиховом постојању.

Kраљица Вавилона Семирамида потицала је из зелене и

сунцем окупане Медије. Древни народи Вавилона и Медије
говорили су сродним али не и истим језиком, стога је за
претпоставити да се краљ и краљица нису баш најбоље ни
разумјели. Према легенди, како би је краљ Набукодоносор
одобровољио, саградио је нестварно лијепе терасасте
вртове.
67
 Strane razigrane
АНАГРАМИ (ПРЕМЕТАЉКЕ)
РИЈЕКА
Прича ратни ВЕТЕРАН:
Давно сам јој био гост...
Да би спасли рањенике,
саградисмо на њој мост.
Рјешење: _ _ _ _ _ _ _
МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТ
ТИ, ГАРА, цура си
која нема мира.
А на теби може
и да се – засвира.
Рјешење: _ _ _ _ _ _
РЈЕШЕЊА: (НЕРЕТВА, БУДВА, ГИТАРА, АВИОН)
ЗАГОНЕТКЕ - МАШТАЛИЦЕ
Има је у бари
и у морској води,
то се биће увек
на обали роди.
Оклоп собом носи
вековима живи,
нашој старој дами,
цео свет се диви!
Рјешење: _ _ _ _ _ _ _
68
Душан Ђуришић
ГРАД
ДУВА Б. у трубу,
и по ноћи и по дану,
у познатом граду
на Јужном Јадрану.
Рјешење: _ _ _ _ _
ПРЕВОЗНО СРЕДСТВО
Од НИВОА све зависи:
некад стоји, некад лети.
Многе људе, многе ствари,
може брзо пренијети.
Рјешење: _ _ _ _ _
Милорад Бибин
...од мене у башти,
...ва биљка расти.
...равило је јасно:
...изик је њу красти!
...ван ми се пожалио,
...езом хтједе да је веже,
...она га ожеже!
Недостаје почетно слово.
Допуни!
РЈЕШЕЊА: (КОРЊАЧА, КОПРИВА)
 ТРАГАЧ
Ријешите задатак за свако слово, а потом у
доњу табелу упишите слова која одговарају
добијеним резултатима и добићете један дио
опреме за плажу!

К 7x6 А 63 : 9

Е 4x4 Ж 100 - 12

А 39 : 3 Љ 11 + 6

Л 43 - 4

39 16 88 7 17 42 13

НАЦРТАЈ И ОБОЈИ:

РЈЕШЕЊЕ: (ЛЕЖАЉКА)

69
 Faton Beća,
70 Dnevni centar za djecu i porodicu „Defendologija“, Nikšić
 Egzon Beća,
Dnevni centar za djecu i porodicu „Defendologija“, Nikšić 71
 Prijatelji Izdavač:
Udruženje crnogorskih pisaca
„Osmijeha“ za djecu i mlade

Za izdavača:
Žarko Vučinić

Glavni i odgovorni urednik:

mr Goran Radojičić

Redakcija:
Blaga Žurić, Svetlana Kalezić Radonjić,
Velimir Ralević, Dejan Đonović,
Velisava Metđonaj, Ilija Nikčević
i Branko Vuković

Lektura/korektura:
Marija Nenezić/Anđela Peković

Dizajn korice i grafičko oblikovanje:

Gojko Mitrović/Ilija Nikčević

Prvi broj časopisa „Osmijeh“

objavljen je 01/1991. godine.
Osnivač: IK „Trag“ i Dušan Đurišić

CIP - Kaталогизација у публикацији

Национална библиотека Црне Горе,
Цетиње

ISSN 0353-7943 = Осмијех (Подгорица)

COBISS.CG-ID 9795856